1

2




Najlepa
ljubavna pisma
izuzetnih ena


priredila
Ursula Dojl




avada & Ex
Uvod


3

Kada je objavljena knjiga Najlepa ljubavna pisma
velikana, izdanje koje je prethodilo ovome, povela se
rasprava o tome da li ljudi i dalje piu ljubavna pisma.
Zajedniki zakljuak bio je da je dananja instant
komunikaija istisnula rei na papiru, pa se ini jo manje
verovatnim da bi dananji mukara bio u stanju da napie
!i poalje" pismo. #li ini se da ono nad ime su lamentirali
!i to su inile uglavnom ene" nije prevlast pisanih poruka i
i$mejlova nad ljubavnim pismima, nego se lament odnosio
na prola vremena kada mukari nisu gurali pod tepih
svoja ose%anja, nego su govorili o njima. &tvorio se apetit
za itanje romantinih !i neromantinih" izliva ose%anja
raznih mukaraa u istoriji, i to moda nije zbog injenie
ko su ti mukari bili ve% zato to je takvih izliva danas
malo $ u bilo kom obliku.
Kao to sam tada napisala, ta pisma su se mnogo
razlikovala po stilu, ose%anjima i !naalost" po iskrenosti $
ponekad zaista izgleda da su neki od velikana pisali
gledaju%i jednim okom na budu%e narataje' ili su verovali
da je ljubavno pismo samo jo jedno sredstvo kojim mogu
da iskau svoju genijalnost. (astavljanje ove knjige
predstavljalo je potpuno drugaije italako iskustvo.
Znamenitim mukarima istorije pitanje koga vole i kim bi
mogli da se oene predstavljalo je samo jedan aspekt
njihovih ivota' njihova veliina poivala je na njihovim
dostignu%ima u drugim oblastima) naunim otkri%ima,
istraivanjima, osvajanjima, politikom trijum*u,
umetnikom iskazu. +i putevi enama su otvoreni tek
nedavno, to je okantno samo po sebi, a tuna je injenia
da veliina mnogih od ena u ovoj zbiri poiva samo na
injenii za koga su bile udate ili koga su rodile' njihova
veza sa slavnim supruniima ili potomima bila je jedini
razlog zbog koga su ova pisma sauvana. ,nogim enama


4

iz ove knjige brak je odredio sudbinu. Ne mogu !a naravno i
ne%u" da tvrdim da su ene esto iskrenije od mukaraa,
niti da su manje sposobne za pretvaranje i nametaljke'
stvar je u tome da pitanja sra mogu zauvek da promene
tok ivota ene, onako kako ivot mukara nikada ne bi
mogao da bude promenjen. +eko je zamisliti da bi ijedan
od znamenitih mukaraa napisao ono to je ledi ,eri
-ortli ,ontegju napisala svom voljenom pre nego to je sa
njim, protivno eljama svog oa, pobegla ./.0. godine)
Drhtim od pomisli na ono to inimo. Jesi li si siguran da e
me zauvek voleti? Plaim se i nadam se u isto vreme."
1osledie donoenja pogrene odluke ili igranja na
pogrenu kartu za enu bi predstavljale pravu katastro*u.
Naravno, ovde ima ena koje su se podsmevale
obiajima, koje se nisu povinovale eljama porodie i koje
su se borile za preuzimanje kontrole nad svojim ivotom.
Uglavnom su ove ene bile izuzetno nadarene, nezavisno
bogate ili i jedno i drugo. +o znai da im se nita od
njihovih dostignu%a ne moe oduzeti' jednostavno, vano je
istaknuti da je lestvia kojom se merio uspeh ena bila
postavljena na gotovo nemogu%u visinu. # ima u ovoj zbiri
i drugih ena, onih koje su divni mukari za koje su bile
udate zduno podravali i hrabrili $ izgleda da su na primer
#bigejl #dams i 2zabela 3iton imale mueve koji su svim
srem eleli da one uspeju u onome to rade.
&vde nema tunih pria $ ni kada su u pitanju ljubavi
koje su se loe zavrile. # nema ni opasnosti i slomljenih
sra koje su ene podnosile u mnogim oblastima svojih
ivota, od nemo%i i nedostatka obrazovanja i ekonomske
nezavisnosti do smrtonosnih poro4aja i smrti male dee.
#ntibiotii i mogu%nost glasanja sve su promenili $ bar u
ekonomski razvijenijem svetu !vredi spomenuti uasnu


5

statistiku UN$a koja kae da se od 567.888 smrti majki
tokom trudno%e ili poro4aja svake godine 99: njih dogodi
u ekonomski slabije razvijenim zemljama". +o ne zvui kao
trenutak ;1rela si veliki put, duo<, ali ponekad je dobro
prisetiti se koliko su ene napredovale otkada je ,eri
-ulstonkra*t napisala svoja Odbrana prava ena ./98.
godine.
&no ime se po mom miljenju odlikuje ova zbirka jeste
mogu%nost prilago4avanja ovih ena, i njihova sposobnost
da se suoe sa nepremostivim, njihova hrabrost, stoiizam,
domiljatost, njihov arm i njihova velikodunost. =jubav
ovde napisana pojavljuje se u mnogim obliima $
tolerantnom, obmanjuju%em, nejasnom, ambiioznom,
sebinom, erotinom, ednom i ludom $ ali uvek je ljubav
zavetanje koje treba negovati.

! "rsula Do#l$ u %ondonu$ &''(. )odine









6





;Nekada sam gledala sve te aave devojke
koje su se udavale za prvog momka za koga
su smatrale da mogu iveti sa njim. # ja sam,
pretpostavljam, ekala momka bez koga
nisam mogla da ivim.<
* +ora Do#l$ ,(,-!&''-










7

Ledi D Ledi D Ledi D Ledi Doan Pelam oan Pelam oan Pelam oan Pelam
&vo pismo ledi 1elam svom suprugu, ser Donu, pisano
je .699. godine u njihovom domu u dvoru 1evensi u
istonom >seksu. (er Don je bio na putu $ pomagao je
?enriju 3olingbroku da skupi trupe za ono to %e se kasnije
ispostaviti kao uspean pokuaj da se otme presto @iardu
22. 1evensi je bio opkoljen neprijateljima njenog supruga'
ne ele%i da die buku, ledi 1elam pita da li %e se on moda
uskoro vratiti.













8

Ser Donu Pelamu, (15. jul?) 1399. godine
,oj dragi gospodaru,
1reporuujem se -aem visokom gospodstvu, srem i
telom i elom svojom jadnom snagom. 2 zahvaljujem -ama,
svom dragom gospodaru, najdraem i najvoljenijem od
svih gospodara na zemlji. U svoje ime zahvaljujem -am,
dragi moj gospodaru, na svemu to ste mi rekli u svom
ugodnom pismu koje mi poslaste iz 1onte*rakta, a koje do
mene do4e na dan ,arije ,agdalene' asna re, ne
obradovah se nikada toliko kao kad sam ula iz -aeg
pisma da milo%u 3ojom imate dovoljno snage koja -as
brani od zlobe -aih neprijatelja. Dragi gospodaru, ako
-ae visoko gospodstvo izvoli, im budete mogli, pourite,
da i ja zaujem -a milostivi govor, koji 3og (vemogu%i
nastavlja i pojaava. 2, dragi moj gospodaru, ako elite da
znate ta se sa mnom zbiva, ovde sam pod opsadom okruga
(aseks, (ari i velikog dela Kenta, tako da niti mogu iza%i,
niti namirnie mogu do mene, osim uz veliki rizik. Zbog
toga, moj dragi, ukoliko biste izvoleli da date savet -ae
mudrosti kako da spasim -a zamak i oduprem se zlobi
okruga gore pomenutih. 2 budite izveteni o velikim
zlobniima u tim okruzima koji su tako prezrivo kovali
zaveru protiv -as, -aeg zamka, -aih ljudi i -aih
zakupaa' oni za ovu zemlju vie ne postoje.
Zbogom, dragi moj gospodaruA Neka -as (veto +rojstvo
uva od neprijatelja i uskoro mi poalje dobre vesti od -as.
1isano u 1evensiju, u zamku, na dan (vetog Bakova ve%
minulog, rukom -ae nesre%ne D. 1elam. ,om istinskom
gospodaru.



9

Mard Mard Mard Marderi Bruz (Paston) eri Bruz (Paston) eri Bruz (Paston) eri Bruz (Paston)
!.C0D$E"
1astonovi su bili ugledna srednjovekovna porodia iz
Nor*oka koja je iza sebe ostavila riznie pisama etiri
generaije' ona daju ivopisnu sliku ivota tog doba. 1isma
koja slede, a koja je ,arderi 3ruz napisala Donu 1astonu
.C/7. godine, predstavljaju najstarija ljubavna pisma na
engleskom jeziku, a zapravo vie su poslovne prirode.
Njihova glavna tema su pregovori koji su u tom trenutku
bili u toku o veliini ,arderinog miraza, za koji su
1astonovi smatrali da je bio premali. ,arderi i Don su se
na kraju venali .C//. godine.














10

Donu Pastonu poslato iz Topro!ta, !e"ruara 1#$%.
godine
Neka ovaj zapis bude uruen mojoj voljenoj ljubavi,
uvaenom Donu 1astonu, itd.
Uvaeni i oboavani, voljena moja ljubavi,
preporuujem -am se, svim srem ele%i da saznam o -aoj
dobrobiti, o emu preklinjah 3oga (vemogu%eg da -as
sauva na zadovoljstvo svoje i zbog elja sra -aeg.
2 ukoliko ste radi da ujete o mojoj dobrobiti, ni moje
telo, ni moje sre dobro nisu, niti %e biti dobro dok od -as
vesti ne dobiju.
Jer ni#edno stvoren#e ne zna za bol ko#i podnosim$
. za smrt ne usu/u#em se odluiti.
,oja gospo4a majka se marljivo potrudila da ou mom
problem izloi, ali ne moe da uradi nita vie od onoga to
-i ve% znate, zbog ega je meni, sam 3og zna, istinski ao.
#li ako me -i, kao to ja odista verujem, volite, ne%ete me
zbog toga ostaviti' jer da nemate ni polovinu od sredstava
za ivot koje imate, za najve%i rad koji ijedna ena moe da
uini, ja -as ne bih napustila.

0 ako mi naredite da se drim istine gde god da po/em$
dobro znam da u 1as voleti svom snagom$ ne vie.
0 ako pri#atel#i mo#i budu rekli da greim$
pustiti me nee da to uradim$
sr2e mo#e mi nudi da 1as volim zauvek


11

vie od svih zemal#skih stvari$
0 ako oni budu puni besa$
1eru#em da e biti bol#e u vremenu ko#e dolazi.
&vog puta toliko, ali (veto +rojstvo nek -as uva, a ja
-as zaklinjem da nijedno zemaljsko stvorenje osim -as ne
vidi ovaj zapis, itd.
2 ovo pismo je napisala u +opkro*tu, teka sra, itd. -aa
,arderi 3ruz.
















12

Donu Pastonu
(vim srem -am zahvaljujem na pismu koje mi
poslaste... iz kojeg zasigurno znam da nameravate da
do4ete... uskoro, sa samo jednom obavezom $ da se zakljui
posao izme4u mog oa i -as. 3ila bih najsre%nija na svetu
ukoliko bi dolo do ostvarenja posla... # ako do4ete, a od
posla ne bude nita, onda %u biti jo tunija i puna alosti.
Fto se mene tie, uradila sam i izdrala sve koliko god
sam znala ili mogla, 3og sami zna. 2 elim da znate da moj
ota odbija da se rastane od sume ve%e od stotinu *unti i
pedeset maraka kada je u pitanju ovaj posao, to je daleko
od ispunjavanja -aih elja.
#ko iz nekog razloga moete da se zadovoljite tom
sumom i sirotom mnome, bi%u najsre%nija devojka na
svetu. # ukoliko budete smatrali da ne moete time biti
zadovoljni, ili da moete dobiti vie nova, kao to sam -as
dobro ranije razumela, dobra, verna i voljena ljubavi,
nemojte se vie muiti da dolazite u posetu po ovom poslu.
@adije nek se sve svri, da vie nikad ne prozborimo o tome
ni re, pod uslovom da ja ostanem -a verni prijatelj i ona
koji moli do kraja ivota.
Nita vie zasada, samo neka -am svemogu%i 2sus uva i
duu i telo.







13

Katarina ra!ons"a Katarina ra!ons"a Katarina ra!ons"a Katarina ra!ons"a
!.CD5$.567"
Katarina #ragonska je ro4ena u palati u #lkali de
>nares, severoistono od ,adrida, .7. deembra .CD5.
godine, kao k%erka Gerdinanda #ragonskog i 2zabele od
Kastilje. 2zabela je bila odluna u nameri da svojim
k%erkama prui dobro obrazovanje, zasnovano na
katolikim prinipima. ,nogi su se divili Katarininom
znanju latinskog jezika, evropskih jezika i klasine
literature, a ona je bila izuzetno pobona.
Kada je prineza imala samo dve godine, engleski kralj
?enri -22 predloio je brak izme4u Katarine i svog
najstarijeg sina #rtura, prina od -elsa, godinu dana
mla4eg od budu%e mlade. Nakon pregovora koji su trajali
vie od deset godina, prineza je stigla u 1limut u oktobru
.58.. godine, a brak izme4u Katarine #ragonske i #rtura,
prina od -elsa, sveano je proslavljen u katedrali svetog
1avla, .C. novembra te godine.
#prila slede%e godine #rtur je umro u petnaestoj godini.
Fpani su odmah pokazali interesovanje da se Katarina uda
za ?enrija, novog prina od -elsa. U poetku je ?enri -22
bio popustljiv, ali pregovori u >ngleskoj, Fpaniji i u @imu
!bilo je potrebno odobrenje pape jer je ?enri bio Katarinin
bivi dever" potrajali su est godina. Katarina je za to
vreme bila u =ondonu, u svojstvu udovie prina od -elsa'
patila je za domovinom, ali i zbog nedostatka nova, esto
se ale%i svom ou na krtost ?enrija -22. U martu .589.
godine preklinjala je da joj se dozvoli da se vrati u Fpaniju
kako bi otila u samostan. ?enri i Katarina su se konano
venali u junu .589. godine, samo nekoliko nedelja nakon
to je ?enri nasledio presto.


14

Na brak koji je trajao vie od dvadeset godina senku
baaju kasniji doga4aji $ pet uzastopnih ?enrijevih brakova
tokom deset burnih godina, poev od .566. godine. 2zgleda
da je par bio zadovoljan branim ivotom, iako su
Katarinini brojni pobaaji i mrtvoro4ena dea sigurno
morali uzeti danak $ njeno jedino preivelo dete bila je
prineza ,eri, ro4ena .5.7. godine. Katarina je u
popularnim mitovima prikazana kao depresivna
demekasta bogomoljka, sa brojaniama, loim engleskim i
nimalo glamuroznim ginekolokim problemima, ali
injenie ukazuju na to da je ?enri svoju suprugu potovao
do te mere da je ona u njegovom odsustvu preuzimala
dravnike poslove $ uprkos njenom nepromenjenom
miljenju da je hri%anska dunost ene da u svemu slua
svog mua. 1rvo pismo o kome je ovde re napisano je
tokom ?enrijeve borbe protiv Granuza' Katarina je
uspeno odbila invaziju Fkota, predvo4enih Dejmsom 2-,
koji je platio glavom na bojnom polju. &na ?enriju veselo
pie o slanju kaputa koji je pripadao mrtvom kralju, mada
se moe naslutiti da bi vie volela da mu poalje kraljevo
telo, ali njeni gadljivi engleski dvorani to joj nisu dozvolili.
@azdor izme4u ?enrija i Katarine bio je komplikovaniji
nego to bi se u prvi mah moglo zakljuiti iz brojnih
knjievnih dela koja govore o tome kako je ?enriju
dosadila njegova starija supruga i kako ga je zarobila
arobna #na 3olin. #ko su ovo bili razlozi koji su doveli do
razdora, postojali su i neki drugi, ukljuuju%i tu i gubljenje
znaaja saveza sa Fpanijom i to da je ?enri bio opsednut
time da dobije mukog naslednika. Naravno, nema sumnje
da je njegovo ponaanje prema Katarini bilo uasno.
1riredio joj je veoma poniavaju%e su4enje u vezi sa
konzumiranjem braka sa njegovim bratom, a nakon


15

ponitenja braka nije joj dozvoljavao da bude sa voljenom
k%erkom, koju je proglasio vanbranom.
Nakon to je #na 3olin ustoliena kao kraljia, Katarina
je poslata prvo u ?antington, a kasnije u Kembridir. &na
je odbila da prizna #ninu titulu, odbila da prihvati
sopstvenu titulu prineze udovie, te odbila da potpie
zakletvu po kojoj priznaje #ninu deu kao ?enrijeve
zakonske naslednike. Umrla je .567. godine,
nepokolebljivo tvrde%i da je njen brak sa ?enrijem bio
punovaan, da je ona bila kraljia i da je i dalje volela svog
mua. Njeno poslednje pismo upu%eno njemu, drugo u ovoj
knjizi, sreparaju%e je) 3onano$ kunem se da mo#e oi$
iznad svega$ ele 1as." ?enri i #na obeleili su njenu smrt
oblae%i se u uto i izvode%i svoju k%erku, malu prinezu
>lizabetu, u etnju po dvoru.













16

&enriju '(((, 1%. septem"ra 1513. godine
Hospodine, gospodar ?auard poslao mi je pismo
otvoreno -aom milo%u, unutar jednog mog, iz kojeg
izdaleka moete videti veliku pobedu u koju je na
gospodar poslao -ae podanike u -aem odsustvu' iz tog
razloga, nema potrebe da -au milost zamaram dugim
pisanjem, ali mislim da je ova pobeda bila za -au milost i
najve%a ast za kraljevinu' tavie, treba da osvojite
*ranusku krunu' hvala 3ogu na tome, a ja sam sigurna da
-aa milost ne%e zaboraviti da to uini, to %e dovesti do
toga da -am 3og poalje jo mnogo ovakvih velikih pobeda,
a verujem da ho%e. ,uu moj, zbog uurbanosti, nisam
-am mogla poslati sa Irvenim krstom kaput kralja Fkotske,
koji sada donosi Don Hlin. Kroz ovo -aa milost moe da
vidi kako ja odrah svoje obe%anje alju%i kraljev kaput za
-ae barjake. ?tedoh -am poslati samog kralja, ali sra
naih >ngleza ne bi mogla to da podnesu. Njemu bi bolje
bilo da ostade s mirom nego da dobije tu nagradu. (ve to
3og alje jeste u najboljoj nameri.
,oj ?enri, erl od (arija drage bi volje da sazna o -aem
zadovoljstvu u vezi sa sahranom tela kotskog kralja, poto
mi je o tome pisao. -aa milost moe po slede%em glasniku
da me izvoli obavestiti o tom zadovoljstvu. 2 ovim ja
privodim pismo kraju, mole%i 3oga da -as ubrzo poalje
ku%i' bez toga, nijedna radost ne moe biti potpuna' za isto
se molim, a sada idem do nae ledi od -olsingema, kojoj
davno obe%ah da %u do%i. U -oburnu, .7. septembra.
Faljem -aoj milosti i zapis koji je na4en u Fkotovoj
torbi, koji govori o tome da je kralj Granuske rekao kralju
Fkotske da po4e u rat protiv -as, preklinju%i -as da
poaljete ,etjua ovamo to pre kako bi mi taj glasnik
doneo novosti od -ae milosti.


17

-aa smerna supruga i iskreni sluga, Katarina.




&enriju '(((, 1535. godine
,oj gospodaru i dragi muu,
1oklanjam -am se. Jas moje smrti se blii, a poto je
tako, nena ljubav koju -ama dugujem primorava me da
-am uputim nekoliko rei kako biste obratili panju na
zdravlje i zatitu -ae due, koju bi trebalo da enite vie
od svih zemaljskih stvari i da se o njoj brinete vie nego o
svom telu, zarad kojeg meni priutiste mnogo jada, a sebi
mnogo briga.
Ba -am, to se mene tie, opratam sve, da, i elim i
odano se molim 3ogu da -am i on oprosti.
Na kraju, podse%am vas na ,eri, nau k%erku,
preklinju%i -as da joj budete dobar ota, kao to to meni
elja bejae. +ako4e -as preklinjem da sluavkama naim
date miraze, to ne%e biti mnogo, jer ih nema vie od tri. Za
sve moje ostale sluge traim platu za jednu godinu vie od
onog to im sleduje, kako ne bi pomislili da nisu zbrinuti.
Konano, kunem se da moje oi, iznad svega, ele -as.

na Bolin na Bolin na Bolin na Bolin


18

!.588$.567"
#na 3olin je bila k%erka +omasa 3olina, erla od
&rmonda, i >lizabete ?auard, k%erke +omasa ?auarda,
vojvode od Nor*oka. +omas 3olin je bio izuzetno
ambiiozan kada je u pitanju bilo njegovo troje dee, od
kojih je #na bila srednje' kada joj je, sa trinaest godina, bilo
ponu4eno da postane dvorska dama kod ,argarete
#ustrijske u 3riselu, on je to video kao priliku koja se ne
sme propustiti. ,argaretin dvor je predstavljao jedan od
najprestinijih dvorova >vrope, a to bi #nu pripremilo za
budu%u nagradu, mesto na dvoru Katarine #ragonske. #li
ubrzo nakon #ninog dolaska u 3risel, diplomatska situaija
se promenila i ona je prebaena u Granusku, na dvor
kraljie Klod. Njih dve su se zbliile, a #na je stekla
ugla4enost i glamuroznost, to je postalo oigledno kada se
.50.. godine vratila na engleski dvor $ doterana, dobrog
ukusa, duhovita i predivno obuena, ona se potpuno
razlikovala od svojih savremenika.
#nin slede%i korak bio je brak, ali nekoliko branih
ponuda bilo je neuspeno, moda zbog toga to je njen ota
smatrao da prosi nisu bili dovoljno znaajni. # onda, oko
.507. godine, #na je zapala za oko ?enriju -222. Kralj je bio
spreman za novu ljubavniu poto se neto pre toga
odrekao usluga #nine sestre ,eri. +o upranjeno mesto
dolo je u ba u trenutku kada je ?enri sve vie bio ube4en
da njegov brak sa Katarinom, zbog odsustva mukog
naslednika, nikada nije ni bio vae%i.
1onitenje braka izme4u ?enrija i Katarine, te njegov
kasniji brak sa #nom, odigrali su se tokom narednih est
godina. 1olitike i verske posledie bile su ogromne i na
kraju su dovele do ?enrijevog razlaza sa @imom i stvaranja
#nglikanske rkve. 1ar se konano venao u januaru .566.


19

godine, kada je #na bila na poetku trudno%e' prineza
>lizabeta rodila se /. septembra.
+o to je njeno prvo dete bilo ensko za #nu nije
predstavljalo katastro*u' bila je jo mlada. #li pobaaj u
avgustu .56C. godine nije bio dobro primljen, a ona nije
ponovo zaela sve do jeseni .565. godine. U januaru .567.
godine Katarina je umrla, a to je predstavljalo olakanje i za
?enrija i za #nu, poto su znali koliko su podrke ona i
njena k%erka ,eri i dalje uivale u narodu' ovo olakanje je
kratko trajalo, jer je #na krajem istog mesea ponovo
pobaila. (ituaija je ipak mogla da bude spasena da nije
bilo #nine sva4e sa kanelarom +omasom Kromvelom,
njenim nekadanjim kljunim saveznikom, kao i vanih
diplomatskih pregovora koji su propali zbog ?enrijevog
insistiranja da vani evropski monarsi priznaju #nu kao
njegovu zakonitu suprugu.
#na je morala da ode, a njen odlazak je organizovao
+omas Kromvel. 1uki razvod nije bio dovoljan' #na i njeni
istomiljenii morali su biti pogubljeni. Zato je Kromvel
izmislio uasne optube. Nije je optuio samo za
inestuoznu vezu sa ro4enim bratom Dordom, ve% i za
preljubu sa etvoriom drugih mukaraa iz njenog
okruenja. (vi su bili uhapeni i odvedeni u +auer.
Nakon su4enja po nepostoje%oj zakonitosti, Dord
3olin i ostali optueni pogubljeni su ./. maja .567. godine,
a istog popodneva kenterberijski nadbiskup ponitio je
brak izme4u #ne i ?enrija na osnovu ?enrijeve prethodne
veze sa ,eri 3olin !to neminovno name%e pitanje kako je
onda neudata #na uspela da poini navodnu preljubu". #nu
je .9. maja u Zelenom +aueru pogubio maevala doveden
iz Granuske kako bi je potedeli sekire. Desilo se to manje
od est mesei nakon smrti Katarine #ragonske. ?enri se


20

68. maja oenio Dejn (imor, jednom od #ninih dvorskih
dama.
1ismo koje se nalazi u nastavku postoji samo kao
kopija, tako da njegova autentinost nikada nije potvr4ena.

















&enriju '(((, %. maja 153%. godine


21


Hospodine,
Nezadovoljstvo -ae milosti i moje utamnienje jesu
stvari meni tako strane, a ta pisati i ime se opravdati,
uopte ne znam, a -i mi poslaste !da spremno priznam
istinu i time zadobijem -au naklonost" ba onoga za koga
znate da mi je od davnina predani neprijatelj, ja ne primih
tu poruku od njega, a da pre toge ne shvatih ono to
miljaste' i ako kaete da mi priznavanje istine svakako
moe omogu%iti bezbednost' ja %u sa svom svojom voljom i
duno%u ispuniti -ae nare4enje' ali ne dozvolite -aoj
milosti da ikada i pomisli da %e -aa jadna supruga ikada
priznati kriviu, koja nije nita drugo nego misao na
osnovu koje se dalje postupilo, i da kae istinu da nijedan
vladar nikada nije imao suprugu odaniju svim dunostima i
iskrenijih ose%anja, nego to ste -i ikada mogli da na4ete u
#ni 3olin, sa ijim imenom i mestom bih se vrlo rado
zadovoljila da su time i 3og i -aa milost bili zadovoljni.
Nikada dosad u svom uzvienju i svom poloaju kraljie
nisam se zaboravila, nego uvek traih promene koje sad
nalazim, jer osnova mog unapre4enja nikada ne bejae na
sigurnijem tlu od onoga to se dopadalo -aoj milosti,
najmanja promena, znala sam da je spremna i dovoljna da
odvue tu naklonost ka nekom drugom.
2zabraste mene nieg stalea za svoju kraljiu i
drubeniu, to bejae daleko od mojih zasluga ili elja' ako
tada smatraste da sam dostojna tolike asti, dobra -aoj
milosti, ne dozvolite da bilo kakvo novo svetio ili lo savet
mojih neprijatelja ukloni -au prinevsku dobrotu sa
mene, nemojte da dozvolite da ta mrlja, ta nedostojna mrlja
nelojalnog sra -aoj milosti ikada uprlja -au predanu
suprugu ili novoro4enu prinezu, -au k%er' iskuajte me,


22

dobri kralju, ali mi dozvolite pravedno su4enje i ne
dozvolite mojim zakletim neprijateljima da sednu na mesto
tuilaa i sudija' dozvolite mi da dobijem otvoreno su4enje
jer se moja istina ne boji nikakvog stida' tada jasno
vide%ete ili moju nevinost, svoje sumnje i savest
zadovoljene, bruku i klevete zaustavljene ili moju krivnju
otvoreno izreenu' tako4e, ta god 3og ili -i odluite, -aa
milost moe biti oslobo4ena otvorene osude, a ako se moj
prekraj pravedno dokae, -aa milost %e biti slobodna, i
pred 3ogom i pred ljudima, ne samo da izvri zasluenu
kaznu nada mnom kao nevernom enom nego i da nastavi
svoju naklonost koja ve% postoji prema toj osobi, radi koje
ja jesam ovde gde jesam, ijem imenu uinih dobro kada je
pokazah -aoj milosti, ime onda postah svesna svojih
sumnji.
#li ako ve% odluiste u vezi sa mnom da -am ne samo
moja smrt ve% i sramne klevete mogu doneti uivanje u
zasluenoj sre%i, onda elim od 3oga da -am oprosti ovaj
veliki greh, kao i mojim neprijateljima, -aim alatkama u
svemu ovome' a ukoliko -as on ne pozove na odgovornost
zbog -aeg nekraljevskog i okrutnog ponaanja prema
meni, na mestu njegovog suda, na kojem se i -i i ja
nakratko moramo pojaviti, a u iju pravednost ne sumnjam
!ta god svet o meni mislio", za moju nevinost %e se znati i
bi%e dovoljno razjanjena' moja poslednja i jedina molba
jeste da budem jedina koja %e poneti teret nezadovoljstva
-ae milosti i da taj teret ne dotakne nevine due one jadne
gospode koji su, koliko sam shvatila, tako4e zatoeni zbog
mene' ako je ikada bilo naklonosti u -aem pogledu' ako je
ikada ime #ne 3olin -aim uima bilo milo, odobrite mi
ovu poslednju molbu. 2 ja %u osloboditi -au milost daljih
nevolja, uz moje molitve +rojstvu da -aa milost bude u


23

njegovim dobrim rukama i da -as vodi u svemu to radite.
2z svog alosnog zatvora u +aueru, ovog 7. maja,
-aa najodanija i najvernija supruga
#. 3.



















