f

Don Krstofer
Y '

i ' M /

K entaur, vjaif na fantastika

B ib lioteka * Kentaur

Nauna fantastika

Naslov originala
THE DEATH OF GRASS
Slika na koricama
M om a M a rko vi
Urednik
Ivan V. L a li
Oprema knjige
D o b rilo M. N ik o li
Tehniki urednik
Franjo K om eriki
Korektor
B ranka Jo ve ti
Copyright by John Christopher, 1955
Izdava
Izdavaki zavod Jugoslavija
Beograd, 1976.
Sva prava za Jugoslaviju zadrana
tampa i povez
Beogradski izdavako-grafiki zavod
Beograd, Bulevar vojvode Miia 17
Tira 5 000 primeraka

Don Kristofer

Smrt trave
Prevela
M ilic a M ih a jlo v i

JWQOSLAVIJA
Beograd

Uvod

Kao to se to p o nekad dogaa, smrt je izgladila jedan porodini

razdor.
Kada je Hilda Kanstens posle trinaest godina braka ostala
udovica p o etkom leta 1933. godine, prvi p u t je nakon toliko
vremena pisala svom e ocu. Njihova raspoloenja su se podudarila njena enja za vestmurlandskim brdima posle mnogih
tmurnih godinjih doba provedenih u L ondonu i njegova
usamljenost i elja da jo jednom , pre nego to umre, vidi svoju
jedinu ker i upozna svoje unuke. Deaci ko ji su se kolovali u
drugom m estu, nisu bili pozvani na oevu sahranu, tako da su se
po zavretku letnjeg polugoda vratili u malu kuu u Rimondu
samo da prenoe, pre nego to e sa svojom m ajkom otputovati
na sever.
U vozu je Don, mlai sin, upitao:
A li K A K O TO da se sve ovo vreme nismo viali sadeda
-B everlijem ?"
Njegova m ati je, kroz prozor posmatrajui prljavu, odurnu
okolinu Londona, zadrhtala, verovatno zbog umora i vrelog
dana.
6
Odgovorila je neodreeno: Teko je shvatiti kako je mogue
s dogodi tako neto. Svaa pone, niko je ne zaustavi,* a
zatim nastane utanje koje niko ne prekine.
B ez uzbuenja je razmiljala o vrtlogu emocija u ko ji je bila
zaphvala posle skrovitog i tihog devojatva provedenog u dolini.
Bila je tada sigurna u jedno: ma kakva nesrea je zadesila
kasnije, nikada nee zaaliti zbog te strasti. Vrem e je pokazalo
da se dvostruko prevarila: prvo, u pogledu zadovoljstva ko je su
joj pruili brak i deca, i docnije, kada se sa zaprepaenjem
upitala kako je mogue da takvo zadovoljstvo proizae iz onoga
s^ J e rctrosPcktivno doivela kao traljav i ravo voen ivot.
A h ona tada u njemu nije videla traljavost koje je njen otac
morao biti svestan; tavie, on nije bio u stanju da prikrije svoje
miljenje o tome. Povod za razdor se nalazio u njegovom
gaenju i njenoj ozlojeenosti.
Don upita svoju m ajku: A li ko je otpoeo svau?
Jedino jo j je bilo ao to se ta dva oveka nikada nisu
upoznali. U m nogo emu su liili jedan na drugog, pa je
smatrala da b i se zavoleli da ih njen ponos nije u tom e spreio.
To sada nije vano", odgovorila mu je ona.

6
D avid istog trenutka prestade da ita svoje deje novine. Iako
godinu dana stariji od svog brata, bio je jedva neto vii od
njega; postojala je velika fizika slinost izm eu njih dvojice, te
su m nogi mislili da su blizanci. Samo se David sporije kretao i
sporije mislio od Dona; sem toga, vie je voleo realan ivot
negoli svet ideja.
Upitao je: Kako izgleda ta dolina, m am a?
D olina? Divna je. To j e . . . A li ne! Bie bolje da se
iznenadi. Ionako ne bih umela da ti je opiem.
Na to Don ree: Ali molim te, m am a!
David je zamiljeno upitao: H oem o li je videti iz voza?
Njihova mati se nasmeja. Iz voza? ak ni krajiak. G otovo
sat vonje automobilom udaljena je od Stejvlija
K oliko je velika? upita Don. Da Ii je sa svih strana
opkoljena brdim a? M ati im se samo nasmeila i rekla:
Videete.
Des Hilen, napoliar njihovog dede, sa autom obilom ih je
saekao u Stejvliju, i tako su krenuli u brda. Dan je bio gotovo
na izm aku kada su najzad ugledali Slepog Dila; sunce je upravo
zalazilo iza njihovih leda.
Ovoj uvali bi bolje pristajalo ime Kiklopova doima, jer je
samo jednim okom gledala na zapad. Sa izuzetkom tog otvora,
liila je na tanjir ili duboku iniju ije su se strane gola stena
i opori vres strm o dizale u vis prema nebeskom svodu.
N asuprot jalovosti koja je okruivala dolinu, njena plodnost se
utoliko vie isticala; zeleno ito se povijalo na letnjem povetarcu, a iznad njega, na terenu koji se postepeno peo, deaci
ugledae jo jarkije zelenilo panjaka.
Teko da je ulaz u dolinu mogao biti ui. Levo, na desetak
jardi od puta, otro se uzdizala okom ita stena. Desno se
penuala reka Lipi uz samu ivicu puta. Njena suprotna obala,
udaljena petnaest jardi, zapljuskivala je drugu stranu ulaza u
dolinu.
Hilda Kanstens se okrenula i pogledala svoje sinove.
1? ta ka ete?
G ospode! rekao je Don, ova reka . . . nije mi jasno
odakle ona uopte dolazi u ovu dolinu?
Zove se Lipi. Duga je trideset pet milja od kojih dvadeset
pet tee po d zem ljom , ako je verovati priama. U svakom
sluaju, izbija iz zem lje ovde u dolini. Ima m nogo takvih reka u
ovim krajevim a.
Izgleda d u b oka.
1 jeste duboka. Povrh toga, vrlo je brza. Z ato nema ni
govora o kupanju. Tamo dalje je ograena icom zbog stoke, jer
ako n eko grlo upadne, nema mu spasa.
Don je na to m udro prim etio: Pretpostavljam da plavi
zim i.

7
M ati m u potvrdi glavom. Nekada je redovno plavila. Da li je
jo uvek tako, Des?
Prole zim e sm o mesec dana bili odseeni, odgovorio je
Des. O tkad im am o radio nije tako loe.
Pa to je strano, rekao je Don. Zaista ste odseeni? A li,
mogli biste da izaete preko brda?
Des razvue usne u osmeh. Ima ih ko ji su to pokuali.
M eutim, p u t je sa ove strane stenovit, a jo stenovitiji sa one
druge. Najbolje je sedeti na miru kada Lipi nadoe.
Hilda Kanstens je pogledala svog starijeg sina. B io se
zagledao preda se, u dolinu koju su osvajale guste senke
zalaska; odjednom se ukazae zgrade na H ilenovoj farmi, dok se
Beverlijeva farma, koja se nalazila jo dublje, nije mogla videti.
Pa, ree ona, kako ti se dopada, D avide?
Teka srca je odvojio pogled i okrenuo se prema majci.
Odgovorio jo j je: Mislim da bih voleo da ivim ovde,
za u ve k.
Toga leta su se deaci naigrali i najurcali.
Dolina je bila otprilike tri milje duga i oko pola milje iroka
na najudaljenijim takama. U njoj su se nalazile samo ove dve
farme i reka, koja je ulazila na jugu i tekla duinom od oko dve
milje. Zem lja je bila plodna i dobro iskoriena, ali je dvojici
deaka jo uvek ostalo m nogo prostora za igru; jedan od njih je
imao dvanaest, a drugi jedanaest godina; sem toga ne treba
zaboraviti ni okolna brda podesna za penjanje.
Tako su se popeli na dva ili tri okolna vrha da tu zastanu i
izduvaju se, posm atrajui valovita brda i tresetita izvan doline.
Sama dolina je iza njihovih lea izgledala majuna. Don je
uivao u oseanju visine, osamljenosti i neke vrste gospodarenja;
je r su sa tih isturenih mesta farmerske kuice podseale na
igrake ko je se m ogu rukom dohvatiti i iupati iz zemlje. Zbog
svog bujnog zelenila dolina j e liila na oazu m eu planinama.
Davidu su takvi poduhvati pruali manje zadovoljstva, te je
posle treeg penjanja odbio da prati brata. Oseao se srenim i
zadovoljnim u dolini; okolne padine su ga podseale na
sklopljene zatitnike ake, i zato mu se inilo u isti mah
bespredm etnim i nezahvalnim doticati ih se.
Z bog ovako razliitih pogleda braa su veliki deo vremena
provodila odvojeno. D ok je Don lutao obroncima doline,
David, na sve vee zadovoljstvo svog dede, nije naputao farmu.
Krajem druge nedelje, jednog toplog i oblanog popodneva,
deak i starac su zajedno odetali do njive kraj reke. D eak je
paljivo pratio ka ko njegov deda upka po k o ji klas ita i
posmatra ga. Budui da je slabo video izbliza, bio je prisiljen da
ito odm akne podalje.
R o d e biti dobar, rekao je, samo ako m e oi ne varaju.

8
D esno od njih nije prestajala potmula rika reke Lipi, koja se
izm eu stcna probijala u dolinu.
D avid upita: H oem o ii biti ovde i u vreme etve?"
Zavisi. M oda hoete. A da li bi
ti to eleo ?"
D avid mu oduevljeno odgovori: Jo kako, deda/
Nastala je tiina ko ju je jedino remetila buka reke Lipi. Deda
pogledom obuhvati dolinu koju su Beverlijevi obraivali punih
sto pedeset godina, a zatim okrete lea zem lji i obrati se deaku
pored sebe.
Nee nam dugo trebati da se upoznamo, Davide sine,"
rekao je on. ta misli, da li bi voleo da obrauje ovu dolinu
kada odraste?"
Vie negoli ita na svetu ."
Kad je tako bie tvoja. Farmi je potreban samo jedan
vlasnik, a ja mislim da
tvog brata ni u kom sluaju ne bi
oduevljavao ovakav ivo t."
Don eli da postane inenjer", ree David.
Nadam se da e im ati uspeha na tom poslu. A ta ti
namerava da bude?
Nita odreeno."
Tako sam i pretpostavljao", rekao je deda, ja lino nikad
nisam osetio potrebu za nekim drugim ivotom , sem onog koji
sreem na lipitaunskom trgu; ali isto tako ne znam za drugi ivot
koji bi mi mogao pruiti toliko zadovoljstva. Ova zemlja je
plodna, i vredi da se za nju zaloi ovek koji Je dovoljan sam
sebi i zadovoljan drutvom nekolicine svojih suseda. Pod
zem ljom , tamo u gornjoj livadi, lee neke kam ene ploe; kau
da je u stara vremena ova dolina sluila kao uporite. Pretpo
stavljam da se danas ne bi mogla braniti od topova i aviona, pa
ipak, kad g o d se kro z tesnac vratim u nju, imam oseanje da za
sobom mogu da zatvorim vrata.
Isto to sam osetio i ja ", rekao je David, kada sm o uli
unutra.
M oj deda je", produi D avidov deda, ovde sahranjen po
svojoj elji. ak ni tada ljudi nisu rado gledali na to, ali su
morali da se mire sa izvesnim stvarima koje im se nisu sviale.
D ok mi danas, do avola, moramo da se borimo sa svim i
svaim! ovek treba da uiva pravo da bude sahranjen na
sopstvenoj zem lji."
Pogled mu je odlutao preko zelenog klasja ita.
Nee mi biti teko da je napustim, ako je budem ostavio
svojoj roenoj krvi."
Drugog popodneva Don je stajao na junom vrhu, i poto se
zadovoljio vidikom, krenuo je nizbrdo u dolinu.
Lipi je, od svog izvora do mesta na ko m e je konano
naputala dolinu, proticala uz same ju n e padine, i zbog toga su
one bile pristupane jedino sa istonog kraja doline. A li se

9
deaku, ko ji se nalazio iznad reke, sada inilo da mu ona ne
moe da prepreci p u t dole do padina pored kojih je voda vrila i
kljuala. Jo iz doline video je u strm ini brda usek k o ji j e Uio
na peinu. Z a to je sada poeo da se sputa ka njem u, i tako
izbio na novo uporite.
Silazio je spretno, ali paljivo, je r mada je um eo brzo da
misli i da se kree, nije bio lakomislen. N ajzad je stigao do
useka ko ji se nalazio nekih petnaest stopa iznad mrane vode
pune kovitlaca, i tek tada otkrio da to nije nikakva peina.
Razoaran, potraio je neku novu nasladu za svoju ambiciju.
Upravo iznad same reke, stena je imala izboinu u vidu neke
vrste zaravni. Odatle bi moda mogao da spusti noge do same
brze vode. Tako neto je vredelo manje od peine, pa ipak je
bilo bolje nego vratiti se na farmu, a ne doiveti nita neobino.
Jo opreznije nastavio je da se sputa. Padina je bila strma, a
buka reke Lipi podseala je na pretee reanje psa. Kada se
konano naao na zaravni, ona je imala malo ta da m u prui.
M eutim , sada je poela da ga opseda nova misao samo
jed n u nogu zam oiti u vodu; to bi zadovoljilo nekakav cilj koji
je sebi postavio. N ezgodno pripijen uz obronak brda, mai se
rukom da otkopa sandalu na desnoj nozi. D o k j e pravio taj
pokret, leva noga m u je skliznula p o gla tko j steni. Stao je izbe
zum ljeno da se hvata, svestan da pada, ali nita nije nalazio
p o d rukama. Pao je, i L ipi ledena ak i usred leta primila
ga je i poela divlje da ga baca.
Za deaka tog uzrasta um eo je sasvim pristojno da pliva,
meutim, nije imao nikakvih izgleda u borbi sa silinom ove
reke. Struja ga je odvukla u dubine korita ko je je reka sebi
vekovima dubila, mnogo pre nego to su Beverlijevi ili drugi
zem ljodelci stigli na njene obale. Prevrtala ga je svojim tokom
po p u t slamke, kao da hoe da iz njega istisne dah i ivot. D o
svesti su mu jedino dopirali njena nesavladljiva estina i
neujednaeni otkucaji njegovog vlastitog bila.
A zatim je iznenada zapazio da se mrak ko ji ga okruuje
smanjuje, i da suneva svetlost prodire kroz vodu koja je jo
uvek silovita, ali vie nije tako duboka. Poslednjom snagom
nekako je uspeo da se uspravi, i glava mu izbi na povrinu.
Stresajui se, udahnuo je, i video da se nalazi nedaleko od
sredine reke. N ije mogao da stoji, je r je snaga reke bila isuvie
velika, ve je napola trao a napola plivao noen strujom, dok ga
je Lipi vukla ka tesnacu ko ji je oznaavao kraj doline.
Po izlasku iz doline voda je mirnije tekla. Stotinak jardi nie,
zahvaljujui donekle smanjenoj brzini struje, uspeo je da s
m ukom dopliva do suprotne obale i ispne se na nju. Skroz
m okar i iscrpljen, razmiljao je o razdaljini preko koje ga je za
tako kratko vreme prenela ova sunovraena bujica. Jo uvek je
tako razrogaeno posmatrao, kada do njegovih uiju dopre

10
tutanj dvokolica sa ponijem koje izbie na put, a nekoliko
trenutaka kasnije u glas svog dede.
Hej, Done, nee valjda rei da si plivao?"
Deak je nesigurno stao na noge i posrnuo ka dvokolicama.
Deda ga je doekao na ruke i podigao.
Pretrpeo si mali potres, mladiu. Upao si u vodu?"
Njegov m ozak je i dalje bio paralisan; krajnim naporom je
ispriao ta se dogodilo; glas mu je bio ravan, a reenice
nedovrene. Starac ga je sluao.
Izgleda da si roen za veala. Odrastao ovek bi se oprostio
sa ivotom da je upao kao ti. K ae da ti je glava bila na
povrini, dok su ti noge dodirivale dno? Otac mi je esto priao
o n eko j hridini koja se prua sredinom reke, ali se niko nije
usuivao da to proveri. R eka je vrlo duboka du obe obale."
Posmatrao je deaka, koji stade da drhti vie zbog naknadnog
dejstva onoga to je doiveo, nego iz nekog drugog razloga.
Ali dosta s priom, inae m oem o ovako do mraka. M oramo
te vratiti kui i presvui u suvo odelo. Hajde, sinko!"
Kada deda pucnu malim biem, Don naglo ree: Deda o
ovom e nee nita rei mami, je 1 da? M olim te!"
Starac mu odgovori: A li kako da ne kaem o? I sama e
videti da si m okar do gole k o e ."
Mislio sam da mogu da se osuim . . . na suncu."
Moe, ali ne ove nedelje! Pa ipak . . . Kae, ne eli da ona
sazna da si se smoio? Boji se da e te grditi?"
Ne.
Pogledi im se ukrstie. Dobro, u redu", ree deda. Pri
stajem, uvau tvoju tajnu, mladiu. Hoe li da te odvedem do
HUenovih i da te tamo osuim o? N egde se m ora osuiti."
Vai", ree Don, slaem se. Hvala ti, deda."
Tokovi dvokolica su kripali preko grubog kam enitog puta
dok su deda i unuk prolazili kroz procep, kada ispred sebe
ugledae H ilenovu farmu. Tada starac prekide utanje.
eli da postane inenjer, je li tako bee?"
Don je skrenuo pogled sa nem irne ponornice koja ga je
opinjavala. Da, deda."
Ne bi se posvetio obraivanju zem lje?"
Don je sm otreno odgovorio: ,,T o m e ne oduevljava m nogo."
Na to deda ree sa olakanjem: Dabome da te ne oduevlja
va. Tako sam i mislio.
Zaustio je da kae jo neto, ali se trgao. Tek kada su se nali
na dom aku zgrada na H ilenovoj farmi, on ree:
Drago mi je to to ujem. Volim ovu zem lju kako se samo
m oe voleti ono to je najdrae, ali postoje izvesni uslovi p o d
kojim a je ne vredi imati. I najplodnija zemlja na svetu m oe biti
jalova, ukoliko stvori zlu krv m eu braom."
Posle tih rei on zaustavi ponija, i viknu Desa Hilena po
imenu.

Dvadeset pet godina kasnije, dva brata su stajala jedan pored

drugog na obali reke Lipi. David je podigao svoj tap i njime
pokazao padinu brda.
E no ih!
Don je pratio pogled svog brata do mesta na kom e su se
ukazale dve male prilike kako se s naporom kreu uzbrdo.
Nasm ejao se.
D ejvi, kao i obino, gura napred, ali se kladim na M erinu
izdrljivost; ona e prva stii
na vrh.
Ne zaboravi da je Meri
godinu-dve starija.
Rav si ti stric. Isuvie upadljivo dri stranu svom sinovcu.
O bojica razvukoe usne u osmeh. O na je dobra devojica ,
ree David, ali Dejvi eh, on je D ejvi.
Trebalo je da se oeni i da ima svoju decu.
N ikada nisam imao vrem ena za udvaranje.
Don ree: Pretpostavljao sam da vi zemljoradnici to
obavljate uzgred i bez po muke, dok sadite kupus.
Ja, eto, ne sadim kupus. Nema nikakvog smisla danas sejati
ma ta drugo sem penice i krompira. To trai drava i ja joj to
dajem .
Don ga je pogledao sa interesovanjem . D opada mi se u
ovoj svojoj ulozi estitog i nezgrapnog farm era. Koliko ima
stoke? Kako se prodaje meso, m leko?
M aloas sam govorio o usevima. Mislim da je stoci za muu
svakako odzvonilo. Zauzima vie zemlje nego to sama vredi.
Don odm ahnu glavom. Ne mogu zamisliti dolinu bez
krava.
Stara iluzija gradskog oveka , ree David, da se selo ne
menja. Selo se vie m enja od grada. U gradu se samo nazidaju
drukije zgrade m oda vee i runije, i to je sve. Kada selo
prom eni lik, ono ga prom eni iz osnova.
O tom e bismo mogli raspravljati , ree Don. N a kraju
krajeva . .
David pogleda preko ramena. E no dolazi E n . Kada se
toliko pribliila da ga je mogla uti, on dodade: Pitao si me,
izmeu ostalog, zato se nisam oenio!
En ih obojicu obgrli. Im a neto to mi se svia u ovoj
dolini , ree ona, ,,a to je visok stepen uljudnog ponaanja. Da
li zaista eli da zna zato se do sada nisi oenio, D avide?

12
O n tvrdi da nikada nije imao vrem ena za to , ree Don.
Ti si hibrid , rekla mu je En. U dovoljnoj meri si farm er da
zna da ena treba da bude sastavni deo im etka; ali kako si u isti
mah jedan od novopeenih univerzitetski obrazovanih zemljo
radnika, dovoljno si uglaen da se osea krivim zbog takvog
shvatanja.
,,A kako ti misli da treba da postupam sa svojom enom ,
upitao je David, pod pretpostavkom da sam se naao u prilici
da je imam? T reba li da je upregnem u plug kada traktor
otkae?
To, ini mi se, zavisi od ene, od toga da li je u stanju da
gospodari tobom ili nije.
M ogla bi i ona tebe da upregne u plug! prim eti Don.
,,En, morae mi nai neku simpatinu devojku koja ume da
gospodari. Uveren sam da ima prijateljicu koja bi odgovarala
jednom vestm orlandskom geaku?
O beshrabrena sam ," rekla je En. 1 sam zna da sam svim
silama pokuavala, pa nikad nita.
,,E pa sad! Jedne su bile bez grudi i sa naoarim a, prljavih
noktiju i sa Nju Stejtsm enom pod levom mikom, a druge u
smeno arenom tvidu, najlonu i sa visokim potpeticam a.
,,A ta ima da kae za N orm u?
N orm a je , ree David, elela da vidi kako pastuv
opsluuje jednu od kobila. Po njenom miljenju bi to bio veoma
zanimljiv doivljaj.
Ali ta tu nije u redu ako je u pitanju ena jednog farm era?
David je suvo odgovorio: Ne bih umeo da objasnim. Tek,
stari Des se zaprepastio kada je to uo. Mi imamo svoja
gruba i ukalupljena shvatanja pristojnosti, pa m akar i smena
ona bila.
U pravo je tako kako sam rekla, obratila mu se En. Jo
uvek si delimino civilizovan. Ostae neenja do kraja ivota.
David se nasmeio. Jedno elim da znam hoete li
dozvoliti D ejviju da postane varvarin ovakav kakav sam ja ?
Don na to ree: D ejvi e biti arhitekta. Potrebni su mi
razumni planovi koje u izvoditi kada ostarim. Treba samo da
vidi kakvo udovite sada podiem .
D ejvi e se sam opredeliti, rekla je En. Mislim da
trenutno nam erava da postane planinar. A ta ima da kae za
M eri? Hoe li i nju da pridobije za isto zanim anje?
Ne mogu da zamislim Meri kao arhitektu, odgovorio je
njen otac.
M eri e se udati, dodao je njen stric, kao svaka ena koja
neto vredi.
En ih je posm atrala. O bojica ste pravi divljaci, prim etila je.
Mislim da su svi mukarci takvi. Jedina razlika je u tome to je
politura civilizacije na Davidu malo vie oteena.

13
Nemoj tako," odgovorio je David, ,,ta ima loe u tome ako
se sm atra prirodnim da dobra ena treba da se uda?
Neu se iznenaditi ni ako se Dejvi oeni, rekla je En.
Z ajedno sa mnom studirala je jedna devojka, rekao je
David. Sve nas je tukla u teoriji i ako je tano ono to sam
uo, uglavnom je ona vodila farm u svog oca u Lankairu
negde od svoje etrnaeste godine, m eutim, nije ni diplomirala.
Udala se za nekog am erikog pilota, i sa njim otila da ivi u
D etroitu.
Prem a tom e, prim etila je En, uopte ne treba obraati
panju na svoje keri, jer e se one ionako po\idavati za
amerike pilote i otii da ive u D etroitu.
David se blago nasmeio. Pa, tako nekako!
En ga je pogledala sa meavinom trpeljivosti i oajanja, ali
nije stavila nikakvu dalju prim edbu. Zajedno su utke nastavili
etnju pored obale. U vazduhu se oseao polet meseca maja;
nebo je bilo plavo i belo, dok su oblaci lagano prelazili preko
aurnog panjaka. U dolini je ovek uvek svesniji neba,
uokvirenog pervazom brda. Jedna senka je zaplovila preko tla
ka njima, obavila ih, i ponovo ustupila mesto suncu.
Ovde zaista vlada m ir," ree En. Blago tebi, Davide.
N em ojte se vratiti u neelju, predloio je on. O stanite tu.
Dobro bi nam dola mala pomo oko saenja krom pira, znate i
sami da je Luka bolestan."
M oje udovite me eka," rekao je Don. Sem toga deca
nee nikada uraditi praznine zadatke dok smo ovde. Bojim se
da se moramo na vreme vratiti u London."
,,Na sve strane vlada takvo obilje. Pogledajte sve ovo, pa se
setite jadnih, nesrenih K ineza.
Im a li ta novog? da li ste sluali vesti pre nego to ste
ovamo doli?
A m erikanci alju brodovim a nove zalihe ita.
Im a li kakvih vesti iz Pekinga?
Nita zvanino. Pretpostavlja se da je grad u plamenu. A u
Hong Kongu su morali da odbiju napade vrene preko granice.
Uvijen nain izraavanja, rekao je Don sm rknuto. D a li
ste imali prilike da vidite one stare slike koje predstavljaju poast
pacova u Australiji? Deset stopa visoke ograde od pletene ice
i stotine, hiljade pacova zgomilanih oko njih kao abe skau
jedan preko drugog, sve dok im na kraju ne poe za rukom da
se prebace preko ograde ili dok se ograda ne srui pod njihovim
teretom. Upravo sada tako izgleda Hong Kong, s tom razlikom
sto se uz ogradu ne puu pacovi, ve ljudska bia.
,,Z ar misli da je dotle dolo? upitao je David.
,,Gore ne moe biti. Pacovi su navaljivali iskljuivo voeni
slepim nagonom gladi. Ljudi su inteligentna stvorenja, i zato to
su inteligentni m oraju se preduzeti drastinije mere da bi se

14

zaustavili. Pretpostavljam da odbrana obiluje municijom za svoje

topove i puke, ali je izvesno da je nee imati dovoljno.
Misli da e Hong Kong pasti?"
U veren sam u to. Pritisak e rasti sve dok se to ne dogodi.
Mogu ih u poetku mitraljirati iz vazduha, zasipati avionskim
bom bam a, pa ak i baciti napalm -bom bu; ali e svakog ubijenog
oveka zameniti stotina drugih, koji e u traganju za utoitem
pristizati iz unutranjosti."
N apalm -bom bu!" rekla je En. ,,Oh, ne.
K oje drugo reenje postoji? Ili to ili izvriti evakuaciju;
meutim, nema dovoljno brodova da se itav Hong Kong
evakuie na vrem e.
David ree: ak i da Kinezi zauzmu Hong Kong, tu ne moe
biti dovoljno hrane ni za tri pristojna obroka, pa bi se opet nali
na polaznoj taki.
Tri pristojna obroka? ak ni za jedan, po mom miljenju.
Ali ta sve to znai? Oni gladuju. Kada bi se ti nalazio u istom
stanju, bio bi spreman da ubije za jedan jedini zalogaj.
A Indija? upitao je David. ,,A Burma i sva ostala A zija?
Niko ne zna kako e se stvari razvijati. Oni su bar na
izvestan nain opom enuti. Zbog toga to kineska vlada nije
bila voljna da prizna da se nalazi pred problem om koji nije
u stanju da savlada, dovela je zemlju u ovu najgoru moguu
situaciju."
En je rekla: K ako su mogli i pomisliti da e sauvati tajnu?
Don je slegao ramenima. D ekretom su ukinuli glad sea
li se? U poetku se inilo da sve ide kako treba. U roku od
jednog meseca izolovali su virus da ne bi osvojio pirinana polja.
Prilepili su na njega urednu etiketu virus ung Li. Jo im je
jedino bilo preostalo da pronau neki nain da satru njega, a da
ne unite biljku. Ili da, kao druga mogunost, odgaje biljku koja
bi bila otporna na taj virus. I najzad, nisu imali nikakvog obnova
da pretpostave da e se virus tako brzo rairiti.
,,A kada im je etva onako strano podbacila?"
Prikupili su zalihe za sluaj gladi treba im odati priznanje
za to. Pretpostavljali su da e izdrati do sledee etve. A zato i
ne bi mogli poverovati da e do tog vremena potui virus?"
A m erikanci izjavljuju da su na putu da nau izlaz."
O ni mogu spasti preostali deo D alekog istoka. Ali su
zakasnili da spasu Kinu a to znai i Hong Kong."
Enin pogled bio je uprt u obronak brda i dve prilike koje su
se pentrale ka vrhu.
M ala deca gladuju", rekla je ona. Sigurno im moemo
pomoi na neki nain?
K ako? pitao se Don. aljemo im hranu, ali je to kapljica
vode u okeanu."
Strano je kad ovek pomisli da mi moemo da razgova

15
ramo, da se sm ejem o i alim o , rekla je ona, ,,u jednoj ovako
mirnoj i bogatoj zemlji, dok se sve to dogaa.
David ree: ,,A ta drugo moemo da uradim o, draga? I pre
ovih dogaaja je svakog trenutka veliki broj ljudi umirao u
mukam a; jedina razlika je u tome to se sada broj uviestruio.
Smrt je uvek ista, svejedno da li je zadesila jedno ili sto
hiljada.
En je rekla: ini mi se da si u pravu.
Im am o sree, umeao se David. Virus je mogao isto tako
napasti i ito.
Pa ipak, posledice ne bi bile iste, ta misli? upitao je Don.
Mi ne zavisimo od ita u doslovno istom smislu u kome Kinezi
i uopte Azijati zavise od pirina.
Svejedno, stanje bi bilo veom a ravo. Hleb bi bio racioniran, sigurno."
Hleb racioniran!" uzviknula je En. ,,A u Kini se milioni
bore za nekoliko zrna pirina.
Zautali su. Iznad njih se sunce ukazalo na paretu neba bez
oblaka. Pesma jedne vrste drozda razlegala se uz pratnju
potmule i smirujue huke reke Lipi.
Nesrenici, rekao je David.
,,U vozu na putu ovam o, poeo je Don, jedan ovek je sa
oitim uivanjem objanjavao da su Kinezi prosto dobili ono to
zasluuju i to zato to su komunisti. D a nije bilo dece ve bih
mu rekao ta mislim o nekom e ko ima takva shvatinja.
Pitanje je da li smo mi ita bolji? rekla je En. Setim o ih se
i povrem eno nam je ao, ali se ostalo vreme ponaamo kao da je
sve u najboljem redu i bavimo se svojim uobiajenim poslo
vima."
M oram o," rekao je David. Po mom miljenju nije tano da
se ovek iz voza sve vreme naslauje. Takvi smo mi ljudi. Ne ide
loe sve dok smo svesni koliko smo sreni.
,,U pravu si. ini mi se da je i David neto slino rekao?
U taj mah su uli jedno daleko ,,ehej noeno povetarcem
ranoga leta, i sve troje upravie pogled u tom pravcu. Obrisi
jedne figure ukazali su se u pravcu neba, i, dok su neko vreme
posmatrali, jo jedna se pojavila pored nje.
Don se nasmeio. M eri je prva stigla. Izdrljivost je
pobedila.
Hoe da kae to to je Meri starija, dobacio je David.
H ajde da im m ahnem o, da bi znali da smo ih videli.
Mahnuli su im rukama, a dve prilike su odgovorile na njihov
znak. Kada su nastavili etnju, En je rekla:
U stvari, ako se ne varam, Meri je odluila da postane
lekar.
To je vrlo pam etno , rekao je David. Moi e da se uda za
lekara, pa e zajedno otvoriti ordinaciju.

16
,,A gde to , ree Don, ,,u D etroitu?
Po Davidovom shvatanju, medicina je jedno od onih
korisnih zanim anja, prim etila je En. ,,S tim da ena istovre
meno bude i dobra kuvarica."
David zaeprka po jednoj rupi svojim tapom . Budui da
ivim blie jednostavnim stvarim a, rekao je on, ,,u stanju sam
da ih bolje ocenim. Stavljam korisna zanim anja na prvo, drugo i
tree mesto. Posle toga, nemam nita protiv da se pone sa
takvim izmotacijam a kao to su oblakoderi.
Nemoj tako," rekao je Don, da nije bilo inenjera koji su
sagradili dovoljno veliki andrak u koji moe da se smesti celo
ministarstvo poljoprivrede, gde biste svi vi farmeri bili?
David nije odgovorio na ovu alu. etajui tako, stigli su do
jednog mesta na kome se sa desne strane staze prualo
movarno zemljite, dok je du leve tekla reka. David se sagao
ka jednom busenu trave ije su vlati izrasle gotovo dve stope u
vis. Povukao je i lako iupao dve-tri stabljike.
tetan korov?" upitala je En.
David je odm ahnuo glavom. ,,Oryzoides, iz roda Leersia i
vrste O ryzae.
D a nije tvog botanikog obrazovanja," rekao je Don, to
prosto nita ne bi znailo".
,,R> je o jednoj retkoj britanskoj travi," nastavio je David.
Veoma je retka u ovim krajevima ponekad ete je nai u
junim grofovijam a u Hemiru, Sariju i tako dalje."
K ao da joj lie truli," rekla je En.
Ne samo lie, ve i koren, odgovorio je David. ,,O ryzae
obuhvata tri roda od kojih je Leersia jedan, a Oryza drugi."
Im ena im zvue kao da se radi o nekom progresivnom
enskom soju," propratio je Don.
,,Oryza sativa, rekao je David, je pirina."
Pirina! uzviknu En. Prem a tome . . .
To je pirinana trava, produio je David. Zatim je iupao
jednu dugu vlat i podigao je prem a nebu. Sva je bila proarana
mrljama tam nije zelene boje iji je centar bio mrk; vrh je bio
skroz mrk i natruo ,,A ovo je virus ung L i.
O vde," ree Don, u Engleskoj?"
,,U ovoj zelenoj i lepoj zemlji, ree David. Z nao sam d a je
neki nazivaju i Leersia, ali nisam pretpostavljao da je ovako
daleko dospela.
En je kao opinjena posm atrala travu sa mrljama trulei.
O vo," rekla je, ba ovo."
David je preko movarnog kom ada zemljita pogledao polje
sa itom.
H vala bogu da virusi im aju poseban apetit. Ta prokletinja je
prevalila pola sveta da se uvrei u ovom malom busenu trave
moda u nekoliko stotina ovakvih busenja u itavoj Engleskoj."
Tako je ," ree Don, ito je takoe trava, zar ne?"

17
ito , nadovezao je David, ,,i ovas i jeam i ra da i ne
spom enem o seno za stoku. Kinezima nije lako, ali bi moglo biti i
mnogo gore.
D a , ree En, mogli bismo se mi nalaziti na njihovom
mestu. To si hteo da kae, zar ne? Eto opet smo ih zaboravili.
A verovatno je da emo ve kroz pet m inuta pronai neki
drugi izgovor da ih nanovo zaboravim o.
David je zguvao travu i bacio je u vodu. H itro je otplovila
niz brzake reke Lipi.
Ne ostaje nam nita drugo, rekao je on.

En, koja je bila van igre, ukljui radio da uje vesti u devet
asova. Dzon je najavio igru bez aduta koju po svoj prilici niie
mogao da dobije, u elji da izbaci R odera i Oliviju; njima je
nedostajalo trideset poena da dobiju celu igru. Don stade da se
mrti nad svojim kartam a.
Tada R oder Bakli hvalisavo ree: Navali, mladiu! A kako
bi bilo da sada elegantno odigram ovu devetku?
R oder j'e bio jedini od Donovih starih prijatelja iz armije sa
kojim je odravao prisne veze. Kada ga je En upoznala, nije joj
se svideo, tako da u se njihovi kasniji odnosi uglavnom sveli na
trpeljivost. Gotovo podjednako su joj smetali utisak nekakve
ake razmetljivosti koji je ostavljao, kao i redi trenuci izvesne
ivotinjske depresije; a jo odurnija joj je bila jedna njegova
osobina koju je nazivala sutinskom odbojnou, i koja je
stajala iza oba ova vida njegove spoljne linosti.
Bila je sasvim sigurna da on zna ta ona osea prem a njemu a
i da mu je taj podatak sasvim nevaan, kao i toliki drugi. U
svoje vreme, to ju je jo vie odbilo od njega i, da nije bilo
jedne okolnosti, uticala bi na Dona da prestane da se drui sa
njim.
A ta okolnost je bila Olivija. Kada je Roder, vrlo ubrzo
posto su se njih dvoje upoznali, doveo kod njih ovu prilino
rupnu, krotku i stidljivu devojku koju je predstavio kao svoju
verenicu, En je bila iznenaena, ali i uverena da se njihova veza
poslednja meu vie slinih, bar sudei po Donovom
izvestaju nikada nee zavriti brakom. Ali se u tome
prevarila. Sprijateljila se sa Olivijom prvo zbog pretpostavke da
ce je R odzer ostaviti na cedilu, a zatim da bi mogla da je zatiti
kada se posle venanja on bude pokazao u pravoj boji
M eutim, osetila se ponienom kada je postepeno poela da
shvata da ne samo to Olivija i dalje uiva u na izgled potpuno
srecnom braku ve i da se i sama nala u poloaju da u mnogim
svojim manjim krizama u velikoj meri zavisi od Olivijinoe
toplog i tihog razumevanja. Iako nita vie nije volela Rodera
bila je sprem nija da ga prihvati zbog Olivije.
Don je malom kartom odgovorio na kralja. Olivija je krotko
spustila osmicu. Dzon se neko vreme dvoumio, a zatim je bacio
karte
C1 Se Pobedonsno R oder je asom pokrio obe

19

Jedan glas preko radija, koji je imao naglasak slian spikeru

BBC govorio je:
Izvanredan kom itet za Kinu pri Ujedinjenim nacijam a u
svom poslednjem izvetaju koji je danas objavljen, tvrdi da
najnia mogua cifra ljudi pomrlih od gladi u Kini m ora biti dve
stotine miliona . .
R oder ree: A ha, neko je ovde slab u hercu. A jde da
probam o.
En uzviknu: Dve stotine miliona! N everovatno!
ta je to dve stotine m iliona? pitao je Roder. U Kini ima
more Kineza. Kroz generaciju-dve sve e ih ponovo izroditi.
U ranijim prilikama, En je argum entom odgovarala na Roderov cinizam, ali je ovoga puta vie volela da se uzdri. Misli su joj
bile obuzete uasima koje je stvarala njena mata.
U sledeoj taki izvetaja, nastavljao je spikerov glas,
tvrdi se da je izotop 717 kojim su probno poprskana pirinana
polja, gotovo u potpunosti savladao virus ung Li. Prskanje svih
pirinanih polja ovim izotopom, kao hitnu operaciju, treba da
izvede nedavno osnovana Pomona vazduhoplovna sluba pri
Ujedinjenim nacijama. Pretpostavlja se da su postojee zalihe
izotopa dovoljne da se u roku od nekoliko dana zaspu sva
pirinana polja koja su neposredno ugroena, a ostala za mesec
dana.
N eka je bogu hvala na tom e, rekao je Don.
Poto si zavrio svoju molitvu G ospodu, prim etio je
Roder, m ogao bi da pokrije ovog malog herca.
Olivija se bla^o usprotivila: R odere!
Dve stotine miliona," rekao je Don. M onum entalan
spomenik ljudske gordosti i tvrdoglavosti. D a su est meseci
ranije dozvolili naim ljudima da proue ovaj virus, danas bi bili
ivi.
K ada je ve re o m onum entalnom spom eniku ljudske
gordosti," rekao je Roder, a poto i onako okleva da baci
svog herevog keca, dozvoli da upitam ima li kakvih vesti o
naem malom Tad M ahalu? Do uiju su mi doprli glasovi da
nem ate dovoljno radne snage.
Postoji li neto to ti ne uje?
Roder je bio inspektor za javna pitanja pri M inistarstvu
proizvodnje. iveo je u svetu ogovaranja i prepriavanja koja
su, po Eninom miljenju, hranila njegovu prirodnu neljudskost.
Samo beznaajne stvari," odgovorio je Roder. ta misli,
hoete li je zavriti na vrem e?"
Reci svom m inistru," odgovorio mu je Don, da saopti
svom kolegi da su sva strahovanja izlina. Njegova svita obuena
u sveane odore bie sprem na da ga prati na otvaranju po
unapred utvrenom planu."
Samo, pitanje je," prokom entarisao je Roder, da li e
kolega mog ministra biti spreman za to."

20
Novo zuckanje?"
Ne bih tako neto nazvao zuckanjem. Ko zna, moda e se
ispostaviti da mu je vrat jai od sekire. U svakom sluaju, bie
zanimljivo videti.
R odere, upitala ga je En, ,,da li vam razmiljanje o
ljudskim nedaam a prua veliko zadovoljstvo?
Cim je izgovorila ove rei, zaalila je to je dopustila sebi da
bude izazvana. R oder je upro u nju ispitivaki pogled; imao je
varljivo blag izraz lica, sa bradom koja se, ako je posm atrate iz
izvesnih uglova, povlaila unazad, i krupne smee oi.
Ja sam deak koji nikada nije porastao, rekao je on. K ada
ste bili u mojim godinama, siguran sam da ste se i sami smejali
debeljku koji bi se okliznuo na kori banane. M eutim, danas
mislite kako je slomio vrat i ostavio za sobom oajnu enu sa
tucetom sam ohrane dece. M orate mi dozvoliti da uivam u
svojim igrakama kako najbolje umem i znam .
Olivija ree. O n je nepopravljiv. Nemoj mu zameriti, E n .
Govorila je glasom popustljive majke koja se prem a svom
nevaljalom detetu odnosi trpeljivo, ali je to u isti mah i zabavlja.
Meutim, ono to je prikladno kada je u pitanju dete, besno je
razmiljala En, samim tim ne moe se sm atrati opravdanim
stavom prem a m oralno zaostalom zrelom oveku.
I dalje posm atrajui En, Roder je nastavio: O no to sve
odrasle osobe tananih oseanja, kao to ste vi, m oraju imati na
umu jeste da se za sada dogaaji odvijaju u vau korist a to
e rei, ivite u svetu u kome je sve naklonjeno senzibilnim i
civilizovanim biima. M eutim, stvari se mogu okrenuti nao
pako. Setite se samo koliko traje kineska civilizacija i ta se
tam o upravo dogaa. Kada stomak pone da kri, ponovo
nastane njegovo vrem e.
Sklon sam da se sloim," rekao je Don. Infantilan si
R odere."
Sudei po nekim postupcim a," rekla je Olivija, on i Stiv
potpuno su istog uzrasta."
Stiv je bio devetogodinji sin Baklijevih; R oder je toliko
ludovao za njim da mu nije dozvolio da norm alno pohaa kolu.
Deak je bio prilino sitan, upadljivo inteligentan, i imao je
nastupe nekog iskonskog divljatva.
,,S tom razlikom to e Stiv jednog dana sazreti," ukazala ie
En.
R oder je razvukao usne u osmeh. A ko tako bude, niie moj
sin!"
Po zavrenom prvom polugou deca su se vratila kui, pa su
Kanstensi i Baklijevi kolima otputovali na more da tamo
provedu vikend. Imali su obiaj da zajedniki iznajme karavan;
karavan koji su u odlasku vukla jedna kola, a u povratku druga,

21

pruao je utoite odraslima, dok je troje dece spavalo u

neposrednoj blizini pod atorom.
U putu ih je vreme dobro sluilo, tako da su u subotu ujutro
leali na suncem obasjanom ljunku, odakle su mogli uti i videti
more. D eca bi svaki as odlazila da se okupaju ili da love rakove
du obale. to se odraslih tie, Don i dve ene su se sa velikim
uivanjem sunali. Ali se Roder, koji je imao nem irniju
prirodu, najpre pridruio deci, a zatim je legao na sunce i sve
oitije ispoljavao dosadu i nemir.
Poto je R oder vie puta pogledao na svoj sat, Don ree ,,U
redu. H ajde da se presvuem o.
Z ato?" upitala je En. K uda nam erava? Z ar nisi obeao
da e kuvati?
Im a ve pola sata kako se Roderu osuio jezik," rekao je
Don. Mislim da bi bilo pam etno da ga odvezem do sela.
Siguran sam da su ve otvorili."
Im a dobrih pola sata kako su otvorili," umeao se Roder.
Odveem o se tvojim kolim a."
R uak e biti gotov u jed an ," dobacila je Olivija. Z a onog
ko zakasni nema nita."
Ne brini."
Dok su se pred njima nalazile ae, R oder ree:
Sad mi je ve bolje. Uvek sam na moru edan. Verovatno da
je tom e uzrok so koja se nalazi u vazduhu.
Don je otpio iz svoje ae, a zatim je ponovo spustio na sto.
K ao da ti neto ne da mira, Rod. Primetio sam to jue. ta
te to b rine?
Sedeli su u sali gostionice. V rata su bila otvorena, tako da su
mogli videti poljunanu stazu sa ove strane puta i iroki
travnjak iznad njega. Vazduh je bio topao i blag.
Ovakvo vreme kukavica voli," R oder je citirao: D ok tako
sede pred krmom Putnikov predah , devojke etaju u lakom
muslinu, a graani sanjaju o zapadu i jugu . . Isti je sluaj i sa
mnom. U znem iren? Moda i jesam ."
M ogu li ti pomoi na neki nain?
Roder ga je za trenutak ispitivaki posm atrao. Prva dunost
jednog inspektora za javna pitanja, rekao je on, jeste
odanost, druga diskrecija, dok u treu, bednu kategoriju spada
onaj ko ima brz jezik i obiaj da se izlane. M oja nevolja je to
uvek drim stisnute paleve kada se zakunem na vernost i
utanje onome ko nije moj lian prijatelj.
O emu se radi?
D a si ti na mom m estu, rekao je Roder, ne bi mi se
poverio, zato to je estitost jedan od tvojih kamenova
spoticanja. Stoga, ovo to u ti rei m ora uvati u najstroijoj
tajnosti. Z a sada ni E n ne sme nita znati. ak ni Oliviji nisam re
rekao.

22
A ko je stvar toliko vana, ree Don, m oda bi bilo bolje
da ni meni ne kae nita.
Iskreno govorei, mislim da bi bilo pam etnije kada stvar ne
bi drali u m raku, ali nije o tome re. Jedino mi je stalo da,
poto stvar procuri, ne posum njaju u mene. A da e procureti
o tom e nem a sum nje.
Sad si me ve zagolicao.
Roder ispi au do dna, saeka da i Don to isto uini, pa obe
ae odnese do anka da se napune. Kada se vratio, otpio je jedan
dug gutljaj pre nego to je ponovo progovorio.
A tada ree: Sea se izotopa 717?
O noga ime prskaju pirinana polja?
D a. Postojala su dva razliita miljenja o tom e kako da se
savlada virus. Jedni su eleli da pronau neko sredstvo koje e
ubiti virus, dok su drugi smatrali da je najbolje odgajiti biljku
koja bi bila otporna na virus. Oigledno je da je drugoj grupi
bilo potrebno vie vremena, pa je zato pridobila manje
pristalica. Zatim su pobornici prvog shvatanja pronali izotop
717, zakljuili da neosporno deluje na virus i bacili se na
posao.
injenica je da su unitili virus, rekao je Don. Video sam
fotografije koje to dokazuju.
N a osnovu onoga to sam ja uo, virusi su udne zverke. Da
su pronali pirina koji je otporan na virus, problem bi bio reen
kako treba. G otovo je sigurno da se moe pronai protivvrsta
bilo emu, ako se stvar svestrano proui, ili ako se radi u
dovoljno velikim razm eram a.
Don ga je posm atrao. N astavi.
Oigledno je da je to sloeni virus. Do sada je otkriveno
najm anje pet njegovih faza. Kada je pronaen izotop 717 bile su
poznate etiri faze koje je sve ovaj izotop unitavao. Petu fazu
su otkrili tek kada se ispostavilo da virus ipak nije zbrisan.
Ali u tom sluaju . .
ung Li, rekao je Roder, daleko prednjai u svem u.
Don ree: Hoe da kae da jo uvek postoji ivi ostatak
ovog virusa na poljima? To ne moe biti nita drugo do ostatak,
s obzirom na veliko dejstvo koje ima izotop 717.
Samo ostatak, odgovorio je Roder. N eosporno je da se
razvoj dogaaja mogao okrenuti u nau korist. Tako se faza broj
5 mogla sporije razvijati, iako su prethodne etiri brzo napredo
vale. M eutim, po onome to ujem, ona se iri podjednako
naglo kao i njene prethodnice.
Don je lagano izgovorio svoju misao: Prem a tome, nalazimo
se tamo odakle smo krenuli. Ili, ne ba sasvim odakle smo
krenuli. Na kraju krajeva, ako su ve pronali sredstvo koje je
savladalo prve etiri faze, zato ne bi bili u stanju da ugue i
petu .

23
To isto i ja mislim," ree Roder. Ali postoji neto sasvim
drugo to unosi nem ir."
,,A to je?"
Faza broj 5 je bila maskirana ostalim fazama pre nego to je
izotop 717 poeo da deluje. Ne umem ba tano da objasnim
stvar, tek jai ogranci na neki nain su spreavali dejstvo faze
broj 5. Kada ih je izotop 717 uklonio, faza broj 5 je bila u
stanju da nastupi i pokae svoje zube. O na se razlikuje od svoje
velike brae u jednom vanom pogledu."
Don je ekao; Roder je otpio gutljaj piva.
A zatim je nastavio: Virus ung Li je imao apetit za rod
Oryzae iz porodice Gramineae. Faza broj 5 je daleko manje
probirljiva. O na napreduje na svim biljkama iz porodice G rami
neae
G ram ineae?
Roder se prilino tuno nasmeio. 1 sam sam nedavno
nauio ove izraze. Gramineae znai trave sve trave.
Don se seti Davida. Im ali smo sree. T rave, ree on,
pa to znai i itarice.
ito, ovas, jeam, ra toliko za poetak. A zatim dolaze
na red meso, mleni proizvodi, ivina. Kroz godinu-dve,
iskljuivo emo se hraniti ribom i pom fritom ukoliko budem o
imali masti da isprimo krom pir.
Valjda e pronai neki izlaz.
H oe, ree Roder, dabom e da hoe. Savladali su
prvobitni virus, nije li tako? Pitam se u kom pravcu e faza 6
usmeriti svoj delokrug m oda e se okom iti na krom pir?
Donu je pala na pam et jedna misao. A ko ve ute o tome
a pretpostavljam da se stvar raspravlja na m eunarodnom
nivou nije li to moda zato to su gotovo sigurni da imaju
reenje takorei u fioci?
To je samo jedan nain gledanja na ovo pitanje. Meni neto
govori da verovatno ekaju dok ne rasporede m itraljeze.
M itraljeze?
M oraju se priprem iti, rekao je Roder, za sledeih dvesta
m iliona.
Iskljueno je da doe do toga, sve dok postoje svetske
rezerve koje se prikupljaju jo od samog poetka. Na kraju
krajeva, da su Kinezi bili toliko razboriti i pozvali u pom o . . .
Sjajan smo mi soj, prim etio je Roder. Pronali smo nain
da koristimo ugalj i benzin, i tek to su nae maine poele da se
kotrljaju bili smo gotovi da se popnem o u voz na nuklearni
pogon. Um je izgubio korak sa napredovanjem oveanstva za
poslednjih sto godina. Da sam M arsovac, ne bih se kladio ak ni
hiljadu prem a jedan na intelekt one vrste koji nije u stanju da
potue neto tako siuno kao to je virus. Nemoj misliti da
nisam optimist, pa ipak volim da zadrim svoj ulog ak i kada su
izgledi dobri.

24
ak i kada se stvar posm atra sa najnepovoljnije take
gledita," rekao je Don, ipak bismo se mogli prehraniti ribom i
povrem. Smak ne preti svetu.
Misli da bismo mogli? upitao je Roder. Svi mi? Nikako,
po dananjoj potronji hrane.
O naj ko ima farm era u porodici u stanju je da prikupi
nekoliko korisnih obavetenja, rekao je Don. Jutro zemlje
daje izmeu jednog i dva tovara mesa, odnosno trideset tovara
hleba. Dok na istom tom kom adu zemlje rodi deset tona
krom pira.
O hrabrio si m e, prokom entarisao je Roder. Sada sam
spreman da poverujem da faza 5 nee potpuno zbrisati ljudsku
vrstu ; Zbog toga mi ostaje da se pobrinem jedino za svoje
najblie. Odnosno, mogu da skrenem panju sa optih pitanja.
D oavola! rekao je Don. Pa ovo nije K ina.
N ije , odgovorio je Roder. O vo je zemlja od pedeset
miliona stanovnika koja uvozi gotovo polovinu svojih potreba u
hrani.
M oraem o da pritegnem o kaieve.
.Pritegnuti kai na kosturu, rekao je Roder, glupo
izgleda.
Ve sam ti rekao, ponovio je Don ako poseje
krom pir um esto itarica, dobie koliinski est puta vie.
A sad poteci, i reci to vladi. M eutim, kad bolje razmislim,
nemoj. Bilo kako bilo, nisam voljan da rtvujem svoje zapo
slenje. Sem u sluaju da sam skroz pogreno obaveten. Ti si
sada upuen u sutinu stvari. ak i kada bih verovao da si jedini
ovek koji raspolae reenjem, i kada bih znao da bi sve nas to
reenje moglo spasti od gladi, dvaput bih razmislio pre nego to
bih ti savetovao da razglasi injenicu da sam ti ja provalio
stvar.
D vaput, verovatno, rekao je Don, ali ne i triput. Radilo
bi se i o tvojoj budunosti.
A h , produio je Roder, ali jo neko bi mogao raspola
gati istim podatkom ; moda bi se pojavilo jo koje spasonosno
sredstvo; m oda bi virus izumro sam po sebi; m oda bi se pre
ove katastrofe zemaljska kugla sudarila sa suncem i tako bih
ja ni za ta izgubio svoj posao. Prevedi to na politiki jezik
i prebaci na nivo vlade, pa e shvatiti. Jasno je, ukoliko ne
pronaem o nain da zaustavimo virus, jedini razuman korak
koji treba preduzeti jeste posejati krom pir svuda i na svakom
moguem mestu. Ali u kom trenutku treba objaviti da se virus
ne moe zaustaviti? 1 ako naikamo ovu zelenu i lepu zemlju
Englesku povrtnjacim a s krom pirom , a neko ipak uspe da uniti
virus ta misli da e rei birai, kada im se sledee godine
poslui krom pir um esto hleba?
N em am pojm a ta e rei. Ali znam ta bi trebalo da kau

25
__hvala bogu to nismo kao Kinezi spali na to da postanem o
ljudoderi.
Zahvalnost, rekao je Roder, nije najupadljivija crta
nacionalnog ivota u svakom sluaju to nije, kada se stvari
posm atraju sa politike take gledita.
Donov pogled je opet odlutao kroz otvorena vrata gostionice
nekud daleko. Na travnjaku sa druge strane puta, grupa seoskih
deaka igrala je kriket. Kao da su sami sunevi zraci prenosili
njihove glasove.
V erovatno da obojica po malo preterujem o, rekao je on.
D aleko je od vesti da je faza 5 stupila u dejstvo, do ishrane
krom pirom , odnosno, gladi i ljudoderstva. Od trenutka kada su
se naunici stvarno bacili na posao, bilo im je potrebno samo tri
meseca da pronau izotop 717.
D a, ree Roder, i to je ba ono to me zabrinjava. Svaka
vlada na svetu e se teiti ovom umirujuom injenicom. Do
sada nas naunici nikada nisu izneverili. I mi neemo odista
poverovati da e nas obm anuti, sve dok to ne uine.
K ada neto do sada nikada nije izneverilo, ima mnogo
osnove u pretpostavci da nee ni sada.
Tako je , ree Roder, pretpostavljam da nee. Podigao
je gotovo praznu au. Baci poslednji pogled svoj na sve sa
nepom uenom ljubavlju. Svet bez piva? Ne da se zamisliti. Ispij,
pa emo jo po jed n u .

