IVOTNA PRIA NEZIMA HALILOVIA

MUDERRISA: MOJA MAMA AJKA

Tuesday, 13 May 2014 22:25

Joomla 3.5
Mama je ba topla i njena rije, koja je za nas istonjake, a posebno epljake
pobaka i nekako mi je finija i od rijei majka.
Prolo je podosta vakta otkako hou da napiem priu o mojoj rahmetli mami
Ajki, ali me strah da neto bitno ne izostavim. Pria o njoj je pria o svim naim
dobrim mamama, jer su one haman sve iste, a opet je svaka od njih pria za
sebe.
I neto razmiljam Ako je Ibrahim, alejhis-selam, bio ummet, onda je svaka
naa majka institucija za sebe i svaka ona vrijedi vie od mahera dananjih
ena.
Moja mama Ajka je roena 1932. godine u selu atrovii kod Borika, kao tree po
redu d'jete od petoro ece roditelja Alije i Nize. Babu joj Aliju, moga edu su
etnici ubili u Rogatici 1944. godine i sa grupom ehida, ali i ivih muslimana
zapalili u Rogatikoj koli, tako da mu se ni za mezar ne zna.
Naa domovina Bosna i Hercegovina, a posebno moja Istona Bosna su jedan
veliki mezar naih predaka, a naa Drina je mezar koji plovi i apue tajne svojih
ehida, samo to mi njen apat ne razumijemo. Zato nam u naoj nam domovini

Bosni i Hercegovini i voe drukije mirie, jer korjeni bosanske mive dotiu
miriljivu ehidsku krv, a onda daju plodove kojih nie na butum dunjaluku takije
nema.
Mama joj Niza, moja nena koja je nakon edine smrti ostala sa svoje petoro
jetima, ubrzo se razbolje i duu teslimi za malo vie od godinu dana nakon
edinog ehadeta. Tako je moja mama sa etrn'es godina ivota svojoj starijoj
brai Zulfi i Jusi i mlaim sestrama amki i Neziri Miloj bila i sestra i mama.
Mojoj mami je kroz ivot falila ta majinska ljubav, pa bi nam uz stari fijaker dok
je prela ili plela, a nikada nije bila besposlena vie puta priala kako je njena
rahmetli mama dok je bila na smrtnoj postelji eljala svoje tri maloljetne eri i
plano govorila: Gr'na rano! ta e biti sa ovom mojom sirotom!?
Rahmetli dajnica, Zulfaginica, ali i druga famelija su govorili da je bila najljeva
na taj kraj i mogla se udati za koga je ela.
Brat joj Zulfo, najvr'niji insan dokle se u to doba moglo uti, kada je vidio da se
sestra Ajka zacurila, pa i da kradom aikuje sa Abidom Haliloviem, plavokosim i
plavookim vitkim epljakom, vie joj je puta govorio: Nemoj lje da se uda u
epu! Crna e te krv zaliti! Tamo je teret! Crni se od jutra do mraka! Ajka bi
klimnula glavom i stidljivo odgovorila Neu brate!
Poto je evojka Ajka imala rodbine u titkovu dolu, u epi ila bi urijetko uz
dozvolu brae kod njih da ih obie, pa bi im pomagala u kupljevini, etvi i branju
graha i mive. I bila je vrijedna, pa su govorili Ja vr'je'ne Branke, kako su
epljaci zvali sve one to su preko Brezove ravni.
I Abid bi dolazio da pomogne u kupljevini sijena i otave i branju mive Ali-hodi,
Beir-agi i Mehagi u titkovu dolu. Sa sobom bi od kue ponio pune depove
svojih najboljih oraha, jer se nije smjelo tue dirati, da more Ajku zgaati orasima
kad' se dok radi ko kanom zamisli. On bi se prvo obazro da ga ne vidi ko od
starijih ljudi i ena, pa zgaa Ajku orasima, a ona se i onako rumena jo vie
zajapuri i ape Beiraginici i Mehaginici: Otkud u ovoj bai orasi, kad nema
nita drugo sem ljiva? A i da ima rano him je opadati!
A onda se Abidu osmjehne i nastavi raditi k'o da ne haje za njim. Toliko je bila
stidna da je tek kad se udala nakon nekoliko godina primijetila da Abid ima plave
oi.
Mama nam je kad smo prirasli kroz alu znala kazati kako je babo namamio na
orahe kokavce, a kada se udala ona se kao i mi patila sa kotunjevcima, jer su
se kokavci pokuivali rodbini u Saraj'vu i Rogatici. A onda bi kroz smijeh kazala:
Nisu aba stari ljudi govorili: Dok te mami, eerom te hrani, a kad' te
namami i hljeb ti zabrani!

Tamam kada se Ajka dobro zagledala u Abida strina je sjetuje: Nipoto se ne

udaji u epu! Tamo ima oplaza! Njoj bi krivo to joj to govori, pa na penderu
pita aikliju: Abide, ujem da kod vas u epi ima oplaza!? A on e ljutito, k'o da
prvi put uje tu rije: Vela havle Ajko! Ma kak'e oplaze?! Nema toga kod nas! Ko
ti je to rek'o? A ona e: Ma ne mogu ti rei, ko mi je rek'o! Ma bez ale, ta ti je
oplaza? On se kiselo nasmija i vjeto pree na drugu temu.
Ajka se raspitivala za Abida i svi su joj govorili: Ne proputaj priliku! Valjan je
momak, vrijedan i vien! Jes' da je siromah, al' dae Allah nafaku! Ne proputa
vakta, a dobro pazi mamu Muu i sestre, a posebno brata Halila! A vala, ako
emo pravo, od dobre je famelije. Rahmetli mu babo Halil je bio imam i mujezin
epske damije, a i Halilovii su u epskoj dolini vala najpoboniji. Jes' da su malo
tabijatli, al' nema boljije ljudi. Momak je na svoga rahmetli babu; samo da uje
kako ezani i kakav mu je mekam?!
Poto su i curu i momka falili sa svih strana oni se u titkovu dolu na penderu u
drugoj polovici novembra 1951. godine dogovore da on narednog uoi petka sa
jo pet roaka i sestrom Mejrom, kao jenom s kljusadima doe do Idriz-age i
amil-age Isakovia u Vranjake, a onda kradom sa svatovima doe po nju u prvi
mrak u atrovie, pa bje' u epu, jer ako brat Zulfo sazna, sve e raskopati.
Tako i bi...
A kada je brat Zulfo sazn'o da su roaci Isakovii pomogli u krai najstarije mu
sestre Ajke, sape opanke i pouri u Vranjake da se raspravi s' roacima, ali ga
dok doe do tamo huja proe i sve se zavri na rijeima: Sram vas bilo! Hre
je'ne! Kaki ste mi vi roaci, kad mi sestru udadoste u epu? Znate li vi da je
ensko u epi haman k'o rob?! A oni ute k'o zaliveni, jer znaju da je Zulfo
plahovit, pa more na zlo izii.
Kad su svatovi oborili nanie niz Brezovu ravan Mehmed Devedija ispuca iz
starog kolutaa i zapoe pjesmu.
Sav se Stop sklept'o da doekaju mladu, a svekrva joj Mua eka kod vrata stare
trone kue, drei Mus'af svoga rahmetli mua, umotan u prenu krpu, da ga da
mladoj da pree kuni prag sa Mus'afom. Mlada poljubi svekrvu u ruku, pa je
zagrli i izljubi etiri puta, jer su se tamonji muslimani eli razlikovati od
anamo-onih i u tome, bez obzira to su znali da je po sunnetu tri puta. Uze
Mus'af, poljubi ga ope' etiri puta, stavi pod desno pazuho i desnom nogom sa
Bismilom zakorai u kuu.
Abid je na sebi im'o teget plavo odijelo koje mu je za enidbu pozajmio teti
Hamdija Hodi Hruov i plaho mu je stajalo, a jo frizuru zaliz'o na stranu. Kada
se tako sreen pomolio sa mladom, otee se uzdasi Imamkua, Kariki i Hrvki, to
dadoe takom momku da se oeni sa strane.