24

Doroti #zborn ($empl) Doroti #zborn ($empl) Doroti #zborn ($empl) Doroti #zborn ($empl)
!.70/$.795"
Doroti &zborn potie iz porodie koja je bila na strani
rojalista tokom engleskog gra4anskog rata' njen ota, ser
1iter &zborn bio je generalni guverner na ostrvu Hernzi,
koje se nalazi u =amanu. Nakon izbijanja gra4anskog rata,
njena majka, ledi Doroti, odvela je svoju deu iz doma u
3ed*ordiru u (ent ,alo u Granuskoj, kako bi bili blie
njenom suprugu, koji je bio opkoljen u zamku Koret na
Hernziju. Hodine .7CC, nakon to se zaduila aljui
namirnie suprugu, ledi Doroti je vratila porodiu nazad u
>nglesku, gde su se privremeno smestili u Jelsiju, u domu
njenog brata, poto je 3ed*ordir bio u rukama
parlamentarnih snaga. Dva Dorotina brata su poginula u
gra4anskom ratu, drugi .7C7. godine, kada je ser 1iter bio
prinu4en da se povue sa ostrva Hernzi u (ent ,alo. Kada
je ila da vidi svog oa, Doroti je upoznala ser -ilijama
+empla, mladi%a koji je krenuo na putovanje po kontinentu
nakon to je napustio Kembrid pre zavretka kolovanja.
Usledilo je dugotrajno udvaranje sa prekidima. Dorotin
ota i njena bra%a su nepopustljivo bili protiv braka' rat je u
velikoj meri isrpeo &zbornove *inansije, a oni su se nadali
da %e Doroti na%i bogatog supruga. Hodine .7DC. ser
-ilijam je jo jednom otputovao na kontinent, a .75..
godine, nakon to su ljubavnii uspeli da se sastanu u
=ondonu, Dorotina porodia se vratila u 3ed*ordir. +amo
su joj predstavili veliki broj odgovaraju%ih mladi%a, ali ona
ih je sve odbila. +ada je zapoela ozbiljna prepiska izme4u
ljubavnika' sauvano je // pisama koje je Doroti napisala
ser -ilijamu !sama je unitila sva pisma osim jednog koje
joj je ser -ilijam napisao". ,orala je da iznalazi naine kako


25

bi nadmudrila svog brata ?enrija, koji ju je pijunirao, pa
su se njena pisma morala krijumariti iz ku%e. +ek nakon
smrti Dorotinog oa, njih dvoje su se venali .75C. godine,
iako protivljenje njene porodie nije jenjavalo. ,ese dana
pre venanja, Doroti je preleala boginje koje su imale
skoro smrtonosan ishod i koje su je donekle naruile.
1ar je u poetku iveo u 2rskoj, gde su dobili osmoro ili
devetoro dee !najmanje estoro je umrlo u ranom
detinjstvu, ali podai o tome nisu ba najjasniji". Hodine
.775. ser -ilijam je imenovan za ambasadora u ?olandiji,
gde su ostali sve do .7/.. Doroti i ser -ilijam imali su tajnu
ulogu u posredovanju za brak izme4u -ilema &ranjskog i
,eri (tjuart, k%erke vojvode od Borka, a koji su zajedno
vladali >ngleskom, Fkotskom i 2rskom od .7D9. godine.
Doroti i ,eri su ostale prisne prijateljie sve do ,erine
smrti .79C. godine.
Doroti je umrla .795. godine u ,ur 1arku, na imanju u
(ariju koje je ser -ilijam kupio za dane nakon povlaenja sa
*unkije. (ahranjena je u -estminsterskoj opatiji. Njena
vedra i duhovita pisma objavljivana su u raznim izdanjima
od .D67. godine, ime joj je obezbe4en knjievni ugled.









26

Ser 'ilijamu Templu, "ez datuma

1ostoji mnogo elemenata koje suprug treba da ima kako
bi me usre%io. 1rvo, kao to kae moj ro4ak Grenklin,
naravi nam se moraju slagati, a da bi to bilo tako, on mora
da ima istu vrstu vaspitanja kao i ja, te da je navikao na
takvo drutvo. +o znai da ne sme da bude u tolikoj meri
dentlmen koji se ne razume ni u ta osim u sokolove i pse,
niti da mu ita bude drae od njegove supruge' niti da bude
od vrste koja ne tei niemu osim da bude mirovni sudija i
jednom tokom svog ivota predstavnik kraljevske vlasti u
okrugu, koji ne ita nita drugo osim pisanih zakona i ne
ui nita drugo osim kako da odri govor protkan latinskim
izrazima koji mogu da zadive njegove jadne susede koji se
ne slau sa njim i umesto da ih ubedi da u%ute, on ih, u
stvari, plai. &n ne sme da bude neko ko je je prvo kolovan
u dravnoj koli bez kolarine, a zatim poslat na
univerzitet, gde mu je najve%i domet da postane lan
Udruenja pravnika' nema poznanika, ali takvi kao on
okupljaju se na slinim mestima, govori *ranuski koji je
pokupio iz starih zakona i divi se samo priama o
zabavama koje koje su se odvijale davno pre nego to je
ro4en. &n tako4e ne sme da bude otmen ovek koji ivi po
krmama, ali ni prosean ovek kome ne pada na pamet na
koji nain, osim spavaju%i, moe da provede sat vremena
ukoliko nema drutvo, koji se udvara svim enama koje
vidi, koji misli da mu veruju i koji se podjednako smeje i
kome se smeju. +ako4e ne sme da bude ni praznoglavi
putnik koji pria samo o plesovima i duetima, i koji ima
dovoljno hrabrosti da obue neto na emu bi mu svi
zavideli. Ne sme da bude budala bilo koje vrste, kao ni
osoran, pakostan, uobraen, gramziv' svemu ovome mora


27

se dodati i to da mora da me voli, kao i ja njega, najvie na
svetu !onoliko koliko smo sposobni za ljubav". 3ez svega
ovoga, njegovo bogatstvo, makar bilo i ogromno, ne%e me
zadovoljiti' a ukoliko poseduje sve gore navedeno, makar
bio i skromnog imetka, odvrati%e me od odbijanja
pristanka.


Ser 'ilijamu Templu, "ez datuma

(igurna sam da %e ti biti veoma prijatno kada ti kaem
koliko mi je drag pramen tvoje kose. 1a, sada ozbiljno, na
stranu kompliment, nikada nisam videla lepu kosu ni
lepu nijansu, ali ne sei je vie, ne bih ni za ta na svetu
htela da je pokvari. #ko me voli, budi paljiv prema njoj.
Jeljam, uvijam i ljubim taj pramen svaki dan, i sanjam o
njemu svake no%i. 1rsten je tako4e veoma dobar, mada je
malo prevelik. 1oalji mi prsten od kornjaevine, malo
manji od uzorka koji sam poslala. Ne bih se sloila sa
pravilom, toliko tanim bez izuzetka, da je kruta kosa
zlo%udna, jer bih onda i ja bila takva. #li mogu da dozvolim
da je meka kosa dobra, ba kao i ti, ili se ja toliko varam,
ba kao i ti kada misli da te ne volim dovoljno. Kai mi,
najdrai moj, varam li seE Ne%e biti u zabludi ako bude
mislio da sam
+voja.




28

Nel %vin Nel %vin Nel %vin Nel %vin
!.75.$.7D/"
Nel Hvin je najslavnija od mnogih ljubavnia koje je
imao kralj Jarls 22. & njenom ivotu pre nego to je postala
kraljeva ljubavnia ne zna se skoro nita, mada su se o njoj
irile prie da je u pojedinim trenuima prodavala haringe,
istila a4 i bila slukinja u bordelu. Za nju se veruje da je
poela prodajom pomorandi u pozoritu .776. godine'
(amjuel 1epis prvi put ju je video kao glumiu u pozoritu
na Druri =ejnu, deembra .777. godine.
Nel je imala veze sa plemi%ima i nakon to je upoznala
kralja !pismo o kome se ovde radi jeste pismo =orensu
?ajdu, koji je kasnije postao erl od @oestera, kada je bio na
diplomatskom putovanju u ?agu u maju i junu .7/D.
godine". 1ostala je ljubavnia kralja Jarlsa 22 .77D. ili .779.
godine, a u maju .7/8. rodila mu je sina Jarlsa. +og leta je
za nju bila iznajmljena velianstvena ku%a u ulii 1al ,al !u
pismu ,,pel mel<" u =ondonu, ime je njen status kraljevske
ljubavnie !naalost ne i jedine" bio potvr4en, a tu se .7/..
godine rodio i drugi sin Dejms. Nel se iz petnih ila
zalagala da njeni sinovi dobiju titule, tako da je .7/7.
godine Jarls dobio prezime 3oklerk, ime je proizveden u
barona ?edingtona i erla od 3er*orda.
Nel je imala utiajne prijatelje na sudu, ali i neprijatelje
koji nisu krili svoj prezir prema njenom obinom rodu,
nepristojnim prethodnim zanimanjima, dobrom
raspoloenju i nedostatku drutvenih vrlina. Njen glavni
neprijatelj bila je druga kraljeva ljubavnia, =uiz de Kerual,
vojvotkinja od 1ortsmuta, koja je tako4e bila i *ranuska
katolkinja, veoma nepopularna u narodu. Bedna pria kae
da je Nelinu koiju okruila ljutita rulja koja je verovala da


29

koija pripada vojvotkinji' oni su se smirili tek kada je Nel
izvirila i veselo objavila) ;,olim vas, dobri ljudi, smirite se,
ja sam protestantska kurva.<
Jarls 22 umro je .7D5. godine' navodno njegove po$
slednje rei bile su) ;Ne dozvolite da jadna Neli gladuje<.
Njegov naslednik Dejms 22 dao joj je velikodunu penziju,
a ona je umrla .7D/. godine u ku%i u ulii 1al ,al. Kao to
dolikuje njenom ugledu dobrotvorke, ostavila je sto *unti za
dunike u svojoj parohiji i dvadeset *unti godinje za
putanje dunika iz zatvora svakog 3oi%a, kao i pedeset
*unti jadnim katoliima ;zato to su ukazali na moje
dobroinstvo onima koji su se od mene razlikovali u
religiji<. U svojim memoarima, Hilbert 3arnet, biskup i
istoriar, opisao ju je kao ;najindiskretnijeg i najlu4eg
stvora koji je ikada bio na dvoru<, ime se moe pojasniti
dugovenost njene veze sa kraljem poznatim po svojoj
ljubavi prema dobroj zabavi.









)orensu &ajdu, oo 1%$*. godine


30

,olim te, dragi gospodin ?ajd, oprosti mi to ti nisam
pisala pre, iz razloga to sam bila bolesna tri mesea, a
otkad sam se oporavila, nisam imala sa im da te zabavim,
a ni da piem o em vrednom pisanja, ali ne mogu vie da
ekam kako bih te obavestila da nikad nisam bila u drutvu,
a da nisam digla au u tvoje zdravlje jer te volim i srem i
duom. &vaj pel mel je za me tuno mesto poto, ja sam
izgubila sira Kar (kopa !ser Kar (koup, aljivdija u krugu
ljudi oko Jarlsa 22" da se vie ne vrne jer mi je reko da ne
moe stalno da ivi ovako, pa je poo da bude malko
neljubazan, to ja ne mogoh da trpim od tog najamnika.
Hospo4a majka g4e Najt !pevaie i rivalke za naklonost
Jarlsa 22" umrla, pa je oko sebe podigla tit isto kao moja
g4a Hrins. Hospodar @oester !Don -ilmot, skandalozni
pesnik, koji je umro dve godine kasnije" je otio na selo.
H.(avil !?enri (avil, budu%i zamenik vieg dvorskog
slubenika" je doiveo nezgodu, ali je oporavlja i na putu je
da s oeni sa naslednikoviom !nasledniom", za koju ja
mislim da ne%e imati kad da se razboli kad on podigne svoj
pala. >rlu od Dorseta !bivi Nelin zatitnik" je, kako se
ini, sve gorije i gorije u tri mesea jer stalno pije sa
Fedvelom !+omas Fedvel, pesnik i jo jedan iz prijatnog
drutva Jarlsa 22" i g. ?erisom !Doze* ?eris, gluma" u
vojvodskom domu po itav dan. Hospodar 3er*ord !Nelin i
kraljev sin" misli na svoju uslugu tebi. Hospodar 3okler
!3oklerk, Nelin i kraljev drugi sin" ode u *ranusku. Kemo
veerati sa kraljem u belom salonu i sa mojom ledi ?arvi.
Kralj se se%a svoje usluge tebi. ?ajd da sad priamo o
dravnim poslima, jer nikad do sad nismo radili stvari
ovako prepredeno poto ne znamo ho%e li biti rata ili mira,
ja sam ti za rat, ako ni zbog ega drugog, a oni to onda
moe do% ku%i. 2mam hiljadu veselih razloga ali je ne mogu
naterati da i napie !mogu%e je da je Nel diktirala ovo
pismo, a da se ;je< odnosi na osobu kojoj ona diktira, mada


31

nivo gramatike i pravopisa navodi na zakljuak da je Nel
trebalo da potrai drugu sekretariu" i zato mora ti da
preduzme akiju.
Zbogom. +voja navoljenija najposluija verna i ponizna
sluinja >. !>lenor" H.
















Ledi Meri Pjerpont Ledi Meri Pjerpont Ledi Meri Pjerpont Ledi Meri Pjerpont


32

!.7D9$./70"
,eri 1jerpont je bila najstarije dete >velina 1jerponta,
kasnije prvog vojvode od Kingstona na ?alu, i ledi ,eri
Gilding. ,ajka joj je umrla .790. godine poto je rodila jo
troje dee' deu je kasnije podizala oeva majka. Kada je
,eri imala devet godina, baka je umrla, a brigu o dei
preuzeo je ota. ,eri je kasnije opisivala da je svoje znanje
;krala< iz biblioteke +oresbi ?ola, njegovog poseda u
Notingemiru.
Bedna od najbliih ,erinih prijateljia u doba
devojatva bila je >n -ortli, sa kojom se ,eri redovno
dopisivala. Kada je >n umrla ./.8. godine, dopisivanje je
nastavio njen brat >dvard -ortli ,ontegju, koji je uskoro
od ,erinog oa zatraio ruku njegove k%eri. (aglasnost nije
dobio, jer je 1jerpont insistirao da se imanje dodeli
njegovom hipotetiki prvoro4enom sinu, to je bila praksa
sa kojom se >dvard apsolutno nije slagao.
U avgustu ./.0. godine, kada se sve vie pove%avao
pritisak oa na ,eri da se uda za dosadnjakovi%a po imenu
Klotvorti (ke*ington, naslednika irskog plemstva, >dvard i
,eri su pobegli. -enali su se 06. avgusta ./.0. godine, a
pisma koja slede datiraju iz osetljivog vremena koje je
prethodilo njihovom venanju. Njena zabrinutost u vezi sa
rizikom jasna je, i ona je do kraja svog ivota bila zahvalna
suprugu to se oenio njome bez miraza.
+okom prve dve godine braka par je iveo na selu, a
,eri je u maju ./.6. godine rodila sina, tako4e >dvarda.
-e% je tada pisala pesme i kritike i postala je prva ena iji
je doprinos priznao magazin ;(pektejtor<. Hodine ./.5.
lanovi porodie -ortli ,ontegju sele se u =ondon i postaju
vane linosti na dvoru Dorda 2. ,eri je sklopila


33

prijateljstva sa politiarima i pisima, me4u kojima su Don
Hej i #leksander 1oup, koji se u nju zaljubio. U deembru te
godine ,eri je jedva preivela ozbiljan nalet boginja koje
su joj ostavile doivotne oiljke.
U avgustu ./.7. godine >dvard -ortli ,ontegju
postavljen je za diplomatu u Konstantinopolju u +urskoj.
1ar je otputovao kopnenim putem, a putovanje je trajalo
oko est mesei' ,eri je tokom putovanja napisala mnogo
pisama, opisuju%i zastrauju%i poduhvat, a kopije je
sauvala sa namerom da ih razradi u knjizi. U +urskoj se
udubila u lokalnu knjievnost, kulturu, obiaje i religiju, sve
dok njen mu nije neoekivano opozvan za =ondon u julu
./.D. godine, est mesei nakon to je ,eri rodila k%erku.
Nakon njihovog povratka u =ondon, >dvard, koji je
esto poslovno putovao u Borkir, kupio je ku%e u
+vikenhamu i u Kovent Hardenu, gde je ,eri najvie
vremena provodila piu%i, vode%i rauna o bati i
nadgledaju%i obrazovanje svoje k%erke' tako4e je napisala
seriju pesama o ugnjetavanju ena, te uredila svoja pisma
sa putovanja. Zapoela je pakosnu sva4u sa bivim
prijateljem i oboavaoem #leksandrom 1oupom, iz
razloga koji su ostali nejasni. Njeno najvanije delo sa
trajnim poslediama jeste uvo4enje vakinaije protiv
boginja u >ngleskoj. Na taj postupak naila je u +urskoj,
gde je vakinaija ivim virusom bila uobiajena praksa.
(vog sina je vakinisala dok su jo bili tamo, a kako je
epidemija boginja divljala >ngleskoj ./0.. godine, ubedila
je doktora da vakinie njenu k%erku. Ubrzo su njeni
poznanii, iji su lanovi porodie umrli od te bolesti,
tako4e vakinisali svoju deu, tako da se ta praksa irila, ali
bila i beskrajno kontroverzna. ,erino zagovaranje
vakinisanja dovelo je do toga da je u novinama, ak i za


34

govorniama, proglaavaju neprirodnom majkom koja
rizikuje ivote svoje dee kako bi dokazala svoju ludaku
teoriju, ali ,eri je ostala nepokolebljiva, ohrabrena od
strane drugih majki koje su vakinisale svoju deu protiv
bolesti koja im je skoro odnela ivote.
,eri je do kraja ivota ivela skoro u potpunosti
odvojena od svog supruga. Hodine ./67. zaludela se
briljantnim mladim veneijanskim pisem Granekom
#lgarotijem, pa je otputovala u 2taliju sa nadom u njihov
zajedniki ivot. Narednih nekoliko godina putovala je u
zavisnosti od njegovog mesta stanovanja, tako da je
provodila vreme u @imu, Napulju, Gireni, -eneiji i +orinu'
tako4e je etiri godine ivela u #vinjonu, te deset godina u
veneijanskoj pokrajini 3rei, gde je manje$vie bila
zatoenik Ugolina 1alaija, razbojnika iz visokog drutva,
koji joj je ukrao sav nakit i tapije na imovinu koju je kupila.
Kada se vratila u =ondon ./70. godine, ve% je najve%im
delom proivela trideset godina u inostranstvu' umrla je u
,ej*eru, delu =ondona, u avgustu te godine, a sahranjena je
u kapeli Hrosvenor u ulii (aut &dli.
=edi ,eri -ortli ,ontegju bez sumnje je imala
mogu%nost da postane veliki pisa, njen rad, veoma
raznolik po *ormi $ pisma, dnevnii, rasprave, pozorini
komadi, pesme, eseji $ ratrkan je na mnogo razliitih
mesta, pa vrednost njenog opusa jo nije sasvim utvr4ena.



+d,ardu 'ortliju -ontegjuu, .5. aprila 1$1/. godine


35

&vog trenutka primila sam tvoja dva pisma. Ne znam
gde da ti piem $u =ondon ili na selo. -rlo je verovatno da
ovo pismo ne%e ni primiti. -eliki je rizik da ovo pismo
padne neprijatelju u ruke, ali ba ti zato i piem.
(vim svojim srem volela bih da razmiljam kao ti'
trudim se da samu sebe ubedim u tvoje argumente i alim
to je moj razlog tako tvrdoglav, to se ne da pretvoriti u
miljenje da je mogu%e da ovek eni enu. 1retpostavljam
da bi trebalo da mi bude ugodno zbog tvojih misli o meni'
trebalo bih da ti zahvalim na mudrosti i lepoti koju mi daje
i da se ne ljutim zbog ludosti i slabosti' ali na moju
beskrajnu alost, ne mogu da verujem ni u jedno ni u
drugo.
Bedan deo mog karaktera nije tako dobar, niti je drugi
toliko lo kao to se to tebi dopada. Ukoliko ikada budemo
iveli zajedno, bi%e razoaran u oba sluaja' sre%e se sa
ravnopravno%u temperamenta koji ne oekuje i sa hiljadu
mana koje ne moe ni da zamisli.
,isli da %u, ako se oeni mnome, biti strasno
zaljubljena u tebe mese dana, a slede%i mese u nekog
drugog. Ne%e se dogoditi ni jedno ni drugo. ,ogu da
potujem, mogu da budem prijatelj, ali ne znam da li mogu
da volim. &ekivati to jeste utivo i jednostavno, ali nikad i
meni drago. 1ogreno sudi o mom sru kada
pretpostavlja da sam u stanju da gledam na interes i da bi
me ita moglo prinuditi da bilo kome laskam.
Jak i da sam najsiromanija osoba na svetu, odgovorila
bih ti na ovaj isti nain, bez dodavanja ili oduzimanja bilo
ega, ja nisam sposobna za lukavstvo zato to ne elim da
budem sposobna za to. Kada bih varala samo jednu minutu,


36

nikada vie ne bih povratila dobro miljenje o sebi, a ko bi
mogao da podnese da ivi sa onim koga prezireE
#ko moe da odlui da ivi sa druiom koja %e imati
veliko potovanje zbog tvoje nadmo%i dobrog smisla i
ukoliko tvoja prosidba bude odgovarala onima od kojih ja
zavisim, ja nemam nita protiv.
Fto se tie putovanja, uinila bih to sa velikim
zadovoljstvom i otila iz =ondona po tvom nalogu, ali ni
povlaenje na selo nije mi toliko neprijatno, koliko znam da
bi tebi tih nekoliko mesei bilo zamorno. Kad su ljudi
umorni od ivota, onda je u njihovom zajednikom interesu
da ne dosade jedno drugom. Jak i kada bih imala sve line
ari koje elim, spoljanjost je premala osnova za sre%u. +i
bi se uskoro umorio od toga da gleda svaki dan isto, da ne
vidi nita drugo. 2mao bi vremena da uoi sve nedostatke
kojih bi vremenom bilo sve vie, to je uvek velika dra.
,eni bi bilo neugodno da vidim hladno%u, zbog koje te ne
bih mogla okrivljivati sa razlogom, jer nije namerna, ali bi
mi ipak bilo teko, a jo tee zbog toga to znam da se
ljubav moe oiveti, a njeno se odsustvo, nestalnost ili ak
neverstvo mogu uspeno reiti' ali kada do4e do ga4enja
zbog zasi%enosti, tu povratka vie nema.
Ne bih izabrala da ivim u guvi. 3ila bih veoma
zadovoljna da budem u =ondonu bez prevelikog istianja ili
vi4anja sa osmoro,devetoro prijatnih ljudi. (tanovi, stolovi i
drugo stvari su koje mi nikad i ne padnu na pamet. #li ne%u
misliti ni o emu bez odobrenja svoje porodie, i zato ti
savetujem da ne mata o sre%i u potpunoj samo%i, koju bi
jedino smatrao odgovaraju%om.


37

Ne odgovaraj na ovo pismo. Ukoliko je mogu%e da me
voli pod mojim uslovima, onda me mora zaprositi.
Ukoliko to nije mogu%e, emu onda naa prepiskaE
,e4utim, sauvaj mi svoje prijateljstvo, na koje mislim
sa velikim zadovoljstvom i zrnem tatine. #ko me ikada
vidi udatu, laska%u sebi da %e videti ponaanje za koje ti
ne bi bilo ao da ga tvoja supruga oponaa.


















38

+d,ardu 'ortliju -ontegjuu, peta u,e0e, 15. a,gusta
1$1.. godine
Drhtim zbog onoga to inimo. Besi li siguran da %e me
voleti zauvekE Da se nikada ne%emo pokajatiE 1laim se i
nadam se. 1redvi4am sve to %e se dogoditi ovom prilikom.
,oja porodia %e biti veoma ljuta. -e%ina sveta %e osuditi
moje ponaanje, a rodbina i prijatelji izmisli%e hiljade pria
o meni. U ovom pismu !veoma dragom" obe%ao si mi sve
to elim. $ Kao to sam ve% napisala, primila sam tvoje
pismo u petak. 3i%u samo tvoja i uini%u ta eli.
1. (. (utra %u ti se ponovo javiti, ne%u ti nita osporavati,
nego %u ti dati neka uputstva. ,oja odluka je doneta $voli
me i postupaj dobro sa mnom.














39

Su"ota ujutro, 1%. a,gusta 1$1.. godine
(ino% sam ti, obuzeta stra%u, napisala pismo. 1onovo
poinjem da se plaim' samoj sebi izgledam kao kukavia. $
Nisi odgovorio na deo mog pisma u vezi sa mojim mirazom.
3ojim se da laska sebi da je moj ota na putu pomirenja i
prihvatljivih uslova. Uverena sam u ono to sam esto ula
da govori kada je govorio o ovakvim sluajevima $ da to
nikada ne%e prihvatiti. 3ogatstvo koje mi je on namenio
dogovoreno je za brak mog brata, moje sestre i mene, ali
njemu je ostavljeno da odlui kako %e to izvesti $ da prui
sve nekome od nas ili da ga podeli na nain kako on misli
da treba. &n je sve dao meni. Nita nije ostalo za moju
sestru, a naknade mog oa iz kojih bi mogao da utedi,
uprkos veliini njegovog imanja, mogle bi da budu veoma
male. Nakon to sam ga uvredila toliko, on bi je mogao sa
zadovoljstvom lako zbrinuti novem koji je ve% prikupio,
posebno utoliko to i sam ima u planu da se oeni, kako
sam ula.
&vo ne govorim da ti ne bi pokuao da na4e zajedniki
jezik sa njim, ukoliko eli, nego samo zato to sam
potpuno sigurna da to nema nikakvu svrhu. &n %e dati
veoma dobar odgovor $ da ja nisam dozvolila da do4e do
ovog braka, da sam od njega napravila budalu, da sam mu
dozvolila da potroi C88 *unti na ode%u za venanje, za koju
nisam nita rekla. Kada sam se prvi put pretvarala da se
protivim ovom venanju, on mi je rekao da je siguran kako
imam neto drugo na umu. Ba sam to istinski porekla, ali
vidi kako je malo istine bilo u tome. &n je nastavio da
govori kako nikada ne%e u%i u dogovor sa drugim ovekom,
itd., i da bi mene odmah trebalo poslati na sever da tamo
ostanem i da %e mi, kada umre, ostaviti samo godinji
prihod od C88 *unti.


40

Nisam imala hrabrosti da se suprotstavim takvoj %udi,
pa sam se pokorila onome to je eleo. (ada %e on
prigovarati zato nisam insistirala na svojoj prvobitnoj
odlui, ukoliko sam imala nameru da se udam na ovakav
nain, jer bilo bi mi lake da pobegnem iz +oresbija nego
odavde, i zato sam njega i gospodina koji je eleo da se
oeni mnome izloila trokovima, itd. 2ma%e hiljadu
mogu%ih razloga da bude nepomirljiv, a svet %e vrlo ve$
rovatno biti na njegovoj strani. $ @azmisli dobro na koji
nain me mora uzeti. Do%i %u ti samo u spava%ii i
podsuknji, i to je sve to %e od mene dobiti.
@ekla sam svojoj prijateljii ta nameravam da uinim.
(matra%e je veoma dobrom prijateljiom kada ti kaem da
nam je ponudila svoju ku%u, ukoliko do4emo ovamo prve
no%i. +o nisam prihvatila dok tebe o tome ne obavestim.
Ukoliko misli da je prikladnije da me povede u svoje
prebivalite, ne ustruavaj se. Neka bude ta %e biti' ako
sam ja tvoja supruga, nijedno mesto ne%e mi biti
neprikladno kada sam sa tobom. 1reklinjem te da
napustimo =ondon slede%eg jutra, da odemo gde god eli.
1oelela bih da odemo van >ngleske, ukoliko to odgovara
tvojim poslovima. +i najbolje zna narav svog oa. #ko
misli da bi bilo ljubazno, ili neophodno zbog tebe, ja %u
odmah i%i sa tobom da zamolim za njegov oprotaj i
blagoslov. #ko to ne bi bilo odgovaraju%e u prvo vreme,
mislim da bi najbolje bilo da odemo u banju. Kada se
vratimo, onda moe da pokua da privoli svog oa da
prihvati da me primi i raspravi sa mnom !mada i dalje
mislim da ne%e biti svrhe". #li ne mogu da zamislim da
ivim u izmaglii svojih odnosa i poznanstva nakon tako
neopravdanog koraka $ neopravdanog prema svetu. $ #li
mislim da se mogu opravdati samoj sebi.


