WiFi (Wireless Fidelity)

WiFi predstavlja standard za beini LAN i nosi oznaku 802.11. Za razliku od mrea
mobilne telefonije, umesto skupog spektra za koji se prodaju licence sistemi 802.11
rade u nelicenciranim podrujima frekvencija kao to su oni za industrijsku, naunu i
medicinsku (ISM) upotrebu definisani u standardu ITU-R. Neki od tih opsega su 902928MHz, 2,4-2,5 GHz, 5,725-5,825 GHz. Nelicencirani, znai da svi ureaji smeju
besplatno da koriste ovaj spektar, ali uz uslov da ogranie svoju snagu predaje tako da
razni ureaji mogu raditi istovremeno. To znai da se 802.11 radio predajnici bore sa
emisijama fiksnih beinih telefona, automatskih garanih vrata i mikrotalasnih penica.
WiFi mree se sastoje od klijenata kao to su prenosivi raunari i mobilni telefoni, i
pristupnih taaka (access points) koje se instaliraju u zgradama. Za pristupne take se
koristi i termin bazne stanice. Pristupne take se povezuju sa oienom mreom. Pored
toga mogua je i neposredna komunikacija izmeu klijenata koji su u radio-dometu kada
nema pristupne take. Takav reim rada se naziva ad hoc umreavanje i koristi se
mnogo ree od reima pristupne take.
Na frekvencijama koje se upotrebljavaju na 802.11 radio signali se odbijaju od vrstih
predmeta, tako da prijemnik moe isti signal primiti vie puta. Rezultujua interferencija
signala naziva se slabljenje zbog razliitih putanja. Osnova za prevazilaenje ovog
problema jeste sloboda izbora putanje, odnosno slanje informacija po vie nezavisnih
putanja. Time se poveava verovatnoa da e informacija biti primljena ak i kada je
jedna od putanja loa zbog slabljenja.
Za reavanje problema interferencije koja ometa prijem upotrbljava se ema CSMA
(viekorisniki pristup uz oslukivanje saobraaja na nosiocu podataka). Po ovoj emi
raunar oslukuje medijum za prenos podataka pre nego to pone da emituje.
Emitovanje zapoinje tek kada utvrdi da na medijumu nema niko. Ovom emom
smanjuje se verovatnoa da e dva raunara poeti da emituju istovremeno. U 802.11
mreama pokretljivost korisnika je od male koristi u poredjenju sa pokretljivou u
mreama mobilne telefonije.
Problem bezbednosti se javlja poto je emitovanje u beinim mreama neusmereno,
pa svi oblinji raunari primaju pakete namenjene samo jednom od njih. ifrovanjem se
ovaj problem ne reava, ali se svakako umanjuje. Danas se kao eme za ifrovanje
koriste WPA i WPA2.
Postoji nekoliko vrsta standarda 802.11 i razlikuju se po opsegu korienja i postignute
brzine rada. Standard 802.11b radi na brzinama do 11Mb/s. Standardi 802.11a i
802.11g preli su na drugaiju emu modulacije nazvanu multipleksiranje sa
ortogonalnom podelom frekvencija (OFDM). Tu se iroko podruje frekvencija deli na
mnogo uskih odseaka po kojima se bitovi alju paralelno. Na taj nain brzine rada
802.11a/g podignute su do 54Mb/s. Poslednja verzija ima oznaku 802.11n i u njoj se
koriste iri pojasevi frekvencija i dostiu brzine do 450Mb/s.