Torija uoseavanja

Zurovac:
U epohi impresionizma subjekat je postao istovremeno i norma i referencijalni
centar: on se zatvara nad sobom i postaje gospodar svojih sudova i autarkian analist
svog vlastitog ukusa. To je bila potpuna negacija nauke.
U to isto vreme u psihologija je bila noena ubeenjem da e otkriti objektivnost
na jedan drugi nain. !va nauka je nameravala da preko subjekta stvori vlastiti sistem
notacije koji bi bio primenljiv na celinu estetskih fenomena. U pitanju je zaahtev da
se zahvati i opie proces uivanja i uoseanja, u kom se posmatra i predmet uzajamno
razjanjavaju u trenutku njihovog stvaranja. Tako opis dela, koje je u svetu, postaje
analiza raspoloenja , koje je uvek raspoloenje subjekta. "ri tom se verovalo da e se
dati estetska fizionomija stvari tako to e se opisati terminima unutranjeg stanja
due .
Teodor i #obert $ier% te &uis i $olket% kao i itava generacija istra'ivaa% krenuli
su tim ptem za koji se verovalo da e biti plodan. Ubrzo se pokazalo% protiv svakog
oekivanja% da iza opisa raspolo'enja% ili iza simbolikog prenoenja ulnog sveta u
raspolo'enje% stoji samo subjekt koji se stavlja na mesto objekta i posmatra sebe u njemu .
(stetiar tu pomno opisuje vlastita stanja za koja tvrdi da ih ponovo otkriva u delu.
"redmet ga pobuuje% budi neku unutranju dinamiku ija su kretanja kod veine
identina. )a taj nain% teoretiari Einflung *a su sproveli estetski opis dela na osnovu
jednog neobinog simbolizma unutranjeg 'ivota. Ubrzo se, meutim, pokazalo da ovoj
hipotezi nedostaje bilo kakva sigurnost u pogledu identinog temelja, pa opis dela
ostaje samo intiman dnevnik onoga koji pie .
)a impresionistikom hiru se ne mo'e utemeljiti nauka+++

Grli:
Einflung , postromantiarska teorija o izra'ajnoj prirodi umetnosti.
Herder , -vaka lepota je izra'avajua. Time je inaugurisana teorija Einflung*a
.uoseanje% saoseanje% u'ivanje/. Teorija uoseavanja je imala mnoge zagovornike. 0a
1edera je savrena estetska senzibilnost cvetanje saoseajne harmonije due.
Lepota ima svojstvo izraajnosti , u lepoti , formi dela , mogu se razaznati
svojstva izra'avanja naeg unutranjeg 'ivota.
-vojim stavom prema prirodi% 1eder stavlja u sredite ispitivanja takvo
savrenstvo koje se estetski ne shvata racionalno% ve pomou specifinog oseajnog
ivota svojstvenog estetskom aktu. "olazei od teorije sudo'ivljavanja% impateinog
shvatanja prirode i savrenstava.
!epo " izraz koji odraava formu naeg unutranjeg ivota
Unutranji 'ivot mi sami u'ivljavamo u oblik. 2!seajan ovek sebe osea u
svemu2 , psiologizam u estetici.
-am termin Einflung prvi je upotrebio 3ristof 4ajners 5667.god.% 3antov
savremenik i protivnik.
!ovalis , uoseavanje je temeljni izvor svakog ljudskog odnoenja i svake
umetnosti: ovek mo'e biti tako duboko obuzet prirodom da nestane suprotnosti izmeu
8a i ne*8a.
U uoseavanju sam objekat postaje ooveen, oduhovljen# postaje simbol
naeg unutranjeg ivota . $ stena postaje Ti kada joj se obrati%
0a )ovalisa najbitniji moment pesnike fantazije je poduevljavanje onoga to je
bez 'ivota. -tapanje 8a i ne*8a kod )ovalisa je jo uvek izuzetno mnogoznano.
"ridri #eodor "i$er , (inf9lung je takva mo opaanja koja je uvek na
nesvestan nain simbolika% a pomou koje unosimo stvari, zato to ih saznajemo,
potpuno u nau subjektivnost. )aa dua se po svojoj prirodi stavlja u pojave spoljne
prirode ili u oblike koje je ovek proizveo .estetsko u'ivanje povezuje izdizanje fantazije
sa punim posmatranjem zdanja/. &ep oblik je spoljanja strana neeg unutranjeg.
:itan smisao% sadr'aj% odreenje lepog je uvek posredno ili neposredno ovek.
&epota je bitno personalno oduhovljenje svega prirodnog i opriroenje svega duhovnog.
-veukupnost lepog je uvek u samopokazivanju ljudskog.
%obert "i$er , )aglaava samodelatnost posmatraa pri stvaranju oblika.
"osmatrani predmet oslobaa u nama oseanje pokreta da se potpuno stopimo sa
objektom , vlastitu predstavu proirujemo na celinu pojave.
%udolf Herman Loce , "okuao je da posreduje izmeu realizma saznanja i
idealizma oseajnosti. "ovezuje estetiku sa oseanjem. 4i se pri umetnikom do'ivljaju
seamo dogaaja iz vlastitog 'ivota i tako zahvatamo ono najvie u delu.
&oan "olkelt , ;sticao je neposrednost Einflung*a. (stetski Einflung mnogo je
jai nego uoseavanje u svakodnevici.
Umetnost je posledica simbolike spoznaje. Te spoznaje mogu postii i int.
refleksija% ali umetnika simbolizacija je originalna sinteza svi ljudski moi. :itno
svojstvo umetnika je posmatranje koje je ispunjeno oseanjima. 3o nije sposoban da u
stvaranju razazna ljudske oseaje% nije i ne mo'e biti umetnik. #e je o simbolikom
o'ivotvorenju.
Lips , Einflung se deava svuda% ali je savren u umetnosti. Umetnik otklanja
sve to bi moglo biti sporedno za oveka i ovenost. Uvek je re o uivljavanju naeg
&a: svi smo 1amleti kad istinski do'ivljavamo <ekspirovo delo.
Umetniki lepo je pribli'no simpatino .simpatino nam je ono nae 8a koje
pronalazimo kod drugih/. -vako estetsko u'ivanje .pa i ono u geometrijskim linijama/
zasnovano je na oseanju simpatije. 'a simpatiji i antipatiji zasnovano je nae
poimanje lepog i runog.
Herman 'ibek , (stetika u'ivanja raa se tamo gde duh postaje svestan sebe
nalazei se opet u onom ulnom. 4i nesvesno transponujemo na predmete svoje duhovne
osobine. o'ivotvoruje.
(arl Gros , (stetski akt je unutranje oponaanje. 3ad govorimo da je neki stub
vitak ili zdepast mi se na neki nain s njim izdu'ujemo ili oseamo zgnjeeni% to se vidi
po pokretima naih miia. )a primer% da bismo mogli estetski zahvatiti stub mi se
moramo zameniti s njim.
(ritiari)
1egel , "revladao je moderni problem Einflung*a , duh u lepoj slici nalazi
vlastitu oblikovanu unutranjost i u njoj istovremeno ima sadr'aj i formu svog delovanja
, ontolo$ko .ne psiholoko/ identifikovanje subjekta i objekta.
)itasek , )ikad kod Einflung*a nije prisutno zbiljsko uoseanje.
(roe , "siholoke termine treba vratiti psihologiji= uenje o Einflung*u
nadahnjuje svojevoljno metafizika i mistina estetika.
Hartman , (stetski fenomen jedinstva bitan je za nain bivstvovanja lepog. &epo
nije u uoseanju. ve u odnosu pojavljivanja.