41

1onovo te preklinjem da unajmi koiju koja %e biti
pred vratima u ponedeljak rano ujutro, da nas odveze
negde naim putem, gde god da odluimo kuda %e nas to
putovanje odvesti. #ko odluimo da odemo u ku%u
prijateljie, najbolje bi bilo da sa koijom i est konja do4e
sutra u sedam sati. &na i ja %emo biti na balkonu koji gleda
na uliu' treba samo da se zaustavi ispod njega i mi %emo
si%i do tebe. Uradi ono to smatra da je najbolje. Na kraju
krajeva, dobro razmisli. +voje pismo, koje %u ekati,
odlui%e o svemu. &pratam ti neugla4enost iz poslednjeg
pisma, za koju bih volela da je nije ni bilo. ,ogao si neto
slino re%i bez takvog izraavanja, ali u ostatku pisma bilo
je dosta popustljivosti, tako da bi trebalo da budem
zadovoljna. Ne mora mi pokazati dobrotu na koju ja ne%u
biti osetljiva. ,e4utim, dobro razmisli i odlui da nikada ne
pomisli na mene ukoliko ima i najmanju sumnju ili
ukoliko %e to uznemiriti tvoju sudbinu. -erujem da je
putovanje najbolji nain da se samo%a uini ugodnom, a ne
zamornom. (eti se da si mi to obe%ao.1omalo je udno da
ena nita ne donosi i nita ne oekuje, ali poto sam
obrazovana, usu4ujem se da se ne pretvaram da ivim,
nego da u odre4enoj meri odgovaram ivotu. @adije bih
umrla nego vratila se u situaiju da zavisim od rodbine koju
sam uvredila. Ukoliko me voli, spasi me tog straha. #ko ne
moe, ili misli da ja ne bi trebalo to da oekujem, budi
iskren i rei mi. Ber bolje je da nikada ne budem tvoja, nego
da mi kratkotrajna sre%a daruje dugotrajnu patnju. Nadam
se da nikad ne%e biti prilike za ovu meru predostronosti,
ali vano je ipak do%i do dogovora. U potpunosti zavisim od
tvoje asti i ne mogu da posumnjam u tebe ni za tren !ni u
emu". Nemoj misliti da %u se naljutiti u vezi sa bilo im to
mi kae. Neka bude iskreno. Nemoj obmanjivati enu koja
zbog tebe ostavlja sve.


42

bi!ejl &mit(dams) bi!ejl &mit(dams) bi!ejl &mit(dams) bi!ejl &mit(dams)
!./CC$.D.D"
#bigejl (mit je ro4ena u -ejmutu, ,asausets, kao
k%erka ministra -ilijama (mita i >lizabete Kvinsi, iji je ota
bio aktivan u politii i vlasti i koji je etrdeset godina bio
predsedavaju%i (kuptine ,asausetsa. #bigejl je odrasla
bez *ormalnog obrazovanja, ali su je ota i baka sa majine
strane ohrabrivali da ita knjige iz njihovih velikih
biblioteka.
#bigejl se ./7C. godine udala za Dona #damsa,
advokata sa ?arvarda, nakon ega se par smestio na *armi
u blizini #damsovog mesta ro4enja van 3ostona, gde je on
razvijao svoju advokatsku praksu. Kada je .//C. godine
Don #dams izabran za predstavnika ,asausetsa u 1rvom
kontinentalnom kongresu u Giladel*iji, par je otpoeo
dugogodinju prepisku koja broji vie od ...88 pisama' ta
zbirka pisama prua neproenjivu sliku kako njihovog
braka, tako i neobinog vremena punog doga4aja u kojem
su iveli.
Nakon slube u Kontinentalnom kongresu i velike uloge
koju je imao u pisanju narta i odbrane Deklaraije
nezavisnosti, Don #dams je postavljen prvo u Granuskoj,
a kasnije i u 3ritaniji za prvog amerikog ambasadora u
seditu britanske monarhije' u periodu izme4u .//D. i
./D5. godine, #dams je esto boravio u inostranstvu. &n i
#bigejl su nastavili da se dopisuju uprkos poteko%ama
prekookeanske pote' on je nju in*ormisao o
me4unarodnoj situaiji, a ona njega o tome kako su stvari
stajale kod ku%e, kako u domenu vlasti, tako i u domenu
ku%nih pitanja. #bigejl mu se pridruila ./D6. godine, te su


43

oboje zajedno istraivali 1ariz i =ondon, a tada je par
zvanino primio i sam kralj.
Don #dams postao je prvi potpredsednik (jedinjenih
Drava ./D9. godine, a ./9/. godine izabran je za drugog
po redu predsednika. Hospodin i gospo4a #dams iveli su u
3eloj ku%i samo etiri mesea, od novembra .D88. godine.
1oznato je da je #bigejl, tokom svog boravka, suila ve
svoje porodie u nedovrenoj 2stonoj sobi. Njen suprug se
redovno konsultovao sa njom o politikim pitanjima $ njen
utiaj doveo je do toga je su je mediji kritikovali i
podrugljivo zvali ;g4a predsednik<, to predstavlja liniju
napada koja je i dalje zamorno poznata. Kada je tokom
pokuaja reizbora predsednik izgubio na izborima od
+omasa De*ersona, on i #bigejl su se povukli u
,asausets, gde su ostali do kraja ivota. #bigejl je umrla
.D.D. godine, est godina pre nego to je njen sin Don
Kvinsi #dams postao esti predsednik (jedinjenih Drava.
1isma koja slede mogu da doaraju samo mali deo
*asinantne prepiske ovog najodanijeg para. Drugo pismo
je pisano u trenutku kada je Kongres pisao nart
Deklaraije nezavisnosti, a #bigejl opominje supruga da se
;seti dama i da bude prema njima velikoduniji od svojih
predaka. Nemojte da date neogranienu vlast u ruke
muevima. (etite se da bi svi mukari bili tirani da mogu.<







44

Donu 1damsu poslato iz "rejntrija, 19. a,gusta
1$$#. godine
-elika daljina me4u nama ini da mi vreme sporo
prolazi. -e% se ini da je proao mese otkako si otiao.
-elika briga koju ose%am zbog svoje zemlje, zbog tebe i
zbog nae porodie dane ini dosadnim, a no%i neugodnim.
1roblemi se pojavljuju sa svake strane. Koji kurs moe ili
ho%e zauzeti, to je zavijeno u krilu budu%nosti.
Neizvesnost i iekivanje ostavljaju umu veliko
prostranstvo. Da li je ikada bez krvoproli%a neko
kraljevstvo povratilo svoju jednom izgubljenu sloboduE Ne
mogu da mislim o tome a da se ne uasnem.
2pak, reeno nam je da su sve nevolje (parte
prouzrokovane njihovom prevelikom brigom za trenutnim
spokojstvom i prekomernom ljubavlju za mirom, tako da su
sredstva kojim bi obezbedili da taj mir opstane
zanemarena. +rebalo je da razmisle o reima 1olibija $
poto nema niega to je poeljnije ili korisnije od mira
kada je zasnovan na pravednim i asnim osnovama, tako
nema nieg sramotnijeg i u isto vreme pogubnijeg kada se
do tog mira do4e loim merama i po enu slobode. !..."
&tkako si otiao, veoma rado itam @olinsovu antiku
istoriju. &dluila sam da je privedem kraju, ukoliko budem
mogla, u danima svoje samo%e. +u pronalazim veliko
zadovoljstvo i zabavu, a Donija sam ubedila da mi svakog
dana ita straniu ili dve, pa se nadam da %e se iz njegove
elje da mi uini uslugu roditi i ljubav prema istoriji. $
Draesna kia nam je padala .0 sati i u velikoj meri oivela
prinose koji su se suili.
+oliko elim da dobijem vesti od tebe. Nestrpljivo elim
da te vidim na mestu doga4anja. 1rvi septembar ili mese


45

septembar moda %e biti od velikog znaaja za -eliku
3ritaniju, kao to su martovske ide bile Iezaru. Lelim ti
mnogo javnog i linog uspeha, i da te mudrost, korisna i za
obuku i za obrazovanje, slui u ovim tekim danima. $ ,alo
jato misli na svog tatu i ljubazno eli da ga vidi. Kao i tvoja
najodanija
#bigejl #dams


















46

Donu 1damsu, poslato iz "rejntrija, 31. marta 1$$%.
godine
-olela bih da mi pie pisma dugaka bar upola kao ona
koja ja piem tebi' i da mi kae, ako moe, kuda je tvoja
*lota otilaE Kakvu vrstu odbrane -irdinija moe da prui
protiv naeg zajednikog neprijateljaE Da li se nalazi na
takvom mestu sa kojeg bi mogla da se odbraniE Zar vlastela
i obini ljudi nisu vazali, zar oni nisu neivilizovani
domoroi kakvim nas 3ritanija prikazujeE Nadam se da
njihovi streli, koji su se ve% pokazali kao veoma surovi, ak
i krvoedni, nisu pravi predstavnii naroda.
(prema sam da dozvolim da kolonija ima velike zasluge
u stvaranju -aingtona, ali Danmor ih je sramno prevario.
Nekada sam spremna da pomislim da ljubav prema
slobodi ne moe da bude podjednako snana u grudima
onih koji su navikli da drugim stvorenjima uskra%uju ono
to im pripada. (igurna sam da to nije zasnovano na
temeljima velikodunog hri%anskog prinipa M da drugima
ne inimo ono to ne bismo eleli da drugi ine nama.
Ne eli da vidi 3oston' plaim se boginja ili sam ih je
ve% do sada trebalo da ih se plaim. Dogovorila sam se sa
g.Krejnom da do4e u nau ku%u i vidi kakvo je stanje.
(hvatila sam da je nau ku%u zauzeo jedan od doktora iz
regimente i da je ku%a veoma prljava, ali druge tete nema.
Nekoliko stvari koje su ostale tamo sada vie nema. Kran
ima klju koji nikad nije vratio. 1isala sam mu zbog toga i
traila da oisti ku%u to pre i da je zatvori. Na to sada
gledam kao na novo stianje imovine, za koju pre samo
mese dana nisam mislila da vredi ni jedan jedini iling, i
koju bih u to vreme rado videla u plamenu.


47

Hrad je uglavnom ostavljen u boljem stanju nego to
smo oekivali, to dugujemo vie urnom odlasku nego
potovanju prema stanovniima, iako su neki pojedini
otkrili smisao za ast i pravdu, pa su vlasniima ostavili
kiriju za ku%e u kojima su bili, a nametaj je neote%en, a
ukoliko jeste, onda ima dovoljno nova za njegov popravak.
Drugi su poinili gnusna ruenja. -elika palata tvog
predsednika je bezbedna, a nametaj netaknut, za razliku
od ku%e i nametaja javnih pravobranilaa koji su postali
predmet njihove nemilosrdnosti. (vakako je sam 4avo
osetio smerno strahopotovanje prema vrlinama i
patriotizmu, poto se oni gnuaju ubijanja roditelja i
izdajnika.
(a dolaskom prole%a ose%am se potpuno drugaije u
odnosu na to kako sam se ose%ala pre mese dana. Nismo
znali da li %emo mo%i bezbedno da posejemo i posadimo,
jer nismo znali da li %emo moi da uberemo plodove naeg
rada, da li %emo mo%i da se odmaramo u sopstvenim
Kolibama ili da li %e biti potrebno da sa obale mora idemo u
divljinu u potrazi za sklonitem, ali sada ose%amo da
moemo da sednemo ispod svoje vinove loze i uivamo u
plodovima zemlje.
&se%am sre%u u sru koja mi ranije bejae strana.
,islim da je (une svetlije, da 1tie pevaju melodinije i da
1riroda na sebe stavlja vedrija lia. &se%amo privremeni
mir, a jadni izgnanii se vra%aju u svoja naputena
prebivalita.
2ako smo sre%ni, saose%amo sa onima koji se plae da li
%e bostonski =ot biti njihov. #li oni ne mogu da budu u
slinim okolnostima ukoliko ih ne obuzme kukaviluk. &ni
imaju vremena, a dato im je i upozorenje da se pripaze i da


48

sve izbegnu. $ Jeznem da ujem da ste objavili nezavisnost
$ i usput, u novom Zakoniku, za koji verujem da %e biti
neophodan, elim da se setite dama i da budete
velikoduniji prema njima od svojih predaka. Nemojte da
date neogranienu vlast u ruke ,uevima. (etite se da bi
svi ,ukari bili tirani da mogu. Ukoliko se damama ne
posveti posebna briga i panja, bi%emo odlune u nameri
da podstaknemo 1obunu i smatra%emo da nismo obavezne
da potujemo bilo kakve Zakone u kojima se ne uje na
glas ili u kojima nemamo 1redstavnike.
Jinjenia da je tvoj 1ol po 1rirodi +iranski istina je koja
je toliko potpuno utvr4ena da ne dozvoljava bilo kakvu
raspravu, ali neki od vas, u elji da budu sre%ni, namerno se
odriu grube titule gospodara u korist nenije i drae titule
prijatelja. Zato onda ne ugasiti vladavinu okrutnih i
bezakonje koje nas je potpuno nekanjeno okrutno
iskori%avalo i poniavalo. @azumni ,ukari svih Hodina
preziru te obiaje prema kojima smo vazali vaeg 1ola.
@adije se odnosite prema nama kao prema 3i%ima koja je
provi4enje stavilo pod vau zatitu, i poput 3oanskog
3i%a, iskoristite tu mo% samo na nau sre%u.









49

Donu 1damsu poslato iz 2rejntrija, 5. aprila 1$$%.
godine
1oto nisam imala priliku da poaljem ovo pismo,
doda%u jo par redova' ali to ne%e biti sa rado%u u sru.
1ohodila sam bolesniku sobu naih suseda +rota, iju bol
mogu u potpunosti da osetim, ali ne mogu i da opiem' koji
za nedelju dana ostadoe bez dvoje divne dee. Dord,
najstariji, umro je u sredu, a 3ili, najmla4i, u petak od ankr
groznie, uasnog poreme%aja koji je toliko slian grlobolji
da se malo od nje razlikuje. 3etsi Kran je bila veoma loe,
ali na putu je da se oporavi. Ne oekuje se da 3eki 1ek
preivi ovaj dan. (ada je obolelo i mnogo odraslih, petoro u
ovoj ulii. 3olest besni i u drugim gradovima. Zauke su
tako4e veoma este. #jzak se bori s njima. Nae malo jato je
jo dobro. ,oje sre drhti od brige nad njima. Neka ih 3og
uva.
Lelim da vesti od tebe dobijam mnogo e%e. &smi mart
je bio poslednji datum kada ih dobih. $ 1ita da li pravim
sir%e. Bo nisam pokuala, ali nakon pravljenja sapuna,
verujem da %u napraviti eksperiment i sa sir%etom.
(nalazim se kako mogu da napravim ode%u za svoju
porodiu, koja bi u suprotnom hodala gola. Znam samo
jednu osobu u ovom delu grada koja to radi, to je g. +erijar
3as, tako ga zovu jer je teak skoro stotinu, to kau da je
dobro. Jula sam da ih ima i u drugim parohijama. H. @id se
prijavio da ide u #ndover do mlinova koji sada rade, pa je
otiao. Nedavno sam videla mali spisak u kom se opisuju
razmere razliitih vrsta baruta, za topove, manje
naoruanje i pitolje. #ko bi ti to bilo od neke koristi, ja %u
ti to prepisati i poslati. $ (vi tvoji prijatelji alju ti pozdrave,
kao i svi maleni. Najmla4e dete tvog brata je veoma
bolesno od napada grenja mii%a. Zbogom. Ne treba da
govorim kako sam tvoj zauvek odani prijatelj.


50

Manon Manon Manon Manon an 'ilipon an 'ilipon an 'ilipon an 'ilipon
(Madam (olan) (Madam (olan) (Madam (olan) (Madam (olan)
!./5C$./96"
,ari$Lan Gilipon !prijateljima poznata kao ,anon" bila
je k%erka pariskog gravera koja je jo kao devojia
pokazivala ivahan i istraivaki duh. Uglavnom je bila
samouka' dve verovatno najutiajnije stvari u njenom
ivotu bili su 1lutarhovi, a kasnije i @usoovi zapisi.
,ari$Lan se ./D.. godine udala za Lana @olana de la
1latjea, inspektora u proizvodnji, koji se tako4e bavio
politikim i ekonomskim temama, a dao je svoj doprinos i
Didroovoj >niklopediji. 1ar se preselio u =ion, gde je
g.@olan, piu%i lanke za regionalne novine, dao doprinos
Granuskoj revoluiji. Hodine ./9.. gospodin @olan otiao
je u 1ariz da trai pomo% za lionsku industriju svile, koja je
bila u krizi, pa je tamo postao veoma blizak sa mnogim
kljunim linostima @evoluije' ubrzo nakon toga par se
trajno preselio u 1ariz, a g4a @olan je postala doma%ia
uglednog politikog salona koji se zalagao za
revoluionarne iljeve.
1roglaenjem republike ./90. godine, g. @olan je
postavljen za ministra unutranjih poslova, ali dva dana
nakon pogubljenja kralja, podneo je ostavku na *unkiju. U
tom trenutku revoluionari su se podelili u dva tabora $ na
ekstremne jakobine i umerenije irondine, me4u kojima
su bili i @olanovi. 1od vo4stvom @obespjera, Bakobini su
izveli dravni udar koji je na kraju doveo do strahovlade'
Lirondine je revoluionarni tribunal grupno osu4ivao na
smrt giljotinom. ,adam @olan je svom suprugu pomogla da
pobegne, ali je sama uhapena u junu ./96. godine, pa joj je


51

su4eno po optubi da je pruala utoite rojalistikim
simpatizerima. Dok je bila u zatvoru, napisala je memoare,
to predstavlja dokument koji daje prikaz razvoja njenog
intelekta i njene politike misli, te daje sliku o *asinantnoj
istoriji revoluije. +ako4e otkriva i borbu g4e @olan da
pomiri svoja ose%anja povodom dolinog enskog
ponaanja, sa jedne, i talenat pisa i intelektuala, sa druge
strane.
&dvedena je na +rg revoluije radi pogubljenja D.
novembra. Na svom putu do giljotine zastala je kod
privremene glinene statue (lobode i povikala) ;&, (lobodo,
kakvi se zloini ine u tvoje imeA<. @evoluionarne novine
;,onitor< objavile su slede%u itulju) ;3ila je majka, ali
rtvovala je prirodu ele%i da bude iznad nje. Lelja da bude
uena ena dovela ju je do toga da zaboravi vrline svog
pola, a ta omaka, uvek opasna, dovela ju je do smrti na
gubilitu.< Njen mu je pobegao do @uena, ali kada je uo
vesti o pogubljenju supruge, maem je oduzeo sebi ivot
pored seoskog puta.
1ismo o kome je ovde re jeste pismo =eonardu 3izou,
irondinu $ kolegi @olanovih, i mogu%em ljubavniku g4e
@olan' on je bio u bekstvu, ali te iste godine poinio je
samoubistvo u umi kod 3ordoa.








52

)eonardu 2izou poslato iz zat,ora, ... juna 1$93.
godine
Koliko esto iznova itam tvoja pismaA 1ritisnem ih na
sre, prekrijem svojim poljupima. Nisam oekivala nita
vie. 3ez uspeha gospo4u Fole pitam za vesti o tebi. Bednom
sam pisala g. =e +elijeu u >vro da sazna da sam iva, ali
potanske veze su prekinute. Nisam elela da ti bilo ta
poaljem direktno, jer bi tvoje ime bilo dovoljno da se
pismo presretne, a pored toga mislim i da bih mogla time
da privuem sumnju na tebe. &vde sam dola ponosna i
mirna, sa eljama za bore za slobodu i nekim nadama za
njih. Kada sam ula za naredbu o hapenju koju su objavili
za dvadeset dvoje, uzviknula sam) ;,oja zemlja je
izgubljenaA<. ,ui%e me i dalje bolne brige, sve dok ne
budem imala sigurne vesti o tvom odlasku, jer me naredba
o tvom hapenju iznova plai. &va uasna stvar je, bez
sumnje, zbog tvoje hrabrosti' otkako znam da si u
Kalvadosu, povratila sam svoju smirenost. Nastavi sa
svojim uzvienim nastojanjima, prijatelju moj. 3rut je
prerano oajavao zbog bezbednosti @ima u bii kod Gilipa.
(ve dok je ijedan republikana slobodan, dok die, dok ima
hrabrosti, on mora da bude od koristi. U svakom sluaju,
jug Granuske nudi ti utoite i bi%e sklonite svim asnim
ljudima. &d sada mora da bude pametan i da ide svojim
putem. +amo mora iveti da bi sluio svojim
sunarodniima i upotrebio svoje vrline.
Ba %u znati kako da tiho saekam povratak vladavine
pravde, ili %u pretrpeti poslednje akte nasilja i tiranije, ali
tako da ni moj primer ne%e biti beskoristan.




53

Marija &majt Marija &majt Marija &majt Marija &majt
(!dja 'i)erbert) (!dja 'i)erbert) (!dja 'i)erbert) (!dja 'i)erbert)
!./57$.D6/"
,arija >n Giherbert odrasla je u ?empiru kao k%erka
-oltera (majta, biveg vojnika, i njegove supruge ,eri
>rington' obe porodie bile su katolike. Kada je imala
dvanaestak godina, poslali su je na kolovanje u samostan u
1arizu. Udala se i postala udovia dva puta do ./D..
godine, ime je kao mlada ena, doavi do *inansijskih
sredstava, postala nezavisna.
1rin od -elsa, koji %e kasnije postati prin regent, pa
zatim i Dord 2-, poeo je da je progoni ./DC. godine,
nakon sluajnog susreta pred zgradom &pere. &na je odbila
da postane njegova ljubavnia, a on je na kraju preklinjao
da se uda za njega, iako su im na putu stajala tri akta
1arlamenta !#kt o nasle4ivanju, Zakon o ujedinjenju i #kt o
kraljevskim brakovima". H4a Giherbert je odbila njegovu
branu ponudu i objavila svoju nameru da putuje po
inostranstvu. Kao rezultat toga, neobuzdani prin se
namerno povredio noem u svom londonskom domu,
Karlton ?ausu u ulii 1al ,al, te brzo poslao svog lekara i
troje drugih prijatelja da joj kau kako %e on odmah
pokidati svoje zavoje ukoliko ona ne do4e istog trenutka.
&na je dola u drutvu Dordijane, vojvotkinje od
Devonira, a histerini prin je od nje iznudio obe%anje da
%e se udati za njega. Nakon tog susreta, napustila je zemlju i
otputovala u >vropu.
Dok je bila na putu, prin ju je zatrpavao pismima, i
mada je g4a Giherbert smatrala da je obe%anje dato pod
onakvom prinudom nitavo, na kraju je ipak popustila i


54

pristala da se uda. 1rin je organizovao tajno venanje, a
poetkom novembra ./D5. godine napisao joj je strasno
pismo na C0 strane' vratila se u =ondon slede%eg mesea, a
venali su se u salonu njenog doma u ulii 1ark .5.
deembra.
1rin je tada smestio g4u Giherbert u ku%u koja se
nalazila u blizini njegove u ulii 1al ,al' me4utim, ona je
stalno bila izloena uvredama i podsmehu' spekulaije o
njihovoj vezi grozniavo su se irile unutar njihovog kruga,
po tampi i u 1arlamentu. 3ilo je !neuvijenih" nagovetaja
da je ona bila umeana u katoliku zaveru da se
destabilizuje -lada. Drugi problem predstavljao je sam
prin' uspeo je da nagomila prilino nadrealne dugove
kada je Karlton ?aus pretvorio u neku vrstu palate iz
mate, zapoljavaju%i zanatlije iz ele >vrope, uvoze%i
nametaj iz Kine i rue%i okolne ku%e kako bi dozidao nova
krila. U jednom trenutku njegov blagajnik je rekao da je
iznos ;nadmaio svaku rauniu<. 2 pored svega toga, prin
nije mogao da se kloni dama, uprkos duini braka sa g4om
Giherbert. Na kraju je Dord 222, koji nije odobravao
njihov brak, insistirao na tome da se mora na%i
odgovaraju%a kraljevska mlada za njegovog jogunastog
sina, tako da je prin bio manje$vie prinu4en da se oeni
prinezom Karolinom od 3runsvika. U aprilu ./95. godine,
tano devet mesei nakon venanja, Karolina je rodila
njihovo jedino dete, prinezu Farlotu' do tada, par je ve%
iveo odvojeno.
1rin i g4a Giherbert su se do .D... godine nekoliko
puta rastajali i mirili, a .D... godine razlaz je postao trajan'
nakon toga par se vi4ao vrlo retko. 1rinev ivot je postao
izuzetno razuzdan i skandalozan' karikaturisti su ga
smatrali blagoslovom, poto je bio prekomerno debeo,


55

naminkan i nakin4uren, pijan i alav. H4a Giherbert pisala
mu je .D68. godine, tokom njegove bolesti koja je dovela do
smrti. &n je bio previe bolestan da bi joj odgovorio, ali
umro je sa njenom minijaturom oko vrata, i ona je stavljena
s njim u koveg. Gitzherbertova je umrla sedam godina
kasnije, u domu u 3rajtonu, diskretna do samog kraja.



















56

Prin3u regentu
-eeras me u (tajn dovelo drutvo sa kojim smo pili aj
i koji nisu eleli da me opravdaju !iako sam bila zaista
previe bolesna da bih izala", jer se verovalo da %e -ae
!Kraljevsko visoanstvo", imitiraju%i glupavog Granuza,
trati unatrakeA &, da ste imali savetnika koji bi -as titio
od tih brojnih opasnosti koje -as vrebajuA Najve%e
opasnosti od svih su -ai sadanji pratioi. Kao to sam -as
pre neki dan gledala kao drugog ?arija)
"stani sa zeml#e kao per#ani 4erkur$
i zasvo/en sa takvom lakoom na svo#e mesto
kao da #e an/eo siao ravno sa oblaka5
da okrene i omota vatrenog Pegaza$
i zaara svet uvaenom #ahakom vetinom...
Nisam mogla da izbegnem pore4enje i elim da
ponekad koristite te prineve rei)
+e odgovara# meni podsmehom budale$
Jer +ebo zna5 a i svet e saznati5
da okrenuh le/a onome ko sam nekad bio$
a i n#ima u$ to mi drutvo pravie.
ZbogomA #ko mogu slobodno da se se%am, onda -am
sopstvena snishodljivost pie opaanja
,argarite




57

Prin3u regentu
-i %ete me primorati da napustim 3NNNNNNN' uvre4ena
sam -aim sino%njim ponaanjem. Zato sam traila mirnu
etnjuE Da smo se sreli na (tajnu, bila bih opreznija' avaj, -i
nemate pre*injenost koju sam elelaA Kada govorite o
ljubavi, -i nudite uvredu na koju ste neosetljivi $ -ae
prijateljstvo daruje ast' ali -aa ljubav $ zadrite je za
neku dostojnu plavojku, ro4enu za veliku ast postajanja
-aom enom i ne gun4ajte to je sudbina moju sre%u
stavila $ u oblik smernog ivota. Zadovoljna sam svojim
poloajem' zadovoljstvo ima ari koje se ne mogu izraziti.
Znam da nisam u pravu to nastavljam ovu prepisku' $ ona
mora $ ona bi trebalo da prestane' zato vie ne piite
,argariti













58

Meri *ulston"ra+t Meri *ulston"ra+t Meri *ulston"ra+t Meri *ulston"ra+t
!./59$./9/"
,eri -ulstonkra*t je ro4ena u prilino dobrostoje%oj
porodii u (pital*ildsu, u istonom =ondonu, kao drugo od
sedmoro dee. 1o njenim reima, ota joj je bio pijania i
siledija. ,eri je dobila oskudno *ormalno obrazovanje'
njeno impresivno znanje bilo je rezultat njene sopstvene
samodisipline i odlunosti.
Kada je odrasla, *inansijska sredstva njene porodie
skoro potpuno su iezla, pa je ,eri morala da zaradi za
ivot. @adila je kao uiteljia, guvernanta i kao drubenia
pre nego to je poela da se bavi pisanjem, a ./D/. godine
objavila je svoju prvu knjigu ;@azmiljanja o obrazovanju
k%erki<. Njen izdava Doze* Donson zaposlio ju je da pie
eseje za njegov asopis ; #nalitikal rivju<' a postao joj je i
ostao prijatelj za itav ivot, mentor, i verovatno daleko
pogodnija oinska *igura nego to je to njen ota ikada bio.
+okom osamdesetih godina .D. veka -ulstonkra*tova je
vodila ivot osrednjeg pisa, iako je njena pojava bila
pomalo okantna) gruba ode%a, rne vunene arape,
raupana kosa koju nije htela da sre4uje. &vaj rani
pokuaj da umesto enstvenih manira iskuje identitet
dostojan nje same !moda kao prethodnik *eministike *aze
dvadesetog veka" bio je poetak borbe koja je trajala elog
njenog ivota.
1rvi veliki uspeh -olkro*tove bilo je objavljivanje
;&dbrane prava mukaraa< ./98. godine, kao odgovor na
postrevoluionarnu odbranu *ranuskog starog reima.
,eri je slavljena kao radikalna, ali uskoro je postala
*rustrirana zbog nedostatka napretka po pitanju jednakih


59

prava ena u tom navodno prosvetljenom novom dobu.
Dovoljno inspirisana, za tri mesea napisala je svoje
najpoznatije delo ;&dbrana prava ena<, koje je objavljeno
./90. godine i koje je odmah postalo me4unarodni
bestseler.
+e iste godine, nakon neuspele ljubavne veze sa
oenjenim biseksualnim partnerom po imenu ?enri Guseli
!u jednom trenutku, ,eri se obratila Guselijevoj supruzi
(o*iji kako bi predloila ;ljubav utroje<, gde bi ,eri bila
priznata kao Guselijeva duhovna supruga $ ta god to
znailo' besna (o*ija ju je izbaila napolje", -ulstonkra*tova
je putovala u 1ariz, gde je upoznala kapetana Hilberta
2mleja, amerikog vojnika koji je zapoeo poduzetniki
biznis $ zgodan, armantan i !to je neizbeno" dobro
poznati enskaro. Do kraja ./96. godine ,eri je ostala u
drugom stanju, ali nakon to je ,eri postala njegova
supruga u amerikoj ambasadi, 2mlej je nestao zbog posla.
Naputena i zabrinuta, pratila ga je prvo u #vr, gde se u
maju ./9C. godine rodila njihova k%erka Gani, a zatim u
=ondon, nadaju%i se da %e zasnovati neku vrstu porodinog
ivota. 2mlej nije imao isti ilj, jer ju je redovno varao'
njihova veza je trajala do ./97. godine. Za to vreme, ona je
dva puta pokuala da se ubije $ prvi put gutanjem
smrtonosne doze opijuma !spasao ju je sluga", a drugi put
tako to se baila u +emzu sa mosta 1atni !izvukla su je dva
ribara".
Nakon konanog razlaza sa 2mlejom, ,eri je objavila
;Kratki boravak u Fvedskoj, Norvekoj i Danskoj<, koji je
napisala za vreme putovanja po (kandinaviji, po 2mlejovom
nalogu, gde je ila kako bi reila neke njegove poslove. +ada
je i shvatila da sa 2mlejom vie nema budu%nosti, pa je ova


60

knjiga, delimino memoarska, delimino putopisna,
delimino rasprava, u stvari njena najlinija knjiga.
,eri je ./9.. godine prvi put srela -ilijama Hodvina,
radikalnog pisa, ali su se zaljubili jedno u drugo tek ./97.
godine, kada se ona odvaila !za ono vreme" da ga pozove,
navodno da mu pozajmi knjigu. 1oetkom ./9/. godine
,eri je bila trudna i mada su oboje bili protivnii instituije
braka, ipak su se venali u martu te godine. Njihova k%erka
,eri -ulstonkra*t Hodvin, kasnije poznata kao ,eri Feli,
ro4ena je 68. avgusta. ,eri -ulstonkra*t je umrla od
porodiljske groznie jedanaest dana kasnije. Njen oajni
mu napisao je prijatelju) ;Ni najmanje se ne nadam da %u
ikada vie opet osetiti sre%u.O
Jetiri godine kasnije -ilijam Hodvin se oenio ,eri
Dejn -ijal, susetkom, majkom Kler Klermon, ije se pismo
3ajronu tako4e nalazi u ovoj knjizi.