U avliji su se prouila etiri tekbira, a onda Hasan, babin amidi zapoe pred
kuom epski bearac. Svekrva Mua eci kroz pender baci dvije ake kocki
eera i prionu praviti halvu, od koje se selo uzmirisa. Mlada oborenog pogleda
dvori u oku kod vrata, a uz nju je da joj je obinije najstarija zaova Mejra. U
kuhinju se redaju stari ljudi, u sobu tiskaju stare ene, a eca proviruju kroz
prozor da vide mladu. Zaove Mina, Fatima i emila dijele medovinu, a onda se na
stari rasklimali hastal tura veliki erbetnjak na bene, da se popije slatka kahva i
da se doljeva iz mavene raljike i pije dok ne izbistri. Mladoj donesoe malog
evera Halila, jer je adet da mlada u naruje uzme muko dijete, ne bi li joj prvo,
a i sva druga eca bila muka.
ene se doaptavaju u enskoj sobi: E vala odavno na Stop nije dola vienija
mlada! Ako je imalo vr'je'na k'o brat joj Zulfo, blago li se ovoj kui! Da joj bude
hairli! I ne urekla se! De prouite ta i ne gledajte plaho u mladu! Ima urokljivije
insana!
Kad se ispi i za'nja kap kahve mladoenjin amida Mujaga povika: Ko nema
avdesta, nek' se avdesti, da se klanja jacija i obavi niah! Ezan proui
amida, pa se fino klanjae sunneti, proui tri puta Ihlas, pa farzi i ostalo po redu.
Imamio je Muhamed ef. Konakovi, epski hoda, koji je im'o avaz k'o da je iz
Stambola, a ne iz Parevia od Sokoca. Kad se zavri namaz Muhamed ef. odra
vaz, ispita mladoenju i mladu trides' i tri arta, obavi niah i proui dovu!
Mlada pree kod ena u sobu, a svekrva i zaove prostre araf nasred kuhinje i
postavie siniju, na koju iznesoe veliku raljiku graha, sirnicu, tirit pitu i keke, a
onda razvaruu i halvu. Kad je mukinje zavrilo sa veerom, enska sofra se
postavi u ensku sobu.
Za heftu se izredae na slatkoj sva rodbina i komije, a mlada se obikla, k'o da je
kod svoje kue. Ni svekrva ni zaove ne daju joj u talu, pa ni na vodu u selo, ali to
pravilo u epi za mladu vrijedi samo prvu heftu.
Trei dan po enidbi mladoenja ufati volove i ode orati, da posije ozimu enicu,
a sa njim odoe sestre Mina i Fatima. Mlada u neka doba proviri mladoenju kroz
gusti ljivik, kad ono Fatima voda volove, mladoenja snano dri plug, a Mina
krampom neto kopa za njima. Kad im na njivu u staroj boi odnese ruak,
stidljivo pita Abida: ta ono Mina kopa? On se grohotom nasmija i ree: Ajko li
se Ajko! To su ti one tvoje oplaze! I zapamtila je Ajka dobro ta je oplaza, jer ih je
ona kroz ivot najvie iskopala. Abid je or'o duboko i ralom i plugom, a oplaze su
se morale iskopati nita plie od oranja, jer je valjalo izhraniti mnogobrojnu
eljad.
ivilo se u zajednici i niko nikoga nije tedio u pogledu posla. Nije se
razbacivalo, a vala ni bilo gla'no; ba taman kol'ko treba.

etiri mjeseca po udaji, nakon to se brat Zulfo odljutio posla sestri Ajki ruho
natovareno na etiri konja. Kau da odavno na Stop nije siglo tako ruho.
Za es' mjeseci doe Abidu da ide u Vojsku u Pulu, a u septembru mu se dok je
on bio u Vojsci rodi sin Ahmed. Kad je odsluio Vojsku nae Ahmeda kako po bai
gonja pilad. Za tri godine Ajka rodi Suvadu, koju su svi zvali Mirsada. Iste
godine joj od ujeda vele u 37. godini ivota umrije brat Zulfo, to je bio veliki
udarac za svu fameliju. Za pet godina rodi Minu, pa onda za tri godine od tereta
pobaci u estom mjesecu muko dijete, pa za godinu rodi sina Nezima i za dvije
godine er Mejru. Dok je bila trbava, stomak je k'o i druge ene krila dimijama
i bluzama, a ecu je raala u hodu.
Nae mame dok su nas nosile u svojim stomacima vie su se brinule za nas da
nas ne naulje, nego to su mislile na sebe. One su se posebno plaile da nas u
toku noenja od tereta seoskog ivota ne otkinu. A kada je bio vakat poroda
usput su nas raale na njivama, u talama, na banjicama i u magazama i same
nam vezale pupke. Za sebe su uvale preivjeli bol i rizik poroda, a u isto vrijeme
su bile presretne to smo pod butum (zdravi), pa nas sa Bismilom, Ajetu-lKursijom, Ihlasom, Felekom i Nasom dojile svojim mubarek mlijekom i sputale u
beike i dubke, jer je valjalo ii za poslom. Mi smo svojim plaem prirodno irili
plua, dok ne bi u behutu zaspali.
I tepale su nam nae mame i nene rijeima: Zlatonja mamim/nenin! Dabogda mi
sretan bio! Na abi se oglasio! Dabogda ne zn'o e ta im'o! Dumani ti pod
nogama bili! Dabogda i tebe sluali k'o ti mene! Dabogda mi sudija bio! (Ime su
mi dali po sudiji Nezimu.)
Oblaila (kupala) nas je redovno svakog uoi petka. Prala nam je studenom
vodom suknene i pahretne gae, a kasnije kouljice, pantolice i sestrinske katie i
alad, a onda ih svako dvije hefte otkuhivala u lugu u starim rasuenim
kablovima i ini mi se da su haljine od toga bolje mirisale nego od ovih modernih
omekivaa i deterdenata.
uvala je struju, pa bi ak i ljeti u upi na ognjitu ili u starom fijakeru loila
granje da se skuha hrana, jer je bilo jazuk troiti i plaati struju. Tako joj je iz istog
razloga godinama stajao neukljuen friider, ali je za to imala drugi izgovor: Vala
je hrana iz friidera k'o klada! Ne znam ko ga izmisli!?
Zaove su joj se narednih osam godina hairli poudale, a valjalo ih je sve opremiti,
pa im spremiti ruho, doekati mirdije i prijatelje i otii u prijatelje, pa im eci ii
na babine.
evera Halila je pazila k'o roeno dijete, jer je bio jetim, a govorila je o'jeku dok
su ga kolali: Nemoj Abide da etetu ta usfali! Ima se fala Allahu prodati na
pijaci i janjadi i teladi, a ako zatreba moremo prodati i Balju, jes' da je najbolja, al'

