NERVNI SISTEM

Da bismo shvatili mehanizam delovanja lekova koji deluju na nervni sistem, a pre svega
njihovu svrsishodnu upotrebu, nuno je podsetiti na neke osnovne anatomske, fizioloke i
biohemijske podatke, jer samo tako moemo suvereno kontrolisati njegove izuzetno
komplikovane funkcije i usmeravati ih u eljenom pravcu, tj. uspeno sprovoditi terapiju.
Nervni sistem (NS moemo podeliti anatomski i funkcionalno. !natomski se deli na
centralni ("NS i periferni (#NS nervni sistem, a funkcionalno na somatski (SNS i
autonomni nervni sistem (!NS. !NS se sastoji iz dva dela$ simpatikusnog i
parasimpatikusnog. % SNS i !NS su sastavljeni od aferentnih i eferentnih neurona.
&ada se NS anatomski deli na centralni i periferni, mora se imati na umu da su oni i
anatomski i funkcionalno povezani i da u tom smislu 'ine jednu celinu.
1. AUTONOMNIN()*N% SISTEM
!utonomni nervni sistem ima dva dela$ simpatikus i parasimpatikus. +ba dela kontroliu
funkcije unutranjih organa bez u'e,a svesti.
"entri simpatikusa nalaze se u bo'nim rogovima ki'mene modine (od -. vratnog do ..
lumbalnog segmenta. Njih sa'injavaju takozvani preganglijski neuroni 'iji aksoni izlaze
iz ki'mene modine i dolaze do ganglija. Na zavrecima ovih aksona izlu'uje se
neurotransmiter acetilholin. +n se vezuje za nikotinske receptore na neuronima ganglija i
aktivira ih. Neuroni ganglija zatim alju svoje aksone do perifernih organa (srca,
gastrointestinalnog trakta, itd. Na zavrecima ovih aksona izlu'uje se neurotransmiter
noradenalin koji se vezuje za alfa ili beta receptore na membrani ,elija perifernih organa
(glatke mii,ne ,elije, ,elije egzokrinih lezda i dr. *ezivanje za alfa ili beta receptore
rezultuje aktivacijom ili inhibicijom ovih ,elija (na primer, glatke mii,ne ,elije se
kontrahuju ili relaksiraju, ,elije egzokrinih lezda pove,avaju ili smanjuju svoju
sekreciju, itd. Dejstvo noradrenalina prestaje usled njegovog prelaska (preuzimanja u
presinapti'ki zavretak (taj proces se naziva /preuzimanje 0/ ili u okolne ,elije
(/preuzimanje ./. Noradrenalin preuzet u presinapti'ki zavretak inaktivira enzim
monoamino1oksidaza (&!+, a noradrenalin preuzet u okolne ,elije enzim katehol1+1
metil transferaza ("+&2.
Deo simpati'kog sistema predstavlja i medula nadbubrene lezde, koju uslovno moemo
shvatiti kao izmenjenu simpati'ku gangliju. #reganglijska vlakna simpatikusa koja dolaze
u medulu nadbubrega osloba3aju acetilholin na svojim zavrecima4 acetilholin se zatim
vezuje za nikotinske receptore na ,elijama medule i aktivira ih. 5elije medule odgovaraju
sekrecijom svog hormona u krv$ adrenalina.
!drenalin se od noradrenalina hemijski razlikuje samo po jednoj metilnoj grupi vie. +ba
jedinjeja, kao i njihov prekursor dopamin, u svom molekulu imaju katehol (benzolov
prsten sa dve +61grupe, pa se nazivaju jednim imenom kateholamini.
"entri parasimpatikusa se nalaze u jedrima nekih kranijalnih nerava(%%%, *%%, %7 i 7 i u
bo'nim rogovima sakralnog delaki'mene modine (segmenti S.1S8. Neuroni centara
alju svoje aksone do samih perifernih organa. 9 zidovima perifernih organa (eludac,
creva, bronhije, mokra,na beika i dr. nalaze se ganglijske ,elije sa kojima stupaju u
sinapti'ki kontakt aksoni neurona iz centara
parasimpatikusa. Na zavrecima ovih aksona izlu'uje se acetilholin, koji zatim aktivira
nikotinske receptore na ganglijskim ,elijama. :anglijske ,elije pruaju kratke aksone
koji se zavravanju na efektornim ,elijamaa$ glatkim mii,nim ,elijama i ,elijama
egzokrinih lezda. Na zavrecima aksona ganglijskih ,elija oslobada se neurotransmiter
acetilholin, koji se vezuje za muskarinske receptore na efektornim ,elijama. Dejstvo
acetilholina na receptore prestaje relativno brzo, jer ga razgra3uje enzim
acetilholinesteraza koji se nalazi uz receptore.
Nikotinski receptori
Nikotinski receptori se nalaze na ganglijskim ,elijama i simpati'kog i parasimpati'kog
nervnog sistema. Spadaju u grupu receptora1jonskih kanala %me su dobili po nikotinu,
alkaloidu iz duvana, koji ih moe aktivirati. 9 fiziolokim uslovima njih aktivira
acetilholin koji se osloba3a sa zavretaka preganglijskih nervnih vlakana. Dejstvo
acetilholina rezultira aktivacijom ganglijske ,elije i transmisijom impulsa do efektornih
,elija u perifernim organima.
Nikotinski receptori se nalaze i na ,elijama medule nadbubrega gde njihova stimulacija
dovodi do oslobadanja adrenalina.
Lokaliaci!a" funkci!a i vrste alfa i #eta receptora
% alfa i beta receptori spadaju u grupu receptora vezanih za g1proteine. #ostoje dve
osnovne vrste alfa receptora$ alfa0 i alfa.. !lfa0 receptori se nalaze na membrani glatkih
mii,a arterija i vena koje snabdevaju unutranje organe. Njihova aktivacija
noradrenalinom dovodi do porata koncentracije inozitol trifosfata i jona kalcijuma
unutar glatke mii,ne ,elije, vazokonstrikcije i porasta krvnog pritiska. +sim toga, alfal
receptori se nalaze u sfinkteru mokra,ne beike gde njihova aktivacija rezultira oteanim
mokreniem. !lfa. receptori se nalaze na presinapti'kim zavrecima vlakana autonomnog
nervnog sistema i njihova aktivacija dovodi do inhibicije enzima adenilil1ciklaze i
smanjenja osloba3anja neurotransmitera.
;eta receptori postoje u tri oblika$ beta04 beta. i beta<. Svi ovi oblici receptora su povezani
sa stimulacijom intra,elijskog enzima adenilil1ciklaze koji stvara c!&# iz !2#1a. ;eta0
receptori se nalaze u srcu i na ,elijama jukstaglomerularnog aparata bubrega4 njihova
aktivacija dovodi do ubrzanja rada srca, pove,anja snage kontrakcije, pove,anja brzine
sprovo3enja i pove,anja razdraljivosti sr'amh ,elija. !ktivacija beta0 receptora u
bubregu dovodi do pove,anja sekrecijerenina to ima za posledicu porast krvnog pritiska.
;eta. receptori se nalaze na glatkim mii,nim ,elijama bronhija gde dovode do
relaksacije i bronhodilatacije. +sim toga, ima ih na mii,u uterusa, mokra,ne beike
(relaksiraju ih i u krvnim sudovima koji ishranjuju ekstremitete (dovode do
vazodilatacije. ;eta< receptori se nalaze na ,elijama masnog tkiva4 njihova aktivacija je
pra,ena pove,anjem intenziteta lipolize.
