Biblioteka

FIL O ZO FSK E T E M E
knjiga

Epikur

OSNOVNE MISLI
POSLANICA HERODOTU
I POSLANICA MENEKEJU

Prevod s nemakog
Dr Milo N. uri

Beograd

D u rA

N aslov originala:
E PIC U R I EPISTULAE T R ES ET RATAE SE N T E N T IA E
a L ae rtio D io g e n e se rv atae, in u s u m sc h o la ru m e d id it R v o n
M iihl L ipsiae in a ed ib u s B. G. T eu b n eri M CM XXII

EPIKUROV IVOT, NJEGOVO UENJE

I NJEGOVA KOLA
1. IVOT
Kad je porazom kod H eroneje uinjen kraj suverenorn postojanju helenskih gradskih drava, Epikur
nije bio navrio ni etiri godine ivota. O n je, dakle,
odrastao u sasvim novoj politikoj atm osferi. Rodio se
god. 341. na ostrvu Samu, gde je proveo svoju mladost, i kam o je njegov otac, Neokle, A tinjanin iz upe
Gargeta, bio doao god. 352/1. kao kleruh i kao takav
dobio imanje, ali se, radi nasunog hleba, rnorao baviti
i davanjem elem entarne nastave. Epikur je bio veoma
obdaren, i njegova tri brata, Neokle, H eredem i Aristobul, rado su priznavali njegovu duhovnu nadm onost,
te su se docnije pridruili njegovoj koli i s njim e iveli
u bratskoj slozi i ljubavi, ali je on esto poboljevao, i
ba zato im ao vrem ena i razloga da razm ilja o sebi i o
svome ivotu. Jo u rim sko doba uvano je kao svetinja njegovo pism o majci, H erostrati, iz kojega se vidi
njegov srdaan odnos prem a njoj. O na m u je pisala
kako je usnila grdan san o stanju njegova zdravlja, a on
joj u pism u um nim razlozim a objanjava da su to sam o
prazne utvare, uverava je da se on dobro osea, obavetava je o svom napretku u filosofskim studijam a i
m oli je da ne otkida od svojih u sta da bi njem u poslala
dovoljno sredstava za njegovo izdravanje.
5

Prvi uitelj na Sam u bio m u je platoniar Pamfil, ali

ovaj etrnaestogodinjem deaku nije mogao dati ono
to je ovaj traio. Prave hrane za svoj duh naao je tek
onda kad je stigao u Tej na maloazijskoj obali, gde je
postojala cvetna dem okritska kola (Sext. E. Adversus
mathematicos 12), u kojoj je upoznao atom istiku sliku
sveta. Tu se sa zanosom predao prouavanju atom istikog m aterijalizm a, i ovaj e postati osnova njegovog
m aterijalistikog shvatanja prirode, kojega e se on dosledno pridravati celog svog ivota. Njegovo zdravlje
postepeno se popravilo, tako da je god. 323/2. doao u
A tinu da kao efeb odslui vojnu slubu. Slobodno vrem e upotrebljavao je da slua predavanja iz Filosofije.
M eutim , njegov pogled na svet bio je ve izgraen i
utvren, tako da na njegov filosofijski razvitak nisu
mogli uticati ni Akadem ija ni Likej ni Kinosarg.
prilikom upoznao se sa docnijim kom ediografom Menandrom , svojim ispisnikom ; m iljenje da je on uticao
na M enandrovo shvatanje sveta i ivota ne m oe se
odrati, jer Epikurova filosofija i M enandrove sentencije podudaraju se utoliko ukoliko je okolina u kojoj'su
iveli obojici utisnula svoj peat; inae se oni razilaze
ba u onom ime se Epikurova filosofija (naelno razlikuje od opteg m iljenja i drugih sistem a onog vrem en a 1. Po odsluenju vojnog roka vratio se Epikur u
svoj zaviaj da u Teju produi svoje studije. Kao njegov
uitelj u Teju spom inje se Nausifan, dem okritovac,
originalan mislilac i privlaan uitelj, ali su i uitelj i
uenik u svome biu i u svome stavu prem a ivotu bili
veom a razlini. Kao Platon i A ristotel, i N ausifan je
teio da svoje uenike osposobi za praktiko-politiku
delatnost, ali ne na osnovi idealistikog, nego na podlozi m aterijalistikog posm atranja sveta i ivota. Ali
kako Epikur u izgraivanju oveka za uee u javnom
ivotu nije nalazio pravi zadatak filosofije, nego u
1 Vid. u ro Kesi Menandar i Epikur, N astavni vjesnik god. XX
(1912), str. 252-266.