ima i godina! Samo neka se d'jete kola i nek' se ne pati! Nije ala jetima
ucvijeliti! I nek' se kola dokle god ima kole!
I ever Halil zavri Mainski fakultet i posta direktor odjela u Tvornici preistaa u
Rogatici, te zaposli brata Abida, koji mu je bio jedan od najbojih radnika. Radio je
Abid i prekovremeno, pa i po dvije smjene vie dana u hefti, kako bi zaradio koji
dinar vie, jer je valjalo troje ece kolati u Saraj'vu, a u taj vakat nije bilo
stipendija i svako je mor'o kolati svoju ecu kako zna i umije.
Halil je bio struan, moralan i tih; to kau ni mrava ne bi zgazio. Al' dumani ga
u ljeto 1992. godine u ivom titu ubie na Duljevcu sa jo 24 rogatianina.
A kada joj je o'jek Abid 1984. godine pripremao dokumentaciju za prijevremenu
penziju, trebao je ako hoe da ostvari dodatak na penziju sa sebe prepisati vei
dio imovine. Zato je on odluio sve osim kue i okunice prepisati na brata Halila
i sinove Ahmeda i Nezima. Prije nego je o'o u Rogaticu da prepie zemlju, ena
mu Ajka ree: Abide, prepii na brata Halila svu babovinu, pa i dio onoga to
smo zaj'no kupovali, da se ne ogr'jeimo o njega! Jetim je to nije ala! A naoj
eci e Allah to naknaditi!
Mama je nas petoro dojila po dvije i vie godina, a kada bi ila u njivu da kopa ili
da kupi malu ecu bi stavljala u beiku iza gromile i prilazila bi im samo kad' joj
nadoe mlijeko ili kad beiku ufati Sunce, da je premjesti u hlad. A mogli smo
plakati do mile volje, jer ona nije mogla naputati pos'o, pa bi se osmjehnula i
kazala poluglasno: Dobro je za plua da malo otplae! I zanimljivo je da se nije
plaila da nas iz gromile ne ujede guja i mislili smo da ona zna neku posebnu
dovu protiv njih. Kasnije smo shvatili da je ona bila potpuno sigurna da ecu Allah
uva preko svojih meleka i da nam se nita runo ne mere desiti.
Iza ranog sabaha koji nikada nije proputala plijevila je vrt i kukuruze, srpom
poela me da se more lju'ski hodati i onda bi se zaprtila sirovom travom, da se
ispod bremena ne bi ni viela. Tako bi svako jutro, pa i kada pada kia obradovala
hajvan svjeom travom, ali bi time mogla utediti i neto sijena za zime!
Kada sam imao pet-est godina, nekoliko dana sam iao sa mamom na Strmicu,
gdje su babo i Ahmed kosili veliku livadu. Te godine se okialo, pa kada bi padala
kia njih dvojica bi ili u Javor na konak kod nekog od roaka, da prespavaju u
koljebi, a kada bi bilo suho, onda bi spavali ispod velike jelike, na ije donje grane
bi stavili sijeno i time se zatitili od meeda, vukova i komaraca. Ja bih sa
mamom ranom zorom krenuo sa Stopa na planinu. Ona bi na rahtilu (vilama i
grabljama) nosila zaveljaj hrane za taj dana, a ja bih nosio malu kanticu vode,
da moremo usput piti. Kada bi nakon tri sahata dobrog hoda stigli na Strmicu,
sunevi zraci bi tek tada obasjali Strmicu i Javor. Mama nama trojici prostre araf
i postavi doruak. Dok mi jedemo, ona razgre otkose i ne sjeam se da je ikad sa

nama sjela da jede, ve bi samo usput uzela koji zalogaj. Cijeli dan bi grabila,
vilala i rastersala otkose, a pravila je pauzu samo da dematile klanjamo podne i
ikindiju i kada bi nam postavila da ruamo. Kui smo kretali u sami akam, kada
bi babi i bratu Ahmedu postavila veeru da jedu. Usput bi negdje oko Borka
klanjala akam, a na Stopu bi bili taman u jacijsko vrijeme. Valjalo joj je
pohizmetiti neni Mui koja je bila na postelji, namiriti hajvan, po mraku sama
donijeti vodu, sa dna sela, spremiti hranu za naredni dan i ranom zorom opet u
Strmicu. Tako je to bilo punih petnaest dana. udio sam se kako sve to more
izdratu, jer da bi sve to stigla siguran sam da nije imala kad ni spavati. I nije se
alila da joj je zahmetli, a moda se i nije imala kome poaliti.
Vodu je sa dna Stopa donosila u bremama punu dvadeset i je'nu godinu i tek su
je kad su se zacurile odmjenile eri Mirsa i Mina. Mukarci nisu nosili vodu jer je
bilo sramota. Sjeam se kako su ene prepriavale kada su viele je'nog
stopljanina koji je do'o iz Saraj'va kako nosi bremu, a pored njega ena sarajka
mae praznijem rukama. Sve su u glas govorile: Sram je bilo! Ona erlu
perlu (ee se prazna) pored njega, a on uprtio bremu! Ve lahvle ovije sad ena!
Ni stida ni obraza! Da Bog-da da ovo izhajri!
Hizmetila je svekrvu Muu koja je imala teku zaduhu pune 24 godine i nikad se
s' njom nije preporijeila. A pazila je k'o roenu mamu, to zbog toga to se
svekrva morala sluati i paziti, to zbog toga to je kroz njenu panju eljela i da
nadomiri toplinu koju nije mogla pruiti svojoj rahmetli mami.
Kod babe su bile pare i on je kupov'o ta je trebalo za kuu. Ona nije ni alila to
nema para, a ni uvida kol'ko ih ima kod babe. A kad smo mi prirasli i poeli
zaraivati, bila je presretna kada joj damo zelenku ili crvenku. Ona bi se onda
falila konama da i ona ima svoje parice. To bi ona ope' kad joj usitnimo
podijelila unuadima i eci po selu. Ponekad bi se s njom naalili, pa kaemo:
Mogla bi ovo i mama platiti! A ona bi kroz smijeh povikala: Neu ja da
raskopavam! Ako raskopam, odoe! Prvih godina je pare drala u rubcu, a onda
smo je nagovorili da ih dri u novaniku, koji je zaklapala u seharu.
A kada bi joj kupili materijal za kata, amiju, demper, poluver, arape, kahvu,
eer, suhe smokve koje je puno voljela i krupno crno groe, ona bi povikala.
Teko li je ovo skupo!? Ve la havle eco! Vama je aba govoriti! to se troite!
Imam fala Allahu svega! Ovo samo pojede i nita! Potom bi se zasmijala
grohotom.
A kada bi nam doli gosti ili kada bi joj mi donijeli neki poklon, ona bi nakon
posluenog erbeta i kahve, kada se zapone eglen, ila u pajz ili magazu, da
pregleda ta je doneeno. A kada bi je vieli kao pregleda kese ili torbe, ona se
grohotom zasmije i kae: Vallahi me ope' ufatie! Ma nije to meni uhara! Milo