Receptori parasimpati$ko% nervno% sistema
Na efektornim ,elijama perifernih organa (srce, gastrointestinalni trakt, bronhije,
mokra,na beika i dr. nalaze se muskarinski receptori koje aktivira acetilholin.
&uskarinski receptori spadaju u grupu receptora vezanih za :1pro1teine. %me su dobili po
alkaloidu pe'urke !manita muscaria, muskarinu, koji ih aktivira. #ostoji = tipova
muskarinskih receptora od kojih samo prva tri (&0, &., &< imaju fizioloki zna'aj u
perifernim organima. Stimulacija &0 i &< receptora pove,ava koncentraciju inozitol1
trifosfata u citoplazmi, dok stimu1lacija &. receptora inhibira aktivnost adenilat ciklaze.
&0 receptori se nalaze na parijetalnim ,elijama u sluzokoi eluca i na glatkim mii,nim
,elijarna gastrointestinalnog trakta. Njihova stimulacija pod dejstvom acetilholina dovodi
do pove,anja sekrecije 6"l i do kontrakcije glatkih mii,a. &. receptori se nalaze u srcu
gde njihova stimulacija dovodi do usporenja sr'anog rada, smanjenja snage sr'ane
kontrakcije, usporenja sprovo3enja smanjenja razdraljivosti sr'anih ,elija. &< receptori
se nalaze na glatkim mii,nim ,elijama, respiratornog, gastrointestinalnog i
genitourinarnog trakta4 njihova stimulacija dovodi do kontrakcije.
&lini$ki na$a!ni lekovi ko!i 'elu!u preko simpati$ko% nervno% sistema
In'irektni simpatomimetici 1 +vi lekovi uglavnom osloba3aju noradrenalin iz
sinapti'ih zavretaka.!mfetamin zbog takvog delovanja izaziva tahikardiju i hipertenziju.
#oto prodire kroz hematoencefalnu barijeru u "NS, poseduje i cgntralna stimulatorna
dejstva$ euforija, gubitak apetita, pove,ava budnost, a u toksi'nim dozama konvulzije.
Sli'no amfetaminu deluje i efedrin4 samo je njegovo dejstvo znatno due jer se sporije
metabolie.
&okain blokira proces preuzimanja noradrenalinau presinapti'ki zavretak (/preuzimanje
0/ i tako dovodi do nagomilavanja noradenalina u blizini receptora. +sim toga blokira
Na> kanale u membrani neurona i time spre'ava prenoenje impulsa du aksona. ?bog
ovih dejstava se koristi kao povrinski lokalni anestetik u otorinolaringologiji$ uspeno
anestetie sluzokou i dovodi do njene dekongestije usled vazokonstriktomog efekta.
A%onisti alfa i #eta receptora 1 !drenalin je prirodna supstanca koja se stvara u meduli
nadbubrega. !ktivira i alfa i beta receptore, ali je efekat na b1receptore izrazi1organima
(alfa1efekat. @ao rezultanta ovih efekata javljaju se tahikardija i porast sistolnog krvnog
pritiska. ?bog pomenutih dejstava adrenalin se koristi u anafilakti'kog oka i zasoja srca
(poto se u digestivnom traktu razgterapijiraduje, tiji. Dovodi do stimulacije srca
(poja'anje snage kontrakcije, porast frekvencije rada srca, porast brzine sprovo3enja u
srcu i porast razdraljivosti, vazodilatacije u skeletnim mii,ima (beta1efekat i
vazokonstrikcije u koi i unutranjim primenjuje se samo parenteralno 1 A,< mg
intramuskularno ili A,. mg intravenski, razblaen fiziolokim rastvorom u odnosu 0$0A.
#oto aktivacijom beta1receptora adrenalin deluje bronhodilatatorno, moe se upotrebiti
za le'enje napada astme. !drenalin se u maloj koli'ini dodaje rastvorima lokalnih
anestetika kako bi usporio njihovu resorpciju sa mesta primene i time im produio
dejstvo.
#rilikom primene adrenalina treba znati da se on izuzetno brzo metabolie, pa dejstvo
primenjene doze brzo prolazi4 ve, posle 0A1.A minuta treba dati novu dozuB
A%onisti alfa(receptora 1 +d prirodnih supstanci najve,i afinitet za alfa1receptore ima
kateholamin noradrenalin. +n, medutim, nije sasvim selektivan$ u manjoj meri aktivira i
beta1receptore. %ma dosta sintetskih supstanci koje selektivno aktiviraju alfa1receptore$
fenilefrin, nafazolin, metoksamin, metaraminol i dr. +d alfa1agonista u praksi se
upotrebljavaju samo noradrenalin (kao intravenska infuzija, za le'enje nekih oblika
cirkulatornog oka, fenilefrin i nafazolin (u vidu kapi za nos, jer dovode do
vazokonstrikcije i dekongestije nosne sluzokoe.
)lokatori a(receptora 1 ;lokatori alfa1receptora mogu blokirati i alfa0 i alfa. receptore
(fentolamin, fenoksibenzamin ili samo alfa0 (prazosin, terazosin, odnosno (alfa.
receptore (johimbin. !lfa. selektivan blokator johimbin se u medicinskoj praksi ne
koristi, ali se zloupotrebljava zbog svojih stimulativnih dejstava na centralni nervni
sistem (iritabilnost, pove,ana motorna aktivnost, tremor, jer se pogreno smatra da
poseduje afrodizija'ko dejstvo.
A%onisti #eta receptora 1 !gonisti beta receptora mogu biti neselektivni (aktiviraju i
beta0, beta., beta< receptore$ izoprenalin i orciprenalin, mogu aktivirati samo beta 0
(dobutamin ili samo beta . receptore (salbutamol, fenoterol, heksoprenalin, rito
drin. Neselektivni beta1agonisti su nekada mnogo kori,eni za le'enje astmati'nog
napada jer stimulacijom beta. receptora na glatkim mii,ima bronhija dovode do
bronhodilatacije. &e3utim, zbog svoje neselektivnosti oni aktiviraju i beta0 receptore
koji se nalaze u srcu dovode,i do njegove stimulacije (ubrzanje sr'anog rada, pove,anje
snage sr'ane kontrakcije, ubrzanje sprovo3enja i pove,anje razdraljivosti ,elija srca.
)lokatori #eta(receptora 1 Neselektivni beta1blokatori (propranolol, pindolol, smanjuju
rad srca (smanjuju snagu kontrakcije, smanjuju frekvenciju, brzinu sprovo3enja i
razdraljivost, dgluju antiaritmi'ki i dovode do snienja krvnog pritiska. 6ipotenzivnom
dejstvu doprinosi i smanjeno stvaranje jukstaglomerularnim ,elijama bubrega koje
normalno kontroliu beta01receptori. +sim kao antiaritmici i antihipertenzivi, ovi lekovi
se koriste i u terapiji angine pektoris jer smanjuju ukupan rad srca i time potronju
kiseonika u miokardu. @lini'ke studije su pokazale da primena p1blokatora posle infarkta
miokarda zna'ajno smanjuje rizik od re1infarkcije.
Lek ko!i sman!u!e sinteu kate*olamina 1 &etirozin je lek koji inhibira tirozin
hidroksilazu, enzim koji od tirozina stvara D+#!1u. @oristi se za preoperativnu
pripremu, kao i le'enje obolelih od feohromocitoma (ako iz bilo kojih razloga ne mogu
biti operisani.
