BUDETSKE PROCEDURE

Uvod ...3
1. Pojam i zadatak budeta...3
2. Elementi sistema budeta...4
2.1. Budetski prihodi....4
2.2. Budetski rashodi...4
2.3. Trezor ...
3. Budetska na!ela....
3.1. "tati!ka budetska na!ela...
3.2. #inami!ka budetska na!ela....$
4. %blik i sadraj budeta...&
'. "astavljanje budeta....(
'.1. Budetska ini)ijativa...(
'.2. *zrada na)rta budeta....(
'.3. Prijedlo+ budeta....(
'.4. #ono,enje budeta... 1-
. *zvr,enje budeta.....1-
$. .ontrola budeta....1-
UVOD
1. POJAM I ZADATAK BUDETA
Budet se moe de/inisati po osnovu dva aspekta i to0pravno+ ili po osnovu ekonomsko+
aspekta. Budet je /inansijski instrument jedne drave i zakonski akt kojim se u /ormi
predra!una planiraju prihodi i rashodi 1 izda)i2 drave 1 ili niih dru,tveno3politi!kih
zajedni)a2 za period od jedne +odine 1 budetska tj. /iskalna24 odnosno 4 budet je sistematski
pre+led planiranih prihoda i rashoda za jednu +odinu. U ra!unovodstvenoj /ormi budet je
bilans prihoda i rashoda npr. drave za budetski period. Budetska +odina se uvijek ne
poklapa sa kalendarsakom +odinom 1npr. u "5#4 6elikoj Britaniji 2. .ao bilans4 budet mora
biti u ravnotei tj. prihodna strana jednaka je rashodnoj strani.
%snovne karakteristike budeta su0
1. Budet je pravni 7 zakonski akt4 jer +a na prijedlo+ vlade usvaja parlament 1skup,tina24
2. Budet je planski akt4
3. Budet je jedno+odi,nji akt4 jer vai samo za jednu budetsku +odinu.
Potrebno je na+lasiti da se iz sredstava budeta ne /inansiraju sve javne potrebe zemlje4 kao
naprimjer potrebe za /inansiranje zdravstva4 penzijsko3invalidsko+ osi+uranja4 nezaposlenosti4
,kolstva i sl. 4 koje se /inansiraju po osnovu raznih doprinosa.
Po,to je budet jedno+odi,nji akt to zna!i da se prihodi i rashodi budeta po pravilu ne mo+u
prenositi u narednu budetsku +odinu. %dre8eno je ta!no do kada se u teku9oj +odini za tu
budetsku +odinu mora donijeti budet. #o to+ roka4 a po!ev,i od -1. januara4 donosi se tzv.
privremeni budet 1 u Bosni i :er)e+ovini je tzv. %dluka o privremenom /inansiranju2.
Budet je zakon po obliku4 a ne po sadrini.4odnosno po sadrini je administrativni akt.
Po pitanju zadataka ili /unk)ija budeta imamo0
1. klasi!ne /unk)ije budeta4
2. moderne /unk)ije budeta.
.onkretne /unk)ije budeta mo+u se svrstati na tri /unk)ije i to0
1. ekonomske /unk)ije 4
2. politi!ke /unk)ije 4
3. pravne /unk)ije
Ekonomska /unk)ija budeta moe se posmatrati u kontekstu klasi!ne i moderne teorije. Po
prvoj teorije4 budet mora biti uravnoteen tj. budetski prihodi moraju biti jednaki
budetskim rashodima. ;oderna teorija prihoda i smatra da budet moe biti u de/i)itu
1 budetski prihodi manji od budetskih rashoda2.
Ekonomski zada)i budeta odnose se na 0
a2 aloka)iju proizvodnih /aktora4
b2 redistribu)iju na)ionalno+ dohodka4
)2 stabiliza)iju ekonomskih tokova.
Politi!ka /unk)ija budeta proizilazi iz !injeni)e da se budet moe se izvr,avati 1 tro,iti
budetska sredstva 2 tek kada +a parlament usvoji u okviru parlamentarne budetske debate.
Parlament4 pretresanjem budeta4 moe uti)ati na or+ane vlasti.
Budet ima i pravnu /unk)iju ili /inansisko3pravnu /unk)iju kao jednu od klasi!nih budetskih
/unk)ija "u,tina ove /unk)ije je u tome da se budetom moraju osi+urati sredstva za
obavljanje svih /unk)ija drave. %va /unk)ija s vremenom se dopunila sa politi!ko3pravnom
/unk)ijom po+otovo u demokratski ure8enim dravama.
2.ELEMENTI SISTEMA BUDETA
%snovni elementi budetsko+ sistema su0
1. budetski prihodi
2. budetski rashodi4
3. trezor 1 rizni)a2.
2.1.Budetsk !"#$d
Budetski prihodi 7 mo+u se prikupljati iz razli!itih izvora i na razli!ite na!ine4 tj. primjenom
razli!itih /inansijskih instrumenata. Prema metodolo+iji i klasi/ika)iji ;e8unarodno+
monetarno+ /onda 4 budetski prihodi sadre0
a2 poreske prihode
b2 neporeske prihode
)2 kapitalne prihode
d2 pomo9i.
