erlok Holms

,

: 51 31' 25.7" , 0 9' 30.5" (Museum)
erlok Holms

Portret erloka Holmsa
Sidney Paget (Strand Magazine, 1891.)
Prvo pojavljivanje 1887.
Poslednje pojavljivanje 1914.

Informacije
Specijalno
st
Izvrsni
poznavalacknjievnosti, astronomije,politike, botanike, geologije,hemije, anatomije,senza
cionalistikeknjievnosti, ekspert uboksu i maevanju
Zanimanje Detektiv
Roaci Majkroft Holms (brat)
Adresa Bejker Strit 221B, London
Nacionaln
ost
Englez
Lik izmisli
o
Ser Artur Konan Dojl
erlok Holms (engl. Sherlock Holmes; roen 1854) je privatni detektiv koji se pojavljuje kao
glavni lik u nizu knjievnih djela britanskog pisca i ljekara Artura Konana Dojla. Holms je uven
po rjeavanju sluajeva paljivim posmatranjem i logikim zakljuivanjem, te se esto bavi
problemima koji su za druge istraitelje preteki.
Konan Dojl je lik Holmsa stvorio prema svom profesoru s edinburkog medicinskog fakulteta
Dozefu Belu (Joseph Bell) koji bi znao na temelju opaenih detalja izvesti zakljuke o
zanimanju i ivotu sluajnih prolaznika.

[]
1 Profil
2 Rani ivot
3 Adaptacije
4 Muzej erloka Holmsa
5 Holmes i Nie
6 Holms, Votson i vatreno oruje
7 Korienje droge
8 Reference
9 Literatura
10 Spoljanje veze
Profil[]
U knjigama se Holmsov stan nalazi na londonskoj adresi ulica Bejker 221b. Iznajmljuje ga,
zajedno sa svojim jedinim prijateljem Dr Donom Votsonom od gospoe Hadson (Hudsonn),
koja u pripovijetkama esto donosi telegrame s pozivima u pomo za slavnog detektiva.
Godine1890. Votson se eni i odlazi, ostavljajui Holmsa kao jedinog stanara. U stvarnom
ivotu ulica Bejker nije do 1930-ih imala kune brojeve, pa ni 221B.
Nasuprot Holmsovoj preciznosti i metodinosti u istragama stoji njegova sklonost neredu u
linom ivotu te temperament u kojem se smjenjuju razdoblja neobuzdane energije i potpune
melanholije kada esto posee za opijumom. Takoe, pri rjeavanju sluajeva ponekad se
koristi varkom, majstor je preruavanja, a katkad ne pree ni pred krenjem zakona. Vanu
ulogu u pronalaenju rjeenja redovno igraju sitni tragovi: Holms na primjer razlikuje duvan
prema pepelu, a iz veliine otiska cipele dedukuje visinu poinioca.
Njegov cimer i prijatelj Votson se u veini pria pojavljuje kao pripovjeda. Holms se kritino
odnosi prema stilu Votsonovih zapisa traei vie objektivnosti i detalja, a manje uzbuenja. U
tri prie pojavljuje se Holmsov stariji brat Majkroft (Mycroft), inteligentniji, ali i s manje ambicije.
Detektivu ponekad pomau i ulini djeaci s ulice Bejker. Holmsov najvei protivnik je profesor
Morijarti, Napoleon zloina, koji se pojavljuje u dvije prie. U borbi s njim Holms pada niz liticu
slapova Rajhenbah (Reichenbach) u vajcarskoj i umalo gine.
Rani ivot[]

Prvo pojavljivanje erloka Holmsa,1887
Eksplicitne detalje o ivotu erloka Holmsa van avantura koje je zapisao dr Votson su retke i
daleko u senci originalnih pria Konana Dojla. Bilo kako bilo, pojedini detalji o njegovom ranom
ivotu i iroj porodici predstavljaju labavu biografiju detektiva. U prii Njegov poslednji sluaj,
koja se odvija u avgustu 1914, Holms je opisan kao ezdesetogodinjak, pa se moe zakljuiti
da je roen 1854. godine. Meutim, na svom sajtu, Lori R. King daje argument za mlaeg
Holmsa, za godinom roenja izmeu1863. i 1868.
[1]
Za datum detektivovog roenja se obino
navodi 6. januar.
[2]

Holms kae da je razvio svoje metode dok je studirao. Doroti L. Sajers predlae da je, sa
obzirom na dva detalja u Avanturama erloka Holmsa, Holms studirao na Kembridu a ne
na Oksfordu. Sajters takoe navodi da je najverovatnije pohaao fakultet Sidni Saseks.
[3]

Svoje ranije sluajeve, koje je sprovodio kao amater, Holms je dobijao od svojih kolega sa
univerziteta. Prema Holmsu, susret sa ocem jednog njegovog druga dovelo je do otkria da se
njegove sposobnosti mogu profesionalno iskoristiti. On zato provodi est godina nakon fakulteta
kao detektiv konsulant, pre finansijskih potekoa koje su ga dovele do dr Votsona. Njih dvojica
postaju cimeri i u tom trenutku narativa prie poinje.
Adaptacije[]