Alkaloi'i ra+ne %lavnice
:ljivica rana glavnica koja parazitira na rai i drugim itarica sintetie veliki broj
farmakoloki aktivnih supstanci koje spadaju u grupu alkaloida (tj. pokazuju baznu
reakciju. &ada neki autori svrstavaju alkaloide rane glavnice u alfa blokatore, njihovo
dejstvo je kompleksno i posledica je vezivanja bar za tri vrste receptora$ alfa1
adrenergi'ke, receptore za dopamin i receptore za serotonin (=1hidroksitriptamin. +d
ovih alkaloida, klini'ki zna'aj imaju ergotamin i ergometrin.
,opamin. Dopamin je kateholamin koji funkcionie kao neurotransmiter i u centralnom
nervnom sistemu i na periferiji. *an centralnog nervnog sistema dopamin u manjim
koncentracijama deluje samo na svoje specifi'ne, dopaminske receptore u arterijuma
bubrega miokarda i mezenterijuma, izazivaju,i vazodilataciju. 9 ve,im koncentracijama,
on stimulie i b0 receptore u srcu (izazivaju,i ubrzanje sr'anog rada, poja'anje
kontrakcije, ubrzanje sprovodlji1vosti i pove,anje razdraljivosti i alfa0 receptore u
krvnim sudovima (izazivaju,i vazokonstrikciju. !ko se paljivo primenjuje (u niim
dozama, =10A CgDkgDmin, dopamin je izuzetno koristan za le'enje oka jer stimulie rad
srca i odrava protok krvi kroz bubrege, spre'avaju,i nastanak akutne bubrene
insuficijencije.
&lini$ki na$a!ni lekovi ko!i 'elu!u preko parasimpati$ko% sistema
Nikotin. Nikotin je alkaloid koji se nalazi u listu duvana. +n se vezuje za nikotinske
receptore koje prvo aktivira, a zatim blokira (zato to dovodi do trajne depolarizacije
,elije koja vie ne moe da reaguje na nove stimuluse. Dejstvo nikotina koji se u
organizam unosi puenjem, predstavlja zbir efekata aktivacije vegetativnih ganglija i
centralnih efekata. 9sled aktivacije simpati'kih ganglija
dolazi do ubrzanja rada srca i skoka krvriog pritiska. 9sled aktivacije parasim1pati'kih
ganglija dolazi do porasta sekrecije egzokrinih lezda i do ubrzanja mo1tiliteta
digestivnog trakta.
,irektni a%onisti muskarinski* receptora. 2o mogu biti prirodne supstance (npr.
#ilokarpin i sintetsk estri holina betanehol i karbahol. Sve ove supstance deluju na
muskarinske receptore, kao i acetilholin, ali su otpornije na dejstvo acetilholinesteraze4
mogu se upotrebiti klini'ki jer im dejstvo traje dovoljno dugo (dejstvo acetilholina traje
samo nekoliko minuta. ;etanehol se ponekad koristi za stimulaciju peristaltike creva kod
bolesnika sa paraliti'lim ileusom. #ilokarpin se koristi u oftalmologiji.
In*i#itori acetil*olinesterae. ;lokadom enzima acetilholinesteraze spre'ava se
razgradnja acetilholina i on se nakuplja u sinapti'koj pukotini, u blizini svojih receptora.
2ime receptori bivaju due i snanije stimulisani, pa se ispoljavaju klini'ki zna'ajni
efekti. @od zdravih osoba oni se ogledaju u znacima stimulacije parasimpati'kog nervnog
sistema (ubrzanje peristaltike u digestivnom traktu, poja'anje sekrecije egzokrinih lezda,
bronhokonstrikcija, mioza, gr' akomodacije, znojenje i centralnog nervnog sistema, ali
samo pod uslovom da blokator holinesteraze prolazi kroz krvno1modanu barijeru (u
terapijskim dozama blago pove,anje budnosti, a u toksi'nim dozama dolazi do
konvulzija, zatim kome i paralize respiratornog centra.
)lokatori muskarinski* receptora. !lkaloidi iz velebilja i tatule, atropin i skopolamin,
blokiraju muskarinske receptore i izazivaju efekte suprotne aktivaciji parasimpatikusa$
tahikardiju, relaksaciju gastrointestinalne muskulature,
oteano mokrenje midrijazu i paralizu akomodacije, bronhodilataciju, sma1njenje
sekrecije pljuva'nih i bronhijalnih ljezda. +sim toga, oni prodiru u "NS i izazivaju
amneziju, konfuzno stanje, a u toksi'nim dozama delirijum. ?bog blo1kade muskarinskih
receptora u vestibularnim jedrima i centru za povra,anje, spre'avju povra,anje pri vonji
(kinetoze ako se uzmu pre polaska na put.
!tropin se koristi u le'enju bradikardjje ili zastoja srca zbog preterane aktijvacije
parasimpatikusa (prilikom endoskopije, uvo3enja u anesteziju i u pre1medikaciji opte
anestezije, jer smanjuje sekreciju u bronhijalnom stablu. Skopolamin se primenjuje
transdermalno, pomo,u flastera sa koga se resorbuje kroz kou (zahvaljuju,i visokoj
liposolubilnosti spre'ava povra,anje usled vonje, ali samo ukoliko se flaster zalepi pre
polaska.
)lokatori nikotinski* receptora na %an%li!skim -eli!ama .tv. /an%li!(ski #lokatori0.
Nikotinski receptori se u autonomnom nervnom sistemu nalaze na ganglijskim ,elijama i
razlikuju se od nikotinskih receptora na popre'nopru1gastim mii,ima. Njihova blokada
dovodi do preklda aktivnosti i simpati'kog i parasimpati'kog dela vegetativnog sistema.
:lavni efekti u organizmu su$ tahi1kardija, ortostatska hipotenzija (hipotenzija koja
nastaje kada bolesnik iz sede,eg poloaja pre3e u stoje,i4 zbog ganglijske blokade
baroreceptorski refleks ne funkcionie, retencija urina, opstipacija, smanjenje sekrecije
pljuva'ke, midri1jaza i cikloplegija. S obzirom na tako slabu selektivnost blokatora
nikotinskih receptora (heksametonijum, mekamilamin, itd, oni se retko koriste u praksi.
Eedino je klini'ku primenu naao ganglijski blokatorjrimetafan koji se koristi za
izazivanje kontrolisane hipotenzije u toku neurohirurkih intervencija. %zuzetno kratko
poluvreme eliminacije trimatefana (meri se minutima omogu,ava pre1ciznu kontrolu
krvnog pritiska jednostavnom regulacijom brzine intravenske infuzije.
1ISTAMIN I ANTI1ISTAMINI2I
6istamin je biogeni amin koji u organizmu nastaje dekarboksilacijom aminokiseline
histidina. Sintetie se i deponuje i mastocitima i bazofilnim leukocitima, zajedno sa
velikim brojem drugih medijatora. 9 toku zapaljenske reakcije dolazi do degranulacije
ovih ,elija i oslobadanja histamina, koji ispoljava slede,e efekte$ vazodilataciju,
pove,anu propustljivost kapilara, edem, crvenilo koe, svrab, kontrakciju glatke
muskulature gastrointestinalnog i genitourinarnog trakta. Sve pomenute efekte histamin
ostvaruje preko aktivacije 60 receptora. #ored 60 receptora, postoje i 6. receptori preko
kojih histamin pove,ava lu'enje hlorovodoni'ne kiseline u elucu i smanjuje svoje dalje
oslobadanje iz mastocita i 3. 2ENTRALN I NERVNI SISTEM .2NS0
NEUROTRANSMiTERI U 2NS(U
&ilioni neurona koj i 'ine centralni nervni sistem me3usobno komuniciraju preko
neurotransniitera. @ompletna lista ovih supstanci jo nije gotova, ali su neki njeni 'lanovi
veoma dobro prou'eni.