Vest o pojavi faze 5 virusa ung Li razglasila se tokom leta,

posle ega su usledile pobune velikih razm era u onim delovima
Dalekog istoka koji su bili najblii ii zaraze. Zapadni svet je
sve to posm atrao sa blagonaklonom zabrinutou. ito je
brodovim a odailjano u ugroene krajeve gde su oklopne
divizije morale da ga tite. U m euvrem enu se nastavilo sa
ulaganjem napora u laboratorijam a i terenskim istraivakim
centrim a irom sveta da se uniti virus.
Farm erim a su data uputstva da sa najveom moguom
panjom prate sve prom ene koje izaziva virus; detaljno je
razraen zakon o tekim kaznam a u sluaju da neko ne prijavi
neku prom enu, kao i o pristojnoj naknadi za unitene useve
zaraene virusom. Bilo je utvreno da se faza 5, kao i prvobitan
virus, prenosi i preko korena i preko vazduha. Postojala je nada
da e se unitavanjem zaraenih useva i stvaranjem krevina u
vidu pojaseva odreene veliine na okolnom zemljitu zaustaviti
irenje virusa dok se ne pronae sredstvo koje e ga potpuno
iskoreniti.
Ova mera je imala um eren uspeh. Faza 5, kao i njene
prethodnice, prebacila se na drugu polovinu zemaljske kugle, pa
ipak je otprilike tri etvrtine norm alne etve prikupljeno na
zapadu te godine. Na istoku su se dogaaji nepovoljnije odvijali.
Poetkom avgusta je bilo jasno da je etva u Indiji uasno
podbacila i da ovoj zemlji preti glad. Burm a i Japan su se
nalazili u jedva neto boljem poloaju.
Na zapadu je pitanje pomoi ugroenim oblastima poelo da
dobija drukiji vid. Svetske zalihe su ve bile strahovito
smanjene kada je prethodnog prolea pokuano da se pomogne
Kini. Tako da se sada, zbog izgleda na slabu etvu ak i u
najm anje pogoenim oblastima, poelo javno govoriti o onome
to se ranije samo nasluivalo.
Poetkom septem bra je Predstavniki dom Sjedinjenih A m e
rikih Drava odobrio am andm an predsednikog zakona o
pomoi u hrani, zahtevajui da se prim eni Plimsolov princip na
prehram bene zalihe nam enjene potronji u zemlji. Odlueno je
da se izvesna minimalna tonaa svih vrsta hrane smesti u
skladita i nameni iskljuivo upotrebi u okviru Sjedinjenih
Am erikih Drava.
En nije mogla da se uzdri, a da ne izrazi gnuanje.

27
M ilionima preti glad , govorila je ona, ,,a ti pregojeni starci
im uskrauju hranu.
Obe porodice su se bile okupile na aju, u bati kod
Baklijevih. Sa izvesnom zalihom kolaa deca su se zavukla u
dbunje odakle se povrem eno razlegala vriska i kikot.
K ako sam i sam jedan od onih koji se nada da e doiveti da
postane pregojeni starac," rekao je Roder, nisam siguran da
ja treba da se bunim protiv toga.
M ora priznati da ta odluka sadri izvestan prizvuk bezdunosti, rekao je Don.
Svaki akt sam oodbrane je ima. to se A m erikanaca tie,
nevolja je u tom e to oni uvek dre svoje karte na stolu. Ostale
zemlje koje proizvode ito jednostavno e sedeti na svojim
zalihama i utati.
En ree: Ne mogu da poverujem u to .
Zaista? O nda recite kada su Rusi poslednji put poslali neki
brod sa itom na istok. Imam i ja dva-tri stara eira koja bi bila
dobra za jelo .
Izuzmimo njih jo uvek postoje Kanada, A ustralija, Novi
Zeland.
Zem lje o kojim a je re mogu uputiti pomo jedino ako se
oglue o politiku britanske vlade.
Zbog ega bi im naa vlada zabranila da to ine?
,,Zato to nam ito samima moe ustrebati. Mi se iz sveg
srca ak mogu rei oajniki nadam o da je krv gua
od vode koja nas razdvaja. A ko se virus ne savlada do sledeeg
leta . . .
Ali ovi ljudi sada gladuju?
O ni uivaju nae najdublje saoseanje.
Pogledala ga je razrogaeno, prvi put sa neprikrivenom
netrpeljivou. K ako m oete!
Roder joj je vratio istim pogledom. Jednom prilikom smo
se sloili da sam ja m oralno zaostao ovek seate li se? Ako
ve idem na nerve ljudima oko sebe, ne zaboravite da i oni
mogu ponekad da me razdrae. Tako, na primer, ne podnosim
glupavo eprtljanje. Verujem u nagon sam oodranja i odbijam
da ekam da mi stave no pod grlo, a da prethodno ne
zapodenem borbu. Ne vidim nikakvog smisla u tome da se
detinja poslednja kora da izgladnelom prosjaku.
Poslednja kora . . . En ga je pogledala preko stola prekri
venog ostacima bogatog posluenja. O vo nazivate poslednjom
korom ?
Roder joj je odgovorio: D a sam se ja pitao, u ovoj zemlji
se ne bi pojeo ni jedan kola za poslednja tri meseca, a hleb bi
bio strogo racioniran. Povrh toga, ne bih ni zrno ita odvojio za
Aziju. Gospode boe! Pa zar vi ljudi ne shvatate ekonom ske
injenice ove zem lje?
A ko ostanem o po strani i dozvolimo da toliki milioni pomru

28
od gladi, a da ni prstom ne mrdnem o, onda zasluujemo da nas
zadesi ista nesrea, rekla je En.
Z bilja? upitao je Roder. ,,Ko smo mi? D a li treba Meri,
Dejvi i Stiv da poum iru od gladi zato to sam ja bezduan?
Olivija na to ree: Zaista je bolje ne razgovarati o tome. Mi
tu nita ne moemo pomoi mi kao pojedinci ni u kom
sluaju. Jedino nam ostaje da se nadam o da dogaaji nee uzeti
tako rav o brt.
Prem a najnovijim vestim a," rekao je Don, pronali su
neko sredstvo koje daje veoma dobre rezultate u borbi protiv
faze 5 .
E to ! uzviknula je En. ,,A kada stvari tako stoje, ime se
uopte moe opravdati odluka da se ne alje pomo na istok?
Time to emo moda m orati idueg leta da racioniramo
hran u ?
V eom a dobre rezultate, ponovio je Roder ironino. A daj
li vam je poznato da su otkrivene jo tri faze posle pete? Zai
m ene lino postoji samo jedna nada izdrati dok virus ne
izumre sam po sebi, od starosti. Deava se to ponekad. A da li
e tada ostati i jedna vlat trave da se ponovo pone iz poetka,!
sasvim je drugo pitanje.
Olivija se sagla da pogleda travnjak po kom e su bile
rasporeene stolice.
Teko je poverovati, ree, zar ne da taj virus zaista
unitava svaku travku gde god se pojavi?"
R oder je uzbrao jednu vlat trave i stao da je posm atra drei!
je prstima.
O ptuuju me da nemam m ate, rekao je. To uopte nijel
istina. U stanju sam da i te kako dobro predstavim sebi sliku]
Indijaca koji umiru od gladi. Ali isto tako mogu da zamislim i]
ovu nau zemlju poutelu i golu, osirom aenu i opustelu i nau!
decu kako vau koru sa drvea.
Svi su neko vreme sedeli utke; odsustvo rei je popunjavala
daleka ptiija pesma i veseli, razdragani povici dece.
Don progovori: K ako bi bilo da krenem o kui. M oram da
razradim motor. Suvie dugo je m irovao. Pozvao je po imenu
Meri i Davida. Pa ipak: moda e nas ta nevolja mimoii, z a i
ne R od."
R oder ree: 1 sam isto kao i svi vi sedim skrtenih ru k u l
Trebalo bi da ponem da uim kako se vodi borba bez oruja i
koji je najbolji nain da se raskom ada ljudsko telo na
anatom ske delove, peenja radi. A ja, eto, i dalje sedim i gubim
vrem e.
Na putu kui En je odjednom rekla:
Zverski je to stav. Zverski!"
Don je opom enuo klimnuvi glavom i pokazao na decu.
En ree: D obro, ima pravo. Ali to je ipak uasno.

29
O n mnogo pria, rekao je Don. M eutim, sve te njegove
prie ne znae nita.
Mislim da znae.
Olivija je potpuno u pravu. Mi, kao pojedinci, ne moemo
nita uiniti. Jednostavno treba ekati i nadati se najboljem ."
N adati se najboljem ? Nee valjda rei da si poeo da
pridaje znaaj njegovim mranim proroanstvim a!"
Don nije odmah odgovorio, ve je neko vreme posm atrao
razbacano jesenje lie i negovanu travu londonskih predgraa.
Njihov autom obil je projurio pored jednog mesta na kome je
trava bila prekopana u duini od deset do petnaest jardi i videla
se gola zemlja: jo jedno od manjih ratita u borbi protiv faze
broj 5.
Ne, zaista ne mislim tako. Nemogue je da se to dogodi."
Kako je zima smenjivala jesen, tako su sa istoka stizale sve
gore vesti. N ajpre su Indiju, a zatim Burmu i Indokinu zahvatili
glad i varvarstvo. Ubrzo za njima stradali su Japan i istone
drave Sovjetskog Saveza, dok je Pakistan, poput oajnikog
talasa, krenuo u osvajanja na zapad; i m ada su osvajai bili
samo izgladnele i nenaoruane skitnice, zaustavljeni su tek kada
su dospeli do Turske.
One zemlje koje jo uvek relativno nije bio napao virus Cung
Li, zabezeknuto su posm atrale prizor, jedva verujui uasima. U
zvaninim izvetajima isticana je veliina ovog okeana gladi u
kome bi se svaka pomo svela na jednu kapljicu, ali je
izbegavano pitanje da li je realno mogue pruiti rtvam a pomo
u hrani. Oni koji su se zalagali da se upute izvesne zalihe nalazili
su se u manjini, i to u manjini koja je bivala sve nepopularnija
kako su stizala obavetenja o razm eram a ovih pustoenja i kako
je postajalo jasnije da e se ona proiriti i na zapadni svet.
Tek pred sam Boi su brodovi sa tovarim a ita ponovo
zaplovili prem a istoku. Za ovim dogaajem je usledila ohrabru
jua vest iz zapadne hemisfere da se u Australiji i Novom
Zelandu, zahvaljujui rigoroznom sistemu budnosti i unitava
nja, virus dri pod kontrolom . Kako su tog leta prilike bile
naroito povoljne, postojali su izgledi da etva bude jedva neto
ispod prosene.
Sa ovom veu se digao novi talas optimizma. Objanjavano
je da su strahote koje su zadesile istok uglavnom bile mogue
zato to Azijati nisu bili u dovoljnoj meri istrajni i efikasni.
Moda je nemogue potpuno odstraniti virus sa oranica, ali je
injenica da su Australijanci i Novozelanani pokazali da su ga
na svom terenu ograniili. Ako bude zaveo sline mere
predostronosti, zapadni svet e moi da preivi beskonano dug
vremenski period, a da mu jedino bude uskraeno obilje u hrani.
U m euvrem enu se u laboratorijam a i dalje vodila borba protiv
virusa. Svakim danom se bliio trenutak velike pobede nad

30
nevidljivim neprijateljem . U toj atmosferi trezvenog optimizma,
Kanstensi su krenuli na svoje uobiajeno putovanje na sever da
u lepom Dilu provedu Boi.
Prvog jutra po dolasku, Don je sa svojim bratom poao u
obilazak farme.
Susreli su prvi komad ogoljene zemlje na manje od sto jardi
od farm erske kue. Njegov prenik je iznosio oko deset stopa;
crno, izmrzlo i golo tle zjapilo je prem a zimskom nebu.
Ljubopitljiv, Don poe ka njemu, a David za njim.
Im a li mnogo ovakvih pojava ovde kod teb e? upitao ga je
Don.
M oe ih biti desetak.
Trava oko ove razjapljene rane, iako naeta mrazom, bila je
naizgled sasvim zdrava.
R ekao bih da ga sa uspehom savlauje.
David odm ahnu glavom. Nita to ne znai. Manje-vie je
dokazano da se virus iskljuivo razmnoava u sezoni bujanja,
mada niko ne zna da li moe ili ne moe opstati u latentnom
stanju u biljci za vreme mrtve sezone. Sam bog zna ta e nam
prolee doneti. D obra treina ovih mojih okuenih rana pojavila
se jesenas.
Znai li to da zvanini optimizam nije ostavio utisak na
tebe?"
David je upro svoj tap u golu zemlju. O vo ostavlja utisak
na m ene."
Savladae ga. Budi uveren."
Dravni savet je bio izdao nareenje," rekao je David, da
se, na svim obradivim povrinama na kojim a su se ranije sejale
itarice, sada posadi krom pir.
Don klimnu glavom. Cuo sam za to."
M aloas su opozvali naredbu posle sinonih vesti."
V erovatno na osnovu izvetaja da se stvari povoljno razvi
jaju .
David mu je sm rknuto odgovorio: M a koliko oni verovali u
svoje izvetaje, ja sledeeg prolea sadim krom pir i repu."
,,A ne penicu, jeam ?"
Ni jedno jedino jutro."
Don je zamiljeno primetio: U koliko do tada virus bude
potuen, cena itaricama e ogromno skoiti."
Misli li da niko o tome ne vodi rauna? Pa zato su onda
povukli naredbu?"
Nije im lako, slae se? upitao je Don. A ko zabrane da se
seju itarice, a virus bude savladan, ova zemlja e morati da
uveze sve potrebne koliine u itu, i to po kakvim cenam a. !
To je prava kocka , ree David. ,,S jedne strane zemlje, a
s druge visoki porezi.
Izgledi ipak m oraju biti vrlo dobri."

31
David odm ahnu glavom. Z a mene nisu najbolji. Ja ne
odstupam od krom pira.
David je ponovo dotakao ovu tem u po podne, na sam dan
Boia. Meri i mali David su bili izali na mrazni vazduh da bi
bolje savladali obilat boini ruak. Troje odraslih, kojima je
vie godio miran nain varenja, zavalili su se u fotelje i, bez
imalo poleta, sluali H ajdnovu simfoniju sa gramofonskih ploa.
K ako ti, Done, napreduje ono tvoje udovite? pitao je
David. D a li si ga na vreme zavrio?
Don je potvrdio glavom. G otovo mi se smuilo kada sam ga
ugledao u svoj njegovoj odvratnosti. Ali mislim da e ovo koje
sada podiemo po nekim elem entim a daleko isprednjaiti u
pogledu one krajne runoe.
Pa zar ba mora da ga gradi?
Prinueni smo da prihvatim o svaku ponudu koju dobijemo.
ak se i jedan arhitekt m ora prilagoditi udima oveka koji je
spreman da potroi novac, a ja sam samo obian izvoa
radova."
Ali ti ipak nisi vezan mislim ti lino?"
Jedino zbog potrebe za novcem."
A da li bi mogao da uzme jednu godinu neplaenog
odsustva, ako zaeli?
K ako da ne. Samo to bi tada ostao nereen jedan mali
problem: ishraniti porodicu.
M nogo bih voleo da ovde kod mene provede godinu dana."
Don se odjednom uspravio u fotelji. K ako?"
Uinio bi mi uslugu. U tom sluaju nee m orati da brine za
novac. Postoje samo tri naina na koje jedan farm er moe
potroiti svoju krvavo steenu zaradu da proiri imanje, da je
strai na pijanke, ili da gomila novac. Nikada nisam poeleo da
imam zemlje van ove doline, a to se troenja tie, ne zanima
m e.
Don je lagano izgovarao svoju misao: D a ne govori tako
zbog virusa?
M oda je glupo," rekao je David, tek meni se ne svia ovo
stanje. Imao sam prilike da vidim slike koje predstavljaju
zbivanja na istoku.
Don je pogledao En. O na ree:
Ali radi se o istoku, zar ne? ak i da doe do stiske na
svet je disciplinovaniji. Mi smo navikli na racioniranje i
nestaicu. tavie, trenutno nema nikakvog znaka o nekoj
stvarnoj nevolji. Malo je previe traiti od Dona da ostavi svoj
posao i zanem ari sve nas da bi doao ovamo i godinu dana iveo
na tvoj raun samo zato to dogaaji mogu okrenuti
naopako.
Sedimo ovde, ree David, oko vatre, na miru i punih

32
stomaka. Znam da je teko zamisliti budunost u kojoj neemo
biti u stanju da nastavimo ovakav nain ivota. Pa ipak, zabrinut
sam .
D o sada jo nikada nije bilo bolesti , rekao je Don, koja
je napala biljni ili ivotinjski svet, a da se nije iscrpila i ostavila
potom ke raznih vrsta da ive i mnoe se. Seti se crne sm rti.
David je odm ahnuo glavom. isto nagaanje. Ima stvari
koje ne znamo. ta je ubilo velike reptile? Ledeno doba? Sukob
vrsta? A zato ne bi mogao biti i virus? Zatim , ta se dogodilo sa
silnim biljkama koje su za sobom ostavile fosile, ali ne i
potom stvo? Opasno je zasnivati svoje argum ente na injenici da
do sada nismo naili na takav virus tokom ovog kratkog
vremena prouavanja. ovek moe provesti itav svoj vek, a da
ne vidi tamo neku kom etu, jer prosto nije vidljiva golim okom.
To ipak ne znai da kom ete ne postoje.
Don ree sa izrazom odlunosti: To je vrlo lepo od tebe,
Dejv, ali ne mogu da prihvatim tvoju ponudu, razum ee me.
Moda i ne mislim toliko na okolnosti koje bi izazvao takav
korak, ali moram priznati da iskreno volim svoj poziv. A kako
bi bilo da ti provede jednu godinu kod nas u H ajgejtu i uiva
ne radei nita?
Z a mesec dana bih od tebe napravio farm era.
O d Dejvija, moe biti.
Zidni sat, koji je pospano otkucavao, nalazio se sto pedeset
godina na istom mestu, sem za vreme velikih sprem anja u
prolee. Zamisliti da e virus odneti pobedu, razmiljala je En,
jo je manje mogue ovde nego to se to inilo u Londonu.
Ona ree: Na kraju krajeva, pretpostavljam da bismo mogli
doi ovamo, ako se stanje pogora. Ali za sada o tome nem a ni
govora.
M oram priznati da o tome ve due vreme ozbiljno
razmiljam, rekao je David. K ada sam prvi put doao ovamo
u dolinu, deda Beverli mi je rekao jednu stvar da je, kad god
bi pri povratku u dolinu proao kroz tesnac, redovno oseao da
moe za sobom zatvoriti vrata.
Im a neeg u tom e," rekla je En.
A ko dogaaji krenu kako ne valja, nastavio je David,
nee biti mnogo sigurnih pribeita u Engleskoj, ali e ova
dolina biti svakako jedno od njih.
Zbog toga nam erava da sadi krom pire i repu, prim etio je
Don.
David ree: To nije sve. Pogledao ih je. D a li ste videli
onu gomilu grae pored puta, odmah im se proe kroz
tesnac?
Z a nove zgrade?
David je ustao i napravio nekoliko koraka da kroz prozor
baci pogled na zimski pejza. I dalje posm atrajui okolinu,on
ree:

33
Ne. Ne zanim aju me nove zgrade. Ve ograda.
O grada?
David se naglo okrete. Plot, ako vam se tako vie dopada. U
ovu dolinu e se ulaziti kroz kapiju i to kroz kapiju koju e
moi da odbrani nekolicina u borbi sa gom ilom .
D a li ti to ozbiljno misli? upitao ga je Don.
Stao je da posm atra tog svog starijeg brata koji je uvek bio
neuporedivo manji pustolov od njega i imao manje mate. Kao i
uvek, i ovoga puta je njegovo dranje bilo krajnje dostojan
stveno i sm ireno; inilo se da jedva obraa panju na smisao rei
koje je tog trenutka izgovorio.
Sasvim ozbiljno , odgovori David.
En se usprotivila. ,,A ako se na kraju sve svri kako
treba
Na selu je , ree David, svet oduvek uivao da ima neto
emu e se smejati. Bie to Kanstensova ludorija. Nisam izgubio
iz vida i mogunost da u ispasti budala. Ali, neosporno je da
me jede neki crv, i ja m oram da ga unitim. A to to e mi se
ljudi sm ejati nije ni najm anje vano.
Njegova tiha odlunost ostavila je utisak na njih; bili su svesni
En naroito da se u njima dvoma probudio jedan nagon
koji im govori da treba da postupe onako kako im David
predlae: da se presele kod njega ovamo u dolinu, nam aknu
rezu na kapiju i okrenu lea spoljnom svetu punom trvenja i
neizvesnosti. Ali je nagon bio veom a slab; nisu mogli zaboraviti
sve svoje ivotne obaveze. Zato En bezvoljno ree:
D eca treba da idu u kolu . .
David je pokazao da mu je i samom padala na pam et ova
misao. Stoga ga njena prim edba nije ni iznenadila ni zadovoljila.
On ree:
Nije to jedini razlog . . . " I sama Davidova ubeenost poela
je da bledi; kao da je postao svestan da se njegova zamisao ne
moe ostvariti.
Na kraju krajeva, ako se stanje pogora, biemo opom e
nuti na bezbroj naina. Mogli bismo doi pravo ovamo, im se
skupe crni oblaci.
Samo nem ojte zakasniti, ree David.
En obuze neka jeza i ona se strese. Kroz godinu dana e
nam sve to izgledati nestvarno.
D a, ree David, m oda i hoe.

inilo se kao da je neka omam a obuzela svet koji je nastavio

mirno da ivi tokom te zime. U zapadnim zemljama su
izraivani planovi za racioniranje hrane i u nekim sluajevima
bili primenjivani. Kolai su iezli iz Engleske, ali je hleb jo
uvek bio pristupaan svima u dovoljnim koliinama. tampa se i
dalje kolebala izmeu optimizma i pesimizma, ali su oscilacije
bivale sve krae. Vano pitanje, koje je sve ee doticano, bilo
je: koliko vrem ena se predvia da e protei pre nego to se
ivot moe vratiti na norm alu, poto virus bude uniten.
Po Donovom miljenju bilo je sim ptom atino to to jo uvek
niko nije govorio o vraanju u ivot um rtvljenih kompleksa
zemljita u Aziji. On je izneo ovo svoje zapaanje Roderu
Bakliju, za rukom, jednog kasnog februarskog popodneva.
Sedeli su u Roderovom klubu koji se zvao T rezor .
Roder je rekao: Tano; trudim o se da ne mislimo previe
na to, zar ne? Ponaam o se kao da nam je polo za rukom da
otfikarim o ostali deo sveta, a da ostavimo samo Evropu, Afriku,
A ustraliju sa ostrvima i obe Am erike. Prole nedelje sam video
neke slike iz centralne Kine. Jo do pre nekoliko meseci, one bi
bile objavljene u tampi. Meutim, sada ih nisu publikovali, i
sigurno je da se nee pojaviti u javnosti."
K ako su izgledale?"
Bile su u boji. Vrlo ukusne kompozicije u mrkim, sivim i
utim gamama. Predstavljale su samu golu zemlju i ilovau. ta
da ti kaem, na svoj nain ulivale su vie straha od ranijih
slika na kojim a su se mogli videti izgladneli ljudi."
K onobar se dogegucao do njih, i usporenim ritualom koji je
odisao strpljenjem usluio ih starim pivom. Poto se on uklonio,
Don je upitao:
Ulivale su strah?"
Prepao sam se od njih. Do tada nisam u potpunosti shvatao
u kakvu savrenu pusto je virus u stanju da pretvori izvestan
prostor. Razmiljajui o njemu autom atski pretpostavlja da e
bar n eku travicu ostaviti da raste, pa ma to bio samo retki
busen, tu i tamo. Ali on ne ostavlja nita za sobom. Razume se,
zbrisane su samo trave, ali se ovek iznenadi kada uvidi kolike
ogrom ne kom plekse zemljita pokrivaju razne trave."
D a li se ta zucka o nekom reenju?"
R oder je neodreeno odm ahnuo glavom. N ajtanije bi bilo

ovo: glasovi u zvaninim krugovima su isto toliko mutni kao i

vesti u tampi, ali je injenica da sadre izvesnu notu uverljivosti.
Don ree: Moj brat pravi barikadu na svom imanju. Da li
sam ti to ve rek ao ?
R oder se nagao napred i ljubopitljivo ponovio: Farm er? ta
podrazum eva pod tim pravi barikadu?
Priao sam ti o njegovom imanju zove se Slepi Dil
koje je okrueno brdim a i ima jedan jedini prilaz: uski tesnac.
On sada podie ogradu da zatvori taj tesnac.
Samo nastavi. Zanim a m e.
To je, u stvari, sve. Brine ga ta e se dogoditi na prolee
kada sve pone da buja nikada do sada ga nisam video
takvog. Eto, na primer, nije posejao itarice ni na jednom
pedlju zemlje, ve je iskljuivo zasadio repu i krompir. ak je
izrazio elju da svi doem o kod njega na godinu dana."
D ok ne proe ova kriza? Z abrinut je .
Priznajem ," rekao je Don, da od tada, s vrem ena na
vreme, mislim na njegov predlog . . . D ejv je oduvek imao vie
smisla za realnost od mene, i kada se ovek bolje unese u stvar,
dolazi do zakljuka da ne treba olako uzimati slutnje jednog
zemljoradnika kada se radi o ovako neem. Mi u Londonu
znamo samo ono to nam se servira."
Roder ga je pogledao i nasmeio se. Im a po malo istine u
tvojim recima, Doni, samo ne sme zaboraviti da ja pripadam
taboru onih koji serviraju. Reci mi, molim te ako te budem
blagovrem eno iz pouzdanih izvora obavestio da e nastupiti
katastrofa, misli li da moe obezbediti mesto za nau malu
trojku u sklonitu svog brata?"
Don ree otro: ,,A misli li ti da e doi do katastrofe?
Z a sada nem a nikakvog znaka. Oni koji treba da budu
obaveteni o tome zrae istim optimizmom koji susree i u
novinama. Naprosto, dopada mi se mogunost sa Slepim Dilom
kao neka vrsta politike obezbeenja. M otriu na sve to se bude
zuckalo. im na onoj drugoj strani budem uo neto to i
najm anje lii na opom enu, obojica emo uzeti odsustvo na
neodreeno vreme, pokupiti svoje porodice i inuti na sever,
vai? Kako ti to zvui? Da li bi nas tvoj brat prim io?
K ako da ne." Don je razmiljao o ovoj ideji. ta misli,
moe li na vreme saznati da predstoji katastrofa?"
Sigurno. Neprestano u te obavetavati. Budi uveren da u u
ovakvom sluaju radije preterati u opreznosti. M rska mi je
pomisao da me glad zatekne usred Londona.
K onobar je proao pored njih gurajui sto za serviranje
natovaren probranim vrstam a sireva. Atm osfera u trpezariji
ovog londonskog kluba bila je ispunjena trom om pospanou
podneva. agor glasova je imao prizvuk zadovoljstva i bezbrinosti.

36
Don je odm ahnuo rukom. Teko je zamisliti da se moe
dogoditi neto to e porem etiti ovakav ivot.
R oder takoe proeta pogledom po sali; oi su mu imale
blag, ali jasan izraz.
Slaem se, zaista se ne da zamisliti. Na kraju krajeva, kao
to se to u tampi veoma esto ponavlja, mi nismo Azijati. Bie
zanimljivo posm atrati nas Britance, ljude stisnutih usana, kada se
skupe oblaci bure. Nepomerljiv je ovaj na nain ivota. Ali ta
e se dogoditi kada se i na nam a javi pukotina?"
Konobar im je doneo naruene kotlete. Bio je to ratoboran
oveuljak, koji je posedovao manje otm enosti od veine
svojih kolega u tom klubu.
D a , ree Roder, bie zanimljivo ali ne dovoljno
zanimljivo da poelim da stanem i posm atram .
Prolee je kasnilo te godine; period suvog, hladnog i oblanog
vrem ena trajao je tokom celog m arta. K ada je u drugoj nedelji
aprila nastupilo toplo i vlano vreme, ljudi su sa zaprepaenjem
zakljuili da virus ung Li nije izgubio ni najm anje od svoje
snage. Kako je trava poela da nie po poljima, vrtovima ili
pored autostrada, tako su se na njenim vlatima ukazivale mrlje
tam nije zelene boje, proirivale se i pretvarale u mrki trule.
Ovaj novi dokaz nije se mogao prenebregnuti.
Don je potraio Rodera.
Pitao ga je: uje li se ta sa one strane?
Zaista udno, ali vesti su vrlo dobre.
Don na to ree: Moj travnjak ga je pun. Poeo sam da
kosim travu, ali sam ubrzo uvideo da je sva trava u naem kraju
zaraena.
1 m oja je , ree Roder. ,,To je neki topli ton mrke boje,
kao kad neto gnjili. Da, uzgred budi reeno, ukinute su kazne
ako se ne pokosi zagaena trava.
Pa kako onda vesti m ogu biti povoljne? Po meni sve to ne
sluti na dobro.
Sutra e biti objavljene u novinama. Kom itet UNESKO
tvrdi da je naen izlaz. Otkriven je virus koji se hrani svim
fazama virusa ung Li.
Don ree: ,,Da nije toga, stanje bi bilo zaista uasno. Moda
ne misli . . .?
R oder se nasmeio. To je bila prva stvar na koju sam
pomislio. Ali je bilten u kome je vest objavljena potpisala eta
ljudi, i m eu njima su neki koji ne bi pristali da krivotvore
rezultate ni manje znaajnog eksperim enta, ak ako bi time
mogli da spasu svoje stare roditelje sigurne smrti. Stvar je ista,
neosporno.
Spaeni smo za dlaku , ree Don lagano. Strah me je i da
pomislim ta bi se dogodilo ovoga leta da nije ove vesti.

37
,,A meni ne sm eta da o tom e razmiljam , ree Roder. Bilo
mi je jedino stalo da izbegnem uee u toj stvari.
Nalazio sam se u nedoumici da li da poaljem decu natrag u
kolu. Pretpostavljam da sada to mogu mirno uiniti."
Po mom miljenju bie sigurnije da ih poalje , odgovorio
je Roder. Nestaica je neizbena, zato to e biti teko
mogue da se novi virus prim eni na dovoljno velikom terenu sa
ciljem da se spase ovogodinja etva. London e se, po svoj
prilici, nai u veem kripcu od bilo kog drugog grada."
Izvetaju U N ESK O je dat najvei mogui publicitet, dok je
istovrem eno britanska vlada objavila svoju ocenu situacije.
Sjedinjene Am erike Drave, Kanada, A ustralija i Novi Zeland
posedovale su zalihe u itu i sve su bile sprem ne da svom
stanovnitvu nam etnu zakon o racioniranju hrane, kako bi
postojee zalihe mogle trajati dok ne proe nestaica. U
Britaniji je zaveden slian, samo otriji zakon o racioniranju
itarica i mesa.
Jo jednom je nastupilo olakanje. Obe vesti zajedno,
podatak da je virus potuen i vest o zavoenju racioniranja,
delovale su ohrabrujue i ulivale nadu. Kada je stiglo pismo od
Davida, njegov sadraj je zazvuao gotovo smeno i besmisleno.
Pisao je:
Ni jedna vlat trave vie ne postoji u dolini. Jue sam zaklao i
poslednju kravu pretpostavljam da je neko u Londonu imao
toliko razuma i tokom protekle zime preduzeo mere za
proirenje prostora u hladnjaama; samo ni to nee biti dovoljno
da se smesti meso goveda koja e se nai pod noem tokom
sledeih nekoliko nedelja. Ja svoje meso stavljam u salamuru.
ak i da sve bude kako treba, proi e godine pre nego to ova
zemlja bude ponovo znala ta je to meso, mleko ili sir.
Bio bih srean kada bih mogao da verujem da e se sve
sreno zavriti. Nije re o tome da ja ne verujem ovom izvetaju
poznat mi je ugled ljudi koji su ga potpisali ali se ini da
izvetaji, sami po sebi, ne znae ba mnogo kada svojim oima
vidim crno um esto zelenog.
Ne zaboravi da si dobrodoao kad god odlui da spakuje
svoje stvari i krene ovamo. Dolina mi ne zadaje ni najmanje
brige. M oemo se hraniti krom pirom , repom i svinjetinom
drim svinje zato to je to, bar koliko mi je poznato, jedina
stoka koja se moe hraniti krpmpirom. Ovde nam nee biti loe.
Brine me ta e biti sa svetom izvan ove doline."
Don je dao pismo En i priao prozoru dnevne sobe da
pogleda ba tu. En se mrtila itajui.
Jo uvek uzima sve to preterano ozbiljno, ta misli9"
upitala je ona.
O igledno.
Don je posm atrao svoj nekadanji travnjak, koji je sada bio

38
obian komad mrke zemlje proaran po kojim busenom korova.
Ljudi su se ve bili svikli na takav prizor.
N ije ni udo , ree En, ivi tam o sam sa Hilenovima i
farmerskim radnicima . . . teta je to se nije oenio."
Hoe da kae da je izgubio ravnoteu? Nije on jedini
ovek koji pesimistiki gleda na virus.
K ako samo zavrava", rekla je En. itala je glasno:
,,U neku ruku smatram da bi bilo pravednije da virus pobedi.
G odinam a postupam o sa zemljom kao da je svinjski brlog
pljakamo je. A ona je, na kraju krajeva, jedan ivot za sebe.
Don ree: Mi ivimo odvojeni od prirode nikada nismo
imali prilike da vidimo mnogo trave i zbog toga smo ravnoduni.
Utisak koji se dobija na selu mora biti upeatljiv.
ini se kao da on eli da virus pobedi.
ovek sa sela od pam tiveka ne voli oveka iz grada i ne
veruje mu. Njegova predstava o graanim a su razjapljena usta
kojima se zavrava lenjo telo. Mislim da bi mnogi seljaci bili
presreni kada bi gradski stanovnik malko otpatio. Samo to e
u ovom sluaju ta patnja, ako do nje doe, biti sve samo ne
mala. Ali sam ipak uveren da David ne eli da nas potue ung
Li. Prosto je obrvan mranim mislima.
En je neko vreme utala. Don se okrete prem a njoj i pogleda
je. Sedela je zagledana u prazan televizijski ekran, vrsto drei
Davidovo pismo u jednoj ruci.
M oda je s godinam a postao po malo straljiv i nepoverljiv.
M alodunost se esto javlja kod neoenjenih farm era.
En upita: O na ideja da nam R oder javi ako stvari krenu
naopako kako bismo mogli svi otputovati na sever da li jo
uvek vai?
Don, iznenaen, odgovori: D abom e da vai! Mada se ini
da za sada nem a nikakve opasnosti.
D a li se moemo osloniti na njega?
,,A zato da ne? ak i kada bi bio spreman da izloi opasnosti
nae ivote, misli da bi to uinio sa svojim Olivijinim i
Stivovim?
Pretpostavljam da ne bi. Samo . .
A ko nas nevolja stigne, sigurno je da nam nee biti potrebna
Roderova opom ena. Miljama unapred videemo je kako
dolazi.
En ree: Mislila sam na decu.
Ne brini za njih. D ejviju se ak svidelo konzervirano meso
koje nam alju A m erikanci.
En se nasmeila. Tako je; u svakom sluaju,ne gine nam
konzervirano meso, bar se nadam .
Kao i obino, otputovali su na more sa Baklijevima kada su
deca sredinom drugog polugoa dola kui za raspust. Bilo je to
udno putovanje kroz zemlju u kojoj se jedino videla oajna

39
golotinja tla okuenog virusom i izukrtanog poljima, na kojima
su zanem arene itarice bile zam enjene krompirom i repam a.
M eutim, putevi su bili zakreni saobraajem, tako da je, kao
retko kad, bilo teko nai neko mesto na obali sa malo manje
sveta.
Vreme je bilo toplo, ali je vladao gotovo polum rak zbog crnih
oblaka iz kojih je neprestano pretila kia. Nisu se mnogo udaljili
od karavana.
Smestili su se na samom picu jedne visoravni, sa koje se
video ljunak i pruao irok pogled na Kanal La Man. D ejvija i
tiva je mnogo privlailo razno brodovlje na m oru; nekoliko
milja od obale bila je usidrena flota malih brodova.
,,To su ribarski brodii, objasnio je Roder. ,,Oni treba da
nadoknade meso koje nam nedostaje, zato to vie nem a ni
malo trave kojom se hrane krave.
Pri tom je i riba racionirana od ponedeljka, rekla je
Olivija. Zam islite riba racionirana!
Bilo je krajnje vrem e , prokom entarisala je En. Cene su
postale prosto nem ogue.
U hodani mehanizam britanske nacionalne privrede i dalje
dejstvuje tiho i efikasno , rekao je Roder. Rekli su nam da se
razlikujemo od A zijata i, neka je bogu hvala, bili su u pravu!
Kai se pritee rupica po rupica, i niko se ne ali.
Ionako ne bi imalo nikakvog smisla aliti se, zar ne? pitala
je En.
Don ree: Situacija je potpuno izmenjena otkada su izgledi
na uspeh sasvim dobri. Ali ne znam da li bismo ostali smireni i
pribrani da je stanje o b rnuto.
Meri, koja se brisala u karavanu posle kupanja, provirila jc
kroz prozor i pogledala ih.
Uvek su u koli pravili riblju patetu od jedne konzerve
sardela na dvadeset funti krom pira
a sada kao da jedna
konzerva dolazi na dvesta funti krompira. emu sve to vodi,
tata?
Pateti od krom pira , rekao je Don, dok e prazna
konzerva kruiti oko stola da svi malo m rknete. I to je vrlo
hranljivo.
Dejvi upita: N ikako ne shvatam zato su racionirali slatkie.
Bombone se ne prave od trave, zar n e?
Isuvie veliki broj ljudi je poeo da se hrani slatkiima ,
objasnio mu je Don. Izm eu ostalih i ti. Z ato sada dobija
onoliko koliko je propisano, i jo neto malo to tebi i Meri
odvojimo mama i ja. Budi srean i zadovoljan. ta bi da si
siroe.
Koliko e trajati zakon o racioniranju?
Jo nekoliko godina, zato je bolje da se navikne.
Ovo se zove podvala , ree Dejvi, doneli su zakon o
racioniranju, a da ak nema ni ratnog uzbuenja."

40
Deca su se vratila u kolu i ivot se nastavio kao i obino.
Jedno vreme, ubrzo poto su Don i Roder sklopili pakt, Don
je telefonirao svom prijatelju kad god bi prola dva ili tri dana, a
da se njih dvojica ne sastanu, ali je sada izobiajio to da ini.
Racioniranje hrane je postepeno bivalo sve stroije, ali je bilo
dovoljno zaliha da se utoli ona osnovna glad. Stizale su vesti da
u drugim zemljama koje je zadesila slina nesrea izbijaju
pobune zbog gladi, naime u zemljama koje se prostiru du
Sredozemnog mora. London je razmetljivo reagovao na ove
vesti, uporeujui nedisciplinovanost ovih naroda sa redovima
Londonaca koji strpljivo i bez buke ekaju da dobiju ono malo
propisane hrane.
1 ovoga puta , pisao je jedan dopisnik Dejli Telegrafa.
palo je u deo britanskim narodim a da dadu prim er svetu kako
se hrabro i istrajno snosi nevolja. Moda e se stanje jo vie
pogorati, ali mi znamo da nas nee izdati strpljenje i istrajnost."

Don je bio otiao da obie gradilite na samoj ivici Sitija, na

kome se zidala njegova nova zgrada. Kako je dolo do kvara na
visokom kranu, bili su zastali svi radovi. Pravila nisu odreivala
da on bude prisutan, ali budui da je lino bio odgovoran za
izbor krana iji tip nisu nikada ranije upotrebljavali, eleo je da
doe na lice mesta.
Upravo se nalazio u kabini krana i posm atrao kako odmie
gradnja temelja, kada je ugledao R odera koji mu je m ahao sa
zemlje. O dm ahnuo je i on njem u; tada je R oder stao da mu
daje neke znake, po kojima je ak i sa te visine mogao zakljuiti
da se radi o neem veoma vanom.
O bratio se m ehaniaru koji je radio pored njega: K ako sada
funkcionie?
M alo bolje. Mislim da e se razraditi.
V ratiu se ubrzo.
Roder ga je ekao dole kod merdevina.
Don ga upita: N avratio si da vidi u kakvu smo guvu
upali?
Na Roderovom licu nije se pojavio smeak. Osvrnuo se oko
sebe posm atrajui gradilite koje je vrvilo od raznih radova.
M oemo li negde da progovorimo koju re nasam o?
Don je slegao ramenima. M ogao bih da uklonim tehniara
iz njegove kancelarije. Ali, ima jedna kafanica odm ah tu na
drugoj strani puta, bolje je da odemo tam o.
,,Gde god hoe. Samo smesta. Vai?
Roderov izraz lica bio je kao i uvek blag i smiren, ali mu je
glas imao otrinu po kojoj se videlo da je u pitanju neto hitno.
Zajedno su preli na drugu stranu puta. U kafani Pod lozom*'
nalazio se mali intiman bar koji je i inae slabo korien, a koji
je sada, u pola dvanaest, bio prazan.
Don je naruio dva dupla viskija i doneo ih na sto za kojim je
sedeo Roder; sto se nalazio u najudaljenijem uglu od anka.
Zatim se obratio svom prijatelju:
Rave vesti?
M oram o otii odavde , rekao je Roder. O tpio je gutljaj
viskija. Balon je prsnuo.
K ako to ?
K opilani! ree Roder. Prokleti kopilani, krvnici jedni. Mi
nismo kao Azijati! Mi smo Englezi plave krvi i igramo kriket!

42
Po njegovom gorkom i neobuzdanom besu, u kome nije bilo
nieg lanog, Don je shvatio da je katastrofa neizbena. Rekao
je otro:
Ali o emu se radi? ta se dogaa?
R oder je ispio au do dna. Kelnerica je prola pored
njihovog stola i on je naruio jo dva dupla viskija. Kada je pie
stiglo on ree:
O no to je najbitnije od svega jeste to da je ung Li dobio
najpre gem, zatim set i najzad me. Propali sm o."
,,A ta je sa kontra-virusom ?
udne su pojave, ti virusi , ree Roder. V rem enski traju
kao i carstva ili kraljevine, obino sasvim kratko. Njihova sila se
zavrava sa jednim vekom ili za tri do etiri meseca a zatim
nestaju bez traga. R etko se u istoriji javlja Rim ija vlast traje
pola m ilenijum a.
9
V irus ung Li je slian Rimskom Carstvu. D a jep ro tiv -v iru s
bio m akar Francuska ili panija, sve bi se moglo podneti.
Naalost, njegova sila je trajala koliko i mo vedske. On jo
uvek postoji, ali u blagom i izmenjenom obliku na koji se virusi
obino svode. ak i ne prilazi virusu ung Li.
K ada se saznalo za to ?
Sam bog zna. Pre izvesnog vremena. Vlasti su pokuale da
ovu vest sauvaju u tajnosti, dok se ne odgaji izvesna virulentna
vrsta trave.
,,Pa valjda i dalje rade na tome, ta misli?
Nem am pojma. Pretpostavljam da su digli ruke. To sada nije
vano.
1 te kako je vano.
Ve mesec d an a , rekao je Roder, ova zemlja ivi od
tekuih zaliha hrane, dok se u skladitima nalazi manje rezervi
nego to je potrebno za etiri dana. U stvari, iskljuivo smo
zavisili od brodskih isporuka iz Am erike i Komonvelta. 1 ranije
sam to znao, ali sam podatak sm atrao nevanim .
Kelnerica je ponovo zauzela svoje mesto iza anka i poela da
ga brie; zvidukala je usput neku popularnu m elodiju. Roder
je prigueno nastavio.
Mislim da je moja greka bila razumljiva. Pod normalnim
okolnostim a, mi bismo izrazili zahvalnost na ukazanoj pomoi.
Ve se ogroman deo sveta srozao u varvarstvo; ljudi su bili
voljni da podnesu izvesne rtve u nadi da e spasti ostatak
sveta.
M eutim, ljubav prem a blinjem poinje od svoje kue. Zbog
toga sam i rekao da nije vano da li e uspeti da povrate snagu
protiv-virusu. injenica je da svet koji raspolae hranom ne
veruje u taj uspeh, pa stoga i ne eli da rasipa ona dobra koja e
mu samom biti potrebna ve sledee zime. Poslednji brod sa
hranom sa one strane A tlantika prispeo je u liverpulsku luku

43
jue. Nije iskljueno da jo nekoliko brodova iz A ustralije plovi
po morima u pravcu Evrope, ali se moe dogoditi, m ada ne
sasvim sigurno, da ih opozovu pre nego to stignu do nas."
Don ree: Shvatam ." Pogledao je Rodera. D a li si na to
mislio kada si upotrebio izraze kopilani, krvnici? ta e, m oraju
da se brinu za svoj narod. Nama je teko . .
Ne, nisam na njih mislio. Spominjao sam ti da imam vezu
gore na vrhu. Bio je to Hagerti, sekretar predsednika vlade. Pre
nekoliko godina uinio sam mu jednu veliku uslugu. A on mi je
za uzvrat nisko podvalio: pogreno me je obavetavao o
dogaajima.
Tajna je uvana strogo u okvirima vlade. Nai su jo pre
nedelju dana znali ta e se dogoditi. Nastojali su da pronau
snabdevae hranom da bi dobili u vrem enu i uzdali se u
udo, ta li. Ali su jedino uspeli da sauvaju tajnu jer, kada
bi se vest o pravom stanju stvari rairila po svetu, ne bi uspeli da
nam etnu neophodnu kontrolu unutar zemlje i samim tim bi u
nekoliko bio om eten njihov osnovni poduhvat. Takva politika je
odgovarala interesim a sviju svet sa one druge strane okeana
mogao je da preduzm e izvesne vane korake pre nego to pukne
vest razume se, njihove mere se ne daju uporediti sa naim,
ali ih je najbolje sprovesti na m iru.
A kakve su nae m ere? pitao je Don. U emu se one
sastoje?
Jue je pala vlada. Veling je izabran za predsednika, ali se
Lukas jo uvek nalazi u kabinetu. Sve to vrlo mnogo podsea na
dogovor i dvorsku revoluciju. Lukas ne eli da okrvavi ruke i
to je sve.
O kakvoj krvi govori?
Na ovim ostrvima ivi oko pedeset etiri miliona stanovnika,
a u Engleskoj oko etrdeset pet. Samo jedna treina bi se mogla
ishraniti usevima kao to su krom pir i razne repe. Da nas je
toliko, ne bi bilo zime. Jedina tekoa je kako odabrati one
koji e preiveti?
Donu se smrailo pred oima: Pa, mislim da je stvar jasna
izabrae same sebe.
Treba mnogo vrem ena za taj metod. Pri tom ravo deluje na
red i disciplinu. A mi smo se vrlo olako odnosili prem a disciplini
u samoj zemlji, iako njeni koreni duboko zadiru. Nikad se ne
zna ta se moe dogoditi za vreme krize.
Veling ree Don; nikada mi se nije sviao.
Trenutak izbaci oveka. Ni samom mi se ne dopada ta
svinja, ali je neko njegovog kova i soja bio neizbean. Lukas se
nikada i ni na ta ne bi mogao odluiti." R oder je gledao negde
pravo ispred sebe. V ojska e danas zauzeti poloaje oko
londonskih predgraa, kao i u svim veim stambenim centrima.
Poev od zore sutra ujutro, svi putevi e biti blokirani."
Don ree: 1 to on sm atra najboljim reenjem . . . pa nema

44
na svetu te vojske koja bi bila u stanju da zaustavi jedan grad
kada nagrne pod pritiskom gladi. ta misli da e time dobiti?
,,A vreme. Onoliko dragocenih asova koliko mu je potrebno
da dovri priprem e za drugu etapu svoje akcije.
,,A to je ?
A tom ske bom be za manje gradove, hidrogenske bom be za
mesta kao to su Liverpul, Bermingam, Glazgov, Lids a dve
do tri hidrogenske za London. Nije vano to e ih potroiti i
onako nam nee biti potrebne u doglednoj budunosti.
Don je ostao bez rei nekoliko trenutaka, a zatim je lagano
rekao:
Ne verujem. Niko to ne bi mogao uiniti.
Lukas ne bi. On je kao predsednik vlade predstavljao
prosenog oveka skuenog oveka iz pregrada, njegove
predrasude i emocije. M eutim, Lukas e i dalje ostati lan
Velingove vlade, samozadovoljno perui ruke, dok planovi budu
sazrevali. Sta se drugo moe oekivati od osrednjeg oveka?"
Nikad nee nai posadu za takve avione.
Ulazim o u novu eru , odgovorio mu je Roder. ,,A moda i
u veoma staru. irokogrudost i lojalnost je luksuz civilizovanog
sveta. Od sada e lojalnost biti veoma uska, i to ua ona bude
bivala, ljudi e postajati svirepiji. Kada bi to bio jedini nain da
spasem Oliviju i tiva, i ja bih pristao da pilotiram jednim
takvim avionom .
Don ree revoltirano: N e!
K ada sam govorio o kopilanima i krvnicim a", rekao je
Roder, govorio sam isto toliko sa divljenjem koliko i sa
gaenjem. Od sada sam sprem an da delujem kad god to nuda
bude zahtevala i iskreno se nadam da e i sam izraziti istu
sprem nost.
A li, kakva ideja sruiti hidrogenske bom be na gradove i
to na svoj roeni narod . . .
Jeste, i da to postigne Velingu je potrebno vreme. P retpo
stavljam da e mu trebati najm anje dvadeset etiri asa a
moda i itavih etrdeset osam. Ne budi budala, Doni! Nije bilo
ba tako davno kada je svoj narod bio samo onaj koji je iveo u
istom selu. Stavie, Veling se dosetio da svoj akt zavije u veo'
plem enitosti.
Plem enitost? K ojeta. Hidrogenske bombe i plem enitost?
Ljudi e svakako poum irati. U Engleskoj e najm anje
trideset miliona m orati da umre, da bi se ostalih petnaest nekako
odravali u ivotu. Koji je oblik smrti najlaki od gladi, ako
te ubiju da bi te pojeli ili od hidrogenske bom be? Smrt od
bom be je neosporno brza. Sem toga, na taj nain je mogue
odjednom unititi trideset miliona ljudi i sauvati polja na
kojim a e se gajiti usevi za preostalih petnaest. To je sutina
njihove teze.
Iz drugog dela kafane zaula se laka muzika; to je kelnerica

45
za ankom ukljuila tranzistor. Svakodnevan ivot se nastav
ljao neokrnjen i neporem een.
Nemogue je izvesti tako neto , ree Don.
Uglavnom se slaem s tobom ", ree Roder. Mislim da e
vest procureti i da e avovi gradova poprskati pre nego to se
Velingovi bom barderi postroje u borbenu liniju. Samo, nemam
nikakvih iluzija da e tada stanje biti iole bolje. Po mojoj
proceni, to znai da e um reti pedeset miliona um esto trideset i
da e preiveli voditi daleko varvarskiji i primitivniji ivot. Ko
e imati mo da zatiti polja s krom pirom od gomila skitnica?
Ko e sauvati sitan krom pir za seme do idue godine? Veling je
podlac, ali podlac koji jasno vidi stvari. On na svoj nain
pokuava da spase zemlju."
Ti misli da e se vest razglasiti?
Don je u mati video slike Londona koji je uhvatila
panika, E n i sebe zarobljene u njemu nemone da dou do
svoje dece.
Roder je razvukao usta u prazan osmeh. Zabrinuo si se, je
li? Smeno je rei, ali uveren sam da e nas manje muiti
sudbina miliona nesrenih Londonaca kada se jednom naem o
daleko od njih. I to pre budem o pobegli, to bolje."
Don ree: D eca . . .
M eri se nalazi u Bekenham u, a Dejvi u onom mestu u
H artfordiru, ne seam se kako se zvae. Mislio sam i na to.
Dejvija moemo uzeti na putu za sever. Tvoj zadatak e biti da
ode po M eri, i to smesta. Ja u u m euvrem enu svratiti do En i
objasniti joj o emu se radi. Dok vi stignete ona e popakovati
najpotrebnije stvari. Olivija, Stiv i ja doi emo tvojoj kui
naim autom obilom koji emo prethodno natovariti. Poto ti
stigne sa Meri, utovariem o zajedno tvoj auto i krenuti na put.
Ako ikako bude mogue, gledaem o da um aknem o iz Londona
mnogo pre m raka.
Cini mi se da drugog izlaza nem a", ree Don.
Obojici je pogled lutao po unutranjosti bara u uglaanoj
bakarnoj posudi nalazilo se cvee, kalendar se leprao na lakom
povetarcu, dok je pod jo uvek bio vlaan posle ribanja.
Reci zbogom svemu ovom e , ree Don. To je svet
jueranjice. Od danas emo biti seljaci, i to ako budem o imali
sree.
Roder mu je rekao da je i Bekenham ukljuen u oblast koja
e biti izolovana. Uveli su ga u radnu sobu g-ce Erington,
upraviteljice koleda, gde je trebalo da je saeka. Soba je bila
jednostavna, ali je odisala enstvenou. On se setio da se Eni
mnogo dopao nain na koji je g-ca Erington uredila svoju sobu.
Upraviteljica je bila veoma visoka ena, i posedovala smisao za
blagi humor.

