Zemljine sfere

Zemljine sfere se meusobno razlikuju po

sastavu i osobinama i dele se na:

1. Unutranje (Zemljino jezgro, omota
jezgra i Zemljina kora (litosfera))

2. Spoljanje (atmosfera, hidrosfera i
biosfera)

Procesi unutar i meu sferama su povezani.
Tokom geolokog razvoja,
magnetizam, vulkanske erupcije,
pomeranje tektonskih ploa i drugi
procesi u unutranjosti Zemlje
znaajno su uticali i utiu na
promene reljefa, klime i biosfere na
njenoj povrini..
Zemljino jezgro zahvata centralni deo planete i
ini oko 30% njene mase ima poluprenik
3.500km. Sastoji se iz unutranjeg jezgra, koje
je u vrstom stanju, zbog visokog pritiska, i
spoljanjeg koje je u rastopljenom stanju.
Temperatura unutranjeg jezgra iznosi 4.700
stepeni celzijusa.
Sastoji se od nikla i gvoa pa se naziva NIFE.


Omota jezgra dostie debljinu od 2.900km,a
od jezgra je odvojen Gutembergovim
diskontinuitetom (utvren zbog znaajne
promene brzine seizmikih talasa na prelazu
iz zemljinog jezgra ka njegovom omotau).
Sastoji se od silicijuma i magnezijuma, pa se
naziva SIMA.
Gornji deo omotaa do dubine od oko 400km
naziva se astenosfera. Materija u astenosferi
je u testastom stanju. U njoj dolazi do
tektonske nestabilnosti usled strujanja
magme.


Zemljina kora (litosfera) jeste povrinski
stenoviti omota. Prosena debljina je 20km.
Sastoji se od silicijuma i aluminijuma pa se
zove SIAL. Razlikujemo dve kore:
1. Kontinentalna (25km - 70km)
2. Okeanska (6km - 11km)

Zemljinu koru od astenosfere odvaja
Mohoroviiev diskontinuitet.