61

4()2+5T6 (-)+76 poslato iz Pariza,peta ujutro,
1$93. godine
Drago mi je da znam da i drugi ljudi mogu biti razumni
kao ja' znaj da sam odgovorila na tvoje prvo pismo iste no%i
kada sam ga dobila !u nedelju", iako ga nisi mogao primiti
pre srede, jer je poslato tek slede%eg dana. +o je puni,
istiniti i poseban razlog.
2pak nisam ljuta na tebe, ljubavi moja, jer mislim da je
ljutnja dokaz gluposti i razvodnjene ljubavi, to dolazi na
isto kada se raspoloenjem upravlja pomo%u zidarskog
alata. Nema nieg ivopisnog u pravolinijskoj jednakosti, a
strasti delima daju graioznost.
(e%anje sada ini da moje sre skae ka tebi' ali nije u
pitanju potovanje, iako ne mogu biti ozbiljno nezadovoljna
naporom koji pove%ava moje potovanje ili bolje reeno, to
je ono to je trebalo da oekujem od tvoje linosti. Ne,
imam tvoj poteni lik pred sobom $oputen neno%u' malo
$ malo povre4en mojim hirovima' i tvoje oi iz kojih sija
simpatija.
+voje usne su onda meke od mekanog i ja sputam svoj
obraz na tvoj, zaboravljaju%i na eo svet. 2z svega toga
nisam izostavila ni nijansu ljubavi $ ima ruiasti sjaj'
verujem da veselo ukraava moje obraze, poto ose%am da
gore, dok nena suza drhti u mom oku koje %e biti u
potpunosti tvoje, ukoliko zahvalno ose%anje upu%eno &u
prirode, koji me je potakao da budem sre%na, nije ugrejalo
ose%anje koje nas razdvaja. ,oram zastati na trenutak.
+reba li re%i da sam mirna sada kada ti napisah ovoE Ne
znam zato, ali imam vie poverenja u tvoju ljubav kada si
daleko, nego kada si ovde' tavie, mislim da me mora
voleti, jer $ dozvoli mi da kaem zbog iskrenosti sra svog $


62

verujem da zasluujem tvoju nenost, jer sam iskrena i
imam toliko ose%anja koja moe videti i u njima uivati.
2skreno tvoja, ,eri




4()2+5T6 (-)+76,poslato iz Pariza,,e0e,
.3. septem"ra 1$9#. godine
2grala sam se i smejala sa malom devojiom toliko
dugo da ne mogu uzeti pero da ti se obratim bez ose%anja.
Dok sam je drala na svojim grudima, toliko je liila na tebe
!me4u nama, na tebe u najboljem izdanju, jer se ne divim
tvom poslovnom izgledu", svaki nerv kao da je drhtao na
dodir i poeh da mislim da ima neto u tvrdnji da su
mukara i ena jedno bi%e $ jer me ti proima elu,
ubrzava kuanje mog sra i prua mi saose%ajne suze
koje si sam potakao.
2mam li jo neto da ti kaemE Ne, ne u ovom trenutku $
sve ostalo je nestalo' i povla4uju%i nenosti prema tebi, ne
mogu sada da se alim na neke ljude ovde, koji me
uznemiravaju ve% dva$tri dana.






63

'()(71-6 48D'(96, .1. 76)1 1$9%. 48D(9+
Faljem ti promenjen kaput, kako si traio. Da si me jue
posetio, zahvalila bih ti se na pismu i moda rekla da je
reenia koja mi se najvie svidela ona na kraju, kada mi
kae da dolazi ku%i, da vie ne%e odlaziti. $ #li sada
nisam dobro raspoloena, pa %u prikriti svoju ljubaznost,
osim ako me neto na tvom liu, kada te ugledam, ne
dovede do toga da burno reagujem $ ho%u li ili ne%u $

,eri
Jetvrtak
Dud 1lejs -est













64

Mari Mari Mari Mari, ,, ,oze+ oze+ oze+ oze+, ,, ,(ouz $aer de la Pa (ouz $aer de la Pa (ouz $aer de la Pa (ouz $aer de la Paeri eri eri eri
(-ari-a (-ari-a (-ari-a (-ari-a oze+ina) oze+ina) oze+ina) oze+ina)
!./76$.D.C"
Loze*ina, kako ju je uvek zvao Napoleon, ro4ena je na
,artiniku, u bogatoj porodii vlasnika plantaa ija su
imanja unitili uragani ./77. godine. &tila je za 1ariz
.//9. godine da se iz koristi uda za #leksandra, vikonta od
3oarnea, *ranuskog aristokratu. 3rak nije bio sre%an,
mada mu je Loze*ina, pre zvanine rastave ./D5. godine,
rodila dvoje dee, k%erku ?ortens i sina >ena. Loze*ina se
vratila na ,artinik ./DD. godine, ali je ./98, posle ustanka
robova na ostrvu, ponovo otila za 1ariz.
Loze*ina je vodila raskalaan drutveni ivot u 1arizu i
odravala veze sa nekoliko uglednih mukaraa, ali ivot joj
je bio ugroen kada se njen suprug sukobio sa
revoluionarnim jakobinima, nakon ega mu je u junu
./9C. godine odrubljena glava. &na je tako4e bila u
zatvoru, ali oslobo4ena je nakon to je sam @obespjer bio
pogubljen slede%eg mesea. Nakon oslobo4enja i
*ormiranja vlasti direktorata, upoznala je Napoleona
3onapartu, sjajnog mladog o*iira.
Loze*ina i Napoleon venali su se u martu ./97. godine,
pre nego to je Napoleon otiao u 2taliju kao komandant
*ranuske ekspediije. (talno joj je pisao strastvena
ljubavna pisma, mnoga od njih su sauvana, dok
Loze*ininih pisama suprugu ima vrlo malo' ona su ili
unitena, ili ih nije ni bilo. ,ora se re%i da je ova druga
mogu%nost verovatnija, poto Loze*ina nije bila ba odana
supruga, bila je sumnjive vernosti i ukusa koji je iao od
prosto skupog do potpuno razornog. Napoleon se esto


65

alio i na njeno *lertovanje sa drugim mukarima i na
njenu ekstravagantnost, pa je ./99. godine pretio da %e se
razvesti' da bi ga na kraju njena dea iz prvog braka
ubedila da odustane od razvoda.
Napoleonov vojni i politiki uspeh bio je nezaustavljiv,
pa ga je papa 1ije -22 .D8C. godine krunisao za ara
Granuske !legenda kae da je Napoleon u trenutku
krunisanja zgrabio krunu iz papinih ruku i sam je stavio na
glavu". Zatim je on krunisao Loze*inu kao ariu.
+ada je izgledalo da je Loze*inina budu%nost
obezbe4ena) bila je aria Granuske, njen sin se oenio
k%erkom kralja 3avarske, a k%erka se udala za
Napoleonovog brata. #li njen brak je i dalje bio pod velikim
pritiskom, pa je Napoleon .D.8. godine dobio ponitenje
braka. 1oto je postao ar, bio mu je potreban naslednik, a
kako Loze*ina nije bila u stanju da mu ga podari, planirao je
dinastiki brak sa k%erkom ara #ustrije.
Loze*ina se povukla van 1ariza u dvora ,almezon, gde
je, kako se ini, ivela sre%no, zabavljaju%i svoje prijatelje i
zatitnike !ukljuuju%i i ara Nikolaja 2", a sa Napoleonom,
koji je nastavio da joj pla%a raune, ostala u dobrim
odnosima. 1ismo u nastavku datira iz tog vremena. Umrla
je od upale plu%a etiri godine kasnije, a sahranjena je u
oblinjoj parohijskoj rkvi u @eilu. Kraljevske porodie
?olandije, =uksemburga, Fvedske, 3elgije, Hrke i Danske
vode poreklo od nje. Napoleonove poslednje rei, kada je
umirao u egzilu na ostrvu (veta Belena .D0.. godine, kako
se navodi, bile su) ;Granuska, vojska, Loze*ina.O

9apoleonu 2onaparti, poslato iz 9a,are,aprila 1*1/.
godine


66

?iljadu i hiljadu nenih zahvalnosti to me nisi
zaboravio. ,oj sin mi je upravo doneo tvoje pismo. (a
arom sam ga proitala i jo vremena provedoh nad njim'
jer u njemu ne bee nijedne rei koja me nije naterala da
jeam. #li te suze behu tako slatke. 1onovo prona4oh svoje
sre elo i takvo %e zauvek i ostati' ima ose%anja koja
predstavljaju sam ivot i koja se mogu samo s njim i
zavriti.
3i%u oajna ukoliko ti moje pismo od .9. ne bude po
volji' ne se%am se u potpunosti izraza u njemu, ali znam
kakav ga je bolan ose%aj napisao' bio je to jad to nemadoh
vesti od tebe.
1isala sam ti po svom odlasku iz ,almezona i od tada,
koliko puta poeleh da ti nisam pisalaA #li osetila sam
razlog tvog %utanja i plaila sam se da ne budem pismom
nametljiva. +voje pismo mi je melem. 3udi sre%an' budi
sre%an onoliko koliko si to zasluio' to ti moje sre kae. +i
si meni upravo podario moj deo sre%e, koji sam veoma ivo
osetila' nita ne moe da se meri sa vredno%u koju za
mene ima znak tvog se%anja.
Zbogom, prijatelju moj' zahvaljujem ti se neno kao to
%u te zauvek voleti.
Loze*ina



Meri .a Meri .a Meri .a Meri .ainson (*ordsvort) inson (*ordsvort) inson (*ordsvort) inson (*ordsvort)


67

!./D0$.D59"
,eri ?ainson udala se .D80. godine za -ilijama
-ordsvorta, velikog pesnika iz perioda romantizma' ona je
bila stara kolska prijateljia -ordsvortove sestre Doroti,
koja je do braka bila -ordsvortov glavni pratila. Doroti je
o danu njihovog venanja napisala u svom dnevniku) U
ponedeljak, C. oktobra .D80. godine, moj brat -ilijam se
oenio ,eri ?ainson. 1respavala sam dobar deo no%i i
ujutro ustala svea i odmorna. ,alo posle osam ujutro,
videla sam ih kako uliom idu prema rkvi. -ilijam se od
mene oprostio na spratu. Dala sam mu venani prsten $ uz
veliki blagoslovA (kinula sam ga sa svog prstenjaka, gde
sam ga nosila elu no% $ on ga je ponovo vratio na moj prst i
blagoslovio me vatreno. Dok su bili odsutni, moja draga
mala (ara !?ainson, sestra mlade" pripremila je doruak.
Ba sam se trudila da budem to tia, ali kada sam videla dva
oveka kako tre stazom da nam kau da je sve gotovo,
nisam vie mogla da izdrim, pa sam se baila na krevet,
gde sam leala mirno, ne uvi i ne videvi nita, sve dok
(ara nije dola gore i rekla mi) ;Dolaze.O +o me nateralo da
ustanem iz kreveta gde sam leala, pa sam ila, ni sama ne
znam koliko daleko, bre nego to me moja snaga mogla
drati, sve dok ne sretoh svog voljenog -ilijama i padoh mu
na grudi. &n i Don ?ainson su me onda uveli u ku%u i
tamo sam ostala da doekam svoju dragu ,eri.
Dakle, na dan svog venanja, ,eri -ordsvort morala je
da se suzdrava dok je njena zaova imala histerini napad
tokom kojeg nije ;nita ni ula ni videlaO, a onda je,
doekuju%i ,eri u njenom novom domu, osigurala da ona
bude ta koja %e pratiti brata preko praga, umesto njegove
neveste.


68

& -ordsvortovom odnosu sa sestrom i njenom utiaju
na njegov rad pisalo se opirno' o njegovom odnosu sa
suprugom jedva da se ita i znalo sve do aukije u (odebiju
.9//. godine, kada su se pojavila -ordsvortova i ,erina
skrivena pisma. 1isma su otkrila brak pun strasti i ljubavi,
to je veoma znaajno ako se u obzir uzmu okolnosti u
njihovoj ku%i. Nisu imali dovoljno nova, pa su ku%u delili
sa Doroti i ,erinom sestrom (arom, kao i sa brojnim
pesniima i kritiarima, ukljuuju%i i dosadnog Kolrida,
koji je postajao sve vie zavisan od droge' izme4u .D86. i
.D.8. godine ,eri je rodila petoro dee, od kojih je dvoje
umrlo .D.0. Zbog toga je ,eri pala u duboku depresiju.
Kada je -ordsvort postao uspeniji !imenovan je za
dvorskog pesnika .DC5. godine", tada je i ivot postao malo
laki, jer se doma%instvo preselilo u prostraniju ku%u koja
je svima pruila vie privatnosti, ali injenia je da je sve u
ku%i *unkionisalo zahvaljuju%i ,erinom izuzetnom
strpljenju.
Doroti je .D65. godine obolela od neke vrste
predsenilne demenije' ,eri ju je negovala tokom njenih
poslednjih dvadeset godina. -ordsvort je umro .D58.
godine' ,eri ga je nadivela i umrla .D59. (ve troje
sahranjeno je u dvoritu rkve svetog &svalda u Hrasmeru
u =ejk distriktu, predelu koji je -ordsvortu pruao
doivotnu inspiraiju.



'ilijamu 'ords,ortu, poslato iz grasmera, od
ponedelja, 1. a,gusta do srede ujutro,3. a,gusta oo
l*l/. godine


69

&, moj -ilijameA
Nije u mojoj mo%i da ti kaem koliko sam dirnuta ovim
najdraim od svih pisama $ bilo je tako neoekivano i novo
videti tvoja najskrivenija ose%anja na papiru, bila sam
potpuno savladana i sada kada sedoh da ti odgovorim u
samo%i, puna duboke ljubavi koja nas ujedinjuje i koju niko
osim nas ne moe da oseti, tako sam se uznemirila, a moje
oi su zamagljene da jedva znam kako da nastavim $ donela
sam papir, nakon to sam svoju bebu poloila na tvoj sveti
jastuk, u mojoj, u tvojoj sobi $ i piem na (arinom malom
stolu, sklonjena od prozora koji gleda na devojke koje kupe
seno na nesigurnom sunu.
Hledam u tvoje pismo i divim se kako si uspeo da pie
tako itko, jer u njemu nema nijedne rei u koju bih mogla
da posumnjam. #li kako ga ranije nisam dobila $ pisano je u
pretprolu nedelju $ a ja sam ga proitala prole nedelje
ujutro. 1ismo dragoj Doroti pisano je u ponedeljak, a drugo
uvee istog dana, oba od dana kada je moj dobri an4eo
naveo tvoje misli da me uine sre%nom $ kada me zatekla
jutros sa tvojim pismom u rui, Doroti me vie puta pitala
zato plaem $ rekla sam joj da sam toliko sretna $ ali ona to
nije mogla da shvati. Zaista, ljubavi moja, uinilo me krajnje
blagoslovenom $ dalo mi je novo ose%anje, jer je to prvo
ljubavno pismo koje je iskljuivo moje $ zato se nemoj
uditi to sam njime toliko dirnuta.
Najdrai -ilijameA Lao mi je to tvoje oko i dalje nije
dobro i alim to u meni budi tako svetu i trijum*alnu
radost $ da ti ne moe u potpunosti da uiva u svom
odsustvu od mene $ zaista, -ilijame, ose%am da ne moe,
ali me nadvladaju rei pisane tvojim vlastitim perom, bila
sam veoma dirnuta redovima koje je tvoja ruka pisala u
jednom od pisama za D., kada si govorio o povratku ku%i,


70

misle%i da %e biti meni ;od velike koristiO $ svakako, moja
ljubavi, da bi mi bio od koristi, ali nisam +e elela toliko
onda, koliko te elim sada kada su sve neugodnosti iza nas $
da si bio ovde, nema sumnje da ne bi u meni postojala ta
podsvesna misao da sve to imam bude uz mene $ to
ose%anje koje nikad nisam elela dok nas samotne no%i nisu
odvojile, osim u odsustvu' ali tada nisam imala tu dokoliu
koju je trebalo da imam i koja je neophodna da bih bila
aktivno iva i da bih se osetila bogatom i u potpunosti
uivala $ ja smatram, -ilijame, i smatra%u do kraja svog
ivota ovu rtvu dragom ponudom tvoje ljubavi, ose%am da
je tako i zahvalna sam ti na njoj, ali verujem da %e ona biti
poslednja od te vrste koju %emo morati da napravimo...










Marija Branvel (Bronte) Marija Branvel (Bronte) Marija Branvel (Bronte) Marija Branvel (Bronte)
!./D6$.D0."


71

,arija 3ranvel, majka velikih spisateljia Farlote, >mili i
>n, ro4ena je u 1enzasu u Kornvolu, kao osmo od
jedanaestoro dee. Njeni roditelji, +omas 3ranvel i >n
Karne bili su iz naprednih porodia, a ujedno su
predstavljali i vode%e lanove veslijanske metodistike
zajednie.
&ba ,arijina roditelja umrla su kada je bila u
dvadesetim godinama. Njena tetka, oeva sestra Dejn,
pozvala je ,ariju da joj se pridrui u @audonu pored =idsa,
gde je njen suprug Don Genel bio direktor kole, pa je
,arija .D.0. godine napustila 1enzas i otila u novi ivot u
Borkir.
1atrik 3ronte, paroh u oblinjoj parohiji i stari prijatelj
Dona Genela, upoznao se sa ,arijom kada je doao u
posetu Genelovoj novoj koli. Datumi na pismima pokazuju
da je udvaranje izme4u njih bilo kratko i intenzivno' 1atrik
je redovno peaio ukupno dvadeset etiri milje u oba
prava da bi izveo ,eri $ u etnju. Do kraja godine, ve% su
bili venani.

,arija je izme4u .D.C. i .D08. godine rodila estoro
dee, potom se porodia preselila u uvenu sveteniku
ku%u u ?ovartu. ,arija je umrla naredne godine, nakon
mesei patnje' sada se smatra da je uzrok njene smrti
hronino karlino trovanje krvi do kojeg je dolo usled
brojnih poro4aja pra%enih anemijom. Jetiri godine kasnije,
dve njene starije k%erke, ,arija i >lizabet, umrle su od
plu%ne tuberkuloze dobijene u internatu koji je Farlota
ovekoveila u svojim delima kao =ovud. Do .D55. godine
sva su dea umrla, Farlota i >mili su zavrile dela koja
spadaju u najve%e romane na engleskom jeziku $De#n 6#r i


72

Orkanski visovi. 1atrik ih je sve nadiveo, a umro je .D7..
godine.

















'ele0asnom Patriu 2ronteu, magistru naua,
&arts:ed poslato iz 'ud &aus 4rou,a, .%. a,gusta 1*1..
godine


73

,oj dragi prijatelju, ovo obra%anje dovoljno je da te
ubedi da i dozvoljavam i odobravam tvoje obra%anje meni $
ja te zaista smatram svojim prijateljem' a ipak, kada
pomislim koliko kratko sam imala zadovoljstvo tebe
poznavati, postajem nepromiljena, sre mi poputa i da ne
mislim da %e biti razoaran i tuan, bila bih spremna da
sebe potedim zadatka pisanja ovog pisma. ,islim da
nisam toliko kolebljiva da se pokajem zbog onoga to sam
ve% rekla. Ne, veruj mi, to se nikada ne%e desiti ukoliko mi ti
ne da razlog za to.
Ne treba da se plai da si pogreio u vezi sa mojim
karakterom. #ko ita o sebi znam, to je da nisam sposobna
da ne uzvratim na najmanju panju, a ponajmanje tebi, ije
su namere i ponaanje posebno ljubazni. 2skreno %u
priznati da je tvoje ponaanje i ono to sam videla i ula o
tvom karakteru pobudilo moje najtoplije potovanje i
panju, stoga budi uveren da se nikada ne%e pokajati zbog
poverenja koje misli da mi ukae i da %u ja uvek nastojati
da zasluim dobro miljenje koje si stekao, iako me ljudske
slabosti mogu u nekim sluajevima dovesti do neuspeha.
Daju%i ti ova obe%anja, ne zavisim samo od sopstvene
snage, nego oi diem ka Njemu, mom nepogreivom
vodiu kroz ivot u iju stalnu zatitu i pomo% snano
verujem.
U nedelju sam mnogo mislila na tebe i bojala se da
ne%e uspeti da pobegne od kie. Nadam se da ne ose%a
nikakve loe posledie. ,oj ro4ak ti je pisao u ponedeljak i
nada se da %e danas po podne biti poa%en odgovorom.
+voje pismo je u meni izazvalo neku blesavu zbunjenost, pa
su, iz obzira prema mojim ose%anjima, bili umereni u
zadirkivanjima.


74

(ada %u iskreno odgovoriti na tvoja pitanja. Utivost
drugih ne moe da dovede do toga da zaboravim tvoje
ljubazne namere, niti mogu da etam naim ustaljenim
rutama a da ne mislim na tebe i da, zato bi me bilo sram da
priznam, poelim tvoje prisustvo. #ko si znao kakva su
moja ose%anja dok si pisao, rastui%e me. Lelim da
napiem istinu i da ti udovoljim, iako se plaim da ne odem
predaleko i pre4em granie pristojnosti. #li ta god da
kaem ili napiem, nikada te ne%u obmanjivati ili pre%i
preko istine. #ko misli da nisam u tebe uloila svoje
najve%e poverenje, razmotri moju situaiju i zapitaj se da li
sam ti ve% dovoljno otkrila, moda i previe. Lao mi je to
ovo pismo ne%e dobiti pre sutranjeg dana, ali bilo je izvan
moje mo%i da ti piem ranije. &slanjam se na tvoju dobrotu
da oprosti sve to u njemu bude izgledalo previe
slobodno ili previe ukoeno, i jo te preklinjem da me
smatra svojim toplim i odanim prijateljem.
,oj tea, tetka i ro4ak alju ti ljubazne pozdrave.
,oram sada da zavrim tako to %u jo jednom potvrditi
da sam
tvoja odana,
,arija 3ranvel




'ele0asnom Patriu 2ronteu, magistru naua,
&arts:ed,3. oto"ra l*l.. godine


75

Kako me moj dragi prijatelj moe tako okrutno
razoaratiE Da li je znao koliko je moje sre oekivalo
pismo ovog popodneva i koliko snano osetih razoaranje
kada je je pota stigla, a ja u njoj ne na4oh nita za sebe'
sigurna sam da on ne bi dozvolio da ga sprei neka sitna
stvar. #li ta god da je bio razlog za nejavljanje, ne mogu da
verujem da je u pitanju zanemarivanje ili nepanja, stoga te
u najmanju ruku ne krivim, ve% te samo preklinjem da u
budu%nosti eni moja ose%anja prema tebi i da me vie
nikada, ako je mogu%e, ne ostavi da oekujem pismo, a da
ga ne primim... ,ogu li da se nadam da je na putu neko
objanjenjeE 2li moje strpljenje mora biti iskuavano do
srede kada %u te videtiE #li kakve gluposti ja piemA
(igurno nakon ovoga nema vie nikakvih dvojbi da
poseduje elo moje sre. 1re dva mesea nisam mogla ni
da zamislim da bi tako snano mogao da zaokupi moje
misli i ose%anja, a jo manje da zamislim da %u to re%i tako
otvoreno. -erujem da ti moram zabraniti da ponovo do4e,
osim ukoliko me ne uveri da moje ljubavi vie ne%e
ukrasti ni malo...
(ada moram da idem. -erujem da skoro i ne treba da te
uveravam da sam iskreno tvoja, veoma odana
,arija 3ranvel




'ele0asnom Patriu 2ronteu, magistru naua,
&arts:ed,.1. oto"ra 1*1.. godine


76

(a najiskrenijim zadovoljstvom povlaim se iz drutva
da bih razgovarala sa onim koga volim iznad svih drugih.
Da moj voljeni prijatelj moe da vidi moje sre, bio bi onda
uveren da ljubav koju mu nosim uopte nije slabija od one
koju on prema meni ose%a $ ponekad zaista pomislim da u
istini i postojanosti moja ljubav nadmauje tvoju. #li nemoj
da pomisli kako gajim bilo kakve sumnje u tvoju iskrenost
$ ne, vrsto verujem da si iskren i velikoduan i ne
sumnjam da, u najmanju ruku, ose%a sve to izrazi.
Zauzvrat, preklinjem te da mi oda priznanje i da mi
veruje da ne poseduje samo veoma veliki deo moje
ljubavi i potovanja, nego svu ljubav za koju sam ja
sposobna, i da ubudu%e moja ose%anja meri svojim
sopstvenim. Da moja ljubav prema tebi nije velika, kako bih
se sa zadovoljstvom mogla odre%i svog doma i svih svojih
prijatelja $ doma koji toliko volim da sam esto mislila da
me nita ne%e mo%i podmititi da ga se odreknem na bilo
koje vreme, da se odreknem prijatelja sa kojima sam
navikla da delim sve preokrete radosti i tugeE (ve to je
izgubilo znaaj, mada ne mogu uvek pomisliti na njih bez
uzdaha. 2ekivanje trenutaka u kojima %u sa tobom deliti
zadovoljstva i boli, brige i elje ivota, doprinositi tvom
raspoloenju i postati pratila tvog hodoa%a... sve to mi je
zanosnije nego bilo koja druga mogu%nost koju ovaj svet
uopte moe da ponudi.
+rebalo bi da mi je drago to sam prolog ponedeljka
imala mo% da umanjim tvoj umor i da te oraspoloim.
Nadam se da je to zadovoljstvo i dalje rezervisano za mene.
&pte uzev, ose%am mirno poverenje u provi4enje i milost
boju, i kada pomislim na njegova prola dela i dobrotu u
prolosti, mogu samo da se udim i da ga oboavam. Jesto
me ose%aj da mu nedovoljno uzvra%am ljubav i zahvalnost
ponizi, i uini da pomislim da sam tek malo bolja od onih


77

koji ne veruju ni u ta. ,oli se za mene, moj dragi prijatelju,
i budi uveren da veoma, veoma veliki deo molitvi, misli i
sra tebi pripada.
2skreno tvoja, ,. 3ranvel
















Marija Bi"nel (Konstabl) Marija Bi"nel (Konstabl) Marija Bi"nel (Konstabl) Marija Bi"nel (Konstabl)
!./DD$.D0D"


78

,arija 3iknel se prvi put srela sa Donom Konstablom
.D88. godine, kada je kao dvanaestogodinja devojia
dola u selo 2st 3ergholt u dolini (tur da poseti svog dedu
Djurana @uda, tamonjeg bogatog upnika. ,arija i
Konstabl su se zavoleli tek .D89. godine, ali se Djuran @ud
estoko usprotivio braku, ak je i pretio da ne%e
razbatiniti samo svoju unuku, nego i njenih etvoro bra%e i
sestara, ukoliko im bude dozvoljeno da nastave sa vezom.
Don Konstabl je iveo u 2st 3ergholtu od ro4enja, ota
mu je bio trgova i vodeniar. -oleo je slikanje i rtanje od
malih nogu, i im mu se ukazala prilika, pobegao je od
porodinog posla kako bi se bavio svojim umetnikim
studijama. Konstabl je .D89. godine bio mladi umetnik koji
se probija, predan svojoj viziji pejzanog slikanja !umesto
mnogo unosnijih portreta", poinjao je polako da
napreduje, ali su ga izdravali porodia i prijatelji.
+okom narednih sedam godina, ,arija i Konstabl su se
udvarali na tajnim sastanima i putem sakrivene prepiske,
u vreme kad je Konstabl bio istrajan u vezi sa svojom
karijerom. Uprkos jo uvek neumoljivom protivljenju dr
@uda, ,ariji je do .D.7. godine bilo dosta svega, pa se par
venao u oktobru te godine. !Dr @ud je na kraju omekao
dovoljno da joj zaveta isti deo kao i njenoj bra%i i sestrama
kada je umro .D.9. godine." Uprkos tome to se Konstablu
nije svi4alo portretisanje, u julu .D.7. godine, nakon to je
,arija konano pristala da se uda za njega, uradio je njen
dirljivi portret !koji se danas nalazi u +ejtovoj zbiri",
povodom ega joj je napisao) ;(edim pred tvojim
portretom, koji je $ kada zanemarim injeniu da je to samo
papir $ toliko nalik tebi da jedva mogu da se suzdrim da ne
odem gore do njega $ nikada ranije nisam imao priliku da
osetim istinsko zadovoljstvo koje portret moe da prui.O


79

Kada je nestalo prepreke sre%i u njegovom privatnom
ivotu, njegova borba da bude prepoznatljiv po stilu
pejzanog slikanja, koje %e prihvatiti #kademija, kritiari i
javnost, nastavila se jo deenijama. ,arijino zdravlje je
bilo krhko, a umrla je .D0D. godine od tuberkuloze, nakon
to je rodila sedmoro dee za jedanaest godina. Konstabl je
tri mesea nakon njene smrti izabran za punopravnog
lana #kademije. Umro je .D6/. godine' njegove slike, od
kojih je mnoge odbijao da proda za ivota, sada se prodaju
za ogromne iznose i mogu se na%i u galerijama irom sveta.
Njegove zasluge i dalje su predmet ustrih rasprava.