46
Kada se pojavila na vratima, klimnula mu je glavom u znak
pozdrava i rekla:
D obar dan, g. K anstens. Tano je pola jedan, registrovao je
u svojoj svesti Don. O prostite to ste morali da me priekate.
Nadam se da zbog mene niste prekinuli ruak?
O na se nasmeila. D anas to nikom ne pada teko, g.
Kanstens. Doli ste zbog M eri?
D a. eleo bih da je povedem sa sobom .
G-ca Erington ree: Molim vas sedite." Sa puno obzira
blago ga je pogledala. elite da je povedete? Z ato?
U tom trenutku je osetio svu gorku teinu tajne koja mu je
bila poverena. Ne sme niim da nagovesti ono to e se
neposredno dogoditi; R oder je to zahtevao od njega i on je to
obeao. Bilo je presudno za njihov plan, kao i za Velingov
udovian poduhvat unitenja, da se nita ne sazna.
A ta nunost je zahtevala da ovu visoku, blagu enu i sve
njene tienice ostavi da umru.
Jedva je izgovorio: Porodian razlog. Jedan roak se nalazi
na prolazu kroz London. Razum eete . . .
M oram vam rei, g. Kanstens, da nastojim o da odsustvovanja
ove vrste svedemo na najm anju meru. Priznaete i sami da ona
mnogo rem ete svakodnevan ivot koleda. Preko vikenda je ve
sasvim druga stvar.
D a, shvatam ta hoete da kaete. Ali re je o njenom
stricu. On putuje veeras avionom u inostranstvo . . .
Zaista? Na dugo?"
Don je ivlje nastavio: M oda se nee vratiti nekoliko
godina. Mnogo bi voleo da vidi Meri pre nego to otputuje."
Zato ga niste ovamo doveli? rekla je oklevajui g-ca
Erington. K ada ete je vratiti?"
M ogao bih jo veeras.
Dozvoljavam u tom sluaju . . . Zam oliu nekog da je
pozove. Prila je vratima- i otvorila ih. Viknula je prem a
hodniku: H elena? Hoete li, molim vas, zamoliti Meri K an
stens da doe ovamo? Otac joj je doao u posetu." A zatim se
obrati Donu: A ko e odsustvovati samo jedno popodne, nee
joj biti potrebne stvari, zar n e?
N e , ree on, stvari nisu vane.
G-ca Erington je ponovo sela. M oram vam rei da sam
veom a zadovoljna vaom kerkom, g. Kanstens. Devojice
njenog uzrasta se m enjaju poinju da ispoljavaju po neto od
onoga to e tek postati. Meri je u poslednje vreme pokazala
odlian uspeh. U verena sam da moe postii sjajnu akadem sku
karijeru ako to bude elela.
Akadem sku karijeru, razmiljao je Don ba e joj to biti
neophodno da sauva m ajunu oazu od pustinje ostalog sveta!
Don ree: D rago mi je to to ujem ."
G-ca Erington se nasmeila. M ada je, verovatno, i vama ova

47
tema akademska. Pitanje je da li e joj mladi koji joj se bude
pribliio dozvoliti da se posveti tako jalovom ivotu."
Ne vidim nieg jalovog u tome, g-ce Erington. Va ivot je
do kraja ispunjen."
Nasmejala se. Ispalo je bolje nego to sam se nadala!
Poinjem da se radujem penziji.
Meri je ula, blago se poklonila g-ci Erington, a zatim
pritrala Donu.
Tata! ta se dogodilo?"
G-ca Erington ree: Tvoj otac eli da te izvede na nekoliko
asova. Tvoj stric se nalazi na proputovanju kroz London; odlazi
u inostranstvo i eleo bi da te vidi.
ika David? U inostranstvo?
Don ree brzo: D ogodilo se sasvim neoekivano. Sve u ti
usput objasniti. Moe li poi u stanju u kome se nalazi?
M ogu.
Kad je tako neu vas vie zadravati , rekla je g-ca
Erington. D a li je m oete vratiti do osam asova, g. Kanstens?
G ledau na svaki nain."
Pruila mu je svoju dugu nenu ruku. Z bogom .
Don se dvoumio: itavo njegovo bie ustalo je protiv njega:
zar da uzme njenu ruku i ostavi je bez i najmanjeg nagovetaja o
onome to e se dogoditi? Pa ipak se nije usudio da joj kae; a i
da kae, razmiljao je, ne bi mu poverovala.
Z ato ree: A ko sluajno ne vratim M eri od osam asova,
bie to zbog saznanja da e itav London progutati zemljotres. I
zato vam, ako se ne pojavim o, savetujem da skupite svoje
devojice i odvedete ih nekud na selo. I to po svaku cenu."
G-ca Erington ga je pogledala sa blagim zaprepaenjem ,
pitajui se ta se to moglo dogoditi sa njim da se upusti u ovako
apsurdno i neukusno kreveljenje. I sama Meri ga je iznenaeno
posmatrala.
Upraviteljica na to ree: Pa, da, ali se ipak nadam da ete se
vratiti do osam .
On odgovori sav potiten: K ako da ne."
Kada je autom obil napustio kolsko imanje Meri ree:
Nije u pitanju ika David, je 1 da, tata?"
,,U pravu si."
Pa ta je onda, ta ta?
Ne mogu ti za sada rei. Ali tek toliko: odlazimo iz
L ondona.
D anas? Znai li to da se veeras neu vratiti u kolu? Otac
joj nije odgovorio. D ogodilo se neto strano?"
Zaista strano. Odlazimo da ivimo u dolini. Kako ti se to
dopada?
Ona se nasmeila. Ne bih tako neto nazvala stranim .

48
Strahota e zadesiti , ree on lagano, druge.
Stigli su kui ubrzo posle dva asa. Jo dok su koraali
batenskom stazom En im je otvorila vrata. Izgledala je sleena
i nesrena. Don ju je obgrlio oko vrata.
Prva etapa je zavrena bez nezgoda. Sve se lepo odvija,
draga. Nema za ta da se brine. Da li su stigli R oder i ostali?
N eto nije u redu sa njegovim autom obilom . Pukao mu je
zatvara na cilindru, ili tako neto. O djurio je u garau da
pouri radnike. Svi dolaze ovamo im se to obavi.
ta je rekao, koliko e to otprilike trajati? otro je upitao
Don.
Najvie jedan sat.
Meri upita: D a li i Baklijevi putuju sa nam a? ta se to
dogaa?
En ree: O tri gore u svoju sobu, duo. Spakovala sam tvoje
stvari, ali sam ti ostavila vrlo malo prostora za poneku stvaricu
koju sam zaboravila, a koja je po tvom miljenju naroito vana.
Samo, dobro razmisli ta e uzeti. Ostalo je vrlo malo m esta.
Koliko emo se baviti na pu tu ?
En ree: M oda dugo. Ili tanije, smatraj kao da se nikada
neem o vratiti.
Meri ih je pogledala za trenutak. A zatim ozbiljno ree:
A Dejvijeve stvari? Hou li i njih da pregledam ?
D a, duo," ree En. Proveri da nisam zaboravila neto
vano.
Kada se Meri popela na gornji sprat, En se bacila u naruje
svom muu.
Done, to ne moe biti istina!
N adam se da ti je R oder sve ispriao?
Jeste. Pa ipak, oni to ne mogu uiniti. Tako neto je
nem ogue."
Misli da ne mogu? Maloas sam obeao g-ci Erington da u
vratiti Meri jo veeras. S obzirom da znam ono to znam, u
emu se ja razlikujem od njih?
En je zautala, a zatim ree:
Pre nego to se sve ovo zav ri... hoemo li zamrzeti jedni
druge? Ili emo se prosto naviknuti na svakakve gadosti i tako
neemo shvatiti u ta se pretvaram o?
Don ree: Ni sam ne znam. Nemam pojm a ni o emu, sem
da m oram o spasavati sebe i decu.
Z a ta da ih spasem o?
O tome moemo kasnije razmiljati. Preivljavamo surove
trenutke odlazimo, a da ne kaemo ni jednu jedinu re
onima koje ostavljamo i koji ne slute ta e se dogoditi pa
ipak drugog izlaza nema. Kada stignemo u dolinu sve e biti
drukije. Ponovo emo se nai u prilici da ivimo kao ljudi.
K ao ljudi?
ivot nee biti lak, ali, nadam se, ni rav. Od nas e zavisiti

49
kakvim emo ga uiniti. A ko nita drugo, biemo svoji go
spodari. Na opstanak nee vie zavisiti od obesti drave koja
obmanjuje, zlostavlja i podvaljuje svojim graanima, da ih
najzad, kada joj postanu teret, poubija.
Tako je .
K opilani! ree Roder. D vostruko sam im platio da brzo
obave posao, pa ipak sam m orao tri etvrti asa da se vrzmam
okolo dok su traili svoj alat.
Bilo je etiri asa popodne. En ree:
Im am o li vrem ena da popijem o aj? Ba sam htela da
pristavim kotli.
Teoretski, ree Roder, nae je sve vreme ovoga sveta. Pa
ipak, mislim da je bolje preskoiti aj. Ima neeg zloslutnog u
atmosferi. Sigurno je da nismo jedini koji znamo o emu se radi,
i pitam se koliko ih je jo prokljuvilo stvar. U svakom sluaju,
biu mnogo sreniji kada zbriemo iz Londona.
En klimnu glavom. D obro. U putila se pravo u kuhinju.
Don je viknuo za njom:
Im a li ta da ti pom ognem ?
En ga je pogledala. Pristavila sam kotli pun vode. Samo da
ga sklonim .
Eto, u tome lei sva naa nada, ree Roder. U eni koja
veno uspostavlja ravnoteu. Z a uvek naputa svoj dom, pa ipak
e kotli za aj staviti na mesto. M ukarac bi ga pre ritnuo da se
zakotrlja po podu, a zatim bi upalio kuu.
Najzad su krenuli; Donov autom obil je iao napred, jurei
prema severu. Opredelili su se za Veliku severnu autostradu;
vozie do iznad Velvina, a zatim e skrenuti na zapad u pravcu
Dejvijeve kole.
Dok su prolazili kroz Istoni Finli, En i Don zaue
Roderovu sirenu; on je trenutak docnije projurio pored njih i
zaustavio se ispred samih njihovih kola. U prolazu Olivija je
isturila glavu kroz prozor i doviknula im:
R adio!
Don je ukljuio svoj radio-aparat.
. . . energino se istie da su neosnovani svi glasovi koji
krue. C elokupno stanje se nalazi pod kontrolom . Drava
poseduje bogate zalihe hran e.
Putnici iz Roderovih kola su napustili autom obil i stali pored
Donovog. R oder ree:
Neko je zabrinut.
U toku su setve ita koje nije napao virus, nastavio je
spikerov glas, u vie srezova irom Engleske, Velsa i kotske;
postoje svi izgledi da emo imati jo jednu etvu do kraja jeseni.
Seju u julu! uzviknuo je Don.
G enijalna zam isao, rekao je Roder. K ada rave vesti
uzmu maha, valja objaviti da se dobra vila upravo sputa niz

50
dimnjak. U ovakvom trenutku nije vano to je to providna
kojetarija.
Spiker je neznatno prom enio ton glasa:
Miljenje vlade je da se opasnost moe iskljuivo izroditi ako
iroke mase uhvati panika. Kao preventivna mera protiv takvih
pojava donete su razne privrem ene uredbe koje smesta stupaju
na snagu.
Prva meu njima odnosi se na ogranienje kretanja. Privre
meno je zabranjeno saobraanje izmeu pojedinih gradova.'
Postoji nada da e do sutra biti izraen prioritetni pravilnik za;
neophodna kretanja; m eutim , prelim inarna zabrana je apso
lutna. ..
Roder ree: Doskoili su! N apred m oram o pokuati da j
se probijem o. Nadajm o se da emo biti bri od njih."
Njihova dva autom obila su ponovo krenula Severnim kruni
putem na sever, preko Severnog Finlija i B arneta. Jednolian
smirujui glas sa radija nastavio je da mrmlja razna uputstva a
zatim se zaula muzika na kino-orguljama. Po ulicama sa
odvijao svakodnevan saobraaj, dok su prolaznici obavljali
uobiajene kupovine ili su se jednostavno etali. Tu, u poslednjim predgraim a Londona nigde se nije mogla zapaziti panika.
Nered, ako ga je uopte bilo, m orao se pojaviti u centralnom
Londonu.
Na drum sku blokadu su naili im su napustili Rotam Park.
Preko ceste su bile postavljene barijere, iza kojih su se videli
vojnici obueni u uniforme svetlomrke boje. Dva autom obila se
zaustavie. Don i R oder peice prioe blokadi. Tu su ve
zatekli desetak putnika koji su se uveliko prepirali sa rukovode
im oficirom. Drugi, koji su se zasitili rasprave, bili su spremni
da okrenu autom obile i vrate se.
Prokletih deset m inuta! ree Roder. Nismo mogli vie
zakasniti, inae bi broj vozila bio mnogo vei.
Rukovodei oficir je bio prijatan mlad ovek jako razm aknu
tih oiju koji je neprikriveno uivao u prizoru kao u kakvom
neobinom doivljaju.
ao mi je, govorio je on, ali mi samo sprovodimo u delo
dobijena nareenja. Niko ne moe izii iz Londona.
Na elu grupe koja je protestovala nalazio se ovek pedesetih
godina, krupne grae i sa izrazito jevrejskim likom; on je rekao:
Ali ja radim u efildu! Tek sam jue doputovao u London.
Molim vas, sluajte paljivije vesti preko radija, odgovorio
mu je oficir. Bie doneta posebna uredba za sluajeve kao to
je va.
R oder je tiho rekao:: Ne vredi, Doni. O krueni ovolikom
gomilom, ne moemo ga ak ni podm ititi.
Oficir je nastavio: Ne sm atrajte zvaninim obavetenjem
ovo to u vam sada rei, ali meni je saopteno da je itava mera
obian m anevar. Njen cilj je da se sprei panika; ista predo-

51
stronost. Verovatno je da e koliko sutra kretanja biti ponovo
odobrena.
ovek krupne grae ree: A ko je u pitanju obian manevar,
zato ne biste pustili nas nekolicinu? ta mi inimo, nita?"
Mladi oficir je razvukao usne u osmeh. ao mi je. Ali se
podjednako moe izai pred preki vojni sud zbog prenebregavanja dunosti za vreme vrenja m anevara, kao i za vreme rata!
Savetujem vam da se vratite u grad i ponovo pokuate sutra."
Roder je dao znak glavom, i tako su se on i Don vratili do
svojih autom obila. Roder ree:
V eom a lukavo izvedeno. Nezvanino, u pitanju je obian
m anevar i na taj nain je zadovoljena radoznalost trupa. Voleo
bih da znam da li e i njih ostaviti da izgore sa ostalima?
Pretpostavljam da hoe."
D a li bi imalo smisla da im kaemo ta se u stvari dogaa?"
Ne bi nas nikud odvelo. Sem toga lako bi se moglo dogoditi
da nas pritvore zbog irenja lanih glasova. Postoji nova uredba
i o tom e jesi li je uo?
U taj mah su stigli do svojih automobila. Don ree:
ta onda da radimo? Kako bi bilo da napustim o kola i
pokuamo peke, preko polja?
En upita: ta kau? Zabranjuju prolaz?
Nesumnjivo je da poljima krue patrole," ree Roder. 1 to
verovatno tenkovske. Ne bismo uspeli peice."
En ree ledenim glasom: ta sad da preduzm em o?
Roder je pogledao i nasm ejao se. Smirite se, En! Sve se
nalazi pod kontrolom .
Don mu je bio zahvalan zbog snage i sam ouverenosti kojom
je odisao njegov smeh. Svima je laknulo.
Roder ree: Prvo to m oramo uiniti jeste ukloniti se
odavde pre nego to nas zarobe silna vozila. Autom obili su
poeli da pristiu iza njih jedan za drugim. V ratiem o se
do iping Barneta, odakle se u desno pod otrim uglom odvaja
jedan put. Mi emo napred. Tamo emo se videti.
Taj put je bio tih: urbs in m re. Don i Roder su parkirali
svoja kola na jednom skrovitom mestu. S druge strane puta
dizale su se m oderne zasebne vile, dok se du ove druge pruala
mala plantaa.
Baklijevi su izali iz svojih kola; Olivija i Stiv su prili En.
Roder ree: Pre svega ovaj put se ukrta sa autostradom
broj 1 i odveo bi nas do Hatfilda. M eutim, smatram da za sada
ne treba krenuti tim pravcem. Sigurno je da je i on blokiran i da
se veeras ne bismo mogli probiti, kao ni kada bismo se
opredelili za autostradu broj 1.
Drum om je proiao pored njih jedan vangard, a odmah za
njim i jedan ostin koga je Don zapazio kod blokade na drumu.
Roder je klimnuo glavom za njima.
V eom a mali broj e pokuati, ali nikuda nee stii.

52
Stiv ree: Z ato ne bismo probali da slomijemo barijeru,
tata? U bioskopu sam video kako se to radi.
Ovo nije bioskop, ree Roder. V eom a mali broj ljudi e
pokuati da se probije kroz blokadu veeras. Tokom noi e biti
jo manje guve i stanje u svakom pogledu povoljnije. Neka va
autom obil ostane ovde. Ja u se sa naim vratiti u grad setio
sam se neeg vanog to moram uzeti.
En ree: Ne mislite, valjda, da se vratite!
N eodlono je. Nadam se da se neu zadrati vie od
nekoliko asova.
Don je isuvie dobro poznavao R odera da bi pomislio da je
ovaj napravio neki propust u svom prvobitnom planu kada je
rekao da se m ora vratiti po neto vano. M orao je iskrsnuti neki
novi faktor.
On ree: N em a razloga da se na ovako zabaenom mestu
dogodi ma ta nepredvieno, ta ti misli? R oder je odm ah
nuo glavom. K ad je tako, poi u s tobom. Dvojica su jaa od
jednog kada se putuje na jug.
R oder je za trenutak razmislio o njegovom predlogu. A
zatim je rekao:
D obro, pristajem .
Ali ne znate na ta ete naii u L ondonu! umeala se En.
M oda su ve poele dem onstracije. U verena sam da ne moe
biti u pitanju nita tako vano zbog ega bi vredelo izloiti se
tolikoj opasnosti?
O d sada, ree Roder, ako nam je stalo da sauvamo
glave, moraem o se izlagati opasnostima. A ko ba elite da
znate, rei u vam: vraam se po vatreno oruje. Stvari se
odvijaju mnogo bre nego to sam pretpostavljao. Ipak, siguran
sam da nem a nikakve opasnosti vratiti se veeras u L ondon.
En ree: elela bih da ostane sa nama, Done.
Ali E n ... poeo je Don.
Roder se uplete. A ko imamo nam eru da upropastim o svoje
ivote gubei vreme na kojekakva preganjanja, nemam nita
protiv. Naa grupa mora imati svog vou i njegove naredbe e
stupati na snagu onog asa kada budu izgovorene. Baci novi,
Doni.
N eu ja. Baci ga ti.
R oder je iz depa izvadio pola krune. Zam ahnuo je u vis.
G lava ili pism o?
Posmatrali su svetlucanje srebrne pare u vazduhu. G lava,
ree Don. Novi je tresnuo o tucanik drum a i otkotrljao se u
slivnik kraj puta. Roder se sagao da pogleda.
Ti si dobio, ree . 1?
Don je poljubio En i izaao iz kola. V ratiem o se to pre
budem o mogli, ree.
En je gorko primetila: Tako brzo smo opet postali ergari?

53
R oder se nasm ejao. Velika era ovoga sveta,1 ree on,
poinje iznova, zlatne godine se vraaju.
Zatei emo ga u poslednji as, ree Roder. N ikada ne
sputa kapke pre est. To je sasvim mala radnja vlasnik i egrt
ali dri po neku retku robu.
Vozili su se kroz haos najprom etnijeg sata u centralnom
Londonu. Saobraajna svetla i saobraajci sa belim dolakticam a
nametali su izvestan mehaniki red ovom haosu. Ni po emu se
nije videlo da se dogaa neto neobino. Kada se ispred
njihovog autom obila upalilo zeleno svetio, uobiajeni talas
neopreznih peaka prelio se preko ulice.
O vce, ree Don, sprem ne za klanje.
Roder ga iskosa pogleda. N adajm o se da e tako i biti.
Stvari treba posm atrati otvoreno i u celini. Nekoliko miliona je
predodreeno da um re. Na cilj je da im se ne pridruim o.'
im su proli pored svetla, on je skrenuo u uzanu bonu
ulicu. Bilo je tada pet m inuta do est.
H oe li pristati da nas uslui? upitao je Don.
Roder je zaustavio autom obil uz sam ivinjak preko puta
male radnje u ijem su se izlogu nalazile sportske puke. Stavio
je menja u ler, ali je ostavio mainu da radi.
H oe, odgovori on, milom ili silom.
U radnji su zatekli samog vlasnika, malog grbavca sa
ravnodunim izrazom lica karakteristinim za svakog prodavca,
ali na kom e su odudarale oprezne oi. Imao je oko ezdeset
godina.
R oder ree: D obro vee, g. Piri. Uhvatili smo vas u
poslednji as?
G. Piri je drao ruke poloene na tezgi. Tako nekako, g.
Bakli. Upravo sam hteo da zatvorim. Cime vas mogu usluiti?
R oder ree: T renutak, da se setim. D ajte mi nekoliko
revolvera, nekoliko dobrih snajperki; i municije, razume se. Da
li drite autom atske puke?
Piri se blago nasmeio: Im ate li dozvolu?
Roder je napravio nekoliko koraka i stao sa druge strane
tezge nasuprot starcu. D a li je to uopte vano? upitao ga je.
D obro vam je poznato da nisam onaj koji voli da puca. U urbi
sam navratio po oruje i platiu vam vie nego to je pravo.
Piri je neprim etno odm ahnu glavom; nije skidao oka sa
Roderovog lica.
Ne bavim se takvim poslovima.
Svaka ast, a da li biste mi prodali onu tam o malu puku od
22 m ilim etra?
Roder je uperio prst. Piri je skrenuo pogled u istom pravcu;
Roder je to iskoristio i skoio uhvativi ga za grlo. Don je u
prvi mah pomislio da je oveuljak popustio pred iznenadnim

54
napadom, ali je trenutak docnije video kako je Piri odgurnuo
Rodera i povukao se unazad. U desnoj ruci je drao revolver.
On ree: N e miite se s m esta, g. Bakli. Ni va prijatelj. Kada
neko izvri napad na prodavca oruja nae se u sosu, ovaj
nesumnjivo mora biti ovek prilino vet u rukovanju orujem.
Molim vas da me ne prekidate dok budem telefonirao.
K retao se u stranu sve dok mu se slobodna ruka nije nala na
dom aku telefona.
Roder ree otro: Samo trenutak. Imam neto da vam
ponudim .
N e verujem u to .
D a li vam je ivot m io?
Piri je rukom uhvatio telefonsku slualicu, ali je jo uvek nije
dizao. Nasmeio se. Svakako.
ta mislite, zbog ega sam pokuao da vas nokautiram ?
Valjda m oete zamisliti da se na tako neto ne bih odluio da
nisam doveden do oajanja."
Sprem an sam da poverujem u vae rei, ree Piri utivo.
Nikom drugom ne bih dozvolio da mi se toliko priblii da moe
skoiti na mene, prosto zato to se obino ne pretpostavlja da e
visoki dravni, inovnik pasti u oajanje. Bar ne u tako silovito
oajanje.
R oder ree: Ostavili smo svoje porodice u jednom autom o
bilu nedaleko od velike Severne autostrade. Ima mesta za jo
jedno lice, ako nem ate nita protiv da poete sa nam a.
Koliko mi je poznato, ree Piri, privrem eno je zabranjen
svaki izlazak iz L ondona.
Roder je potvrdio glavom. Ba iz toga razloga nam je
potrebno oruje. Hoemo da se probijem o noas.
,,A nem ate o ruja.
Tako je , ree Roder, iz prve ste pogodili.
Piri je digao ruku sa telefona. ,,Da li biste bili ljubazni da mi
kratko objasnite zato vam je tako hitno potrebno oruje i zbog
ega elite da napustite L ondon.
Dok ga je Roder upuivao u stvar, Piri je sluao ne
prekidajui ga. Na kraju je blago rekao:
K aete, postoji farma u nekoj dolini? Navodno u dolini koja
se moe braniti?
D esetina je moe odbraniti, upleo se Don, od arm ije.
Piri je spustio revolver koji je drao u ruci. D anas popodne
nazvao me je telefonom , rekao je on, naelnik lokalne
policije. Pitao me je da li mi je potreban uvar u radnji. inilo
mi se da je veoma zabrinut za m oju bezbednost, ali jedino
objanjenje koje mi je dao bilo je da krue neki glupi glasovi iz
kojih se moe izroditi zlo.
Nije insistirao da vam uputi uvara? upitao ga je Roder.
N ije. Pretpostavljam da bi bilo sumnjivo kada bi se po
mojoj radnji vrzmao policajac. Utivo je klimnuo glavom

R oderu u znak potvrivanja Sada vam je jasno zato sam vas

tako sp rem no d o e k a o .

1 na emu sm o? pourivao je Don. D a li nam verujete?

Piri je uzdahnuo: V erujem da vi verujete. Sem toga, i sam
sam se pitao da li postoji bilo kakav mogu nain da se izie iz
Londona. I pored toga to se donekle ograujem od vae prie,
nisam rad da ovde ostanem na silu. M oram priznati da vaa
pria nije probudila u meni ono poverenje kakvo bi, moda,
trebalo da probudi. Jer kada ovek ivi sa vatrenim orujem,
kao to je to moj sluaj, izgubi naviku da oekuje plem enitost
od drugih.
Roder ree: ,,U redu. Koje puke emo poneti?
Piri se lako okrenuo i podigao telefonsku slualicu. Roder
se autom atski uputio ka njemu. Piri je pogledao puku koju je
drao u svojoj ruci i dobacio je Roderu.
H ou da telefoniram svojoj eni, ree on. Stanujem o u
umi sv. Dona. Ako mislite da ete se probiti sa dva
automobila, zato im se ne bi mogao prikljuiti i trei? Jedna
kola vie mogu korisno posluiti.
O kretao je brojanik. Roder mu je skrenuo panju:
Pazite ta ete rei.
Piri je govorio u slualicu: Alo, draga. Spreman sam da ovog
asa zatvorim radnju. Neto mislim kako bi bilo lepo da veeras
posetimo Rozenblum ove da, Rozenblumove. Spakuj stvari,
hoe li? Odm ah dolazim .
Spustio je slualicu. R ozenblum ovi, objasnio je potom,
ive u Lidsu. Milisent vrlo brzo shvata.
Roder ga je pogledao sa potovanjem. Blagi boe, kakva
brzina! Ne sumnjam u to da ete oboje, vi i Milisent, biti veoma
korisni lanovi nae grupe. Da, duan sam da vam saoptim jo i
to da smo ranije odluili da je ovakvoj druini potreban vo."
Piri je potvrdno klimnuo glavom. 1 to ste vi?
Ne. Don Kanstens, ovde prisutan.
Piri je kratko prom erio Dona. Vrlo dobro. Sada dolazi na
red oruje. Ja u ga odabirati, a vi moete poeti da ga prenosite
u autom obil.
Ba su iznosili poslednji sanduk sa municijom, kada se jedan
policijski narednik uputi prem a njima. On je radoznalo posmatrao male kutije.
D obro vee, g. Piri, rekao je. Prebacujete robu na neko
drugo m esto?
Z a potrebe policije," odgovorio je Piri. Traili su da im
izvrim izvesne isporuke. Pogledajte koji put i na m oju radnju,
hoete li? Vratiemo se docnije po jo neku robu.
Uiniu sve to budem mogao, gospodine, rekao je polica
jac sa nevericom, sam o, imam ja svoj reon, shvatate.
Piri je stavio katanac na ulazna vrata. ,,Ne ljutite se na moj
vic, ree on, ali vai su prvi poeli da ire glasine.

56
Kada su krenuli, Don ree: Sva srea da nije pitao kakva
posla im aju vaa dva pom agaa.
Tipian policijski narednik, rekao je Piri, postaje veoma
sumnjiav, ukoliko se jednom probudi njegova radoznalost. Ali
ako uspete to da izbegnete, nema ta vie da vas brine. Vozite
ka glavnoj ulici ume sv. Dona. Posle u vam ja pokazati put.
Zaustavili su kola iza jednog starog forda, kako im je Piri
naloio. Piri je zatim viknuo: M ilisent! zvonkim, jakim
glasom; jedna ena je izala iz svog autom obila i prila
njihovom. Bila je dobrih dvadeset godina mlaa od Pirija i
otprilike njegove visine; imala je tam an ten i privlane, mada
donekle otre crte.
Jesi li se spakovala? upita je Piri. Mi se neem o vie
vraati.
Primila je njegove rei kao da je u pitanju neko sasvim obino
saoptenje. Odgovorila je sa blagim akcentom koknija: Nadam
se, sve to e nam biti neophodno. O emu se radi? Zamolila
sam Hildu da se pobrine za nau makicu.
Jadna m aca, ree Piri. Ali, naalost, m oram o je napustiti.
Sve u ti objasniti usput. Zatim se obratio svojim saputnicima.
U budue u se voziti svojim kolima zajedno sa M ilisent.
R oder je zabezeknuto gledao u prastara kola koja su bila
parkirana ispred njihovih. Ne elim da ispadnem grub, rekao
je on, ali zar ne bi bilo bolje kada biste svoje stvari preneli u
na autom obil? Lako moemo svi da se sm estimo.
Piri se nasmeio, naputajui Roderov automobil. Nai
emo se kod leve raskrsnice, odm ah iznad Rotam P arka ,
rekao je. Tam o emo vas saekati, u redu?
Roder je slegao ramenima. Piri je dopratio svoju enu do
autom obila ispred Roderovog. Roder je upalio svoj m otor i
lagano krenuo za njima. Neto kasnije, on i Don su bili zaprepaeni kada je Pirijev ford poleteo neverovatnom brzinom,
skrenuo na raskrsnici i odjurio glavnom ulicom. Roder je
pohitao za njim, ali poto je zapao u reku vozila izgubio ga je
iz vida.
Nisu ga vie videli sve do Velike severne autostrade. Tamo ih
je ekao Pirijev ford koji e ih ubudue posluno slediti.
Odvojeno su veerali, svaka porodica u svom automobilu.
Kada jednom budu napustili London zajedno e obedovati, dok
bi na ovom m estu mogli da skrenu panju na sebe. Sem toga,
svako je parkirao svoja kola na pristojnoj razdaljini.
Roder je objasno Donu svoj plan i ovaj se sloio sa njim.
Do jedanaest asova drum na kome su se nalazili ispraznio se;
krajnja londonska predgraa su mirovala. Ali oni ipak nisu
krenuli pre ponoi. No je bila bez meseine, ali su put
osvetljavale svetiljke sa bandera koje su bile rasporeene na

57
irokim razmacima. Deca su spavala na zadnjim seditima
automobila. En je sela pored Dona na prednje sedite.
D rhtala je. Sigurna sam da postoji jo neki nain da se
izvuemo odavde.
On je bio zagledan ispred sebe u slabo osvetljen drum. M eni
nita drugo ne pada na pam et.
Pogledala ga je. Nisi vie onaj koji si bio. Savreno mirno
smilja u b istv o . . . a sama ideja je pre groteskna negoli
uasna.
E n , ree on. D ejvi je trideset milja udaljen od nas, ali isto
tako moe biti i trideset miliona milja daleko ako padnem o u
iskuenje da ostanem o u ovoj miolovci. Pokazao je glavom na
zadnje sedite na kome je uurena leala Meri. Sem toga, ne
radi se samo o nam a dvom a.
Ali nita ne govori u prilog tvojoj tezi, naprotiv.
On se nasm ejao. Nee valjda rei da i to spada u moralni
vid stvari. injenica je da bismo bez Pirija imali veoma slabe
izglede. Smatram da su sada sasvim pristojni. Jedan pogodak iz
vatrenog oruja je upravo ono to nam treb a.
Z ar ba mora pucati sa nam erom da ubije?
Poeo je da obrazlae: U pitanju je bezbednost. . . Tada je
primetio kako jedan autom obil hoe da ga pree; Roder mu se
neujno pribliio, a zatim je proturio glavu kroz otvoren prozor.
Sve je u redu? upitao je. Smestili smo Oliviju i tiva kod
M ilisent.
Don je izaao iz svojih kola rekavi En:
U pam ti ti i Milisent ete dovesti naa dva autom obila im
ujete sirenu. Moete se prethodno upoznati sa putem , ako
elite, m ada nem a ta da iskrsne u ovo doba noi.
En ga je razrogaeno pogledala. Sreno!
Ne boj se, rekao je on.
Uli su u Roderov autom obil u kome ih je Piri ve ekao.
Zatim je R oder lagano krenuo napred pored parkiranog
Donovog autom obila i nastavio vonju praznim drumom.
Ranije u toku veeri ili su u izvidnicu, tako da su znali gde se
odvajao poslednji krak ispred blokade na drum u. Tu su
zaustavili m otor, a zatim su Don i Piri tiho izali i nestali u noi.
Pet m inuta docnije R oder je ponovo upalio mainu i buno dao
gas u pravcu blokade na drumu.
Tokom prthodnog izvianja su utvrdili da blokadu brane
jedan kaplar i dva vojnika. Pretpostavljali su da dvojica spavaju;
trei je stojao pored drvene barijere, dok mu je autom atska
puka bila spala sa ramena.
Autom obil se naglo zaustavio. uvar je podigao autom atsku
puku u poloaj pripravnosti.
R oder je proturio glavu kroz prozor. Stao je da vie:
Kakva posla ima ovo prokleto udo nasred drum a? Makni
ga, ovee, uje li?

58

Izigravao je pijanog i neuraunljivog oveka. uvar mu je

odozgo doviknuo:
O prostite, gospodine. Put je zatvoren za saobraaj. Svi
putevi iz L ondona su zatvoreni.
Svejedno, otvori tu prokletinju kad ti kaem! N areujem ti
da je otvori. Hou svojoj kui.
Iz svog poloaja u levom jarku Don je posm atrao prizor. Za
udo, nije oseao nikakvu naroitu napetost, naprotiv, kao da je
slobodan plivao, privezan za scenu jedino svojim divljenjem
Roderovim galamdijskim prigovaranjima.
Pored prvog vojnika pojavila se jo jedna figura, a trenutak
docnije i trea. Svetlost autom obilskih farova odbijala se od
drum a pokrivenog tucanikom; obrisi tri ljudske figure ocrtavali
su se maglovito, m ada ipak prilino jasno, na drugoj strani
drvene barijere. Drugi glas, verovatno kaplarov, ree:
M i samo izvravamo nareenja. Ne elimo nikakvu guvu.
Ukloni se, prijatelju, hajde! U redu?
D oavola to tvoje u redu! ta hoete vi bedni, mali, olovni
vojnici, da podiete ograde preko drum ova?
Kaplar je odgovorio preteim glasom: Vie nem a razgovora.
Reeno vam je da se vratite. Neu vie da ujem ni jednu re.
Z ato ne pokua da me vrati? upitao ga je Roder.
Glas mu je bio dubok i gadan. Suvie je u ovoj zemlji tih
prokletih i nekorisnih vojnika koji prave svakakve prljave
stvari, a jedu bogata sledovanja!
,,U redu, prijatelju, odgovorio mu je kaplar, to si traio to
e i dobiti. Glavom je dao znak ostaloj dvojici. N apred.
O krenuem o autom obil ovom razmetljivom kukinom sinu.
Prebacili su se preko barijere i nali se nasred svetlog kruga
farova.
R oder ree: Sam o napred, uvari! Glas mu je imao prizvuk
nipodatavanja.
U tom trenutku, odjednom , Don oseti napetost. Eela linija
sredinom drum a delila je njegov delokrug od Pirijevog. Kaplar i
prvi straar nalazili su se na njegovoj strani; trei vojnik mu je
bio blii od ostale dvojice. Koraali su napred zaklanjajui oi
od bleska farova.
Oseao je kako mu znoj izbija ispod mike i du nogu.
Podigao je puku u vis i pokuao da je dri mirno. Svakog delia
sekunde on e m orati da pokrene prst i ubije ovog nepoznatog i
nevinog oveka. U bijao je u ratu, ali nikada iz takve blizine i
nikada svog sunarodnika. inilo mu se da mu se potoci znoja
slivaju niz elo; bojao se da e mu znoj zaslepiti vid, ali se nije
usuivao da pom eri nian sa svog cilja da bi ga obrisao. Glineni
oveuljci u varavskom strelitu , glineni oveuljak koga
m ora razneti zbog En, Meri i Dejvija. G rlo mu je bilo suvo.
Roderov glas se ponovo prolomio kroz no, ali je ovoga puta
bio bridak i trezan: ,,U redu!

I
I

1
|

I
1
i

j
i

59
Prvi pucanj se razlegao pre nego to je R oder izgovorio ovu
drugu re, a ostala dva su usledila jo dok je kroz vazduh
odzvanjalo ono ,,red u . Don je i dalje stajao sa uperenom
pukom i poto su se tri figure skljokale na osvetljenom drumu.
Pokrenuo se tek kada je ugledao Pirija koji je napustio svoj
poloaj i nadneo se iznad tri lea. Tek tada je spustio puku i
izaao na drum.
Roder je napustio svoj autom obil. Piri je upro pogled u
Dona.
M oram da vam se izvinim to sam prekoraio na vau
stranu, ortae, rekao je on. Glas mu je bio hladan i jasan kao i
uvek. Bili su tako privlana m eta!
M rtvi? upitao je Roder.
Piri je potvrdio glavom. K ako da n e.
K ao prvo, skloniemo ih u jara k , rekao je Roder. A
zatim emo razvaliti barijeru. Po svoj prilici, ne m oemo doiveti nikakvo iznenaenje, m ada ne volim da se izlaem ri
zicima.
Telo koje je Don vukao bilo je mlitavo i teko. U poetku je
izbegavao da ga pogleda u lice, da najzad, u senci kraj puta, baci
jedan kratak pogled na njega. D eak, nije mu bilo vie od
dvadeset godina; lice mlado i bez bore sem rupice na slepoonici
iz koje je oticala krv. Ostala dvojica su ve bila sruila svoje
tovare i prila barijeri. Bili su mu okrenuti leima. On se sae i
poljubi mladia u nepovreenu slepoonicu, a zatim blago spusti
telo.
Nije im trebalo mnogo vrem ena da uklone barijeru. Sa one
druge strane leao je razbacan raznovrstan m aterijal; i njega su
bacili u jarak. Zatim je R oder poleteo natrag ka autom obilu,
pritisnuo na sirenu i ostavio je da svira nekoliko sekundi. Njen
otar zvuk razlegao se kroz no kao posm rtno zvono.
Roder je priterao kola na ivicu puta. ekali su. Nekoliko
trenutaka kasnije zauli su um autom obila koji su im dolazili u
susret. Donov vakshol se prvi pojavio, a odmah za njim i Pirijev
for. Vakshol se prvi zaustavio; En se spremala da izae kada je
Don otvorio vrata od kola, uao u njih. Snanim pokretom ruke
spustio je menja brzina.
En upita: G de su?
Gledala je sa strane kroz prozor.
U jark u , odgovorio je on, dok je autom obil kretao.
Potom su se nekoliko milja vozili utke.
Drei se dogovora, izbegavali su glavne drumove. Zaustavili
su se na udaljenoj stazi u blizini Stejplforda pored koje se
Prostirala uma. Tu, ispod razgranatih grana hrastova, popili
su po olju kakaoa iz term osa pri slabom svetlu sijalica u
automobilima. Roderov sitroen se mogao preobratiti u po
stelju, tako da su tri ene legle da spavaju, dok su se deca

60
udobno oseala na zadnjim seditima druga dva automobila.
M ukarci su uzeli ebad i opruili se ispod drvea.
Piri je predloio da naizmenino straare. R oder je sm a
trao da to nije potrebno.
Mislim da nam se ovde ne moe nita dogoditi. A san nam je
potrebniji nego ita. Sutra nam predstoji dug dan vonje.
Pogledao je Dona. ta kae ti, efe?
D a odspavamo ovoliko koliko nam je ostalo od noi.
Smestili su se. Don je legao na stom ak, jer je u vojsci nauio
da je to najpodesniji poloaj za spavanje na neravnom terenu.
Ni najm anje mu nije sm etalo valovito zemljite.
Ali je san teko dolazio, i kada bi ga obrvao, kidali su ga
besmisleni snovi.

Sakson Kot se nalazio na'm aloj uzviici; bio je to najkrai prilaz

brdu u ovom delu zemlje. Kao i mnoge druge osnovne kole,
Sakson Kot je bio preureeni zamak koji je sa izvesne
udaljenosti jo uvek posedovao eleganciju. D obro odravan put
o njemu su se po Dejvijevom prianju starali nastavnici i
profesori, bila je to za njih neka vrsta rekreacije vodio je
preko mrke pustinje, nekadanjih sportskih terena, do dva
dordijanska krila zgrade koja su zatvarala runiji i stariji
centralni deo ove graevine.
Zato to bi konvoj od tri autom obila privukao panju na sebe,
odlueno je da samo Don ode svojim kolima do kole, dok bi se
Roder i Piri diskretno parkirali na drum u kod raskrsnice od
koje se odvajao put do kole. Meutim, Stiv je zahtevao da i on
poe po Dejvija, zbog ega je Olivija odluila da ga prati. Sem
njih dvoje i Dona krenule su i En i Meri.
Nisu zatekli upravitelja u njegovoj kancelariji. V rata su bila
otvorena na njegovoj radnoj sobi koja je kao kakva prazna
prestona dvorana, gledala na rasputenu palatu. Mali deaci su
se etkali gore-dole po holu i glavnim stepenicam a; u njihovom
glasnom i uzbuenom agoru ima izvesne nesigurnosti, razm i
ljao je Don. Iz jedne uionice u koju se ulazilo iz hola,
dopiralo je m onotono ponavljanje latinskih glagola, ali su se uli
i drugi glasovi koji su se slivali u uobiajenu kolsku vrevu.
Ba kada je Don zaustio da upita jednog deaka gde moe
nai upravitelja, ovaj se pojavio urno silazei niz stepenice.
Odmah je shvatio da mala grupa posetilaca njega eka, pa se sa
vie dostojanstva spustio niz nekoliko poslednjih stepenika.
D r Kesop je bio mlad upravitelj, imao je manje od etrdeset
godina i uvek je elegantno izgledao. I toga dana je sauvao
uobiajenu eleganciju, ali su lepo odelo i uredno nam etena
koledska kapa samo jo vie isticali njegovu zabrinutost i
potitenost. Prepoznao je Dona.
G. Kanstens o, gle, pa tu je i g-a Kanstens. Ali, ja sam
mislio da vi ivite u L ondonu? Kako ste uspeli da izaete iz
graa?
Ve nekoliko dana se nalazimo na selu kod prijatelja,
rekao je Don. O vo su g-a Bakli i njen sin. Doli smo po
Davida. eleo bih da ga povedem sa sobom na izvesno vreme
dok se ovo stanje ne sredi.

D r Kesop se ni najm anje nije usprotivio kao to je to uinila

g-ca Rington pri pomisi da e izgubiti jednu uenicu. Rekao je
oduevljeno:
Pa da, slobodno ga vodite. To je vrlo pam etno.
D a li su jo neki roditelji dolazili po svoju decu? upitao je
Don.
Nekoliko njih. udno, ali uglavnom su bili iz L ondona. I
Zavrteo je glavom. Teret bi mi spao s due kada bih bio u
stanju da sve deake poaljem kuama i zatvorim kolu za neko
vreme. Ove vesti. .
Don je klimnuo glavom. Preko radija u autom obilu uli su
uzdran bilten, u kome se govorilo o nekakvim neredim a u
centralnom Londonu i u izvesnim gradovim a u unutranjosti ija
im ena nisu navedena. Svi su stekli nedvosmislen utisak da je ovo
obavetenje iskljuivo dato kao opom ena da e svako krenje
javnog reda biti strogo kanjeno.
O vde bar sve izgleda m im o, rekao je Don. Galam a oko
njih je postala jo vea kada su se otvorila vrata jedne uionice
iz koje je pokuljala grupa deaka; oito je as bio zavren. Na
grlat nain, dodao je.
D r Kesop je ostao ravnoduan prem a ovoj opasci, nije je
prim io ni kao alu niti kao prim edbu na kolsku disciplinu, i
Osvrtao se oko sebe rasejano posm atrajui deake i ne >
shvatajui o emu se radi, tako da je Don zakljuio da njegovo I
udno ponaanje nije samo odraz brige i neraspoloenja ve i
straha.
Pretpostavljam da ste morali uti jo neke vesti? upitao je
dr Kesop. N eto to nije objavljeno preko radija? Imam
utisak. . . jutros uopte nismo dobili potu.
Mislim da e pota poeti ponovo da se raznosi, rekao je
Don, tek kada se stanje popravi.
Popravi? Razrogaeno je pogledao Dona. K ada? K ako? |
Don je postao siguran u jo neto: ovaj ovek e ubrzo
napustiti svoju dunost. Donova prva reakcija na ovu intuitivnu
pretpostavku bila je ljutina, ali je ona splasla im se setio
zanemelog, okrvavljenog lica nesrenog mladia u jarku.
Poeleo je da istog asa napusti to mesto. Z ato ree kratko:
A ko dozvoljavate da povedem o Davida. . .
Pa da, kako da ne. Ja u. . . Ali evo ga.
Dejvi ih je ugledao istog trenutka. Poleteo je preko hodnika i
sa uzvikom oduevljenja bacio se Donu u naruje.
Poveete Davida kod svojih prijatelja? upitao je dr
Kesop, m oda kod g-e B akli?
Don je pod rukom oseao m rku kosu svog sina. Vrlo je
verovatno da mu predstoje jo mnoga razraunavanja orujem ;
razlog zbog koga e ubijati bie dostojan ubijanja. Pogledao je
upravitelja.
Jo uvek nismo odluili kuda em o. Zastao je. Ne smemo

63
vas vie zadravati, dr Kesop. Pretpostavljam da ete imati
mnogo posla s obzirom da treba da se starate o ovolikom broju
deaka.
Upravitelj oseti prisustvo izvesne brutalnosti u Donovom
glasu. Potvrdno je klimnuo glavom; na njegovom licu su se tako
jasno itali strah i bespom onost da je Don prim etio kako se En
trgla kada je to zapazila.
On ree: ,,Da. U pravu ste. Nadam se . . . u boljim vre
menima . . . Zbogom .
Poklonio se dam am a jedva prim etno i kruto, a zatim im je
okrenuo lea i uputio se u svoju kancelariju, zatvorivi vrata za
sobom. Dejvi ga je radoznalo posm atrao.
Nastavnici govorkaju izmeu sebe da je starog Kesopa
uhvatila panika. ta misli, tata, da li je to m ogue?
Prirodno je da oni to m oraju znati i da sam Kesop m ora biti
svestan te injenice. Zbog toga su njihovi odnosi utoliko
napetiji. Vrlo ubrzo, razmiljao je Don, on e otkriti svoje karte
i pobei. Don se obrati Dejviju:
Nije iskljueno. 1 ja bih se isto tako oseao kada bih morao
da se borim sa takvom decom kao to ste vi. Moe li krenuti u
stanju u kome se nalazi?
D o avola! ree Dejvi, pa i Meri je ovde? D a li to znai da
je zavrena kolska godina? Kuda idem o?
En ree: N e sme rei ,do avola', D ejvi.
Dejvi odgovori: Necu vie, mama. Ali udaidem o? Kako ste
uspeli da izaete iz Londona uli smo da su svi putevi
zatvoreni. D a li ste morali da pucate da biste se probili?
Odlazim o u dolinu na odm or, odgovorio mu je Don.
Pitanje glasi jesi li sprem an? Meri ti je popakovala neke
stvari. Z ato bi mogao da krene u ovom stanju u kom e se
nalazi, sem ako moda eli da ponese neku posebnu sitnicu.
E no Spuksa, ree Dejvi. E j, Spuks!
Spuks, vitki deak iji je izraz lica nosio peat povuenosti i
bespomonosti, bio je znatno vii rastom od Davida. Priao je
grupi oko Davida; dok ga je njegov drug na brzimu i uzbueno
predstavljao Don se setio da je Spuks, ije je pravo ime bilo
Endru Skelton, zauzimao sredino mesto u Dejvijevim pismima
tokom poslednjih nekoliko meseci. Jedino mu nije bilo jasno
ta je navelo ova dva deaka da se sprijatelje, jer kod deaka
uglavnom ne postoji obiaj da se suprotne prirode meusobno
vezuju.
Dejvi upita: D a li bi i Spuks mogao da poe sa nama, tata?
To bi bilo sjajno!
M oda se njegovi roditelji ne bi sloili sa tim , odgovorio je
Don.
Ni najm anje, to je sasvim u redu, je 1 da, Spuks? Njegov otac
zbog poslova ivi u Francuskoj, a mame nema. Razvedeni su ili
tako neto. Sa te strane bi bilo u redu.

64
Don poe: Pa. .
O djednom En otro presee: A psolutno je nemogue,
Dejvi. Vrlo dobro zna da se i inae ne rade takve stvari, a
naroito ne u ovakva vrem ena.
Spuks ih je utei posm atrao iroko otvorenih oiju; podseao
je na dete koje nije naviklo da se nada.
Dejvi ree: Ali stari Kesop ne bi imao nita protiv!
Idi i spakuj sve to eli da ponese sobom, D ejvi, ree
Don. M oda bi Spuks hteo da poe s tobom da bi ti pomogao.
A sad potri.
Dvojica deaka odjurie zajedno. Meri i Stiv su se takoe bili
udaljili, tako da nisu mogli uti njihov razgovor.
Don ree: Ne vidim zato ga ne bismo mogli povesti.
Neto u Eninom izrazu lica podsealo ga je na jednu crtu
koju je zapazio kod upravitelja; nije to bio strah, ve oseanje
krivice.
O na ree: Nikako, to je sm eno.
,,Ali shvata li, ree Don, Kesop nam erava da se izgubi. O
tome nem a sumnje. Nisam siguran ni da e neko od mlaih
nastavnika ostati pored deaka, a i ako ostane zlo e se samo
odgoditi. Ma ta se dogodilo sa Londonom , ovaj kraj e se
sigurno pretvoriti u pustinju, i to za nekoliko nedelja. ao mi je
da ostavimo Spuksa.
En ljutito ree: Z ato ne bismo poveli celu kolu, kada je
ve tak o ?
N e celu kolu, ree Don blago. Samo ovog jednog
deaka Dejvijevog najboljeg druga iz koleda.
Zbunjenost je zamenila Ijutinu u njenom nastupu. ini mi se
da sam upravo poela da shvatam kakve nam sve opasnosti
prete. Moda nee biti lako dokopati sedoline. Ve imamo
dvoje dece o kojim a se treba starati.
A ko nastane opte rasulo, ree Don, m oda e neki od
ovih deaka preiveti, budui da su mladi i snani. Ali takvi kao
to je Spuks zaelo nee. Ako ga ne povedem o sasvim je sigurno
da emo ga ostaviti da um re.
K oliko smo deaka ostavili za sobom u L ondonu? pitala ga
je En. M ilion?
Don joj nije odmah odgovorio. Jednim pogledom je obuhva
tio itav hol koji je toga asa plavila nova bujica deaka iz jedne
druge uionice. Kada se ponovo okrenuo En, on ree:
Jesi li svesna ta se s tobom zbiva, draga? Svi se mi
menjamo, rekao bih, ali svako na drukiji nain.
O na ree branei se: Ja u m orati da se borim sa decom,
shvata li, dok e ti sa Roderom i g. Pirijem igrati ulogu
vitekog ratnika."
Im a li smisla da insistiram ? upita Don.
En ga je pogledala. K ada si mi ispriao ono o g-ci Erington,
pomislila sam: kakav uas. Ali tada jo uvek nisam bila svesna

65
ta se u stvari dogaa, kao to to danas jesam. M oramo se
doepati doline, i to sa ivom i zdravom decom. Ni o kom vie
ne moemo da se staram o, pa ma to bio i.jedan jedini deak.
Don je slegao ramenima. U taj mah se Dejvi vratio nosei
malu tanu za akta; bio je sav vedar i ozaren, i podseao je na
kakvog dravnog funkcionera u malom. Spuks je trapuljao za
njim.
Dejvi ree: ,,Poneo sam izvesne vane stvari, kao to je moj
album sa markama. Stavio sam i par rezervnih arapa.
Pogledao je svoju m ajku oekujui pohvalu. Spuks je obeao
da e se starati o mojim mievima dok se ne vratim. Jedna
miica je skotna, rekao sam mu da moe prodati male kad dou
na svet.
Don ree: ,,A sad hajde da pourim o do autom obila.
Izbegavao je da pogleda unezverenog Spuksa.
Olivija, koja je sve ovo vreme utala, najzad progovori:
Mislim da bi Spuks mogao poi sa nama. D a li bi voleo da
nam se pridrui, Spuks?
En ree: Olivija! Sama zna . .
Olivija odgovori pravdajui se: H tela sam da kaem da bi
putovao naim autom obilom . Na kraju krajeva, mi imamo samo
jedno dete. Na taj nain bismo se prosto izjednaili.
Dve ene se pogledae pravo u oi. Na Eninom licu se
ponovo pojavio izraz krivice i besa. Olivija je bila samo postiena i zbunjena. Da je i u najm anjoj meri pokazivala znake
svoje moralne uzvienosti, pomislio je Don, bila bi to pukotina
koju njihova grupa kao celina ne bi mogla podneti. Ovako se
Enin bes stiao.
Ona ree: Postupi kako hoe. Z ar ne misli da bi trebalo da
se posavetuje sa R oderom ?
Dejvi, koji je pratio ovaj razgovor sa interesovanjem , ali ne
shvatajui o emu se radi, ree:
D a li je i ika Roder tu? Uveren sam da e mu se dopasti
Spuks. Spuks je strahovito duhovit, kao i on sam. Reci neto
duhovito, Spuks, hajde.
Spuks je bolno i bespom ono buljio u njih. Olivija se
nasmeila i pogledala ga.
Nije to sada vano, Spuks. Da li bi voleo da poe sa
nam a?
On je lagano klimao glavom gore-dole. Dejvi ga je epao za
ruku. Divno, sjajno! uzviknuo je. Pouri, Spuks, pomoi u
ti da se spakuje. Z a trenutak se zamislio. A ta emo sa
mievima?
Mieve e, naredio je Don, ostaviti. Predaj ih nekom
drugom .
Dejvi se obratio Spuksu. ta misli, da li bismo mogli dobiti
po est penija za svakog, izuzimajui B enister?