Deremi Bret u ulozi erloka Holmsa
erlok Holms je bio inspiracija za nastanak hiljada eseja, pesama, knjiga, pozorinih komada i
filmova. esto ga spominju i citiraju u novinama i magazinima, na televiziji i radiju, pa ak i na
internetu. erlok Holms spada u knjievne likove s najveim brojem adaptacija, to ve godinam
potvruje Ginisova knjiga rekorda. Igralo ga je preko 70 glumaca u vie od 200 filmova i
serija.
[4]
Po mnogima najvjernija i najkvalitetnija je TV serija Avanture erloka Holmsa snimana
od 1984. do 1994. u produkciji britanske Granada Television sa Deremijem Bretom u glavnoj
ulozi.
Muzej erloka Holmsa[]

Muzej erloka Holmsa
Stan u ulici Bejker 221b danas jo uvek postoji i jo uvek je opremljen tako da izgleda onako
kako je izgledao u viktorijansko doba. Unutranjost je u potpunosti nametena onako kako je
opisano u romanima. Stan je sluio i za snimanje filmova o Holmsu. Posetioci ovog svojevrsnog
muzeja mogu da sede u Holmsovoj stolici pored kamina i da poziraju za slikanje, ili u njegovoj
spavaoj sobi. erlokove stvari nalaze se na uobiajenom mestu: njegova lupa, violina, lula,
hemijska oprema, blok s belekama i persijske papue. Spavaa soba doktora Votsona nalazi
se na drugom spratu i gleda na malo dvorite iza kue, dok je soba gospoe Hadson s prednje
strane. Ove sobe sadre line stvari i privatne papire velikog detektiva, kao i veliki broj
eksponata iz romana o njemu. Dnevnik doktora Votsona sadri rukom pisane beleke i delove
uvenih avantura iz Baskervilskog psa. Izlobena soba na treem spratu sadri nov prikaz
votanih figura iz romana. Soba na tavanu, gde su stanari imali obiaj da odlau svoje stvari i
kofere, moe se takoe posetiti.
[5]

Holmes i Nie[]

nem. Friedrich Wilhelm Nietzsche- mogui model za Sherlocka Holmesa
Postoji i teza da su mnogi likovi iz erloka Holmsa temeljeni na stvarnim ljudima,
posebno Fridrihu Nieu(koji je moda bio model za samog Holmesa i profesora Morijartija) i da
ih je Dojl pozajmljivao iz drugih knjiga (to su radili i mnogi drugi autori). Samjuel Rozenberg u
djelu Akt je najbolji kostim objanjava mnoge reference na Niea u priama o Holmsu. Postoji i
teorija da je Holms utemeljen na osobi koja se zove Dor Vejl Oven, kolega Dojla i njegov
blizak prijatelj.
[6]

Holms, Votson i vatreno oruje[]
Iako Holms i Votson nekad nose pitolje sa sobom, pucali su iz njih samo u etiri situacije:
Obojica su pucala na otoana u Znaku etvorice
Obojica su pucala u Baskervillskom psu
Votson je pucao u Bakarnim bukvama
Votson metkom okrzne satnika Sebastijana Morana u Avanturi nenastanjene kue
U Musgraveskom ritualu saznajemo da je Holms zid njihovog stana ukrasio s domoljubnim V.R.
(VictoriaRegina), napravljenim od metaka.
Osim pitolja, Holmes koristi i svoj tap kao oruje:
Da bi izbio pitolj iz ruke Dona Klaija u Savezu riokosih
Da bi odmaknuo zmiju u arenoj traci
Da bi udario zloinca koji je upucao Votsona u Tri Garideba
[7]

Korienje droge[]

Holmsova lula i eir
Holms povremeno koristi zavisne droge, naroito kad nema stimulativnih sluajeva. On je stalni
korisnik kokaina, koji ubrizga u sedam posto sluajeva pomou posebnog prica kojeg dri u
konoj futroli. Holms je takoe povremeni korisnik morfijuma.
erlok Holms Sluaj zlo, film iz 2002, opisuje ga kako koristi heroin, iako se to nikada ne
pojavljuje u originalnoj prii. Svi ovi lekovi su legalni krajem 19. veka. I erlok i Votson su
korisnici duvana, ukljuujui cigarete i lulu. Zaista, Holms je ekspert u identifikaciji ostatka
pepela duvana i napisao je monografiju o toj temi.
Votson ne odobrava Holmsu da uzima kokain, govorei da teti mentalnom zdravlju i
superiornoj inteligenciji. I pored svih ovih upozorenja Holms ostaje zavisnik od kokaina.
[8][9]

Reference[]