Prema zakonu o budetima u <Bi:4 prihod budeta su 0
a2 poreski prihodi utvr8eni zakonom
b2 neporeski prihodi kao ,to je dobit od javnih i dravnih preduze9a4 prihod od taksa4
nov!anih kazni za krivi!na djela4 te prihodi od otplate od datih zajmova4
)2 prihodi ostvareni od obaljanja osnovne djelatnosti budetskih korisnika po posebnim
propisima4
d2 doma9e i inostrane pomo9i
2.2.Budetsk "%s#$d
Budetski rashodi 1izda)i2 7 se mo+u razli!ito klasi/ikovati. *mamo dvije osnovne
klasi/ika)ije0
a2 /unk)ionalna klasi/ika)ija budetskih rashoda i
b2 ekonomska klasi/ika)ija budetskih rashoda.
<unk)ionalna klasi/ika)ija prua mo+u9nost za pra9enje /ondova u dravnim isplatama u vezi
s pojedinom /unk)ijom i mo+u9nost pore8enja me8u zemljama o u!e,9u drave u pojedinim
ekonomskih i so)ijalnim /unk)ijam.=edini)a klasi/ika)ije je transak)ija. <unk)ionalna
klai/ika)ija budeta iz+leda ovako0
*. Uslu+e op,te drave
1. %p,te javne uslu+e 1 izvr,ni i zakonodavni or+ani4 vanjskiposlovi4 strana ekonomska
pomo9 itd24
2. poslovi i uslu+e vezani za odbranu4
3. poslovi javnod reda i si+urnosti 1 poli)ija i sudovi2.
**. Uslu+e zajedni)i i dru,tvu
1. Poslovi i uslu+e obrazovanja4
2. poslovi i uslu+e zdravstva4
3. poslovi i uslu+e so)ijalne si+urnosti i so)ijalne za,tite4
4. stambeni komunalni poslovi i uslu+e4
'. rekrea)ijska4 kulturna i vjerska djelatnost.
***. Ekonomske uslu+e
1. Poslovi i uslu+e s +orivom i ener+ijom4
2. poslovi i uslu+e vezane uz poljoprivredu4 ,umarstvo4 lov i ribolov4
3. poslovi i uslu+e vezane uz rudarstvo i mineralne resurse osim +oriva4
4. poslovi vezani uz prevoz i komunika)ije.
*6. %stale /unk)ije
1. dru+i ekonomski poslovi i uslu+e 1 turizam4 radni odnosi 24
2. *zda)i koji su razvrstani u navedene +lavne +rupe 1transak)ije vezane uz javni du+4 trans/eri
op,te+ karaktera izme8u raznih nivoa vlasti2.
Ekonomska klasi/ika)ija budetskih rashoda0
*. Ukupni izda)i i pozajmljivanje umanjeno za otplate 1 **>6 24
**. Ukupni izda)i 1 *** > *6 24
***. Teku9i izda)i4
*6. .apitalni izda)i4
6. Pozajmljivanje umanjeno za otplate.
Teku9i izda)i se dijele u tri +rupe0
1. izda)i za plate4 naknade4 robe i uslu+e4
2. izda)i za kamate4
3. subven)ije i dru+i teku9i trans/eri.
.apitalni izda)i se odnose na0
1. sti)anje kapitalne imovine4
2. nabavka zaliha4
3. sti)anja zemlji,ta i nematerijalne imovine.
Budetska ravnotea se uspostavlja tako ,to ukupni rashodi i pomo9i treba da budu jednaki
ukupnim izda)ima i pozajmljivanjima za otplate.
Ukoliko je iznos predvi8enih izdataka ve9i od predvi8enih prihoda pristupa se dodatnom
zaduivanju.
2.&.T"e'$" ( "')*%+
Trezor je veza izme8u budetskih prihoda i budetskih rashoda. To je jedan od oblika
upravljanja javnim prihodima i rashodima. #ravni trezor je )entralizovani model upravljanja
javnim izda)ima4 a temelji se na prin)ipu postojanja jedno+ jedinstveno+ ra!una preko ko+a
se obavljaju sve /inansijske transak)ije dravno+ budeta. U sistemu trezora pojedine
budetsko3potro,a!ke jedini)e nemaju svoj indiventuali nov!ani ra!un4 ve9 su njihovi ra!uni3
podra!uni dijelovi jedinstveno+ nov!ano+ ra!una dravno+ trezora. U savremenom
/inansijskom smislu trezor je javna institu)ija putem koje se u mno+im dravama provodi i
/inansijska sluba drave i resor trezora je vezan za ministarstvo /inansija.
<unk)ija dravno+ trezora moe se svrstati u sljede9e +rupe0
1. upravljanje dravnim nov)om
2. upravljanje javnim du+om
3. kontrola dravne imovine
4. kontrola med8unarodne pomo9i i dona)ija
'. izvr,enje budeta
. ra!unovodstvo
$. revizija