Univerzitet u Niu

Fakultet zatite na radu

Vodonikov jonski eksponent

(seminarski rad)

Mentor:

Student:

SADRAJ

Uvod.3
1.Jonizacija vode.4
2.Vodonikov jonski eksponent (pH)............................................................5
3. Indikatori pH vrednosti............................................................................7
Literatura.......................................................................................................9

UVOD

Pojam jona je prvi pominjao Majkl Faradej oko 1830. kako bi opisao estice
koje se kreu prema katodi ili anodi. Ipak, mehanizam po kome se ovo deava nije
opisan sve do 1884. kada ga je Svante Arenijus (Svante August Arrhenius) opisao u
doktorskoj disertaciji na Univerzitetu u Upsali. Njegova teorija prvobitno nije bila
prihvaena (ocenjen je najmanjem prolaznom ocenom) ali je kasnije dobio
Nobelovu nagradu za hemiju 1903. za istu disertaciju.
Jon je naelektrisani atom ili grupa atoma. Proces stvaranja jona iz neutralnih
cestica naziva se jonizacija. Ma kako nastalo, jonsko naelektrisanje potice od
gubitka ili dobitka elektrona. Negativno naelektrisan jon se zove anjon, jer ga
privlaci pozitivno naelektrisana anoda, a pozitivno naelektrisan jon je katjon, jer ga
privlai negativno naeletrisana katoda.
Voda ima veliku primenu u hemiji.Kako se skoro sve reakcije odigravaju u
vodenim rastvorima, to je vrlo vano poznavati ponaanje vode.

1. Jonizacija vode
Nemaki hemiar Kolrau (Kohlrausch) i Hajdvajler (Heydweiller) su 1894.
god. utvrdili da hemijski najistija voda provodi elektrinu struju (merili su
provodljivost vode koja je vie puta destilovana).Ta provodljivost je sasvim mala,
ali merljiva i odreena.To znai da u vodi postoje naelektrisane estice - joni, i da
je voda prema tome elektrolit.
Kao to je poznato, hemijska veza u molekulu vode je kovalentno-polarna.

Slika 1. Hemijska veza u molekulu vode

Sudaranjem polarnih molekula dolazi do uzajamnog dejstva izmeu dva

molekula, pri emu jedan molekul vode gubi protone, a drugi ih prima.Na ovaj
nain se obrazuju dva jona: katjon hidronijum i anjon hidroksil, po jednaini:
H2O + H2O

H3O+ + OH-

(1)

Iz jednaine se vidi da voda daje hidronijum jon H3O+ i reaguje kao kiselina,
ali istovremeno se ponaa i kao baza, dajui hidroksilni OH- jon.
Zbog jednostavnosti jednaina (1) se moe napisati i u jednostavnijem
obliku:
H2O
H+ + OH(2)
jer H3O+ nije nita drugo nego hidratisani proton:
H+ + H2O

H3O+

Merenjem elektrine provodljivosti vode utvreno je da u jednom kubnom

decimetru na sobnoj temperaturi (22oC), svega se jedan desetomilioniti (0,0000001
ili 10-7 ) deo mola vode razlae na jonove. U 1dm3 nalazi se 10-7 mola hidronijum
4

jonova i 10-7 mola hidroksilnih jonova. Iz jednaine (1) se vidi da jonizacijom iste
vode nastaje jednak broj hidronijum i hidroksilnih jona, pa je:
CH3O+= COH- = 10-7 mol/dm3 .
Proizvod koncentracije hidronijum i hidroksilnih jona
proizvod vode:
Kw = CH3O+ . COH-

naziva se jonski

Proizvod koncentracija H3O+ i OH- jona je stalna veliina i na 298.16 K

(22o C) iznosi 10-14 :
Kw =10-7. 10-7 =10-14
Jonski proizvod vode se menja sa promenom tempereature.Sa porastom
temperature naglo raste i vrednost konstante.
Poto je grafiko predstavljanje koncentracije H3O+ jona i OH- jona vrlo
teko, jer je opseg koncentracija ogroman od jedinice do stobilionitog dela, to se
umesto njih uzimaju njihovi negativni logaritmi.