66
Don je pogledao En preko sinovljeve glave; tren docnije i
ona se nasmeila. Don ree:
Polazim o kroz pet minuta. Toliko vrem ena vam dajem da se
Spuks spakuje i da obavite svoje zajednike trgovake transak
cije.
Dvojica deaka su bila sprem na da krenu. Tada Dejvi ree
zamiljeno: N ajm anje iling bi trebalo da dobijem o za skotnu
miicu.
Pretpostavljali su da e ih na drumovima zaustavljati vojne
patrole, pa su imajui to u vidu izmislili tri razliite prie da bi
objasnili razloge svojih putovanja na sever; po Donovom
miljenju je bilo vano da se izbegne utisak konvoja. Meutim,
niko nije ni pokuao da ih ispituje. Du drum ova su privatni
automobili bili izmeani sa velikim brojem vojnih vozila tako da
se saobraaj odvijao norm alno i bez ikakvih neugodnosti. Poto
su napustili Sakson Kot, ponovo su izbili na Veliku severnu
autostradu i mirno se vozili u pravcu severa itavo jutro.
Popodne je ve bilo odm aklo kada su se zaustavili na jednoj
stazi severno od Njuvorka da malo prezalogaje. Dan je bio
oblaan, ali je odjednom probilo sunce, i ukazalo se sjajno
plavetnilo neba prekriveno masama oblaka koji su u vidu belih
m orskih talasa i kula odmicali prem a zapadu. Po poljima sa obe
strane puta bio je posaen krom pir u nadi da e se ubrati i drugi
plod; sem to na ivim ogradam a i vrzinama nije bilo ni jednog
zelenog lista, polja se ni po emu nisu razlikovala od seoskog
pejzaa u nekom plodnom kraju.
Trojica deaka su pronala neki zemljani nasip, i stala da se
klizaju niz njega sluei se starom daskom um esto sanki; tu
dasku je pre vie godina m orala za sobom ostaviti neka ciganska
erga. Meri ih je posm atrala sa zaviu pom eanom sa prezirom.
Mnogo je sazrela od vrem ena kada se, etrnaest meseci ranije,
pentrala po brdima.
Mukarci, koji su se bili okupili u Pirijevom fordu, raspravljali
su o zajednikom poloaju.
Don ree: K ada bismo se danas mogli prebaciti do take
severno od Ripona, sutra bismo mirno stigli u dolinu.
M oem o i vie prevaliti , ree Roder. Pretpostavljam da
bismo mogli. Pa ipak se pitam da li bi to imalo svrhe. Na glavni
cilj je da izbegavamo stam bene centre. im budem o napustili
Vest Rajding, biemo sigurni da nam se nita ne moe
dogoditi.
Piri ree: N e prebacujem , imajte to na umu, niti alim to
sam vam se pridruio na ovom malom putovanju, ali zar vam se
ne ini da su moda opasnosti od nasilja precenjene? Na
dosadanji put se odvijao sasvim glatko. Ni u G rantam u kao ni u
Njuvorku nismo naili ni na kakve znake predstojee kata
strofe.

67
Piterboro je bio odseen, rekao je Roder. Mislim da oni
gradovi kroz koje se jo uvek moe slobodno proi preuranjeno
estitaju jedni drugima to nisu poeli da shvataju ta ih sve
moe snai. Videli ste redove ispred pekara?
Vrlo ureene redove," prim etio je Piri.
Nevolja je u tom e," ree Don, to ne znamo tano kada e
Veling preduzeti svoju drastinu akciju. Prolo je gotovo
dvadeset etiri asa od kada su oni najvei i veliki gradovi
odseeni. im bom be padnu, itavu zemlju e uhvatiti panika.
Veling se nada da e biti u stanju da sauva vlast u svojim
rukama, ali ni u najmanjoj meri ne moe raunati da e
kontrolisati tok zbivanja prvih nekoliko dana. I dalje verujem da
nam se nita ne moe desiti ukoliko u to vreme budem o
izbegavali velike stam bene centre.
Te nekakve atomske bom be, te nekakve hidrogenske bom
be," ree Piri vrtei glavom. Zaista ne znam ta da mislim."
Roder prim eti kratko: Ali ja znam. Poznajem Hagertija.
On nije lagao.
Ne sm atram da se bom be iskljuuju sa gledita morala ,
nastavio je Piri, ve sa gledita tem peram enta. Kako Englezi
imaju sporu matu bez po muke e se povinovati zakonskim
merama, iako one rei e im to zdrav razum m oraju
oterati milione u smrt zbog gladi. M eutim, neposredna akcija
ubistvo u cilju sam oodranja sasvim je neto drugo. Teko
mi je da poverujem da e Englezi ikada dovesti sebe do takvog
bezizlaza.
D o sada se ne moemo poaliti, ree Roder. Razvukao je
usta u osmeh. Naroito vi.
M oja m ajka je bila Francuskinja, ree Piri jednostavno.
Vi prosto ne shvatate ta hou da kaem. Ne mislim da Englezi
nisu podloni nasilju. Pod odgovarajuim okolnostim a ubie
svesno i ak vedrije od drugih. Ali e do samog kraja sauvati
iluziju. Tek posle toga e se boriti kao oni najdivljiji tigrovi."
,,A kada ste vi prebrodili tu granicu? upitao ga je Roder.
Piri se nasmeio. O davno. Doao sam do zakljuka da je
svako prijateljstvo u osnovi pitanje uzajam nog konveniranja i
stvar opredeljenja.
Roder ga je ljubopitljivo pogledao. Ve polovinu puta smo
prevalili zajedno. Valjda postoje i neke dublje veze.
Im a saveza", odgovori Piri, koji due traju od drugih. Pa
ipak, savezi ostaju savezi. Na je posebno dragocen."
ene su bile na okupu u Baklijevom autom obilu. Milisent je
proturila glavu kroz prozor i doviknula mukarcima:
V esti!
Jedan od dva radija u kolima neprestano je bio ukljuen.
Mukarci prioe da uju ta se deava.
En ree dok su se pribliavali: Ne sluti na dobro.
Spikerov gias je jo uvek bio barunast, ali i ozbiljan u isti mah.

68
. pored uobiajenih vesti davaemo vanredne biltene
zavisno od potreba.
,,U uem Londonu je izbilo jo nekoliko pobuna, tako da su
se trupe iz predgraa prebacile u centar da bi ih savladale i
ponovo uspostavile red. U junom Londonu je organizovana
masa pokuala da se probije kroz vojne barijere koje su jue
podignute u duhu privremene zabrane o kretanju. U gradu vlada
mete; na putu su vojna pojaanja koja treba da povrate red.
Budui da smo mi um akli, ree Roder, nem am nita
protiv da im povade creva. Bie to svakako bolje za njih.
Spiker je nastavio: Stiu izvetaji o daleko ozbiljnijim nere
dima u severnoj Engleskoj. Kae se da su izbile pobune u vie
velikih gradova, meu koje spadaju Liverpul, M anester i Lids.
Sa Lidsom su pokidane sve zvanine veze.
L ids? uzviknu Don. To je ve manje dobro.
V lada je , produio je spiker, dala sledeu izjavu: Imajui
u vidu nerede koji su izbili u izvesnim oblastima, skree se
panja javnosti da otre protivm ere m ogu stupiti na snagu.
Ukoliko mase i dalje nastave da vre nasilja, postoji stvarna
opasnost da zemlja padne u anarhiju; stoga je vlada odluna u
nastojanju da izbegne takvo stanje po svaku cenu. Dunost
svakog pojedinanog graanina je da mirno obavlja svoj posao,
kao i da se pridrava naredbi policijskih i vojnih vlasti kojima je
stalo do ouvanja reda. Ovim je zavren najnoviji bilten.
Zatim se sa kino-orgulja zaula pesm a M edvedii na pik
niku ; En je utiala radio tako da se jedva mogao uti.
Roder ree: A ko budem o vozili cele noi, mogli bismo stii
do doline ujutro. Nimalo mi se ne dopada sve ovo to smo uli.
Izgleda da se Lids oteo. Z ato mislim da je pam etnije putovati,
dok nam je to m ogue.
Vrlo malo smo spavali prole noi, ree Don. Nona
vonja preko M osdejla nije prijatna ni pod najpovoljnijim
okolnostim a.
E n i Milisent nas mogu smeniti za volanom ," istakao je
Roder.
En na to ree: Ali, koliko se seam, Olivija ne zna da
ofira?"
Ne brinite za m ene, odgovori Roder. Poneo sam sobom
svoj benzendrin. U stanju sam da ostanem budan dva pa i tri
dana, ako je potrebno."
Piri se umea: D ozvolite mi da predloim sledee: to pre
treba napustiti Vest Rajding. Slaete li se? Posle toga moemo
odluiti da li emo produiti dalje ili n e.
,,U pravu ste, ree Don, tako emo i postupiti.
Deaci su im sa vrha zemljanog nasipa dovikivali, maui
rukam a prem a nebu. Sluajui njihove povike zauli su buku
avionskih m otora koji su se pribliavali. Oima su preletali
preko istog neba. Avioni su se ukazali im su izbili iznad vrzine

69
koja je oiviavala krajeve zemljanog nasipa. Bili su to teki
bom barderi, koji su leteli u pravcu severa na visini ne veoj od
tri do etiri hiljade stopa.
Nemo su ih posm atrali, sve dok se nisu izgubili iz vidokruga;
oseali su se kao da ih obuzima drhtavica. Ni zvuk avionskih
motora ni uzbueni agor deaka nisu mogli porem etiti ledenu
tiinu njihovih misli.
Lids? proaputala je En kada su avioni iezli.
Niko, u prvi mah, nije reagovao na njen uzvik. Najzad je Piri
progovorio; glas mu je, kao i uvek, bio miran i imao preciznu
modulaciju:
V erovatno. M ada, razume se, postoje i druga objanjenja. U
svakom sluaju mislim da moramo krenuti, slaete li se?
Pre nego to su upalili m otore Dejvi se smestio pored tiva i
Spuksa u sitroenu koji je preuzeo vodstvo. Za njim je iao ford,
dok je Donov vokshol, u kome su se osim njega sada nalazile
samo Meri i E n, bio zatitnica.
D onkaster je bio odseen, ali su okolini putevi bili sasvim
prohodni. Kako je upala u mreu sve veeg broja vojnih vozila,
mala kolona je zaobilaznim putem skrenula ka severoistoku
kroz niz mirnih sela. Putovali su preko doline Jork; zemlja je u
tom kraju bila sasvim ravna, a sela ratrkana i bogata. Tek kada
su ponovo izbili na Severnu autostradu, zaustavila ih je jedna
vojna patrola.
Na njenom elu se nalazio neki narednik. Bio je Jorkirac,
verovatno rodom iz tih krajeva. Pogledao je Rodera blagona
klono:
A utostrada broj 1 je zatvorena, sem za vojna vozila,
gospodine.
Roder ga je upitao: ,,A zato?
N eto se zbiva u Lidsu. Dokle nam eravate da p u tu jete?
D o V estm uerlenda.
Zavrteo je glavom, ali sa izrazom oveka koji pre saosea sa
mukom svog sagovornika, nego to je odbacuje. D a sam na
vaem mestu, ja bih se vratio okolo-naokolo do puta koji vodi
za Jork. Ako ga preseete pred samim ulazom u Selbi, stii ete
do Todkastera preko Torp Voloubija. Samo bih na svaki nain
izbegavao Lids.
Roder ree: K rue neke udne glasine.
1 ja bih tako rek ao , odgovorio mu je narednik.
Pre nekoliko asova videli smo avione kako lete u ovom
pravcu, nastavio je Roder. Bili su to bom barderi.
T ano, ree narednik. Preleteli su iznad samih naih
glava. Uvek mi je milije da sam u prirodi, kada se takva uda
pojave u vazduhu. Smeno je to, zar ne da se ovek
nelagodno osea kada mu se avioni njegove roene zemlje nau

70
nad glavom? Preleteli su, jakako. Bilo kako bilo, pam etnije je
da se klonite Lidsa.
H vala, ree Roder, posluaemo vas."
Njihov konvoj se okrenuo za devedeset stepeni i uputio
natrag. D rum kojim su doli odveo bi ih na jug; zbog toga su
skrenuli prem a severoistoku i izbili na puste seoske puteve, dok
su vojna vozila ostavili za sobom.
En ree: Ljudski um nije u stanju do kraja da shvati sve ovo,
ili se meni tako ini? Bilteni, vojne patrole sve to spada u
jednu vrstu stvari. Ali ovo je neto drugo: letnje vee u prirodi
u istoj prirodi koja tu od vajkada postoji."
Samo je neto malo ogolela, ree Don. Pokazao je rukom
na ive ograde bez ijednog lista.
Ipak, ini mi se, to nije dovoljan razlog, ree En, da se
opravdaju glad, bekstva, ubijanje, atom ske bombe . . . dvoumila se da li da nastavi; mu je pogleda, . . .i injenica da neko
odbije da sa sobom povede deaka na sigurno m esto.
Don ree: Nai motivi su sada razgolieni. M oraem o da
nauimo da ivimo sa njima takvim kakvi jesu.
En ree sa strau: Z elela bih da smo ve tamo. elela bih
da stignemo u dolinu i da David zatvori kapiju za nam a.
Sutra, nadam se.
Put kojim su vozili nezgodno je krivudao preko terena
ispresecanog vrzinama. Zbog toga su zaostali iza druga dva
autom obila Pirijev ford, koji je bio zapanjujue pokretljiv, u
stopu je pratio sitroena. Kad se vokshol pribliio skretniarskoj
kuici kojk se nalazila uvuena malo dalje od puta, ram pa je
poela lagano da se sputa.
Dok je koio Don ree: D oavola! D eset m inuta emo
m orati da ekam o samo da se voz pojavi na vidiku; dobro znam
kakve su ram pe u unutranjosti. Mislim se, da li bismo uz
napojnicu od pet ilinga mogli da ga ubedim o da nas pusti.
Iziao je iz autom obila i stao da zaviruje tu i tamo. Desno se,
kroz otvor u visokoj ivoj ogradi, ukazivao simetrian lanac
ogolelih brda koja su jasno nagovetavala da se u blizini nalazi
ugljenokop. Nagnuo se preko rampe da baci pogled du ina.
Nije bilo ni traga od dima, iako su se ine pruale u miljama
dugoj pravoj liniji u oba pravca. Uputio se do skretniarske
kuice i viknuo.
H ej, ima li koga?
Niko nije odgovarao. Viknuo je ponovo i ovoga puta je uo
neto, ali nije mogao da razabere nijednu re. O d nekud iz kue
dopirali su umovi kao kada se neko bori da doe do vazduha i
grca.
Pogledao je kroz prozor koji je bio okrenut prem a drum u i
nije video nita. Zaobiao je kuu da bi zavirio kroz drugi
prozor koji je bio okrenut prem a inama. im je bacio pogled,
postalo mu je jasno ta znae umovi. Jedna ena je leala

i
J

|
j
i

nasred poda. O delo joj je bilo pocepano i videli su se tragovi krvi

na njenom licu; jedna noga joj je bila podvijena ispod tela.
itava soba je bila ispreturana fioke izvuene, a zidni sat
razmrskan.
Prvi put u ivotu ugledao je tako neto u Engleskoj, mada je
u Italiji za vreme rata nailazio na sline prizore. Tragovi
pljakaa . . . i to tu, u pitomoj Engleskoj. Neoekivana pojava
ovog uasa na tako udaljenom mestu govorila je jasnije od
vojnih patrola i bom barderskih eskadrila da je katastrofa
neopozivo nastupila.
Jo uvek je kroz prozor posm atrao prizor, kada ga jedna
misao prostreli i prenu. Ram pa . . . Ova ena lei ovde, moda
umire, a ko je onda zatvorio ram pu? I zato? Sa mesta na kome
je stajao nije mogao videti ni put ni autom obil. Naglo se okre
nuo i istog asa uo En kako vriti.
O ptrao je oko skretniarske kuice. V rata na autom obilu su
bila otvorena, a unutra se vodila borba i guanje. Video je En
kako se rve sa jednim ovekom na prednjem seditu; drugog
oveka je ugledao pozadi, ali ne i Meri.
O stala mu je jedina nada, razmiljao je, da ih iznenadi. Sve
oruje se nalazilo u kolima. Brzo se osvrtao oko sebe traei ma
ta ime bi mogao da se brani; pored trem a skretniarske kuice
ugledao je kom ad grubog drveta. Sagao se da ga podigne. Dok
je to inio uo je muki smeh iz neposredne blizine, iza svojih
lea. Kada se ponovo uspravio pogled mu se srete sa pogledom
nepoznatog oveka koji ga je vrebao u senci trem a; istog
trenutka ovaj ga je iz sve snage raspalio cepanicom po glavi.
Pokuao je da vikne za pomo, ali su mu rei zapele u grlu;
posrnuo je i pao.
Neko mu je prao glavu. N ajpre je ugledao m aram icu i na
njoj tam ne mrlje usirene krvi; a zatim je prepoznao Olivijino
lice.
Ona ree: D oni, da li vam je sada bolje?"
E n ? progovori on, M eri?
Leite m irno. Viknula je: R odere, osvestio se!
Ram pa je bila podignuta. Sitroen i ford su se nalazili
parkirani na drum u. Trojica deaka su sedela na zadnjem
seditu sitroena i posm atrala ta se zbiva; zbog preneraenosti,
zamrlo je njihovo uobiajeno askanje. Roder, Milisent i Piri su
izlazili iz skretniarske kuice. Roder je bio sav mraan u licu,
dok se na Pirijevom ocrtavala uobiajena hladnoa.
Roder upita: ta se to dogodilo, D oni?
Ispriao im je; glava ga je bolela; oseao je snanu telesnu
potrebu da legne i zaspi.
Roder ree: ,,Po svoj prilici proveo si u nesvesti oko pola
asa. Kada smo te izgubili, nalazili smo se na onom drugom putu
koji vodi za Lids.

72
Piri ree: Po mojoj oceni pljakai su mogli da prevale
dvadeset milja za pola asa na ovakvom terenu. A to znai da
krug m ora biti prilino veliki. 1 tavie, biva sve vei. Ovaj kraj
je ispresecan gustom mreom puteva.
Olivija mu je obavijala zavoj oko jedne strane glave; m ada je
pritisak bio blag, bol je postao daleko jai.
Roder ga je pogledao stojei mu nad glavom: ta misli
Doni ta da se preduzm e? O dluka se mora brzo doneti.
N astojao je da prikupi rasute misli.
Najzad ree: D a li biste pristali da sa sobom povedete
Dejvija? Bio bih vam mnogo zahvalan na tome. Znate put, zar
ne?
R oder upita: A ti? ta e ti raditi?
Don je utao. Setio se Pirijevih rei. Postoje izuzetno slabi
izgledi da e ih nai. A ak i da ih nae . . .
K ada biste mi ostavili samo jednu puku, rekao je, sa
njima je otilo i sve oruje.
R oder ree blago: uj me, Doni, ti se nalazi na elu nae
ekspedicije. Odluke koje donosi nee sprovoditi samo ti ve i
svi m i.
Don je odm ahnuo glavom. A ko se najkasnije do veeras ne
probijete do severnog Rajdinga, m oda vam to vie nikad nee
poi za rukom. Ja u se ve snai.
Piri se bio malo udaljio od njih dvojice; posm atrao je nebo
nekako zanet.
D a, ree Roder, ti e se ve snai! Ko, doavola,
zamilja da si srena kom binacija N apoleona i nadoveka?
Koje prevozno sredstvo nam erava da koristi, moda krila?
Don odgovori: Ne znam da li biste mogli svi da se zgurate u
sitroen . . . molio bih vas da mi ostavite ford . .
Mi putujem o kao grupa, rekao je Roder. A ko ti hoe da
se vrati, povedi i nas. Zastao je. O na ena tam o je mrtva
duni smo da ti to kaem o.
Povedite D ejvija, ree Don, ,,i to je sve.
N euraunljiva budalo! ree Roder. D a li misli da bi mi
Olivija dozvolila da te ostavim, ak i kada bih ja to eleo? Nai
emo ih. Doavola sa slabim izgledima.
Piri se osvrtao oko sebe blago mirkajui. D a li ste doneli
odluku? upitao je.
Don ree: ini mi se da je odluka ve donesena u moje
ime. Smatram da je doao trenutak kada savez prestaje da vai,
g. Piri? Na mapi sam vam naznaio mesto na kome se nalazi
dolina. Dau vam i pismo za mog brata, ako elite. M oete mu
rei da smo se usput zadrali.11
Razmiljao sam o svemu to se dogodilo, rekao je Piri.
Dozvolite mi da iznesem svoje miljenje bez uvijanja: bode mi
oi injenica to su tako brzo pobegli odavde."
Roder ree otro: Z ato?"

73
Piri je glavom pokazao skretniarsku kuicu. Tam o su
proveli vie od pola asa.
Don jedva izgovori: Pom iljate na otm icu?
Da. ini mi se da se stvar moe ovako objasniti: pretposta
vili su da naa tri autom obila zajedno putuju, pa su nam erno
presekli put zaostalim kolima. Stoga im je bilo stalo da se to
pre izgube iz ove okoline, bojei se da se prva dva autom obila
ne vrate tragajui za treim .
D a li nam to moe pomoi na neki nain? upitao je
Roder.
Mislim da m oe, odgovorio je Piri. O ni su se morali
ukloniti odavde. Znam o da su autom obil okrenuli natrag ka
Severnoj autostradi, na osnovu toga to su za sobom ostavili
sputenu ram pu. Isto tako, uveren sam, da nee voziti skroz do
Severne autostrade, a da se ponovo ne zaustave.
Ponovo zaustave? ponovio je Don.
Iako je Roderov izraz lica bio neprobojan, video je da je on
shvatio ta Piri hoe da kae. Odm ah zatim ga je i sam razumeo.
S mukom je stao na noge.
Roder ree: Jo uvek nam ostaje nekoliko stvari koje se
m oraju raistiti. Postoji preko desetak bonih puteva izmeu
mesta na kom e se sada nalazimo i autostrade broj 1. Sem toga,
ne smete sm etnuti s uma da e oni biti oprezni na zvuk
autom obilskih m otora. M oraem o tragati za njima pojedinano
i to peice.
O ajanje je ponovo obrvalo Dona. On ree:
D ok se budem o bavili time . . .
A ko nasumce jurnem o prvim bonim putem , ree Roder,
daemo im upravo onoliko vrem ena koliko im je potrebno da
um aknu.
Dok su se utke vraali ka mestu na kome su bili parkirani
njihovi autom obili, Spuks je prom olio glavu kroz prozor pored
zadnjeg sedita u sitroenu. Glas mu je bio tanak i veom a visok.
On ree:
N eko je kidnapovao D ejvijevu mamu i M eri?
Jeste, odgovori Roder.
U krali su i vokshol?
R oder odgovori: D a; uti, Spuks. M oram o da smislimo ta
da radim o.
A ko je tako, lako emo ih nai! ree Spuks.
H oem o, nai emo ih , prim eti Roder. Seo je na vozako
mesto i spremao se da okrene kola. Don je jo uvek bio
oamuen. Piri je pre ostalih upitao Spuksa:
Lako? Kako to misli?
Spuks je pokazao prstom put kojim su doli. Pom ou traga
koji ostavlja ulje.
Roder, Piri i Don pogledae dole u sloj zdrobljenog

74
kam enja pom eanog sa katranom kojim je bio prevuen put.
Jedva da se na njemu moglo ita razaznati, pa ipak su mestimice
du puta primetili mrlje ulja.
Ba smo slepi! uzviknuo je Roder. K ako to nismo videli?
Samo, moda ovaj trag uopte ne ostavlja vokshol. Pre e biti
fordov.
Nije tano, insistirao je Spuks. M ora biti voksholov.
Ostavio je veliku mrlju tam o gde je bio parkiran.
G ospode boe! povika Roder. ta si bio u koli voa
izvidnika?
Spuks odm ahnu glavom. Nisam uopte bio skaut. Ne volim
da kam pujem .
Roder ree oduevljeno: Im am o ih! Uhvatiem o te kopilane! Izvini zbog ovog poslednjeg izraza, Spuks.
Ne mari nita, odgovori Spuks prijazno. Iz prve sam
shvatio o emu se radi.
Na svakoj raskrsnici su zaustavljali autom obile i tragali za
mrljama ulja. Bile su jedva prim etne, tako da su morali izlaziti iz
kola da bi ih uoili. Kod tree raskrsnice put koji se odvajao
vodio je pokraj jednog sela; tu je i trag skretao udesno. Na
saobraajnom znaku je pisalo: N orton 1 V2 milja.
Mislim da smo na sigurnom tragu, ree Roder. K ako bi
bilo da pokuam o da jedna naa kola velikom brzinom krenu
ovim putem . A ko ih ona preu, ostaje nam jo jedan automobil,
tako da od njih moemo napraviti sendvi. Mislim da se m oraju
nalaziti negde na pola puta do sledeeg sela. Od ovog ovde su
bezobzirce pobegli.
Plan nije lo, ree Piri zamiljeno. Samo ne smemo
izgubiti iz vida da e se oni verovatno braniti. U voksholu imaju
autom atsku puku, obinu puku i revolver. M oda e nam biti
teko da im se pribliimo, a da ne povredim o g-u Kanstens i
M eri.
Postoji li jo kakav predlog?
Don je pokuavao da smisli neto, ali je sav bio ispunjen
bolnom mrnjom i raspinjao se izm eu neke vrste nade i
oajanja.
Piri ree: Nalazimo se u ravnici. Kada bi se jedan od nas
uspuzao uz onaj hrast tamo, moda bi mogao da ih pronae
pom ou teleskopa.
Hrast je stojao pored samog puta. Roder ga je paljivo
odmerio. Poduprite me da se dokopam prve grane, a posle u
se, nadam se, ve nekako snai.
Lako se uspuzao uz drvo; m orao je visoko da se popne da bi
pronaao otvor u liu kroz koji se pruao vidik. Jedva su ga
mogli videti odozdo. Iznenada je uzviknuo:
E no ih!
Don je povikao: G de su?

O ko tri etvrti milje udaljeni odavde. Sklonili su se na jednu

njivu sa leve strane puta. Odm ah silazim."
Don upita: ,,A En a M eri?
Roder se smandrljao niz drvo, skoivi sa najnie grane.
Izbegavao je da pogleda Dona u oi.
Video sam i njih."
Piri ree razmiljajui: Sa leve strane puta. Da li su se
duboko povukli na njivu?"
Nalaze se daleko od prolaza ali odmah iza ive ograde.
Ako budem o hteli da im priem o pravo s puta, m oraemo ii na
slepo."
Piri je priao svom fordu. Vratio se sa tekom sportskom
pukom u ruci; za nju se bio opredelio.
O n ree: ,,D a prevalim tri etvrti milje potrebno mi je
deset minuta. Po isteku tog vrem ena vi ete sitroenom dojuriti
za mnom i zaustaviti se par stotina jardi iznad mesta na kome se
oni nalaze. Opaliete dva, tri metka, ali ne na njih, ve du puta.
Pretpostavljam da e posle toga zauzeti poloaj kakav elim.
D eset m inuta! uzviknu Don.
elite li da ih izbavimo ive? ree Piri.
Ali ta ako se lupei izgube pre nego to mi stignem o?
uete ih, ukoliko to pokuaju. M orae da nadignu prilinu
buku dok se budu izvlaili iz njive. im ujete m otor gonite ih
sitroenom i ne usteite se da pucate na njih. Zastao je dvoumei se. Shvatate li me, gotovo je sigurno da u tom sluaju
nee sa sobom povesti vau enu i ker.
Piri je lako i neodreeno klimnuo glavom, a zatim krenuo niz
put. M alo dalje naiao je na jednu rupu u ivoj ogradi i
provukao se kroz nju.
Roder je gledao na svoj sat. M oram o se priprem iti, rekao
je. O livija, Milisent vi ete prei sa deacima u ford.
Hajdem o, Doni.
Don je seo pored njega na prednje sedite sitroena. Bolno je
razvukao usne u osmeh.
O dlino ovo vodim, zar n e?
R oder ga pogleda iskosa. Smiri se, ovee. Treba da si
srean to si pri svesti."
Don je osetio kako mu se nokti zarivaju u sedite autom o
bila.
Svakog trenutka . . . zausti on. Prljave svinje! Gospode
boe, znam da E n teko pati, ali Meri . . .
Roder je ponovio: Smiri se, ovee." Jo jednom je
pogledao na sat. A ko bude sree, naim prijateljim a sa drum a
ostalo je jo samo devet m inuta ivota.
Jedna misao se preplitala sa ostalim mislima koje su proiz
voljno i neoekivano prolazile kroz Donovu glavu; najzad je
uspeo da se izrazi:

U pravo smo proli pored telefonske govornice. Nikom nije

palo na pam et da pozove policiju.
em u to ? rekao je Roder. Javna bezbednost vie ne
postoji. Sada je i to privatna stvar. Vrhovima prstiju je
dobovao po volanu. Podjednako kao i osveta.
Preostali deo vrem ena nisu progovorili ni rei. I dalje utei
Roder je upalio m otor i dao gas, jurili su izmeu ivih ograda.
Kako se sitroen kretao najveom moguom brzinom du uzanog
puta, dizao je veliku galamu. Za manje od jednog m inuta
projurili su pored prolaza koji je vodio na njivu, i u magnovenju
ugledali vokshol parkiran iza ive ograde. Put se u pravoj liniji
produavao jo pedesetak jardi. Roder je snano zakoio
ispred krivine i postavio autom obil popreko da bi to bolje
zakrio put.
Don je naglo otvorio vrata sa svoje strane. U ruci je drao
autom atsku puku iz Roderovih kola; naslonivi se na karoseri
ju sitroena, opalio je samo nekoliko m etaka. U mirno letnje
popodne pucnji su odjeknuli kao kada strele udare o tit. A
zatim su sa izvesne razdaljine doprla tri druga pucnja. Posle toga
je nastala tiina.
R oder je i dalje sedeo u automobilu. Don mu ree:
Provui u se kroz ogradu. A ti bolje ostani ovde.
R oder se saglasio, klimnuvi glavom. iva ograda je bila
gusta, ali je Don snano krio sebi put, dok su mu bodlje crnoga
gloga parale kou. Pogledom je obuhvatio njivu. Po zemlji su
bila prostrta ljudska tela. Na drugom kraju je video Pirija kako
mirno koraa, spretno nosei svoju puku ispod ruke. Don
oslunu i u kako neko jei. Stao je da tri, dok su mu se noge
klizale i iskretale preko poorane njive.
En je drala Meri u naruju sedei na zemlji pored autom obi
la. Obe su bile ive. Jecanje koje je maloas uo dolazilo je od
trojice pljakaa koji su leali u neposrednoj blizini. Kada se
Don pribliio, jedan od njih ilavi oveuljak uzana lica koje
je pokrivala ekinjasta crvena brada stade da se die. Jedna
ruka mu je mlitavo visila, ali je u drugoj drao revolver.
Don je spazio kada je Piri podigao svoju puku, hitro, ali bez
urbe. Zatim je odjeknulo nekoliko m etaka puke sa priguiva
em, i ovek je pao uz krik bola. Ptica, koja je bila sletela na
ivu ogradu posle prvih pucnjeva, ponovo je uzletela klepeui
krilima prem a istom nebu. Don je doneo ebad iz autom obila i
pokrio En i Meri koje su i dalje ostale na istom mestu. A zatim
ree apatom , kao da se boji da e im i sam ljudski govor uveati
bol:
D rage En Meri sada je sve prolo.
Nisu mu odgovorile. Meri je tiho jecala. En pogleda svog
mua, pa se okrete na drugu stranu.
Piri je prevalio i nekoliko preostalih jardi. R itnuo je oveka

koji mu je bio najblii, bez strasti, ali precizno. ovek ciknu, a

zatim ponovo poe da jei.
U tom trenutku se pojavio R oder sa revolverom u ruci;
pravo sa puta proao je kroz otvor u ivoj ogradi. Paljivo je
posm atrao prizor, pogled mu je brzo preao sa uurene ene i
devojice na tri ranjena oveka. Zatim se obratio Piriju.
Ovoga puta posao nije obavljen tako besprekorno kao
prolog, prim etio je on.
D oao sam do zakljuka, ree Piri njegov glas, kao i sam
prizor nesree i krvi u kome je on odigrao svoju ulogu nalazili
su se u potpunom neskladu sa mirnim letnjim pejzaem da
grenici nem aju prava da umru tako brzo kao nevini. udna
misao, zar n e? Zatim se zagledao u Dona. Po meni vi imate
pravo na egzekuciju.
Jedan od trojice pljakaa bio je ranjen u kuk. Leao je u
neobino iskrivljenom poloaju, akom pritiskujui ranu. Lice
mu je bilo skvreno, kao u deteta, puno bora koje su izraavale
bol i jad. Pa ipak je pratio ono to je Piri govorio. Pogledao je
Dona sa izrazom ivotinjskog preklinjanja.
Don je okrenuo glavu. R ekao je: Vi ga dokrajite.
Potiten i obuzet nekim ravnodunim uenjem razmiljao je:
nekada bi se u ovakvom sluaju m orao voditi proces. Danas
je zakon proizvoljno izgovorena re na oranici i dokazana pu
kama.
Svoju elju nije uputio nikom posebno. Pogledao je En i
Meri, a zatim uo repetiranje Roderovog revolvera, jedanput,
pa drugi put; pucnje je propratio dubok uzdah koji je oznaavao
kraj jedne agonije. Tada En uzviknu:
R odere!
R oder joj se obrati blagim glasom: Molim, E n.
En je neno spustila Meri na zemlju i stala na noge. kripala
je zubima da savlada bol; Don joj pritra da joj pomogne. Jo
uvek mu je autom atska puka bila prebaena preko ramena.
Pokuao je da odvrati svoju enu kada se maila za nju, ali mu
je ona istre iz ruku.
Dvojica su bila mrtva. Trei, jo uvek iv, bio je oveuljak
ranjen u kuk. En je posrui napravila nekoliko koraka i stala
pored njega. On podie pogled prem a njoj; Don je video kako
se na njegovom licu pored izraza straha i munog bola poela da
raa nada.
On progovori: O prostite, gospoo, oprostite m i.
Govorio je upadljivim jorkirskim akcentom. To ga podseti
na jednog ofera iz njegovog nekadanjeg voda, za vreme rata u
severnoj Africi, koji je govorio istim dijalektom ; bio je to veseli
mali debeljko koga je bom ba raznela pred samom Bizertom.
En je podigla puku. ovek je kriknuo:
Ne, gospoo, ne! Ja sam otac . .
Enin glas je bio hladan. Ne inim ovo zbog sebe, ree.

78
Ve da osvetim svoju ker. Kada si . . . zaklela sam se da u te
ubiti, ako mi se ukae prilika.
Ne! Ne smete to uiniti. To je ubistvo!
S mukom je otkoila autom atsku puku. On je s nevericom i
razrogaeno posm atrao ta radi; kada su meci poeli da mu
paraju telo, oi su mu i dalje bile iroko otvorene. Vrisnuo je
jednom , moda dvaput i zanem eo. O na nije prestajala da puca
sve dok se arer nije ispraznio. Posle toga je nastala relativna
tiina, koju su jedino prekidali M erini jecaji.
Piri ree mirno: O dlino ste to izveli, g-o Kanstens.
Savetujem vam da se sada malo odm orite, dok mi budem o
izvlaili kola na p u t.
R oder ree: Ja u ih izvui.
Uao je u vokshol i naglo ih skrenuo. Zadnji toak je preao
preko tela jednog od pljakaa. Proterao je kola krzo otvor u
ivici, a zatim ih isterao na put. Doviknuo je ostalima:
D ovedite ih, u redu?
Don je uzeo u naruje svoju ker i odneo je do automobila.
Piri je pom ogao Donovoj supruzi. Kada su obe bile smetene u
kola, R oder je nekoliko puta pritiskao sirenu. A zatim je izaao
iz autom obila, rekavi Donu:
Preuzm i volan. M oramo se to pre ukloniti odavde
moda su pucnji privukli neiju panju. Sem toga, Olivija treba
da ukae pomo En i M eri.
Don je pokazao rukom na njivu. A oni?
Jo uvek su kroz otvor u ivici mogli videti tri lea opruena
na mrkoj zemlji. Muve su ve bile poele da sleu na njih.
Roder se iskreno iznenadio. ta emo sa njim a?
Z ar ih neemo sahraniti?
Piri se suvo zacereka. Bojim se da neem o imati vremena za
takvo delo m ilosra.
U tom trenutku je stigao ford iz koga je izala Olivija i
pohitala ka En i Meri. Piri se uputio da zauzme njeno mesto za
volanom.
R oder ree: N em a nikakvog smisla da ih sahranjujem o. I
bez toga smo izgubili u vremenu. Vozi sve do iznad Todkastera,
vai?
Don je potvrdno klimnuo glavom. Piri im doviknu:
Ja u biti zatitnica.
O dlino, ree Roder. ,,A sad napred.

T odkaster se nalazio na granici izmeu dve oblasti; podseao je

na grad koji oekuje invaziju; u isti mah je bio preplaen i
uzbuen. Napunili su rezervoare benzinom; vlasnik garae se
zagledao u novac kojim su mu platili kao da razmilja o njegovoj
vrednosti. U Todkasteru su nabavili i novine. Bio je to primerak
Jorkajer Ivning Presa na njemu je bila odtam pana cena
od 3 penija, a naplaeno im je 6, i to bez ikakvog izvinjenja.
Vesti u novinama su bile identine sa vestima koje su uli preko
radija; jednolian i svean ton zvanine izjave jedva da je
skrivao prizvuk straha.
Napustili su Todkaster i zaustavili autom obile na seoskom
putu, nedaleko od glavnog druma. U gradu su bili napunili
term ose vodom, dok su u pogledu hrane zavisili od starih zaliha.
Meri se u m euvrem enu povratila; popila je aj i pojela koji
zalogaj m esa iz konzerve koju su otvorili. Ali je En odbijala ma
ta da pojede ili popije. Sedela je utonula u neizm erno utanje
da li zbog bola, srama ili razmiljanja o svom gorkom
trijum fu, Don nije bio u stanju da objasni. U poetku je
pokuavao da je podstakne na razgovor, ali ga je Olivija tiho
odvratila od toga.
Sitroen i vokshol su bili parkirani jedan uz drugi i tako
zauzimali svu irinu uzanog puta; tri porodice sve su zajedno
obedovale u ova dva autom obila. Radio je tiho tandrkao
em itovao je prikaz nekakvog predavanja o mavarskoj arhitektu
ri. Gotovo bi se pomislilo da se radi o parodiji na uvenu
britansku ravnodunost. Nije iskljueno da je u tom cilju ova
emisija i stavljena na program ; ali je stanje takvo, razmiljao je
Don, da se ne moe lako zamagliti.
itanje je tako naglo prekinuto da su svi najpre pomislili:
radio se pokvario. Roder je dao znak Donu i ovaj je ukljuio
aparat u svojim kolima; ali se i dalje nita nije ulo.
,,Neto nije u redu kod njih," ree Roder. Jo uvek sam
gladan. ta misli, da li da rtvujem o jo jednu konzervu, efe?"
M oda bismo mogli," odgovori Don, ali tek kada napusti
mo Vest Rajding. Bolje ne sada."
R azum em ," ree Roder. Pom eriu u desno jednu rupicu
na kaiu."
O djednom se ponovo zauo spikerov glas na oba radija u isti
m ah; inio se veom a jak. Naglasak nije bio sasvim onakav kakav

80
bi se mogao oekivati od spikera BBC bio je to malo doteran
kokni. U glasu su se u isti mah oseali ljutina i prestraenost:
G ovori Izvanredni kom itet graana u Londonu. Preuzeli
smo radio-stanicu BBC. O stanite pored svojih aparata, jer
emo kroz koji as em itovati specijalni kominike. Ostanite
pored svojih aparata. Dok kominike ne bude gotov, sluaete
signal radio-stanice. Molim ostanite pored svojih aparata.
G le ti njih! ree Roder. Izvanredni kom itet graana,
tako rekoe? emu, m ajku im njihovu pokvarenu, troiti snagu
na revolucije u ovakva vrem ena?
Olivija ga iz drugog autom obila pogleda prekorno. On ree
prilino glasno:
Ne brini za dobar odgoj dece. Vie nije vano da li e otii u
Itn ili Borstal. Bie proizvoai krompira, ma kako se besprekorno ponaali za stolom .
Stali su da em ituju najavljeni radio-signal: m elodino zvonje
nje zvona na crkvi Bon Bels, to je potpuno odudaralo od
postojeeg stanja. En podie oi; Don joj uhvati pogled. Ovo
skladno preplitanje zvukova povelo ih je unazad kroz njihovu
prolost sve do detinjstva za trenutak su bili nevina deca u
svetu izobilja.
On ree tek toliko glasno da bi ga samo ona mogla uti:
N ee uvek biti ovako.
Ona ga ravnoduno pogleda: Z bilja?
Novi glas je vie odgovarao glasu radio spikera, ali se ipak
videlo da ne govori profesionalac.
O vde London. Sada ete uti prvi kominike Izvanrednog
kom iteta graana.
Izvanredni komitet graana preuzeo je upravu nad L ondo
nom i est okolnih grofovija zbog sramne izdaje biveg
predsednika vlade R ejm onda Velinga. Im am o neoborive dokaze
da je ovaj ovek, ija je dunost bila da titi svoje sugraane,
kovao dalekosene planove za njihovo unitenje.
Evo injenica:
Zalihe hrane su oajno male. Vie nam nee stizati ito,
meso niti prehram beni proizvodi bilo koje vrste iz prekom orskih
zemalja. Iskljuivo zavisimo od useva koje smo u stanju da
uberem o na svojim njivama i od riba koje emo uloviti u svojim
vodama. Do nastalog stanja je dolo stoga to se protiv-virus
odgajan sa ciljem da uniti virus ung-Li koji napada trave
pokazao bezuspenim.
Poto je saznao za to, Veling je izloio svoj plan koji e
potom odobriti vlada; zbog toga svi lanovi kabineta zajedno
snose odgovornost za ovaj plan. Veling je izabran za predsedni
ka vlade samo da bi ga mogao sprovesti u delo. Plan se sastojao
u tome da britanski avioni bace atomske i hidrogenske bombe
na glavne gradove u zemlji. Proraunato je da e, ako se

polovina stanovnitva nae zemlje poubija na ovaj nain, biti

mogue ishraniti preostalu polovinu."
Blagi boe! uzviknu Roder. Ne diu prainu tek onako,
ve su uskovitlali itav orkan.
G raani L ondona," nastavio je glas najavljivaa, odbijaju
da veruju da e Englezi pristati da sprovedu u delo Velingov
plan masovnog ubijanja. A pelujem o na vazduhoplovne snage
koje su u prolosti branile ovaj grad od neprijatelja da ne krvave
ruke krvlju nevinih. Ne samo to bi se takvim zloinom okaljali
njegovi izvrioci, ve i deca njihove dece hiljadu godina unapred.
Poznato nam je da su Veling i ostali lanovi ovog gnusnog
kabineta pobegli u jednu vazduhoplovnu bazu. Molimo vazdu
hoplovne snage da ih predaju, kako bi bili izvedeni pred narodni
sud pravde.
U m oljavaju se svi itelji naeg glavnog grada da sauvaju
prisustvo duha i ostanu na svojim mestima. Ogranienja koja je
nam etnuo Veling, a koja se odnose na putovanja van okvira
grada, sada vie nem aju zakonsku niti bilo koju drugu vrednost,
ali se ipak pozivaju graani da ne pokuavaju da bee iz
Londona u paninom strahu. Izvanredni komitet preduzima
mere za prikupljanje krom pira, ribe i sve druge raspoloive
hrane koja e se zatim transportovati u London gde e biti
pravilno racionirana. Kada bi nai graani pokazali duh Denkerka, mi bismo uspeli. M oramo raunati sa tekoam a, ali emo
ipak uspeti."
Nastala je pauza. Zatim je glas produio:
O stanite pored svojih aparata da biste mogli uti sledee
specijalne kominikee. U m euvrem enu ete sluati muziku sa
gramofonskih ploa."
Roder je ugasio svoj radio. ,,U m euvrem enu, rekao je,
sluaete muziku sa gramofonskih ploa. Sve do sada nisam
verovao u bajku o N eronu i njegovoj violini.
Milisent Piri ree: Znai istina je ono to ste rekli."
A ko nita drugo," dodade Piri, sada je ta vest dobila iroke
razm ere. A to manje-vie izlazi na isto, zar ne?
Oni su poludeli! razvika se Roder. O ni su potpuno,
halucinantno, neizleivo ludi. Veling se sada mora previjati kao
crv."
Bio bi red," ree Milisent prezrivo.
Zbog njihove neefikasnosti," objasnio je Roder. Z ar se
tako vode poslovi! D ajem glavu da je Izvanredni komitet
trijumvirat koji sainjavaju jedan profesionalni anarhist, jedan
svetenik i jedna levo nastrojena uiteljica. Samo takav koktel je
u stanju da pokae toliko nepoznavanje osnovnog ljudskog
dranja.
Don ree: Trude se da zauzmu poten stav."
To je upravo ono na ta mislim," odgovori Roder. Svestan
sam da govorim sa uzvienog pijedestala m udrosti biveg

visokog inovnika za javna pitanja, ali ne m orate imati mnogo

iskustva sa hum anou masa da biste znali da nikada nije
preporuljivo, a esto je i porazno, biti poten pred m asam a.
,,U ovom sluaju e doiveti poraz, ree Piri.
G orka je to istina. Zemlja se nalazi pred ponorom gladi
stanje je takvo da je predsednik vlade glavom odluio da zbrie
gradove sa lica zemlje meutim vazduhoplovne snage ne bi
nikada uinile tako neto, pa ipak apelujem o na njih da ne
preduzim aju taj korak i zatim, vi m oete napustiti London
ako hoete, samo je bolje da to ne inite! Takva vest moe imati
samo jedan ishod: devet miliona ljudi e krenuti svejedno
kuda, samo napolje.
Pa ipak vazduhoplovne snage nee baciti bom be, ree
Olivija. 1 sam zna da nee."
N e," odgovori Roder, nisam u to siguran. Zbog toga
nisam hteo da se izloim opasnosti. Kada posm atram stvari u
celini, sklon sam da poverujem da nee. Ali sada to vie nije
vano. Nisam hteo da poverujem u ljudsku pristojnost kada
prete hidrogenske bom be i glad da li ozbiljno zamilja da e
se nai neko ko e poverovati u to ?
Piri je, razmiljajui, primetio: O nih devet miliona koje ste
spomenuli svakako se odnose na London. Postoji jo nekoliko
miliona gradskih stanovnika u Vest Rajdingu, a da i ne
spominjemo severoistone industrijske oblasti."
Tako mi boga, u pravu ste! ree Roder. 1 oni e se staviti
u pokret. Ne tako brzo kao Londonci, pa ipak dovoljno brzo."
Zatim pogleda Dona. D akle, kapetane, hoemo li voziti cele
noi?"
Don je lagano izrazio svoju misao: N ajsigurnije je da tako
postupimo. Poto jednom dospem o iznad H erogejta, biemo bez
brige."
O staje otvoreno pitanje izbora p u ta , skrenuo je panju Piri.
Rairio je svoju autom obilsku kartu i stao da je prouava kroz
naoari sa zlatnim okvirom koje je koristio pri itanju. D a li
emo zaobii H erogejt sa zapadne strane i zatim produiti
navie dolinom Nid, ili emo se opredeliti za glavni put koji vodi
kroz Ripon? Jo uvek se nalazimo u V enslidejlu."
Don upita: ta misli ti, R odere?"
A ko se stvar posm atra teoretski, okolini putevi su sigurniji.
Pa ipak, nekako mi se ne dopada taj put preko Maam M ura."
Pogledao je u nebo koje je naglo osvajao sum rak. ,,A naroito ne
nou. Kada bi nam polo za rukom da se probijem o glavnim
drumom, mnogo bismo dobili.
P iri? upita Don.
Piri je slegao ramenima. K ako vi odluite."
Prem a tome, pokuaem o da vozimo glavnim drumom.
Zaobii emo H erogejt. Postoji jedan put koji vodi kroz Starbek
i Bilton. Pam etnije je da ne ulazimo ni u Ripon, jer to je

83
sigurno sigurno je. Ovoga puta u ja zauzeti mesto na elu, a ti,
Roder, na kraju konvoja. Sviraj u sirenu, ako iz bilo kog
razloga bude zaostao."
Roder se zacereka. Sem toga, prosvirau metak kroz
stranjicu Pirijevog forda."
Piri se blago nasmeio. N astojau da ne urim preterano,
imajui vas u vidu, g. Bakli."
Nebo je i dalje bilo bez oblaka, i dok su tako vozili u pravcu
severa, zvezde se ukazae iznad njihovih glava. Trebalo je da se
mesec pojavi tek posle ponoi, tako da su jedino svetio davali
farovi njihovih automobila. Na ovim putevim a su sretali manje
vozila negoli bilo gde pre toga. Vojni konvoji, koji su do
maloas krstarili u svim pravcima, nisu se vie pojavljivali;
progutali su ih zemlja ili buntovni Lids. Povremeno, iz daljine,
dopirali su nekakvi umovi, koji su mogli biti puani meci, ali
su bili veoma udaljeni i stoga nejasni. Don bi svaki as pogledao
ulevo, napola oekujui da ugleda nebo koje lie atomski
plamen, ali od toga nije bilo ni traga. U tom kraju su se nalazili
Lids, Bradford, Halifaks, Hadersfild, D jusberi, Vejkfild i svi
ostali industrijski centri i gradovi severnog Midlandsa. Iskljui
vala se mogunost da u njima vlada mir, pa ipak njihova agonija,
ma kakva bila, nije mogla da ugrozi mali konvoj koji je urno
grabio ka svom utoitu.
Don je bio strahovito um oran, tako da se snagom volje
branio da ne zaspi. enam a je stavljeno u zadatak .da odravaju
u budnom stanju svoje suprunike za volanom, meutim En je
sedela kruta i nepomina, buljei u no, ne progovarajui ni re i
ne obraajui panju ni na ta. On je jednom rukom napipao
pilule benzendrina koje mu je R oder dao i uspeo da popije
gutljaj vode iz boce, da bi ih progutao.
S vrem ena na vreme, dok je vozio uz brdo, bacio bi pogled
unazad, proveravajui da li se jo uvek vide svetla ostala dva
automobila. Meri je pokrivena ebadim a leala na zadnjem
seditu i spavala. Iako brutalno nasrtanje na mlada bia izaziva
veu srdbu i vee saaljenje ba zbog njihove nesposobnosti da
se brane, ipak je injenica da se ona bre oporavljaju. Da li je
duvao blag vetar kada je jagnje bilo ostrieno? Napravio je
grimasu na licu. Sada su sva jagnjad ostriena, a sa severoistoka
duva vetar koji nosi samo led i crni mraz.
Bez ikakvih nezgoda zaobili su H erogejt i R ipon; po jaini
kojom su svetleli njihovi farovi, znali su da jo uvek imaju
dovoljno struje, tako da su sa razdaljine delovali civilizovano i
ohrabrujue. M oda stvari i ne stoje tako ravo. Pitao se: da li
je mogue da sve to bude ruan san iz koga e se probuditi i
postati svedok ponovnog roenja starog sveta, onog svako
dnevnog sveta ija je slika ve poela nepovratno da bledi?
Prepriavae se legende, razmiljao je, o irokim avenijama

84
osvetljenim nebeskom svetlou, o uurbanim milionima ljudi
koji ive zajedno, a ne kuju zavere za uzajam no unitenje, o
vozovima, avionima i autom obilim a, o svakovrsnoj hrani. A
moda e se najvie priati o policajcima-uvarima koji nisu
znali za bes i zloe, o zakonu koji je vaio do na kraj zemaljske
kugle.
Maam mu je bio poznat kao varoica sa trnicom, na
obalam a reke Jur. Put je naglo skretao im su preli reku, pa je
Don usporio zbog predstojeeg zaokreta.
B arijera je bila smiljeno postavljena iza same okuke, tako
da se nije mogla videti iz daleka, i toliko blizu da vozila ne bi
mogla ponovo razviti brzinu. Sam put je bio do te mere uzan da
se autom obili nisu mogli okrenuti natrag. Don je m orao naglo
da zakoi da bi zaustavio kola, ali pre nego to je to izveo,
primetio je puku uperenu kroz prozor sa strane. Puku je drao
zdepasti ovek obuen u odelo od tvida. On ree Donu:
Odlino. A sad izlazite napolje.
Don upita: Iz koga razloga?
ovek se povukao nekoliko koraka unazad kad je pristigao
Pirijev ford, ali je i dalje drao puku nepomino uperenu u
vokshol. Iza njegovih lea Don je ugledao jo nekolicinu. Oni
su opkolili najpre ford, a zatim sitroen, poto se i on zaustavio
ispred blokade.
ovek u odelu od tvida ree: ta je ovo konvoj? Ima li
vas jo ?
G ovorio je veselo sa jorkirskim akcentom. Njegova primedba nije imala ni najmanji prizvuk pretnje.
Don je irom otvorio vrata na kolima. Putujem o na zapad,"
rekao je, preko vresnih polja. Moj brat je farm er u Vestmuerlandu. Idemo kod njega.
O dakle dolazite, gospodine? upitao je jedan drugi glas.
,,lz L ondona.
V ratolom no ste se izvukli odande, a? ovek se nasmeja.
Taj London je postao mnogo nezdravo m esto!
U m euvrem enu su i Roder i Piri napustili svoje automobile
Donu je spao teret s due kada je video da nisu pri sebi imali
oruje. R oder je pokazao prstom na barijeru na drumu.
em u slui ova m iolovka? upitao je. M oda se sprem ate
za invaziju?
ovek u odelu od tvida ree: M udro vam je to . U glasu je
imao prizvuk saglasnosti. Pogodili ste u neku ruku. Kada
izbeglice stanu da pristiu ovamo iajui preko Vest Rajdinga,
ba kao sada vi, postae im jasno da nee moi tako lako
opljakati na gradi.
Savreno vas razum em , ree Roder.
Bilo je neeg nategnutog u itavoj situaciji. Sada je Don
mogao jasnije da sagleda stanje; preko deset ljudi je stojalo na
drumu i posm atralo ih.