Dopamin. Dopamin je kateholamin koga na svojim zavrecima osloba3aju neuroni
svrstani u dobro defmisane puteve (dopaminergi'ke puteve. Nigro1strijatalni put (tela
neurona su u s. nigra, a zavreci aksona u corpus striatum1u je vaan za osnovnu
kontrolu pokreta u okviru ekstrapiramidnog sistema. Njegovo ote,enje dovodi do pojave
#arkinsonove bolesti (rigidnost mii,a, hipokinezija i tremor.
Noradrenalin. Noradrenalin je drugi kateholamin u "NS1u. Najve,i broj neurona koji
sadre noradrenalin se nalazi koncentrisan u locus ceruleus1u, maloj formaciji u
modanom stablu. !ksoni ovih neurona dopiru prakti'no u sve delove "NS1a. !ktivnost
noradrenergi'kih neurona je sniena u depresivnoj psihozi, a povienaju anksioznim
stanjima. Noradrenalin se vezuje uglavnom za a1receptore u "NS1u.
!cetilholin. Neuroni koji koriste acetilholin kao transmiter su prisutni u corpus striatumu,
medijalnora septalnom nukleusu i retikularnoj formaciji.
Serotonin (=1hidroksitriptamin. Serotonin je medijator neurona 'ija se tela nalaze u
nuclei raphe, sredinoj strukturi ponsa i mezencefalona. Njihovi aksoni se pruaju u skoro
sve delove "NS1a gde ispoljavaju uglavnom inhibitorno delovanje. Smatra se da
serotonergi'ki putevi reguliu cikli'no smenjivanje budnosti i sna, normalnu telesnu
temperaturu i apetit.
Aminokiseline kao neurotransmiteri
:ama1aminobuterna kiselina (:!;!. :!;! se nalazi u interneuronima
rasprostranjenim u svim delovima "NS1a. Nastaje iz glutamata dekarboksilacijom.
%nhibitorni je transmiter koji uglavnom deluje na presinapti'ke zavretke ekscitatornih
neurona i spre'ava osloba3anje njihovih transmitera. :!;! se vezuje za svoje :!;!1!
receptore (to su kanali za jon hlora ili za :!;!1; receptore (kanali za jon kalijuma,
dovodi do otvaranjajonskih kanala i hiperpolarizacije membrane.
:licin. :licin je tako3e inhibitorni neurotransmiter, ali deluje na postsinapti'ku
membranu. Neuroni sa glicinom se u najve,em broju nalaze u ki'menoj modini i po
svojoj ulozi spadaju u intemeurone.
SE,ATIVI I 1I4NOTI2I
Sedativi i hipnotici su lekovi koji smanjuju optu aktivnost "NS1a. ?avisno od doze, oni
tu aktivnost mogu vie ili manje smanjiti. 9 malim dozama dovode samo do sedacije, u
ve,im izazivaju ospanost i san, a u toksi'nim dozama uvode bolesnika u komatozno
stanje. Daju se bolesnicima koji su uznemireni, uvek samo u kratkom vremenskom
periodu (F10A dana. Dua primena nije indikovana, jer dolazi do navikavanja i zavisnosti
bolesnika, a njegov osnovni problem 1 uzrok uznemirenosti 1 nije reen.
Danas se najvie koriste sedativi benzodiazepini. Naziv su dobili po svojoj hemijskoj
gradi$ kostur molekula 'ini benzolov prsten (benzo1 za koji je vezan heterociklus sa dva
atoma azota (1diazepini.
+snovne indikacije za priraenu benzodiazepina su uznernirenost bolesnika (anksioznost
i nesanica. +sim sedacije i hipnoti'kog efekta, benzodiazepini izazivaju i relaksaciju
popre'no1prugastih mii,a (jedino diazepam ima kliniki znaajno dejstvo), pa se mogu
koristiti za leenje spastinosti. &e3u benzodiazepinima u pogledu sedativnog efekta
nema sutinske razlike, ali kada je u pitanju hipnoti'ko dejstvo (izazivanje sna, najvie
se koriste triazojam i temazepam.
Do pojave benzodiazepina najvie kori,eni sedativi i hipnotici su bili barbiturati.
ANTI4SI1OTI2I
!ntipsihotici su lekovi koji slue za le'enje shizofrenije, mani'ne faze mani'no1
depresivne psihoze i nekih delirantnih stanja. Smatra se da biohemijsku osnovu
shizofrenije 'ini pove,ana aktivnost dopaminergi'kih nervnih puteva$ mezo1limbi'kog i
mezo1kortikalnog. antipsihotici bloiraju dopaminske receptore na neuronima na kojima se
zavravaju dopaminergi'ki putevi (svi blokiraju D. podtip receptora a klozapin jo i D8
podtip. !ntipsihotici su svrstani u 8 hemijske klase$ fenotiazini (hlorpromazin,
tioridazin, flufenazin, butirofenoni (haloperidol, tioksanteni (tiotiksen i ostali, tzv.
/atipi'ni/ lekovi.
!ntipsihotici pre svega suzbijaju tzv. /pozitivne/ simptome shizofrenije$ pojavu
sumanutih ideja, iluzije i halucinacije.
?bog svoje neselektivnosti blokiraju receptore i u drugim dopaminergi'kim putevima. 2o
je razlog pojave njihovih naj'e,ihjieeljenih dejstava.
!ntipsihotici poseduju jedno korisno dejstvo spre'avaju povra,anje. ?ajedno sa
opioidnim analgetikom fentanilom primenjuje se haloperidol za izazivanje tzv. neurolept1
analgezije u kojoj je mogu,e obaviti kra,e hirarke intervencije ili neprijatne
dijagnosti'ke procedure4 antipsihotik smanjuje emocionalnu reakciju bolesnika na bol.
,oni re+im antipsi*otika
;olesnici sa shizofrenijom gotovo bez izuzetka zahtevaju kontinuiranu terapiju
antipsihoticima. Nikada ne treba kombinovati vie antipsihotika, jer se time ne dobija na
efikasnosti. !ntipsihotici se naj'e,e mogu primenjivati u samo jednoj dnevnoj dozi,
obi'no pred spavanje. #oto ne postoji korelacija izme3u koncentracije antipsihotika u
serumu i njegovog efekta, doziranje je krajnje individualno4 zapravo kod svakog
bolesnika treba po'eti sa najmanjim dozama, pa ih pove,avati dok se ne dobije efekat.
?atim dalje nastaviti terapiju sa tako odre3enom dozom.
ANTI,E4RESIVI
Depresija predstavlja poreme,aj raspoloenja koji se javlja u 'itavom spektru klini'kih
slika. @od normalne osobe ona prolazi kada se otkloni doga3aj koji juje prouzrokovao4
kod neuroti'ne depresije uzro'ni dogadaj je skriven u podsvesti bolesnika 1 depresija se
moe izle'iti psihoterapijom, tako to na kraju bolesnik postane svestan uzro'nog
dogadaja4 kod psihoti'ne depresije mema uzro'nog dogadaja, i razlog bolesti je
biohemijski poreme,aj neurotransmisije u centralnom nervnom sistemu. Simptomi
depresije su$ ose,aj krivice, samopotcenjivanje, nedostatak motiva, nesanica, giibitak
apetita, elja za samounitenjem. #sihoti'na depresija se moe javiti kao takva, ili u
sklopu sa manijom (periodi depresije se smanjuju sa periodima manijeDagitacija, dobro
raspoloenje neprimereno okolnos1tima, iritabilnost, plahovitost kao deo tzv. /bipoiame
psihoze/. Svi antidepresivi svoje dejstvo ispoljavaju tekposle latentnog perioda od 2-4
nedelje, tako da u tom periodu treba intenzivno 'uvati bolesnika od pokuaja
samoubistva.