m aterijalistike svrhe ivota, nije udnovato to se on

sa svojim uiteljem m orao razii. M ada se odlikovao
razvijenom sam osvesnou on se u sam ostalnom prouavanju filosofskih problem a dugo i briljivo priprem ao da sam jednoga dana postane uitelj m aterijalistike filosofije.
Kad je navrio trideset i jednu godinu ivota, Epikur
je otpoeo svoja predavanja u M itileni na Lezbu, god.
310, ali se ubrzo preselio u Lam psak na H elespontu,
poslednje prebivalite Klazom enjanina Anaksagore, u
koje se ovaj povukao kad su ga Periklovi protivnici prim orali da ostavi Atinu. Boravak u Lampsaku, starom
sreditu nauke o prirodi, bio je za razvitak nove filosofijske kole veom a znaajan, jer je tu Epikur za svoju
kolu zadobio velik broj pristalica, najbogatijih i najuglednijih mladia, koji su njegova predavanja sa zano
som sluali. M etrodor, Idom enej, Leontej, Polijen, Kolot i drugi Lampsaani ostae m u verni privrenici
celog ivota. Docnije on e iz A tine ee putovati u
Lam psak i uvek odravati iv saobraaj s lam psakim
krugom prijatelja. Iz Lampsaka, god. 307/6, u vrem e
kad je A tina kao danajski poklon dobila natrag politiku slobodu, Epikur se preselio u Atinu, gde je za
osam deset m ina kupio jednu batu (xr\noQ blizu Dipila i tu osnovao svoju kolu. A tina e dodue ostati
sredite filosofije sve do cara Justinijana, ali za to to
ona, osim Epikura, nije iznedrila jo kojega znatnijeg
filosofa, ne nose krivicu Atinjani. Tako se m oe r e d da
je Epikur m edu filosofima poslednji i filosof koga je
dala A tina njegova filosofija poslednje tiho svetljenje
atikoga duha. S uiteljem se preselio i jedan deo
uenika, a drugi su ostali u Lam psaku. kolskoj zajednici pripadali su ne sam o robovi nego i ene koje su
bile to ene njegovih uenika, na prim er T e m i s t a,
ena Leontej eva, to hetere, kao L e o n t i j a, N i k id i j a , M a m a r i j a i druge. lanovi kole bili su
uitelju i njegovu uenju duboko odani, jer su u njem u
vise gledali osnivaa religije i proroka negoli naunog
uitelja. Epikur je u celom svom ponaanju i nainu
7