85
On ree: R ed bi bio da preem o na stvar. Da li sam vas
dobro razumeo: vi elite da se vratim o okolinim putem oko
grada i zaobiem o ga? Nije ni malo prijatno vraati se, ali
shvatam va razlog.
Jedan iz pratnje se nasmeja. Samo ete do tog malko
priekati, gospodine!
Don nije nita odgovorio. Z a trenutak je razmiljao da li ima
ikakvog smisla da se vrate u autom obile i otponu borbu. Ali
ak i da im to poe za rukom, ene i deca bi se nali u unakrsnoj
vatri, zakljuio je. Stoga je odluio da jo malo prieka.
Nisu ni najm anje sumnjali da je ovek u odelu od tvida njihov
vod. Bio je to jedan od onih malih Napoleona kakve je
izbacivao ovaj novi haos; zla srea ih je zadesila to ga je
Maam tako brzo proizveo. A sa mnogo razloga su se nadali da
e biti poteeni toga bar jo dvanaest asova.
V idite, rekao je ovek u odelu od tvida, ne bi bilo loe da
osm otrite stvari i sa naeg stanovita. Kada ne bismo ustali da
sami sebe zatitimo, varoica kao ova naa bila bi sahranjena u
prvom naletu. Govorim vam to da biste shvatili da ne inimo
nita to nije neophodno ili opravdano. Razum ete li me, sem to
je na grad usputna meta, moe postati i neto kao up s
medom. Sve muve koje e pokuati da pobegnu od gladi i
atom skih bombi putovae ovim drumovima. Hvataem o ih i
iveti od njih eto u tome se sastoji na plan.
Nije li malo prerano za ljudoderstvo, propratio je Roder.
Ili moda u ovim krajevim a ve postoji obiaj da se jede
ljudsko m eso?
ovek u odelu od tvida se nasmeja. Milo mi je to vidim da
imate smisla za humor. Sve dok budem o nalazili neto emu
emo se sm ejati, znai da jo uvek ima nade, zar ne? Daleko od
toga da nam je potrebno ljudsko meso bar ne za sad. Ali,
gotovo u svakom autom obilu nai e se po koja sitnica, ako
nita drugo ono koje pare okolade. Moda ete rei, pa to je
neka vrsta troarine kom binovana sa carinom. Pregledaemo
vam prtljag i uzeti sve to nam je potrebno."
Don ree odseno: H oete li nas posle toga pustiti da
odem o?"
Ne ba sasvim jednostavno, ali hoem o." N etrem ice je
posm atrao Dona svojim sitnim prodornim oima usaenim u
etvrtasto, m esnato lice. Sada shvatate ta znai posm atrati
stvari sa naeg stanovita, ili se bar nadam ?"
Ja bih to nazvao otim anjem ," rekao je Don, bez obzira sa
ijeg stanovita se posm atra."
Pa lepo," ree ovek, ak i neka bude tako. Ako ste
prevalili itav put od Londona dovde i nije vas zadesila vea
nevolja od jedne krae, znai da ste imali vie sree nego to e
imati oni koji e posle vas stii. A sad dosta, gospodine.
Zam olite ene da izvedu decu napolje. M oramo da pretresem o

86
kola. Hajde, pourite. to pre budu izali, utoliko bre emo
obaviti posao.
Don pogleda svoje prijatelje iskosa; na Roderovom licu se
itao bes, ali i pomirljivost. Piri je kao i obino izgledao utiv i
uzdran.
O k ej, ree Don. ,,En, mislim da e m orati da probudi
Meri. Izvedi je za tren u tak.
Skupili su se jedno uz drugo, dok je nekolicina iz pratnje
preturala po autom obilim a; ljudi iz Maama nisu zaboravili
mesto za prtljag. Ubrzo su pronali oruje. Om anji ovek sa
ekinjastom bradom podigao je Donovu autom atsku puku sa
uzvikom oduevljenja.
ovek u odelu od tvida ree: Puke, gle! Ovo je bolji prvi
plen nego to smo se nadali.
Don ree: Im am o i nekoliko revolvera. Pretpostavljam da
ete nam bar njih ostaviti.
Ali urazum ite se, ovee, odgovori mu on. N a nam a je da
branim o grad. Zatim je viknuo svojim ljudima koji su vrili
pretres: Stavite sve oruje ovde na gom ilu.
ta sve nam eravate da nam oduzm ete? upitao je Don.
Ne ba mnogo. Kao prvo puke. Sem toga hranu, kao to
sam ve spomenuo. Zatim benzin, razum e se.
Zato benzin?
Z ato to nam moe ustrebati, ako ni za ta drugo, ono bar za
vonju po gradu. Zacerekao se. Zvui veom a militaristiki, zar
ne mislite? Na neki nain podsea na prole dane. Samo s tom
razlikom to se sada sve odigrava na naem pragu.
Don ree: T reba da prevalimo jo osam deset do devedeset
milja. Ford troi galon na etrdeset milja, a druga dva
autom obila na oko trideset. Gotovo svi rezervoari su puni.
Hoete li nam ostaviti ukupno devet galona?"
ovek u odelu od tvida je utao. Zatim se kiselo nasmeja.
Don ga pogleda. N apustiem o jedan od velikih automobila.
Hoete li nam ostaviti est galona?
Te est galona. ree ovek u odelu od tvida, te jedan
revolver to mu doe kao kada bi trebalo da se opredelimo ili
da sauvamo svoj grad ili da ga vidimo kako nestaje u plamenu.
ujte gospodine, neemo vam ostaviti nita to nam a moe
dobro posluiti.
,,A ta kaete na jedan autom obil, ree Don, ,,i tri galona.
U tom sluaju ne biste imali na savesti tri ene i etvoro dece."
O tp ad a, ree ovek, sve su to lepe prie o savesti, ali mi
moramo misliti na svoje ene i na svoju decu."
Roder i Piri su stoj ali pored njega. Roder ree:
Zauzee vam grad i spalie ga. Nadam se da ete doiveti to
da vidite.
ovek ga razrogaeno pogleda. Valjda ne nam eravate da
pokvarite nae odnose, gospodine. Do sada smo pristojno

87
postupali sa vama, ali umemo i da pokaem o zube ako
hoem o.
Roder se jedva uzdravao da ne doda jo neto. Tada se
Don umea:
D obro, dobro. Ostavi se, R od. Zatim se obrati oveku u
odelu od tvida ovim recima: Pokloniem o vam autom obile. A
da li bismo za uzvrat mogli sa svojim porodicam a proi kroz
grad na putu za Vensli? I da li mislite da bismo mogli dobiti
dvoja, troja starih kolica koja vam vie nisu potrebna?
D rago mi je to vidim da ste utiviji od svog prijatelja, ali
vam odgovaram ne na oba pitanja. Niko ne moe da ue u
ovaj grad. Povereno nam je da uvamo svoje puteve, a oni koji
nem aju tu dunost, m oraju da obavljaju druge razne poslove ili
da se odm araju. Nismo u stanju da vam damo ljude koji e vas
sprovesti, a sam bog zna da vas ne moemo pustiti da proete
kroz grad bez strae.
Don je ponovo pogledao R odera da proveri njegovo
miljenje. Tada ree Piri:
K ad je tako, hoete li nam bar rei kako da postupimo. ta
smemo da ponesem o sobom ebad?"
Jedan od ljudi koji su vrili pretres prie oveku u odelu od
tvida i raportira mu:
Mislim da smo odvojili sve to ima vrednosti, g. Sprus.
H ranu i odelo. Zatim puke. Vili presipava benzin.
U tom sluaju, ree g. Sprus, m oete prii kolima i uzeti
ta vam je volja. Ne bih se mnogo optereivao, a sam na
vaem mestu. Putovanje vam nee biti lako. U koliko se budete
drali rene obale pokazao je desno od sebe najsigur
nije ete zaobii grad."
H vala vam , ree Roder. M nogo ste nam pom ogli.
G. Sprus ga pogleda sa koopernom blagonaklonou. Imali
ste sree to ste dovde stigli pre navale. Neemo imati
vremena za preklapanja kada izbeglice ponu da kuljaju.
M nogo ste sam ouvereni, ree Don. Jer nee ni vama biti
tako lako kao to mislite.
Jednom prilikom sam negde proitao, ree g. Sprus, kako
su se Saksonci smejali i askali pre nego to e poeti bitka kod
Hejstingsa. N eposredno pre toga bila se zavrila jedna velika
bitka, pa su se u predahu pripremali za sledeu.
1 izgubili su je , ree Don. N orm ani su pobedili.
M oda i jesu. Ali je trebalo da proe par stotina godina pre
nego to se moglo mirno putovati ovim krajevima. D obra vam
srea, gospodine.
Don je posm atrao autom obile u kojima vie nije bilo ni
hrane ni oruja, dok je Vili, mrav, trapav i nekako sav
ustremljen mladi, dovravao presipavanje benzina.
N eka vas uvek slui srea kao ovoga puta, ree on.
Don ree: V ano je da se to pre uklonimo odavde. Posle

toga moemo odluiti kako je najbolje da postupimo. to se

ostalog tie, predlaem da sa sobom ponesem o tri mala kofera.
Ruksaci bi bili praktiniji, ali ih nemamo. Ne bih se muio sa
ebadima. Sreom je leto. Ako bude hladno, pribiemo se jedno
uz drugo da se zagrejem o.
Ja u ipak poneti svoje urolano ebe, ree Piri.
Savetujem vam da to ne inite, ree mu Don.
Piri se nasmeio, ali nije odgovorio.
Poto su stanovnici M aama uklonili plen, vratili su se natrag
u svoja skrovita du drum a i stali da ih posm atraju ravnoduno
i nezainteresovano. 1 sama pospana deca, koja su jedva stojala
na nogama, posm atrala su svoje roditelje i njihove prijatelje
kako odvajaju najpotrebnije od onoga to je preostalo. Don je
tada shvatio da vie ne ubraja Meri m eu decu;.ona je pomagala
svojoj majci.
Najzad su krenuli. Kada se osvrnuo za sobom, Don je
ugledao stanovnike M aama kako guraju njihove naputene
autom obile da bi pojaali svoju barijeru.
Pitao se ta e se dogoditi kada automobili zaista stanu da se
gom ilaju sigurno e ih m orati bacati u reku.
S mukom su se peli uzbrdicom, sve dok im se sa jedne gole
njive nije pruio vidik dole na zvezdama osvetljene krovove
grada koji je leao izmeu njih i vresita. No je bila izuzetno
tiha.
O vde emo se odm oriti neko vrem e, ree Don. Zatim
moemo razmisliti ta da preduzm em o."
Piri je spustio svoje urolano ebe; najpre ga je nezgrapno
nosio ispod ruke, a zatim spretnije i izbalansirano na ramenu.
K ad je tako, da se oslobodim ovog ebeta, ree on.
R oder mu se obrati: Pitao sam se kada ete shvatiti da
nosite mrtvi teret.
Piri je bio zauzet oko odm otavanja kanapa kojim je bilo
uvezano ebe; na kanapu se nalazio niz sloenih vorova. On
najzad ree:
O ni tamo dole . . . su pokazali da im aju nepogreiv smisao
za povrnu efikasnost, stoga sam uveren da im sitnice m oraju
promai. D ajem glavu da ovek koji je pretresao moj autom obil
ak nije imao ni no. Ali ako ga je imao, njegovom nem aru
nema nikakvog opravdanja.
Roder je radoznalo upitao: ta to imate un u tra?
Piri ga pogleda. Koliko se moglo videti pri slabom svetlu
zvezda, mirkao je. K ada sam bio mnogo m lai, rekao je on,
esto sam putovao po Srednjem istoku po Trans-Jordaniji,
Iraku, Saudijskoj A rabiji. Skupljao sam minerale ali bez
velikog uspeha, moram priznati. Tamo sam i nauio trik kako se
krije puka u urolanom ebetu. Arapi kradu sve redom, ali ipak
najvie vole da kradu puke.

89
Najzad je Piri raspakovao ebe. Iz sredine je izvukao svoju
sportsku puku na kojoj je jo uvek bio privren teleskop.
Roder se naglo i glasno nasmeja. N eka me avo nosi!
Ispostavilo se, evo, da na poloaj i nije tako rav. Dobri stari
Piri.
Sem puke Piri je izvukao i malu kutiju. N a alost, samo
pedesetak, ree on, ali bolje ita nego nita.
Potpuno se slaem , ree Roder. A ko ne budem o u stanju
da naem o farm ersku kuu koja ima autom obil i benzin, nismo
dostojni ovog oruja. Sa pukom smo u daleko povoljnijem
poloaju."
Don ree: Ne. Ni govora o autom obilu."
Z a trenutak su svi utali.
N adam se da nisi postao isuvie skrupulozan Doni? Jer ako
jesi, najbolje bi bilo da uzme Pirijevu puku i da se ubije. Ni
malo mi se nije dopalo kako su one prokletije tam o dole
postupale prem a nama, m ada moram priznati da je njihova ideja
ispravna. Danas vlada sila. Svako onaj ko to ne shvati ima
izgleda za opstanak koliko i zec u kavezu prepunom lasica.
Jo istog jutra, razmiljao je Don, njegovi motivi su mogli biti
zasnivani na skrupulam a; bez njih je nestala njegova nesigurnost
i ustezanje da drugima nam ee svoju volju. On ree oseno:
N em a ni govora o nekakvom autom obilu, zato to su
automobili postali opasni. Sreno smo se izvukli tamo dole.
Mogli su za tili as da nam prosviraju po metak kroz glavu, pa
da posle toga opljakaju nae autom obile. Vrem enom e m orati
tako da postupaju. Ako pokuam o da nastavimo put do doline
kolima, morae tako neto da nas snae. U autom obilu se ovek
uvek nalazi u potencijalnoj zasedi.
,,U pravu ste, prom rm lja Piri. Potpuno ste u pravu."
Preko osam deset milja, ree Roder, peice? Ne pretpo
stavljate, valjda, da ete doi do konja?
Don je posm atrao zemljite na kome su stojali; bilo je
proarano korovom i izgledalo je kao da je nekada moglo biti
panjak.
Ne. M oraem o prei peice ceo put. Verovatno da e trajati
tri dana um esto samo nekoliko asova. Ali ako ga budem o
lagano prelazili, biemo sigurniji da emo ga prevaliti. U
suprotnom sluaju izgledi su slabi.
Roder ree: Ja sam za to da se doepam o jednog
autom obila i da damo gas. Z ar isto tako ne postoji mogunost
da ne naiem o ni na kakvu prepreku? Mali je broj gradova koji
su uspeli da se tako brzo organizuju kao Maam a bie ih
kojima neto slino nee pasti na pam et. Ako budem o peice sa
decom putovali preko polja, neizostavno emo m orati pasti u
neku nevolju.
Pa ipak, nita nam drugo ne ostaje," ree Don.
Roder upita: ta mislite vi, Piri?

90
Nije vano ta on misli, odgovori Don. Ve sam rekao
kako emo postupiti."
Roder je glavom pokazao na Piri ja koji je utao i posmatrao. O n ima puku, ree.
Don skoi: To znai da moe pokazati silu, ako mu se tako
svidi. Ali sve dok to ne uini, ja donosim odluke. Zatim
pogleda Pirija. ta vi kaete na sve ovo?
Potpuno odobravam va stav, odgovorio je Piri. D a li mi
dozvoljavate da zadrim puku? Nadam se da ne ispadam
preterano uobraen kada tvrdim da sam sluajno najvetiji u
rukovanju njome. Isto tako nem am nikavih ambicija da posta
nem vod. Razume se, to mi m orate verovati na re.
Don ree: Svakako, zadrite puku.
Roder upade: Znai dem okratiji je kraj. Trebalo je ranije
to da shvatim. Na koju stranu emo krenuti?
N ikuda do ju tra, odgovori Don. Pre svega, svima nam je
potreban noni san; drugo, nema nikakvog smisla spoticati se po
m raku u kraju koji ne poznajem o. Svako od nas e uvati strau
po jedan sat. Ja u biti prvi; zatim ti, Rodere, pa redom Piri,
Milisent, Olivija" zastao je ,,i najzad En. Vie od est
asova ne moemo se odm arati. Posle toga emo se pobrinuti za
doruak.
Vazduh je bio topal, bez daka vetra.
Jo jednom neka je bogu hvala," ree Roder, to nije
zim a. Zatim viknu deacima: O vam o, bando! Skupite se oko
mene tako da nam ne bude hladno.
Poljana na
kojoj su se nalazili pruala se ispod samog
obronka jednog brda. Don je seo elo glava svoje pospale
porodice i prijatelja, i preko njih se zagledao u vresna polja koja
su se prostirala prem a zapadu. Mesec tek to nije bio izaao;
njegovi zraci ve su bili poeli da pojaavaju svetlost zvezda.
Mnogo je za njih znailo da vreme i dalje ostane lepo. Koliko
bi mu olakanje donela molitva, razmiljao je on pa ak i
prinesena rtva bogovima vresita u nadi da e ih potedeti
svog gneva. Bacio je pogled na mesto na kome su tri deaka
leala uurena izmeu Rodera i Olivije. Moda e im se oni,
ili njihova deca, jednoga dana pomoliti.
Razmiljajui o tome osetio je kako ga obuzima veliki
duhovni nemir, kao da ga je iz prolosti njegovo staro ja,
njegovo civilizovano ja, izazivalo na obraun. Poto se ovaj
sukob stiao, do izvesne m ere javilo se pitanje: da li je vredno
dalje iveti? iveli su u svetu etike iji su koreni bili stari gotovo
etiri hiljade godina. Za jedan jedini dan taj je svet utonuo
ispod njihovih nogu.
D a li jo uvek postoje ljudi koji ive tim starim ivotom, koji
govore jezikom ljubavi, dok ih sa sviju strana okruuje Vavilon?
Ako ih ima, razmiljao je, osueni su na smrt, i njihova deca
zajedno sa njima isto onako kao to su nekada davno i

91
njihovi preci poumirali u rimskim arenam a. Z a trenutak mu se
uini da bi rado sa takvom verom u dui pristao da umre, ali
kada je ponovo pogledao malu grupu dragih pospalih bia ija
je glava on sada bio, shvatio je da ivi mnogo vie znae za
njega nego to bi mrtvi to ikada mogli.
Ustao je i tiho se priunjao do mesta na kom e je En drala
Meri u naruju. Meri je spavala, dok je pri sve jaoj meseevoj
svetlosti mogao da vidi da su Enine oi otvorene.
Blago joj se obrati: ^ E n !
utala je uporno. ak ga nije ni pogledala. On se posle
izvesnog vrem ena udalji i zauze svoje staro mesto.
Sigurno je da postoje ljudi koji e mnogo vie voleti da umru,
negoli ovako da ive. Bio je uveren u to, i to uverenje ga je
teilo.

Za vreme svog straarenja, Milisent je u daljini prem a jugu

spazila najpre jedan, pa drugi, i trei blesak svetla; dugo potom
ula je nekakav tutanj i tandrkanje. M oda su to eksplozije
atom skih bombi. Pitanje joj se istog asa uini bespredm etnim.
Po svoj prilici, oni nikada nee u potpunosti saznati ta se tih
dana odigralo u gusto naseljenim oblastima njihove zemlje,
m ada ih, istini za volju, to vie i nije zanimalo.
Sasvim se razdanilo kada su krenuli na put; vreme je bilo
prohladno, ali sa nagovetajim a da e otopliti. Cilj koji je Don
odredio bio je da preu severni deo maamskih vresita sve do
Kaverdejla. Posle toga e sporednim putevim a nastaviti preko
Karltonskih movara, zatim sa severne strane ui u Venslidejl, a
odatle se prebaciti u Vestmurland. Nedaleko do mesta na kome
su prenoili, naili su na farm ersku kuu; R oder je predloio da
je napadnu zbog hrane. Don je energino odbacio njegov
predlog, obrazlaui da se kua nalazi isuvie blizu Maama.
Nije im bilo poznato do koje granice su stanovnici Maama
nameravali da brane svoje zalee. im uje pucnje, grupa
naoruanih ljudi bi lako mogla da doe iz grada.
Zbog toga su izbegavali naseljena mesta i putovali preko golih
njiva, strogo se drei ivih ograda i kam enih zidova koji su
omeavali pojedine kom plekse zemljita. Bilo je oko pola
sedam kada su preli glavni drum severno od Maama; osealo
se da je sunce zagrejalo vazduh. Deaci su bili malo isuvie ili,
te su morali da ih opom inju da nepotrebno ne troe snagu trei
okolo. Svi su izgledali nekako izletniki, sem En koja je i dalje
utala, bila potitena i povuena.
Milisent je na to Donu skrenula panju, dok su sluajno
koraali jedno pored drugog preko terena pokrivenog drobljenim kamenjem.
Ona ree: ,,En ne treba da prim a stvari isuvie k srcu, Doni.
Sto je bilo, bilo je .
Don je pogleda iskosa. Urednost je bila osobina kojom se
Milisent odlikovala, ak je i tog trenutka izgledala kao da je
izala u uobiajenu etnju po polju. Piri je, sa svojom pukom
ispod ruke, koraao petnaestak jardi ispred njih.
,.Mislim da nju ne mui ono to se dogodilo , odgovorio joj
je Don, ve pre ono to je posle toga sama uinila.
N a to sam i mislila kada sam rekla, to je bilo bilo je , ree

93
Milisent. Ona uputi Donu pogled iskrenog divljenja. Svidelo
mi se kako ste sino postupili. N ekako prosto i jednostavno.
D opada mi se ovek koji zna ta eli, koji nastoji da ostvari
svoju elju i koji uspeva u tom e.
Ne gledajui je u lice, Don pomisli: ona m ora biti preko
dvadeset pet godina mlaa od Piri ja; vitka je i lepo graena.
Milisent uhvati njegov kosi pogled i nasmei se. O n tada sa
zaprepaenjem otkri izvesno znaenje u tom njenom osmehu.
Ree kratko: N eko m ora donositi odluke.
U poetku sam mislila da se neete proslaviti u tome. Ali
sam sino shvatila da sam vas pogreno ocenila.
Nije ga iznenadila sama pohota koju je nagovetavao njen
osmeh, zakljuio je, ve njena pojava u ovom kontekstu. Piri
neizostavno m ora biti rogonja ve due vreme, ali takve se stvari
deavaju u Londonu, tom prezaguenom odgajalitu malih ljudi
u kome jedan izlet vie u poudu, nem a nikakvog stvarnog
znaaja. M eutim, ovde gde je njihova meuzavisnost podjed
nako jasno ocrtana, kao to ove jalove mee odvajaju preanja
vresita, to je i te kako vano. M oda bi ponovo mogla
preovladati etika koja dozvoljava voi grupe da izabere sebi
enu koju eli. Ali, stari naini sporazum evanja pom ou migova,
podgurkivanja i skrivenih nagovetaja podjednako su mrtvi kao
i poslovni sastanci i izlasci u pozorite mrtvi i bez nade da e
vaskrsnuti. Sama injenica to ga je prenerazio Milisentin
promaaj da to shvati, bila je dokaz koliko se ovo shvatanje
duboko utisnulo u njegovo bie i uslovilo njegov stav.
On ree jo otrije nego ranije: Preuzm ite onaj kofer od
Olivije. Dovoljno dugo ga je nosila.
Ona lako podie obrve. Prihvatam naredbu, veliki efe. Sve
to vi kaete stoji.
Na samoj ivici Vitonskog vresita naili su na ovo za im je
Don tragao na malu osam ljenu farm ersku kuu ije su sve
zgrade bile zbijene. Stojala je na blagoj uzviici okruena
njivama zasaenim krom pirom . Iz dim njaka se puio dim. Na
mah ga je to zbunilo, ali se brzo setio da se, verovatno, u ovako
udaljenom kraju m ora kuvati na uglju ak i leti. Dao je izvesne
naloge Piriju. Ovaj je klimnuo glavom u znak saglasnosti, i sa tri
prsta desne ruke protrljao svoj nos; Don se tada podseti da je
napravio isti pokret pre nego to e krenuti za otm iarim a koji
su sobom odveli En i Meri.
Z ajedno sa Roderom , Don se uputio prema farm erskoj
kui. Uopte nisu pokuavali da se priunjaju: naprotiv, nem ar
no su koraali kao da ih na to podstie ista radoznalost. Don je
spazio kada je neko pom erio zavesu na jednom od prednjih
prozora; sem toga nije bilo nikakvog znaka da su primeeni.
Stari pas se sunao naslonjen o kuni zid. Pod nogam a im je
rskao ljunak; bio je to onaj dobro poznati i prijateljski um.

94
Na vratim a se nalazio zvekir u obliku ovnove glave. Don
podie kariku i pusti je da padne svom teinom; ona tupo udari
0 m etalnu osnovu. Kada su iznutra zauli bat koraka, njih
dvojica se povukoe malo udesno.
Vrata se irom otvorie. Dom ain je m orao celim telo 1 da
zakorai na prag da bi mogao estito da ih vidi. Bio je to krupan
ovek sa sitnim i hladnim oima na crvenom vetrom opaljenom
licu. Don je sa zadovoljstvom prim etio da i on dri u ruci puku.
ovek upita: ta elite? Nemamo nita za prodaju, ukoliko
traite hranu.
Jo uvek je stojao povuen u dovratak.
Don odgovori: H vala vam. Ne oskudevam o u hrani. Ali
imamo neto to bi vas, nadam o se, moglo zanim ati.
Z adrite to za sebe", ree ovek. Zadrite, kad vam kaem,
1 istite se.
,,U tom sluaju . . . , ree Don.
Jednim skokom naao se u kui i naslonio uza zid desno od
vrata iza farm erovih lea. Ovaj je brzo reagovao. A ko
nam eravate da pucate . .
ree. O krenuo se sa pukom na
gotovs i prstom na obarau.
Tada se na izvesnoj razdaljini zau prasak i u isti mah se
glomazno telo zanese ka unutranjosti kue, kao kada lutkar
zategne kanap na svojoj lutki; najzad se skljoka pred njima.
Dok je farm er padao prst mu se zgri. Njegova puka stade da
prati; meci su jedan za drugim udarili u zid farmerske kue,
dok su se njihovi odjeci rasipali prem a mirnom nebu. Stari pas
se prenu i slabako zalaja okrenut suncu. Iz kue dopre neto
kao vrisak, a zatim nastade tiina.
Don je izvukao lovaku puku ispod lea koji je bio nalegao
na nju. Jedan m etak se bio zadrao u njoj. D ao je znak glavom
Roderu, a zatim prekoraio mrtvog ili umirueg oveka i
uputio se u kuu. V rata iz predsoblja su vodila pravo u veliku
dnevnu sobu koja je bila zamraena. Donov pogled su najpre
privukla zatvorena vrata koja su nekud dalje vodila, a zatim
prazne stepenice koje su se pele iz jednog ugla. Prolo je
nekoliko sekundi pre nego to je spazio enu koja je stojala u
senci pored stepenica.
Bila je vrlo visoka, ali za razliku od farm era izrazito mrava.
G ledala ih je obojicu pravo u oi; i sama je drala puku u ruci.
Roder je ugledao njenu priliku u isto vreme kada i Don. On
povika:
Pazi, Doni!
Uinila je pokret rukom du puke, ali se istovrem eno i Don
maio za obara. Prasak puke jo je snanije zagluivao u
zatvorenom prostoru sobe. ena je za trenutak zadrala
uspravan poloaj, a zatim je, drei se za ogradu s leve strane,
stala da pada. Poto se sruila na zemlju, poela je da cii; ciala
je tako visokim, priguenim glasom.

Roder izusti: O , Gospode boe!"

Don ree: N em a razloga da se ovde vie zadravamo. Idemo
dalje. Uzmi i ovu drugu puku, pa hajde da pretraim o kuu.
Dva puta smo imali sree, ali to ne znai da je m oram o imati i
trei p u t.
Posm atrao je Rodera kada je teka srca istrgao puku iz
eninih ruku; nije reagovala ni na koji nain, samo je i dalje
ciala.
Roder ree: Njeno lice . . .
Ti pogledaj prizem lje , ree mu Don, a ja u se popeti na
sprat.
Brzo je pretraivao gornji sprat, nogom otvarajui vrata. Tek
poto je zavirio gotovo u svaku prostoriju, shvatio je da je
zaboravio neto bio je to drugi arer; jer za vreme dok bi
ponovo punio svoju lovaku puku, praktino bi bio bez oruja.
Ostala su jo jedna vrata neotvorena. Zastao je i odmah
sledeeg trenutka ih otvorio nogom.
Bila je to mala spavaa soba. M lada devojka od oko petnaest
godina sedela je u krevetu. U perila je u njega prestraen pogled.
O n joj naredi: O stani gde si. Shvata li? Nita ti se nee
dogoditi ako ne bude m rdnula odavde.
O ni pucnji . . . , ree ona. M am a, tata ta znae oni
pucnji? Da li su . . .
Don ree hladno: Nemoj naputati sobu.
U bravi se nalazio klju. Izaao je iz sobe i zakljuao vrata sa
spoljne strane. ena je u prizemlju jo uvek ciala, ali ne tako
snano kao ranije. R oder je stao pored njenog tela i ostao
prikovana pogleda.
Don upita: 1?
Roder lagano skrete pogled. Sve je u redu. Nikog vie
nisam ovde naao . Ponovo je upro pogled u enu. D oruak
im se kuva na tednjaku."
Piri je lagano uao kroz otvorena vrata. Oborio je puku im
je shvatio da ne preti nikakva opasnost.
M isija je izvrena , prokom entarisao je. 1 ona je imala
puku? Ima li ih jo u kui?"
Puaka ili ljudi? upitao ga je Don. Osim ove dve nisam
video vie ni jednu drugu puku, a ti R od?
I dalje zagledan u enu Roder ree: Ni ja."
Na spratu se nalazi jedna devojka , ree Don. Kerka.
Zakyuao sam je .
Sta emo sa ovim ? Piri je vrhom jedne cipele pokazao na
enu koja je sada krkljala iz dubine grla.
Sruio sam u nju rafal . . . uglavnom sam je pogodio u lice",
ree Roder. Sa nekoliko jardi razdaljine."
U tom sluaju . .
ree Piri. Kucnuo je kundak i pogledao
Dona. Slaete li se?
Roder ih pogleda obojicu. Don klimnu glavom. Zatim Piri

96
prie mestu na kome je leala ena, a da ni u kom pogledu nije
prom enio uobiajeno dranje. Dok je nianio ree: Revolver je
mnogo podesniji za ovu vrstu posla." Puka je prasnula, a ena
prestala da krklja. Sem toga nisam rad da nepotrebno troim
municiju. Nema izgleda da emo skoro doi do nje. Lovake
puke se mnogo ee mogu nai u ovim krajevim a."
Don ree: Pazar nije lo dve lovake puke i po svoj
prilici m unicija za dva obrauna.
Piri se nasmei. N adam se da mi neete zameriti to u
prim etiti da e nam se isplatiti dva sledea obrauna, ako nam
donesu pola tuceta lovakih puaka. Meutim, ni ovo nije loe.
Hoem o li pozvati ostale, vreme je ?
D a", odgovori Don. Mogli bism o.
Promuklim glasom R oder prim eti: Z ar ne bi bilo pam etnije
da najpre uklonimo s puta ove leeve pre nego to deca
stignu ovam o?
Don je potvrdno klimnuo glavom. ,,U pravu si Prekoraio
je preko eninog tela. O bino je spremite ispod stepenica
prazno. Da, tako sam i mislio. D ajte je ovamo. Samo trenutak
evo i m etaka za lovake puke. N ajpre njih treba pokupiti."
Zavirio je u mrane uglove ispod stepenica. ini mi se da je
sada sve u redu. Ubacite je .
Sva trojica su m orala da se udrue da bi preneli mrtvog
farm era koji je leao u vratima i strpali ga pored ene u
zagraen prostor ispod stepenica. Posle toga je Don izaao
ispred kue i rukom dao znak ostalima. Dan je bio sunan;
vazduh mu se uinio sveiji nego ikad, jer napolju nije bilo
ljutog mirisa baruta. Stari pas je ponovo zauzeo svoje uobia
jeno mesto; ovoga puta je Don shvatio da je pas zaista veoma
star i verovatno slep. uvar kue koji jo uvek ivi, a vie nije u
stanju nita da uva, nema nikakve svrhe; pa ipak, nije ni malo
besmisleniji, razmiljao je on, od slepih miliona ije su pretee
oni sami. O borio je puku. U svakom sluaju, pas nije bio
vredan da se na njega strai metak.
ene i deca su se uspeli uz brdo. Razdragani izletniki izgled
je iezao; deaci su pogrueno koraali ne progovarajui ni re.
Dejvi je priao Donu. O bratio mu se tihim glasom:
Zbog ega ste pucali, ta ta ?
Don se zagledao u oi svog sina. O d sada emo se m orati
boriti za sve to nam je potrebno , odgovorio mu je. M oraemo se boriti za goli ivot. To e i sam da naui.
D a li ste ih ubili?
D a.
G de ste sklonili leeve?
,,S puta. Ui u kuu. Sada emo svi zajedno dorukovati.
U vratim a se nalazila lokva krvi, a druga na m estu na kome je
leala ena. Dejvi je pogledao i jednu i drugu, ali nije
progovorio vie ni rei.

Poto su se svi okupili u dnevnoj sobi Don ree:

Ne elimo da se ovde dugo zadravamo. Ne bi bilo loe kada
bi nam ene pripremile doruak. U kuhinji ima jaja i jedan kai
slanine. R adite brzo. Roder, Piri i ja u .m euvrem enu emo
odabrati stvari koje emo sobom poneti.
Spuks upita: M oemo li vam mi pom oi?
Ne. Vi, deaci, ostanite ovde i odm orite se. Pred nam a se
nalazi dug d an.
Kao i Dejvi pre nje, Olivija se zagleda u lokve krvi na podu.
Zatim ree:
Bilo ih je samo dvoje?
Don je presee: 1 jedna devojka, nalazi se gore na spratu
njihova kerka. Zakljuao sam je .
Olivija se uputi ka stepenicama. Sigurno umire od straha!
Don je zaustavi pogledom. Zatim ree: Ve sam vam
saoptio nemamo vrem ena za gubljenje na nepotrebne
sitnice. Postarajte se za ono do ega nam je stalo, a ostalo
zanem arite.
Ona je oklevala za trenutak, a zatim se uputila pravo u
kuhinju. Milisent je pola za njom. En koja je stojala u vratima
pored Meri ree:
Dovoljne su dve. Mi emo ostati napolju. Ne dopada mi se
miris u kui.
Don je odobrio njenu elju klimanjem glave. K ako hoete.
Moete napolju i jesti, ako vam se tako vie svia.
En je um esto odgovora izvela Meri na sunce. Posle kratkog
kolebanja, i Spuks je poao za njima. Druga dva deaka su sela
na starinski kau koji se nalazio ispod prozora. Na zidu preko
puta njih, asovnik je ritmiki otkucavao. Imao je staklena
vratanca, tako da se mogla videti sva njegova m ainerija. Sedeli
su buljei u njega, i razgovarali apatom.
Kada je hrana bila zgotovljena, i mukarci su dovrili
prikupljanje neophodnih stvari. Pronali su dva prostrana
ruksaka i jedan manji, i u njih popakovali unke, kom ade
svinjskog mesa i usoljene govedine, kao i neto domaeg hleba.
Povrh svega su stavili m etke za puke. Sem toga, nali su i jednu
staru vojniku uturu. R oder je predloio da jo nekoliko boca
napune vodom, ali se Don usprotivio. Putovae kroz kraj koji je
sasvim pristojno snabdeven vodom, a i inae su se dovoljno
opteretili.
Poto su zavrili sa obedom , Olivija je poela da skuplja
tanjire. Tek kada se Milisent nasmejala, Don je shvatio ta ona
to radi. Tada ona ponovo spusti tanjire bez reda.
Don ree: N em a pranja sudova. Iz ovih stopa kreemo
dalje. M esto jeste usamljeno, ali je svaka kua potencijalna
zam ka.
Mukarci podigoe ruksake i puke.
Olivija ree: Sta emo sa devojkom ?

Don je pogleda iskosa. K ako ta emo sa devojkom ?

Ne moemo je ostaviti tek tako.
A ko vas to mui , odgovori joj Don, dozvoljavam vam da
se popnete gore i otkljuate vrata. Recite joj da moe napustiti
sobu kad god to zaeli. Sada vie nije vano.
Ali kako da je ostavimo samu u kui!" Pokazala je rukom
na zagraeno spremite ispod stepenica. Sa ovim a.
ta imate da predloite?
Mogli bismo da je povedem o sa sobom .
Don odgovori: Ne budite ludi, Olivija. Jasno vam je da ne
moemo to uiniti.
Olivija ga razrogaeno pogleda. On je video da iza njene
bojaljivosti stoji reenost. Razmiljajui o njoj i o Roderu,
Don zakljui da su u asovima krize ljudi uvek skloni udnom
ponaanju.
Olivija ree: A ko mi to ne dozvolite, ja u ostati ovde pored
nje.
A R oder? upita Don. ,,A Stiv?
Roder ree lagano: A ko Olivija eli da ostane i mi emo
ostati zajedno sa njom. I onako vam nismo potrebni, zar ne?
Don ree: ,,Ko e otvoriti vrata kada naie prvi prolaznik?
Ti ili Olivija moda Stiv?
Zautali su. Otkucaji asovnika su oznaavali da prolaze
sekunde letnjeg popodneva.
Tada ree Roder: Zato je ne bismo mogli povesti, ako
Olivija to eli? Sa nama je, eto, i Spuks. D evojka nam sigurno ne
moe uiniti nita naao?
Nervozan i ljut Don ree: Na osnovu ega mislite da ona
treba da poe sa nam a? Pa maloas smo joj ubili roditelje!
U verena sam da bi rado pola", ree Olivija.
Koliko vrem ena e vam biti potrebno da je ubedite?
upitao ih je Don. D ve nedelje?
Olivija i Roder izmenjae poglede. R oder ree:
Samo idite svi. Ja u gledati da vas stignem mislim
zajedno sa devojkom, ukoliko pristane da krene.
Na to Don ree Roderu: Iznenauje me, Rod. Uveren
sam da je izlino tebi ukazivati koliko je avolski glupo da u
ovom trenutku cepamo svoje snage?
Njih dvoje mu ne odgovorie. Piri, Milisent i deaci su
posmatrali prizor bez rei. Don baci pogled na runi asovnik.
Evo, O livija", ree on, dajem vam tri m inuta za razgovor
sa devojkom. Moe poi sa nama, ako eli. Ali vie od tog
vrem ena ne smemo potroiti na ubeivanje niko od nas. Je li
u redu? Olivija klimnu glavom. 1 ja u se popeti gore sa
vam a.
On je poao prvi uz stepenice, otkljuao je vrata i otvorio ih
irom. D evojka je bila ustala iz postelje; gledala je gore prem a
nebu i kleala; verovatno se molila bogu. Don se povukao u

stranu da bi propustio Oliviju da ue u sobu. D evojka ih

razrogaeno pogleda; lice joj je bilo bezizrazno.
Olivija ree: elim da poe sa nama, draga. Putujem o na
jedno sigurno mesto koje se nalazi u brdima. Izloila bi se
velikoj opasnosti, kada bi ovde ostala.
Devojka ree: M oja m ajka ula sam je kako cii; posle je
zautala.
O na je m rtva , odgovori joj Olivija. 1 tvoj otac, takoe.
Nema nikakvog smisla da ostane ovde.
Vi ste ih ubili", rekla je devojka. Uprla je pogled u Dona.
,,On ih je ubio."
Olivija ree: Jeste. Oni su imali hrane, a mi nismo. Danas se
ljudi bore za hranu. Mi smo izali kao pobednici, a oni su
izgubili bitku. To je neto to se ne moe izmeniti. Pa ipak, ja
elim da ti poe sa nam a."
D evojka im je okrenula lea, a lice zagnjurila u postelju.
Ree priguenim glasom:
O stavite me na miru! Idite, i ostavite me na m iru!"
Don je pogledao Oliviju i odm ahnu glavom. Olivija prie
devojci i klee pored nje, obgrlivi je rukom oko ramena. atim
ree blago:
Mi nismo ravi. Prosto pokuavam o da spasemo sebe i svoju
decu; zbog toga ljudi danas ubijaju kad god nem aju drugog
izbora. Posle nas e doi gori nego to smo mi ubijae
jednostavno ubijanja radi; moda i m uenja radi.
Devojka ponovi: O stavite me na m iru.
Nismo daleko odmakli ispred rulje , ree Olivija. Svetina
e poeti da pristie iz gradova u potrazi za hranom. Kua slina
ovoj privlaie ih kao to lepak privlai muve. Tvoj otac i m ajka
bi sigurno izgubili ivot kroz koji dan, a i ti zajedno s njima. ar
ne shvata to ?
O dlazite , ree devojka. Nije ih ni pogledala.
Don ree: Lepo sam vam rekao, Olivija. Ne moemo je
povesti protiv njene volje. A to se tie vae odluke da ostanete
pored nje pa maloas ste sami rekli da je ova kua zamka
sm rti.
Olivija se uspravi iz kleeeg poloaja, kao da se povinuje
Donovim recima. M eutim, ona zgrabi devojku za ram ena i
okrete je licem prem a sebi. Im ala je prilino snane miice i sada
je prim enila tu svoju snagu, ali ne grubo, ve odluno.
Najzad ree: Sluaj ta ti govorim! Boji se, reci istinu?
Priznaj!
Pogledom uperenim u devojku drala je kao u nekoj
opinjenosti. D evojka potvrdi glavom.
Poi e sa nam a , ree Olivija. Idem o preko Penina u
jedno mesto u Vestm uerlandu gde emo svi biti bezbedni, i gde
vie nee biti ubijanja ni grubosti. Olivijina uobiajena
uzdranost potpuno je nestala; govorila je obuzeta gorkim

100

gnevom koji je imao snagu ubeivanja. Poi e sa nama,

neizostavno. Ubili smo ti i oca i m ajku, ali ako tebe spasemo
donekle emo se iskupiti. Ni oni sami ne bi eleli da i ti ovde
um re.
Devojka je utei buljila u nju. Olivija se obrati Donu:
Priekajte napolju. Ja u joj pomoi da se obue. Neemo se
zadrati due od par m inuta.
Don je slegao ramenima. Sii u dole da vidim da li su ostali
spremni. Ali par minuta, upam tite.
O dm ah silazimo , ree Olivija.
Don je u dnevnoj sobi zatekao R odera kako na pokazatelju
radio-aparata koji se nalazio na trpezarijskom kredencu prebira
po stanicama. Pogledao je Dona kada se ovaj pojavio gore na
stepenicama.
N ita se ne uje , ree. O kretao sam N ort, kotsku,
Midland, London i potpun m uk.
,,A Irsku? upita Don.
N ita nisam mogao da ujem. M oda je te stanice ovde
nemogue uhvatiti.
Nije iskljueno i da je aparat crkao.
Naao sam jednu stanicu. Ne znam koji je jezik to bio
zvualo je kao neki od srednjeevropskih jezika. U glasu je bilo
neeg zaista oajnikog."
,,A kako stoji sa kratkim talasim a?
Nisam pokuavao.
D aj da ja probam . R oder se povukao u stranu; Don
prebaci dugme na kratke talase i stade lagano i paljivo da
pom era kazaljku. Preao je tako tri etvrtine table, a da se nita
nije ulo. Najzad uhvati nekakav glas, bio je izvitoperen od
kranja i gubio se, ali je govorio engleski. Zaustavio je kazaljku
na maksimali i do kraja pojaao zvuk:
. . . fragm entarno, m eutim , svi podaci govore u prilog
da je zapadna Evropa prestala da postoji kao deo civilizovanog
sveta."
Govornik je imao ameriki akcenat. Don ree tiho:
Znai, njihova lepa zastava se jo uvek vije.
Veliki b ro j'a v io n a , nastavio je spiker, sleteo je sino u
raznim delovima Sjedinjenih Am erikih Drava i Kanade. Po
nareenju predsednika Sjedinjenih Am erikih Drava, njihovim
putnicima je dat azil. M eu onima koji su stupili na tle nae
zemlje nalaze se predsednik Francuske republike i stariji lanovi
francuske vlade; zatim kraljevske porodice Belgije i Holandije.
Halifaks i Nova kotska javljaju da su tamo bezbedno prispeli
kraljevska porodica i vlada Velike Britanije. Prem a istom
izvetaju, bivi predsednik britanske vlade R ejm ond Veling
izjavio je da se zaprepaujua brzina kojom je nastupilo rasulo
uglavnom m ora pripisati glasinama kako e se najvei stam beni
centri bom bardovati atomskim bom bam a, sa ciljem da se spasu

101

ostali delovi zemlje. Ove su glasine, tvrdi Veling, potpuno

neosnovane, pa ipak su one prouzrokovale paniku. Kada mu je
reeno da je ovdanji C entar za atom sku energiju tokom
poslednjih nekoliko asova, zabeleio atom ske eksplozije u
Evropi, on je tvrdio da ne sm atra sebe odgovornim za njih, ali
pretpostavlja da je mogue da su izolovani elem enti Vazduhoplovnih snaga preduzeli takve oajnike mere u nadi da e
povratiti kontrolu.
R oder ree: Stvar mu je skliznula iz ruku, pa je prosto
okrenuo lea i pobegao.
To je jedna od nerazjanjenih m isterija , ree Don.
Spiker je nastavio: Sledei kominike, koji je potpisao
predsednik Sjedinjenih Am erikih Drava, objavljen je u Vaingtonu danas u 21 as.
V erujem o da e naa zemlja duboko oaliti srozavanje, do
varvarstva, Evrope, kolevke zapadne civilizacije. Iskreno nas
boli i zaprepauje sve to se odigrava na drugoj strani
Atlantskog okeana. To, m eutim, ne znai da postoji i najm anja
opasnost da e slina katastrofa zadesiti nau zemlju. Posedujemo ogromne zalihe hrane i m ada e, verovatno, tokom sledeih
meseci hrana biti stroije racionirana, ipak ima dovoljno svega
za svakog pojedinca. Vrem enom emo savladati virus ung Li i
potom krenuti da povratim o u ivot velika prostranstva sveta
koji smo nekada poznavali. A do tog trenutka naa je dunost
da u granicama svoje nacije sauvamo nasledstvo ovekove
veliine.
Don ree gorko: M nogo su nas ohrabrili!
Kada se okrenuo, ugledao je Oliviju kako silazi sa devojkom.
Obuena, izgledala je dve-tri godine starija od M eri; bila je to
seoska devojka koju vie odlikuje zdravlje, nego lep izgled. Njen
pogled je sa Donovog lica skrenuo na lokve krvi, i opet natrag;
ali se izraz njenog lica nije ni najm anje izmenio.
Olivija ree: D ozvolite mi da vam predstavim Dejn. O na e
poi sa nama. Sada smo svi spremni, Doni.
Don ree: D obro. O nda krenim o.
D evojka se obrati Oliviji. Pre nego to poem mogu li da
ih pogledam, samo jednom ?
Olivija je stojala u nedoumici. U Donovoj svesti iskrsnu slika
dva lea, bez obreda i molitve zgurana ispod stepenica na
kojima je i sama devojka sada stojala.
On ree otro: Ne. To ne bi bilo dobro ni za tebe ni za njih.
Sem toga nem am o vrem ena.
Pomislio je da e se moda usprotiviti, ali kada je Olivija
blago gurnula napred, ona je pola. Jednim je pogledom
obuhvatila celu dnevnu sobu i izala iz kue.
,,U redu , ree Don, kreem o.
Samo jedna sitnica", ree Piri. Spikerov glas je i dalje
govorio; dolazio je do snage ili se gubio; ve prem a periodinom

pojaavanju, odnosno smanjivanju zvuka. itane su neke nove

odredbe kojima se pojedincim a zabranjuje gomilanje hrane. Piri
je priao trpezarijskom kredencu i jednim jedinim pokretom
zgrabio radio i tresnuo ga o pod. Staklo se rasprslo u
param parad. Zatim je stao silovito da ga utira, sve dok se
kutija nije raspala i dok se nije ukazala mainerija. Na kraju je
potom snano lupio gomilu stakla i metala, pretvorivi je u
bezoblinu masu. A potom je paljivo otresao nogu i krenuo za
ostalima.
Bili su prinueni da putuju sporo i postupno, zbog dece. Don
je napravio trodnevni plan: posle prvog dana m ara trebalo je
da stignu na kraj Vensidejla; posle drugog, preko vresnih polja,
do jedne take severno od Sedberga i, najzad, posle treeg u
Slepi Dil. Bilo je vrlo vano da se ne udaljuju od glavnog
drum a; tavie, Don se nadao da e ga najveim delom moi
koristiti za putovanje. Pretpostavljao je da e se usput retko kad
pojaviti koji automobil, jer je u m euvrem enu veina mesta u
Severnom Rajdingu m orala poi za prim erom Maama. Putnici
bi morali napustiti svoje autom obile mnogo pre nego to bi stigli
u Dejl.
R oder je rekao Donu, dok su ili pokraj jedne ume u
pravcu Kaverhama:
Ne bi bilo loe da se doepam o nekoliko bicikla. ta ti misli
o tom e?
Don je odm ahnuo glavom. N a biciklima bismo takoe
isvue skretali panju na sebe. Sem toga, trebalo bi da
pronaem o deset bicikla odjednom inae bismo morali da ih
guramo ili da rascepkam o svoju grupu.
Znai, ti ne pristaje? upitao ga je Roder.
Don ga pogleda iskosa. Ne. Ne pristajem ."
R oder ree: D rago mi je to je Oliviji polo za rukom da
ubedi devojku da poe sa nama. Bila bi prava m ora misliti na
nju u onoj usamljenoj kui.
Postaje sentim entalan, R od.
Nije tano. Snanim pokretom , Roder pomae svoj
ruksak na sredinu lea. Ti postaje ilaviji. Nije to loe, bar
pretpostavljam .
Samo pretpostavlja?
Nisam se jasno izrazio. Ti si u pravu, Doni. Stvar se mora
privesti kraju. Mi emo to i uiniti, zar ne?
Tako je .
Kue pored kojih su prolazili bile su pozatvarane i kapci
sputeni; ako je i bilo ljudi koji su jo uvek ive li u njima, nisu
davali nikakvog spoljnog znaka o svom prisustvu. ak su, usput,
sretali manje sveta nego to bi to bilo prirodno u ovim
krajevim a; a i kada bi se mimoili sa nekima, niko nije
pokuavao da pozdravi. Najee su se ljudi koje su sretali

!
!