mi samo da vidim ta ste mi don'jeli! Moja Nudejma i Abdullah su po tome na

svoju rahmetli nenu!
Radovala se gostima, a posebno bratu Jusi i everu Halilu i njihovim, bratiu Muji,
milicajcu, sestrama amki i Miloj, ali i zaovama i njihovim ljudima. Snahi
ahmani i jetrvi Nisveti je davala erinsku alad da se pokriju kad se pomole
ede i nene iz sela. Njihovu ecu je pazila k'o i svoju i kad god bi sjeli za siniju
govorila bi: Trpite se eco! Kod nas je seljaka hrana! Nije k'o kod vas!
A kada bi joj bahn'o brati Mujo u milicajskoj uniformi sa svojim kolegama
milicajcima, s puta bi poviko: Tetka, imal' pure? Ona bi zaas napravila puru, pa
je dobro pomastila domaim maslom i potrusila sirom iz kabla. Dok bi ona
napravila salatu od domaih paradajiza i krastavica, oni bi ve zavrili sa purom.
A onda mi Mujo s' ponosno rek'o: E ne mere tetka s' tobom puru niko napraviti!
Drutvo bi klimnulo glavom i zafalilo se, a ve bi na stolu bila kahva i sahan
meda.
Ona bi narednu heftu konama priala da joj je ope' dolazijo Mujo miliconer, sa
svojim drutvom. A onda bi dodala: Ma nije to je moj, ali je najvr'eniji od njih
sviju! E Sunce ga grijalo, na rahmetli je svoga babu Zulfu! A onda bi malo
zastala pa sjetno nastavila: Ma ope' je Zulfo bijo vr'je'niji! Njega su se Vlasi
plaili k'o guje! Sto kosaca na Borici, a moj rahmetli Zulfo kosbaa! Malo-malo pa
ga uje kako vriti u polju! Kad mi to naumpa'ne, sita bi se isplakala!
Bila je najdometnija i najvrijednija u nekol'ko sela. I najsretnija je bila kad nekom
more pomoi, jal' poslom, jal' da ta pokui iz ruke. Djeiju garderobu kad bi
nam okraala kriom je od babe d'jelila eci po selu.
U velikim teknetima je pripremala sad paradajiza i paprika i uvijek je sada imala
vie od svojih potreba, da more pokuiti konama.
Oslukivala je kada e u epu stii vikendai da im poalje mrsa (mlijeka, sira,
kajmaka i sirutke). Zato sam ja svako jutro u selo na vie adresa nosio mrs i svi
su govorili: Ne mere niko sa Ajkom! Pa kad u da smo doli? E jes joj hasul ovaj
mrs!
Mlijeko smo dok nam se krave muzu prodavali slastiaru iptaru Kemi, umaru
Ibri Dananoviu i nastavnicima, a svi su najvie voljeli na mrs, poto je kod
mame sve moralo biti kako je ona govorila cakum-pakum. I zbog toga to je
bila izuzetno ista i uredna u selu nisam svugdje mogao jesti, a to mi je bio
problem kasnije i na ramazanskim praksama.
U toku posljednje oruane agresije niko nije do'o na vrata da trai konak, a da je
vraen sa kunog praga. Naprotiv, svako je im'o veeru i im'o je e lei. Ko god
se pomolio od muhadira da trai brana, nikoga nije vratila. Skoro mi pria jedan
srebrenianin, da je on sa jo dvojicom roaka u toku agresije u jednoj jesenjoj

noi od dna sela traio konak i svi su ih upuivali na hadiju Abida i njegovu
hadinicu Ajku. Kad su doli pred vrata kaljavi i mokri, mama samo to ne
zaplaka, pa e: Bujrum eco! Ima se fala Allahu e! Odmah im je donijela suhe
haljine da se presvuku. Nakon akama, veere i jacije, smjestila ih je u gostinsku
sobu sa Mehmed ef. Hajriem, koji je kod mojih roditelja ivio u toku agresije, a
prilikom pada epe postigao ehadet. Kada su se braa srebreniani probudili na
sabah, haljine su im bile oprane, osuene i sloene, a i izme su bile oprane i
suhe i ugrijane pored poreta. Nakon sabaha su se lju'ski najeli omaka i domaeg
enino-jemenog hljeba i podosta brana ponijeli sa sobom, ali i pola hljeba i
teglu kajmaka da zaloe usput.
Hajvan je posebno gledala. Krave su joj uvijek bile site, iste i ieagijane, a
telad i janjad najbolja i najformastija. Kod nje hajvan nikad nije rik'o zbog gladi,
jer nije dala da se pati, a krave bi se oglasile samo kad trae vola. A kada bi
hajvan uo njen avaz, odmah bi prestao pasti i krenuo bi za njom.
Na pijaci su njena telad bila najbolja; hem debela, hem ista i ko god bi ih vidio
govorio bi: Maa-Allah! teta je ovo zaklati! Ovo je za dranja duu dalo!
Tepala je kravama sa cure moje!, a one bi joj pruale vratove da ih poee i
nikad joj se nisu gicale dok muze. Kada je poostarila sjela bi na stoli pored krave
i pomuzla da se ne pomjeri. Dok ih je muzla, pred njih je stavljala pomije u staroj
kabulji, koju je poslije na nae insistiranje zamijenila Jupolovom kantom, ali je za
kabuljom jo dugo alila. Na ulazu u talu je imala plavi dugi mantil, koji je
oblaila im ue u talu i onda bi se naalila: Vidi me k'o kaka slubenica?!
Ruila bi nas kad bi nam pokipilo mlijeko, govorei: Vela havle eco! U to
gledate? Pa jesam li vam rekla da pazite da ne pokipi?! Najgore to e kravama
ispucati vime! A onda bi po plati poreta potrpusila soli da se manje dimi i da ne
uadi kuhinja.
Dok smo drali ovce, za kurban se klao najbolji ovan ili ovca jalovua, a
kasnije bi kupovali dobrog ovna od nekog od roaka, pa bi ga dva-tri mjeseca
tovili, tako da kada bi ga zaklali od loja mu se nisu vieli bubrezi i ponutrica.
Nekoliko godina je od sestre amke uzimala janjad bliznad, pa bi ih hranila
mlijekom iz flaice, a ona bi poslije za njom hodala kud god krene.
Kad bi joj kokoi isprljale uredno opranu plou i trotoar, ona bi ih zaruila rijeima:
Ciganke je'ne! ta mi uradiste? Ne mere od vas nimalo biti isto! Meni ao da
vas drim zatvorene u toru, a vi poleele u zijan! I one kao da bi je razumile, taj
dan i narednih dana su pasle travu podalje od kue. Kada bi je ugledale poletile bi
prema njoj, jer bi im ona najee posipala ito i nije dala da se ivina pati.
Rijetko je nasaivala koke, jer smo ih imali toliko da nismo mogli upratiti e su se
sve nagnijezdile, a onda bi neko vrijeme nestalo neke koke. Mi taman pomislimo