@lasi'ni tricikli'ni antidepresivi su amitriptilin i imipramin. %me su dobili po hemijskoj
gradi, jer poseduju kostur od tri spojena ciklusa. 2o su efikasni le1kovi koji uspeno mogu
da suzbiju znake depresije kod ve,ine bolesnika.
2ricikli'ni antidepresivi se, osim za le'enje depresije, koriste za le'enje no,nog mokrenja
kod dece, neuralgija, hroni'nog bola i opsesivno1kompulziv1nog poreme,aja. &ehanizam
delovanja u ovim bolestima je nejasan.
&antarion kao anti'epresiv
@antarion (6Gpericum perforatum je iroko rasprostranjena biljka sa zna1'ajnim
lekovitim svojstvima. 9 medicini se koristi cela biljka (herba, obi'no sa1suena i
iseckana4 iz primarne droge se obi'no spravljaju ekstrakti za humanu upotrebu.
*e,ina farmakolokih dejstava kantariona poti'e od hipericina, flavonoida i hiperforina.
@antarion poseduje antidepresivno dejstvo4 klini'ke studije su pokazale da mu je efekat
sli'an efektu tricikli'nih antidepresiva na veliki depresivni poreme,aj. &e3utim, jo uvek
nije jasno kada treba dati prednost kantarionu u odnosu na ostale antidepresive.
ANTIE4ILE4TI2I
(pilepsija je poreme,aj modane funkcije koji se karakterie povremenom i
nepredvidivom pojavom konvulzija, nevoljnih pokreta, poreme,aja svesti, poreme,aja
ponaanja ili poreme,aja senzibiliteta. 9zrok lei u nefiziolokoj sinhronoj aktivaciji
grupe neurona. 9'estalost epilepsije u optoj populaciji je oko A,=H.
Sve epilepsije se mogu svrstati u . grupe$ parcijalne i generalizovane.
#arcijalne epilepsije mogu biti proste (svest je o'uvana, javljaiu se nevoljni
m ,.
pokreti ili parastezije samo na jednom ekstremitetu, ponekad dolazi do aktivacije
autonomnog nervnog sistema i$ sloene (porerae,aj svesti udruen sa stereo1tipnim
ponaanjem, tzv. psihomotorna epilepsija. !bnormalna aktivacija neuro1na ostaje
lokalizovana samo na jedan deo centralnog nervnog sistema. !ko se aktivacija proiri na
sve delove centralnog nervnog sistema, parcijalni napadi prelaze u generalizovane
(sekundarno se generalizuju.
:eneralizovane epilepsije se mogu odlikovati samo gubitkom svesti (takav napad se
naziva apsans od engleske re'i absence, to zna'i /odsutnost/, ili petit mal, Ito na
francuskom zna'i /mali napad/ ili je gubitak svesti pra,en kon1trakcijama popre'no1
prugastih mii,a (toni'ko1kloni'ki napadi D toni'ko1klo1ni'ki napad se naziva jo i grand
mal, na francuskom /veliki napad/ D, kloni'ki napadi, toni'ki napadi ili miokloni'ki
napadi.
9 novije vreme su sintetisani lekovi koji mogu da kontroliu rezistentne oblike epilepsije.
Jamotrigin se obi'no priraenjuje zajedno sa blokatorima Na> kanala radi kontrole
rezistentnih parcijalnih epilepsija. ?a iste indikacije i na isti na'in se primenjuje
gabapentin :abapentin pove,ava osloba3anje :!;!1e iz presinapti'kih zavretaka.
*igabatrin pove,ava koncentraciju :!;!1e tako to blokira :!;!1transaminazu, enzim
koji je razgra3uje. % on se upotrebljava samo kao dopunski lek (uz osnovni antiepileptik
u le'enju epilepsije. *igabatrin ima ozbiljno neeljeno dejstvo na retinu$ dovodi do
defekata u vidnom polju.
9 klini'koj praksi od novih antiepileptika se najefikasnijim pokazao topiramt, koji deluje
tako to blokira kanale za natrijum.
O4IOI,I
*ekovima je opijum sok dobijen zasecanjem nezrele 'aure maka, kori,en za umirivanje
bolova. Eo u /+diseji/ se pominje kori,enje analgetskog napitka, verovatno opijuma. 9
prolom veku je iz, opijuma izolovan allkaloid morfin (alkaloidima se nazivaju supstance
koje daju baznu reakciju u rastvoru koji zapravo poseduje analgeti'ko dejstvo. &orfin
deluje na opoidne receptore u centralnom nervnom sistemu kojih ima vie tipova, a
najvaniji su n, k, d. &orfin se posebno snano vezuje za n1receptore, koji su
najrasprostranjeniji i imaju najve,i zna'aj za kontrolu bola. @1receptori se predominantno
nalaze u ki'menoj modini4 d1receptori se nalaze pre svega u perifemim organima, a u
manjoj meri u centralnom nervnom sistemu. +pioidni receptori su locirani na pu1tevima
koji prenose informaciju o bolu i na, strukturama u velikom mozgu koje vre obradu te
informaciie. !ktivacija opioidnih receptora rezultira smanjenjm aktivnosti ovih puteva i
umanjenjem zna'aja bola u svesti bolesnika.
:otovo iste efekte kao morfin poseduju i drugi opioidi (opioidi 1 lekovi koji se vezuju za
opioidne receptore i deluju sli'no morfmu sa prevashodnim afmitetom za n receptore4
metadon, meperidin, fentanil i heroin.
:lavna neeljena dejstva ovih lekova su depresija disanja i pojava psihi'ke i fizi'ke
zavisnosti. ?ato ih ne treba davati osobama sa kompromitovanom respiratornom
funkcijomjli ili ve, smanjenom osetljivo,u respiratornog centra za "+. (povrede glave,
opstruktivna bolest plu,a pra,ena cijanozom i dr..
#osle due primene, opioidi sa velikim afinitetom za n1receptore dovode do zavisnosti
bolesnika, koja je i psiholokog i fizi'kog karaktera.
9 "NS1u postoje endogene supstance koje deluju na opioidne receptore. 2o su tzv.
opioidni peptidi$ enkefalini, endorfini i dajnorfini. Njihovo pove,ano oslobadanje i
analgetsko dejstvo se moe posti,i raznim tehnikama, kao to su akupunktura, hipnoza i
sli'no.
LE&OVI &O5I I6A6IVA5U 6AVISNOST
Jekovi koji uti'u na psihi'ke funkcije 'oveka su oduvek bili predmet
zloupotrebe. 9 elji da tunu stvarnost bar privremeno zamene iluzijama, ljudi su
pribegavali psihoaktivnim supstancama. Na njihovu alost, ponovljeno uzimanje ovih
supstanci uvek dovodi do zavisnosti uivaoca, "NS se prilagodi prisustvu strane
supstance (na pr. smanjenjem broja receptora tako da nagli prekid uzimanja izaziva elju
za ponovnom primenom supstance (psihi'ka zavisnostlt i u nekim slu'ajevima neprijatne
telesne manifestacije (fizi'ka zajvisnost. Skup simptoma koji se javlja po prekidu
uzimanja supstance od koje je uivalac zavistan se naziva apsinencijalnim sindromom.
#rema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije postoji vie vrsta zavisnosti.