103
povlaili u stranu ispred njihove male grupe i zaobilazili je.
Samo su dvaput naili na grupice sline njihovoj. Prvu je
sainjavalo pet odraslih osoba i dvoje male dece koju su nosili
na rukam a. Dve grupe bi na mah, sa razdaljine, osm otrile jedna
drugu i produile svaka svojim putem.
D ruga grupa je bila vea od njihove. Sastojala se od ukupno
desetine ljudi, svi su bili odrasli; nisu krili da im aju nekoliko
puaka. Ovaj susret se odigrao po podne, nekoliko milja istono
od Ejsgarta. Bilo je oigledno da ova grupa preseca drum na
putu Biodejli u pravcu juga. Zaustavili su se nasred puta i stali
da posm atraju ona i ostale koji su im dolazili u susret.
Don je na razdaljini od dvadesetak jardi ispred njih, rukom
dao znak svojima da stanu, utali su neko vreme i uzajam no se
posmatrali. A zatim jedan od ljudi iz druge grupe doviknu:
O dakle ste?"
Don odgovori: Iz L ondona.
Nastao je laki agor neprijateljskog raspravljanja. Njihov vod
ree:
Jedva da ima dovoljno hrane za stanovnike ovih krajeva, a
kamoli za Londonce koji dolaze ovamo da nas erupaju.
Don mu nije nita odgovorio. Pomerio je svoju lovaku
puku u podesniji poloaj; za njegovim prim erom su poli
Roder i Piri. Oni su utei posmatrali drugu grupu.
K uda idete? upitao ih je ovek.
Idem o preko vresnih polja, rekao je Don, ,,u Vestm uerland."
N eete tam o proi nita bolje negoli ovde." On je stajao
enjivo zagledan u puke. A ko ste u stanju da rukujete ovim
orujem bili bismo voljni da vas primimo u svoju druinu.
,,U stanju smo da rukujem o njim e, ree Don. Ali vie
volimo da ostanem o sam i.
,,U dananje vreme je vaan b ro j. Don nije odgovorio.
Sigurnije je za deicu i sve ostale
M oemo i sami da se staram o o njima, rekao je Don.
ovek je slegao ramenima. Rukom je dao znak svojim
sledbenicima i oni nastavie niz drum svojim prvobitnim
pravcem. I sam se uputio za njima. Kada je stigao do ivinjaka,
zastao je i okrenuo se.
H ej, gospodine! viknuo je. Im ate li kakvih vesti?
Roder mu odgovori: Nita naroito, sem da se svet
propotenio.
Covekovo lice se zbrkalo pre nego to e se na njemu
pojaviti osmeh. D obro ste to rekli. Znai da je sudnji dan
blizu!
Posm atrali su ih sve dok im se gotovo nisu izgubili iz vida,
a zatim su i sami nastavili put.
Zaobili su sa june strane Ejsgart, oko koga su zapazili
odbram beni pojas koji je sada postao esta pojava. Odmorili su

104
se na popodnevnoj pripeei, na dom aku grada. Dolina, koja je
nekada bila bujno zelena, sada se gotovo svom povrinom crnila
nasuprot smeim brdim a naokolo. Peli su se uzbrdicom pored
krivudavih kamenih zidova, tih sada besmislenih meaa. U
jedan mah Don pomisli da vidi ovce na obronku brda, pa je
skoio na noge da bolje pogleda. M eutim to su samo bili veliki
beli obluci. Ovce vie nisu mogle da opstanu. Virus ung Li je
obavio posao sveobuhvatno i korenito.
Meri je sedela u drutvu sa Olivijom i devojkom Dejn.
Deaci, kao retko kad prem oreni za vrljanje, odmarali su se
zajedno i raspravljali, koliko je Don bio u stanju da prosudi na
osnovu pojedinih rei koje su dopirale do njega, o gliserima. En
je sedela osamljena ispod jednog drveta. On joj prie i sede
pored nje.
D a li ti je m akar malo bolje? upita je.
Sasvim se dobro oseam .
Izgledala je um orna, pa se on pitao koliko li je spavala
prethodne noi. Zatim ree:
Samo jo dva dana ovakvog ivota, a onda . .
O na nastavi njegovu reenicu. ,,A onda e sve opet biti divno,
i mi emo moi da zaboravim o sve to se dogodilo i poeemo
ivot iz poetka. Je li tako?
Ne, ne mislim da moemo poeti iz poetka. D a li je to
uopte vano? Ali emo svakako biti u stanju da opet ivimo
nekom vrstom pristojnog ivota i da posm atram o svoju decu
kako odrastaju u ljudska bia, a ne u divljake. Za to vredi
mnogo rtvovati.
Hoe da kae to je tvoj cilj, zar ne? Primio si svet na
svoja plea.
On joj blago odgovori: D o sada smo imali sree. Moda ti se
ne ini tako, ali to je istina. Imali smo sree da izaemo iz
Londona i da dospem o ak dovde na sever, a da nas nije snala
ozbiljna nevolja. Ovo mesto, gde se sada nalazimo, izgleda pusto
samo zato to su se njegovi stanovnici povukli iza svojih
odbram benih poloaja, a rulja jo nije pristigla. M ada mislim da
se ne nalazimo vie od jednog dana hoda ispred svetine a
moda i manje. A kada ona stigne . . .
Posm atrao je reku U r i njene matice. Sunce je obasjavalo
letnji pejza, neobian jedino zbog odsustva ogrom nih prostran
stava toliko prisnog zelenila. U stvari, ni sam nije verovao u
smisao vlastitih rei, m ada je znao da govori istinu.
iveem o mirno u lepom Dilu, rekla je En umorno.
K ako bih voleo da sam ve tam o, rekao je Don.
U m orna sam , dodala je En. N e elim da razgovaram
ni o tom e ni o bilo emu drugom. Ostavi me na miru,
Done.
Stojei, posm atrao je svoju enu trenutak, dva a zatim je

105
krenuo. Dok je koraao, prim etio je da ga Milisent, koja je
sedela ispod susednog drveta, posm atra. O na uhvati njegov
pogled i nasmei mu se.
Kako su se bliili Hozu, tako se dolina suavala. Brda sa obe
strane postajala su strmija; ali se kam eni zidovi nisu vie peli do
njihovih vrhova. inilo im se da Hoz nije branjen, ali su ga za
svaki sluaj izbegavali, zaobilazei ga preko visoravni sa june
strane i gazei pritoke reke U r koje su sreom bile plitke u to
doba godine.
Zanoili su kod Videjl Dila; odabrali su za prenoite
sklonito mesto u uglu izmeu eleznike pruge i reke. U
neposrednoj blizini otkrili su polje sa krom pirom , pa su iskopali
poveu koliinu. Olivija je od njih skuvala paprika sa usoljenim
mesom, koje su bili sa sobom poneli; Dejn joj je pomagala, dok
im se Milisent pridruila sa pola srca.
Sunce je bilo zalo iza Penina, mada je jo uvek bilo prilino
vidno; kada je Don pogledao na sat, video je da jo nema ni
osam. Razume se, to je britansko letnje vreme, a ne griniko.
Nasmeio se pri pomisli na tu tananu, sada besm islenu razliku.
D obro su napredovali; deaci se, oigledno, nisu isuvie
zamarali. Pod normalnim okolnostima, mogli bi da prevale jo
koju milju pre zastanka, ali je u ovakvom trenutku bilo glupo da
ponu da se penju uzbrdicom do Mosdejla. Um esto toga, moi
e rano sledeeg jutra da nastave put. Zadovoljno je posm atrao
kako se priprem a veera. Piri se nalazio na strai pored
eleznike pruge.
Sva trojica deaka odjednom mu prioe. Dejvi mu se obrati
u ime svih sa puno potovanja, iako je do tada uvek razgovarao
sa odraslim a na ravnoj nozi.
T ata, rekao je, da li bismo i mi mogli noas da
straarim o?
Don ih je posm atrao jednog po jednog: vitku figuru svog
sina, trapavog Spuksa i omanjeg, nekako etvrtastog tiva. Jo
uvek su to bili samo aci koje je sada u veoj meri nego obino
ivot zbunjivao i uzbuivao.
On odm ahnu glavom: M nogo vam hvala na ponudi, ali
moemo i sam i .
Dejvi ree: Smislili smo itav plan. Nije vano to to ne
umemo da pucamo ba kako treba, ako budem o budno motrili i
digli galamu im nekog primetimo. A za to smo sposobni.
Tada Don ree: N ajbolje to vas trojica m oete uiniti jeste
da ne razgovarate posle veere, ve da odmah legnete. Gledajte
da zaspite to bre moete. Sutra emo rano ustati, eka nas
penjanje uz veliku strm inu i naporan dan.
Govorio je bez imalo strogosti, tako da bi se u svakoj drugoj
prilici Dejvi upustio u unu raspravu. Meutim, sada je samo

rezignirano iskosa pogledao svoja dva druga, posle ega se

zajedno udaljie da posm atraju reku.
Skupa su veerali, jer se Piri bio vratio sa eleznike pruge sa
izvetajem da nem a nieg na vidiku sve dokle oko dopire. ,
Kasnije je Don napravio raspored nonog straarenja.
Roder ree: Hoe li uzeti u obzir i Dejn?
U poetku je mislio da se R oder ali, pa se nasm ejao. Ubrzo
je, na svoje zaprepaenje, shvatio da mu je pitanje ozbiljno
upueno.
N e, odgovori on. Ne veeras.
D evojka je sedela pripijena uz Oliviju; itavog dana se nije
udaljavala od nje. Don ih je u toku popodneva uo kako
razgovaraju izmeu sebe, ak je jednom prim etio Dejn kako se
smeje. O na pogleda u jednog i drugog; njeno svee i punako
lice imalo je otvoren i upitan izraz.
N e bi nas ubila na spavanju, reci iskreno, Dejn? pitao je
Roder. O na je ozbiljno odm ahnula glavom.
Tada joj Don ree: N ajpam etnije je da ti uskratim o tu
priliku, zar n e?
v
jfl
O na okrete glavu od njih; jasno je video da je to uinila da bi
prikrila zbunjenost, a ne iz mrnje.
O n ree: ,,En e prva uvati strau. Svi ostali odmah na
spavanje. Vi, deaci, mogli biste da ugasite vatru pogazite
svaku iku."
Roder ga je probudio i predao mu lovaku puku koju je
svako od njih nosio za vreme straarenja. Kada se podigao na
noge, osetio je da je sav ukruen i rukam a je protrljao cevanice.
Mesec je svetleo na nebu; njegova je svetlost bleskala po
oblinjoj reci i pravila senke od male grupe uurenih putnika.
Nije ni malo hladno , ree Roder, hvala bogu."
Jesi li togod zapazio?
ta bih, sem duhova?
Pa, jesi li video nekog od njih?
Jednu utvaru u magnovenju i to najbanalniju m oguu."
Don ga pogleda. Voz-privienje. Uinilo mi se da ga ujem
kako huke u daljini, a otprilike deset m inuta kasnije, mogao
bih se zakleti, do mene je doprla njegova daleka buka."
Nije iskljueno da je to bio voz, ree Don. Sve dok ima
ljudi koji su u stanju da upravljaju njime i ljudi koji su spremni
da se voze, postoji i mogunost da voz putuje nou. M ada je,
mislim, sumnjivo, kada se sve uzme u obzir."
M eni se vie dopada da na njega mislim kao na prikazu.
Teko natovaren voz pravim pravcatim duhovim a iz D ejla koji
su krenuli na pijacu; a m oda su to bili i vagoni-fantom i puni
uglja ili nestvarnih m etalnih poluga na putu preko Penina.
Razmiljao sam o ovoj stvari koliko dugo pretpostavlja da
e se eleznika pruga sm atrati eleznikom prugom? D vadeset J

107
godina ili trideset? I koliko e se dugo ljudi seati da je
nekada davno postojalo takvo prevozno sredstvo? Hoem o li
svojim praunucim a priati bajke o metalnim udovitima koja su
jela ugalj i bljuvala dim ?
Idi da spava, ree mu Don. Imae kasnije dovoljno
vrem ena da razmilja o svojim praunucim a.
Te duhove, ree Roder, noas na sve strane oko sebe
vidim duhove. Duhove svojih dalekih potom aka u plavoj boji
sinjevine.
Don mu nije nita odgovorio, ve je stao da se penje uz nasip
ka svom straarskom m estu pored pruge. Kada je sa vrha
pogledao dole, Roder se ve bio skupio i po svoj prilici spavao.
Straareva dunost je bila da motri na obe strane pored
pruge, ali je ona ira prem a severu imala vie znaaja
zbog injenice da se glavni drum protee u tom pravcu. Imajui
to u vidu, odabran je straarev poloaj koji se nije mogao videti
sa mesta na kom e su ostali spavali. Don se tu postavi. Pripalio
je cigaretu, krijui uareni kraj da ga neko ne bi primetio. Nije
mislio da je to stvarno neophodno, ali je sm atrao prirodnim da
neke stare trikove iz vojske prim eni u situaciji koja je imala
toliko srodnosti sa njegovom vojnikom prolou.
Posm atrao je mali beli tapi koji je zaklanjao svojim akama.
To je navika koje e m orati da se odrekne, m ada nema
nikakvog razloga da ostavi duvan sve dok ga nuda ne natera na
to. Koliko e vrem ena proi, pitao se on, pre nego to se
ameriki istraivai budu iskrcali u zaboravljenim lukama i
krenuli dublje na kopno, delei usput konzerviranu unku i
cigare, i sejui seme trave koje nije zaraeno virusom ung Li?
U svakom malom zbegu, kakav e biti Slepi Dil, gde su se
sauvali ostaci Britanaca, neto slino tome bie svakodnevna
sanjarija, zimska bajka. M oda legenda, koja e podstaknuti
nove varvare da najzad preu zapadni okean samo da bi otkrili
zemlju podjednako tvrdu i okrutnu kao to je i njihova.
Jer , on vie nije mogao da veruje da e oveanstvo biti
poteeno u poslednjem trenutku. N ajpre Kina, zatim preostali
delovi Azije, a sada Evropa. Ostale zemlje e pasti kada na njih
doe red, i ne slutei, moda, ovakav svoj kraj. Priroda brie
tablicu od kriljca na kojoj je ispisana ljudska istorija i koja e
ostati prazna da na njoj aica ljudi, koji e preiveti tu i tamo
irom zemljinog ara, uree potresne rei.
S druge strane eleznike pruge do njega je iznenada dopro
nekakav um, pa je oprezno krenuo u tom pravcu da ispita
njegovo poreklo. Kada je stigao na kraj nasipa, ugledao je vitku
figuru koja se na razdaljini od nekoliko stopa pela njemu u
susret. Bila je to Milisent. Pruila mu je ruku i on ju je
prihvatio.
Don ree: ta, pobogu, traite ovde?
O na odgovori: Pst sve ete redom probuditi.

108
Milisent pogleda dole grupu koja je spavala, a zatim se uputi
ka straarskom mestu. Don poe za njom. Bio je gotovo sasvim
siguran ta znai ova poseta. H ladna drskost ove ene dovela ga
je do besa.
,,Va je red da straarite tek kroz dva-tri sata, rekao joj je
on. T reba da se vratite i odspavate jo malo. Sutra emo imati
dug i naporan d an.
Ona ga upita: Im ate li cigaretu? On izvadi jednu iz svoje
kutije i dade joj je. Budite dobri i pripalite je; hoete li?
O n ree: Mislim da nije pam etno paliti svetio. Zaklonite
cigaretu akama kada budete uvlaili dim .
Vi sve znate, zar n e?
Ona se sae do njegovih aka sklopljenih u kupu da bi dola
do plam ena upaljaa. Njena crna kosa se presijavala na
meseini. Tada Don shvati da se nije najbolje snaao u ovoj
situaciji. Pogreio je to joj je dao cigaretu kada ju je zatraila;
trebalo je da je smesta otera natrag na spavanje. O na se ponovo
uspravi; cigaretu je krila drei je naopako okrenutu.
M ogu dugo da izdrim bez sna, rekla je. Seam se jednog
vikenda kada nisam spavala vie od tri sata izm eu petka i
ponedeljka. A ipak sam posle toga bila svea kao bela lala.
Nije potrebno da se hvalite. Vidi se to na vam a."
Z bilja? Zatim je nastala pauza. ta se to zbiva sa E n ?
On ree hladno: Poznato vam je isto tako dobro kao i meni.
Pretpostavljam da na vama ne bi ostavilo traga ni ono to se
njoj dogodilo ni ono to je sama potom uinila.
Ona ree samozadovoljno: Znam jednu vau slabost ili
snagu, ve kako se uzme nikada neete izgubiti glavu ako
doivite neku podlost od drugih, odnosno ako je sami
napravite.
Don je povukao jedan dim. Ne elim da razgovaram o En. I
ne elim da imam ma kakva posla sa vama, shvatate li me?
Nadam se da ete me razum eti kada kaem da, povrh svih
ostalih razloga, nije vrem e za tako neto.
K ada ovek neto eli, vreme je da to i im a.
O voga puta ste se prevarili. Ja to ne elim .
Ona se nasm eja tiim i nekako promuklim glasom.
Budim o ono to jesmo, odrasli ljudi, ree ona. M ogu da se
prevarim , ali ne kada je re o ovakvoj stvari.
Poznajete me bolje nego ja sam ?
Pa, ne bi me to iznenadilo. Rei u vam samo ovoliko, veliki
efe. Da vam je umesto mene Olivija uinila ovu malu posetu,
vi biste je smesta poslali tam o odakle je dola i to bez ikakvog
pogovora. Sem toga, zato apuete? Da ne bismo nekog
probudili?
Nije bio svestan da je utiao glas. Zato ovoga puta ree
glasnije: Mislim da treba da se vratite na spavanje, M ilisent.
O na se ponovo nasmeja. ,,A ta uopte ima nerazum nog u

109
elji da se ne probude ostali? Pretpostavljam da mogu svi da
izdre tako dugo bez sna, kao to to mogu ja. Isuvie lako
planete.
Sada je dosta. Neu vie da raspravljam sa vama. Jedno
stavno se vratite na spavanje i zaboravite sve to je bilo."
O na ree posluno: R azum em ! Zatim baci do pola popuenu
cigaretu, i gazei po njoj sabi je u zemlju. Jo u samo pokuati
da bacim probnu varnicu i ako se ne upalite, otii u pravo na
svoje mesto kao svaka dobra mala devojka.
Zatim mu prie. On ree: Ne budite ludi, M ilisent. O na se
zaustavi ispred samog njegovog tela. N em a nieg ravog u
poljupcu pred spavanje, zar n e? Zatim mu se baci u naruje.
Imao je da bira izmeu dve stvari: da je pridri ili da je pusti
da padne. On je pridra. Bila je veoma topla i put joj je bila
meka na dodir nego to je oekivao. O na se zatim lako pripi
uz njega.
Proba sa varnicom je uspela, nadam se, ree ona.
O boje se okrenue na um sitnog kam enja koje se odronjava
lo. Iznad ivice nasipa ukaza se jedna figura i stade licem prem a
njima.
Piri kucnu rukom svoju puku koju je drao ispod miice.
Zatim ree prekorno: U prkos ovom teretu koji nosim, umalo
to vas nisam iznenadio. Niste budni kao to bi trebalo da bude
dobar straar, K anstense.
Milisent se oslobodi iz Donovog zagrljaja, a potom ree: ta
se to s tobom deava, luta poljima usred noi?
,,A zar ne bi bilo savreno prikladno, odgovori Piri, da
tebi postavim slino pitanje?
O na ree prezrivo: Mislila sam da si dobro zapam tio porciju
koju si dobio kada si me ono poslednji put pijunirao, ti
njukalo jedno. Ili moda na ovaj nain trai jo?
Piri ree: Poslednjih nekoliko puta snosio sam stanje
sm atrajui ga manjim zlom. Mislio sam da si svoje ponaanje
drala u diskreciji. Ma ta preduzeo, samo bih dokazao da sam
rogonja, a to sam uvek eleo da izbegnem .
Nemaj brige, odgovori mu Milisent. N astojau i dalje a
budem diskretna.
Tada se Don umea: Piri! Nita se nije dogodilo izmeu
vae ene i mene. I nita e nee dogoditi. Jedino do ega mi je
stalo je da svi zajedno ivi i zdravi stignemo do Slepog Dila.
Piri ree zaneseno: O duvek sam oseao unutranju potrebu
da je ubijem. M eutim, u norm alnom drutvu ubistvo je isuvie
veliki rizik. Iao sam tako daleko da sam kovao planove,i to vrlo
dobre planove, ali ih nikada nisam sproveo u delo.
Milisent ree: H enri! Ne poinji s glupostim a.
Don je pri meseini video kada je Piri podigao desnu ruku i
prstim a protrljao svoj nos. A zatim otro ree:
D osta s tim !

110

Piri nam erno spusti obara na svojoj puci. Na to, Don

podie svoju lovaku puku.
N e, ree Piri smireno. Spustite tu puku. Savreno vam je
jasno da sam u stanju mnogo bre da pucam od vas. Spustite je.
Ne elim da zbog izazova uinim bilo kakav prenagljen potez."
Don spusti svoju puku. U svakom sluaju, razmiljao je on,
smeno je otkriti u Piri ju traginog heroja.
Zatim ree: ini mi se da me zbunjuju izvesne injenice.
Glupo je da to uopte pominjem. Ali, ako ste zaista eleli da se
oslobodite Milisent, mogli ste jednostavno da je ostavite u
Londonu."
Tano ste to uoili," odgovorio mu je Piri, samo to ne bi
imalo nikakvog smisla. M orate se setiti da sam, uprkos tom e to
sam vam se pridruio, sauvao izvesne ograde u odnosu na
istinitost Baklijeve prie u koju je trebalo da poverujem . Bio
sam spreman da se udruim sa vama da bismo probili policijski
kordon, zato to iznad svega cenim svoju slobodu kretanja. I to
je bilo sve."
T ada ree Milisent: V as dvojica m oete nastaviti sa brb
ljanjem. A ja odoh natrag na spavanje.
N e, ree Piri meko, ostani gde si. Ostani tano na mestu
na kom e se nalazi." On dodirnu arer na svojoj puci, tako da
Milisent odustade od pokreta koji je upravo htela da napravi.
M oram priznati da sam ozbiljno, m ada vrlo kratko vreme,
razmiljao o ideji da ostavim Milisent u Londonu. Jedan razlog
zbog koga sam odbacio ovu mogunost bio je to sam duboko
verovao da e se Milisent, ako zemlju ne zadesi nita gore od
civilnog rasula, i te kako dobro snai nudei svoje erotske usluge
voi lokalne bande. Nije mi se dopadala misao da je ostavim, a
da ona to iskoristi za neku vrstu sjajne karijere."
D a li bi to, u stvari, imalo ikakvog znaaja? upita Don.
Nisam osoba, ree Piri, koja lako snosi ponienja. U
sklopu moje linosti se nalazi jedna crta koja bi se mogla nazvati
primitivnom. Recite mi, Kanstense sloili smo se da zakon
vie ne postoji u naoj zemlji?
A ko postoji svi emo na veala."
Savreno tano. M eutim, ako drava propadne ta ostaje?
Don mu odgovori sm otreno: Zakon grupe u cilju njene
vlastite zatite.
,,A zakon porodice?"
U okviru grupe. Potrebe grupe dolaze na prvo m esto."
,,A zakon glave porodice?" Milisent stade da se smeje
istrzanim, gotovo histerinim smehom. Samo se zabavljaj,
draga," nastavi Piri. Uivam da te vidim srenu. 1 tako je,
Kanstense, mukarac priznata glava svoje porodine grupe
da li se slaemo i u tom pogledu?
Postojao je jedan jedini pravac kojim je sum anuta, neum olji
va logika mogla da se razvija. Don ree:

Da. U okviru ire grupe. Zatim je oklevao jedan tren. Na

elu nae stojim ja. Poslednja re je m oja.
Uinilo mu se da se Piri nasmeio, ali pri slaboj svetlosti nije
mogao u to sasvim da bude siguran. Piri ree:
Poslednju re ima o na. I kucnu svoju puku. A ko mi se
prohte, mogu da unitim nau grupu. Ja sam prevareni mu,
Kanstense moda ljubom oran, a moda i gord. Tvrdo sam
odluio da iskoristim svoja prava. Nadam se da me neete u
tome spreiti, jer ne bih voleo da budem prisiljen da vam pruim
otpor.
U poznati ste sa putem do Slepog Dila, ree Don. Ali
vam nee biti lako da bez mene uete u dolinu.
Imam dobro oruje i umem da rukujem njime. Siguran sam
da u bez po muke nai sebi zaposlenje."
Nastala je pauza. Kroz tiinu se iznenada prolomi grleni glas
ptiije pesme; Don sa zaprepaenjem shvati da je to slavuj.
1, ree Piri, da li dajete m oja prava?
Milisent kriknu: Ne! Done, spreite ga. On ne moe tako da
postupi to je neljudski. Henri, obeavam . . .
da u pono, bez bola, ree Piri, prom enim svet. ak sam,
eto, i ja ponekad u stanju da shvatim prikladnost stiha,
Kanstense! Da li mi dajete moja prava?
Meseina prosu svoju srebrnu svetlost po metalu puke kada
se ona zanese da bude uperena u Dona. Njega odjednom obuze
strah ne samo za sebe, ve i za En i za decu. Nije bilo
nikakve sumnje u Pirijevu neum oljivost; jedino se nije znalo u
koju ga krajnost ta neumoljivost moe odvesti, ako bude
izazvan.
Im ate svoja prava, ree on.
Nepoznatim glasom zaprepaenja Milisent kriknu: Ne! Ne
ovde . . .
Potrala je ka Piriju posrui i spotiui se preko eleznikih
ina. ekao je sve dok se gotovo nije bacila na njega, pa je tek
onda opalio. Njeno se telo zanese unazad pod silinom m etka i
pade preko jedne ine. Sa brda stadoe da se vraaju odjeci
pucnja.
Don je prekoraio ine pored samog lea. Piri je u m euvre
m enu bio spustio puku. Don se zaustavi pored njega da baci
pogled niz nasip. Pucanj ih je sve odjednom izbudio.
O n im doviknu: Nita se nije dogodilo. Svi ponovo na
spavanje. Nema razloga za brigu.
Potom se prolomi Roderov glas: To nije bila lovaka
puka. D a li je Piri tam o gore?
Jeste, odgovori mu Don. Samo mirno spavaj. Sve je u
najboljem redu.
Piri se okrete i pogleda ga. ini mi se da u i ja sada
prilei.
Don mu ree otro: N ajpre ete mi pomoi da ovo

112
uklonimo. Ne moemo tu nasred srede ostaviti le da u njega
gledaju ene dok se budu nalazile na strai.
Piri klimnu glavom. ,,U reku?
Isuvie je plitka. Verovatno bi se negde zakaio. Sem toga,
mislim da nije pam etno zagaditi vodu. G urnuem o ga niz nasip,
sa suprotne strane od reke. Pretpostavljam da e tako biti
najbolje.
Preneli su telo du pruge do mesta koje se nalazilo oko dvesta
jardi udaljeno prem a zapadu. Bilo je lako, ali su neprestano
hodali po pragovima. Don je odahnuo kada ga gurnue niz
nasip. Taj deo je bio obrastao bunjem; le se zaustavio na
njemu. Pri meseini se mogla videti samo bela bluza mlade ene
i nita vie.
Don i Piri su se vraali utei. Kada su stigli na straarsko
mesto, Don ree:
,,A sada m oete sii. Rei u Oliviji da vas probudi kada
doe red na smenu vae ene. Nadam se da nem ate nita protiv
toga?
Piri ree krotko: Svakako ne. Kako god vi kaete. Zatim
spretno udenu puku ispod pazuha. Laku no, K anstense.
L aku no, ree Don.
Posm atrao je kako se Piri klie niz padinu odmiui prem a
ostalima. Svakako je mogao da nae neki izlaz. Postojala je
neka mogunost da spase ivot Milisent.
Iznenadio se kada je shvatio da ga ta misao uopte ne mui.

Sledeeg jutra su svi izgledali pokunjeni. Don im je saoptio da

je Piri ubio Milisent, ali je decu zavarao da je bio u pitanju
nesrean sluaj. R oderu je do sitnica ispriao dogaaj; on je
samo odm ahnuo glavom.
M rtav hladan, kae? Sami smo sebe navukli na tanak led
kada smo ga pozvali da poe sa nam a.
D a , ree Don, to je istina.
Misli li da e imati muke s njim?
N adam se da neu, sve dok mu budem dozvoljavao da radi
ta hoe, ree Don. Sreom, izgleda da su njegove elje
prilino skromne. Ubeen je da je imao pravo da ubije svoju
enu.
Kasnije, dok se umivao na reci, En mu prie. Stojala je pored
njega, posm atrajui uskom eanu vodu. Sunce je obasjavalo
itavu dolinu, ali su se tano iznad njih bili nadneli veliki, gusto
sabijeni oblaci.
G de ste sklonili njeno telo? upitala ga je. M oram to da
saznam pre nego to poaljem decu na um ivanje.
Podalje odavde. Slobodno ih poalji.
O na ga bezizrazno pogleda. M ogao bi da mi ispria ta se to
u stvari dogodilo. Piri nije ovek kome se deavaju nezgode sa
pukom ili koji bi ubio bez razloga.
Don joj je ispriao, ne pokuavajui ma ta da prikri je.
O na ree: ,,A ta bi se dogodilo da se Piri nije pojavio ba u
tom tren u tk u ?
O n slee ramenima. Mislim da bih je poslao natrag na spavanje. ta drugo mogu da kaem ?
Pretpostavljam nita. Ali sada to vie nije vano. Ona ga
odjednom prostreli pitanjem: Zato je nisi spasao?
Nisam mogao. Piri je doneo vrstu odluku. Samo bi jo i
mene ubio.
O na ree gorko: Ti si mi neki vo. Namerava li da i dalje
stoji po strani i dozvoljava drugima da se m eusobno ubijaju?
On je pogleda. Glas mu je bio hladan: Mislio sam da za tebe
i decu moj ivot znai vie od ivota Pirijeve ene. I jo uvek
tako mislim, sloila se ti sa mnom ili ne.
Trenutak su utei posm atrali jedno drugo; a zatim mu se En
priblii za jedan korak i on je obgrli. Ona proaputa:
O prosti, dragi. I sam zna da nisam htela to da kaem. Ali

sve je tako strano i biva jo gore. Na taj nain da ubije svoju

enu. . . Kakav li nas ivot tek eka?
K ada stignemo u Slepi Dil. .
1 tamo e Piri biti zajedno sa nama, zar ne? A h, Done, zar
ba m ora da ostane u naem drutvu? Zar ne bismo mogli da ga
se nekako oslobodim o?
On ree blago: Isuvie strepi. Piri je ovek koji ume da
potuje zakon. Pretpostavljam da je godinam a mrzeo Milisent.
Ovih dana je proliveno mnogo krvi, pa mislim da mu je to
udarilo u glavu. Drukije e biti u dolini. Tam o emo imati svoj
zakon i red. Piri e mu se povinovati.
M isli?
O n je pom ilova po rukam a. A ti , ree on. K ako se sada
osea? Neto malo bolje?
Ona potvrdi glavom. N eto malo bolje. ini mi se da se
ovek na sve navikne, pa ak i na uspom ene."
U sedam asova svi su se nali na okupu i bili spremni za
pokret. Izmeu oblaka koji su se gomilali na nebu jo uvek su se
videli procepi plavetnila, ali ih je na istoku bilo toliko da su
zakrilili sunce.
V rem e ne obeava m nogo, ree Roder.
1 ne elimo da bude pretopio, ree Don. Pred nam a se
nalazi uspon. D a li je sve sprem no?
Piri ree: eleo bih da Dejn i ja idemo zajedno.
Pogledae ga razrogaeno. Zahtev je bio toliko udan da je
sam po sebi zvuao besmisleno. Don nije sm atrao neophodnim
da njegova druina maruje po nekom utvrenom redu, ve
prosto kako je kome volja. Dejn autom atski ponovo stade
pored Olivije.
Don upita: Z ato ?
Piri je mirno posm atrao malu druinu. M oda bi trebalo da
se izrazim na drugi nain. Odluio sam, i eleo bih da se oenim
sa Dejn ukoliko takvo izjanjenje danas ima ikakvog smisla.
Olivija ree sa otrinom u glasu koja je jako odudarala od
njenog uobiajenog nastupa: Ne budite smeni. Nema ni
govora o tom e.
Piri ree skrueno: Ali ne vidim nikakve prepreke. Dejn je
neudata a ja sam udovac.
Don je prim etio da Dejn netrem ice posm atra Pirija iroko
otvorenih oiju; bilo je nem ogue protum aiti njen izraz lica.
E n ree: ,,G. Piri, noas ste ubili Milisent. Z ar to nije dovoljna
prepreka?
Deaci su kao opinjeni posmatrali ta se deava; Meri okrete
glavu u stranu. Glupo je, razmiljao je Don umorno, i pomisliti
da se u ovakvom svetu moe sauvati ma koja vrsta nevinosti.
N e, ree Piri, to ne sm atram preprekom .
R oder ree: Ubili ste i Dejninog oca.
Piri klimnu glavom u znak saglasnosti. Bila je to nesrena i

neizbena okolnost. Uveren sam da se Dejn pomirila sa tom

injenicom .
Don ree: Predlaem da odgodimo razgovor za izvesno
vreme, Piri. Dejn se upoznala sa vaom eljom. Neka razmisli o
njoj dan, dva.
N e. Piri prui ruku. H odi, Dejn!
Dejn je stajala i dalje zagledana u njega. Tada ree Olivija:
O stavite je na miru. Ne smete je ni taci. I bez toga ste dosta
zla poinili.
Piri se pravio kao i da je ne uje. Ponovio je: H odi ovamo,
Dejn! Nisam ni mlad, a ni naroito lep. Ali sam sposoban da te
uvam, a to je vie nego to mnogi mladii mogu uiniti pod
dananjim okolnostim a.
En ree: D a je uvate ili ubijete?
M ilisent me je , ree Piri, prevarila nebrojeno puta i
pokuala je da ponovi neverstvo. To je jedini razlog zbog koga
je ona sada m rtva.
En ree sa nevericom: G ovorite kao da su ene neka druga
vrsta bia manje ljudska.
Piri odgovori utivo: alim ako tako mislite. Dejn! Poi sa
m nom . itei su posmatrali Dejn koja je lagano prilazila
Piriju. On je uhvati za ruke. A zatim ree: Mislim da emo se
odlino slagati.
Olivija dobaci: N e, Dejn ne sm e!
A sada , ree Piri, pretpostavljam da moemo krenuti.
R odere, Done, viknu Olivija. Spreite ga!
R oder je pogledao Dona. Don ree: Mislim da to nema
nikakve veze sa nam a ostalim a.
,,A ta bi bilo da se radilo o M eri? ree Olivija. Dejn
uiva ista prava kao i svako od nas.
Samo gubite vreme, O livija," ree Don. Vie ne uivamo u
starom svetu. D evojka je svojom voljom pola za Pirija. ta
drugo ima da se kae. A sada krenim o."
Poto su krenuli, En se nae pored svog mua; hodala je po
eleznikoj ini. Pred njima se dolina naglo suavala, dok se u
daljini, prem a severu, ukazivao drum.
Im a neega uasavaj ueg u Piriju, ree En. Izvesna
hladnoa i brutalnost. Strano je pomisliti da mu je ta mlada
devojka pala u ruke.
O na je dragovoljno pola za njega.
Z ato to se boji! Taj ovek je ubica.
Svi smo mi ubice.
Ne na isti nain. Nisi ni prstom m akao da ga sprei u tome,
priznaj! Ti i R oder ste ga mogli spreiti. O kolnosti su bile
sasvim drukije negoli u sluaju sa Milisent. Bili ste udaljeni od
njega samo nekoliko koraka.
Nije spustio obara. Bilo ko od nas dvojice mogao je da ga
ubije.

116
P a ?

,,D a se radilo o deset Dejn i da ih je sve poeleo, imao bi ih.

Piri za nas znai vie nego to bi sve one znaile.
,,A da se radilo o Meri kao to je Olivija maloas rekla?
Piri bi me ubio pre nego to bi i spom enuo tako neto.
Mogao je to da uini i prole noi, shvata li, i to vrlo
jednostavno. injenica je da sam ja vod ove grupe, ali ona
postoji samo na osnovu uzajamnog pristanka. Nevano je da li
je taj pristanak nadahnut strahom ili neim drugim, sve dok je
na snazi. Piri i ja nem am o nam eru da se uzajam no plaimo;
svakom od nas je poznata nuda onog drugog. A ko bilo ko od
nas dvojice bude izbaen iz dejstva, verovatno e se postaviti
pitanje da li emo uopte stii u dolinu ili neem o!
Ona ree sa arom: A kada stignemo u dolinu hoe li i
tada biti spreman da sarauje sa Pirijem ?
Strpi se dok stignemo tam o. to se toga tie . . .
On se nasmei, a ona nije propustila da to prim eti. 1?
Mislim da Dejn ne spada u vrstu devojaka koju strah dugo
ne naputa. Izvui e se ona. A kada se izvue. . . Ja se ne bih
usudio da joj poverim nonu strau a Piri je zove da legne u
postelju sa njim. udno zazvui kada se kae da je Piri
preterano lakoveran, pa ipak, neosporno je da ga je jedna ena
ve prevarila.
Cak i da poeli da uini tako neto, ree En, kako bi to
izvela? On ne uliva veliko poverenje kad ga ovek pogleda, pa
ipak je snaan.
Tvoj i Olivijin posao je da se starate o noevima, zar n e?
O na ga pogleda pokuavajui da odgonetne do koje je mere
to ozbiljno mislio.
Ali to e biti tek kada stignemo u dolinu, ree on. ,,U
m euvrem enu e Dejn svakako m orati da se privikne na
njega.
D ok su se peli ka M osdejlskoj Glavi, nebo je postajalo sve
tam nije i tam nije, dok ih je kia u naletima ibala po licu. Udar
kie se pojaao kada su se pribliili grebenu; tukla ih je u grudi;
preko neba na zapadu navukli su se crni gradobitni oblaci iznad
ustalasanog vresita. U prtljagu su imali etiri laka ukavca;
Don je naredio enam a da ih obuku. Deaci se m oraju navii da
budu m okri; iako je tem peratura bila pala, jo uvek je bilo
prilino toplo.
Kia se pojaavala kako su odmicali. Pola sata docnije,
mukarci i deaci bili su skroz pokisli. Don je ranije, jednom
prilikom, prelazio preko Penina ovim istim putem , ali autom o
bilom. ak se i tada na tom m estu osetio usamljenim, kao da se
naao u nekoj pustinji, uprkos drumu i eleznikoj pruzi koji su
vijugali kroz nju.
To oseanje se sada vie nego udvostruilo. Malo je tako

pustonih stvari, razmiljao je on, kao to je eleznika pruga na

kojoj niko ne oekuje voz. Kada se putnicima koji putuju
automobilom pejza vresnih polja uini m onoton, peaci koji se
bore sa naletim a kie u daleko veoj meri doivljavaju njegovu
m onotoniju. I sama vresna polja su, prirodno, bila ogoljena.
Vres je i dalje rastao, ali su divlje trave bile iskorenjene; isturene
stene strale su prem a nebu kao zubi u mrtvakoj lobanji.
U toku prepodneva, s vrem ena na vrem e su nailazili na
grupice ljudi koji su se kretali u suprotnom pravcu. Jo jednom
prilikom su i Donova i ona druga grupa sa kojom su se sreli
izrazile podozrenje i gledale da se to pre mimoiu. Prtljag
jedne trolane grupe bio je natovaren na magarcu. Don i ostali
su se sa zaprepaenjem zagledali u njega. Neko ga je morao
odravati u ivotu hranei ga senom, dok su ostale teglee
ivotinje poklane zajedno sa stokom; ali je sada, poto je
napustio svoju talu, bio osuen da skapa od gladi.
R oder ree: Ovo je, ako se ne varam, varijanta starog
obiaja da se pas upregne u sanke. On vue svog gospodara
dokle god je u stanju, a kada posustane, ovaj ga ubije i pojede.
Pravi je mamac za svaku grupu ljudi koja naie, zar ne?
ree Don. Ne verujem da e daleko odmai, poto se spuste u
D ejl.
Piri ree: Mogli bismo odmah da ih oslobodimo tog
m agarca.
N e, ree Don. Ni u kom sluaju; ne vredi truda. Imaemo
dovoljno mesa do kraja puta; koliko sutra treba da stignemo u
Slepi Dil. Samo bismo se nepotrebno opteretili.
Ubrzo potom Stiv je poeo da hramlje. 1 kada su mu skinuli
obuu ispostavilo se da ima plik na peti.
Olivija ree: Stiv! Zato nisi odm ah rekao im si osetio da
te boli noga?
On je pogledao redom sve odrasle lanove njihove grupe koji
su se okupili oko njega, i tada ga napusti mo savlaivanja
desetogodinjeg deteta. On brinu u pla.
N em a nikakvog razloga da plae, m ladiu," ree Roder.
Plik na peti je prilina nezgoda, ali to ne znai da je nastao
smak sveta.
Njegovi jecaji nisu bili obini jecaji deteta, ve gorke suze
iskustva koje je premaalo njegov uzrast, suze koje su nezadr
ivo potekle. On prom rm lja neto, i Roder se sae da bi ga
bolje razumeo.
ta to kae, Stiv?
Mislio sam da ete me ostaviti ako ne budem mogao da
idem .
R oder i Olivija se pogledae. R oder ree:
N ikada te neem o ostaviti. Kako si mogao i pomisliti tako
neto?
,,G. Piri je ostavio M ilisent, ree Stiv.

118
Don priskoi u pomo. Bolje bi bilo da jedno vreme ne
hoda sa takvom nogom. Samo e se pogorati stanje.
Ja u ga nositi, ree Roder. Spuks, hoe li da mi ponese
puku?
Spuks klimnu glavom. V rlo rado.
Nas dvojica emo ga naizmenino nositi, R od, ree Don.
N ee nam teko pasti. Sva srea te je lak.
Olivija ree: R oder i ja emo se smenjivati. On je na sin.
U stanju smo da ga nosim o.
Ni jednom se nije bila obratila Donu od incidenta sa Dejn i
Pirijem. Don joj odgovori:
O livija ja ovde nareujem . Roder i ja emo nositi tiva.
Vi ete nositi prtljag onoga koji tog trenutka bude nosio vaeg
sina.
Pogledi im se ukrstie za trenutak; odmah sledeeg trenutka
ona se okrete i poe.
Roder ree: H ajde drago dete, penji se.
N eposredno potom napredovali su malo bre, zato to ih je
pre toga Stiv zadravao, ali je Don znao da je to varka. Kada se
neko nosi, pa m akar to bio i mali deak kao to je Stiv, tekoe
se nuno uveaju. Marirali su tako sve dok nisu stigli gotovo na
kraj G arsdejla; tada je Don naredio da se zaustave zbog ruka.
Vetar koji ih je ibao po licu smanjio se, ali je kia i dalje .
padala; lila je upornije i veom snagom. Don se osvrtao oko
sebe, ispitujui okolinu koja nije nudila nikakvo utoite.
D a li neko vidi peinu i u njoj naslagana drva, spremna za
potpalu? Verujem niko. Kad je ve tako, danas emo imati
hladan ruak sa gutljajem -dva vode; istovremeno, moemo malo
odm oriti noge.
En ree: Z ar ne bismo mogli potraiti neko suvo mesto da
tam o ruam o?
O ko dvesta jardi dalje niz drum nalazila se mala kua koja je
stajala po strani. Don je pratio Enin pogled.
M oda je naputena," ree on. Trebalo bi da odetam o do
nje i ispitamo sluaj, a ta ako se ispostavi da ona ipak nije
naputena? Ne marim da se izloim opasnosti kada se radi o
neem to m oram o imati, kao to je hrana; meutim zaklon koji
emo koristiti pola sata ne vredi tog truda.
D ejvi je skroz m okar, ree ona.
N e moe se osuiti za pola sata. A due se nikako ne moemo
zadrati. On se obrati deaku: K ako si Dejvi? M okar do gole
koe?
Dejvi potvrdi glavom. Jesam , tata.
Pokuaj da se smeje bez razloga.
Bio je to stari vic. Dejvi se svom silom trudio da se nasmei.
Don mu prie i protrlja m okru kosu.
Sjajno se vlada, ree on. Zaista sjajno.

119
G arsdejlu se sa zapadne strane prilazilo preko uzanog terena
plodnih panjaka, koji su se sada na upornoj kii pretvorili u
veliko blatite; a usred tog platoa strale su ratrkane farm erske
zgrade. Don i njegova druina bacie pogled dole na Sedberg
koji se pruao izmeu brda i doline na suprotnoj strani od
Roteja. Nad njim se nadnosio dim koji se lagano vukao u pravcu
zapada ivicom vresnih polja. Sedberg je goreo.
Pljakai, ree Roder.
Don je kroz dogled posm atrao grad sagraen od kamena.
Evo, susreemo se sa najezdom koja dolazi sa severozapada;
imali su jedan dan prednosti da stignu dovde. Pa ipak, njihovo
prisustvo donekle zabrinjava. Mislio sam da e ovaj kraj jo
uvek biti poteen."
M oda neem o tako loe proi," ree Roder, ako iz ovih
stopa skrenem o u pravcu severa i izbijemo na veu visinu.
Moda emo imati vie sree gore u dolini Ljun.
Piri ree: K ada poklekne ovakav grad, uveren sam da se sve
okolne doline m oraju nalaziti u opasnom stanju. Nee nam biti
lako.
Don je pom erio svoj dogled dalje od opustoenog grada,
prem a izlazu iz doline u pravcu koga su nam eravali da putuju.
Tamo je zapazio nekakvo kom eanje, ali mu je bilo nemogue
da odredi o emu se radi. Dim se neprestano dizao iz usamljenih
zgrada. Postojao je jo jedan put koji je preko vresita vodio do
Kendala, ali je i on prolazio kroz dolinu Ljun. M eutim, ako je
Sedberg pao, ima li ikakvog smisla verovati da e stanje biti
bolje u okolini Kendala?
Piri pogleda Dona; pri tom je razmiljao o neem. Dozvolite
mi da iznesem svoje miljenje: sm atram da nismo dovoljno
naoruani za okolnosti koje nas ekaju. Seate se onih sa
magarcem svakako je trebalo da im otm em o puku-dve i
ivotinju prie. Teko da bi se bez oruja usudili da krenu na
ovakav p u t.
Roder ree: M oda zlo i nije tako strano kao to izgleda.
U svakom sluaju m oraem o da okuam o sreu.
Donov pogled je lutao preko pejzaa ispresecanog dolinam a i
rekama.
Ne znam. Nije iskljueno da nas zadesi nevolja koju neemo
biti u stanju da savladamo. A tada e, moda, biti prekasno.
Ne moemo ni ovde ostati, zar n e? ree Roder. ,,A ne
moemo se ni vratiti; prem a tom e m oram o napred.
Don se okrete ka Piriju. U taj mah mu postade jasno da je
Piri njegov pravi savetodavac, iako mu je R oder prijatelj; i da
je poeo da se oslanja na Pirijevu hladnokrvnost i mo rasu
ivanja.
Sm atram da nam je potrebno neto vie od obinih puaka.
Jednom rei, malo nas je. Ako elimo da budem o sigurni da

120
emo stii u Slepi Dil, m oraemo da proirimo svoju druinu.
ta vi mislite o tom e?
Piri je klimao glavom dok je razmiljao o ovom predlogu.
G otovo da se sloim sa vama. Tri borca nije vie dovoljan broj
za odbranu.
R oder ree nestrpljivo: Pa ta sad treba da radimo? Da
razapnem o zastavu sa natpisom : R egruti su dobrodoli ?
Predlaem da se ovde zadrimo neko vrem e, ree Don.
Jo uvek se nalazimo na samom prelazu, to znai da e se
ovuda kretati grupe ljudi koji u oba pravca prelaze preko
Penina. Ima manje izgleda da e to biti oni pravi pljakai za
koje su doline mnogo privlanija m eta.
Sa svog isturenog poloaja ponovo obuhvatie pogledom itav
vidik. Pejza je, ak i na kii, bio veom a ivopisan. I, ak i na
kii, gorele su kue u dolini.
Piri ree zamiljeno: Mogli bismo da iz zasede napadam o
pojedine grupe koje budu ovuda prolazile imali bismo
dovoljno dobar zaklon kada bismo se povukli oko dvesta jardi
unazad.
M alo nas je da bismo delovali kao udarna eta , ree Don.
P otrebni su nam dobrovoljci. Ali nevolja je u ovome: ukoliko
oni budu posedovali puke morali bismo da im ih ostavim o.
R oder ree: ta onda treba da radimo? D a se ulogorimo?
Ovde pored drum a?
D a , ree Don. Pogledao je svoje izguvane i bedne sledbenike. N adajm o se da to nee dugo traja ti.
Morali su da ekaju vie od jednog sata pre nego to su se
pojavili prvi putnici koji su ih odm ah razoarali. Mala grupa
ljudi s mukom se pela uz drum koji je vodio iz doline; a kada su
se pribliili prebrojali su m eu njima osam lica. etiri ene,
dvoje dece deak je im ao oko osam godina, dok je devojica
izgledala mlaa i dva mukarca. Gurali su pred sobom dvoje
dejih kolica pretovarenih kunim stvarim a; na razdaljini od oko
pedeset jardi spala im je jedna erpa i stala da se kotrlja
angrljajui. Jedna od ena se s mukom sae da je dohvati.
Dvojica mukaraca, kao i njihove ene, izgledali su potiteni i
preplaeni. Jedan od njih je m orao imati preko pedeset godina,
dok je drugi, m ada prilino mlad, bio vrlo slabunjav.
Piri ree: Ne verujem da kod ovih moemo nai ma ta to
bi nam koristilo.
On i R oder su stoj ali pored Dona nasred drum a i drali
puke. ene i deca su se odm arali na oblinjem kam enom zidu
iji je vrh bio zaravnjen.
. Don odm ahnu glavom. ini mi se da ste u pravu. Verovatno
nem aju nikakvog oruja. Dodue, moda jedno od ovo dvoje
dece ima vodeni pitolj!
Ljudi koji su im dolazili u susret zaustavie se kada ugledae
tri oveka nasred druma, ali poto su se apatom posavetovali

121
izmeu sebe i bacili pogled unazad na dolinu koja je tinjala,
produie napred. Na njihovim licima se sada jo izrazitije itao
strah. Stariji ovek je koraao ispred ostalih trudei se da ostane
pribran, ali mu je to slabo polazilo za rukom. Devojica.poe da
plae; jedna od ena je kriom prestravljeno cimnu kao da se
boji da e ih ova galama na neki nain izdati.
Dok su oni tako prolazili utei, Don pomisli kako bi jo do
pre nekoliko dana bilo prirodno da pozdrave jedni druge, i kako
bi sada taj isti pozdrav neprirodno zazvuao.
Roder ree tiho: D okle mislite da e dogurati?
V erovatno dole do Venslidejla. Ali ta znam. Moda e se
odrati u ivotu i nedelju dana, ako budu imali sree.
A ko budu, ili ako ne budu imali sree.
Tako je, ako ne budu imali sree, pretpostavljam .
Piri ree: Izgleda da se vraaju.
Don pogleda. Bili su se udaljili od njih nekih sedam deset pet
jardi, neprestano gurajui kolica ispred sebe. Kada su se
okrenuli natrag kia je poela da ih tue u lice um esto u lea.
Kina kabanica na maloj devojici bila je razjapljena oko vrata i
dete je nespretno petljajui prstima pokuavalo da je prikupi, ali
uzalud.
Zaustavljali su se na maloj razdaljini. Tada stariji ovek ree:
Pomislili smo, moda neto ili nekog ekate ovde moda
smo u stanju da vam dam o neko obavetenje.
Don ga pogledom odmeri. Fiziki radnik; vrsta oveka koji bi
celog svog ivota verno i bezuspeno sluio. Pod ovim novim
okolnostim a ima slabe izglede da opstane bez tue pomoi i zato
mu jedina nada lei u mogunosti da se privee za kakvog malog
gangstera iz kotlina koji bi se zbog njegove odanosti pom irio sa
njegovom beskorisnou. Meutim, uzimajui u obzir njegovu
pratnju, ak se i to iskljuivalo.
N e, ree Don. Vi nem ate ta da nam saoptite.
Krenuli smo preko Penina, produi ovek. Raunali smo
da e moda u ovim krajevim a vladati vei mir. Nadali smo se
da emo moda nai neku farmu ili slino na kakvom zaba
enom mestu, gde bi nam dozvolili da radim o za malo hrane. Mi
bismo se malim zadovoljili.
Do pre nekoliko meseci verovatno je njihov ivotni san bio da
na sportskoj kladionici dobiju zgoditak od 75000 funti. Izgledi
da ga dobiju bili su isto tako realni kao to bi se sada mogle
ostvariti njihove mnogo skrom nije nade. Posm atrao je etiri
ene; samo je jedna od njih bila dovoljno mlada da bi se, nudei
svoje seksualne usluge, odrala u ivotu; meutim, sem mladosti
nita drugo nije posedovala. Sve ene su izgledale bedno i
izguvano. Njihovo dvoje dece je prilo zidu na kome su sedeli
En i ostali. D eak nije imao cipela, ve obine patike koje su
bile skroz mokre.
Don ree otro: ,,A sad produite, i to odm ah, razum ete li?

122
ovek je bio uporan: ta mislite, da li bismo mogli nai
neko takvo m esto? .
M oda, ree Don.
N adam se da ova velika nevolja, ree jedna od ena, nee
dugo trajati?
R oder pogleda dole na dolinu: Koliko da se pakao ohladi.
K oji je va krajnji cilj? upita stariji ovek. D a li i vi
nam eravate da se prebacite u Jorkir?
Don odgovori: Ne. Odatle dolazim o.
N am a uopte nije vano na koju stranu emo krenuti. Prosto
smo se nadali da e moda na Peninima vladati vei m ir.
D a. Moglo je tako da bude, ali, eto, n ije.
Tada progovori mati ono dvoje dece: M oj otac hoe da pita
da li bismo vam se mogli pridruiti ma kuda vi ili? Hou rei
bilo bi nas vie, ako zapadnem o u neku nevolju. Meni se sve ini
da vi sigurno znate neko skrovito mesto. Vi ste pristojan
svet, drukiji od onih tam o dole. A pristojni ljudi treba da se
udruuju u ovakva vrem ena.
Don ree: ,,U naoj zemlji ivi oko pedeset miliona ljudi.
Moe se rei da su preko etrdeset devet miliona njih pristojni
ljudi, i da svi oni trae po neko skrovito mesto. Naalost, nem a
toliko skrovitih m esta.
To je tano. I ba zbog toga ljudi treba da se udruuju.
Mislim, pristojni ljudi."
K oliko ve dugo putujete tako drum ovim a? upita Don.
Izgledala je zbunjena. Jutros smo krenuli videli smo
paljevine u Sedbergu; gorela je Folinsova farm a koja nije
udaljena od naeg sela vie od tri milje.
Mi smo krenuli na put tri dana pre vas. Vie nismo pristojan
svet. Ubijali smo ljude usput i jo emo ih ubijati. Lepo vam
kaem, idite svojim putem kao to ste i do sada to inili."
Posmatrali su ga razrogaeno. Stariji ovek najzad ree:
Pretpostavljam da ste morali tako da postupite. ovek mora
da spasava sebe i svoju porodicu kako zna i ume. Naterali su me
da ubijam u prvom svetskom ratu, samo tada vabe nisu arile
po Sedbergu niti upalile Folinsovu farmu. Kada je ovek
prinuen da uini neto, znai da nem a drugog izlaza.
Don mu nije odgovorio. Dvoje dece pridolica ve se zaigralo
sa ostalom decom; pentrali su se uza zid, sputali niza zid i trali
po njem u; bila je to kao neka sloena varijanta trke sa
preponam a. En je primetila pogled svog mua, pa je ustala i
krenula ka njemu.
D a li bismo mogli da poem o sa vam a? ree ovek. ,,U
svemu emo vas sluati ne marim ni da ubijem, ako to bude
potrebno, sem toga spremni smo da radimo. Sasvim nam je
svejedno na koju ste stranu krenuli potpuno nam je 1
svejedno. Izuzev kratkog vremena koje sam proveo u vojsci, ceo

123
ivot sam proiveo u Karbeku. Sada sam, eto, prisiljen da ga
napustim, pa nije vano kuda u.
K oliko puaka im ate? upita ga Don.
On odm ahnu glavom. N em am o nikakvog oruja.
,,A mi imamo tri puke kojim a treba da branim o est odraslih
osoba i etvoro dece. ak ni to nije dovoljno. Zbog toga ovde
ekamo ne bi li naili neki koji imaju puke i koji su voljni da
nam se pridrue. alim, ali ne moemo primiti obine putnike.
Mi ne bismo bili putnici! Svata ja znam. Umem da pucam,
samo nabavite jo jednu puku. Bio sam odlian strelac u
streljakom o dredu.
D a ste sami, moda bismo vas mogli primiti. Ali ovako sa
etiri ene i dvoje dece . . . ne smemo dozvoliti da se dalje
optereujem o.
Kia je prestala, ali je nebo jo uvek bilo sivo i bezoblino;
odasvud je probijala prilino jaka hladnoa. Mlai ovek koji do
tada nije progovorio ni rei, strese se i vre zavi u svoj prljavi
kini mantil.
Onaj drugi ovek ree oajno: Im am hrane! Evo, u kolicima,
pola kaia slanine.
Raspolaem o sa dovoljno hrane. Ubili smo da bismo doli
do nje, i spremni smo da u istom cilju ponovo ubijam o.
Mati dvoje dece ree: N em ojte nas odbiti. Pomislite na
decu. Ne moete nas odbiti dece radi.
M oram da mislim na svoju decu, ree Don. K ada bih bio
u stanju da mislim na druge, imao bih da mislim na milione
ljudi. D a sam na vaem mestu, produio bih put. A ko nam eravate da naete neko skrovito mesto, m orate ga nai pre nego
to rulja to uini.
Oni ga pogledae, shvatajui ta hoe da im kae, ali ne elei
da poveruju da ih moe odbiti.
En, koja je stojala pored Dona, ree: Mogli bismo da ih
primimo? Deca . . . On je pogleda. D a nisam zaboravila
kako sam reagovala kada se radilo o Spuksu. Pogreila sam
tada.
N e, ree Don. Bila si u pravu. D anas vie nem a mesta
saaljenju.
Sva uasnuta, ona ree: Ne govori tako.
On joj rukom pokaza na dim koji se dizao iz doline.
Saaljenje je oduvek bilo luksuz. Sve je u redu dok se tragedija
nalazi na ugodnoj razdaljini dok je moe posm atrati sa svog
sedita u bioskopskoj dvorani. A sasvim je neto drugo kada je
otkrije na pragu svoje kue na pragu svake kue.
I Olivija je sila sa zida i prila ostalima. Dejn, koja je retko
kad odgovarala na Olivijine pozive od onog jutra kada je pola
za Pirija, i sama je napustila zid, ali je stala pored Pirija. On je
pogleda iskosa, ali ne ree nita.
Olivija progovori: Ne shvatam ta bi nam smetalo da im

I
124
dozvolimo da se vuku za nama. M oda e nam biti od neke
koristi.
. $
Dozvolili su deaku da krene na put drum ovim a u obinim
patikam a, ree Don, i to po ovakvom vremenu. Do sada je
trebalo jedno da shvatite, Olivija, a to da nisu samo najslabiji, j
ve i najnesnalaljiviji osueni na propast. Oni nam ne bi mogli
pom oi; samo bi nas om etali.
Deakova mati ree: G ovorila sam mu da obue izme.
Primetili smo da ih nema na nogama tek kada smo se nekoliko
milja udaljili od sela. A tada se nismo usudili da se vratim o.
Don ree um orno: Sve znam. Prosto kaem da se sada vie
nita ne sme prevideti. To to niste primetili kakvu obuu ima
va sin, govori u prilog da ete verovatno propustiti da prim etite
i neto vanije. A zbog jedne sitnice svi moemo pogubiti glave.
Ne elim da se izloim takvoj opasnosti. Ne elim da se izloim
bilo kakvoj opasnosti.
Olivija ree: R oder . .
R oder odm ahnu glavom. O kolnosti su se izmenile za
poslednja tri dana. Kada smo Doni i ja bacili novi da
odredim o ko e biti vo, nisam to uzeo ozbiljno. Ali danas on
odluuje u ime svih nas, nije li tako? Voljan je da sve primi na
svoju savest i samim tim nas lii odgovornosti. Ko zna, m oda je
on u pravu.
Novodoavi su pratili njihov razgovor kao opinjeni. Kada je
stariji ovek po Roderovoj pomirljivosti zakljuio da su im
nade propale, okrenuo se odmahnuvi glavom. M ajka dece se
nije tako lako dala pokolebati.
Mi moemo da vas pratim o, rekla je. O staem o ovde dok
ne krenete, a onda emo poi za vama. Ne moete nas u tom
spreiti.
Don ree: Bolje je za vas da nastavite svojim putem . Prazan
razgovor ne moe nikome koristiti.
Ne, ostaemo! Ne m oete nas naterati da odem o.
Piri se tada po prvi put umea. Ne moemo vas naterati da
odete; ali vas moemo naterati da ostanete ovde, poto mi
odem o. On dodirnu svoju puku. Mislim da je bolje za vas da
se odm ah izgubite.
ena ree, ali neuverljivo: Vi to ne biste uinili.
E n ree gorko: Bi. Mi zavisimo od njega. Bolje je za vas da
o d ete.
9
ena se najpre unese u lice Piri ju i Donu, a zatim okrete i
doviknu svojoj deci: Besi! Vilf!
Oni se teka srca rastavie od ostale dece. Njihov susret je
podseao na sluaj kada se deca, tek to su se upoznala, m oraju
rastati zbog udi svojih roditelja, iako je njihovo drugarstvo
zalo u onu prvu, ispitivaku fazu. En ih je posm atrala dok su im
prilazili.
Zatim se obrati Donu: Molim te . . .