ivota bio prim eran, i kad se njegov ivot u svojoj blagoj ujednaenosti i sam odovoljnosti uporedi sa ivotim a drugih ljudi, on podsea na m it (Gnomologium Vaticanum 36). Zato je sasvim razum ljivo to su njegovi
uenici gledali u njem u neko vie bie i to su dan
roenja duboko voljenog i nadasve potovanog uitelja
sveano slavili desetog dana m eseca gam eliona jo za
ivota njegova. A uitelj je nalazio jedini zadatak fi
losofije u tom e da ljudim a pom ogne u njihovim duevnim nevoljama, svima koji im aju ui da uju razvedri
duu i da im za ceo njihov ivot obezbedi oseanje
sree. Samo se jed an uenik izdvojio iz kole i postao
njen najei protivnik: strasni Tim okrat, brat M etrodorov. Po m estu gde je Epikur drao svoja predavanja
epikurovci su i dobili ime mislioci iz Bate. U svojoj
koli Epikur je proveo os tali deo svoga ivota, punih
trideset i est godina, ivei zajedno sa svojim uenicima. Uitelj je, kao to doznajem o iz njegova testam enta, i svoju kuu i batu zavetao svojoj koli. Kult
osnivaa kole ostao je iv i posle njegove sm rti i stvorio vezu kojom je kolska zajednica neraskidno bila
vezana. Lukretije, njegov rim ski sledbenik, uporeduje
ga sa Kererom i sa Bakhom, koji su ljude obdarili hlebom i vinom, kao i sa Heraklom , koji je svet oslobodio
od razlinih nem ani (De rerum natura V 13-23, 43-54).
Pri kraju ivota Epikur je m nogo patio od kam ena u
beici, ali je pokazao prim erno samosavladivanje:
Dok sam bio bolestan - kae Epikur - nisam se ni
s kim porazgovorio o mojim telesnim bolovima, a ni
sam o tome govorio ni onima koji su dolazili da me
vide; tavie, produivao sam svoja ranije zapoeta
prouavanja prirode, a naroito sam se bavio pitanjem
kako duh, i pored svoga uea u pokretima koji pogaaju telo, ipak moe da ostane miran i da i sauva dobro koje mu je svojstveno. Osim toga, nisam lekarima
davao prilike da se razmeu svojim radom, jer sam ak
i tada svoj ivot smatrao za lep i vedar (Maroi Aur. IX
41). Umro je god. 270, posle etrnaestodnevnog bolovanja, u svojoj sedamdeset i drugoj godini.
8

2. SPISI
Svoj filosofijski sistem razvio je Epikur u m nogobrojnim spisim a, kojih je bilo tri stotine svitaka. Najvanije od njegovih spisa zabeleio je Diogen Laeranin (X 27-28).
Najvei od svih spisa bio je. spis O prirodi u trideset
i sedam knjiga, od kojega su ouvani sam o odlomci iz
II i XI knjige u herkulanskim svitcim a iz biblioteke
konsula Pisona, epikurovca. Izvod iz ovog dela s pobijanjem drugih uenja o prirodi, naroito heraklitskostoikog uenja, im a veliki natpis Diogena iz Enoande
(ordinavit et explicavit Joh. W illiam, Lipsiae MCMVII,
Bibl. T eubn.). O stali fizikalni spisi bili su: O atomima i
praznom prostoru, 0 uglu atoma, Izvod iz knjiga protiv fizicara, O slikama, Anaksimen i drugi.
Svoju gnoseologiju izloio je Epikur u spisu 0 merilu Hi Kanon.
Etike tem e obraivali su ovi spisi: O ljubavi, ta
treba birati i ega se treba kloniti, O svrsi, O pobonosti, O
nainima ivljenja u etiri knjige, O pravinom delanju, O
pravimosti i drugirn vrlinama, 0 poklonima i zahvalnosti, O
kraljevstvu. - Etika naela, odreena da se ue napam et, nalaze se i u Osnovnim mislima, kojih im a etrdeset
i etiri, i koje donosim o u prevodu. God. 1888. naen
je u Vatikanu zbornik Epikurovih izreka, takode odredenih da se ue napam et.
Nekoliko spisa dobilo je im ena po lanovim a kole,
na prim er Aristobul, Hegesijanakt, Temista, Metrodor, Ne
okle, Polimed, Heredem.
Osim pom enutih spisa, u Diogena Laeranina sauvan je Epikurov testam ent (X 16-22) i tri vee poslanice: Poslanica Herodotu, u kojoj je filosof izloio kvintesenciju svoje fizike (X 36-83), i koju donosim o u pre
vodu, Poslanica Piioklu, gde je izneo svoju m eteorologiju
(X 84-116) i Poslanica Menekeju, gde je izneo osnovne
m isli svoje fizike (X 122-135). Ima odlomaka i iz druge poslanica. Poslanice sto ih je Epikur pisao prijateIjima u dijaspori im aju slian znaaj kao i poslanice
hrianskih apostola.
9