Donu ;onsta"lu Poslato (z Spring 4rou,a,#.
no,em"ra 1*11. godine
,oj dragi gospodine, upravo sam primila oevo pismo.
Upravo je onakvo kakvo sam oekivala, razumno i


80

ljubazno' njegova jedina primedba odnosi se na iznos tog
neophodnog zlog nova. Fta da radimoE -olela bih da ga
imam, ali elje su uzaludne) moramo da budemo mudri i da
prekinemo prepisku koja nema za ilj to da manje mislimo
jedno na drugo. 1red nama je mnogo bolnih iskuenja koja
nam ivot sada trai i moramo da nauimo da se s njima
pomirljivo suoavamo. +i %e jo biti moj prijatelj, a ja tvoj'
pa mi dozvoli da te posavetujem da ode u (a*ok, to ne
moe da nakodi. 1isala sam dedi, iako mislim da pri istoj
svesti on ne moe povu%i bilo ta to je rekao, a ako je tako,
onda je bolje da ti vie ne piem, barem dok neto ne
smislim. &boma nam ne bi bilo dobro da smo siromani,
zar neE U tom sluaju ne bi ni slikanje dobro ilo, jer bi
teko moglo da opstane uza sve brige u vezi sa
doma%instvom.
Neumornom panjom prema svojoj pro*esiji mnogo %e
mi pomo%i i darovati spokoj mojim mislima... u suprotnom,
dozvoli%e drugima da te nadmae, a nakon toga moda
mene kriviti za to. 2zvebaj se dok je to jo u tvojoj mo%i,
staza dunosti je usamljena staza sre%e... -eruj mi, ose%a%u
dugotrajnije zadovoljstvo znaju%i da si napredovao, nego
to bih se ose%ala da si sa mnom na nekoj ;ukradenojO
etnji po parku. 2pak, nisam dovoljno hrabra da kaem,
poelim ili pomislim da vie ne bi trebalo da se sretnemo.
Znam da je to nemogu%e. #li, hajde onda da reimo da to
bude retko' da ne bude naklonost, ve% razboritost ta koja %e
diktirati kada da se nalazimo.
Zbogom, najdrai Done $ neka te svaki blagoslov prati,
i u interesu koji ose%am za tvoju dobrobit, oprosti mi na
savetu koji ti dadoh, jer si ti, sigurna sam, sposobniji da
posavetuje mene. ,islim da je odlunost ono to nam sada


81

najvie treba, da se radi naeg zajednikog dobra na neko
vreme suzdrimo od zajednikog druenja.





Donu ;onsta"lu, 15. septem"ra 1*1%. godine
Deda se protivi svemu to predloim. Ukoliko eli,
mogu da mu piem' to nam ne%e ni pomo%i ni nakoditi.
Nadam se da ne%emo uiniti budalastu stvar... Bo jednom i
poslednji putA Bo nije kasno da posluamo dedin savet i da
saekamo. 3ez obzira na sve to sam do sada pisala, ta god
ti smatra da je najbolje da uinim... &vo arobno vreme mi
daje snage.






Kler Klermon Kler Klermon Kler Klermon Kler Klermon
!./9D$.D/9"


82

Kler Klermon odrasla je u zamrenom doma%instvu.
Njena majka ,eri Dejn -ijal nazvala je samu sebe
gospo4om Klermon, iako nije bilo dokaza da je bila udata'
vrlo je verovatno da je Kler bila vanbrano dete. ,eri Dejn
je bila poduzetna ena koja je radila kao prevodila za
*ranuski jezik i urednik knjiga za deu. Kao susetka pisa i
politikog *ilozo*a -ilijama Holdvina, postala je njegova
druga ena, nakon smrti njegove ene ,eri -ulstonkra*t na
poro4aju. U doma%instvu u severnom =ondonu ivelo je
petoro dee, od kojih nijedno nije imalo dva zajednika
roditelja) tu su iveli Kler i njen polubrat Jarls' njena
polusestra ,eri Hodvin' Gani 2mlej, k%erka ,eri
-ulstonkra*t i Hilberta 2mlej a i od .D86. godine -ilijam
Hodvin, te sin ,eri Dejn i -ilijama.
,eri Hodvin, Klerina polusestra, pobegla je .D.C.
godine u >vropu sa 1ersijem 3iom Felijem, koji je i sam
beao od komplikovane i bolne mree problema, koja je
ukljuivala i propali brak. 1ratila ih je Kler $ neko bi rekao
da je to bio neugodan dogovor, i zaista, do kraja svog
ivota, ,eri, kasnije ,eri Feli, sa prekidima su muile veze
njenog supruga sa njenom polusestrom. Nakon svog
povratka u =ondon .D.7. godine, Kler je poela da opseda
pesnika 3ajrona, proslavljenog autora epa ;Jajld ?aroldO i
slavnog enskaroa i nespretnjakovi%a, sa neodoljivom
harizmom i bezobzirnim ponaanjem koji su plaili brine
majke irom =ondona. 2zgleda da je Kler imala plan i da je
tog leta ugovorila susret sa ,eri, Felijem i 3ajronom na
Lenevskom jezeru. +okom tog boravka u Lenevi, novi
prijatelji su proveli vee priaju%i prie o duhovima, a ,eri
Feli je zapoela ;GrankentajnaO.
U januaru .D./. godine u >ngleskoj, Kler je rodila
3ajronu k%erku #legru. Kler je 3ajronu do tada ve% bila


83

dosadila, ali eleo je da odri vezu sa svojom k%erkom, pa je
Kler u leto .D.D. godine dozvolila da #legra po4e sa njim u
-eneiju, nakon ega je 3ajron oteavao dalje kontakte
izme4u devojie i majke. Nakon mozaika doga4aja $
uobiajenog bajronovskog koktela, sastavljenog od seksa,
skandala, doma%ih pobuna, politikih intriga i dosade $
3ajron je smestio #legru u samostan u 3anjakavalu,
protive%i se Klerinoj elji $ #legra je tamo i umrla,
verovatno od ti*usa, kada je imala etiri godine.
Kler Klermon se do kraja ivota izdravala putuju%i
irom >vrope kao guvernanta i drubenia, veoma voljena
od strane svojih ti%enika i poslodavaa, uprkos tome to je
od njih morala da krije radikalne veze iz prolosti. Umrla je
mirno u Gireni u D9. godini, a tamo je i sahranjena' u njen
koveg stavljen je al koji je pripadao Feliju. Njena
ogorenost prema 3ajronu ostala je nepromenjena.








)ordu 2ajronu, 1*1%. godine
Naredio si mi da ti piem kratka pisma, a imam toliko
toga da ti kaem. +ako4e si me naterao da verujem da je


84

mata ono to me tera da negujem privrenost prema tebi.
+o ne moe da bude mata, jer si poslednjih godinu dana
bio predmet o kojem sanjarih u svakom trenutku samo%e.
Ne oekujem da me voli jer nisam dostojna tvoje
ljubavi. &se%am da si nadmo%an, ali na moje iznena4enje, a
jo vie na moju sre%u, odao si strasti za koje sam verovala
da vie ne ive u tvojim grudima. ?o%u li i ja pokajniki
osetiti elju sre%eE ?o%u li je odbaiti kada se ponudiE
,oda ti delujem nerazborito, okrutno' moda su ti moja
miljenja odvratna, moje teorije izopaene, ali vreme %e
pokazati bar jednu stvar $ da volim neno i sa ljubavlju, da
nisam sposobna ni za ta to se pribliava ose%anju osvete
ili zlobe' ja te zaista uveravam u to, tvoja budu%nost %e biti
moja i ta god da uini ili kae, ja to ne%u dovoditi u
pitanje.
2ma li, onda, nekih primedbi na slede%i planE U
etvrtak uvee moemo da iza4emo zajedno van grada
potanskom koijom. Udaljeni deset ili dvanaest milja,
bi%emo tamo slobodni i nepoznati' moemo se vratiti rano
slede%eg jutra. &vde sam sredila sve da ne se ne pobudi ni
najmanja sumnja. ,olim te da uini isto sa svojim ljudima.
?o%e li mi na dva trenutka priznati da treba da se se
skrasim tamo sa tobomE Zaista ne%u ostati ni trenutka
nakon to mi kae da odem. (amo toliko se moe re%i ili
uraditi za kratko vreme kroz razgovor na koji pisanje ne
moe da utie. Uini ta eli ili idi gde eli, odbij da me
vie ikada vidi i ponaaj se neljubazno, ipak te nikada ne%u
zaboraviti. Uvek %u se se%ati nenosti tvog ponaanja i
divlje originalnosti tvog lika. Ko te jednom vidi, nikada te
ne%e zaboraviti. ,oda je ovo poslednji put da ti se
obra%am. Bo jednom mi onda dozvoli da te uverim da
nisam nezahvalna. +i si se u svim stvarima ponaao


85

najasnije, a jedino sam ja prouzrokovala svoje udno
ponaanje' neto slino plahovitosti spreilo me da ti to
kaem lino.

Kler Klermon
?o%e li me primiti sada dok ekam u ?amilton 1lejsu
na tvoj odgovorE













D DD Dejn *el (Karlajl) ejn *el (Karlajl) ejn *el (Karlajl) ejn *el (Karlajl)
!.Do.$.D77"


86

Dejn -el ro4ena je kao jedino dete u ?adingtonu u
blizini >dinburga u Fkotskoj' njen ota bio je lekar. &ba
roditelja su bila Fkoti. &na je bila napredno dete sa
ivahnim, istraivakim umom, a njen ota, koga je
oboavala, dogovorio se da joj svetenik i naunik >dvard
2rving daje privatne asove. Kada joj je ota umro .D.9.
godine, Dejn je bila uveljena. Nije imala ta da radi, osim
da ispunjava drutvene obaveze i barata raznim
parniarima, ukljuuju%i i njenog biveg tutora, koji je
bezuspeno pokuavao da raskine veridbu sa drugom
devojkom kako bi se oenio njome. Upravo on je upoznao
Dejn sa naunikom i esejistom +omasom Karlaj$lom .D0..
godine.
Dejnina majka nije Karlajla smatrala odgovaraju%om
prilikom, kao ni sama Dejn, uzgred reeno, mada je enila
njegov um i njegovo intelektualno vo4stvo. Konano su se
venali .D07. godine. 2zgleda je da je Dejn svoj izbor
posmatrala kao prilino jasnu stvar) udala se za Karlajla,
koga je smatrala genijem, da bi pobegla od zaludnog ivota
koji ju je ekao u ?adingtonu.
3rak Karlajlovih je bio buran !romanopisa (amjuel
3atler je primetio da je bilo ;veoma dobro to je 3og
dozvolio Karlajlu i g4i Karlajl da se venaju, pa je tako
umesto etvoro, samo dvoje ljudi bilo jadnoO" i mada je
trajao etrdeset godina, jo nije sigurno da li je brak ikada
bio konzumiran. Dejn je bila nezamenjiv pomo%nik svom
suprugu u njegovom radu, posebno kada je sluga njegovog
prijatelja baio u vatru skoro zavren rukopis o istoriji
Granuske revoluije. Karlajl je uspeo da rekonstruie eo
rad, jer ga je na to ohrabrila njegova ena Dejn.
Karlajlovi su neko vreme iveli u Fkotskoj, gde je Dejn
bila usamljena, izolovana i nesre%na. +ek kada su se .D6C.


87

godine preselili u =ondon, dola je na svoje zabavljaju%i
neke od najpoznatijih pisaa, umetnika i politiara toga
doba, ukljuuju%i i Dikensa, +ekerija i +enisona. Njen brak
se susreo sa ozbiljnom teko%om .DC6. godine, kada je
+omasa zaludela ledi ?erijet 3ering, koja je sa svojim
suprugom dolazila u velikom stilu u njihovu veliku ku%u na
1ikadiliju ili na njihovo imanje na selu. 2onako naruenog
zdravlja, Dejn se nadrogirala mor*ijumom i borila da
shvati kako to da je njena hazardna igra $ udaja za Karlajla $
krenula u pogrenom smeru' sada je bila iskljuena iz
kruga u kome je ranije sijala, jer je ledi ?erijet jasno stavila
do znanja da se pozivi odnose samo na +omasa.
=edi ?erijet je umrla .D5/. godine, a poslednja *aza
njihovog braka je, kako izgleda, bila sre%nija i mirnija od
ogorenosti i jada u prethodnim deenijama. Dejn Karlajl
je umrla u svojoj koiji dok su je vozili kroz ?ajd park .D77.
godine. Njen suprug je odmah poeo da radi na svojim
se%anjima i na zbiri njenih pisama, sa namerom, kako je
sam priznao, da svojoj supruzi obezbedi posthumnu slavu
koja joj je po njegovom miljenju pripadala. ,ada je
njegova !mogu%e naivna" iskrenost izazvala skandal,
njegov ilj je u velikoj meri ispunjen $ Dejni Karlajl
priznata je genijalnost korespondiranja, jer se o njoj govori
kao o najboljem pisu pisama engleskog jezika. Nemogu%e
je re%i da li bi ona postigla uspeh kao samostalni umetnik u
drugim vremenima, ali imaju%i u vidu njen oigledan
talenat, teko je ne misliti o tome.

Tomasu ;arlajlu poslato iz Templanda,utora, 3.
oto"ra 1*.%. godine


88

(uroviji si nego ikada kada doputa da budem
obeshrabrena, a tako je jednostavno da me neto tvoje
digne do (edmog nebaA ,oja dua bila je tamnija od pono%i
kada je tvoje pero reklo) ;Neka bude svetioO i bi svetio po
zapovesti re%i. 2 sada sam odluna u dui i ak radosna,
radosna uprkos uasnoj eremoniji, gladovanju i svakoj
mogu%oj sudbini.
&, moj najdrai prijateljuA Uvek budi tako dobar prema
meni i ja %u biti najbolja i najsre%nija supruga. Kada itam
tvoje izraze i rei da me voli, ose%am ih u najdubljem delu
svoje due' onda ni truniu ne marim za sve ostalo u
univerzumu' ali kada od mojih milovanja odluta da bi
puio duvan ili kada o meni govori kao o novoj okolnosti u
svojoj partiji, onda zaista moje ;sre mue razne brigeO.
,oja majka jo nije dola, ali oekujemo je ove sedmie'
mora joj se dati slede%a sedmia da se nagleda svojeg
deteta' a onda najdrai, ako 3og da, tvoja sam zauvek...
&, milostiA Fta bih dala da sedim u naoj ku%ii za lutke,
udata ve% nedelju danaA...
,ogu da uzvratim svaki dvadeseti. #li zaista, dragi, ovi
poljupi na papiru jedva da su vredni uvanja. &ne no%i
kada si bio tako dobro raspoloen, dao si mi jedan poljuba
u vrat, i u nekoj zaboravljenoj prilii poljubio si moje usne, i
ja te poljupe ne bih menjala ni za stotinu hiljada poljubaa
na papiru. ,oda jednog dana ne%u dobiti nijedan' si2
transit gloria mundi
.
... 2 tada to ne%e biti moja volja, nego
tvoja. Ba %u biti zaista ponizna supruga' i zaista, ve% sam
poela da budem takva. ,oja tetka kae da bi mogla iveti
sa mnom zauvek, bez sva4e $ ja sam tako razumna i
jednaka u svom ponaanju. 1ored toga, postoji neto to %e

,
7ako prolazi slava sveta 8Prim.prev.9


89

razveseliti tvoje sre' moj deda je primetio sino% dok sam
jela svoju zobenu kau da je ;ona zaista osoba mirnija od
labudieO. (hvati, dakle, moj dobri gospodine, ti %e u
potpunosti biti kriv ukoliko se ne budemo slagali... #li
moram da prekinem. 2 ovo je moje poslednje pismo. Kakva
misaoA Kako uasna, a ipak puna blagoslova. +i %e me
zauvek voleti, zar ne, muu moj, a ja %u zauvek biti tvoja
odana i voljena

Dejn -el



Tomasu ;arlajlu poslato iz ll,erpula, .. jula 1*##.
godine
Zaista, dragi, izgleda da si ve% sada dovoljno nesre%anA
Ne elim da pati *iziki, nego samo moralno, razume, i da
ujem da pije ka*u u no%i, a sve to mi daje zadovoljenje
koje nije zlo, ali me ini prilino nesre%nom. Judno je
koliko mi je neprijatno bez tebe, kada sam ja ta koja je
otila, a nisi ti taj koji je otiao od mene. &tkako sam dola,
ak i kada sam najvie ljuta, pitam se kako mogu spominjati
odlazak od tebe zauvek' i kada bih te danas napustila po
tom prinipu, sutradan bih morala da se vratim da vidim
kako ti to podnosi.

or or or or &and &and &and &and


90

!.D8C $.D/7"
Lor (and !pseudonim #mandin #uror =isil Dipen"
ro4ena je u dobrostoje%oj *ranuskoj porodii koja je
posedovala seosko imanje u Noanu u blizini reke 2ndr. (a
devetnaest godina udala se za barona Kazimira Didevana,
ali brak nije bio sre%an, pa je ona u dvadeset sedmoj godini
napustila barona i njihovo dvoje dee i uputila se u 1ariz,
gde se prikljuila grupi pisaa, u kojoj je bio i poznati
kritiar (en$3ev. 1rvi roman 0ndi#ana objavila je .D60.
godine pod pseudonimom Lor (and !to je bilo prera4eno
ime njenog ljubavnika i saradnika iz prethodnog perioda
koji se zvao Lil (ando". Knjiga je predstavljala otvorenu
kritiku nepravednih *ranuskih branih zakona tog
vremena i molbu za obrazovanje i jednakost ena.
=judi su bili okirani njenim oblaenjem u muku ode%u,
njenim puenjem i njenim mnogobrojnim ljubavnim
vezama. 3ila je zadivljuju%e plodan pisa romana,
pozorinih komada i eseja, i mada je zbog svog naina
ivota, svoje pojave i svojih *eministikih i demokratskih
uverenja privlaila razne skandale, bila je oigledno veoma
privlana.
Bedna od njenih najslavnijih ljubavnih veza bila je veza
sa pesnikom #l*redom de ,iseom, sedam godina mla4im
od nje. &n ju je progonio, objavljuju%i joj ljubav u uvenom
pismu iz .D66. godine, kada su njemu bile dvadeset dve, a
njoj dvadeset devet godina. Lor je dozvolila da je osvoji, pa
su se ukrali na brod i krenuli za 2taliju' nije najjasnije ta
se dogodilo, ali poduhvat je zavrio katastro*alno, a njihova
veza se ubrzo nakon toga zavrila na ruan nain. &no to
je poznato jeste da su se i Lor i De ,ise razboleli !postoje
naga4anja da je De ,iseova bolest bila rezultat njegove
sklonosti ka apsintu" i da se Lor, u nastupu romantine


91

plahovitosti, zaljubila u njihovog veneijanskog lekara
1jetra 1a4ela. +a veza uopte nije potrajala' pismo upu%eno
njemu moda moe da objasni zato) ;Ne ui moj jezik, a ja
u tvome ne%u traiti rei koje bi izrazile moje sumnje i
strahove. Ne elim da znam ta ini sa svojim ivotom i
kakvu ulogu ima me4u svojim sunarodniima. Ne elim
ak ni tvoje ime da znam.O
Nakon brojnih avantura, Lor (and se povukla na
porodino imanje u Noanu, gde je ivela mirnijim ivotom i
gde su je pose%ivali mnogi prijatelji iz njene burne
prolosti. +amo je i umrla u /9. godini.












1l!redu de -iseu, 15<1$. aprila 1*3#. godine


92

3ila sam u stanju uasne zabrinutosti, moj dragi an4ele,
nisam primila nikakvo pismo od #ntonija. Namerno sam
bila u -ieni da otkrijem kako si proveo ovu prvu no%.
(amo sam ula da si ujutro proao gradom. +ako da su
jedine vesti o tebi bila dva reda koja si mi napisao iz
1adove, tako da nisam znala ta da mislim. 1a4elo mi je
rekao da bi nam #ntonio svakako pisao da si zaista
bolestan' ali znam da se u ovoj zemlji pisma mogu izgubiti
ili putovati est nedelja. 3ila sam oajna. Konano sam
dobila tvoje pismo iz Leneve. &, kako ti se na njemu
zahvaljujem, dete mojeA Kako je ljubazno i koliko me je
razveseliloA Da li je zaista tano da nisi bolestan, da si jak i
da ne patiE (talno se plaim da zbog ljubavi naruava
svoje zdravlje. &, neka ti 3og podari dobro zdravlje i neka
te uva, dragi moj. +o mi je neophodno za ivot, ba kao i
tvoje prijateljstvo. 3ez jednog ili drugog, ne mogu se nadati
nijednom dobrom danu za sebe.
Ne veruj, ne veruj, #l*rede, da bih mogla biti sre%na
misle%i da sam izgubila tvoje sre. Da li sam ti bila
ljubavnia ili majka, ta ima vezeE Da li sam te inspirisala
ljubavlju ili prijateljstvom $ da li sam sa tobom bila sre%na
ili nesre%na, sve to nita ne menja u stanju moga uma u
ovom trenutku. Znam da te volim i to je sve. !+ri reda
izbrisana." 3rinuti o tebi, uvati te od bolesti, od svih
suprotnosti, okruiti te razbibrigom i zadovoljstvima, to su
potrebe i al koje ose%am otkako te izgubih. Zato je tako
sladak zadatak onaj koji je trebalo da obavim sa takvom
rado%u, postao malo po malo tako gorak, a odjednom i
nemogu%E Koja kob se promenila da zatruje lekove koje
sam prualaE Kako se dogodilo da ja, koja bih tebi ponudila
svu svoju krv da ti prui mir i spokoj, tebi postanem muka,
kazna, utvaraE Kada me ove svirepe uspomene zarobe !a i
kada me uopte ostave na miruE", ja skoro poludim.


93

Nakvasim svoj jastuk suzama. Jujem tvoj glas kako me
doziva u tiini no%i. Ko %e me sada zvatiE Kome %e sada biti
potrebno moje uvanjeE Kako %u koristiti svoju snagu
nakupljenu za tebe, a koja se sada okre%e protiv meneE &,
dete moje, dete mojeA Koliko mi ne treba tvoja nenost i
tvoj oprotajA Nikad ne trai oprotaj moj, nikad ne rei da
si mi uinio nepravdu. Kako to znamE Ne se%am se niega,
osim da smo bili nesre%ni i da smo se rastali. #li znam,
ose%am, da %emo jedno drugo voleti itavog ivota svim
srem, svom pame%u, da %emo svetom privreno%u
pokuati !re izbrisana" da izleimo jedno drugo od bolesti
od kojih smo patili jedno zbog drugog.
#vaj, to nije bila naa krivia. ,i smo se samo
pokoravali sudbini, jer su nas nai karakteri, impulsivniji
od drugih, spreili da se pomirimo sa ivotom obinih
ljubavnika. #li mi smo ro4eni da znamo i volimo jedno
drugo, u to budi siguran. Da nije bilo tvoje mladosti i
slabosti koju su jednog jutra tvoje suze izazvale u meni,
ostali bismo brat i sestra...
U pravu si, nai zagrljaji su bili inestuozni, ali mi to
nismo znali. 3aili smo se jedno drugom u zagrljaj nevino i
iskreno. 1a imamo li onda ijednu uspomenu na te zagrljaje
koja nije skromna i svetaE U danu groznie i delirij uma, ti
si mi prigovorio da nikada nisam uinila da oseti
zadovoljstva ljubavi. 1lakala sam zbog toga, a sada sam
zadovoljna jer znam da je bilo neto istine u tim reima.
Zadovoljna sam to su ti uii bili asketski i prikriveniji
nego oni koje si mogao na%i negde drugde. +ako se barem u
narujima drugih ena ne%e se%ati mene. #li kada bude
sam, kada oseti potrebu da se pomoli i da se isplae,
seti%e se svoje Lor, svog istinskog druga, svoje
negovateljie, svog prijatelja, neega boljeg od toga. 1oto


94

je ose%anje koje nas spaja povezano sa mnogo toga, ne
moe se porediti ni sa jednim drugim ose%anjem. (vet to
nikada ne%e razumeti. +im bolje. ,i se volimo i ne moramo
nikoga da zarezujemo...
Zbogom, zbogom, moje drago malo dete. 1ii mi esto,
preklinjem te. &, kad bih znala da si u 1ariz stigao
bezbednoA
(eti se da si mi obe%ao da %e se paziti. Zbogom, moj
#l*rede, voli te tvoja Lor.
1reklinjem te, poalji mi dvanaest pari sjajnih rukavia,
est utih i est u boji. 2znad svega, poalji mi stihove koje
si napisao. Ber nemam nijedanA











Pjetru Pa=elu,poslato iz 'ene3ije,1/. jula 1*3#.
godine


95

@o4eni pod razliitim nebom, nemamo ni iste misli ni
isti jezik $ imamo li, moda, sra koja nalikuju jedno
drugomE
3laga i oblana klima iz koje dolazim uinila je moje
utiske nenim i melanholinim' kakve strasti ima
velikoduno sune koje je potamnilo tvoje eloE Ba znam
kako da volim i kako da patim, a ti, ta ti zna o ljubaviE
+oplina tvojih brzih pogleda, nasilni stisak tvojih ruku,
toplina tvoje elje mami me i plai. Ne znam da li da se
protiv tvoje strasti borim ili da je iskoristim. U mojoj zemlji
niko tako ne voli' pored tebe, ja sam samo bleda statua koja
te gleda sa eljom, sa brigom, sa divljenjem. Ne znam da li
me istinski voli, to nikada ne%u saznati. +i jedva da zna
nekoliko rei moga jezika, a ja ne znam dovoljno rei tvoga
da bih se upustila u ova suptilna pitanja. Jak i kada bih
znala savreno jezik kojim govori, moda ne bih bila u
stanju da se jasno izrazim. 2mamo ideje, ose%anja i potrebe
neobjanjive jedne drugima zato to se razlikuju mesta na
kojima ivimo i ljudi koji su nas uili. ,oja nena priroda i
tvoj vatreni temperament moraju proizvesti potpuno
suprotne misli. +i mora biti ili neupu%en ili prezriv prema
hiljadama trivijalnih patnji koje mene toliko mue' mora da
se smeje stvarima koje mene rasplau. ,oda ti ak i ne
zna ta su to suze. Da li bi ti meni bio podrka ili
gospodarE Da li bi me teio zbog svih zala koja su me
zadesila pre nego to sam tebe upoznalaE Da li shvata
zato sam tunaE Da li razume saose%anje, strpljenje,
prijateljstvoE ,oda si odgajan uz ideju da ene nemaju
duu. ,isli li da imajuE Nisi ni hri%anin ni musliman, ni
ivilizovan ni varvarin $da li si ti ovekE Fta ima u tim
muevnim grudima, iza tog velianstvenog ela, u tim
lavljim oimaE Da li si ikada osetio neku plemenitiju, lepu


96

misao, oinski poboni ose%ajE Kada spava, sanja li da
leti ka nebuE Kada ti ljudi uine neto naao, veruje li i
dalje u 3ogaE Da li %u ti ja biti pratila ili robE Da li me eli
ili me voliE Kada tvoja strast bude zadovoljena, da li %e mi
zahvalitiE Kada te usre%im, da li %e znati kako da mi to
kaeE Da li zna ta sam ja i da li ti smeta to to ne znaE
Da li sam ja za tebe nepoznato bi%e za kojim se mora tragati
i koje se mora sanjati, ili sam u tvojim oima od ena koje
se debljaju po haremimaE U tvojim oima, u kojima mislim
da vidim boansku iskru, ima li iega osim poude na koju
navode ovakve eneE Da li zna za elju due koju vreme ne
gasi, koju nita ne prevazilazi, ne umrtvljuje ili ne umaraE
Kada ti ljubavnia zaspi u naruju, da li ostane budan kako
bi je uvao, molio se 3ogu ili plakaoE Da li te zadovoljstva
ljubavi ostavljaju bez daha, podivljalog, ili te baaju u
boansku ekstazuE Da li tvoja dua nadilazi tvoje telo kada
napusti zagrljaj ene koju voliE
#h, kada te budem posmatrala da se tiho povlai, da li
%u znati jesi li zamiljen ili spavaE Kada tvoj brzi pogled
bude enjiv, da li %e u njemu biti nenosti ili klonulostiE
,oda shvata da ja ne znam tebe i da ti ne zna mene.
+ako4e ne znam nita o tvom prethodnom ivotu, niti o
tvom karakteru, niti o tome ta ljudi koje zna misle o tebi.
,oda si me4u njima prvi, a moda si poslednji. -olim te, a
da ak ni ne znam da li te mogu potovati, volim te zato to
mi se dopada, a moda %u jednog dana biti prisiljena da te
mrzim. Da si mukara iz moje zemlje, sumnjala bih u tebe,
a ti bi me razumeo. #li moda bih bila jo nesre%nija jer bi
me doveo u zabludu. Kad je tako, bar me ne%e obmanuti,
ne%e mi dati uzaludna obe%anja i lane zavete. -ole%e me
onako kako ti shvata ljubav, onako kako moe da voli.
&no to sam uzalud traila u drugima, moda ne%u na%i u
tebi, ali uvek mogu da verujem da ti to poseduje. +e


97

poglede, te dodire ljubavi koji su me kod drugih uvek lagali,
protumai%u kako elim, bez ikakvog dodavanja
obmanjuju%ih rei, jer %e mi ti to dozvoliti. 3i%u u prilii da
protumaim tvoja matanja i da ispunim reito%u tvoju
tiinu. +vojim delima da%u namere koje elim da imaju.
Kada me neno pogleda, verova%u da se tvoja dua
zagledala u moju' kada podigne pogled ka nebu, verova%u
da se tvoj um okre%e ka beskraju iz koga je nastao.
&stanimo, stoga, ovako. Ne ui moj jezik, a ja u tvome ne%u
traiti rei koje bi izrazile moje sumnje i strahove. Ne elim
da znam ta ini sa svojim ivotom i kakvu ulogu ima
me4u svojim sunarodniima. Ne elim ak ni tvoje ime da
znam. (akrij svoju duu od mene kako bih zauvek mogla da
mislim da je divna.