125
On odm ahnu glavom. M oram postupati onako kako je
najbolje za nas. Postoje jo milioni drugih ovi pred nam a su
samo nekolicina.
T reba imati m ilosra prem a onim a koji su tu .
Ve sam ti rekao milosre i saaljenje . . . spadaju uz
stalan prihod i uteevine. A danas smo svi pod steajem .
Piri ree: Kanstense! Pogledajte niz drum, tam o."
Izmeu Bo Fela i Rajz Hila drum se pruao u pravoj liniji u
duini od oko tri etvrtine milje. Na njemu su se sada videle
ljudske figure koje su im dolazile u susret.
G rupa je bila velika sedam do osam m ukaraca sa enam a
i nekoliko dece. Koraali su sam ouvereno sredinom drum a; ak
se sa tako velike razdaljine moglo prim etiti svetlucanje puaka.
Don ree sa zadovoljstvom: To je upravo ono to nam
treb a.
Roder ree: U koliko se upuste u razgovor. M oda su od
onog soja koji odmah poinje pucanjem. Bolje bi bilo da se
povuemo iza zida pre nego to pokuam o da otponem o
pregovore.
A ko tako postupimo, moemo im dati povod da odmah
pripucaju.
N eka se bar uklone ene i deca.
To je isto. Njihove ene i deca su na otvorenom prostoru.
Stariji ovek iz one druge grupe ree: M oem o li ostati sa
vama dok ovi ne prou?
Umalo to Don nije zaustio da ga odbije, kada mu Piri uhvati
pogled i sasvim lako klimnu glavom. Don shvati njegovu misao:
privrem eno poveavanje, da bi bar na osnovu broja, ako ne
snage, neto vie izvukli.
Zatim ree ravnoduno: M oete, ako elite.
Posmatrali su novu grupu koja im se pribliavala. Posle
izvesnog vrem ena deca, Besi i Vili, odskakutae natrag na staro
mesto gde su se na zidu igrali ostali maliani.
Uini im se da gotovo svi mukarci nose puke. Kasnije e
Don utvrditi da su posedovali par vojnikih puaka 300, jednu
puku tipa Vinester 202 i nekoliko neizbenih lovakih puaka.
Sve sam ouvereniji, on pomisli: to je ono pravo. Uz njihovu
pomo bili bi u stanju da preive svaki haos u koji bi zapali na
putu do Slepog Dila. O stao bi samo jedan problem : kako da ih
se tam o otarase.
Nadao se da e se stranci zaustaviti na kratkoj razdaljini, ali
oni kao da nisu sumnjali u druge niti se kolebali u sopstvenu
sposobnost da odgovore na svaki izazov, pa su produili. Njihov
vo je bio kran ovek sa gustom riom bradom. Nosio je koni
pojas za koji je bio zadenuo revolver. Dok je koraao u susret
Donovoj grupi koja je stojala pored drum a, ravnoduno ih je
m erkao. Bio je to jo jedan dokaz da ne udi za njihovim
pukam a; ili mu bar trenutno nije padalo na pam et da ih otm e.

Don mu doviknu: Samo trenutak!"

On se zaustavi, i pogleda ga drei se veoma impozantno.
im je progovorio, Don zakljui da govori sa tekim jorkirskim
naglaskom.
H teli ste neto?
Zovem se Don Kanstens. Krenuli smo na jedno mesto koje
mi je poznato i koje se nalazi tamo gore u brdima. Moj brat ima
u tom kraju imanje u jednoj dolini zatvorenoj sa svih strana
sem prilaza koji je irok samo nekoliko stopa. A ko se ovek
nae u njoj, u stanju je da zadri itavu vojsku. D a li vas to
zanim a?
O n je razmiljao trenutak. Zbog ega nam to govorite?
Don pokaza dole na dolinu. Tam o dole se deavaju strane
stvari. Isu vie opasne za tako malu grupu kao to je naa.
Potrebni su nam regruti.
ovek se zacereka: Ali ta emo kad mi ne udimo za
promenom. Ovako nam je sjajno.
Sjajno vam je za sada, ree Don, dok se u zemlji moe
nai po koji krompir, a meso opljakati po farmerskim kuama.
Ali, postojee zalihe mesa e se ubrzo potroiti, a nove nee
pristii. Sem toga, dogodine neete vie nalaziti krom pir po
poljim a.
Smisliemo neto kada doe to vrem e.
M ogu vam odm ah rei kako ete tada dolaziti do mesa.
Ljudoderstvom. D a li vas to raduje?
Sam vo se jo uvek drao prezrivo i neprijateljski, ali Don
prim eti da su njegove rei naile na izvestan odjek meu
redovima iza njega. Riobradi nije imao dovoljno vrem ena da
vrsto povee svoju bandu; bie tu i suprotnih, pa i buntovnikih
miljenja.
ovek ree: M oda emo do tada razviti ukus za tako neto.
ini mi se da vas ne mogu zamisliti u tom trenutku.
V aa stvar, ree Don. On pogleda iza njegovih lea na
grupu ena i dece; bilo je pet ena, i etvoro dece od pet do
petnaest godina starosti. Svi oni koji ne budu u stanju da nau
komad zemlje i da je zadre, osueni su da zavre kao divljaci
ako uopte ostanu u ivotu. M oda to odgovara vama. Ali
nam a n e.
Rei u vam ta meni ne odgovara, gospodine prazni
razgovori, nikada nisam imao vrem ena za brbljivce.
Kroz nekoliko godina uopte neete oseati potrebu za
razgovorom , ree Don. V ratiete se groktanju i sporazumevanju pom ou znakova. Razgovaram sa vama zato to imam
neto da vam saoptim i ako vi imate bar malo razuma,
shvatiete da je u vaem interesu da me sluate.
,,U naem interesu, kaete? A meni se sve ini da vi mislite
na svoj interes?
Bio bih budala kada ne bih tako mislio. Ali korist za vas

127
moe biti samo vea. Nama je potrebna privrem ena pomo,
kako bismo uspeli da se dokopam o farme mog brata. U zamenu
za to, nudimo vam mesto na kome moete iveti u izvesnoj vrsti
mira i podizati svoju decu da postanu neto bolje nego to su
divlje zveri.
Covek baci pogled na svoje pratioce, kao da hoe da ispita
kakav su utisak na njih ostavile Donove rei. Zatim ree:
Jo uvek govorite. Mislite da emo prihvatiti va predlog, pa
da se posle tam o u brdim a naem o u orsokaku?
Im ate li vi neko bolje mesto na koje se moete skloniti? Pre
svega, imate li uopte bilo kuda da odete? Kakvo vam se zlo
moe desiti, ako poete sa nam a i sami se uverite?
On pogleda Dona razrogaeno, jo uvek neprijateljski raspo
loen, ali manje sam ouveren. Najzad se okrete svojim sledbenicima.
ta vi mislite o svemu ovom e? zapita ih on.
M orao je proitati odgovor na njihovim licima, pre nego to
je ma ko od njih progovorio.
Nita nas ne kota da odem o i vidimo ta je i kako je , ree
crnomanjasti, zdepasti ovek. Njegove rei naioe na odobrava
nje. Riobradi se ponovo obrati Donu.
U redu, ree on. M oete nam pokazati put do te doline
vaeg brata. Kada stignemo tamo, videemo ta emo. A gde se
ona, otprilike, nalazi?
Kako nije bio voljan da otkrije lokaciju Slepog Dila, pa ak
ni njegovo ime, Don je stao da smilja nekakav zaobilazan
odgovor, kada se Piri umea. On ree hladno.
To je stvar g. Kanstensa, a ne vaa. On je ovde glava.
Postupite onako kako vam on naredi, i sve e biti kako treb a.
Don je uo Enin oajniki uzdah. I samom mu je bilo teko
da nae opravdanje za Pirijevu drskost; vrealo ga je njegovo
ponaanje, kao i sadrina njegovih rei; njegov istup je samo
mogao jo jednom da ubedi vou one druge grupe u njegovo
neprijateljstvo. Don pomisli da kae neto to bi ublailo
otrinu njegove prim edbe, ali je odustao od te riamere im je
shvatio da njegove rei verovatno ne bi popravile stanje; i
takoe im se setio koliko poverenja ima u Pirijev sud. Piri je,
nesumnjivo, ovek koji zna ta radi.
Znai tak o ? ree ovek. Mi treba da postupam o onako
kako nam Kanstens naredi? Preporuujem vam da ponovo
razmislite o toj stvari. Ja nareujem u svojoj druini i, ukoliko
se vi nam a pridruite, isto pravilo e vaiti i za vas.
Vi ste veliki ovek rastom , lukavo prim eti Piri, m eutim
dananja situacija zahteva pam et. A u njoj ste, ini mi se,
kratki.
R iobradi ree nezgrapno i snishodljivo u isti mah:
O dbijam da optim sa malim kopilanima, samo zato to su
mali. Danas vie nem a policajaca iza uglova. Ja sam samom sebi

128
zakonodavac; a jedna od mojih regula glasi da ljudi koji
sa mnom imaju posla m oraju utivo govoriti.
Poto je zavrio reenicu, udari rukom o revolver o pojasu da
potvrdi svoje rei. Kako on to uini, Piri podie svoju puku.
Riobradi sada stade odistinski da izvlai svoj revolver. Ali mu
se grli jo uvek nalazio o pojasu kada je Piri opalio. Budui da
je m etak ispaljen sa kratke razdaljine, on podie oveka u vis, a
zatim ga tresnu leima o drum. Piri je i dalje stojao utke sa
pukom na gotovs.
Jedna ena vrisnu. Don je netrem ice posm atrao ljude iz
suprotnog tabora. Savladao je nagon da podigne svoju lovaku
puku i bilo mu je milo kada je video da se ni R oder nije
pom erio s mesta. Nekolicina iz one druge grupe pokuala je da
se mai za svoje puke, ali ih je incident koji se prebrzo odigrao
suvie iznenadio. Jedan od njih dopola podie puku; krajnje
smireno Piri upravi u njega svoju, tako da je ovaj ponovo spusti.
Don ree: alim zbog ovoga to se dogodilo." Zatim iskosa
pogleda u Pirija. M eutim , onaj ko se usudi da drugome
zapreti vatrenim orujem , sam nije siguran da je u stanju prvi da
opali, treba dobro da razmisli pre nego to uini tako neto.
Naa ponuda jo uvek postoji. D obrodoao je svako onaj ko eli
da nam se pridrui na putu za dolinu.
Jedna od ena je kleala pored poginulog. Ona podie oi
uvis.
M rtav je .
Don neprim etno klimnu glavom. Zatim pogleda ostale.
ta ste odluili?
Z depasti ovek koji je ve bio govorio, ree:
Mislim da je dobio to je traio. Ja vam se pridruujem.
Zovem se Parsons Alf Parsons.
Lagano, sa gotovo ritualnim izrazom, Piri spusti svoju puku.
Zatim prie mrtvom oveku i izvue mu revolver iza pojasa.
Drei ga za grli predade ga Donu. A zatim se vrati natrag i
obrati ostalima:
Zovem se Piri, a ovaj desno od mene je Bakli. Kao to sam
ve rekao, g. Kanstens je na ef. Oni koji ele da se pridrue
naoj maloj grupi treba da priu g. Kanstensu, da se rukuju sa
njim i kau kako se zovu. U redu?
Alf Parsons se prvi prelomio, ali su ostali odmah poli za
njegovim prim erom . Ovoga puta, vie nego ikad, ritual se
uspostavljao. Moda e se vremenom zavesti obiaj da e svako
ko pristupi m orati da klekne, ali je ovo sveano rukovanje isto
toliko bio jasan znak povinovanja, kao to bi bila vazalska
zakletva na odanost.
Sam Don je shvatio da to oznaava novu etapu jo vee vlasti
i moi. Vodstvo nad njegovom malom grupom , sluajno u
poetku, ali sa kojim se on u m euvrem enu saiveo, dobilo je

129

drukiji znaaj od trenutka kada je prihvatio zakletvu na

vernost sledbenika jednog drugog oveka. Samim tim je poeo
da se uobliava obrazac feudalnog poglavara; iznenadio se do
koje mere se sam podavao toj injenici i tavie, koliko je
uivao u njoj. Svaki ovek pojedinano rukovao se sa njim
izgovarajui svoje ime. Doe H aris . . . Des O krajt . . . Bil
Rigs . . . Endi Enderson . . . Vil Sekomb . . . M artin Foster.
ene se nisu rukovale. Um esto toga, svaki suprug bi rukom
pokazivao na svoju suprugu. Tako O krajt ree: M oja ena,
Alisa. A Rigs: O vo je m oja ena Silvija. Foster, ovek
mravog lica sa prvim sedima u kosi, pokaza rukom: M oja ena
Hilda i ker H ildegard.
Na kraju Alf Parsons ree: Supruga pokojnog Doe Atona,
Amili. Raunam da e se dobro oseati kada pregrmi ok.
Nikada nije postupao sa njom kako treba."
Rukovali su se svi bivi sledbenici Doe Atona. Stariji ovek
iz one prve grupe stade uz sam Donov lakat.
Ree: D a li ste promenili miljenje, g. Kanstense? Moemo
li ostati u vaoj druini?"
Don je sada shvatao kako je feudalni poglavar, ija se snaga
prelivala, mogao dozvoliti sebi da iz iste tatine prui pomo
slabima. Posle ustolienja vapaji prosjaka postaju dvostruko
umilni. Smena je to pojava.
M oete ostati, odgovori on. Evo vam . I dobaci mu
lovaku puku koju je drao u ruci. Najzad doosm o do
oruja.
Kada je Piri ubio Doe Atona, deca koja su se igrala pored
zida sledie se; pretvorila su se u oi i ui, ali se na njihovim
licima nije itao uobiajen detinji strah. Ne dugo potom,
nastavie da se igraju. Odm ah zatim pridrui im se nova grupa
dece, i posle sasvim kratkog upoznavanja poee zajedno da se
igraju.
Zovem se Noe Blenit, g. K anstense, ree stariji ovek, ,,a
ovo je moj sin A rtur. Zatim m oja ena Iris i njena sestra Neli,
moja mlaa kerka B arbara i moja udata kerka Kejti. Njen
mu radi na eleznici; nalazio se dole na jugu kada su vozovi
prestali da rade. Svi smo vam duboko zahvalni, g. Kanstense.
Poteno emo vam sluiti, svi koliko nas im a.
ena za koju je rekao da se zove Kejti pogleda Dona
zabrinuto i pomirljivo u isti mah.
K ako bi bilo dobro da popijem o po aj? Imamo veliki lonac,
puno aja, a i neto mleka u prahu; a voda je odmah tu u
potoku.
Bilo bi to i te kako dobro, ree Don, kada bismo na
prostoru od dvadeset milja mogli nai dva suva drvceta
Ona ga pogleda, dok su stidljivi trijum f i elja da ugodi
polako savlaivali njenu bojaljivost.

130
Nije to vano, g. Kanstense. M eu ostalim stvarima imamo
u kolicima i prim us.
K ad je tako, na posao! Popiemo popodnevni aj pre nego
to krenem o dalje. On baci pogled na le Doe Atona. N eka
najpre neko ukloni ovo.
Dvojica ranijih sledbenika Doe A tona pohitae da izvre
njegovu naredbu.

10

Poto su krenuli, Piri je jedno vreme iao pored Dona; Dejn je,
na Pirijev mig, sm erno koraala nekih desetak koraka iza njih.
Don se nalazio na elu kolone, kao to je to ranije inio Doe
Aton; grupa je sada imala upeatljiv broj od trideset etiri
lana dvanaest odraslih mukaraca, dvanaest ena i desetoro
dece. Don je odredio etvoricu da ine njegovu pratnju na elu
kolone, a petorici je naredio da idu sa Roderom na kraju.
Piriju je stavljeno u zadatak da vri posebnu ulogu; mogao je da
se kree kuda hoe.
Dok su se sputali niz drum u pravcu doline, neto malo su se
odvojili od ostalih; tada Don ree Piriju:
Ispalo je vrlo dobro. Ali smo se izloili velikom riziku.
Piri odm ahnu glavom. Ne slaem se. Izloili bismo se
opasnosti da ga nismo ubili i to opasnosti koja bi dugo trajala.
ak i da nam je polo za rukom da ga privolimo da vama
ustupi rukovodee mesto, ne bismo mogli imati poverenja u
njega.
Don ga pogleda iskosa. ,,A da li je presudno da se ja nalazim
na rukovodeem m estu? Na kraju krajeva, jedino je vano da
stignemo u Slepi Dil.
Istina je da je to najvanije od svega, ali sm atram da ne
bismo smeli da prenebregnem o sledee pitanje: ta e se
dogoditi poto stignemo tam o.
Poto stignemo tam o?
Piri se nasmei. Sve je to lepo to je vaa mala dolina mirno
i skrovito mesto, ali bie nam potrebna posada na njenim
odbram benim poloajima, pa ma oni bili relativno manjeg
obima. Drugim recima, Slepi Dil e se nalaziti u opsadnom
stanju. Zbog toga e se m orati zavesti zakon slian prekom
sudu, koji e neko m orati da izvrava.
Ne vidim zbog ega. Zamiljam da bi neto nalik na odbor sa
biranim lanovima koji bi donosili odluke . . . svakako bilo
dovoljno?
A ja opet mislim, odgovori Piri, ,,da je odzvonilo odbo
rim a.
Njegove rei su se podudarale sa mislima koje su neto pre
toga pale na pam et Donu; on mu je zbog toga otro i donekle
ljutito odgovorio:
Znai li to da se vratilo vreme barona? Meutim, to e se

132
dogoditi samo ako izgubimo veru u sopstvenu sposobnost da na
dem okratski nain reavamo problem e.
,,Zar tako mislite, gospodine K anstense? Piri je stavio lak
udar na re gospodine", stavljajui mu na znanje da je prim etio
da je posle ubistva Doe A tona konvencionalna re postala
neka vrsta titule. Z a sve izuzev za En, R odera i Oliviju, Don je
sada bio g. Kanstens; ostali su oslovljavani ili po im enu ili po
prezim enu. Bila je to sitnica, ali nikako beznaajna. D a li e
Dejvi kada odraste, pitao se Don, biti gospodin po pravu
naslea? Uznem iravala j>a je ova zalutala misao.
On ree odseno: C ak i ako bude potrebno da jedno lice
rukovodi dolinom, to e biti moj brat, jer je kao vlasnik zemlje
najpozvaniji da se stara o njoj.
Piri lako podie ruke na podrugljiv nain, izraavajui
rezigniranost. D oao je kraj odborim a, ree on, ,,a da niko
nije pustio suzu za njima. To je jedan razlog vie zbog koga se vi
m orate nalaziti na elu grupe koja se uputila u Slepi Dil. Jer bi
svako drugi bio manje rad da to shvati.
Sputajui se ka dolini, usput su prolazili pored tragova
razaranja koji su se opaali i na veoj visini, ali koji su ovde
imali peat brutalnosti. Mali broj izbeglica koje su sretali,
izbegavao ih je; nisu se usuivali da od oruane bande zatrae
pomo. U blizini razruenog Sedberga spazili su jednu grupu
priblino istog broja kao i njihova, koja je izbijala iz grada. ene
su imale na sebi naizgled skupocen nakit, dok je jedan od
m ukaraca nosio na rukam a zlatne inije. Iako ga je Don
posm atrao, on je jednostavno bacio nekoliko, zato to su mu
bile preteke. Neki drugi ovek podie jednu iniju, odmeri je u
ruci i baci je smejui se. Produili su put zaobilazei Donovu
grupu sa istone strane, dok je zlato ostalo za njima da
besmisleno svetluca na mrkoj zemlji bez travke.
Kada su skrenuli navie ka dolini Ljun, iz usamljene farm erske kue do njihovih uiju dopree visoki i uporni krici koji su
uneli nem ir m eu decu i neke od ena. Dvojica-trojica ljudi sa
pukam a vrzmali su se ispred kue. Don je sa svojom grupom
zaobiao to mesto, dok su krici bledeli u daljini.
Ostavili su Blenitova kolica im su napustili drum u predgra
u Sedberga, a sve to se nalazilo u njima uvezali u nezgrapne
zaveljaje i razdelili izmeu est odraslih lanova grupe. Posle
toga, ovima nije bilo ni malo lako, i zato nisu krili da im je teret
pao s due kada je Don naredio dug odm or na mestu gde se
zavravala dolina Ljun i poinjala vresna polja. Kia se nije vie
navraala, oblaci su se bili proredili u veoma visoke ciruse.
Iznad samih ivica vresnih polja prem a zapadu, plovili su venci
oblaka koje je sa strane obasjavalo zalazee sunce.
Put emo nastaviti ujutro, rekao je Don. Po mom raunu
udaljeni smo od doline verovatno ne mnogo vie od dvadeset
pet milja, ali put nee biti nimalo lak. Ipak se nadam da emo

133
ovu razdaljinu prevaliti do sutra uvee. A to se predstojee noi
tie" on rukom pokaza na kuu sa razvaljenim prozorima
koja se nalazila na blagoj uzviici iznad njih . . . ona zgrada
tam o mogla bi da nam poslui kao odlino konaite. Piri,
odaberite dva oveka i ispitajte kako stoji sa onom kuom.
Piri je bez oklevanja izdvojio Alfa Parsonsa i Bila Rigsa, koji
su odmah prihvatili njegov izbor, jedino su pogledali Dona da bi
od njega dobili potvrdu. Zatim se sva trojica uputie ka
oznaenoj kui. Kada su se nali na razdaljini od dvadeset jardi,
Don im je rukom dao znak da se sakriju u plitak jarak. Sam je
leerno nanianio i ispalio m etak kroz jedan od prozora na
gornjem spratu. Razlegoe se pucanj i prasak polomljenog
stakla. A zatim nastade tiina.
M inut docnije ukaza se mala Pirijeva figura koja se kretala
ka kui. D a nije bilo puke koju je nosio pod mikom, moglo se
pretpostaviti da je to dravni slubenik za javna pitanja koji
obavlja svoje uobiajene poslovne zadatke. Kada je stigao na
lice inesta, vrata su po svemu sudei bila odkrinuta, udario ih je
desnom nogom i tako ih otvorio, a zatim je nestao u
unutranjosti kue.
Tada Don jo jednom postade savreno svestan kakvog bi
stranog protivnika imao u Piri ju da je ovaj svoju ambiciju
svesno usmerio ka sticanju moi, umesto to je traio za nju
drukije zadovoljenje. Eto, ovog asa se sam samcit kree po
kui za koju samo pretpostavlja da je prazna. Teko je zamisliti i
okolnosti pod kojim a bi njegovi nervi zatreperili, ako ih uopte
ima.
Na jednom od prozora na gornjem spratu ukaza se lice
Pirijevo i opet nestade. ekali su i on se najzad pojavi na
izlaznim vratima. Smireno je koraao niz stazu; dvojica njegovih
pratilaca izaoe iz zaklona i prikljuie mu se. Piri najzad prie
Donu. Don ga upita: 1? Je li u redu?
Sve je zadovoljavajue. ak nema ni leeva koje bi trebalo
ukloniti. Verujem da su domaini odmaglili pre nego to su stigli
pljakai.
,,A da li je kua opljakana?
,,U izvesnom smislu jeste. Ne ba profesionalno.
Z a noas e nam pruiti krov, ree Don. K revete emo
ustupiti deci. Nama ostalima bie dobro i na podu.
Piri stade da se osvre oko sebe sa izrazom oveka koji
razmilja o neem. Im a nas trideset etvoro, a kua je prilino
mala. Mislim se, da li da se Dejn i ja izloimo udima
vrem ena? On joj dade znak glavom i ona mu prie. Na njenom
prilino tupom seljakom licu jo uvek se nije moglo proitati
nita drugo do pokoravanje iz nude. Piri je uhvati za ruku. Ona
se nasmei. D a, mislim da e tako i biti.
K ako god hoete, ree Don. Z a noas ste osloboeni
straarenja.

134
H vala vam , ree Piri. H vala vam, g. K anstense.
Don je na gornjem spratu pronaao sobu sa dva mala
kreveta, pa je pozvao D ejvija i Meri da se spreme za spavanje.
U dnu hodnika nalazilo se kupatilo u kome je voda jo uvek
tekla; on im naredi da se umiju. Poto su deca izala iz sobe, on
sede na jednu od postelja i zagleda se kroz prozor koji je bio
okrenut prem a dolini i Sedbergu. Odatle se pruao velianstven
pogled. Sigurno su ga ljudi koji su ovde stanovali mnogo voleli,
to dokazuje, ako takvi dokazi uopte im aju svrhe, da je
nem aterijalan posed isto toliko nesiguran kao i m aterijalan.
En ue u sobu i tako prekide njegovo razmiljanje. Izgledala
je um orna. Don pokaza rukom na drugi krevet.
O dm ori se, ree. Poslao sam decu da se malo dovedu u
red .
Nije ga posluala; prila je prozoru i ostala da posm atra
okolinu.
ene me stalno zapitkuju, poe ona: K oje emo meso
posluiti za veeru? . . . Smemo li da potroim o sav krom pir,
ako emo sutra nabaviti drugi? . . . D a li da ga skuvamo u ljusci
ili prvo oljutimo? . . . zato m ene to pitaju?
On je pogleda. ,,A zato da n e?
ak i ako pretpostavim o da ti voli da bude vo i gospo
dar, to ne znai da i ja elim da budem gospodarica.
1 ta si im ti odgovorila?
R ekla sam im da se obrate Oliviji kad god im aju neko
pitanje.
Don se nasmei. Prenosi odgovornost na drugog, kao to
treba da ini dobra gospodarica.
O na outa neko vreme, a zatim ree: D a li je sve ovo bilo
potrebno to da se udruimo sa ovim ljudima i pretvorim o u
voj sku?
On odm ahnu glavom. Ne; svi nam nisu bili potrebni
Blenitovi svakako nisu ali, sama si elela da pou sa nama,
nije li tako?"
Ja to nisam elela. Prosto mi je bila uasna pomisao da
ostavimo decu. Uostalom, ne mislim ja na njih, ve na one
ostale.
U drueni sa Blenitovima hou rei samo sa Blenitovima,
imali bismo jo manje izgleda da se probijem o do doline.
Meutim, uz pomo ostalih, to emo lako izvesti.
N a elu sa generalom Kanstensom. I uz neuporedivu
asistenciju njegovog glavnog ubice Piri ja.
Ti potcenjuje Pirija, ako sm atra da je on samo ubica.
Nije tano. Moe biti divan koliko god hoe, svejedno mi je.
On je za mene ubica i ja ga ne volim.
1 ja sam ubica. Pogleda je iskosa. D anas mnogi ubijaju,
iako im to nikada nije padalo na pam et.
Izlino je da me podsea na to. Piri je neto drugo.

135
Don slee ramenima. O n nam je potreban dok ne
stignemo u Slepi Dil.
Prestani to da ponavlja!
Ali to je istina.
Done! Pogledi im se ukrstie. Zaista je strano gledati na
koji nain te on menja. Pretvara te u neku vrstu gangsterskog
efa deca ve poinju da te se plae.
On ree sm rknuto: A ko me je ita izmenilo, onda je to
uinila jedna bezlinija sila nego to je Piri ovaj novi ivot
koji smo prisiljeni da vodimo. Reio sam da sve nas odvedem na
sigurno mesto, i nita me nee odvratiti od toga. Ne znam da li ti
je jasno koliko smo sree imali do sada? Ovo to smo videli
danas popodne, u dolini koja je podseala na razbojite samo
je arka u poreenju sa svim onim to se dogaa na jugu.
Daleko smo odmakli, i u stanju smo da jasno sagledamo kraj.
Ali ne smemo popustiti sve dok ne stignemo na cilj.
A kada jednom stignemo tam o gde smo naum ili?"
On ree sa puno strpljenja: Ve sam ti rekao nauiemo
da opet ivimo norm alno. Pa valjda ne misli da ja volim sve
ovo?
Ne znam ta da kaem . O na okrete glavu i zagleda se kroz
prozor. G de je R oder?
Roder? Nemam pojm a.
O tkada si se ti toliko zam ajao oko efovanja, on i Olivija su
morali naizmenino da nose tiva. Zbog toga su zaostali. Kada
su stigli do ove kue, jedina preostala prostorija da u njoj
prenoe bila je perionica.
Zato mi se nije obratio?
Nije hteo da te uznemirava. Kada si ti pozvao D ejvija da
doe gore, Spuks je ostao sam. Nije ni pomislio da poe za
njim, a ni Dejvi se nije setio da ga pozove. Na to sam mislila
kada sam rekla da su deca poela da te se b o je.
Don joj ne odgovori, ve izae iz sobe i viknu sa stepenita:
R od, doi gore, dragi. I Olivija i deca, razum e se.
En iza njegovih lea ree: Eto, sada si snishodljiv. Dodue,
jasno mi je da tako mora biti.
On joj prie i snano je uhvati za miice.
Sutra uvee e svemu ovome biti kraj. efovanje u predati
Dejviju, a sam u nastojati da od njega nauim da proizvodim
krom pir i repu. Doivee da me vidi kao dosadnog starca koji
zeva i iji su prsti prljavi od zemlje hoe li tada biti
zadovoljna?
K ada bih samo mogla da poverujem u to . .
On je poljubi. Moe biti sigurna.
Tog asa ue Roder, a za njim Stiv i Spuks.
On ree: Olivija ide za nam a, Doni.
Z ato, pobogu, da se smestite u perionicu? upita ga Don.
Ovde kod nas ima dovoljno mesta. Spojiemo krevete i svu

13b
decu staviti u njih. A to se nas odraslih tie, pod e nam biti
prijatan i mek. U spavaim sobam a su tepisi potpuno novi
nai domaini su oigledno bili prilino rasipan svet. Tam o u
onom orm anu nalaze se ebad.
Jo dok je govorio, osetio je da je njegov ton isuvie srdaan,
da se ponaa nespretno, kao ovek koji nastoji da ohrabri sebi
potinjene. Ali nije um eo drukije. Odnos izmeu njega i
Rodera obostrano se izmenio, i nijedan od njih dvojice nije bio
u stanju da se vrati na staro.
Roder ree: Z aista je lepo od tebe, Doni, to si nas pozvao.
Nije ni perionica bila loa, ali je zaudarala na bubavabe. ujte
vas dvojica, dosta je bilo dangube; zauzmite red pred kupa
tilom .
En, koja je stojala pored prozora, ree: E no ih.
E n o ih? upita Don. ,,Ko to?
Piri i Dejn izali ljudi u etnju pre veere, ta li.
Dok je E n ovo govorila Olivija stupi u sobu. Zaustila je da
kae neto, ali se trgla im je ugledala Dona. Roder ree:
Piri veliki udvara! Prilino je smelo za njegove godine.
En se obrati Oliviji: ,,U tvoju nadlenost spadaju noevi.
Gledaj da Dejn dobije otar no, kada doe na veeru; sem
toga, reci joj da ne uri da ga vrati.
ta vam pada na pam et? Don je preotro izleteo i to protiv
svoje volje, ali je istog trena umekao glas: Piri nam je
potreban. Dejn treba da bude srena to ga ima. Treba a bude
srena to je uopte iva.
Mislila sam da smo sada u stanju sami da nastavimo pu t,
ree En. Mislila sam da emo od sutra uvee ponovo poeti da
ivimo norm alno. Da li ti je Piri potreban samo zato to je
neophodan za nau bezbednost, ili ti je sam postao drag?
Ve sam ti rekao, odgovori Don umorno. Ne elim da se
izlaem nikakvom riziku. M oda nam on sutra nee biti
potreban, ali to ne znai da mogu mirno prihvatiti tvoju ideju o
podbadanju devojke da mu u toku noi preree grkljan."
,,A ta ako svojevoljno pokua?" prim eti Roder.
Desi li se to , upita En, kako e postupiti, Done hoe
li je osuditi na smrt zbog veleizdaje?
Ne. Prognao bih je iz nae sredine.
En ga razrogaeno pogleda. V erujem da bi bio sposoban za
tako neto!
Tada Olivija progovori po prvi put: O n je ubio M ilisent.
Pa ga ipak nismo prognali iz svoje sredine? Sav oajan
Don nastavi: Z ar ne moete da shvatite da pravdi i asti nema
mesta sve dok se ne naem o iza zidina koje e nas uvati od
varvara? Piri je najkorisniji lan ove nae zajednice. Dejn je
nalik na Blenitove ona je obian putnik i teret. Moe ostati
meu nam a samo dok bude u stanju da hoda, i ni asa due.
En ree: Nem a ta, on je pravi vod. Da li ste kod njega

137
zapazili prizvuk sam ouverenosti, koji najbolje ilustruje njegovu
ubeenost da je ono to on misli pravilno samo zato to on tako
misli.
Don ree besno: Pravilno je samo po sebi. Moe li nai
jedan argum ent koji e opovrgnuti moj stav?
Ne m ogu. Ona ga pogleda. N em a tog argum enta koji bi
bio prihvatljiv za teb e.
R od! Don se sada njemu obrati. Shvata li smisao mojih
rei, reci molim te ?
D a, shvatam ta hoe da kae. A zatim dodade gotovo
pravdajui se: Ali isto tako shvatam i ta En hoe da kae.
Nemam ta da ti prebacim, Doni. Prihvatio si se zadatka da nas
odvede do Slepog Dila i to m ora da ti bude prva briga. Sem
toga, pokazalo se da je Piri ovek na koga se moe osloniti."
Don je zaustio da argum entovano obrazloi svoje miljenje,
ali mu se pogled zaustavio na njihova tri lica koja ga podsetie
na minule dane. Tu, nedavno, nalazili su se u gotovo istom
poloaju recimo na moru ili za vreme veernje partije brida.
Ovo seanje ga nagna da razgranii ko je on i ko su oni En,
njegova ena i Roder i Olivija, njegovi najblii prijatelji.
Kolebao se asak, a zatim ree:
D a. I sam sve shvatam. Veruj mi Piri ama ba nita ne
znai za m ene.
Mislim da ipak znai, ree Roder. O n ti se namee zbog
svoje okretnosti. Ali ne radi se samo o tome da nam je on
koristan. M oram da ponovim, Doni, ja ti ne prebacujem . Ja ne
bih bio sposoban da se snaem u ovakvoj situaciji, zato to
nem am dovoljno ivotne snage za tako neto. A kada bih je
imao, verujem da bih sa tobom delio isto miljenje o Piriju.
Don odgovori tek posle nekoliko trenutaka.
to pre budem o stigli na cilj, utoliko bolje, ree on. Zaista
e biti lepo da opet ivimo norm alnim ivotom .
Olivija ga pogleda: na blagom licu oi su joj imale stidljiv i
ispitivaki izraz. D a li si siguran da to eli, Doni?
Jesam , sasvim sam siguran. Ali kada bismo pred sobom
imali jo mesec dana ovakvog ivota, bio bih mnogo manje si
guran u to .
En ree: Poinili smo velike gadosti. Moda su neki od nas
vie okaljali ruke, a drugi manje, ali se svako ogreio do izvesne
mere ako nikako drukije, ono na taj nain to je prihvatio
Pirija i njegove postupke. Pitam se da li ikada moemo
zaboraviti sve ovo to se dogodilo.
N ajgore smo pregrm eli, ree Don. Preostali deo puta je
jednostavan i lak.
Tog trenutka Meri i Dejvi uletee iz kupatila. Smejali su se i
galamili isuvie glasno.
Don ree: M ir, vas dvoje!
Izgovorio je ove rei na isti nain kao to je to i ranije inio,

138
pomisli on. M eutim, nekada bi takav ukor imao slabo dejstvo,
dok sada oboje zanemee i zagledae se u njega. I En, Roder i
Olivija stadoe da ga posm atraju.
On se sae ka Dejviju. Sutra uvee treba da stignemo kod
ika Davida. Ala e to biti lepo, ta misli?
Dejvi odgovori: D a, tata.
Njegov odgovor je zraio iskrenim oduevljenjem, ali je ono
ipak bilo pom ueno nekom vrstom izline poslunosti.
U ranu zoru Dona probudi pucanj iz puke; dok se uspravljao
u krevetu, on u kako se prolam a jo jedan m etak kao odgovor
na onaj prvi; taj drugi pucanj je dolazio odnekud spolja. Sedei
na krevetu, on se mai za revolver i pozva R odera koji stade da
mrmlja neto.
En upita: ta je to ?
V erovatno nita ozbiljno. Neka lutalica koja se nada lakom
plenu. Ti i Olivija ostanite ovde i pazite na decu, a nas dvojica
idemo da vidimo o emu se radi.
Straaru je bilo naloeno da patrolira oko kue, meutim,
Don zatee Doe Harisa, iji je red bio da uva strau, kako
razrogaeno gleda sa jednog prozora u prizemlju. Doe je bio
mrav, tam noput ovek jake, ekinjaste brade. Oi su mu se
svetlucale na meseini koja je obasjavala taj deo kue.
ta se to dogaa? upita ga Don.
Spazio sam jednu grupu ljudi jo dok sam se nalazio
napolju, ree Haris. K retali su se dolinom iz pravca Sedberga.
Zakljuio sam da je najbolje ne uznemiravati ih, jer su moda
samo u prolazu, pa sam uao u kuu i nastavio odavde da ih
posm atram .
19

O krenuli su prem a kui. Kada sam se uverio da su poli

ovim putem , ja sam opalio jedan metak na tipa koji je iskrsnuo
preda m nom .
1 da li si ga pogodio?
Ne. Mislim da nisam. Neko od njihovih je tada opalio iz
puke, a zatim se svi povukoe meu iblje. Jo uvek su tamo, g.
K anstens.
Koliko ih im a?
Teko je rei pri ovakvom svetlu. M oda desetak a moe
biti i vie.
T oliko?
Zbog toga sam se i nadao da e nas mimoii.
Don viknu: R od!"
Evo m e. R oder se pojavi na vratima. U sobi se nalazilo
jo nekoliko ljudi koji su utali kao zaliveni.
,,D a li su se ostali izbudili?"
Trojica ili etvorica stoje u holu."
N eposredno iza svojih lea Don u glas Noe Blenita.

139
Ja i A rtu r smo spremni, g. K anstense.
Don se obrati Roderu: Poalji jednog od njih da motri sa
prozora spavae sobe koja gleda na dvorite, jer neprijatelj
moe pokuati da zaobie kuu sa te strane. Spreda se nalaze
dve spavae sobe; postupi isto tako. Noe, vi ete se postaviti na
onom drugom prozoru u prizemlju. Dau vam dovoljno vremena
da zauzm ete poloaj. Kada budem dao znak, opaliemo plotun
na neprijatelja. N adajm o se da emo ga smesta nagnati u beg.
Ukoliko se to ne dogodi, svako od nas e nanianiti na
po jednog oveka. U plgledu poloaja mi se nalazimo u pred
nosti. Razum e se, ene i deca treba to vie da se udalje od
prozora.
Zatim u Rodera kako ljudima prenosi nareenja i kako se
oni kreu da zauzmu svoja mesta.
U susednoj sobi se zaplaka jedno dete bila je to Besi
Blenit. Kada je zavirio unutra, ugleda je kako sei na
improvizovanom krevetu; mati, koja se nalazila pored nje,
uutkivala ju je.
Prenesite je u zadnji deo kue, ree on. O dande se slabije
uje.
Iznenadila ga je vlastita blagost. Kej ti Blenit ree:
Ne brinite g. Kanstens, preneu je. H ajde i ti, Vilf. Nema
razloga da se bojite. G. Kanstens e vas braniti.
Ostalim enam a obrati se recima: Ne bi bilo loe da se sve
prem estite u zadnji deo kue.
Zatim klee pored Doe Harisa. Im a li kakvog znaka da su
poeli da se kreu?
Uinilo mi se kao da vidim neto. Ali senke um eju da
zavaraju oveka.
Don stade da posm atra vrt obasjan meseinom. Nije bilo
nijednog oblaka na nebu prepunom zvezda to se sudbina
poigravala i sa jednim a i sa drugima. M eseina je braniocima
obezbeivala znatnu prednost, meutim, da je vreme bilo
oblano pljakai verovatno ne bi primetili kuu koja se nalazila
po strani na jednoj uzviici.
Uini mu se da promae jedna senka, pa jo jedna na svega
petnaestak jardi dalje od kue. On veoma glasno viknu:
Sada!
Iako nije verovao da e moi ma ta da postigne pucajui iz
revolvera, on ga ipak uperi na senku koja se pom ae, i opali kroz
otvoren prozor. Plotun koji je usledio za njegovim pucnjem bio
je dug, ali ne i upeatljiv. Odm ah zatim do njegovih uiju dopre
bolan krik, i on ugleda ljudsku figuru kako se zanosi i u ropcu
pada. Don se povue sa prozora u stranu, oekujui protivnapad. Ali se um esto toga razlee samo jedan jedini pucanj;
uinilo mu se da se m etak rasprsnuo o zid. Posle toga je mogao
da uje samo am or glasova i jecanje ranjenog oveka.
Silina vatre je m orala neprijatno iznenaditi uljeze. Verovatno

140
nisu pretpostavljali da se u ovako osamljenoj kui nalazi eta
naoruanih ljudi. Don stade da razmilja kako je najbolje da
postupi vod grupe koja je naila na ovu vrstu otpora, te zakljui
da u najkraem moguem roku treba da povue svoje ljude sa
tog mesta.
Ali mu istovremeno bi jasno da takav potez ima i svojih
nedostataka. Neosporno je da meseina ide na ruku braniocima:
dovoljno je jaka da se napadai pretvore u jasne mete, im
pokuaju da iziu iz svojih zaklona. Don se zagleda u nono
nebo, traei oblake. Ukoliko ima ikakvih izgleda da oni uskoro
prekriju mesec, zdrav razum bi nalagao napadaim a da saekaju
taj trenutak. Meutim, zvezde su svetlucale na sve strane.
Razmiljajui dalje, on zakljui da bi se napadai, ukoliko
sm atraju da mogu savladati branioce, doepali bogatog plena u
oruju i verovatno municiji. Vredelo je da se izloe opasnosti
zbog puaka. Sem toga, postojala je velika verovatnoa da su
nadmoni kako u pogledu broja tako i u pogledu naoruanja.
Pade mu na pam et da je moda time to je otkrio svoje snage
napravio taktiku greku. Moda bi ih dva ili tri rafala, umesto
sedam, pre naterali na povlaenje. Piri je mogao . . . odjednom
se seti da se Piri nalazi negde napolju i da uiva u svadbenom
piru.
Siguran je da su se u m euvrem enu sva deca m orala izbuditi,
mada ne daju ni glasa od sebe. Zatim u kako neko silazi niz
stepenice. Roder ga tiho pozva po imenu:
Doni!
Nije odvajao oi od vrta. D a.
ta da se dalje radi? Eno ga jedan, stoji tamo kao kost u
grlu. Smemo li poeti da im skidamo glave ili eli da im da
priliku da oni udare?
Nije bio voljan da ponovo otpone vatru. Protivniku su sada
poznate njihove snage. Ako nastave da pucaju samo e potroiti
dragocenu municiju bez ikakvog izgleda da postignu neki
opipljiv cilj.
Strpi se, ree. Jo samo m alo.
Roder ree: Misli li . . .?
M eseinom se razlee jedan glas: Pokaim o im !" Don se
instinktivno povue u stranu, poto kia m etaka zasu kuu, i
poto se u znak protesta rasprtae drhtavi komadii stakla. On
u jednog od svojih ljudi kako puca vraajui im milo za drago.
Zatim se obrati Roderu: U redu je. Vrati se gore sa
porukom da postupaju kako najbolje um eju i znaju. Ako banda
prom eni miljenje i odlui da se povue, nek im bude.
Ovoga puta jedno dete poe da plae; cvililo je preplaenim i
prodornim glasom. Don gotovo ni malo nije verovao u
mogunost da e se napadai povui. Pretpostavljao je da su,
kao i on, odmerili sve uslove i doli do zakljuka da je
najprobitanije za njih da navale svom snagom.

141
Za vreme ponovnog zatija on viknu okrenut prem a vrtu:
Ne elimo nevolju. Prestaem o da pucamo, ukoliko se
uklonite odavde.
Pre nego to e to rei on se iz predostronosti pribi uza zid
pored prozora. Um esto odgovora dva tri metka udarie o zid
sobe, nasuprot prozoru. Jedan od neprijatelja se nasmeja, te
Don opali iz revolvera u pravcu iz koga je dolazio smeh. Zatim
nastade neujednaeno arkanje sa obe strane.
Netremice je posm atrao prizor; odjednom ugleda jednu
figuru kako se die izmeu senki i zamahuje. Neto prolete kroz
vazduh, udari o vicu kue i pade nedaleko od prozora na kome
su se nalazili on i Doe Haris.
Don se prodere: Lezi Doe!
Od eksplozije poprskae preostala okna na kui, mada nije
bila priinjena nikakva druga teta. Potom stade da prati iz
kue.
Rune bom be, pomisli on bolno kako da mu ta mogunost
ranije ne padne na pam et? Veliki procenat puaka koje su se tih
dana pojavile na sve strane vodi poreklo iz vojnih skladita u
kojima se, prirodno nalaze i isto toliko korisne rune bombe.
Sudei po njima, Don zakljui da su njegovi protivnici po svoj
prilici vojnici; tome u prilog su govorili njihova hladnokrvnost i
profesionalno dranje.
Nije bilo nikakve sumnje, bombe su pretegle terazije na tetu
branilaca. M oda e jo nekoliko njih promaiti cilj, kao to je
to bio sluaj sa prvom, ali e vrem enom njihovim protivnicima
poi za rukom da ih ubace u kuu i tako uutkajusobu po sobu.
Situacija se odjednom izmenila. Iako se dolina nalazila na
dom aku, svima su im gotovo sigurno zapretili poraz i smrt.
On se naglo obrati Doe Harisu: Popni se gore i prenesi
naima da pucaju to istrajnije mogu. Ali da gaaju precizno, ne
nasumce. Cim opaze da je neko podigao ruku, neka se svom
silom okome na njega. Ako ih ne spreimo u bacanju bombi,
propali sm o.
Doe ree: U redu, g. K anstens.
Donu se uini da Haris nije naroito zabrinut; moda zato to
mu nedostaje mata da shvati ta znae bombe, ili moda zato
to ima poverenja u Donove sposobnosti kao kom andanta. Bio
mu je desna ruka, pa ipak bi ga rado zamenio Pirijem u tom
trenutku. Svako ko pod ovakvim okolnostim a pogodi cilj,
uspeva u tome samo zahvaljujui pukoj sluajnosti; meutim,
Piri bi pogaao blede senke obasjane meseinom bez ikakve
tekoe.
Don je ponovo opalio u jednu priliku koja se pokrenula,
posle ega se razleglo jo nekoliko pucnjeva sa gornjeg sprata. A
zatim se iz vrta sruio nagao, koncentrisan rafal na prozor jedne
od spavaih soba. Istovrem eno na drugom kraju vrta ukaza se
jedna ruka; sekund docnije bom ba polete kroz vazduh. I ona je

142
udarila u ivicu kue ne priinivi nikakvu tetu. Don stade da
puca prem a mestu sa koga je baena bom ba. Meci poee da
iaju u razliitim pravcima. Kada su se za trenutak pritajili,
razlee se krik koji potom naglo umuknu. Neko je bio usmrtio
jo jednog napadaa.
Taj uspeh je ohrabrivao, mada samo ohrabrivao. Malo je
znaio za ishod borbe. Don je ispalio jo nekoliko metaka, ali je
odmah zatim m orao da skoi u stranu kada je jedno zrno
proialo pored njega. Po koji srean pogodak iz kue nije
mogao da pokoleba i napadae.
Cak i kada je posle dalje unakrsne vatre Don ponovo
ugledao zam ahnutu ruku sa bombom i odmah zatim bio svedok
kada je ta ruka klonula, a da nije ostvarila svoj cilj, mogao je u
toj pojedinosti da nae samo nepostojano zadovoljstvo, a ne i
nadu. Dve sekunde kasnije zaitala je nova bom ba, da za njom
usledi jo nekoliko eksplozija; bio je to sasvim jasan dokaz da
bom ba ima dovoljno municije. Iz istog dela vrta se ve sledeeg
trenutka zaue povici i nekoliko bolnih krikova. Don stade da
puca u tom pravcu; za njegovim prim erom pooe i ostali. Ali
ovoga puta protivpaljbe nije bilo.
Pa ipak, kada je Don opazio kako njegovi protivnici
naputaju zaklone na zemlji i bee nisko povijeni niz padinu ka
dolini, u isti m ah je osetio olakanje i bio zaprepaen. Kao i
ostali, nastavio je da puca za njima, pokuavajui da ih prebroji
u povlaenju. M oralo ih je biti izmeu deset i dvadeset pored
dvojice, a moda i trojice poginulih.
Sada su svi Donovi ljudi stali da kuljaju u sobu u kojoj se
nalazio njihov vo ene, deca i mukarci. I pored toga to je
jo uvek bio polum rak, Don je video izraz olakanja na
njihovim ozarenim licima. Svi su brbljali u jedan glas. M orao je
da se prodere kako bi ga uli.
Doe! O staje na strai jo pola sata. U dvostruujem o stra
u dok se ne razdani. Noe, ti e straariti sa Doom. Posle vas
dvojice ovu dunost e preuzeti R oder sa Desom, a zatim Endi
sa Alfom. Ja u straariti sa Vilom. Ubudue, prvo dati znak za
uzbunu pa se naknadno pitati ta se sve moe dogoditi.
Doe H aris ree: V erujte mi, g. Kanstens, nadao sam se da
e nas mimoii.
D a, znam , odgovori Don. Ali ta bi bilo da niko od nas
nije ustao iz postelje?
Alf Parsons upita: D a li iko zna ta je sa Pirijem i njegovom
enom ?
Don u Olivijin glas: Dejn u tom paklu . . .
Pojavie se, ve , odgovori on. ,,A sada svi ponovo na
spavanje.
A ko su banditi nabasali na njih, neemo ih vie videti, ree
Parsons.
Don prie prozoru i viknu: Piri, Dein!

143
Oslukivali su utei. Nikakav glas nije dopirao spolja.
Meseina je leala po vrtu nalik na jesenji mraz.
K ako bi bilo da ih potraim o? upita Parsons.
N e, ree Don odluno. N iko ne sme da se m akne iz kue
do zore. Pre svega, nemamo pojm a koliko su bom bai odmakli,
ni da li su otili zauvek. A sada na spavanje. Treba isprazniti ovu
sobu da bi Blenitovi imali gde da uu. H ajde sad. Potreban nam
je odm or da bismo sutra bili svei.
Razidoe se tiho, mada nekako nerado. Don poe na gornji
sprat zajedno sa Roderom ; peli su se iza En, Olivije i dece.
Kada su stigli gore, on ue u toalet, dok Roder ostade da ga
eka na stepenitu.
R oder ree: ,,U jedan mah sam pomislio da e nam doi
glave.
Bom be? D a.
Sve u svemu, sm atram da smo imali prilino sree.
N ije mi sasvim jasno ta se to zbilo. Oigledno je da nam
se srea osm ehnula kada smo slistili onog tipa dok je jo uvek
posedovao zalihu bombi. To ih je moralo prilino uzdrmati. Ali
me iznenauje da ih toliko izbaci iz koloseka, te da se pokupe i
odu. Nisam se tom e nadao.
,
Roder stade da zeva. Pa ipak su otili. ta misli, ta se
dogodilo sa Pirijem i Dejn?
Ili su se toliko udaljili da nita nisu uli, ili su banditi naleteli
n a 'n jih i ukokali ih. Ne moe se rei da su bili ravi strelci.
Samim tim to su se nalazili van kue, nisu imali nikakav
zaklon.
.
.
V rlo je mogue da su se, koraajui stazam a ljubavi, Piri i
Dejn toliko udaljili da nita nisu uli. Roder se nasmeja.
Z ar da ne uju onoliku buku? Piri bi se sigurno vratio, da je
uo.
Postoji jo jedna m ogunost, nastavi Roder. M oda je
Dejn za svoj gro sakrila no u grudima. ini mi se da takve
misli same od sebe padaju enam a na pam et.
Ali ta je onda sa njom ?
Mogue je da je natrapala na nae neprijatelje. Ili je
zakljuila da bi nam bila manje draga ako se vrati sa priom o
tome kako je tokom svadbene noi na onaj svet poslala svog
m ladoenju.
D ovoljno je razum na da shvati koliko je pod ovakvim
okolnostim a bespom ona jedna sam ohrana ena.
ene su udna stvorenja," ree Roder. D evedeset i devet
puta bez oklevanja postupe onako kako to razum nalae. Stoti
put sa istim oduevljenjem uine suprotno."
Don ree alei se: N eto si mi noas razdragan, Rod.
,,Ko ne bi bio posle malopreanjeg dogaaja? Ona druga
bom ba je tresnula samo nekoliko stopa dalje od prozora sobe u
kojoj sam se ja nalazio.