da je o'nijela lisica ili jastreb, kad se ona za koji dan pomoli sa piliima. Horozi su
se klali im bi bili za klanja, da ne jedu daba ito, a ostavio bi se najbolji za
koka i jo dva-tri za zetova i bajramskog keketa.
Koke bi se kod nas u epi drale desetak i vie godina, dok se dobro ne iznesu,
a onda bi se uvale da se zakolju kad' dou zetovi i moram priznati da ih nije bilo
mogue uhasuliti, jer su bile k'o oputa. Zetovima je ipak bilo drago da im se
iskazalo potovanje, a mi smo alili to nemamo otrijih noeva da naeljamo bar
malo mesa sa kostiju koje bi ostale iza zetova.
Uvijek smo imali dobrog maka, a najbolji je bio uo. Od njih se mii nisu smjeli
primai kui, a kada bi se pojavili u tali ili soldrmi, oni bi ih zaas rjeavali. I
esto je uo nakon to ulovi mia, donio ga jo ivog pred verandu da i mi
vidimo da on ne eka samo sir i mlijeko i drijema na Suncu, ve da sebi sabira
nafaku. A onda bi kada ga dobro izmori, vrsto ga zgrabio za vrat i pod verandom
omastio brke.
Bakra, kazan, drljau, ralo, plug, polugu i rahtilo davala je u selu kome god
zatreba, al' krijui od babe, da ne je ne rui.
Voljela je da joj se doe, a i da ona posjeti svoje kone: Hajriju, Hasku, Tidu, babu
upku, Mujesiru, Nuru, Hafizu, Muiju, babu Muu, Nurku, Stoboranku, Merku,
eu, Munibu Mehmedovicu, Rauu, Hasibu iz Tovija, Curu Stoboranku, Muniru
upku, Muku Mustafinicu, Fadilu sa Skakala, Malu od Kule, Habibu Izinicu,
Habibu Fejzinicu, Bidu iz Vrela i Havu sa Kopile. I nikada se ni skim nije
preporijeila.
Kada se moj brat Ahmed 1975. godine vratio sa estomjesenog uenja arapskog
jezika iz Libije, na jaciju nam kui dooe stare ede i nene iz komiluka. Pita
edo Mujaga brata mi Ahmeda iza jacije i aereta: Kako ti je Ahmede u toj Libiji?
I kol'ko ti treba do tamo? A Ahmed e: edo, plaha je to zemlja. Puno je via od
Jugoslavije, a ima samo pet-es' miliona stanovnika. Treba mi tri sahata avionom
od Beograda do Bengazija! Njima bi udno da insan more u Libiju doi prije nego
iz epe u Saraj'vo, pa e edo Arif-aga: A kako se voziti u tom avijonu? Terese
li? Jel' te strah moj Ahmede? A on nastavi: edo! Fina je to vonja. Bolje nego
autobusom. More u avion stati 200, 300, pa ak i preko 500 putnika! Njima se to
uini nestvarno, jer su iznad epe leeli samo mlazni avijoni i izgledali k'o bolji
horoz. A onda Ahmed nastavi: Sjedi, a oni ti donesu kahvu, aj i jelo! I ima i
hala, za nevolju! Kako to za'nje ree, oni se samo zgledae i nemadoe vie
nita pitati, jer kako je mogue da u avijonu ima i hala, a da nita po epi ne
pada! Dok je on to priao mama je kod poreta mljela kahvu, pa mu kada
zavlada tajac pogledom naiareti da ide u pajz. On odmah ustade, a ona e za
njim. im zatvori vrata ree moleivim glasom: Nemoj sine Ahmede nikad vie
priati ovo za avijon! Vidi sv'jet da lae! On se nasmija i ree: Neu mamo!