Klara *i" (/uman) Klara *i" (/uman) Klara *i" (/uman) Klara *i" (/uman)


98

!.D.9$.D97"
Klara -ik je ro4ena u =ajpigu, kao k%erka Gridriha -ika,
renomiranog uitelja klavira, i ,arijane +romli, soprana i
bive -ikove uenie. Klara je bila udo od deteta, pa je
njen ambiiozni ota za nju osmislio poseban program, koji
je ukljuivao svakodnevne asove klavira, violine, pevanja,
harmonije, kompoziije i kontrapunkta' svoj prvi javni
konert Klara je imala u =ajpigu kada je imala devet
godina. (vog budu%eg supruga @oberta Fumana prvi put je
srela .D68. godine, kada je on doao na asove kod njenog
oa. @obert je bio talentovani pijanista, ali je povreda ruke
znaila da nikada ne%e mo%i da ostvari svoje mogu%nosti'
umesto toga, postao je kompozitor i utiajni kritiar.
2zme4u .D6.. i .D65. godine Klara je sa svojim oem
putovala po >vropi i radila na svojim kompoziijama. Kada
je Fuman polovinom tridesetih godina poeo da joj se
udvara, Klara je irom Granuske i Nemake ve% bila
priznata kao virtuoz' @obert ju je zaprosio .D6/. godine,
njen odgovor nalazi se u ovoj knjizi. #li Gridrih je uskratio
svoj pristanak, nakon ega su usledile tri godine gorkih
rasprava. Na kraju je par dobio dozvolu za venanje od
#pelaionog suda u =ajpigu, pa su se venali .DC8. godine,
dan pre Klarinog 0.. ro4endana. U svetlu kasnijih doga4aja,
ovek se mora zapitati da li je Gridrih u mladom oveku
video znakove psihike nestabilnosti koja %e mu kasnije
upropastiti ivot. +o je bila tako4e godina kada je @obert
komponovao vie od stotinu svojih poznatih Pesama
0

2zme4u .DC.. i .D5C. godine Klara Fuman je rodila
osmoro dee, od kojih je jedno umrlo u najranijem dobu.
1orodia je putovala po >vropi, a Klara je izvodila

&
%ieder na nemakom. 8Prim. prev.9


99

@obertove kompoziije' skrasili su se .D58. godine u
Dizeldor*u, gde je on postao dirigent gradskog orkestra.
@obert je .DCC. godine prvo patio od depresije i iluzija'
oporavio se, ali se bolest ponovo vratila .D5C. godine, kada
je pokuao da se udavi u @ajni u vreme kada je Klara bila
trudna sa njihovim osmim detetom. (pasili su ga, ali je
odlueno da ode u bolniu za mentalne bolesti, gde je umro
dve godine kasnije.
Klara je nadivela svog supruga za etrdeset godina,
sama podiu%i deu, od kojih je etvoro nadivelo nju. Do
kraja ivota drala je asove, imala konerte irom >vrope i
posvetila se tome da izglaa kompozitorski ugled svog
pokojnog mua. 1oslednji javni konert imala je .D9..
godine u /0. godini, a umrla je .D97. godine nakon
modanog udara.
+ek nedavno je doprinos Klare Fuman kao kompozitora
ponovo proenjen' iako je komponovala od malena, izgleda
da je, to je bivala starija, gubila poverenje u svoj rad,
govore%i) ;Nekada sam verovala da imam kreativni talenat,
ali sam odustala od te ideje' ena ne sme da ima elju za
komponovanjem $ nikada do sada nije se pojavila neka koja
je u stanju da uradi tako neto. Da li bi trebalo da oekujem
da sam to jaEO



5o"ertu >umanu poslato iz )ajp3iga, 15. a,gusta
1*3$. 4odine



100

+i trai jednostavno ;DaOE +ako mala re $ ali tako
vana. #li zar ne bi sre prepuno neizreive ljubavi kakvo je
moje trebalo da iskae tu malu re svom svojom snagomE
Ba to elim i iz dubine moja dua ti apu%e to zauvek.
+uge moga sra, mnotvo suza, da li bih mogla da ti ih
opiemE &, ne bihA ,oda %e sudbina odrediti da se uskoro
vidimo i onda $ tvoja namera deluje mi rizino, ali
zaljubljeno sre ne mari mnogo za opasnosti. #li jo
jednom ja ti kaem) ;Da.O Da li %e 3og uiniti da moj
osamnaesti ro4endan bude dan tugeE &, neA 3ilo bi to
previe uasno. &sim toga, ve% dugo ose%am da ;tako mora
da budeO, nita na svetu ne bi moglo da me ubedi da
skrenem sa onog puta za koji mislim da je ispravan, i svom
ou %u pokazati kako i najmla4a sra mogu da budu
nepokolebljiva sa razlogom.

+voja Klara






Kralji-a *i"torija Kralji-a *i"torija Kralji-a *i"torija Kralji-a *i"torija
!.D.9$.98."


101

-iktorija je bila jedino dete >dvarda, vojvode od Kenta,
etvrtog sina Dorda 222, i prineze -iktorije od (aksa$
Koburg$(al*elda' njen ota umro je .D08. godine, a ona je
podizana u palati Kensington, skoro u izolaiji. (aznala je
da bi mogla biti naslednia prestola kada je imala deset
godina $ tom prilikom je, kako se pria, uzviknula) ;3i%u
dobraAO Nasledila je tron .D6/, kada je imala osamnaest
godina.
+e iste godine, -iktoriji je bio predstavljen njen ro4ak,
prin #lbert od (aksa$Koburga i Hota' njena majka je elela
taj brak, ali mlada kraljia je uivala u novom ukusu
nezavisnosti i nije joj se urilo da menja okolnosti. +ek
kada joj se sam #lbert ponovo predstavio .D69. godine,
-iktorija se zaljubila u njega. Kao kraljia, -iktorija je
morala da zaprosi #lberta, to je sigurno bilo prilino
udno, ali on je to prihvatio, tako da su se venali u
*ebruaru .DC8. godine.
3rak je promenio -iktorijin jogunasti, tvrdoglavi i
drutveni karakter. #lbert je superiorni status svoje
supruge kompenzovao apsolutnom vladavinom u ku%nom
okruenju, a enine prekraje kanjavao je povlaenjem
naklonosti. (trahuju%i da %e izgubiti supruga od koga je
zavisila sve vie, -iktorija bi se pokorila i harmonija bi
ponovo zavladala. Njegova pisma, koja su nekada poinjala
sa ;-oljena -iktorijaO, sada su poinjala sa ;Drago deteO. 2
naravno, odnos snaga se menjao kako je par pokuavao da
dobije dete' u periodu izme4u .DC8. i .D5/. godine,
-iktorija je rodila devetoro dee, od kojih su svi doiveli
punoletstvo, to je za ono vreme bilo neobino.
+okom etrdesetih godina .9. veka #lbert je bio kralj po
svemu osim po imenu $ a injenia da nije imao zvaninu
titulu bila je stalni izvor -iktorijine razdraljivosti.


102

1okuala je prvo .D5C, a posle i .D57. da navede 1arlament
da ga proglasi prinom kraljevskim suprugom' kada njen
drugi pokuaj nije uspeo, ona mu je sama darovala tu titulu.
-iktorija je konsultovala supruga u vezi sa svim
dravnim pitanjima i drala se njegovih uputstava. (a svoje
strane, on je nadzirao izgradnju novih kraljevskih domova
u 3almoralu u Fkotskoj i &zborn ?ausa na ostrvu -ig, te
nadgledao trijum*alnu izlobu u Kristalnoj palati .D5..
godine. Nemogu%e je preterati u opisivanju koliko je
-iktorija zavisila od svog supruga' kada je u pitanju bila
njena ljubav, dea su joj bila na drugom mestu, iza #lberta,
a ona sama ne bi uinila nita bez njegovog pristanka. Kada
je #lbert umro .D7.. godine, verovatno od stomanog raka,
bila je potpuno neutena i gurala dvor u alost toliko
duboku ak i za ondanje stroge standarde. &bjavila je)
;Njegove elje, njegovi planovi, njegovi stavovi o svemu
bi%e moj zakonA 2 nikakva ljudska sila ne%e me skrenuti od
onoga to je on odluio i eleo.O Nije se pojavila pred
javno%u sve do .D/0. godine, a ak i tada se pojavila samo
na insistiranje njenih najviih savetnika, koji su se plaili da
republikani dobijaju uporite me4u stanovnitvom.
-iktorija je *asinantna linost) svojeglava, a ipak u
potpunosti zavisna od svog supruga' politiki nepristrasna
do uznemiruju%eg nivoa, ali rukovo4ena linim
simpatijama i antipatijama' bila je izriito protiv davanja
prava glasa !bez ikakvih veza sa ,,tzv. i veoma pogrenim
enskim pravimaO kako je napisala jednom od svojih
premijera", a ipak je imala vlasti vie nego ijedna ena na
svetu, te je uivala u tituli -iktorija regina et imperatri:
!-iktorija, kraljia i aria". Umrla je .98.. godine, nakon
to je proslavila dijamantski jubilej vladavine. Kraljia je
verovala da je nedostojanstveno da se smei na portretima


103

i *otogra*ijama !slino -iktoriji, kraljii i arii dananjie,
g4i 3ekam", pa je lik si%une !visoke oko .58 m" zdepaste
ene strogog izgleda umotane u rno bio poput ikone, ali
postoji *otogra*ija Jarlsa Najta iz .D9D. godine na kojoj se
ona, iznena4ena, smei, to njen izgled menja u elini.
1rvo pismo ovde navedeno pisano je #lbertu deset dana
pre venanja. &no otkriva -iktoriju u stanju koje je
;prethodiloO, kada ona prilino lako potvr4uje svoj
autoritet prema budu%em suprugu' on je zagovarao dugi
medeni mese na selu, a -iktorija ga nedvosmisleno
podse%a da je njen posao u =ondonu. &vakvo stanje stvari
je zaista kratko trajalo. Drugo pismo, pisano ujaku, kralju
=eopoldu, daje neke naznake o njenom oaju nakon
#lbertove smrti.









Prin3u 1l"ertu poslato iz 2aingemse palate, 31.
januara 1*#/. godine


104

... U jednom od svojih pisama, pisao si o naem boravku
u -indzoru, ali uopte nisi shvatio sutinu stvari, dragi
#lberte. 7i zaboravl#a$ mo#a na#draa l#ubavi$ da sam #a
suveren$ i da posao ne moe ni zbog ega da stane i saeka.
Parlament zaseda$ a svakog dana dogodi se poneto zbog
ega mogu biti potrebna$ pa #e za mene gotovo nemogue da
budem odsutna iz %ondona5 iz tog razloga$ dva ili tri dana
odsustvovan#a #e previe. +ikada nemam ni trenutak
slobodnog vremena5 ako nisam na li2u mesta da vidim i
u#em ta se deava$ svi$ ukl#uu#ui i sve mo#e tetke 8ko#e
zna#u sve o tim stvarima9 kau da moram odmah doi$ #er
moram biti okruena svo#im dvoranima$ ne ide da budem
sama. Ovo #e i mo#a sopstvena el#a.
# sada, to se tie grba) kao engleski prin2 na n#ega
nema pravo$ a ni u#ak %eopold ni#e imao pravo na etvrtinu
engleskog grba. .li suveren ima ovlaen#e da to dozvoli
kral#evskom naredbom; to #e prin2 regent uinio za u#aka
%eopolda$ a #a u to ponovo uiniti za tebe. .li to se moe
uiniti samo kral#evskom naredbom.
Zbog toga %u, bez odlaganja, dati da se za tebe izgravira
peat... Jitam u novinama, dragi #lberte, da si primio
mnogo odlikovanja' tako4e i to da %e ti kraljia Fpanije
poslati <latno runo...
Zbogom, najdrai #lberte, i misli esto na tvoju odanu
-iktoriju @.


;ralju 2elgije, poslato iz 8z"orna,./. de3em"ra
1*%1. godine


105


,&B N#BD@#L2, N#B=BU3#ZN2B2 &J> $ jer sam -as uvek
tako volelaA Badna osmomesena beba bez oa sada je
potpuno slomljenog sra, kao i uveljena
etrdesetdvogodinja udoviaA ,oj sretni ivot je svrenA
Za mene je svet nestaoA #ko moram da nastavim da ivim, a
ne%u uiniti nita to bi mi ivot jo pogoralo, to je samo
zbog nae jadne dee koja ostadoe bez oa $ zbog moje
nesre%ne zemlje, koja je sa njim izgubila sve $ jer radi%u
samo ono to znam i ose%am da bi on eleo, zato to je on
pored mene $ njegov duh %e me voditi i nadahnjivatiA #li,
oh, biti tako saseen u svoj svojoj zrelosti $ videti na isti,
sre%ni, mirni ku%ni ivot, koji mi je jedino omogu%avao da
podnesem svoju prilino prezrenu *unkiju, 1@>(>J>N u
etrdeset drugoj godini $ kada sam se sa takvom
instinktivnom sigurno%u nadala da nas 3og nikada ne%e
rastaviti i da %e nam dozvoliti da ostarimo zajedno !iako je
on uvek govorio o kratko%i ivota" $ tako je uasno, tako
okrutno. #li valjda to mora biti za njegovo dobro, njegovu
sre%uA Njegova istota bila je tako velika, njegove tenje
previsoke za ovaj jadni, nesre%ni svetA Njegova velika dua
sada samo uiva u onome to je vrednoA 2 ja mu ne%u
zavideti $ samo %u se moliti da moju duu uini savrenom,
kako bi zauvek mogla da bude sa njim, za tim
blagoslovenim trenutkom ja iskreno eznem.

Najdrai, najdrai ujae, kako je ljubazno od -as to %ete
do%iA +o %e biti neopisivi izvor snage, i vi moete toliko da
uinite i da kaete ljudima ta bi trebalo da rade. # to se
tie mojih dobrih, linih sluga $ posebno jadnog Gipsa $ niko
ne moe da bude odaniji od njih' slomljenih sra, oni ele
jedino da ive onako kako je on eleoA


106

Dobra >lis je odlino, kao to je i bila.
(avreno mi odgovara 07. Zauvek -ae odano, nesre%no
dete,
-iktorija @.















Emili Di"inson Emili Di"inson Emili Di"inson Emili Di"inson
!.D68$.DD7"


107

>mili Dikinson, jedna od najve%ih pesnikinja .9. veka,
ro4ena je u uglednoj porodii iz ,asausetsa' njen deda bio
je osniva koleda #mherst' njen ota je bio njihov rizniar,
a tako4e je radio i u &ptem sudu ,asausetsa, (enatu i
1redstavnikom domu. 2mala je starijeg brata &stina i
mla4u sestru =aviniju.
>mili je poha4ala akademiju #mherst, a zatim je
provela godinu dana na enskoj bogosloviji (aut ?edli,
dananjem koledu ,aunt ?oliok. Hodine .DCD, nakon to
je u bogosloviji provela samo godinu dana, >mili se vratila
u porodinu ku%u, koja je u lokalnim okvirima bila poznata
kao ;GarmaO, gde je ivela do kraja ivota. Njeni jedini
pohodi van #mhersta bili su putovanja u -aington i
Gilademju, i nekoliko puta posetila je 3oston. 1esme je
poela da pie sa dvadesetak godina, uklapaju%i ih sa
ku%nim poslovima kojima se bavila na ;GarmiO.
2zgleda da je do povlaenja >mili Dikinson iz drutva
dolo postepeno, ali u svakom sluaju, to se dogodilo
tokom njenog najproduktivnijeg pesnikog perioda
poetkom ezdesetih godina .9. veka. Njen najvaniji
knjievni mentor bio je +omas -entvort ?iginson, pisa i
radikal. Nakon to je u ;#tlantikuO .D70. godine objavio
lanak u kome daje savet mladim pisima, >mili mu je
napisala pismo, priloivi neke od svojih radova. &n je bio
ohrabren !iako malo iznena4en onim to mu je izgledalo
kao idiosinkratiki stil pesama" pa se njihova prepiska
nastavila do kraja njenog ivota !sreli su se samo jednom, u
#mherstu, .D/8. godine".
Bedna od najbliih veza >mili Dikinson bila je veza sa
(uzan Hilbert, koju je kao devojia upoznala u akademiji
#mherst i kojoj je napisala vie od tri stotine pisama.
Nakon etvorogodinjeg udvaranja, (uzan se .D57. godine


108

udala za >milinog brata &stina, a par je u blizini ;GarmeO
sagradio ku%u koju su nazvali ;ZimzelenaO. Njihov brak bio
je nesre%an, ali iveli su tu zajedno, do kraja >milinog
ivota.
&granieni boravak Dikinsonove na #mherstu ostavio
je povrne biogra*ske podatke $ plodno tlo za bezobzirne
spekulaije i polovine psihoanalize. &no to je neosporno
jeste da joj je njen osamljeniki ivot dao slobodu da napie
skoro ..D88 pesama, od kojih joj je samo aia bila
objavljena za ivota, ali koje su dovele do promene naina
na koji ljudi razmiljaju o poeziji.
Nakon njene smrti, u njenoj sobi otkriveno je vie od
etrdeset svenjeva $ knjiga poezije u rukopisu koje je >mili
sama prikupila i ukoriila. 2zme4u .D98. i .965. godine,
objavljena su razna odabrana dela !od kojih je neke
priredio +omas -entvort ?iginson", ali te verzije su u
velikoj meri prera4ene da bi odgovarale savremenim
idejama o izgledu poezije. +ek je .955. godine, kada su
objavljene ;1esme >mili DikinsonO !koje je priredio +omas
?. Donson", vra%ena revoluionarna sintaksa >mili
Dikinson, pisanje velikog slova i znakova interpunkije,
ime je konano otkrivena njena istinska genijalnost.




Suzan 4il"ert (Diinson), %. !e"ruara 1*5.. godine
?o%e li mi, draga (uzi, dozvoliti da do4em izgledaju%i
ovako $ u iznoenoj haljini, prljavoj od zemlje, sa svojom


109

ogromnom starom keeljom i kosom $ o, (uzi, trebalo bi mi
vremena da nabrojim sve u vezi sa svojim izgledom, ali ja te
ipak volim kao da izgledam dobro, pa mi nemoj zameriti,
ne%e, je lP daE +ako mi je drago, draga (uzi $ da su naa
sra uvek ista, uvek jednostavna i ljupka, tako da ne treba
da nas bude sram. Butros sam naporno radila, ak bih i sada
trebalo da radim $ ali ne mogu sebi da uskratim luksuz u
vidu dva$tri minuta sa tobom.
1rljavo su4e, draga (uzi, moe da saeka $ kao i ne$
pospremljen sto $ oni su uvek sa mnom, ali tebe ;nemam
uvekO $ zato je, (uzi, ?rist imao svetu maniju $ i ja ih imam
nekoliko, ali ti $ an4eli ne%e dobiti (uzi $ ne $ ne, neA
-ini ije kao izmiljena krojaia i ja skoro da oekujem
da vitez zakua na vrata, ispovedi se u prisustvu njene
ljupkosti i prui joj svoje sre i ruku kao jedini trag njegov
dostojan odbijanja.
-ini i ja smo danas razgovarale o starenju. -ini misli da
je sigurno zastrauju%e imati dvadeset$ rekla sam joj da ne
mislim o tome da li sam mlada ili ne, da bih rado imala
trideset godina kao i ti. -ini izraava svoje simpatije prema
mom ;uvenulom i poutelom listuO i nastavlja sa svojim
radom' draga (uzi, rei mi kako se ti ose%a $ zar tri dana u
neijem ivotu, kada stari, nisu tuna stvar...
&vog jutra zaista se ose%am staro i namrgo4eno i
ose%am da bi me uteilo kada bih imala piskutav glas,
bolesna le4a i uplaenu malu deu. Nemoj da bei, (uzi
draga, jer ja ti ne%u nauditi i zaista te istinski volim, iako se
ose%am uasno.
&, draga moja, koliko si odlutala od mene, koliko
postajem umorna od ekanja i traenja i dozivanja'
ponekad sklopim oi i zatvorim svoje sre prema tebi i


110

pokuam da te zaboravim jer me toliko rastuuje, ali ti
nikada ne%e oti%i, o, nikada ne%e $ rei, (uzi, ponovo mi
obe%aj i ja %u se slabano nasmeiti $ i ponovo podi%i svoj
mali krst tuge $ tune razdvojenosti. Koliko se pisanje ini
uzaludnim, kada ovek zna kako se ose%a $koliko je blie i
drae da sedi pored tebe, razgovara sa tobom, uje zvukove
tvog glasa' toliko je teko ;uzdrati se, podi%i tvoj krst i
pratiti meO $ daj mi snage, (uzi, pii mi o nadi i ljubavi i o
srima koja su ustrajala, jer velika bee njihova nagrada
;&a naeg koji je na NebesimaO. Ne znam kako %u podneti
kada do4e neno prole%e' ako ona do4e i vidi me i
razgovara sa mnom o tebi, o, to bi me sigurno ubiloA Dok
mraz prianja na prozore, a svet je neumoljiv i dosadan, ovo
odsustvo je podnoljivije' zemlja tako4e ali sve svoje male
ptiie' ali kada se one ponovo vrate, a ona zapeva sva
radosna $ moli se za to ta %e od mene ostatiE
(uzi, oprosti mi, zaboravi sve to sam rekla, na4i nekog
slatkog malog kolara da proita nenu himnu o -itlejemu
i ,ariji i zaspa%e slatkim, mirnim snom, kao da ti nikada
nisam pisala o ovim runim stvarima. Ne obra%aj panju na
pismo, (uzi, ne%u se ljutiti ako mi uopte ne odgovori $ jer
znam koliko si zauzeta i koliko malo te drage snage, sa
kojom bi razmiljala i pisala, ostane uvee. (amo eli da mi
pie, samo ponekad uzdahni kako si daleko od mene i to
%e biti dovoljno, (uziA Nemoj misliti da smo dobri i strpljivi
to te putamo toliko dugo' i da ne mislimo da si dragi,
istinski predivni heroj, koji rinta za ljude, poduava ih i
ostavlja svoj dragi domE Nemoj misliti da smo zaboravili
dragoenog patriotu u ratu na tlu druge zemlje samo zato
to mi eznemo iznova i iznovaA Nemoj nikada biti alosna,
(uzi $ budi sre%na i vesela, koliko je ve% prolo dugih dana
otkako sam ti pisala $ a sada je ve% skoro podne i uskoro %e
pasti no%, a onda to znai jedan dan manje dugog


111

hodoa%a. ,eti je veoma pametna, pria mnogo o tebi,
moja draga' sada moram da te napustim $ ;jedan sat naeg
@ajaO, zahvaljujem se onome ko mi ga je dao i pitam ho%e li
mi dati jo jedan, dui, a kasnije i vie i kada mu bude po
volji $ dovedi (uzi ku%iA -oli te uvek i zauvek i iskrenoA

>mili














0zabela Mejson 0zabela Mejson 0zabela Mejson 0zabela Mejson


112

(!dja Biton) (!dja Biton) (!dja Biton) (!dja Biton)
!.D67$.D75"
2zabela ,ejson je ro4ena u Jipsajdu u =ondonu, kao
najstarije od etvoro dee. Njen ota 3endamin ,ejson,
trgova lanom, umro je kada su joj bile etiri godine, a
.DC6. godine njena majka >lizabet se udala za ?enrija
Dorlinga, organizatora konjskih trka u >psomu. ?enri je bio
udova sa etvoro dee, tako da je par zapoeo zajedniki
ivot sa osmoro dee' ovom broju je, tokom narednih
dvadeset godina, dodano neverovatnih trinaestoro dee,
tako da je na kraju 2zabela bila najstarije od ukupno 0.
bra%e, sestara, polubra%e i polusestara. Uopte ne
iznena4uje injenia da je ona postala ekspert za vo4enje
doma%instva.
2zabela se kolovala u ?ajdelbergu, gde se usredsredila
na muziku i strane jezike, a tamo je otkrila i svoj
poslastiarski talenat, ime je nastavila da se bavi kada se
vratila u >psom .D5C. godine, rade%i za tamonjeg
poslastiara.
2zabela se .D57. godine udala za (amjuela &rarta
3itona, izdavaa, koji je postigao prvi uspeh objavljivanjem
;Jia +omine kolibeO ?erijet 3ier (touv. ,e4u
(amjuelovim ustaljenim periodinim izdanjima bio je i
;Ku%ni doma%i asopis engleske eneO, koji je izlazio
jednom meseno po eni od dva penija. Hospo4a 3iton je
gotovo odmah postala aktivna u poslovima svog supruga, a
do .D59. godine postala je ;uredniaO ;Ku%nog asopisaO.
3ila je veliki inovator $ vratila se iz 1ariza sa idejom da u
svaki broj ukljue i modni deo, kao i krojake nitove za
itaoe. +i prilozi su postali osnovne karakteristike enskih
asopisa u slede%em veku.