!lkoholno1barbituratni tip zavisnosti. :lavni psihi'ki efekti alkohola,
barbiturata i drugih sedativa su smirenje i otklanjanje anksioznosti. #anja slabi, proces
milienia je znatno otean i gube se socijalni obziri u ponaanju. Na ove supstance se
vremenom stvara tolerancija, tako da je potrebno uzimati
progresivno sve ve,e doze kako bi se postigao isti efekat. )azvijaju se i fizi'ka i psihi'ka
zavisnost, a apstinencijalni sindrom je posebno teak (delirijum, anksioznost, konvulzije.
!pstinencijalni sindrom se le'i ponovnom primenom supstanci iz ove grupe, a zatim
postepenim smanjivanjem njihove doze. Naj'e,e
se koriste benzodiazepini koji se sporo metaboliu (diazepam ili hlordiazepoksid
jer njihova koncentracija u krvi prilikom prestanka primene postepeno
opada to daje vremena "NS1u da se adaptira na novo okruenje. Na primer, diazepam se
prvo daje 8A mg dnevno 8 dana, zatim <A mg dnevno < dana, onda .A
dnevno . dana i na kraju 0A mg samo jedan dan pre potpunog prestanka
prirnene.
+pioidni tip zavisnosti. +pioidi dovode do euforije i sedacije. 9zimaju se oralno,
parenteralno ili puenjem. Njihovo uivanje je pra,eno tolerancijom, psihi'kom i
fizi'kom zavisno,u. !pstinencijalni sindrom (disforija, anksioznost, znojenje, rinoreja,
povra,anje, dijareja, groznica, bolovi u mii,ima se le'i primenom metadona a zatim
njegovim postepenim ukidanjem (.A rag dnevno prva tri dana, a zatim 0A mg slede,a tri
dana. &okainsko(amfetaminski tip.
% kokain i amfetamin pove,avaju koli'inu slobodnih kateholamina u mozgu4 kokain
blokira njihovo preuzimanje u nervne avretke, a amfetamin ih osloba3a iz nervnih
zavretaka. +be supstance izazivaju euforiju, ubrzan tok misli, uzbu3enje, anoreksiju i
pove,anu budnost. Njihova zloupotreba je pra,ena psihi'kom i slabom fizi'kom
zavisno,u. !pstinencijalni sindrom je slabo izraen (disforija, pove,an apetit, pospanost
i ne zahteva posebnu terapiju.
1alucino%eni tip avisnosti. #rirodni alkaloidi meskalin i psilocibin i sintetske
supstance dietilamid lizergi'ke kiseline (JSD i fenciklidin izazivaju halucinacije, iluzije
i ose,aj depersonalizacije (odvojenosti od sopstvenog tela. Eavlja se samo psihi'ka
zavisnost.
&ana#is tip avisnosti. ;iljka indijska konoplja, 'iji latinski naziv je "annabis sativa
(marihuana i hai su preparati sa'injeni od nje$ marihuana je sasuena i iseckana biljka a
hai mola iz njenih pupoljaka, sadri tetrahidro1kanabinol koji izaziva halucinacije,
poreme,enu percepciju vremena, relaksaciju i slabljenje neposredne memorije. #ostoji
samo psihi'ka zavisnost. +sobe koje uivaju marihuanu ili hai imaju izrazitu
hiperemiju konjunktiva (/zakrvavljene o'i/, tahikardiju i nekontrolisano se smeju.
6avisnost o' or%anski* rastvara$a. *e,ina organskih rastvara'a (isparljivi
ugljovodonici, koji se nalaze u raznim lepkovima, bojama, lakovima za kosu i sl, moe
da se uiva ako se inhalira u zatvorenom prostoru (npr. iz plasti'ne kese. @od uivaoca
izazivaju euforiju i halucinacije. !ko se predoziraju, dovode do depresije centralnog
nervnog sistema. %zazivaju toleranciju, psihi'ku i fizi'ku zavisnost. !pstinencijalni
sindrom se ne javlja uvek, ali kada se javi li'i na alkoholni apstinencijalni sindrom.
6avisnost o' nikotina. Nikotin iz cigareta izaziva blagu euforiju, pove,anu budnost i
smanjuje razdraljivost. Na nikotin se razvijaju i fizi'ka i psihi'ka zavisnost koje su
izuzetno tvrdokorne. !pstinencijalni sindrom posle prekida puenja, koji se sastoji od
razdraljivosti, gubitka koncentracije, porasta apetita i opstipacije, traje nekoliko meseci.
#riraenom malih doza nikotina koje se osloba3aju iz specijalnih vaka,ih guma
apstinencijalni sindrom se moe lake prebroditi.
7ARMA&OLO/I5A O&A
Jekovima u oku uti'emo na nekoliko stvari$ irinu zenice, tonus cilijarnog mii,a i
pritisak o'ne vodice. Sve tri stvari su normalno pod kontrolorn autonomnog nervnog
sistema. #arasimpati'ka vlakna dovode do suenja zenice (mioze gr'a cilijarnog mii,a i
ubrzanog oticanja o'ne vodice kroz ugao izme3u duice i ronja'e (time do smanjenja
pritiska. !ktivacija simpati'kih vlakana izaziva proirenje zenice (midrijazu i pove,anje
stvaranja o'ne vodice u cilijamom delu dejstvom preko b.1receptora (time pove,ava
pritisak o'ne vodi1ce.
@ada elimo da pregledatno o'no dno ili da izmerimo refrakternu sposob1nost oka (npr.
da odredimo dioptriju potrebno je da proirimo zenicu i relak1siramo cilijarni mii,
(kako bi se so'ivo maksimalno ispup'ilo. 2o postiemo primenom blokatora
muskarinskih receptora u kapima$ atropina, homatropina ili tropikamida. 6opatropin i
tropikamid deluju znatno kra,e od atropina, 'ije dejstvo moe trjati i nedelju danaB
?enicu moemo proiriti (ali bez uticaja na cilijarni mii, i primenom agoniste a1
recegtora fenilefrina.
:laukom je oboljenje oka koje se karakterie bolovima i ote,enjem retine zbog
povienog pritiska o'ne vodice. @od akutnog glaukoma (tzv. :laukom sa zatvorenim
uglom uzrok naglog porast pritiska o'ne vodice je pribliavanje duice ronja'i usled
'ega se oteava oticanje vodice. 2ada treba hitno primeniti u kapima agonistu
muskarinskih receptora koji ,e dovesti do mioze i kontrakcije cilijamog mii,a, odvojiti
duicu od ronja'e i olakati oticanje o'ne vodice. Naj'e,e kori,eni agonist
muskarinskih receptora za ovu svrhu je alkaloid pilokarpin. &oe se upotrebiti i
indirektni holinergi'ki lek, fizostigmin, koji blokadom acetilholinesteraze dovodi do
nagomilavanja acetilholina na recep1torima.
@od hroni'nog glaukoma (tzv. :laukom sa otvorenim uglom se najve1rovatnije radi o
pove,anoj proizvodnji o'ne vodice usled 'ega je njen pritisak trajno povien. Jek izbora
za hroni'ni glaukom je blokator b.1receptora timolol. +n smanjuje stvaranje o'ne vodice
i time dovodi do smanjenja intraokularnog pritiska. #ri njegovoj primeni treba voditi
ra'una da se ne upotrebljava suvie 'esto, jer u protivnom moe do,i do neeljenih
dejstava na plu,ima i srcu (bronhospazam i bradikardija. +sim beta1blokatora, za
smanjenje stvaranja o'ne vodice koristi se i dorzolamid, inhibitor karbo1anhidraze.