2.Vodonikov jonski eksponent (pH)

Kao sto je reeno koncentracija hidronijum jonova obino je vrlo mala,pa da

bi se izbegla i upotreba razlomaka, odnosno negativnih eksponenata Serenzen
(Srensen) je uveo pojam vodoninog eksponenta ili pH.
Vodonini eksponent ili pH vrednost predstavlja negativni logaritam
koncentracije H3O+ jona :
pH = - log CH3O+
Negativan logaritam koncentracije OH- jona naziva se pOH, ili hidroksilni
eksponent:
pOH = -log COHU vodi bi prema tome bilo:
5

pH = - log 10-7 =7
Poveanjem koncentracije H+ jona pH vrednost rastvora opada i
obrnuto.Ako se nekom rastvoru pH promeni za jedan, koncentracija H+ jona e se
promeniti 10 puta.
U neutralnim rastvorima je pH = pOH = 7 (pH + pOH =7+7=14).
U kiselim rastvorima su koncentracije vodonikovih jona vee od 110-7
mol/dm3 i pH je manja od 7.
U baznim rastvorima koncentracija vodoninih jona manja je od od 110-7
mol/dm3 pa je pH vea od 7.
U sledeoj tabeli dat je odnos koji postoji izmeu koncentracije H3O+ i pH
vrednosti:
CH3O+ 1
pH

10-1

10-2

10-3

10-4

10-5

10-6

10-7

10-8

10-9

10-10

10-11

10-12

10-13

10-14

10

11

12

13

14

Kisela sredina

Bazna sredina

Neutralna sredina
Tabela 1. Odnos izmeu koncentracije H3O+ i pH vrednosti

Prema tabeli uoavamo tri vrste rastvora:

KISEO RASTVOR pH < 7
NEUTRALNI RASTVOR pH = 7
BAZNI RASTVOR pH > 7

3.Indikatori pH vrednosti
Indikatori pH vrednosti rastvora su supstance (najee slabe organske
kiseline ili baze), iji je molekulski oblik u rastvoru drugaije obojen od jonskog
oblika- ukazuju na kiselost ili baznost rastvora.
Indikatori su supstance koje se menjaju na lako uoljiv nain sa promenom
koncentracije nekih jona u rastvoru.Naziv indikator potie od latinske rei
indicare-pokazivati.
Kolometrijski nain odreivanja pH vrednosti se izvodi upotrebom kiselobaznih indikatora. To su slabe organske baze ili kiseline sloene strukture,koje u
zavisnosti od pH vrednosti rastvora menjaju boju.Interval pH vrednosti u kome
neki indikator menja boju naziva se interval promene boje indikatora.
Za brzo odreivanje pH vrednosti esto se koriste indikatorske hartije, i to:
Univerzalni indikator- sa skalom boja za uporeivanje boja za razne pH
vrednosti.
Lakmus hartija- koji je u baznoj sredini plave a u kiseloj sredini crvene
boje.
Primer jednog univerzalnog indikatora je Kolhofov indikator.On se sastoji od
0,1%-nih alkoholnih rastvora prostih indikatora: Sastoji se od smee 0,1 %-nih
alkoholnih rastvorasledeih indikatora: bromtimolplavo, metilcrveno,
fenolftalein i timolftalein, dimetilamino azobenzol.
pH
2 i manje
3
4
5
6
7
8
9
10 i vee

boja
crvena
crvenooran
oran
utooran
uta
utozelena
zelena
plavozelena
ljubiasta

Tabela 2.Interval promene boje univerzalnog Kolthofovog indikatora

Elektrohemijski nain odreivanja pH vrednosti je taniji tj. precizniji, ali za ovo

odreivanje potreban je aparat pH-metar.

Slika 2. pH-metri

pH vrednosti razliitih proizvoda

Proizvodi

pH vrednost

-3,6 1,0

< 1,0

2,0

2,4

2,5

2,9

3,5

4,5

5,0

5,5

< 5,6

6,5

7,0

6,5 7,4
7,34 7,45

8,0

9,0 10,0

11,5

12,5

LITERATURA

1. Isakovi G. i dr., Opta i neorganska hemija , Zavod za udbenike i

nastavna sredstva Beograd , Beograd 2006.
2. Stankovi B. i dr. Analitika hemija sa praktikumom, Zavod za
udbenike I nastavna sredstva Beograd, Beograd 1984.
3. Vajgand V. , Analitika hemija sa osnovama instrumentalne analize, I
deo, Nauna knjiga Beograd, 1981.