113

&no po emu je 3itonova postala poznata svakako je
;1rirunik za vo4enje doma%instva g4e 3itonO, objavljivan
je prvo u nastavima izme4u .D59. i .D7.. godine, potom
kao ilustrovano izdanje, a onda su usledila brojna
popularna izdanja koja su se prodavala u supermarketima.
H4a 3iton je u uvodu iznela svoj stav) ;Uvek sam mislila da
nema plodonosnijeg izvora nezadovoljstva u jednoj
porodii od veere koju je doma%ia loe skuvala, te
neurednosti.O Iiljaju%i na pojavljivanje viktorijanske
srednje klase, ;-o4enje doma%instvaO je predstavljalo
mnogo, mnogo vie od zbirke reepata' ono se bavilo svim
vidovima iz oblasti doma%instva, ukljuuju%i tu i *inansije,
upravljanje slugama, soijalne norme i ponaanje !o
inijama za pranje prstiju) ;Granuzi i drugi stanovnii
kontinenta imaju obiaj da ispiraju usta' ali to je obiaj koji
nijedna engleska dama ne bi smela da imitira ni u kom
oblikuO", higijenu, oblaenje, prvu pomo%, vaspitanje dee,
pa ak i pravna pitanja koja se odnose na kupovinu ku%e,
uzimanje stanara, izdavanje i osiguravanje imovine i
pisanje testamenta. ;-o4enje doma%instvaO predstavlja
monumentalno delo koje danas prua *asinantnu sliku o
ivotu viktorijanske ene $ pripadnie srednje klase' svojim
prvobitnim itaoima, posebno tek udatim enama, sigurno
je predstavljala apsolutno nezamenjiv vodi kroz sve
vidove svakodnevnog ivota.
U vreme dok je prikupljala materijal za ;-o4enje
doma%instvaO, 2zabela je rodila etiri sina, od kojih su
dvojia umrla) jedan u prvoj, a drugi u tre%oj godini ivota.
2zabela je umrla od upale trbune maramie i porodiljske
groznie nakon ro4enja svog etvrtog sina ,ejsona u
*ebruaru .D75. godine, kada je imala tek dvadeset osam
godina. (amjuel ju je nadiveo za samo dvanaest godina,
podlegavi tuberkulozi u C/. godini. Jinjenia da je njegovo


114

sre%no i beskrajno produktivno partnerstvo sa suprugom
trajalo samo osam i po godina, tokom kojeg im je umrlo
prvo dvoje dee, sigurno je predstavljala izvor njegove
beskrajne tuge.
















Semu 2itonu, poslato iz +psoma, .%. maja 1*5%.
godine
Dragi moj (eme,


115

1oto su me dve ili tri stvari iz tvoje jueranje poruke
prilino zbunile, pomislih da ti odmah moram pisati i
zatraiti objanjenje' re%i %e kako je to veoma glupo sa
moje strane, poto %u te videti u sredu ujutro. 3ez sumnje
%e pomisliti da sam te tada sama mogla upitati, umesto to
ti dodijavam jednim od mojih nerazumljivih pisama...
Drugo, sa kakvim pravom on u svom plodonosnom umu
doarava tako uasne stvari, pa ih onda ublaava, kada
postoji neko ko ga voli vie i nenije nego ijedno drugo bi%e
pre, bar na ovoj planeti.
&, (eme, mislim da je toliko pogreno to ti se svi4aju
takve strane stvari. Kae da ne misli da %u ja biti u stanju
da vodim samu sebe kada budem preputena sopstvenim
naporima. ,oram da kaem da sam se uvek ugledala na
oba roditelja i da sam ih potovala i paljivo sluala ta
govore !kada su u pitanju odre4ene stvari", ali za veoma
kratko vreme, ja %u u rukama imati elokupno vo4enje
doma%instva i mogu da te uverim da %e u meni na%i
poslunog i popustljivog uenika.
,olim te, nemoj da misli da %e stvari kada postanem
tvoja biti iste kakve su sada. 3oe sauvajA 3olje bi bilo da
stavimo taku na ovo ako postoji i najmanja mogu%nost da
sve bude isto. Zato te molim da ne strepi zbog nae
budu%e sre%e.
1ogledaj stvari sa vedrije strane i ja sam uverena da
%emo, sa ljubavlju koja postoji izme4u nas, iveti sre%no
kao zrikavi, a da %e nam se samo ponekad dogoditi stvari
koje %emo morati da ublaimo i da tih stvari ne%e biti toliko
puno koliko ti misli...
Nisam mogla da zaspim, a da ti ne piem, tako da mi
mora oprostiti ovu glupost. =aku no%, moj voljeni


116

miljenie, neka te an4eli vode i uvaju i neka ti daju ugodne
snove, a ne sivilo boja, i primi najneniju i najiskreniju
ljubav tvoje

3ele

(pali ovo im proita.












Meri *ajnd)em (ledi El"o) Meri *ajnd)em (ledi El"o) Meri *ajnd)em (ledi El"o) Meri *ajnd)em (ledi El"o)
!.D70$.96/"


117

,eri -ajndhem je ro4ena u 3elgrejviji, u porodii koliko
aristokratskoj toliko i umetnikoj' njen ota je bio patron
prera*aelita, a ku%a je bila puna slikara, pesnika i pisaa.
Huvernanta ju je poduavala kod ku%e, a .DD6. godine
mladu enu zadivljuju%e lepote !naslikali su je i >dvard
1ojnder i (arent" porodia je nagovorila da se uda za
?juga @iarda Jarterisa, lorda >lka. Jarteris je bio armer,
ali i rasipnik' brak nije bio sre%an, pa je ,eri esto ostajala
sama sa deom !ro4eno ih je sedmoro u periodu izme4u
.DDC. i .980. godine". 2 mada se nije zaljubila u ?juga,
zaljubila se u ku%u koju im je svekar poklonio za venanje)
(tenvej u Hlosteriru, divno imanje iz doba Dejmsa 2,
izgra4eno od kotsvoldskog kamena boje meda, okrueno
predivnom zemljom sa spektakularnom vodenom batom
iz .D. veka i ambarom za prikupljanje desetine iz .C. veka.
Ku%a je postala arite raznih vrsta okupljanja $ ,eri je bila
jedna od legendarnih doma%ia onog vremena $ ali i
posebno nezvanino sedite grupe koja je postala poznata
kao Due. Na neki nain predstavljaju%i preteu 3lumsberi
grupe, Due su izbegavale uobiajenu aristokratsku
razonodu $ skitanje unaokolo uz puanje u ivotinje i
*anatino interesovanje za trke konja $ oni su prednost
davali razgovoru, muzii i igrama rei. Bedna od njihovih
vodilja je bio #rtur 3al*or, u to vreme obian lan
1arlamenta iz reda unionista, koji je kasnije postao
premijer.
3al*or se nikada nije enio i izgleda da nikada nije bio
posebno zainteresovan za seks. #li tromi intelektuala,
uglavnom nekomunikativni *ilozo* i politiar, pronaao je u
,eri nekoga kome je mogao da se poveri' ona je, zauzvrat,
nala srodnu duu, to njen mu oito nije bio. ,argo
#skvit, jo jedan lan ;DuaO, tvrdila je da 3al*or nikada nije
bio zaljubljen, navode%i kao dokaz njegov odgovor na njeno


118

pitanje da li bi on imao ita protiv ukoliko bi ona, ,eri i
drugi njihovi prijatelji umrli) ;2mao bih protiv ukoliko biste
svi umrli istog dana.O
1rijateljstvo i prepiska izme4u ,eri i 3al*ora trajalo je
etrdeset godina, do njegove smrti .968. godine. &na je
oigledno bila ena puna energije i razboritosti, ena koja
je ve%inu svog ivota bila zatoena u braku bez ljubavi, iako
je .D95. godine pola u avanturu u >gipat, gde je imala
a*eru sa istraivaem -il*ridom (kovenom 3lantom, a ku%i
se vratila u drugom stanju $ njen suprug je prihvatio dete
kao svoje, to je u to doba bio aristokratski obiaj. ?jugo je
.9.C. godine nasledio oevu titulu i veliko imanje u
istonom =otijanu, pa je napustio porodini dom i otiao da
ivi u raskoi sa svojom ljubavniom. ,eri je uspela da
ostane u (tenveju samo zahvaljuju%i dobroti pozorinog
pisa Dejmsa 3erija. 2zgubila je dva sina u 1rvom
svetskom ratu, a kao uspomenu na njih, napisala je
;1orodini zapisO, koji je objavljen .960. godine. ,eri
Jarteris proivela je do kraja ivota u (tenveju, a umrla je u
oblinjem domu za starije osobe .96/. godine.





1rturu 2al!oru Pisano u ,ozu izme=u 8s!orda i
'or,ia 19. januara 19/#. godine
3ila sam ophrvana depresijom kada sam te napustila u
nedelju uvee, a mislim da si i ti izgledao prilino tuan, to


119

mi je predstavljalo $ ovo zvui neprijatno $ prilinu utehu.
3ilo je uasno oti%i u taj as, ali praktino je bilo neizbeno
tako ;da se nema za im alitiO u tom smislu !ovo je -itova
*raza", osim to je do toga moralo do%i i mislim da je bilo
prilino pametno sa moje strane to sam uspela da uklopim
sve i da te vidim $ vidi, ose%ala sam da mi je dunost da te
stavim na svoje mesto !na tvoja kolena pred mojim
nogama" i da samoj sebi laskam kako sam sve temeljito
uradila.
Nedelja je bila malo razoaravaju%a, jer iako je moja
savest elela da ode u rkvu, bilo bi mi drago da sam se s
tobom malo zabavila ujutro. 3ila sam odlino raspoloena i
puna veselja kada si ti banuo !uzgred, kako je bilo uasno
to si ostavio moje pismo u svojoj sobi" onda je dola duga
etnja i jedan sat u tvojoj sobi izgledao je jako kratak u
elom danu, a protra%en je na razgovor.
Dva sata je ono to ja volim) jedan za dosadne stvari, a
drugi za postavljanje tebe na svoje mesto. Znam da previe
raspredam o svemu i svaemu, i to se meni neto vie
svi4a, to je tebi sve dosadnije, ja oprezno odlazim, to je
prilino pogreno. ,rzim pourivanje, ali vremena je malo,
pa se mora pouriti. Zatim vreme izme4u aja i veere, a
odlazak tamo predstavljao je veliki napor jer sam toliko
ose%ala da elim da te vidim nasamo i stalno sam se pitala
da li je to mogu%e, $ nije, ukoliko to nisam ranije ugovorila $
nemogu%e je pridobiti tvoju panju' razmiljala sam o tome
da mi pokae neto ili da donese neto iz svoje sobe. Na
kraju sam odustala, pa sam se i psihiki i *iziki izduvala
kao balon. Uz sebe sam imala bol. -onja je bila veoma
lepa, ali nije ba bilo zabavno odlaziti. Dala sam ,ilsu
napojniu...


120

-olela bih da imam automobil. Zaboravila sam da ti
kaem da %e mi najbolje odgovarati utorak, 7. $ volela bih
da imam elu nedelju u (tenveju, ali moram se zadovoljiti
onim to tebi odgovara.

Zbogom. 3udi blagosloven.
B#

Nadam se da si dobro. Uniti.











Edit Njubold D Edit Njubold D Edit Njubold D Edit Njubold Dons ons ons ons
(*orton)


121

!.D70$.96/"
>dit -orton je ro4ena kao >dit Njuborn Dons u
uglednoj njujorkoj porodii iz vieg drutva, koja je svoje
bogatstvo stekla brodarstvom, bankarstvom i
nekretninama. &drasla je u ku%i od braonkastog kamena u
06. ulii, odmah pored 1ark avenije, a obrazovala se tako
to ju je poduavala guvernanta i tako to je itala knjige iz
oeve biblioteke. 2zgleda da je >dit bila ro4eni pripoveda,
jer je pre nego to je napunila petnaest godina zavrila svoj
prvi roman, koji nikada nije objavljen.
Njena majka =ukreja, doajen njujorkog visokog
drutva, bila je nestrpljiva da njena bistra, obrazovana
k%erka na4e supruga, pa se .DD5. godine >dit udala za
>dvarda +edija @obinsa -ortona, prijatelja njenog brata.
@o4en u 3ostonu, +edi je, kao i porodia njegove nove
supruge, delio imu%ne i dokoliarske ivotne navike, ali
naalost, sa svojom suprugom nije imao nita zajedniko
kada su u pitanju temperament i interesovanja.
3orba >dit -orton da pomiri svoj drutveni poloaj
ugledne gospo4e sa svojim kreativnim nagonom znaila je
da ona, nakon svog mladenakog naleta produktivnosti,
nije napisala nita iz domena beletristike do 6D. godine. U
me4uvremenu, njena putovanja u >vropu, na koja je ila
svake godine, inspirisala su je da pie o umetnosti,
arhitekturi, batama i unutranjem ure4enju. Njena prva
objavljena knjiga ;Ure4enje ku%aO, koju je napisala zajedno
sa &gdenom Kodmenom, predstavljala je diskusiju koja je
ila u prilog klasinijem, elegantnom, suzdranom i
jednostavnom stilu, umesto ogromnog nametaja, tamnih
boja i darmara, koji su tada preovladavali.


122

Njen prvi roman $ bestseler, ;Ku%a veseljaO, o starom
njujorkom drutvu u kojem je odrasla, objavljen je .985.
godine. >dit je ve% tada tokom ve%eg dela godine ivela u
zapadnom ,asausetsu u klasinoj vili, napravljenoj prema
njenom sopstvenom nartu, koja je nazvana 3reuljak, dok
je za to vreme +edi -orton, kako se ini, sve vie bivao
zarobljen duevnom bole%u. >ditin prijatelj je napisao)
;,anija gospodina -ortona tera ga da kupuje ku%e i
automobile vodviljskim glumiama, zakupljuje ogromne
apartmane po hotelima, opija se i lomi sav nametaj u
njima i pria uasne prie o svojoj supruzi.O
?enri Dejms, koji je postao blizak prijatelj >dit,
upoznao ju je .98/. godine sa ,ortonom Gulertonom,
3ostonem koji je bio dopisnik iz 1ariza za londonski
;+ajmsO. >dit se zaljubila u njega, pa se trajno preselila u
1ariz. ,e4utim, ponovo je pogreno izabrala, poto je
Gulerton bio razvedeni biseksuala koga je biva ljubavnia
uenjivala zbog njegove homoseksualne prolosti, a tako4e
je bio umean i u kvaziinestuoznu vezu sa ro4akom, koja
je odrasla u ku%i njegovih roditelja. +edi je najzad imao
izgovor za mentalni poreme%aj i svoje uasno ponaanje'
Gulerton je izgleda bio okoreli oportunista, manje$vie
otelotvorenje rei ;gadO. -eza izme4u >dit i Gulertona je sa
prekidima trajala do .9... godine. ,ogu%e je da je Gulerton
shvatio da je >dit sve blia razvodu od sve udnijeg +edija,
pa je smatrao da je pravi trenutak da se povue.
>dit je ivela u Granuskoj do kraja ivota. Dobila je
orden =egije asti za svoj rad tokom rata, kada je
prikupljala sredstva i osnivala hostele za *ranuske i
belgijske izbeglie, te postala ratni dopisnik, alju%i u
#meriku izvetaje sa borbenih linija. Hodine .90.. dobila je
1ulierovu nagradu za ;Doba nevinostiO, a .906. godine


123

dobila je poasni doktorat od Univerziteta Bejl. U ameriku
#kademiju nauka i umetnosti primljena je .968. godine.
Umrla je .96/. godine u svojoj ku%i u 1aviljonu Kolomb,
severno od 1ariza. Jesto je opisuju kao soijalnog
romanopisa ili kao romanopisa ponaanja $ obe *raze sa
sobom nose nagovetaj neeg pejorativnog. &na je bila
izuzetno otrouman i iskren pisa bez predrasuda, sa
*orenzikim okom za ljudske greke, ije su teme i
interesovanja sezali daleko van prostora salona starog
Njujorka.













'. -ortonu ?ulertonu,poslato (z 6li3e de 'aren 5*,
marta 19/*. godine


124

Dragi, molim te zapamti koliko %u biti nestrpljiva i
eljna da saznam nastavak 3elovog pisma...
Da li zna o emu sam razmiljala sino% kada si me
pitao, a ja ti nisam mogla re%iE $ (amo da nain na koji si
proveo svoj emotivni ivot, dok sam ja $ bein malgre moi
6
$
pretrpala svoj, jeste ono to stvara ogroman bezdan me4u
nama i stavlja nas ne samo na suprotne strane, nego na
beznadeno daleke take naih obala... Da li razume ta
elim da kaemE
-eoma se plaim da %e blago koje toliko elim da
raspakujem za tebe, koje mi je dolo arobnim brodovima
sa zaaranih ostrva, tebi biti samo stara poznata rvena
pamuna tkanina i brojanie pametnog trgova, koji
posluje u svim delovima sveta i zna da donese ono to bi se
dopalo lokalnom stanovnitvu $ ja se toga toliko bojim da
esto vra%am svoje sjajno blago nazad u njegovu kutiju, da
ne gledam kako mu se smeje.
DobroA 2 ta ako se bude smejaoE Na kraju krajeva, to je
tvoj gubitakA 2 ukoliko ne do4e u sobu, a da ja ne osetim
talase vatre svuda po sebi, i ukoliko sre bude udaralo zbog
tvog dodira svaki put kada me dotakne i ako ja, kada me
zagrli, ne govorim jer mi se ini da su sve rei u meni
postale otkuaji koji udaraju snano, i da su sve moje misli
velika zlatna izmaglia $ zato bih se onda plaila da mi se
nasmei, kada ja brojanie i tkaninu mogu da pretvorim u
takvu lepotu...E

(oza Lu"sembur! (oza Lu"sembur! (oza Lu"sembur! (oza Lu"sembur!

3
"prkos sebi samo#. 8Prim. prev.9


125

!.D/.$.9.9"
@oza =uksemburg ro4ena je u Zamo%u, u blizini =u$
blina, u delu 1oljske pod ruskom vla%u, kao peto dete
trgova drvenom gra4om. &brazovala se u 1oljskoj, a .DD7.
godine prikljuila se poljskoj 1roleterskoj partiji. Do .DD9.
godine dola je na glas kao politiki agitator, pa je morala
da pobegne iz 1oljske u Iirih, u Fvajarsku, kako bi izbegla
hapenje. Nastavila je studije na Univerzitetu u Iirihu, gde
je i doktorirala .D9D. godine. Upravo tamo upoznala je =ea
Bogihesa, sa kojim je osnovala (oijaldemokratsku partiju
Kraljevine 1oljske. @oza i =eo su imali dugu ljubavnu vezu,
ali nikada nisu iveli zajedno' njihova politika uverenja su
im, na kraju, bila mnogo vanija od sre%e u okviru doma.
@oza se .D9D. godine udala za Karla =ibeka, sina njenog
prijatelja, da bi stekla nemako dravljanstvo i preselila se
u 3erlin. Dve osnovne niti njene politike misli su
skeptinost u vezi sa naionalizmom $ njen ilj bila je
soijalistika revoluija irom >vrope, umesto da svaka
naija deluje za sebe $ i uverenje da je revoluija, a ne
re*orma, jedini put koji %e doneti slobodu irokim masama.
Kada je dola u Nemaku, @oza je poela da agituje
protiv nemakog militarizma i imperijalizma, pa je stalno
dolazila u sukob sa vlastima, esto zbog podstianja na
masovne trajkove. U junu .9.7. godine uhapena je dok je
pokuavala da predvodi antiratni trajk, pa je provela u
zatvoru dve i po godine. Kada su je vlasti nevoljno pustile iz
zatvora .9.D. godine, ona i njeni drugovi su odmah
osnovali Komunistiku partiju Nemake i novine ;Irvena
zastavaO. U januaru .9.9. godine, usred sena
revoluionarnog haosa u 3erlinu, @ozu su uhapsile tzv.
(lobodne trupe, paravojne *ormaije povezane sa
desniarskim pokretima koji su poeli da osnauju. &dveli


126

su je u hotel, gde su je tukli sve dok nije izgubila svest'
njeno telo je zatim baeno u kanal =andver. Ubistvo @oze
=uksemburg opisano je kao prvi trijum* naistike
Nemake.
1ismo koje se nalazi u nastavku, napisano =eu Bogihesu,
sadri nesumnjivo jedan od najzajedljivijih !i mora se
priznati najzabavnijih" izliva emoija u ovoj zbiri)
zahvaljuju%i se za knjigu koju joj je poklonio, @oza kae)
;Bednostavno ne moe da shvati koliko me je obradovao
tvoj izbor. Ber je @odbertus jednostavno moj omiljeni
ekonomista.O !@odbertus je uglavnom radio na radnikoj
teoriji vrednosti." &vo moda donekle moe da ilustruje
kako odnos izme4u =uksemburgove i Bogihesa nikada nije
predstavljao prioritet ni za jedno od njih, uprkos ljubavi
koju su moda ose%ali jedno prema drugome.









)eu 7ogi:esu, %. marta 1*99. godine


127

=jubim te hiljadu puta zbog tvog najdraeg pisma i
poklona, iako ga jo nisam primila... Bednostavno ne moe
da shvati koliko me obradovao tvoj izbor. Ber @odbertus je
jednostavno moj omiljeni ekonomista i mogu da itam
njegove knjige stotinu puta iz istog intelektualnog
zadovoljstva... Dragi moj, koliko si me obradovao svojim
pismom. 1roitala sam ga est puta od poetka do kraja.
Znai, ti si zaista zadovoljan mnome. 1ie da moda jedino
ja negde u sebi znam da postoji ovek koji mi pripadaA Zar
ne zna da sve to ja radim uvek radim sa tobom u mislima)
kada piem lanak, moja prva misao je $ da li %e se to tebi
svideti $ a kada mi do4u dani kada posumnjam u svoju
snagu i ne mogu da radim, moj jedini strah je kako %e to da
utie na tebe, da %e te moda to razoarati. Kada imam
dokaz svog uspeha, kao to je pismo Kaukog, to je
jednostavno moj oma tebi. Dajem ti svoju re, kao to
volim svoju majku, da sam ja lino prilino ravnoduna
prema tome to Kauki pie. 3ilo mi je drago jedino zato jer
sam to pisala tvojim oima i ose%ala koliko ti zadovoljstva
moe doneti.
... (amo jedna stvar prigovara mom zadovoljstvu)
spoljni aranmani tvog ivota i nae veze. &se%am da %u
uskoro da imam toliko utemeljenu poziiju !moralno" da
%emo biti u mogu%nosti da ivimo zajedno prilino mirno,
otvoreno, kao mu i ena. (igurna sam da i sam ovo
razume. (re%na sam to se problem tvog dravljanstva
konano privodi kraju i to tako energino radi na svom
doktoratu. &se%am iz tvojih poslednjih pisama da si veoma
raspoloen za rad...
,isli li da ja ne ose%am tvoju vrednost' kada god se
zauje poziv na oruje, ti si uvek pored mene da mi


128

pomogne i ohrabri me u mom radu $ zaboravljaju%i sve
sva4e i moje zanemarivanjeA
... Nema pojma sa kakvom rado%u i eljom oekujem
tvoja pisma jer mi svako od njih donosi toliko snage i sre%e
i hrabri me da ivim.3ila sam najsre%nija od svih proitavi
onaj deo tvog pisma kada pie da smo oboje mladi i da jo
uvek moemo da sredimo svoj lini ivot. &, dragi, koliko
udim da ispuni to svoje obe%anje... Naa sopstvena mala
soba, na nametaj, naa biblioteka, tih i svakodnevni rad,
zajednike etnje, odlazak u operu s vremena na vreme,
mali $ veoma mali $ krug bliskih prijatelja koje ponekad
moemo da pozovemo na veeru, svake godine na leto
odlazak u selo na mese dana bez, zaista bez radaA !..." 2
moda ak i mala, vrlo mala bebaE ?o%e li to ikada biti
dozvoljenoE 2kadaE Dragi, da li zna ko mi se jue obratio
tokom etnje u parku $ bez preterivanjaE Dete, staro tri ili
etiri godine, u predivnoj haljini sa plavom kosom' gledalo
je u mene, a ja odjednom osetih neodoljivu potrebu da
otmem to dete i da odjurim ku%i sa njim. &, dragi, zar ja
nikada ne%u imati svoju bebuE
# kod ku%e se nikada ne%emo raspravljati, zar neE ,ora
da bude mirno i tiho, kao i kod ostalih. (amo ti zna ta me
mui $ ve% se ose%am toliko starom i ni najmanje
privlanom. Ne%e imati privlanu suprugu kada s njom
bude etao podruku u parku $ dra%emo se podaleko od
Nemaa... Dragi, ako prvo rei pitanje svog dravljanstva, i
kao drugo rei svoj doktorat, a kao tre%e bude sa mnom
iveo otvoreno u naoj sopstvenoj sobi i radio zajedno sa
mnom, onda ne treba da poelimo nita vieA Nijedan par
na svetu nema toliko mogu%nosti za sre%u kao ti i ja, samo
ukoliko bude dobre volje na naoj strani, mi %emo biti, mi
moramo biti sre%ni.


129

1ari-a le"sandra 1ari-a le"sandra 1ari-a le"sandra 1ari-a le"sandra
!.D/.$.9.D"
#leksandrina majka bila je prineza #lis, druga k%erka
kraljie -iktorije' njen ota je bio prin =uj, veliki vojvoda
od ?esea. 1rineza >lis je bila energina ena sa vizijom i
veliki dobrotvor, ije je posebno interesovanje bilo
obrazovanje i obuka ena. Umrla je od di*terije nakon
posete bolnii, kada je #leksandra imala samo est godina.
#leksandra i Nikolaj, ruski arevi%, zaljubili su se jedno
u drugo uprkos protivljenju i kraljie -iktorije i
Nikolajevog oa, ara. #li kako se arevo zdravstveno
stanje pogoravalo, primedbe su na kraju prevazi4ene. Iar
je umro .. novembra .D9C. godine' neto kasnije tog istog
mesea, Nikolaj i #leksandra su se venali, a #leksandra je
postala aria. #li pokazalo se da je ivot na ruskom dvoru
problematian. =judi su sumnjali da je ona pronemaki
orijentisana $ to je sa izbijanjem 1rvog svetskog rata
postalo jo ve%i problem' plemstvo je smatralo da nije
dovoljno velianstvena da bi postala aria' a njena
svekrva, arska udovia, inila je sve to je bilo u njenoj
mo%i da je potkopa, ukljuuju%i i otvoreno podsmevanje
injenii da je nakon deset godina braka uspela da rodi
samo k%erke. Konano je .98C. godine rodila sina #lekseja,
arevi%a. Njena radost i olakanje verovatno su se
pretvorili u bol kada je shvatila da je nasledio hemo*iliju, u
to vreme esto smrtonosnu bolest. (aznanje da je
hemo*ilija nasledio od njene porodie $kraljia -iktorija je
bila nosila $ mora da joj je sve inilo jo nepodnoljivijim.
&ajna zbog krhkog zdravlja svog sina, sa doktorima
koji nisu bili u stanju da prue bilo kakvu pomo%,
#leksandra se okrenula raznim iseliteljima, vidovnjaima i


130

mistiima, od kojih je najozloglaeniji bio @aspu%in, koji je
bio neka vrsta monaha bez postavljenja, sumnjive prolosti,
bez ikakvih preporuka. Gotogra*ije ga prikazuju kao
mukara srednjih godina, masne kose i duge brade, koji
zauzima kvazireligioznu pozu sa oiglednim verovanjem da
ludaki izraz lia i izbuljene oi predstavljaju istinskog
mistika. @aspu%in je postao nepopularniji i od same
#leksandre, ukoliko je to uopte mogu%e, i u narodu i me4u
plemstvom, a ubila ga je grupa dvorana .9.7. godine.
2z pojedinih zapisa o #leksandrinom odnosu sa ovim
arlatanom, ovek bi mogao da pomisli da je ona jedini
kriva za @usku revoluiju. #li ve% .9./. godine drava je
bila na kolenima' oskudie je bilo svuda, pogreno vo4en
rat se oduio, vojnii su otvarali vatru na demonstrante, a
ar je $ uz #leksandrinu punu podrku, to se moe videti u
nastavku $ odbio da razmotri bilo kakvu vrstu ustavne
re*orme. Nakon *ebruarske revoluije, Nikolaj je bio
primoran da abdiira. Njega i njegovu porodiu boljevii
su zatvorili i drali na raznim lokaijama, da bi ih na kraju
odveli u ku%u u Bekaterinburgu na Uralu. U no%i izme4u .7.
i ./. jula .9.D. godine, straari su elu porodiu i troje
slugu odveli u podrum, gde su ih, u krvavom haosu metaka
i bajoneta, sve pobili.





@aru 9iolaju ((


131

=jubavi, moji telegrami ne mogu da budu ispunjeni
toplinom, jer prolaze kroz mnoge ruke u vojsi $ ali izme4u
redova proita%e o mojoj ljubavi i enji. Dragi, ako iz bilo
kog razloga misli da ne ini pravu stvar, bi%e sigurniji
ako nazove Gjodorova, ho%eE 2 pripazi na Grederiksa.
,oje najiskrenije molitve prati%e te svakog dana i svake
no%i. 1redajem te na uvanje dragom 3ogu $ neka te on
titi, vodi i vrati ku%i bezbedno.
Dajem ti blagoslov i volim te onako kako je mukara
retko iko voleo i ljubim svako drago voljeno mesto i vrsto
te drim uz svoje sre.
Zauvek potpuno tvoja stara
enia

(lika %e ove no%i biti ispod mog jastuka pre nego to ti je
dam uz vreli blagoslov.










