Nikita Honijat (gr.

, oko 11551217), poznat i kao Akominat, bio je

vizantijski istoriograf, kao i njegov brat Mihailo Honijat, s kojim je iz rodnoga grada Honasa
u Frigiji doao u Carigrad.
Nikita Honijat je jedan od najboljih vizantijskih istoriara. Stekao je svestrano obrazovanje
koje mu je kasnije omoguilo blistavu karijeru u dravnoj slubi. Poeo ju je poslednjih
godina vlade Manojla I Komnina da bi je prekinuo u vreme uzurpacije Andronika I Komnina
(11831185). Kasnije, dolaskom na vlast dinastije Anela 1185. godine, Nikita Honijat brzo
napreduje u slubi, pa je u vreme treeg krstakog pohoda 1189. bio upravnik teme Filipopolj.
U svojoj monodiji sastavljenoj povodom bratovljeve smrti Mihailo Honijat sa ponosom
navodi da su se menjali carevi na prestolu, ali da su svi redom i dalje Nikiti Honijatu ukazivali
svoje poverenje. U to vreme je Nikita zauzimao visoke dravne poloaje da bi na kraju postao
veliki logotet. Smenio ga je tek Aleksije V Duka Murzufl 1204. godine. Ubrzo zatim doiveo
je katastrofu Carigrada. Krstako osvajanje prestonice zateklo ga je u gradu. Uspeo je da
izbegne najgore zahvaljujui svojim starim vezama sa mletakim trgovcima u Carigradu.
Posle kratkog boravka u Selimvriji uputio se u Nikeji, gde se prikljuio caru Teodoru
Laskarisu, koji mu je poverio visoki poloaj na dvoru. Tu je i umro 1217. godine.
Raznovrsno je stvaralatvo Nikite Honijata. Ono nam otkriva izuzetno talentovanog pisca,
visoko obrazovanog retora. Sastavio je vie govora, jedno teoloko i dogmatsko delo pod
naslovom Riznica pravoslavlja ( ). Napisao je i jednu pesmu povodom
braka Isaka II Anela sa ugarskom princezom, kerkom kralja Bele III. Meutim, njegovo
najvrednije delo je Hronika ( ) istorija epohe Komnina i Anela u periodu
od 1118. do 1204. godine, kojoj je zatim dodao i tekst o dogaajima izmeu 1204. i 1206.
godine. Prema vlastitim reima, pisac je eleo da svoje izlaganje nadovee na dela svojih
prethodnika koji su prikazali vizantijsku istoriju do kraja vlade Aleksija I Komnina. Hronika
se sastoji od 21 knjige a sacuvano je u opsirnijoj i kracoj verziji. Moe se zapaziti da je bogat
sadraj ovog dela pisac postepeno uobliavao i doraivao: smatra se verovatnim da je pisac u
Nikeji, u poslednjoj deceniji svog ivota, upotpunio i preradio zabeleke koje je do tada
prikupio i napisao.
On se kao i Jovan Kinam u vise navrata dotice borbe Srba protiv Vizantije od 1127 do 1176 i
ponavlja, samo na svoj nacin, one iste dogadjaje kao i navedeni njegov prethodnik-pisac.
Pogotovo za period od 1176 do 1206 njegovo delo je prava riznica vesti o pojedinim
sudbonosnim zbivanjima u Vizantijskom Carstvu. Mnostvo podataka daje i o ucescu Srba u
ratovima Madjarske i Vizantije od 1183 godine i daljim srpskim aktivnostima kada se Raska
pod Stefanom Nemanjom izborila za svoju samostalnost, kao i za period posle 1195/6 u Srbiji,
u vreme Stefana Nemanjica.
Ako bi se ocenjivala samo informativna vrednost Honijatovog dela i uporeivala sa jasnim,
saetim i preglednim izlaganjem Jovana Kinama, prednost bi se morala dati ovom drugom.
On prua obilje podataka. Kinam je verni posrednik izmeu dogaaja svog vremena i itaoca.
Njegova je uloga da zabelei i saopti. Honijat je pisac druge vrste. Do kraja Manojlove
vladavine on prati iste linosti i dogaaje kao i Kinam. Opisuje iste ratove, itaoca vodi od
bojita u Maloj Aziji do carevih pohoda na Balkanu. Pa ipak, Honijat ih drugaije prikazuje:
on tei da stvori to izrazitiju sliku dogaaja; povodei se za zanimljivim epizodama, on
poneto izostavlja ili uzgred pominje sa nekoliko rei. Nije redak sluaj da dogaaj podreuje
knjievnom izrazu.

Meutim, Honijat daleko nadmauje svog prethodnika u opisivanju vizantijskog drutva 12.
veka, u doaravanju likova, atmosfere, shvatanja. Epoha Komnina i Anela, koju autor
opisuje, postaje itaocu blia i razumljivija. U sreditu svih zbivanja je uvek car sa svojom
linou, sklonostima, politikom. Nije teko prepoznati Honijatov uzor idealnog vladara: to je
uvek hrabar ratnik, odvani branilac dravnih granica, zatitnik reda, potovalac tradicija i
kulture zemlje, pravedni sudija. Meu vladarima o kojima pie tom je modelu najvie
odgovarao Jovan II Komnin. Brojne su njegove kritike primedbe koje upuuje astrolozima i
drugim pratiocima cara Manojla koji podstiu sujeverje stvarajui time atmosferu kojoj je i
sam car Manojlo bio sklon. Ipak, Honijat i sam veruje u dejstvo viih sila na ovekov ivot,
prihvata snove kao predskazanja, veruje ak i u to da komete i zvezde na neki nain
predviaju opte nesree.
Honijat je kritian i prema drugim svojim savremenicima. Malo je ljudi kojima on upuuje
rei pohvale. Uveren je da doba heroja, rodoljublja, slobode i nezavisnosti pripada prolosti,
da je ljudsko drutvo preplavljeno raznim porocima. Pa ipak, Honijat je pravi grki patriota
koji ne proputa ni jednu priliku da uporedi grku kulturu sa kulturom drugih naroda. itaocu
saoptava mnotvo prednosti koje ima grki duh u poreenju sa stvaralatvom drugih sredina.
Sve ostale narode sa kojima se italac susree u njegovom tekstu prate atributi varvarizma.
Strancima se u najboljem sluaju priznaje lina hrabrost i ratno iskustvo. Zapadnoevropsku
kulturu Honijat posmatra kroz prizmu sopstvenih doivljaja i postupaka krstakih odreda na
tlu Vizantije. Njegov sud o "Latinima" nije uvek isti: on se kree od nepoverenja prema
njihovim planovima, preko prezira prema njihovom neznanju i neobrazovanosti do otvorene
mrnje. Malo je prilika u kojima on pokuava da shvati njihove namere.
Honijat je esto neprecizan u hronologiji, neke vane dogaaje saeto prikazuje ili ih ak
zanemaruje, ali te nedostatke nadoknauje svojim ivim, nadahnutim i neobino privlanim
nainom izlaganja. Honijat je talentovani pisac koji sa lakoom izraava svoje misli. On
iroko koristi svoje klasino obrazovanje i poznavanje grke knjievnosti, u kojoj trai uzore i
podsticaje. esto navodi Homera, parafrazira Ksenofonta, koristi Euripida. U njegovom delu
ima i mnogo retorskih ukrasa.

FILOZOFSKI FAKULTET
NOVI SAD

Referat
Nikita Honijat

Marko Bursac
347 /07

Mentor: dr Nenad Lemajic