Dorzolamid se primenjuje lokalno, u vidu kapi za o'i (.A mgDml, tri puta dnevno4 moe
da snizi intraokularni pritisak za = mm6g. Na alost, kod oko F=H bolesnika izaziva
konjunktivitis.
Eo jedan novi lek se moe koristiti za snienje intraokularaog pritiska kod glaukoma sa
otvorenim uglom, ali samo kod bolesnika koji nisu reagovali nadruge lekove ili su
netolerantni na njih. 2o je sintetski analog prostaglandina C.a latanoprost. #rimenjuje se
u vidu kapi za o'i, difunduje kroz korneu u unutranjost oka i tamo se razgra3uje do
aktivnog oblika. #ove,ava oticanje o'ne vodice jo uvek nepoznatim mehanizmom.
@oristi se jednom dnevno i neto je efikasniji od timolola. Neeljena dejstva ovog leka su
konjunktivitis (0AH bolesnika i promena boje duice (FH bolesnika. +sim latanoprosta,
koristi se jo jedan agonist receptora za prostaglandin C.a bimatoprost. % on pove,ava
oticanje o'ne vodice. #o ukapavanju u oko po'inje da deluje za 8 sata, a dejstvo mu traje
'ak .8 h. 9 odnosu na latanoprost, ovaj lek izaziva ve,u hiperemiju konjunktive i
pigmentaciju irisa.
NEUROMISI2NI )LO&ATORI
&otorni nervi na svojim zavrecima osloba3aju transmiter acetilholin. !cetilholin se
vezuje za nikotinske receptore na membrani popre'no1prugastih mii,nih ,elija i dovodi
do depolarizacije membrane. Na depolarisanoj membrani se otvaraju kanali za "a>> i
ovaj jon ulazi u citoplazmu. 2amo se vezuje za troponin1tropomiozin kompleks koji
disosuje sa miozina4 interakcija aktina i rniozina tada postaje mogu,a, tj. nastaje
kontrakcija mii,ne ,elije.
Neuromii,ni blokatori se vezuju za nikotinske receptore, onemogu,avaju dejstvo
acetilholina i tako privremeno paraliu popre'no1prugaste mii,e. #ostoje dve vrste
blokatora. Sukcinil1holin prvo aktivira nikotinske receptore i dovodi do depolarizacije
membrane (na bolesniku se mogu videti sitne fascikulacije, a zatim membranu odrava u
depolarisanom stanju to rezultuje paralizom mii,a. 2akav tip neuromii,nog blokatora
se naziva depolariziraju,im. Dragu vrstu neuromii,nih blokatora 'ine supstance koje se
vezuju za nikotinske receptore, ali ih ne aktiviraju. 2o su nedepolariziraju,i blokatori$
pankuronijum, vekuroniju, atrakurijum, koji tako3e dovode do mii,ne paralize.
TERA4I5A MI8I9Nm S4A6AMA
9 sklopu mnogih neurolokih bolesti javlja se spasti'nost popre'no1pragaste muskulature
koja bolesnicima jako oteava kretanje i rad. 9 osnovi spasti'nosti je ote,enje
centralnog motornog neurona usled 'ega se gubi kontrola nad spinalnim refleksima i
refleksima koji obuhvataju kranijalne nerve. )efleksi postaju hiperaktivni, a posledica je
pojava spasti'nosti.
#oto se za sada ote,enja centralnog neurona ne mogu le'iti, jedino je mogu,e
smanjivati hiperaktivnost refleksa. 2o se moe u'initi pove,anjem inhibicije u "NS1u, tj.
olakavanjem delovanja inhibitomih transmitera.
;enzodiazepini olakavaju delovanje najrasprostranjenijeg inhibitornog transmitera,
:!;!1e (gama1aminobuteme kiseline. Diazepam zato ima miorelaksantno dejstvo i
moe se upotrebiti u le'enju spasti'nosti. (fikasniji od benzodiazepina je baklofen, lek
koji direktno stimulie :!;!1; receptore. ;aklofen je posebno efikasan kada je uzrok
spasti'nosti spinalna lezija. Neeljena dejstva baklofena su konfiizija i ataksija.
@od teih oblika spasti'nosti moe se primeniti i lek dantrolen, koji spre'ava osloba3anje
"a>> iz sarkoplazmatskog retikuluma. (fikasno suzbija spasti'nost, ali zato moe
izazvati mii,nu slabost. )etko moe dovesti do ote,enjajetre.
!ko postoji spasti'nost samo jednog mii,a ili jedne izolovane mii,ne grupe (npr.
torticollis spastica, blepharospasmus, hemifacijalni spazam, ona se moe uspeno
tretirati injekcijom male doze botulinus toksina u oboleli mii,. (fekat injekcije se javlja
posle < dana i dostie maksimum posle . nedelje4 traje do 0. nedelja, posle 'ega treba
ponoviti injekciju. #osle injekcije se javlja prolazni ose,aj paljenja$ mogu,a je pojava
antitela na botulinus toksin.
LO&ALNI ANESTETI2I
?a nastanak akcionog potencijala u nervnim vlaknima neophodno je otvaranje kanala za
natrijum u membrani vlakna. Jokalni anesteticii blokiraju kanale za natrijum sa
citoplazmatske strane i tako onemogu,avaju nastanak akcionog potencijala, tj. prekidaju
irenje informacija du nerava. Jokalni anestetici prvo blokiraju nemijelinizirana i slabo
mijelinizirana nervna vlakna (" i !=, a tek kasnije debela, potpuno mijelinizirana vlakna
(!b i !a vlakna. ?ato se posle primene lokalnih anestetika prvenstveno gube ose,aj bola
i toplote, dok ose,aj dodira i funkcija motornih nerava ostaju naj'e,e o'uvani.
#ostoje dve vrste lokalnih anestetika$ estri (prokain, tetrakain i amidi (lidokain,
bupivakain. Dejstvo estara traje kra,e (oko 8= minuta jer ih razlae pseudoholinesteraza
iz krvne plazme, a dejstvo amida neto due (oko 010,= h, jer se razlau u jetri. Da bi se
postigla neosetljivost za bol, lokalni anestetici se prskaju ili se ukapavaju na povrinu
sluzokoe (povrinska anestezija, ubrizgavaju u tkivo (infiltraciona anestezija,
ubrizgavaju u blizinu nervnih stabala (sprovodna anestezija, u subarahnoidalni prostor
(spinalna anestezija ili u epiduralni prostor (epiduralna anestezija. Neosetljivost se
postie oko 0A minuta po ubrizgavanju (zato uvek posle primene anestetika treba sa'ekati
tih 0A minuta pre nego to se po'ne intervencijaB i traje oko 0 'as. ?a to vreme je
mogu,e obaviti manju hirurku intervenciju.
9koliko se lokalni anestetici predoziraju (vie od KAA mg prokaina ili 8AA mg lidokaina,
izazivaju promene na "NS1u (vrtoglavica, anksioznost, konfazija, tremor, 'ak i
konvulzije i kardiovaskularnom sistemu (tahikardija, hipotenzija, aritmije. Dok estri
mogu da izazovu alergijske reakcije, sa amidima se to deava izuzetno retko. Na svu
sre,u, izme3u amida i estara ne potoji ukrtena alergija4 ako je neko alergi'an na lokalni
anestetik iz grupe estara, moe bezbedno da primi lokalni anestetik iz grupe amida, i
obrnuto.