A kada joj je sin Ahmed bio na dunosti ambasadora Bosne i Hercegovine u Iranu,
1999. godine poalje pare da se za mamu uplati had i kae mi da zamolim u
Rijasetu da budem te godine vodi, kako bih joj pomogao na hadu. Kae mi da
e i on ina-Allah na had sa enom i ecom, ali da mami to ne govorim da se ne
sikira jo i za njih! I na kraju dodade: Molim te sve joj u avionu pokai, pa ak i
halu i ako za nju ne bude imala potrebe, da vidi da nisam lag'o! A kada smo sjeli
u avion mama se usturila i turila ruke na koljena, k'o da je na teehudu, pa se ne
pomjera. Kaem joj ta je Ahmed rek'o, a ona e: Ja sam vallahi mislila da moj
Ahmed lae! Zar 'vo more 'vako biti?
Moj brat Ahmed je od rahmetli nene Mue bio u povlatenom poloaju, jer je bio
prvo muko, a i kol'o se u Medresi i u Bijelu svijetu, ali povrh svega nije volio
ni raditi seljake poslove. Kad sam ja bio u Medresi i Fakultetu, cijelo ljeto bih
proveo u epi i svaki dan se imalo ta raditi od zore do crnoga mraka. Ahmed je u
to vrijeme bio profesor u Medresi, tako da je cijelo ljeto imao godinji kolektivni
odmor. U epu je dolazio na konak, a kada bi se okialo ostajao je i due. Odmah
po dolasku bi me pit'o: Buraz, u koja ste doba sa poslom? Ako mu kaem da
smo glavno poradili, a posebno da smo sve pokosili, to mu je bilo najmre, onda
bi on ostajao i due. U protivnom bi uvee nakon to dobro veera, a uvijek je
mami govorio da nije gladan i klanja jaciju rek'o: ao mi je to vam ne mogu
pomoi! Do'o sam samo da vas vidim. Ujutro mi je Sjednica nastavnikog vijea i
moram prisustvovati! Mama i babo bi u glas rekli: Sine, da tebe Allah nagradi
to ti misli na svoje roditelje! Ne sikiraj, poradiemo mi ina-Allah! A tebi neka
hairli! A onda sam sa njihovih lica itao sreu to imaju sina bez kojeg se ni
Sje'nica u Saraj'vu ne mere odrati!
Tako je to bilo par godina dok babo nije uo da tokom ljeta nema tih famoznih
Sjednica nastavnikog vijea, pa je Ahmed mor'o sa nama na Crkelju kositi dva
dana, da bi trei dan babi platio kosca za broj svojih dana, a on ode na Drinu na
kupanje. Bez obzira to je babo dobio pare za koevinu, ja sam to mor'o sve sam
pokositi.
Na njimet se kod nas Bonjaka posebno pazilo i eca su se od malih nogu uila
da se mrve ne prosipaju, jer mrva kad ispa'ne zaplae, tako da se njen pla
more do neba uti.
Pitu je pravila svaki dan i zaas; samo to uje da oklagija u pajzu klepne koji
put, pomoli se sa tevsijom skuhane pite. Pitu bi kad se ispee, a prije nego je
izvadi iz rerne na koju minutu pomastila kajmakom i maslom. Pite su joj bile hasul
i podebele, jer je valjalo nahraniti mnogobrojnu eljad.
Prije i poslije jela bi se obavezno prale ruke, a musafirima se donosio leen i ibrik,
a preko ruke je bio pekir, pa bi prije jela oprali ruke, a poslije jela oprali bi ruke i
isplakali usta. Jelo se samo za sinijom ispod koje je bio prostrt uvijek ist stari

araf, osim kad' bi doli musafiri, onda bi se pod siniju ster'o novi bijeli araf, a
vezeni uski dugi pekir bi se stavlj'o na krilo musafirima. Iz potovanja prema
sofri, a i zbog toga to nas je bilo puno, sielo se samo na koljenima. enskinje bi
bilo propisno obueno i pokriveno, a mukarci bi morali na glavu turiti kapu ili
rubac, domain bi bio u proelju, pa po starini, tako da bi najmlai bili najblii
vratima.
Jelo bi se iz asa i tevsija, niko ne bi poinjao sa jelom prije domaina koji bi
naglas prouio Bismillu, a svi ostali za njim poluglasno. Iz sredine tevsije bi se za
domaina izvadio kolut, a u odsustvu domaina najstarijem muku. Onda bi se na
to mjesto turila asa kiselog mlijeka ili voa (kompota). I uvijek je pita bila
hasul, bez obzira na tip brana i jelo bi se uvijek friko, poto se ljudski jelo i
nikada nita nije ostajalo. Meni je najdrai bio burek, valjda zato to smo ga
urijetko jeli.
Jelo se i vrelo i mlako i nije se imalo kad ekati da se ohladi. Jelo bi se ispred
sebe. Ne bi se smjelo priati za vrijeme jela, to zbog sunneta, to zbog toga to
bi svaka izgovorena rije bila zalogaj manje i niko se ni na koga nije obazir'o. Na
kraju bi se pobrale sve mrve i olizali sudi i ustajalo bi se kada bi domain kazao
na glas uur, elhamdu lillah, a ukuani poluglasno ponovili.
Mama bi kad se svi poredamo za siniju, sjela nekako nastranu uzela bi dva-tri
zalogaja i kao da se plaila da nama ne bude malo, posmatrala nas kako maaAllah jedemo, a onda bi ruila Ahmeda, Mirsu i Minu to meni i Mejri ne ostavie
koji zalogaj vie, jer smo jo malehni. I viela bi se srea na njenom licu kad' bi
sve pojeli i jo oaktali i olizali sude, a onda bi rekla: Maa-Allah! Haman da sude
i ne trebam prati!
A kada bi za sofrom bili gosti, ona nikako ne bi jela, ve bi istom kaikom samo
gurala pitu pred njih i govorila: Jedite! Nita vam se ne znade! Mora da vam se
ne svia! ta e?! Trpite se! Kod nas je to na selu tako!
A pravila je najbolje ruice, halvu, gurabije, razvaruu, pekmezuu, keke, puru,
cicvaru, mare, imbur i omak. Ljuske (kokoija jaja) je uvala da pokui rodbini i
vikendaima, a nama bi pravila imbur od dva-tri jajeta, sa puno sira i kajmaka i
govorila bi: Umaite, da se najedete! Ne hlipajte!
Hljeba je u kui uvijek moralo biti i kada bi erali do pola hljeba, mama bi odmah
potkuhivala drugi da ima ako neko bahne.
Posebno mi je u hatru ostao ruak nedjeljom, kada bi iz Medrese do'o na vikend i
treb'o se vratiti za Saraj'vo onim popodnevnim autobusom u dva, koji je samo
ned'eljom saobra'o na relaciji epa-Saraj'vo, preko Han Pijeska. Mama bi
napravila dobru grahovu orbu i kumpjeruu koju bi ispekla da fino porumeni, ali
ne da i zagori, pa bi je pomastila frikim kajmakom, sa sredine tevsije izvadila