144
,,I tebi zaista nee biti ao ako je Piri platio glavom, bez
obzira da li je stradao od Dejnine ruke ili od bom be?
Ne naroito. U stvari, nimalo. Zaista sam srean, ve sam ti
to jednom rekao to nisam prinuen da me Piri zaludi. A za
to imam da zahvalim prosto tom e to ne m oram da rukovodim
poslovima."
Z ar tako kae zaludi?
U ivotu se ne sree mnogo ljudi slinih Piriju. Biser u
koljci ta tvrda i sjajna perla bolest je za koljku.
1 kako onda stoji stvar sa koljkom ? Don ga je ironino
izazivao. Sa svetom ovakvim kakav nam je poznat?
A nalogija je isuvie sloena. Sem toga, um oran sam. Ali ti
zna ta ja mislim o Piriju. Pod nenormalnim okolnostim a
nezamenjiv je; samo molim boga da ovakav ivot ne traje
veito.
D o nedavno je bio sasvim miran graanin. Nema nikakvog
razloga da opet ne bude takav.
Misli? Biser se ne moe vratiti u koljku. Nimalo se ne
radujem ivotu u dolini zajedno sa Pirijem koji stoji iza samih
tvojih lea spreman da te mune u rebra kad god zatreba.
,,U dolini e David biti ef, ako iko to mora da bude. Ni Piri
ni ja. Valjda ti je to jasno.
Ne poznajem tvog brata, ree Roder. Vrlo malo znam o
njemu. M eutim, on nije m orao da vodi svoju porodicu i da se
probija kroz ovaj svet koji se raspada na dodir ruke.
U opte nije vano da li ima svoju porodicu, ili je nem a.
M isli? Roder ponovo zevnu. U m oran sam. Idi i lezi.
Meni se ne isplati za pola sata. Odoh da vidim da li su se deca
strpala u postelju.
O bojica stadoe u dovratak sobe. En i Olivija su leale na
ebadim a ispod prozora i utale. Mesec je sipao snopove svojih
zraka na dvostruki krevet, improvizovan od dva obina. Meri je
leala uurena pored zida. Dejvi i Stiv su se pribili jedan uz
drugog; jednom rukom Dejvi je obgrlio tiva. Spuks, ije je lice
izgledalo udno zrelo bez naoara, leao je na drugom kraju. I
on je bio budan; buljio je u tavanicu.
Nemoj misliti da nisam zahvalan za sve to je Piri uinio,
ree Roder. Pa ipak mi je milo to smo ustanovili da moemo
i bez njega."
Nov nain ivota je zahtevao da se izmeni vreme spavanja;
stoga su se Don i njegova grupa odmarali od devet do etiri, s
tim to su decu, kad god je to bilo mogue, smetali u postelju
sat ranije i ostavljali ih da spavaju sve dok doruak ne bi bio
zgotovljen. Za vreme poslednje straarske smene u kojoj su se
nalazili Don i Vil Sekomb, poelo je da se razdanjuje. Don je
proetao vrtom da ispita kakve je tragove ostavio okraj.
Petnaestak jardi dalje od kue naiao je na le mladia od oko

145
dvadeset pet godina iju je glavu metak prosvirao sa strane.
Imao je na sebi vojniku uniformu i skupocen bro zakaen na
grudima. Ako je bio brilijantski, kao to se inilo, sigurno je
vredeo vie stotina funti.
Na drugom leu je sva uniform a bila iskidana na komade.
Prizor je delovao mnogo uasnije od onog prvog. ovek je
oigledno bio opasan bom bam a koje su sve redom eksplodirale i
zato mu se nije mogao razaznati lik. Don pozva Sekom ba u
pomo, pa su zajedno odvukli leeve podalje od kue i zgurali ih
daleko od oiju ispod bokora niskog grmlja.
Sekomb je bio plavokos ovek svetle puti; imao je oko
trideset pet godina, ali je izgledao mnogo mlai. On utnu jednu
nogu koja je strala, tako da nestade negde duboko ispod
grmlja; a zatim sa gaenjem pogleda u svoje ruke.
Don ree: Idi u kuu i umij se, ako eli. Sam u ostati na
strai. Ionako e uskoro biti vreme za buenje.
Hvala vam, g. Kanstens. G rozna slika. Nita slino nisam
video ak ni za vreme rata.
Poto je on otiao, Don napravi jo jedan krug oko kue.
Osim bom bi bomba je imao i puku; ostala je, savijena na lakat
i beskorisna, da lei pored mesta na kome je on poginuo. Nije
bilo tragova nikakvog drugog oruja; sve to je pripadalo
drugom leu, neprijatelj je verovatno odneo prilikom povla
enja.
Naao je jo samo dva-tri arera i izvestan broj praznih
aura. Osvrtao se oko sebe ne bi li uao u trag Piri ju ili Dejn,
ali bez uspeha. O basjanu prvim zracima sunca, ugledao je
dolinu u svem njenom prostranstvu, ali nije video nikakvog
znaka ivota. Nebo je jo uvek bilo isto. inilo se da im
predstoji dobar dan.
Pomisli da jo jednom vikne Pirija po im enu, ali odmah
zakljui da to ne bi imalo smisla. U taj mah se Sekomb vrati iz
kue; Don pogleda na asovnik.
,,U redu je. Moe ih razbuditi.
Doruak je bio gotovo pripremljen i razlegali su se glasovi
dece koja su vrljala tam o-ovam o, kada Don u R odera kako
uzvikuje:
Blagi boe!
Nalazili su se u onoj istoj prednjoj sobi iz koje je Don
rukovodio operacijam a tokom minule noi. Sada i Don pogleda
kroz razglavljeni prozor. Imao je ta da vidi: Piri je sa pukom
ispod mike koraao batenskom stazom, odmah za njim ila je
Dejn.
Don mu doviknu: Piri! ta ste, pobogu, radili dosad?
Piri se neprim etno nasmei: Z ar ne mislite da je to prilino
delikatno pitanje? Pokaza glavom na vrt. Rasklonili ste onaj
vaar?
Znai uli ste?

146
Bilo bi teko ne uti tako neto. D a li im je polo za rukom
da ubace neku bom bu u kuu?-' Don odm ahnu glavom. Tako
sam i mislio.
Odmaglili su kada smo im zapaprili," ree Don. M ada me
njihov nagli odlazak jo uvek zbunjuje."
V erovatno ih je na to nagnala bona vatra", ree Piri.
B ona vatra?"
Piri pokaza rukom na prilino strm teren desno od kue.
Don upita: O datle ste pucali na njih?"
Piri potvrdi glavom: D abom e."
Pa dabom e!" ponovi Don. To objanjava vie stvari. Pitao
sam se ko moe biti taj ovek meu nama sposoban da pogodi
pokretljivu metu, pri onakvoj svetlosti, i to da ubije, a ne samo
da rani." On pogleda Pirija. Znai da ste me uli kada sam vas
pozvao, poto su se banditi bili izgubili? Zato se niste oda
zvali?"
Piri se ponovo nasmei. Bio sam zauzet."
Toga dana su putovali lako i bez uzbudljivih dogaaja, mada
su prilino sporo napredovali. Uglavnom ih je put vodio preko
vresnih polja; na nekoliko mesta su bili prinueni da napuste
drum i preseku preko padina koje su ili bile gole ili obrasle
niskim rastinjem; zatim su putovali du obale jedne od
bezbrojnih reica koje su se sa brda slivale u doline. Sunce se
pelo iza njihovih lea na nebu bez oblaka, tako da je pred
podne zavladala neugodna vruina. Don je naredio da se rano
rua; docnije je naloio enam a da stave decu da se odm ore u
senci javorovog luga.
Roder ga upita: Misli da nije potrebno to vie grabiti
napred?"
On odm ahnu glavom. Nalazimo se na dom aku. Stii emo
na lice mesta pre mraka, a to je jedino vano. Deci je ponestalo
snage. Roder ree: D a vidi, i m eni. Leao je poleuke na
suvom, kam enitom tlu sa rukam a ispod glave. ,,A Piriju, eto,
nije."
Piri je tog trenutka neto objanjavao Dejn, pokazujui
rukom na ravnicu u pravcu juga. Nee ga za sada preklati,"
dodade Roder. Jo jedna Sabinjanka se svija na svom ognjitu.
Zanim a me kako li e izgledati Pirijevi maliani?"
M ilisent nije imala dece."
M oda je za to Piri bio kriv, mada verovatnije Milisent.
Spadala je u onu vrstu ena koje bi sve uinile, samo da se ne
opterete decom, jer im ona kvare planove."
ini mi se kao da je M ilisent ivela sasvim davno," ree
Don.
R elativitet vremena. Koliko je prolo od trenutka kada sam
te pronaao na kranu? Reklo bi se celih pola godine.
Vresna polja su bila gotovo naputena, ali kada su se spustili

147
u nii predeo severno od Kendala, naili su na sada ve dobro
poznate tragove one grabljive ivotinje u koju se bio pretvorio
ovek: kue su dogorevale, dok je povrem eno iz daljine dopirao
po koji krik bola ili moda divljakog zanosa; na sve strane su
nailazili na prizore um orstva i uli jauke. Sem ovih jo jedno
ulo im je bilo nadraeno kiselo-slatki zadah mesa koje se
raspada pekao im je nozdrve.
Sreom, nisu nailazili ni na kakve prepreke na svom putu,
tako da su uskoro ponovo poeli da se penju ka vetrom etnim
visijama vresnih polja u pravcu svog pribeita. Praznim
nebeskim svodom odjekivala je pesma eva i poljskih pastirica, a
neko vreme, na par koraka ispred njih, letela je belorepka. U
jedan mah spazili su jelena na razdaljini od oko tri stotine jardi.
Piri se baci na zemlju da bi bolje nianio, ali ivotinja kao strela
zamae iza jednog grebena, pre nego to je stigao da okine. ak
se i sa tolike razdaljine videlo da je jelen ispijen. Don se pitao
ime se hrani. Verovatno mahovinom i slinim niskorastuim
biljkama.
Bilo je oko pet asova kada su prispeli do reke Lipi. Ona je,
kao i uvek, u kovitlacima tekla istom brzinom i pravcem, to je
ulivalo poverenje i mir; na tom mestu je njeno korito bilo
uljebljeno izm eu stenovitih obala, tako da odsustvo trave nije
remetilo nekadanju sliku sveta.
E n je stajala pored Dona. Nije izgledala tako sm irena i
srena jo od kada su napustili London.
N ajzad sm o, ree ona, nali svoj dom .
Im a do njega jo oko dve m ilje, odgovori Don. Ali emo
ugledati ulaz u dolinu im prevalimo manje od jedne milje.
D obro poznajem tok ove reke u duini od nekoliko milja. Tamo
malo dalje moe doi do sredine Lipi preskaui sa kam ena na
kam en. Dejv i ja smo na tom mestu nekada pecali ribu.
Z ar ima ribe u ovoj reci? Nisam to znala.
On odm ahnu glavom. Nismo ulovili ni jednu u samoj dolini.
Pretpostavljam da se riba ne udaljuje tako daleko na sever. Ali
zato ovde ima pastrm ki. Zatim se nasmei. Slaemo ekspedi
cije na ovo mesto i hvatati ih mreama. M oramo uneti izvesnu
raznolikost u svoju ishranu.
,
O na mu uzvrati osmehom. D a, dragi. ini mi se da sada mogu
zaista poverovati u to da e sve biti kako treba
da emo
ponovo postati sreni i oveni.
1 hoemo. Nikada nisam sumnjao u to."
E no Davidove ograde," ree Don. Izgleda lepo i vrsto."
U daljini su videli ulaz u Slepi Dil. Put se pribijao uz samu
reku, dok se visoka ograda nainjena od balvana pruala preko
puta sve do strmog obronka brda. inilo im se da se taj deo
ograde koji je zahvatao put mogao otvarati u vidu kapije.

148
Piri je izbio na elo kolone i sada koraao pored Dona; i on
je sa potovanjem posm atrao ogradu.
Izvrsno je napravljena. Kad se jednom naem o sa one druge
strane . . .
G ruba i srdita paljba prekide njegove rei. Don je za
trenutak ostao zabezeknut, a zatim viknu vie iz zbunjenosti
nego iz bilo kog drugog razloga: D ejvi!
Paljba se prolomi po drugi put, tako da on potra da nae
sina i ker. Ostalima naredi: Svi u jarak! Spazio je En kako
lee na zemlju drei za ruke D ejvija i Spuksa, dok je Meri
uala u jarku pored druma. Pritra im i lee pored njih.
Meri upita: ta se to dogaa, ta ta ?
O dakle pucaju?" dodade En.
On prstom pokaza na ogradu. O dande. D a li su se svi
sklonili? Ko je ono tam o na drum u? Piri!
Pirijevo malo telo lealo je popreno na krivini puta. Ispod
njega se videla lokva krvi.
En zgrabi Dona kada je ovaj poeo da ustaje. Nikako! Ne
sme to uiniti. Ostani gde si. Seti se dece m ene.
Skloniu ga, ree on. Nee pucati dok ga budem
sklanjao.
En ga nije putala, ak poe da plae; pozva u pomo Meri
koja ga takoe uhvati za kaput. Dok je Don pokuavao da se
otrgne od njih dve, spazi jednu priliku kako se die iz jarka i tri
prem a Piriju. Bila je to silueta ene.
Don prestade da se brani i sa zaprepaenjem ree: Dejn!
Dejn obuhvati Pirija ispod ram ena i lako ga podie. Nije ni
pogledala u pravcu ograde na kojoj se nalazio mitraljez. Jednu
Pirijevu ruku prebacila je preko svog ram ena i tako ga je pola
odvukla, a pola prenela do jarka. Spustila ga je pored Dona, a
zatim i sama sela, stavivi Piriju glavu u svoje krilo.
En upita: D a li je m rtav?
Iz glave sa strane liptala je krv. Don je obrisa. Rana je bila
povrinska, odmah je mogao to da proceni. M etak mu je bio
okrznuo lobanju dovoljno snano da ga oamuti. Na suprotnoj
strani glave, na koju je pao na zemlju, nalazio se trag od udara.
Piri se po svoj prilici onesvestio od udara pri padu.
Don ree: O stae u ivotu." Dejn podie oi u vis; plakala
je. Prenesite poruku Oliviji da nam je potreban zavoj," dodade
Don. 1 rukovet lana.
En razrogaeno pogleda prvo u Pirija, a zatim u ogradu koja
im je preila put. Ali zato pucaju na nas? ta se to dogodilo?
G reka je posredi. Don je stojao zagledan u ogradu. G re
ka lako emo je ispraviti.

En je pokuala da odvrati Dona kada je poeo da vezuje veliku

belu maramicu za kraj jednog tapa.
Ne sme to uiniti. Ubie te .
Don odm ahnu glavom. N ee .
Pucali su na sve nas, a da ih niko nije izazvao. Pucace i na
A da ih niko nije izazvao? A to to ovolika gomila
naoruanih ljudi marira drumom ? Isto toliko sam sam kriv
koliko i oni. Trebalo je da predvidim njihovu reakciju.
Ne njihovu reakciju! Ve D avidovu!
Ne Davidovu. Verovatno ne njegovu. Jer on sam svakako ne
bi bio u stanju da obezbedi stalnu strau na ogradi. Sam bog zna
ko se tam o nalazi. U svakom sluaju, sasvim je neto drugo kada
se pred njima pojavi jedan nenaoruan ovek nosei zastavu
primirja. Tada nee imati povoda da pucaju.
Pa ipak to mogu uiniti!
Nee, kad kaem .
injenica je da se udno oseao dok je koracao sredinom
drum a u pravcu ograde, nosei belu zastavu iznad glave. Nije to
u stvari bio strah. inilo mu se da je to oseanje bilo blie nekoj
vrsti razdraganosti um ora povezanog sa nadraenou, stanje
koje je ponekad doivljavao za vreme napada groznice. Stao je
da u sebi broji korake: jedan, dva, tri, etiri, pet . . . Odjednom
pred sobom ugleda kako cev mitraljeza promie kroz otvor u
ogradi koji se nalazio dobrih deset stopa iznad zemlje, gotovo
pri vrhu. Sigurno je David izgradio postolje za to sa one druge
strane.
,
Don se zaustavi na udaljenost od sedam do osam stopa ispred
ograde, pa pogleda u vis. Otprilike sa mesta na kom e se videla
muica mitraljeza on u glas:
ta hoete?
Don odgovori: eleo bih da porazgovaram o sa Davidom
K anstensom .
.
Mislili ste sad odm ah? On je zauzet. U svakom sluaj, nas
odgovor je ne!
D avid je moj b rat.
Za trenutak nastade tiina, a zatim isti glas nastavi:
Njegov brat je u Londonu. Ko kaete da ste vi?
Ja sam Don Kanstens. Pobegli smo iz Londona. Trebalo

150
nam je vrem ena da stignemo dovde. Da li mogu da se vidim sa
njim ?
Saekajte tren u tak . Potom se u prigueni am or glasova;
Don nije bio u stanju da razazna ta se govori. D obro. Moete
tu priekati. Poslaemo nekog na farmu da ga dovede.
Don odeta nekoliko koraka, pa se zagleda u Lipi. uo je
kako se s one strane ograde pali m otor i kako autom obil odlazi
drum om ka sreditu doline. Po zvuku bi rekao da su to
Davidova kola. Pitao se koliku zalihu benzina mogu imati u
lepom Dilu. Verovatno ne veliku. Ali to nije vano. to pre se
ljudi budu navikli na ivot u svetu u kome nem a m otornih
vozila, kao ni drugih slinih naprava, utoliko bolje za njih.
Zatim se obrati oveku iza ograde: M ogu li moji ljudi da
napuste jarak? Hou rei, a da ne pucate na njih?
N eka ostanu gde su.
Ali to nem a nikakvog smisla. ta vam sm eta da izau na
drum ?
Nita im nee faliti u jark u .
Don htede da nastavi raspravljanje, ali odm ah, sledeeg
trenutka, prom eni miljenje. Ma ko se nalazio sa one druge
strane ograde, ovek je sa kojim e morati da dele ivot; ako ta
osoba eli da za kratko vreme nam etne svoju vlast, neka joj
bude. Brzina kojom su se sporazumeli da poalju po Davida
ublaila je njegovu uznemirenost. Ta injenica je u najm anju
ruku otklonila strah da je njegov brat izgubio uticaj u dolini.
On ree: O doh da javim svojima ta se zbiva.
Nepoznati glas je bio ravnoduan. K ako hoete. Samo neka
ne izlaze na drum .
Z atekao je Pirija u sedeem poloaju i pri svesti. Pratio je sve
to im je Don govorio, ali nije kom entarisao. R oder ree:
Misli li da e sve proi kako treb a?
Ne vidim zato ne bi. Jedino mi se ini da onaj tikvan za
mitraljezom strasno uiva da trza oroz, ali nam to nee smetati,
poto mu se jednom naem o iza lea.
R ekao bih da mu nije mnogo stalo da nam to dopusti, umea
se Alf Parsons.
ta e, ovek izvrava nareenja.
Tada zaue zvuk m otora koji se pribliava. A utom obil se
zaustavi iza ograde.
To e biti David! Don ponovo skoi na noge. ,,En, poi i ti
da se pozdravi sa njim."
D a nije opasno? upita Roder.
Ni govora. David je sada tam o.
En ree: 1 Dejvi bi voleo da poe sa nam a a ako smem
da kaem i M eri.
N eka pou.
Piri na to ree: N e. Govorio je tiho, ali odluno. Don ga
pogleda.

151

Mislim da e ovde biti bezbedniji, odgovori mu Piri. Posle

pauze nastavi. Sm atram da ne treba svi da odete.
Tek nakon nekoliko sekundi Don je shvatio smisao njegovih
rei; i bi mu jasno da im pridaje znaaj samo zato to ih je
izgovorio Piri na svoj krajnje cinino-realan nain.
U redu, ree on najzad, vaa prim edba mi donekle kazuje
kako biste vi postupili da se nalazite na mom m estu; jesam li u
pravu?
v
.
v
Piri se nasmei. En upita: O emu je re c .
_
T ada Don u Davidov glas iz daljine: Done! Ni o em u,"
odgovori joj on. Nije vano, En. Ostani gde si. Za as u se
sporazum eti sa Davidom ."
Pomalo se nadao da e mu u susret otvoriti kapiju na ogradi,
m ada je pretpostavljao da to moe izostati iz opreznosti
neosporno preterane opreznosti, iako opravdane u celim i da
e to stanje trajati sve dok se ne rei pitanje njegovog statusa i
statusa grupe ljudi koja ga prati. Zaustavio se ispred ograde, jo
uvek ne slutei ta se zbiva sa druge strane. Najzad ree:
Dejv! Jesi li to ti?
Zatim u Davidov glas: D abom e da sam to ja otvorite.
Kako e, doavola, ovek ui ako mu ne otvorite?"
Prim etio je kako se muica na m itraljezu zanese, kada su
odkrinuli kapiju. Preduzim aju sve mogue mere predostroznosti. On se provue kroz uzani otvor i odm ah ugleda Davida.
Zagrlie se. Z a njim se zatvori kapija.
K ako ste uspeli da se p robijete? upita David. O de je
Dejvi gde su E n i M eri?"
E no ih tamo. Sklonili su se u jarak. Umalo da nas tvoj
mitraljezac nije sve pobio, sto mu gromova.
David ga razrogaeno pogleda. ,,Ne niogu da verujem .
Naredio sam ljudima kod kapije da paze
hoe li sepojaviti,
mada nisam verovao da e uspeti da se probije. Pronose se
vesti da je zabranjeno svako kretanje . . . Zatim , da su izbile
pobune; a i govorka se o nekakvom bom bardovanju . . . Vec
sam mislio da ste izgubljeni."
D uga je naa pria," ree Don. Sreom, ima vrem ena za
nju'. Mogu li najpre da dovedem svoje ljude?"
Svoje ljude? hoe da kae . . . Rekoe mi da se na drumu
nalazi itava gom ila.
.v
Don potvrdi glavom. Tako je. U kupno trideset i etvoro, od
toga ima desetoro dece. Ve prilino putujem o drumovima.
U sput sam ih pokupio.
.
Pogleda Davida pravo u oi i seti se da je pre toga samo jos
jednom video na njegovom licu slian izraz. Bilo je to kada im
je posle dedine smrti saopteno da je David iskljuivi nasledmk
celokupnog imanja. Donu pade u oi da se njegov brat ponaa
zbunjeno i kao krivac.

152
David odgovori: Bie to malo tee, Doni.
K ako to misli?
Ve nas je previe. Kada je sve krenulo nizbrdo, lokalno
stanovnitvo je poelo da dolazi ovamo. Riverovi iz Stounbeka i
ostali redom. Njihov sin se doepao mitraljeza, dobio ga je od
jedne vojne jedinice u blizini Vindermiera. Sa njim su dola jo
trojica-etvorica. Broj je popunjen. U stanju smo da se kakotako ishranimo, mada ne znam ta e biti u sluaju neke nevolje
ako podbaci etva krom pira ili slino tom e.
Znam da e moje trideset i etiri due jo vie rastanjiti
zalihe, ree Don. Ali e kopati i orati. Ja garantujem za to."
Ne radi se o tom e, ree David. O va zemlja je u stanju da
ishrani odreen broj ljudi, a ve nas ima previe.
utali su kratko vreme. Lipi je strmoglavo tekla desno od
njih. ovek koji je polagao drva na vatru ispod kazana u kome se
krkalo jelo i druga dvojica na postolju za mitraljez nisu mogli
da ih uju. Don ipak uhvati sebe da je utiao glas. Upita:
ta onda predlae? Da se vratim o u L ondon?
David ga uhvati za miicu. Nikako! ne budi lud. Evo ta sve
vreme hou da ti kaem u stanju sam da obezbedim ulaz za
tebe, E n i decu; ali za ostale ne m ogu.
D ejv," ree Don, m ora i njima obezbediti pristup. U moi
si to da uini, i mora uiniti.
David odm ahnu glavom. U inio bih kad bih mogao. Zar ne
shvata tvoji pratioci nisu prvi koje m oram o odbiti. I drugi su
kucali na ova vrata. Neki su bili roaci ovih ovde. Morali smo da
budem o neumoljivi. N eprestano sam svima ponavljao da tebe i
tvoju porodicu m oraju pustiti, ako se pojavite. Ali trideset i
etvoro . . .! To je nemogue. ak i da ja pristanem , ostali ne bi
dozvolili.
Ovo je tvoja zem lja.
Vlasnitvo je pitanje opte saglasnosti. Oni su u veini. Doni
svestan sam koliko ti je m rska pomisao da izneveri ljude sa
kojima si doputovao. Ali e m orati da postupi kako ti kaem.
Drugog izlaza nem a.
U vek postoji neki izlaz.
O voga puta ga nema. Dovedi ih ovamo En i decu u
stanju si da izmisli neki izgovor. A to se ostalih tie . . . pa oni
su naoruani, zar ne? Odlino e se snai.
Ti nisi preiveo ono to smo mi preiveli.
Ponovo im se pogledi sretoe. David ree: Znam da ne voli
da ih izigra, ali mora. Nije ti valjda vie stalo do njihove, nego
do Enine i deje bezbednosti.
Don se nasmeja. Dvojica koja su se nalazila pored m itraljeza
pogledae ih sa visine.
Piri je sigurno ovek koji poseduje esto ulo.
Piri?
To je jedan iz moje druine. V erujem da se bez njega ne

153
bismo probili. Kada sam krenuo ovamo da tebe potraim, hteo
sam da povedem E n i decu. Ali se on usprotivio. Zahtevao je da
ostanu gde su. Shvatio sam da na taj nain hoe da obezbedi
sebe i ostale od prevare. Njegovo protivljenje je u meni s
pravom izazvalo gnuanje. Kada bih posle toga . . . doveo svoje
ovamo, iza ograde, na ta bih liio?
David ree: To je ozbiljna stvar. Z ar ne bi mogao da ga
obm ane na neki nain?
Njega da obm ane? Pirija? Nikada! Donov pogled prelete
do na kraj Slepog Dila ugodno smetenog ispod skrovitih brda.
Zatim lagano ree: A ko odbije da primi one tam o napolju,
odbija i nas zatvara vrata pred D ejvijem .
Sto se tie tvog Pirija . . . mogao bih nekako da ubedim ove
ovde da ga prime zajedno sa tobom. Da li se on da ubediti?
Nesumnjivo. Ali e u m euvrem enu i ostali shvatiti o emu
se radi tim pre kada im budem saoptio da ne mogu
jednostavno ui u dolinu kao to su se nadali. Nema nikakve
anse da se ja sa svojima uputim ovamo, a da svi ne nagrnu za
m nom .
M ora postojati neka m ogunost.
To isto sam ti ja maloas rekao, zar se ne sea? Jedno je
jasno, vie nismo slobodni ljudi. Potom se zagleda u svog brata.
N eprijatelji smo u izvesnom smislu.
Nije tano. Nai emo neko reenje. Kako bi bilo da se
vrati tamo, pa da onda nai ljudi izvre juri na tebe pod
zatitom mitraljeza . . . s tim da ti prethodno doapne En i deci
da nepom ino lee u jarku sve dok ne budem o rasterali ostale.
Don se ironino nasmei. ak i kada bih prihvatio tvoj
predlog, m anevar ne bi uspeo. Moji ljudi su ve krvarili. U jarku
su sasvim bezbedni. Ne bi se prepali od m itraljeza.
K ad je tako . . . ne znam ta treba initi. M ada sigurno postoji
neko reenje.
Don jo jednom pogledom obuhvati dolinu. Polja su bila
marljivo obraena, najvie je krom pira.
E n e se zabrinuti, ree on, ,,a da i ne spom enem ostale.
M orau da se vratim. ta da radimo, D ejv?
On je za sebe ve bio doneo odluku, tako da vie nije oseao
bratovljevu agoniju neizvesnosti. Dejv najzad prozbori, cedei
re po re:
Porazgovarau sa njima. V rati se kroz jedan sat. Videu
kako e reagovati na predlog da svi uete. Ko zna, m oda emo
u m euvrem enu neto smisliti. Gledaj da nae neko reenje,
Doni!
Don klimnu glavom. Potrudiu se. Dovienja, D ejv.
David ga je tuno posm atrao: M nogo pozdravi sve a
posebno D ejvija.
Don ree: Hvala, hou.
Ona dvojica sioe sa postolja, te skidoe rezu sa vrata. Don

154
se provue kroz uzan otvor. Nije se osvrnuo da jo jednom
pogleda Davida.
Svi su se nalazili u stanju iekivanja, kada je skoio u jarak.
Po njihovim licima je zakljuio da se ne nadaju niem dobrom ;
jer samim tim to kapija koja vodi u dolinu nije otvorena i nije
dat znak da mogu odmah ui, svaka druga vest je m orala biti
loa.
K ako je bilo, g. K anstens? upita Noa Blenit.
Nije dobro. Ispriao im je sve otvoreno, ali je brzo preao
preko poziva za ulazak u dolinu upuenog njegovoj porodici.
Poto je zavrio, R oder ree:
Potpuno mi je jasan njihov stav. Tvoj brat je u stanju da
obezbedi mesto za tebe, En i decu?
O n lino nije u moi ma ta da uini. Ostali su tako odluili,
i oigledno su reeni da se pridravaju svoje odluke.
Prihvati njihovu ponudi, Doni, ree Roder. D oveo si nas
ovamo time nita nismo izgubili; a nem a nikakvog smisla da
ma ko od nas propusti ivotnu priliku, samo zato to je svi ne
moemo im ati.
am or ostalih iz grupe bio je dovoljno neodreen da bi Don
proniknuo njihovu misao. Dobio sam ponudu, razmiljao je on, i
ovi me nee spreiti da je prihvatim, ako to smesta uinim, jo
dok su preneraeni vlastitom plemenitou. Odvedi En, Meri i
Dejvija do kapije, postaraj se da je otvore i da svi nestanete
iza nje . . . Tada mu se pogled zaustavi na Piriju, koji ga, za
uzvrat, blago pogleda; njegova mala desna ruka, iji su nokti
jo uvek bili paljivo potkresani, poivala je na kundaku njego
ve puke.
Osetivi da ga je zagolicao slatki ukus iskuenja, on se upita
kako li bi postupio da ima pravu, um esto prividne slobode
delovanja; da je feudalni baron, razmiljao je dalje, spreman da
vesela srca raskrmi svoje sledbenike. Verovatno da su takvi i
bili bar veina njih.
On ree, gledajui u Pirija: Razmiljao sam o svemu. Po
mom iskrenom miljenju, nem a uopte nikakve nade da e moj
brat ubediti one tam o da nas sve puste unutra. R ekao mi je,
izmeu ostalog, da su ve odbili da prime roake nekih, koji se
nalaze u dolini. Zbog svega toga ostaju nam samo dve
mogunosti: da se okrenem o za sto osam deset stepeni i potra
imo dom na nekoj drugoj strani, ili da se borbom probijem o
u dolinu i preuzm em o upravu nad njom .
E n preneraenim glasom kriknu: N e! A Dejvi upita: M i
sli li, tata, da otponem o borbu protiv ika D avida? Svi ostali
su utali.
O dluku o tom e ne m oram o doneti odm ah, ree Don. Sve
dok se ponovo ne budem sreo sa svojim bratom , moemo
sm atrati da jo uvek postoji mogunost za m irno reenje. A
dotle, razmiljajte o ovome to sam rekao.

155
Roder ree: Jo uvek sm atram da treba da prihvati ono to
ti je ponueno, Doni.
Ovoga puta ostali nisu reagovali krotko kao prvi put;
trenutak neodlunosti je proao, gorko prim eti Don. Njegovi
sledbenici su ponovo postali svesni baronovih obaveza prem a
njima.
Alf Parsons upita: ta vi mislite, g. K anstens?
Zadrau svoje miljenje dok se ne budem po drugi put
video sa svojim bratom , odgovori mu Don. ,,A dotle vi
razm iljajte.
Piri je utao i dalje, samo se blago smeio. Sa zavojem oko
glave liio je na krhkog i nevinog starca. Dejn se zatitniki
nadnela nad njega.
Tek kada se Don sprem ao da po drugi put ode pred kapiju,
Piri ponovo uze re:
Razum e se, baciete pogled na raspored objekata sa one
strane?
K ako da n e, ree Don.
ak da se i najm anje nadao da e njegov brat uspeti da ubedi
ljude iz Slepog Dila da popuste, ta nada bi nestala onog
trenutka kada je ponovo ugledao Davidovo lice. Ovoga puta se
njegov brat pojavio u pratnji etvorice ili petorice ljudi,
verovatno da bi se nali na ruci prvoj trojici koji su se nalazili na
strai, a za sluaj da se Donove trupe ne sloe sa njihovom
odlukom. Don je prim etio da se odmah iza ograde nalazi
telefon, kako bi se mogli brzo pozvati ljudi u pomo, ukoliko se
situacija bude zaotrila. Osvrtao se oko sebe traei jo neka
postrojenja nam enjena odbrani doline.
David ree: O ni ne pristaju, Doni. A tako neto se zaista i
nije moglo oekivati od njih.
Ljudi koji su se nalazili u njegovoj pratnji stoj ali su mu za
petam a, ne skrivajui svoju nam eru da ne ostave brau nasamo.
To je za Dona bio najoitiji dokaz u kako bespomonom
poloaju se nalazi njegov brat.
On klimnu glavom. Znai, ponovo nam predstoje lutanja
drumovima. Poljubio sam D ejvija u tvoje ime. ao mi je to
nee imati prilike .da ga sam vidi."
uj," ree David, neto sam razmiljao ipak postoji
jedan izlaz." Govorio je iskreno i grozniavo. M oe ga
oprobati.
Don ga ispitivaki pogleda. Istovrem eno je posm atrao mesto
na kom e se ograda sueljavala sa rekom.
Saopti svojima da je stvar propala, poe David, i da
e m orati potraiti neko drugo reenje. Ali nemoj mnogo da se
udaljava noas. Pronai nain da se ti, En i deca neprim etno
iskradete pa se vrati ovamo. Pustiemo te unutra. Lino u
ovde prenoiti, da bismo bili sigurni.

156
Don je shvatao da bi ovakav plan bio ostvarljiv, ali sa
drukijim ljudima i pod drukijim okolnostima. Ovako je ostao
hladan prem a njemu. David je potcenjivao Pirijevu intervenciju
u tom sluaju; bila je to razumljiva greka koju bi napravio
svako ko nije poznavao ovog oveka.
On ree: ,,U pravu si, pretpostavljam da bi se tako neto
moglo izvesti. Na svaki nain vredi pokuati. Samo nikako ne
elim da mi deca usred noi padnu pokoena tim vaim
m itraljezom .
David mu odgovori sa arom: Toga se nemoj ni najm anje
plaiti. Pre nego to prie kapiji zvizni mi na stari nain. Sem
toga, mesec je pun.
,,D a, ree Don, ,,u pravu si.

12

Don skoi u jarak gde zatee sve na okupu.

Odm ah pree na stvar: Ne moemo ui na miran nain. Oni
ne poputaju ni za dlaku. Moj brat je pokuavao da ih ubedi, ali
uzalud. Prem a tome, ostaju nam mogunosti o kojim a sam ve
govorio ili da potraimo neko drugo mesto, ili da se orujem
probijem o u Slepi Dil. Jeste li razmiljali o tom e?
Nastade tiina; Alf Parsons je narui recima:
O d vas zavisi, g. Kanstens i sami to dobro znate.
Postupiemo onako kako vi sm atrate da je najbolje.
,,U redu, ree Don. Pre svega, jedno je vano. Moj brat
lii na mene. Im a na sebi plavo radniko odelo i kariranu
koulju sive i bele boje. Skreem vam panju na to da ne biste
pucali na njega. Ne elim da on bude povreen, ako se to ikako
moe izbei.
Doe Haris ree: Znai, kreem o u napad, g. K anstens?
D a. Ali ne odm ah ve noas. Iz ovih stopa emo se bez
buke povui toliko da nas ljudi sa ograde ne mogu videti.
M oramo se ponaati tako kao da smo odustali od pomisli da se
probijem o u dolinu. Naa jedina nada je da iskoristimo
prednosti iznenaenja.
Svi su ga odmah posluali, iskobeljali su se iz jarka i krenuli
nazad niz drum, ostavljajui dolinu za sobom. Don je koraao
na kraju kolone, a pored njega R oder i Piri.
R oder ree: Jo uvek mislim da si pogreno postupio,
Doni. Nije kasno da nas napusti i povede svoju porodicu.
Tebe e sigurno prim iti.
Piri se umea, izraavajui se dvosmisleno: M oje je miljenje
da nee biti lako, ak i ako nam uspe napad iznenaenja.
Zatim pogleda Dona. Sem ako znate neki put kojim bismo
mogli da se spustimo preko b rda.
To ne znam. Ali ak i kada bi postojao nekakav put, ne bi
vredelo. Obronci brda su strmi prem a dolini. Nemogue je
izbei da sitno kam enje ne pone da se odronjava, tako da
bismo, im nas budu primetili, postali sigurna meta.
Pretpostavljam , produi Piri, da ne nam eravate da izvrite
juri na ogradu budui da se iza nje nalazi Vikersov
m itraljez?
N e. Don se izbliza zagleda u Pirija. K ako se oseate.
K ao i obino.

158
D a li ste sposobni da u duini od pola milje pregazite reku
koja je ledena ak i u ovo doba godine?
Jesam .
Obojica, Roder i Don, ispitivaki su ga posm atrali. Zatim
Don ree:
Moj brat je zagradio prolaz izmeu brda i reke, sm atrajui
da je reka sama po sebi dovoljna odbrana. M eutim, ona je
samo pored obala isto toliko duboka kolika i brza mnogo
stoke se udavilo u njoj, a i po koji ovek. Kad sam bio dete
upao sam u nju odmah kod obale, ali se nisam udavio. Nekako
oko same sredine reke nalazi se u steni jedna izboina iako
sam tada imao jedanaest godina, mogao sam lepo da stanem na
nju.
R oder upita: Ne predlae, valjda, da svi gazimo reku
sredinom? Videe nas, o tom e nem a sumnje. A kako emo da
izaemo iz nje ako je du obala tako duboka kao to kae?
Piri je, kao to je to Don i pretpostavljao, shvatio njegovu
misao bez ikakvog objanjenja.
M oj zadatak je da uutkam m itraljez? upita on. ,,A ta ete
vi ostali raditi?
Ja u poi sa vam a, odgovori mu Don. Poneu puku.
Slabi su izgledi da u ja uspeti ako vi prom aite, ali emo bar
imati neto u rezervi. Roder, tvoja dunost je da osvoji
ogradu, im budem o likvidirali mitraljez. Koristei jarak kao
zaklon, moe joj se sa ljudima pribliiti na stotinak jardi.
Mogue je uspuzati se uz ogradu.
O krenue mitraljez prem a nam a im budu shvatili da ih
tuem o od pozadi. Taj trenutak e ti iskoristiti da navali sa
ostalim ljudim a.
Roder upita u nedoumici: D a li je to uopte izvodljivo?
Piri mu odgovori umesto Dona. Jeste , ree. U veren sam
da je izvodljivo.
Don je stajao pored En i posm atrao decu koja su spavala na
zemlji Dejvi, Spuks i Stiv su bili sabijeni jedan uz drugog,
dok je Meri leala malo dalje, podupirui glavu rukom umesto
jastuka. Priguenim glasom Don izloi svojoj eni Davidov
plan. Poto je zavrio, En ree:
Zato ga nisi prihvatio? Mogli smo to da izvedemo. Mogli
smo na neki nain da pobegnem o od Pirija drhtala je
,,da ga ubijem o, ako nem a druge! Ionako je pobijeno mnogo
nevinog sveta pa ta e mariti ako ode glava jo jednom
oveku. A h, zato ga nisi prihvatio? M oda jo uvek nije
dockan?
Sunce je bilo zalo, a mesec se jo nije bio pojavio na nebu.
Vladala je pomrina. On je jedva nazirao njeno lice, kao i ona
njegovo.

159
O n ree: M ilo mi je to se Piri osea dobro.
Z ar milo?
D a. O hrabrenja radi bilo mi je potrebno da znam da je on jos
uvek u stanju da povue oroz, i jedino mi je to pomoglo da se
odluim na pravi put. Shvata li, En, bio sam prisiljen da poinim
grozne stvari da bih nas doveo dovde. ak ni pred sobom nisam
mogao nai opravdanje za njih, sem u nadi da e sve postati
drukije, poto jednom stignemo u dolinu."
1 bie drukije.
N adam se da hoe. Zbog toga i ne elim da platim jo i
izdajstvom .
Izdajstvom ?
D a izdam sve ove ovde. On pokaza glavom na gomilu.
Bilo bi izdajstvo napustiti ih u ovom trenutku."
Ne shvatam te . En je odmahivala glavom. Nikako ne
mogu da te shvatim. Zar nee izdati Davida ako se na silu
probije u dolinu?
David je lien slobode odluivanja. D a nije takav sluaj, sve
bi nas pustio. I sama to zna. D obro pazi, En! Recimo da
ostavimo Rodera i Oliviju pred kapijom to znai i tiva i
Spuksa, ta bi ti rekla D ejviju? I svim ovim ostalim jad n icim a...
ta bi rekla Dejn... da, i Piriju! Ma koliko ti njega ne podnosila,
injenica je da bez njega nikada ne bismo dospeli do doline.
En baci pogled na pospalu decu. Trenutno jedna jedina
misao potiskuje sve ostale u mojoj svesti: o, kada bismo jo
noas mogli da se naem o u dolini, a da nam ni dlaka ne usfali s
glave i da puka ne opali.
Ali sa tekim uspom enam a.
Ionako ih nismo poteeni.
Samo se ne radi o istoj vrsti.
O na za trenutak zauta. Ti si na vo, nije Ii tako?
Srednjovekovni poglavar sam si to rekao?
Don slee ramenima. ,,Da li je to sada vano?"
Z a tebe je vano. Tek sada shvatam. Ta injenica je tebi
vanija od naih ivota i ivota nae dece.
On ree blago: D raga En, o emu ti to govori?
O dunosti. Z ar se ne radi o tom e, reci sam? U stvari, ti i ne
misli na Rodera i Oliviju, tiva i Spuksa jer ne misli na
njih kao na pojedince. U pitanju je lina ast tvoja
poglavarska ast. Ti vie nisi obian ovek. Ti si vo, dodue bez
vlasti i uticaja.
Sutra e svemu ovome biti kraj. Tada emo sve zaboraviti.
Nije tano. Gotovo da si me ubedio u to ranije jednom
prilikom; meutim, sada mi je jasno o emu se radi. Ti si se
prom enio i tu povratka nem a.
Nisam se prom enio.
K ada bude postao kralj Slepog Dila, ree ona, volela bih
da znam za koje vreme e ti napraviti krunu?

160
Opasan razdeo, razmiljao je Don, je prostor izm eu okuke
na reci i take koja se nalazi nekih trideset jardi udaljena od
ograde, a na kojoj brdo poinje svojom senkom da zaklanja
mesec. Kada bi odloili napad za kasnije, dok mesec potpuno ne
izgreje, njihov plan bi bio gotovo onemoguen, jer je te noi
meseina bila veoma jaka, a trebalo je da se na nekoliko jardi
priblie protivniku.
Dona i Pirija je ekalo da u duini od oko dvadeset pet jardi
preu preko brisanog prostora; posada sa onog dela ograde koji
se nalazio u blizini reke mogla je da ih vidi kao na dlanu. S
razlogom su se nadali da e njihova panja pre biti usredsreena
na prirodan prilaz sa drum a negoli na naizgled nemogu
pristup izuzetno brzom i dubokom rekom kakva je bila Lipi.
Piri, koji je iao ispred Dona, duboko je gazio vodu, tako da su
mu se van povrine nalazili samo glava i ram ena; u jednoj ruci je
drao puku. Don ga je pratio u stopu.
Voda je ak bila hladnija nego to je to Don po seanju
pretpostavljao, pri emu su do iznemoglosti morali da se bore sa
renom strujom . Jednom ili dvaput Piri se okliznuo, tako da je
on m orao da ga pridri. Teilo ih je to to je buka reke
priguivala svaki um koji bi oni usput napravili.
Grabili su napred da se najzad, na svoje veliko olakanje,
nau van svetlosti meseca. Senka koju je bacalo brdo bila je
duga, ali ne mnogo iroka; sada su pred sobom sasvim jasno
mogli da vide put i ogradu na meseini. Sve do tog trenutka
Don nije mogao da bude siguran u to, tako da su sada porasle
njegove nade. Da se ograda nalazila u senci, ne bi pomogle ak
ni Pirijeve izuzetne streljake sposobnosti.
Kada su se nali desetak jardi udaljeni od ograde, Piri se
zaustavi.
Don nervozno proaputa: ta vam je ?
u Pirija kako teko die. ,,I s .. .crpljen s a m ...
Don se tada sa zaprepaenjem seti da Piri nije vie mlad, da
je krhke telesne grae, da je prevalio izuzetno teak put i da ga je
samo nekoliko asova ranije oborio m etak. On prikupi snagu i
slobodnom rukom obuhvati Pirija oko struka.
Ree mu blago: Predahnite koji as. A ko mislite da ne
m oete izdrati, vratite se. Produiu sam ."
Stajali su tako u m estu nekoliko sekundi. Don je oseao kako
Piri sav drhti. On najzad doe k sebi i uspravi se.
Procedio je kroz zube: Sada mi je bolie.
Jeste li sigurni?
Piri umesto odgovora produi da gazi reku. Ubrzo se naoe
u istoj ravni sa ogradom, da je odmah sledeeg trnutka ostave za
sobom.
Don se osvrte unazad. O dbram bena postrojenja koja su se
nalazila u dolini ocrtavala su se na mekoj svetlosti meseine. Na
postolju ispred m itraljeza nalazila su se tri oveka, dok su jo

161
trojica ili etvorica uali uureni na zemlji iza ograde; verovatno su spavali. Don upita Pirija apatom:
O davde?
D a okuam o sreu, ree Piri. Ali hajdem o jo malo da
lje . . . U stanju sam da ih pogodim i sa razdaljine od jo dvade
set jardi
Don po njegovom glasu zakljui da je povratio snagu. Piri
verovatno spada u red onih neunitivih ljudi, razmiljao je on.
Tekom mukom se vukao za njim savlaujui m aticu; oseao je
um or u nogama, koje su sada bile dvostruko tee zato to se
odelo natopilo vodom.
Piri se najzad zaustavi, okrete i zauze povoljan poloaj prem a
struji. Nalazili su se oko dvadeset pet jardi duboko u dolini.
Don je stajao odmah uz Pirija.
Pokuajte da sm aknete onog desno, ree Piri. ,,A ja u ovu
dvojicu.
N ajpre m itraljesca, ree Don.
Piri se nije potrudio da mu odgovori, ve stavi puku u
pripravan poloaj; to isto uini i Don, samo sporije.
Pirijeva puka zlokobno odjeknu; videlo se na meseini kako
se ljudska figura koja je stojala iza mitraljeza uspravlja; zatim se
razlegao bolan krik i ovek poe da pada, hvatajui se za ogradu
na postolju, ali je promai. Don naniani svoju metu, meutim,
ne uspe da je pogodi. Jo vie je iznenaivalo to to, pucajui po
drugi put, Piri nije uspeo da pogodi svoj cilj. Preostala dvojica
na postolju poletee ka m itraljezu, nastojei da ga okrenu. Tada
Piri ponovo opali, te se jedan od njih skljoka. Na alost, treem
oveku poe za rukom da okrene mitraljez. Don i Piri ponovo
opalie, ali bez uspeha. U m euvrem enu su ljudi ispod postolja
poustajali i zgrabili puke. Tada poe da teke mitraljez svojim
stakato .ritmom, sejui plamen.
To nije dugo trajalo, jer je Piri pogodio i treu rtvu, posle
ega je zam uknuo ovaj seja smrti. U m euvrem enu su ljudi
koji su se nalazili na zemlji poeli da pucaju na njih, tako da su
sada meci itali na sve strane.
Piri ree: M erd ev in e... vodite rauna da se niko ne popne
na p o sto lje ...
Glas mu je opet oslabio, ali ga je Don video kako nanovo
puni puku, i na svoj uobiajeno hladnokrvan i vet nain
uspeva da pogodi jo jednog oveka koji je stao da se penje uz
merdevine prem a postolju. Don tada poe da oslukuje ne bi li
uo Rodera i ostale kako se sa one druge strane puu uz
ogradu, ali nije mogao nita da razazna. Do sada su morali stii
do ograde. Posm atrao je crnu ivicu na vrhu ograde, ne bi li
ugledao svoje ljude kako se prebacuju preko nje.
Iznenada, krajnje prirodnim i jednostavnim tonom. Piri se
obrati Donu:
Uzm ite ovo.

162
Pruao mu je puku.
Don upita: Z a to ...?
B udalo, ree Piri. R anjen sam .
Jedno zrno zafijuka u pravcu njih povrinom vode. Don stade
da zagleda Pirija sa sviju strana, i imao je ta da vidi: kod
ram ena je zjapila rupa iz koje je tekla krv. On uze Pirijevu
puku, svoju baci u vodu.
U hvatite se za m ene, ree on Piriju.
O stavite to sada. M erdevine su vane!
Novo lice se pelo uz lestve. Don opali, ponovo napuni puku,
opet opali. Trei metak je postigao svoj cilj. Zatim se okrete
prem a Piriju.
S a d a ... poe on.
Ali Pirija vie nije bilo. Donu se uini da vidi njegovo telo
nekoliko jardi nie niz vodenu struju, mada nije mogao biti
sasvim siguran. Ponovo skrete pogled na vanije mesto na
ogradu. Na njenom vrhu ugleda bezbroj ljudskih figura; jedan
ovek je ve bio zaposeo mitraljez i okrenuo ga nanie.
Video je kako preostali protivnici bacaju puke i tada, sleen
i krajnje iscrpljen, poe da trai najpogodnije mesto da se prebaci
na obalu.

13

U istu ovu sobu stupio je nekada zajedno sa Davidom ; koraali

su pripijeni jedan uz drugog, drei se za ruke da bi se uzajam no
ohrabrivali i ublaili strah pred tajanstvom smrti. U sobi je
tada lealo mrtvo telo deda-Beverlija. Za dvadeset i toliko
godina, unutranjost ove prostorije se vrlo malo izmenila. David
nikada nije imao elju da m odernizuje svoju neposrednu
okolinu.
En ree: O prosti, dragi zbog onog to sam ti sino
govorila. On je utao. Sada e sve biti drukije. Ti si bio u
pravu.
Popodne toga dalekog dana stigao je advokat iz Lipitauna;
zatim je proitan testam ent i David se sav zbunio, obuzelo ga je
neko oseanje krivice kada se saznalo da je on jedini naslednik
gotovine i zemlje, jer dobar farm er nee nikada, ako mu je to
ikako mogue, razdvojiti ovo dvoje. N ajzad sam je dobio,
pomisli David.
Nisi ti za to kriv, ree En. Ne sme tako misliti.
Tada je njegova mati rekla: N adam se da nisi ljubomoran,
sine? Ne znai to da tebe deda nije voleo. Naprotiv, mnogo si
mu bio drag. Jo za ivota mi je rekao da e tako postupiti.
Znao je da David eli da postane farm er, a da ti ne bi hteo to da
bude. Zatim, to znai da u sav novac koji ja imam ostaviti tebi
sve to je ostalo posle smrti tvog oca. Ii e u najbolju kolu
za inenjere. Shvata li m e?
On joj je potvrdno odgovorio, pri tom ga je ozbiljnost
njegove majke zbunjivala vie od svega ostalog. Oduvek je
pretpostavljao da e Slepi Dil pripasti Davidu; a u tom trenutku
ni imanje ni novac nita nisu znaili za njega u poreenju sa
neprijatnim oseanjem odvratnosti i gaenja zbog injenice i
prisutnosti dedine smrti. Poto je pogreb bio obavljen i tamni
zastori uklonjeni, poeleo je da zaboravi sav taj mrak i senku.
Imae sasvim dovoljno, sine, nastavljala je njegova mati.
On je nestrpljivo klimao glavom, elei da prestane ovaj
razgovor koji je za njega znaio poslednju vezu sa jezivou
smrti. Nije tada zapaao grevitost sa kojom je govorila njegova
mati, kao ni to da je tokom prethodne godine bivala sve blea i
mravija. Nije tada znao ono to je ona znala da joj je ostalo
jo samo malo od ivota.

164
Doni, ree En. Zatim ga zagrli. M ora se izvui iz tog
stanja.
Posle toga su, razmiljao je dalje, raspuste provodili kod
tetaka, a njih dvojica su se vezali jedan za drugog vrsto i
duboko snagom koja povezuje osamljene. D a li je negde ispod
svih oseanja ipak postojala netrpeljivost prem a bratu zato to
je on jedini naslednik prikrivena mrnja koje ni sam nije bio
svestan? Nije mogao to da zamisli, ali mu se ta misao nam etala i
nije mu davala mira.
Sve e biti kako treb a , ree En. O vde deca mogu na miru
da odrastu, pa ma ceo svet bio pretvoren u ruevinu. Dejvi e
obraivati zemlju u dolini. O na iskosa pogleda telo m rtvaca na
odru. D avid je to eleo vie nego ita na svetu.
Najzad Don progovori: Nee je samo obraivati, zar ne?
Bie i njen vlasnik. Lep je ovo komad zemlje. Dodue, ne tako
veliki koliki je Kain ostavio E nohu.
Ne sme tako da govori. Sem toga, nisi ga ti ubio ve
Piri.
Misli da je on? Ne bih znao rei. Baciemo krivicu na
Pirija, to hoe da kae? Pirija vie nema, odnela ga je reka i
sada ponovo ovom zemljom tee med i mleko i zavladala je
nevinost. Jesi li sada zadovoljna?"
Done! Piri ga je ubio.
On je pogleda. Piri mi je predao svoju puku sigurno je u
tom trenutku bio svestan da mu je doao kraj. Kada sam se
osvrnuo i video da je nestao pod talasima, pomislih da je bacim
za njim jer nas je ta puka i dovela do doline, sejui smrt du
cele Engleske. Bez nje bih se lake probio do obale, zato to
sam bio um oran do iznemoglosti. Pa ipak je nisam putao iz
ruku.
Jo uvek ima vrem ena da je baci, ree ona. ,,A i zato bi
je uvao.
N eu da je bacim. Piri je bio u pravu. D obro oruje se
nikada ne baca. Zatim pogleda puku prislonjenu uz toaletni
sto. Predau je Dejviju, kada doraste za nju.
Ona lako ustuknu. Ne! Nee mu biti potrebna. Tada e
vladati mir svetom .
1 Enoh je bio miroljubiv ovek, ree Don. iveo je u
gradu koji je za njega izgradio njegov otac. Pa ipak je za'
pojasem nosio oev bode.
Zatim prie odru, sae se i poljubi brata. Samo nekoliko dana
ranije poljubio je u lice jednog drugog mrtvaca, ali mu se sada
inilo da vekovi razdvajaju ova dva poslednja pozdrava. Kada se
okrenuo i poao prem a vratima, En upita:
K uda e?
Mnogi poslovi ekaju, odgovori on. Treba izgraditi grad.

DON K R IS T O l
engleske kole
- ..
a roman Smrt trave (po kojem je svojevremeno
snimljen zapaen film) zaelo je njegovo
najbolje delo. Roman se prikljuuje onoj
seriji nauno-fantastinih dela koja nas
suoavaju sa mogunou iznenadne kataklizme i
sloma civilizacije prouzrokovanog
zloupotrebom nauke. U ovako zamiljenu
situaciju, zasnovanu na neoekivanoj,
originalnoj pretpostavci, autor ugrauje svoju
dramatski konstruisanu i veto voenu priu o
grupi ljudi koji, naglo suoeni sa neposrednim
problemima samoodranja, kreu na jedan
neizvestan p u t . . . u budunost koja, ipak,
mora biti jaa od katastrofe.