O4STA ANESTE6I5A
+pta anestezija je stanje depresije "NS1a koje se karakterie gubitkom svesti i
prestankom centralne obrade senzornih informacija sa periferije (nema odgovora na bol,
ne mogu se izazvati tetivni refleksi. +na se raoe posti,i inhalatornim ili intravenskim
anesteticima. !nestezija ima vie faza kroz koje prolazi bolesnik, zavisno od doze
anestetika. #rva faza (faza analgezije se javlja napo'etku, dok su koncentracije
anestetika u krvi jo niske. ;olesnik je potpuno svestan, ali je izgubio ose,aj za bol. Sa
daljom primenom anestetika nastupa druga faza 1 faza delirijuma. 2ada je bolesnik
nemiran, napregnutih mii,a, konfuzan, sposoban da ustane sa operacionog stola. 9
modernoj optoj anesteziji brzom primenom lekova se prakti'no eliminie ova faza. 2re,a
faza anestezije se naziva hirurkom, jer se u njoj obavljaju hirurke intervencije. +na se
deli na 8 podfaze koje se me3usobno razlikuju po dubini depresije "NS1a. @ada se izgubi
kornealni refleks, bolesnik je dospeo u tre,u podfazu, i tada su zapravo postignuti
optimalni uslovi za hirurku intervenciju. *e,u dubinu anestezije ne elimo da
postignemo, jer u 'etvrtoj fazi dolazi do depresije disanja i rada srca to rezultira letalnim
ishodom.
O48TA IN1ALA2IONA N3O ANESTE6I5A
Neki gasovi (azot1suboksid, N.+ i pare lako isparljivih te'noti (etar, halotan, enfluran
koji putem inhalacije i alveolo1kapilarne membrane dospevaju u krvotok, a zatim u "NS,
dovode do depresije aktivnosti neurona i anestezije. &olekularni mehanizam njihovog
delovanja jo uvek nije jasan. :asovi i pare se i unose i eliminiu preko plu,a4 samo neki
od njih (nrp. halotan se jednim delom metaboliu u jetri. @ojom brzinom ,e anestezija
po'eti posle primene leka i kojom brzinom ,e se bolesnik probuditi posle prestanka
primene leka, zavisi pre svega od rastvorljivosti anestetika u krvi i masnom tkivu.
!nestetici koji su slabo rastvorljivi u krvi i masnom tkivu (azot1suboksid brzo po'inju
da deluju i brzo prestaju sa dejstvom, jer lako dovedu do zasi,enja ovih medijuma. S
drage strane, anestetici jako rastvorljivi u krvi i masnom tkivu (npr. halotan sporo
po'inju da deluju, sporo im prestaje dejstvo (jer se velika koli'ina leka rastvorila pa treba
vie vremena za eliminaciju i izazivaju dugotrajan /mamurluk/ posle prestanka
anestezije (jer se jako sporo povla'e iz masnog tkiva u kome su se nagomilali u velikoj
koli'ini za vreme anestezije.
!zot1suboksid nije dovoljno jak anestetik, tako da sam ne moe da obezbedi potrebnu
dubinu anestezije4 njegovo dejstvo mora da se poja'a istovremenom primenom opijatnih
analgetika (obi'no fentanila, neuroleptika (naj'e,e droperidola ili korabinacije ovih
lekova (kombinacija entanila i droperidola, poznatapod imenom 2alamonal je posebno u
'estoj upotrebi. +pta anestezija u kojoj se kao dodatak koriste neuroleptici se naziva
/neurolept1anestezija/. Lesta primena azot1suboksida nije poeljna, jer ometa
funkcionisanje vitamina ;0., pa moe dovesti do megaloblastne anemije i leukopenije.
6alotan i enfluran su veoma efikasni anestetici, ali imaju zna'ajna nee%jena dejstva.
6alotan senzibilie srce na dejstvo simpti'kog nervnog sistema, tako da se u toku
anestezije mogu javiti aritmije i izaziva hipotenziju. (nfluran, pak, moe izazvati pojavu
konvulzija. #onovljene anestezije sa halotanom pove,avaju rizik od nastanka hepatitisa
koji ponekad moe biti i fatalan,
(tar je anestetik koji se danas gotovo ne koristi jer je eksplozivan, iritira disajne puteve i
izaziva izraenu delirantnu fazu anestezije. %pak, to je veoma bezbedan anestetik sa kojim
je lako regulisati dubinu anestezije i koji se moe primeniti u improvizovanim uslovima,
bez posebne opreme. ?ato ga ve,ina armija sveta ima u svojim ratnim rezervama.
Danas se opta anestezija nikad ne izvodi samo sa jednim inhalacionim anestetikom. 9
dananje vreme, anestezija obi'no po'inje intravenskom primenom ultrakratko1deluju,eg
barbiturata tiopenton1natrijuma4 bolesnik gotovo trenutno izgubi svest i dospe u dmgu
fazu anestezije. 2o omogu,ava da se uvede endotrahealni tubus i zatim primeni
inhalacioni anestetik koji nadalje odrava postignutu dubinu anestezije. )adi bolje
relaksacije mii,a (koja je neophodna za uspean rad hirurga, bolesniku se daju
neuromii,ni blokatori4 oni omogu,avaju anesteziologu da smanji dubinu anestezije (to
zna'i da ,e rizik od depresije kardiovaskularnog sistema biti manji, a da ne otea rad
hirurga. 2akva anestezija kod koje se kombinuje inhalacioni anestetik sa drugim lekovima
naziva se /balansirana anestezija/.
O48TA INTRAVENS&A ANESTE6I5A
%ntravenski anestetici po'inju da deluju jo dok se ubrizgavaju u venu. Dejstvo im je
kratkotrajno (do 0A min jer vrlo brzo iz modanog prelaze u masno i mii,no tkivo.
2iopenton1natrijumjebarbiturat sa ultrakratkim dejstvom koji se koristi za uvodenje u
optu inhalacionu anesteziju. Dovodi do hipotenzije i depresije disanja, posebno kod
starijih osoba sa oboljenjima kardiovaskularnog i respiratornog sistema.
Sli'no tiopenton1natrijumu deluju etomidat i propofol, s tim to etomidat rede izaziva
hipotenziju. +ni se razgraduju bre od tiopenton1natrijuma, pa retko izazivaju mamurluk.
S druge strane, primena propofola mpe biti (dodue vrlo retko udruena s pojavom
konvulzija, a etomidat posle due upotrebe suprimira hormonsku aktivnost kore
nadbubrega. (tomidat i propofol se koriste za otklanjanje bola pri izvo3enju krtkih,
invazivnih procedura, kao i za uvo3enje u optu inhalacionu anesteziju.
@etamin, intravenski anestetik srodne hemijske gra3e sa psihotomime1tikom
fenciklidinom, nema depresivno dejstvo na rad srca i arterijski pritisak. Lak dolazi do
prolaznog porasta krvnog pritiska i ubrzanja sr'anog rada. Depresija disanja se javlja tek
pri upotrebi vrlo visokih doza. Njegova primena je indikovana kod dece i starih, 'iji je
kardiovaskularni sistem posebno osetljiv na primenu depresora "NS1a. Doza od . mgDkg
telesne teine primenjena intravenski dovodi do stanja anestezije za oko KA sekundi, u
trajanju od =10A rainuta.
@ada su u pitanju neeljena dejstva, ketamin izaziva komarne snove i neprijatan ose,aj
odvojenosti od sopstvenog tela posle bu3enja. ?ato se anestezija ketaminom naziva
/disocijativna anestezija/ (/odvojena/. Na svu sre,u, ovakvi efekti su re3i kod dece i
starih nego kod ostalih starosnih kategorija.