kolut i u babinu odsustvu turila ga predame, a u sredinu bi postavila asu pod

kajmakom, koji se utio i bio debeo k'o dlan, taman to rekli stari ljudi da more
preko njega prei maak, a da se ne uvali. A pored tevsije bi turila duboki
aluminijski sahan kiselih paprika. I niko sa njom nije znao ukiseliti domae
paprike, koje bi ona stavljala u stari zemljani up.
Mama je kuu mela svaki dan iskljuivo po danu. Sudi su se prali odmah nakon
jela i ne dao Allah da neto ostane neoprano prije nego se legne. I kada je babo
izbetonir'o trotoar oko kue, ona bi svako jutro to prala i mela, pa bi na ulaz
postavila staru ponjavu, da se ne gazi po ploi i ne nanosi kal. Babo bi se zbog
toga ljutio i ponekad bi drekn'o: Kad bi ja izbetoniro do puta, ti bi nas tamo
poela izuvati! Ona bi se samo osmjehnula i nita ne bi govorila, jer je znala da
je i njemu drago da je isto ispred kue k'o i u kui.
Dok bi gosti malo posjedili, a mama im posluila kahvu i erbe od drijenjaka, koje
je ona pravila, neprimjetno bi izila iz kue i oprala gostinske opanke i poredala
hi da se nama (odjednom) mogu obuti.
Nokte nam je dok smo bili mali rezala starom otrom akijom svakog petka iza
sabaha i govorila da se prokleti ejtani kriju ispod velikije nokata! Nije se smjelo
stajati na prag, u kuu se sa Bismillom ulazilo desnom, a izlazilo lijevom nogom,
nije se smjelo u akam hodati ispod strehe i u akamski vakat biti napolju, a
posebno na cjepalu.
Tkala je ilime i ponjave po svuno. Taman kad bi otkala, odma bi uvlaila nite za
drugo tkanje, jer je bilo grehota da stanovi stoje nako. Radovala se kao i sve
stare ene u selu svakom dolasku komije Ize iz Titova Uica, odakle bi on
dovlaio pletivo, konce i stare rute za tkanja ponjava. Svima nam je otkala
prene pekire, da imamo u kui kad neko od nae ece dobije temperaturu.
Dok je mam bila u epi do pred agresiju nikad nije ila doktorima, koji su iz
Rogatice dolazili samo etvrtkom. Nije imala ni potrebe za doktorima, a nije se
imalo ni kad. Pred agresiju je znala ponekad otii, vie da se vidi sa enama iz
okolnih sela i da popriaju, nego to je bila hasta. I mi eca smo kod doktora ili
samo kad smo primali boce (vakcine) ili vadili zub kad nas zaboli. Kod nas se u
epi nisu popravljali zubi, ve bi se kad nas zabole odmah vadili, osim eci
nepismenih, epskih komunista, koji su se brinuli o sigurnosti Jugoslavije. Sa
sabaha bi o'nijeli knjiicu u Ambulantu, oerali krave da se napasu i usput kada
se krene u kolu svratili bi u Ambulantu da nam Mujo ili Zoran izvade zub, pa
odmah u kolu. Kad bi uli da je toga etvrtka do'o Mujo, bilo bi nam lake, jer je
im'o laku ruku i manje je boljelo.
Prela je vunu na nonu preslicu, vito i vreteno i plela dempere, poluvere, arape
i pape, kad god ima i minutu vremena za to. Dua joj je bilo oplesti maloj eci u

selu vunene arape i bila je presretna kad su im tamam. Poderane arape bi

zaplela, tako da bi bile k'o nove. ene koje u rukama nisu imale pletivo, heklanje
ili nisu vezle smatrale su se ljenugama.
Kada bi napravili zijan, govorila je: Dobrina te snala! Ve la havle d'jete, na kog'
se baci? Platie ti meni! Viee ti kad ti babo doe iz Rogatice! Samo vi
langirajte! A erima bi govorila isto, ali i: Nema nigdi objeenije kolaa!
Vieete vi, nema nigdi mame!..
I znala je kao i sve nae dobre majke da nas pripucne prutiem jal' rukom, ali ono
njeno, majinski, da ne zaboli. I bilo mi je opasnije od toga kad' kae: Nek'
zna, da e ti babo znati za ovo! Onda do petka kad babo dolazi iz Rogatice ne
bi smio napraviti ni jednu greku, kako bi nakon veere uz kahvu ona na njegovo
pitanje: Sluaju l' eca? odgovorila potvrdno. Tek tada bi se moglo odahnuti.
Babo nam je kupov'o velike kante Meane marmelade Takovo, ali mama nije dala
da jedomo kol'ko hoemo i moremo, ve po njenoj mjeri; dvije tri kaike
marmulade i dva puta vie kajmaka. A onda bi kanticu uredno zatvorila i turila
na vrh stalae da ne meremo dofatiti.
U staroj bijeloj sehari je drala Rahatlokume, Line i Pikote, koje je dobijala za
Bajrame od ljudi koje bi babo zvao na ruak ili od brata, evera i zetova. Nosila bi
to konama po selu ili kad krene u prijatelje i sestrama, a povremeno bi meni, ali
samo meni dozvoljavala da zavirim u seharu i vidim je li him datum istek'o. A
kada rok trajanja poodmakne, onda bi se to otpakivalo i mi bi to u slast pojeli isto
k'o da je taze proizveden.
Uoi bajrama je obavezno kreila kuu i generalno je preistila. Babo bi sa
sabaha izmak'o kredenac, seiju i poret i uvee bi nakon to mama okrei kuu i
sve prebrie, stvari vraao na svoje mjesto. Kreenje je po epskom adetu bio
iskljuivo enski pos'o i tek sam u Konjicu vidio da i mukarci kree, pa mi bi
zaudo.
Za dva Bajrama je spremala poseban ruak za desetak uglednih epljaka koje je
babo nakon klanjanja Bajram-namaza dovodio kod nas na ruak. Poneko bi mi
od njih donio halvicu ili tapie, r. Bajro Baji bi mi donio medenjak i Euroblok, ali
rahmetli hadija Hasan Zimi, njegov sin ehid Nurija i Meho Torlak bi mi pored
medenjaka, halvica, mevludskih boba i utih karamela Evropa davali i para,
koje bih ja krio od mlae sestre Mejre u pajzu ispod kartona, na kojem mama
drala rukatku i govorio bih mami: Mamo, kupiu ja tebi zlatne haljine! A ona
me zagrli, pa pita: Otkud ti sine pare? A ja kaem: Dae mi za Bajram hadija
Hasan, njegov Nurija i Meho!
Dok sam bio mali r. nena Mua me nauila da kada me neko pita: Mali, ta e ti
biti? Da ja odgovorim: Efendija, ako Bog-da!