132

@aru 9iolaju ((,poslato iz @arsog sela,#. de3em"ra
191%. godine
Najdrai moj,
Zbogom slatka ljubaviA
Uasno boli pustiti te da ode $ gore nego svi teki
periodi koje smo proivljavali sva4aju%i se. #li 3og, koji
jeste sva ljubav i milost, dozvolio je da se stvari promene
nabolje $ jo samo malo strpljenja i najdublje vere u molitve
i pomo% naeg prijatelja $ i onda %e sve dobro pro%i.
1otpuno sam uverena da su pred tvojom vladavinom i
@usijom velianstvena i divna vremena. (amo ne gubi
nadu, ne dozvoli da te prie ili pisma srue $ pusti ih da
pro4u pored tebe kao neto neisto, kao neto to %e brzo
biti zaboravljeno.
1okai svima da si ti gospodar i da %e se tvoja volja
potovati $ vreme velikog poputanja i blagosti je prolo $
sada dolazi vreme tvoje vladavine volje i mo%i, kada %e oni
biti naterani da se poklone pred tobom, da sluaju tvoja
nare4enja i da rade kako i sa kim ti eli $ poslunost se
mora nauiti, oni ne znaju ta znai ta re, ti si ih razmazio
svojom dobrotom i oprotajima.
Zato me ljudi mrzeE Ber znaju da imam snanu volju i
kada znam da sam u pravu !kada sam blagoslovena
prisustvom Hrigorijevim", ne menjam svoje miljenje, a to
oni ne mogu podneti. #li to su oni loi.
(eti se rei g. Gilipsa kada mi je dao sliku sa zvonom.
1oto si bio tako ljubazan, poverljiv i paljiv, trebalo je da ja
budem tvoje zvono, oni koji bi doli iz pogrenih namera ne
bi mogli da mi se priblie i ja bih mogla da te upozorim. &ni
koji me se plae ne gledaju me u oi ili smiljaju neto


133

runo, nikada kao ja. $ 1ogledaj te mrane ljude $ zatim
&rlova i Drentelna $ -itea $ 3okoveva $ 7repova, ose%am
tako4e $ 4akarov M 3au=man ! >o=i#a 0vanovna ! 4ari#a $
(andra &blenski, itd, ali oni koji su dobri i tebi odani
iskreno i isto $ vole me $ pogledaj samo obine ljude i
vojsku. Dobro i loe svetenstvo je toliko jasno u svojim
stavovima i zato me sve to vie ne vre4a kao kad sam bila
mla4a. (amo kada neko dozvoli sebi da tebi ili meni napie
uvredljiva pisma $ to onda mora kanjavati.
#nja mi je ispriala o 3alaovu !oveku koga sam
oduvek prezirala". (hvatila sam zato si tako kasno legao u
krevet i zato je mene toliko bolelo i zato sam bila
uznemirena dok sam pisala. ,olim te, ljubavi, kai
Grederiksu da mu napie upozorenje !on i Nikolaj
,ihajlovi i -as pripadaju istom klanu $ on ima tako visok
poloaj na dvoru, a ipak se usu4uje da pie nepozvan. &vo
mu nije prvi put $ se%am se da je davno isto uinio.
1oepaj pismo, ali ga strogo upozori $ rei -ojejkovu da
podseti stara $ takav udara uobraenom lanu Iarskog
saveta bi%e veoma koristan.
(ada niko ne moe da nas zgazi. Jvrstina iznad svegaA $
(ada kada si imenovao +repovljevog sina za premijera, jo
vie moe insistirati na njegovom radu sa 1rotopopovom,
on mora dokazati svoju zahvalnost. $ (eti se da zabrani
Hurku da govori i da se mea u politiku $ to je unitilo
Nikolau i #leksejeva $ oigledno je #leksejevu 3og poslao
tu bolest da bi te spasio od oveka koji se gubio i koji je
inio zlo tako to je sluao savete loih ljudi i loih pisama,
umesto da slua tvoje naredbe o ratu i da ne bude
svojeglav. # neko ga je nahukao protiv mene $dokaz $ ta
je on rekao starom 2vanovu.


134

#li ubrzo %e sve ovo biti gotovo, to se sve jasnije vidi, i
nebo postaje tako4e jasnije, to je dobar znak, zapamti.
# na dragi 1rijatelj se arko moli za tebe $ boji ovek u
blizini daje snagu, veru i nadu koja je oveku tako
potrebna. # drugi ne mogu da razumeju tvoju veliku
smirenost i zato misle da ne razume, pa pokuavaju da te
isrpe, zaplae i podbodu. #li uskoro %e se umoriti od svega
toga.
#ko draga majka bude pisala, seti se da su pored nje
ljudi velikog vojvode ,ihaila. $ Ne obaziri se i ne primaj k
sru $ hvala 3ogu, ona nije ovde, ali dobri ljudi na4u
sredstva i nain da piu i nanesu zlo. (ve ide nabolje $snovi
naeg prijatelja znae toliko toga. Dragi, idi do Devie
,ogiljevske i tamo na4i mir i snagu $ zaviri tamo posle aja,
pre nego to primi, povedi dete sa sobom, tiho $ tamo je
tako mirno $ i moe da zapali svoje sve%e. Dozvoli ljudima
da vide da si hri%anski suveren i ne budi stidljiv $ ak i
takav primer pomo%i %e drugima.
Kakve %e biti samotne no%iE Ne mogu ni da ih zamislim.
Uteha da %u te drati vrsto u svom naruju $ smirila je bol
due i sra, pa sam svu svoju beskrajnu ljubav, molitve,
veru i snagu pokuala da stavim u svoja milovanja. Neka
3og blagoslovi tebe i moje zlato, moje dete $ prekrivam te
poljupima' kada si tuan, idi u deju sobu i sedi nakratko
tamo uz njegove dobre ljude. 1oljubi voljeno dete i odmah
%e osetiti toplinu i mir. (vu svoju ljubav aljem tebi, sunu
svog ivota.
=epo spavaj, neka moje sre i dua budu sa tobom, a
molitve oko tebe $ 3og i sveta Devia te nikada ne%e
napustiti.
Zauvek tvoja


135

Ketrin Mens+ild Ketrin Mens+ild Ketrin Mens+ild Ketrin Mens+ild
!.DDD$.906"
Ketrin ,ens*ild je ro4ena kao Ketlin 3iam u
-elingtonu na Novom Zelandu, od roditelja engleskog
porekla. &ta joj je bio uspean industrijala koji je do
uspeha doao sam, a on i njegova supruga bili su
ambiiozni $ i u *inansijskom i u drutvenom smislu. Ketlin
je bila njihova tre%a k%erka' imali su jo dve, a nakon njih je
doao i sin =esli.
@oditelji su Ketrin !u to doba je i promenila ime" i njene
dve starije sestre poslali u >vropu .986. godine, da se
;dovreO' u =ondonu su poha4ale naprednu kolu, gde je
Ketrin zapoela dugogodinje prijateljstvo sa 2dom 3ejker,
tako4e ueniom te kole, ure4ivala kolski asopis i
putovala za praznike u 1ariz i 3risel. -ratila se na Novi
Zeland .987. godine, ali se snano zalagala za to da joj se
dozvoli da se vrati u =ondon. Nakon to je otpoela vezu sa
mladom slikarkom, njeni roditelji su popustili, pa je ona
poslednji put napustila Novi Zeland .98D. godine.
Hodina nakon Ketrininog dolaska u =ondon bila je
haotina, to joj je ostavilo posledie za itav ivot. Nakon
to se zaljubila u sunarodnjaka, muziara po imenu Harnet
+rovel, pridruila se operskoj trupi na turneji !bila je
uspena elistkinja" kako bi bila sa njim, te ostala u drugom
stanju. Nakon to je otkrila da je trudna, otila je i udala se
za uglednog uitelja pevanja Dorda 3audena, koji je od
nje bio stariji deset godina. Ketrin je nakon eremonije
venanja odmah pobegla i nala utoite kod svoje
prijateljie 2de. Njena majka je prela pola sveta da istrai
sluaj i poto je 2dinoj porodii odrala lekiju o
opasnostima lezbijske ljubavi $ odvukla je k%erku u banju u


136

Nemakoj, gde je Ketrin pobaila. H4a 3iam ju je tamo
jednostavno ostavila i vratila se u -elington i odmah
iskljuila k%erku iz testamenta.
Ketrin je mogla da se vrati u =ondon samo ako bi 2da
platila trokove njenog povratka iz Nemake. U
me4uvremenu se spetljala sa 1oljakom Glorijanom
(objenovskim, za koga je planirala da se uda u 1arizu.
2zgleda da je ovaj plan otpao poto se Ketrin razbolela od
zaputene gonoreje, zbog ega je morala da bude
operisana, ime je izgubila svaku ansu da ikada postane
majka.
1lodonosni deo Ketrininog prinudnog boravka u banji
bila je zbirka pria ,,U nemakom pansionuO, koja je
privukla panju kada je objavljena .9... godine i koja je
dovela do njenog upoznavanja sa Donom ,idltonom
,arijem, urednikom avangardnog asopisa ;@itamO.
Nekako su njih dvoje poeli da ive zajedno, a naredne
etiri godine su proveli na relaiji izme4u =ondona i 1ariza,
izbegavaju%i poverenike, gase%i asopis i stvaraju%i
prijateljstva sa krugom pisaa i umetnika, ukljuuju%i i D. ?.
=orensa i njegovu ljubavniu, a kasnije i suprugu, Gridu
-ikli. Ketrin do tada nije nita napisala, a .9.5. godine je
sama otila u 1ariz, gde je ula u vezu sa *ranuskim pisem
i otpoela rad na svojoj verovatno najpoznatijoj prii
;1redigraO. Donu ,ariju vratila se u maju. U oktobru te
godine je poginuo njen brat =esli, koji se prijavio u vojsku i
bio staioniran u Granuskoj' oalo%ena Ketrin je
insistirala da otputuje na drugi kraj ratom zahva%ene
zemlje, gde joj se ,ari uskoro pridruio. 1eriod neega to
je liilo na spokoj i produktivan rad na jugu Granuske
zavrio se kada su =orensovi okupili svoje prijatelje u
Zenoru u Kornvolu, kako bi uestvovali u eksperimentu $


137

ivotu u komuni, to je, imaju%i u vidu linosti koje su u to
bili ukljuene, trajalo samo nekoliko nedelja.
Ketrin je obolela od tuberkuloze poetkom .9.D.
godine, pa je u pratnji 2de otila u Granusku na leenje.
-ratila se odmah u martu jer je njen razvod od 3audena
konano bio gotov, pa su ona i ,ari mogli da se venaju, to
su i uinili 6. maja. #li ostatak Ketrininog ivota proao je u
maglovitim putovanjima u =ondon, Granusku i Fvajarsku,
jer je pokuavala da uvek bude korak ispred bolesti za koju
je znala da je ubija. 1robala je razne vrste leenja, od kojih
su neke bez sumnje bile prevare, neke izuzetno tetne, a
konano se smirila u instituiji u predgra4u 1ariza, koju je
vodio izvesni grko$jermenski guru. ,ariju je 9. januara
.906. godine dozvoljeno da je tamo poseti' a iste veeri
Ketrin je umrla.,ari je postao uvar njenih rukopisa, a
svojih dvadeset godina nakon njene smrti posvetio je
ure4ivanju i objavljivanju pisama, dnevnika, pria i pesama
koje je ona iza sebe ostavila, obezbedivi joj time reputaiju
jednog od najutiajninih pisaa ranog dvadesetog veka
!mora se re%i da je tim radom dosta i zaradio' 2da 3ejker,
nakon mnogo godina odanog prijateljstva, nije dobila
nita".1rva tri pisma u nastavku pisana su u periodu
Ketrininog boravka u 1arizu nakon to je zapoela svoju
vezu sa *ranuskim pisem. 1osmatraju%i ih u tom
kontekstu, ona su *asinantna zbog svoje oigledne
oskudie $ pretpostavlja se da je Ketrin do tada ve% shvatila
da eli da se vrati ku%i. 1oslednje pismo ovde uvr%eno nije
ljubavno pismo, nego pokazuje na koji nain se ona
obraunavala sa suparniama kada je u pitanju naklonost
njenog mua. Jak i danas, ta ledena snishodljivost prilino
je zastrauju%a.


138

Donu -idltonu -ariju,poslato iz Pariza, 19. marta
1915. godine
-rlo je udna moja ljubav prema tebi veeras. Nemoj je
analizirati. 2znenada sam te videla kako lei u kadi punoj
tople vode, namiguju%i mi $ tvoje armantno predivno telo
je bilo napola pod vodom. (ela sam na iviu kade u svojoj
ode%i ekaju%i da u4em. (ve u prostoriji je bilo vlano od
pare, bilo je ve%e, a ti si bio poprilino malaksao. ;+ig, bai
ovamo taj sun4er.O Ne, ja ne%u o tebi misliti na taj nain.
(tisnu%u zube i ne%u sluati svoje sre. &no poinje da jea
kao da dete u praznoj sobi i lupa na vrata i kae) ;Dek $
Dek $ Dek i +ig.O 3i%e mi bolje kada dobijem pismo.
& boe, kako mogu da ga volim ovolikoA Da li te volim
mnogo vie nego to ti voli mene ili i ti... ose%a ovo istoE

+2H

>ubota u#utro. &doh da vidim ima li pisama. Dobro sam,
najdrai.









139

Donu -idltonu -ariju, .%. mart 1915. godine
Najdrai moj dragane,
Nalazim se u takvom stanju brige i neizvesnosti da ti
veeras ne mogu ni pisati niti poslati bilo ta. Kada sam se
vratila iz jalove potrage za pismima, ku%epaziteljka je
zapoela dugaku priu o nekoj eni iz #lzasa, koja ivi
ovde, a koja je jue primila pismo na etiri strane na ime
3auden
C
. ;Bo jedno je stiglo danasO, rekla je ,,a ja sam ga
vratila potaru.O 3ukvalno sam vritala. Ba sam joj ranije
zapisala to prezime, ali je ona na to zaboravila, tako da je o
meni mislila samo pod imenom ,ens*ild. &dmah sam
krenula da obilazim pote. Lena iz #lzasa nije kod ku%e.
(ada ekam i nju i potara. ,oje sre umire u grudima zbog
uasa kad samo pomislim da se tvoje pismo izgubilo. Ba
jednostavno ne postojim. 1retpostavljam da preterujem $
ali bih radije skoila u (enu $ ili legla na elezniku prugu $
nego da izgubim pismo. Zna, 3ogi, moje sre plae sve
vreme, a ja sam uplaena, utuena, potpuno beskorisna.
&, najdrai moj $ moja voljena mala bodljie, oprosti
svojoj +ig na ovoj aavoj krabotini.#li ivot ne bi trebalo
da prire4uje ovakve stvari tebi i meni. ,ogla bih da ubijem
ku%epaziteljku $ da, sa zadovoljstvom. ;Une lettre
dQ#ngleterre dans un ouvert bleu.<
5
?rabroA #li u ovom
trenutku, jednostavno trim to bre mogu i plaem do
tvog naruja.
(utra %u ti pisati onako kako treba. &vo je bilo samo da
ti kaem da te volim i da si ti dah mog ivota.
+ig

4
3etrinino venano prezime.
5
Pismo iz 6ngleske u plavo# koverti." 8Prim. prev.9


140

Donu -idltonu -ariju, .*. mart 1915. godine
Dek, ne%u ti kriti kako se danas ose%am. 1robudila sam
se sa tobom u grudima i tvojim imenom na usnama. Dek,
danas te strano volim. Ieo svet je nestao. 1ostoji samo ti.
Ba hodam, oblaim se, jedem, piem $ ali svo to vreme ja
udiem tebe. Jesto sam na korak do toga da ti poaljem
telegram da stiem ku%i im mi Kej poalje nova. Bo uvek
je mogu%e da to uradim.

Dek$ Dek$ elim da se vratim
i u#em kako male patke kau
kva$ kva$ kva?

Livot je prekratak za nau ljubav, ak i ako budemo
zajedno proveli svaki trenutak do kraja ivota. Ne mogu da
mislim na tebe $ na na ivot $ na na dragi ivot $ na tebe,
moje zlato $ na sve u vezi sa tobom.
Ne, ne, ne. Uzmi me brzo u svoje naruje. +ig je umorna
devojka i plae. Lelim te, elim te. 3ez tebe, ivot je nita.

+voja ena +ig






141

Donu -idltonu -ariju, poslato iz 5edli! 5ouda .#,
?ulam, su"ota u,e0e 1*. maja 191$. godine
Dragi moj,
Nemoj da misli, poto nalazi ove redove u svojoj linoj
knjizi, da sam ti preturala po stvarima. Zna da nisam $i gde
bih drugo ostavila ljubavno pismoE Ber elim da ti veeras
napiem ljubavno pismo. +i si mi sve $ ini mi se da te
udiem $ ujem te $ ose%am te u sebi i oko sebe.
$ Fta ja radim ovdeE +i si daleko $ videla sam te u vozu,
na stanii, kako se dovozi, seda i uz svetlost lampe
razgovara sa ljudima, pozdravlja ih $ pere ruke $ a ja sam
ovde $ u tvom atoru $ sedim za tvojim stolom. Na stolu se
nalazi nekoliko latia eboja i ugaena ibia, plava olovka i
magdeburke novine. 2 ja se nalazim kod ku%e isto koliko i
oni.
Kada je doao sumrak $ prelaze%i preko tihe bate$
prekrivaju%i slepe prozore $ poela je moja prva i poslednja
mora $ kuvala sam ka*u u kuhinji. 3ilo je toliko estoko,
toliko strano da sam ostavila lone za ka*u i jednostavno
istrala napolje $ izala iz stana na uliu sa tanom u jednoj,
a notesom za pisanje i perom u drugoj rui. &se%ala sam da,
ukoliko do4em ovde i na4em gospo4u !neitko", bi%u
bezbedna $ nala sam je i upalila lampu na gas, navila tvoj
sat, navukla tvoje zavese i prigrlila tvoj rni kaput pre nego
to sam sela $ vie me nije bilo strah. Ne ljuti se na mene,
3ogi $ to je bilo jae od mene... zato sam ovde.
Kada si doao na aj ovog popodneva, uzeo si brio,
prepolovio ga i pritisnuo unutranji mekani deo sa dva
prsta. Uvek to radi sa peivom ili komadom hleba $to je
tvoj nain $ a glavu dri malo nagnutu na jednu stranu...


142

Kada si otvorio svoj ko*er, videla sam tvoj stari *ilani
eir, knjigu na *ranuskom i ealj u potpuno oajnom
stanju $ +ig, imam samo tri maramie $ zato su mi ova
se%anja tako slatkaE...
1role no%i, postojao je jedan trenutak pre nego to si
otiao u krevet. (tajao si, prilino obnaen, malo se
naginju%i napred $ i priao. +o je trajalo samo trenutak.
-idela sam te $ volela te toliko $ volela tvoje telo sa takvom
neno%u $ o, dragi moj $ i sada razmiljam o ;strastiO. Ne, o
onoj drugoj stvari koja ini da mi je svaki pedalj tvog tela
tako dragoen. +voja meka ramena $ tvoja u%kastobela
vrela koa, tvoje ui, hladne kao koljke $ tvoje duge noge i
tvoja stopala koja volim da zakaim svojim stopalima $
dodir tvog stomaka $ i tvojih mladalakih le4a $ ba tamo
ispod vratne kosti ima mali mlade. &se%am ovu nenost
delimino zato to smo mladi $ volim tvoju mladost $ da
sam 3og, ne bih mogla da podnesem da je ita dotakne, ak
ni hladni vetar.
Zna, nas dvoje imamo pred sobom sve i napravi%emo
ogromne stvari $ imam savrenu veru u nas $ a tako je
savrena i moja ljubav prema tebi, kao da je i dalje tajna
moje due. Ne elim nikoga osim tebe za svog ljubavnika i
prijatelja i nikome osim tebi ne%u biti verna.

+voja sam zauvek.
+ig





143

Donu -idltonu -ariju,nedelja u,e0e,.$. 7anuara
191*. godine
,oja ljubavi, dragi moj,
(ada je osam sati i deset minuta. ,oram da ti kaem
koliko te volim u deset minuta nakon osam sati u nedelju
uvee, 0/. januara .9.D. godine.
Nisam izlazila iz ku%e eo dan !osim da poaljem pismo
tebi" i ose%am se zaista odmorno. Dulijet se vratila sa
novog izleta na selo i donela plave irise $ da li se se%a kako
su divno rasli u onoj maloj ku%i sa kulom i reetkama,
okruenoj kamenjemE $ i razne vrste mirisnih narisa... U
sobi je veoma toplo. Upalila sam malu vatru, pa nekoliko
plamiaka pleu po epanii i ne mogu da se odlue da li da
je napadnu... 1ro4e voz. (ada je ponovo tiho, samo se uje
moj sat. Hledam u kazaljku koja pokazuje minute i mislim o
tome kakav %u prizor napraviti kada se zaista budem
vra%ala ku%i. Kako %u sedeti u eleznikom vagonu i staviti
stari sat u krilo, pretvaraju%i se da sam ga prekrila knjigom
$ ali ne da bih itala ili gledala, nego samo kako bih ga
uzdrmala svojim dugim pogledom i jednostavno ga
naterala da ide bre.
,oja ljubav prema tebi veeras je toliko duboka i nena
toliko da izgleda da je i ona izvan sebe. Ba sam opkoljena
kao malo jezere u naruju velikih planina, vide%e me,
duboku i sjajnu $ i prilino nedokuivu, dragi moj. ,oe
ispustiti svoje sre u mene, ali nikada ne%e uti da dotakne
dno. -olim te $ volim te $ laku no%.
&, 3oe, ta se deava, pa ovoliko volimA



144

Prin3ezi 2i"eso (ro=ena ao +liza"et 1s,it, 1*9$<
19#5, Aera &er"erta 1s,ita i -argo Tenant, udata za
rumunsog diplomatu, d,adeset d,e godine starijeg),
.#. marta 19.1. 4odine

Draga prinezo 3ibesko,
Lalim, ali morate da prestanete da piete ta mala
ljubavna pisma mom suprugu dok god on i ja ivimo
zajedno. +o je jedna od stvari koja se ne radi.
-i ste vrlo mladi. Zato ne zamolite svog supruga da
-am objasni nemogu%nost takve situaije.
,olim -as, nemojte me terati da -am ponovo piem. Ne
volim svadljive ljude i jednostavno mrzim da ih uim
pameti.

( potovanjem,
Ketrin ,ens*ild









145

Pisma iz *eli"o! rata Pisma iz *eli"o! rata Pisma iz *eli"o! rata Pisma iz *eli"o! rata

1rvi svetski rat besneo je od .9.C. do .9.D. godine i bio
je prvi pravi svetski rat u istoriji, sa *rontovima u >vropi,
#*rii, #ziji i na 3liskom istoku. 1odai o rtvama su
poraavaju%i) u svakoj tre%oj porodii u 3ritaniji neko od
voljenih lanova je poginuo ili je ranjen, ili je zavrio u
zarobljenitvu. 1isma koja slede u nastavku pisala je svom
suprugu, vojniku, ena iz -oltamstouva' ova pisma,
izuzetna po svojoj vedrini i hrabrosti, daju nam mali uvid u
to kakav je bio ivot onih koji su ostajali kod ku%e.














146

'oltamstou +1$, 1$. septem"ar 191%. godine
,oj najdrai i jedini,
&, samo jedan pogled na tvoje drago lie, ose%am ga
svakim danom sve vie, ini mi se kao da su prole godine
otkada si bio ovde i drao drago dete i mene u svom
naruju, a kada pogledam napolje i vidim kiu kako pljuti,
moje sre kao da je spremno da prestane da misli o tebi u
hladnom sumornom atoru dok sam ja ovde kod ku%e uz
ugodnu vatru. &, dragi, to mi se zaista ini strano, a ti nisi
to niim zasluio. Nedelja je, izgleda, kao i svaki drugi dan,
ali danas je gore jer je sedamnaesti. 1a, dragi drue, poslala
sam ti ovaj paket i nadam se da %e ti se dopasti, ovoga puta
su jednostavni, tako4e i maramie i druga potkoulja, koju
paljivo odmotaj, poto sam u nju stavila neto da proslavi
godinjiu umesto da ti poaljem igarete $ 1a, dragi, nita
mi vie trenutno ne pada na pamet, ali javi mi ukoliko ti
neto bude trebalo, uzgred, da li bi eleo par svinjskih
mehura da ti ispuni pantalone, oni bi tako4e mogli da
poslue kao jastui, to je najgore od ovih je*tinih guzia.
,notvo ljubavi i poljubaa alju ti tvoja draga mala beba i
zauvek odana enia.









147

.5. jun 191$. godine
Dragi moj mui%u,
+voje drago pismo pisano u subotu upravo je stiglo $ pa,
dragi moj, imam tek nekoliko vesti da ti saoptim, zbog
kojih %e ti sigurno biti ao kada ih uje. Badni ?ari (evil je
poginuo, upravo je stigla vest da je .8. pogo4en i da je od
rana preminuo .5, oni ak nisu bili obaveteni ni da je
ranjen, tako da ih je sve to okiralo, jadna g4a (. je pala u
nesvest, a sin g4e (tajls lei u 3ornmautu strano ranjen na
*rontu u Granuskoj. &, dragi, to je strano, kada bi se samo
sve zavrilo, pa da se ti vrati ku%i. +rebalo bi da znam da si
bezbedan, ini se da su prole godine otkada je tvoje drago
lie bilo preda mnom, a kada stignu ovako grozne vesti,
ovek se oseti toliko potiteno $ izvini na ovim
krabotinama, beba spava u mom naruju, pa mi je
nezgodno da piem $ razvedri se, voljeni, sva moja najdraa
ljubav za tebe i pregrti poljubaa od tvog malog zlata koje
kae da je tatia otiao da se bori protiv nevaljalih
;dremaaO i da ih ona ne voli.

Zauvek tvoja odana ena i 3abs








148

5. no,em"ar 191$. godine
Najdrai moj,
?vala bogu, konano od tebe dobih vesti iz Durbana, od
.9. i 08. septembra i jo jedno poslato pomorskim putem, a
sva tri su stigla zajedno 68. oktobra, zajedno sa svilenom
maramiom' nakon dugih isrpljuju%ih mesei ekanja,
moje strpljenje je nagra4eno i mnogo, mnogo ti hvala,
dragi, bilo je tako slatko sa tvoje strane, jo jednom videti
tvoj dragi rukopis bilo je kao na%i skriveno blago. Kakvo
iskustvo za tebe, najdrai, koliko %e toga imati da ispria
svojoj dragoj bebi i meni kada nam se ponovo vrati, koliko
no%i %emo sedeti uz svetlost vatre u kaminu sluaju%i o
tvojim putovanjima. Kakvo %e to doba biti, dragi, ovek
teko moe i da shvati' samo da su ta putovanja bila u neku
drugu svrhu, ovek bi bio mnogo sre%niji, ali eto, dragi,
takav je ovaj uasni rat, pa ja moram da se ohrabrim tebe
radi, sve %emo mi nadoknaditi kada nam se vrati, a ja se za
to molim svakog dana dragom 3ogu da to bude to pre jer
nam je svima ve% svega dosta $ # tvoja slatka mala k%erka
pridruuje mi se u najdraoj, najboljoj i odanoj ljubavi
prema tebi, pa ti aljemo mnogo poljubaa s ljubavlju i
nadamo se da %e nam uskoro do%i ku%i.








149

Sledei izvori bili su neprocenjivi:
%#ubav u pismima ilustrovanim u prepis2i uvaenih
linosti$ sa bibliogra=skim ski2ama pisa2a$ #len Hrant, H. R.
Iarleton S Io., Njujork, .D7/.
%#ubavna pisma poznatih mukara2a i ena$ D. +. ,eri$
dju !urednik", @emington D Io. =ondon, .DDD.
%#ubavne veze poznatih mukara2a i ena$ #nn 1en de
3oa !urednik", Hibbings S IompanT, =ondon, .988.
%#ubavna pisma poznatih l#udi$ Griman 3anting
!urednik", HaT and 3ird, =ondon, .98/.
Pisma l#ubavi$ #rtur =. ?am*riz, =ondon, .9...
%#ubavna pisma izuzetnih mukara2a i ena$ J. ?. Jarls
!urednik", (tanleT 1aul S Io, =ondon, .90C.
%#ubavna pisma; .ntologi#a sa britanskih ostrva$ 9/5$
.9CC. Dejms +arner !urednik", Iassell S IompanT =td,
=ondon, .9/8.
%#ubavna pisma$ #ntonija Grejzer !urednik", Rieden*eld
S Niholdon, =ondon, .9/7.
1iragova kn#iga l#ubavnih pisama$ Dil Doson !urednik",
-irago 1ress =td, =ondon, .99C.
%#ubavna pisma$ 1iter -aington !urednik", >verTmanPs
=ibrarT, =ondon, .997.
1iragova kn#iga o enama i 1elikom ratu, Dojs ,arlou
!urednik", -irago 1ress =td, =ondon, .99D.



150

Izjave zahvalnosti
?vala D. 3. i D. H. i svim mojim prijateljima u izdavakoj
ku%i Pan 4akmilan. ?vala =. D. i U. ,. i mojim prijateljima
iz %iti$ @rauna. ?vala mojoj porodii, blioj i daljoj, koju
ine izuzetni mukari i ene. ?vala osoblju 3ritanske
naionalne biblioteke. 2znad svega, hvala D. 1., koji mi je
pruao podrku i bio izuzetan voza kombija, s ljubavlju.




avada & Ex