Mama nije krila od brata mi Ahmeda i moje tri sestre da me najvie voli, pa kada
bi je oni zbog toga poeli dirati, ona e im: On me Allaha mi najbolje slua!
Nikad mi nije rek'o neu! I nita mu nije teko uraditi! Vr'je'niji je od vas sviju!
Kako on meni nasitni lua i drva za odlaganje, pa pokida talu, otkida ubre,
o'nese kabulju pred krave, pomete i opere mi sude! I ne trebam mu nita govoriti,
a vi...? E pa kako ga ne bi najvie voljela?!
Kada sam joj nakon ramazanske prakse poslije I razreda Medrese kupio materijal
za kata, iznosila ga je enama kad joj dou na kahvu govorei: E vala mi Abid
nikad nije vaki kat kupio! I jo dupla irina! Moi u i dimije i bluzu dobro
naroskati. Teko insanu bez svog' eteta! Pa bi joj se niz obraze otisnulo
nekoliko suza.
Kad bi se na vrata pomolio muko ustajala bi kao i ostale ene na noge, pa makar
to bilo tek prohodalo muko dijete. ak je ustajala na noge i trbavoj eni jer
moda nosi muko d'jete.
Bila je posebno sretna kada je enila sinove, a za erima je plakala govorei:
Neka him je hairli srea! Ma vr'je'ne su one! Neu se ja njih nigdi zastiditi!
Proerala sam ja njih kroz iglene ui!
Snahe nikada nije ruila i savjetovala ih je k'o svoje eri. Falila ih je kad skuhaju
pitu, rijeima: Jesi je snaho uhasulila. Ma hasulnija ti je pita od moje pite!
Ahmedu i meni je stalno govorila: Slaite se sa enama eco! Nema vam niko
prei! Meni su vala obje fine!
Kada su mi se nakon dvije eri rodila dva sina, bila je presretna, pa joj kaem:
Mamo, ta fali, muko ili ensko? Vano je da je elhamdu lillah zdravo! Ona
uzdahnu i ree: Ma sine, strah me da enska eca ne isterete k'o mi!
Agresiju je provela u herojskoj epi i nahranila i ugostila mnoge muhadire. I
priala mi je da je bilo puno strah granata, te da je za vrijeme granatiranja
bjeala u stari bazen iznad kue, a kada ne stigne u bazen, onda se krila u
magazu, kada bi na glavu stavljala porculanski lonac. Sa mamom sam se u toku
agresije uo radio vezom vie puta i uvijek je plakala i govorila da se uvam! A
kada sam joj po epskim diverzantima poslao ratnu forografiju sa bradom,
dreknula se na radio-stanicu: Sine, obri onu bradurinu! Isti si k'o ne bud
prim'jenjeno oni s' Borika! - Znala je da je brada sunnet, ali joj je brada ostala
mrska i strana jer su joj bradati etnici ubili babu Aliju, dok je ona bila jo dijete.
Nakon okupacije epe od strane etnika, a uz superviziju snaga Ukrajinskog
bataljona, moja mama je zajedno sa babom, sestrom Mirsom i sestrinom Enisom
evakuisana u Kladanj, a potom su prebaeni kod sestre mi Emine u Zenicu.
Izmeu borbenih dejstava sa Treskavice odem po njih i dovezem kod mene u
Konjic. Potom su preli u Saraj'vo, gdje su ivili sretnim, pobonim ivotom.

Kada smo jednoga dana moj brat Ahmed koji je doao iz Sarajeva i ja u Konjicu
izili iz arijske damije, zagrlimo nau mamu, koja se od tereta skroz pogela,
ree neka od ena: Kako ti tolihna, a toliki ti sinovi? Ona se ponosno malo
ispravi i sa osmjehom ree: Kad' sam hi rodila, bili su mali, pa hi elhamdu lillah
odhranih! Vidi koliki su maa-Allah! Ma pola hi pod rogom!
Poto se u toku agresije u epi isprepadala bilo je strah da se u nju vrati. Zbog
toga je za babin hator nekoliko godina boravila u epi u toku ljeta i jedva je
ekala da se vrati u Saraj'vo.
Ila je esto kod svoje doktorice u Ambulantu na Grbavici, mada je elhamdu lillah
bila solidnog zdravlja, u odnosu na teret koji je preturila preko lea. Mudra
doktorica bi nju i jo nekoliko ena kada se izredaju pacijenti primila kod sebe u
ordinaciju, pristavila i popila kahvu sa njima, izmjerila im pritisak i propisala
Andol, Kafetin i slino, ako ih bude boljela glava, a onda bi ona govorila: Ja plahe
doktorice! Kako ona nas lijepo primi, pa s' njom popijemo kahvu i propie nam
lijekove? Nije ona aba ila u kolu! Nikad mi niko nije propis'o boljije lijekova.
Stalno je na recept podizala lijekove, a slabo pila, jer joj elhamdu lillah nisu ni
trebali, pa kada joj se nakupi puna kutija lijekova, kaem joj: Mamo, to e ti
toliki lijekovi? Ne uzimaj ih daba! Istei e im rok! Kupiemo ina-Allah ako
zatrebaju! A ona e: Sine, neka lijekova! Mogu ne d'o Allah nestati!
Kada smo je brat i ja prije smrti na nekoliko mjeseci smjestili u Dravnu bolnicu
da joj naprave detaljne pretrage, zove me dr. ukrija ozi, ef Ortopedije i kae:
Doi da vidi snimak kime tvoje majke! Odem kod njega, kad ono na snimku
se vidi da je kima slomljena i tako nakrivo zarasla. Ree doktor: Ovo je
davnanje! Ali, kada joj se i kako ovo dogodilo? Rekoh: Moj doktore, u epi su
ene samo mogle raditi ili umrijeti! Tree mogunosti nije bilo! Zamisli da neija
ena u vrijeme ljetnih poslova lei kod kue pod izgovorom da je bole krsta
(lea)? To se u epi nije moglo desiti!
Ila je sa sestrom amkom po mevludima i predavanjima, e god bi ula da se
dre i svaki put bi se nasikirala zbog neke ene kojoj treba u neem pomoi, te im
je obeavala da e to njoj r'jeiti njeni sinovi Ahmed i Nezim, jer se oni znaju sa
ljudima.
Zadnje dane svoga ivota je u bolesnikoj postelji provela kod mene. I svi smo joj
mi, njena eca, snahe, zetovi i unuad hizmetili, a trebali smo i vie. Prije smrti
na sahat zamolim rahmetli dr. Abdulaha Nakaa da poalje ekipu da vidimo
imamo li je rata smjetati u Bolnicu. Kad ona ugleda doktore, ape mi: Sine to
se troi i zove ove ljude? Moja dobra mama ni na umoru nee zahmeta oko
nje.

Duu je pustila u petak, 04. aprila 2003. godine, poslije ikindije namaza, tano na
godinjicu IV Muslimanske slavne lahke brigade, iji sam bio ratni komandant.
Za dva dana joj je klanjana denaza i ukopana je po njenoj elji na mezarju Turbe,
na Bistriku u Sarajevu. Na denazi je bilo maher svijeta iz epe, Saraj'va i cijele
Bosne i Hercegovine. Toliki mahluk je potpuno blokir'o prilaze Jaredolima i Hridu.
Kada je jedan od prolaznika vidio desetine ahmedija i mahar svijeta, upitao je
Muju Paprau: Kome je to denaza? On mu ree: Je'noj neni, hadinici iz
epe! Ovaj se smrknu i povika: Koga ti zafrkava! Vjerovatno je pomislio:
Otkud voliki svijet na denazi je'noj neni iz epe?
Stariji joj sin Ahmed je imamio denazu, pa smo je zaj'no spustili u kabur,
a ja kroz suze koje nisam mogao sakriti prouio dovu.
ao mi to je'noj od svojih eri ne nadih mamino ime!!! I obeao sam svojoj eci
da u ina-Allah onome ko od njih svojoj eri da ime Ajka na elo baciti hiljadu
maraka.
Neka je rahmet mojoj mami Ajki, za koju esto uim najljepe dove i eznem za
susretom s' njom na Kijametu i ina-Allah Dennetu!!!

Sarajevo; maj 2014.g.

Nezim Halilovi Muderris
Akos.bA