Najobim niji epikurovski tekst koji je sauvan jeste

latinski heksam etarski didaktiki ep T. Lukrecija. Kara
(97-55 s. e.) De reru m n a tu ra u est knjiga. U I-oj i
II-oj knjizi izloena je i objanjena Epikurova fizika, u
- i IV-oj njegova psihologija, a u V-oj i VI- nje
gova kosmologija. Lukrecijev spev prevela su u nas dva
prevodioca. Prvi prevod je ovaj: Tit Lukrecije Kar 0
prirodi, preveo Marko Tepe, drugo izdanje, Matica
Hrv., Zagreb 1952 (prvo izdanje god. 1938-e). Uvod
ovom izdanju napisao je Vladim ir Filipovi: Lukrecijev
materijalistiki ivotni nazor, str. 7 -64 (delove I-og izdanja poeo je prevodilac objavljivati god. 1934-e).
Drugi je prevod: Lukrecije O prirodi stvari, prepev, pregovor i kritike beleke Anice Savi-Rebac, izdanje
Prosvete, Beograd 1951; predgovor im a naslov: Lu
krecije, pesnik antikog materijalizma (Epoha i pesnik Delo - A ntiki m aterijalizam u spevu Lukrecijevu, str.
VII-LVI).
Sam Lukrecije izjavljuje da on sam o na latinski jezik prevodi m aterijalistiki sistem svoga uitelja:
Cuius ego ingressus vestigia dum rationes
persequor ac doceo dictis, quo quaeque creata
foedere sint =
Stopama stupam njegovim i ja,
razvijam misli tok i iznosim
zakon po kom su stvari nastale
Denique natura haec rerum ratioque repertast
nuper, et hanc primus cum primis ipse repertus
nunc ego sum in patrias qui possim vertere voces =
I najzad, sveta priroda i sklop
nedavno tek su nadeni, i prvi
od svih sam ja sad poniko to mogu
zaodenut ih reima otaca
(V 55-57, 335-337, prevod A.S.R.)

U stvari, Lukrecijev ep nije p ro st prevod, nego veliko pesniko delo kojega se veliina sastoji u tom e to
je on s najviim zanosom i s najveom odanou i savesnou pripadnika Epikurove kole pristupio pesnikom prikazivanju jednog veom a doslednog filosofij10

skog sistem a i um etniki ga savladao, tako da je za visoku poeziju oiveo sve njegove m ogunosti.
Od rim skih izvora za poznavanje Epikurova uenja
vaan je i Kikeron, koji, u svojim polem ikam a s epikurovcima, u prvom redu izlae epikursku etiku.
Najvaniji zbornik odlom aka i m aterijala za Epikura
i starije epikurovce jeste: H: U sener Epicurea, Leipzig
1887 (anast. N eudruck 1908), a kao dragocena dopuna pom enutom zborniku: Ett. Bignone Epicuro, opere, fram m enti, testim onianze sulla sua vita, tradotti
con introduzione e t com m ento, Bari 1920.
Svoju filosofiju Epikur je podelio na tri dela: kanoniku, fiziku i etiku.

3. KANONIKA I UENJE O PRIRODI

a) Kanonika ili ucenje o saznanju
Polazei od kirenskog uenja da teorijsko pretresanje i sve razm iljanje nisu drugo nego sredstvo za postizanje blaenstva Epikur definie filosofiju kao ,,delatnost koja razm iljanjim a i istraivanjim a ostvaruje
blaen ivot (Sext. Emp. Adu. math. XI 169). Kao stoiari, i on Gnoseologiju, koju on zove Kanonikom, ne
izgraduje radi nje same, nego kao uvod u Fiziku, a ovu
poslednju kao uvod u Etiku. Kao to joj i im e kae, Ka
nonika treba da odredi kanone, tj. norm e saznanja i
m erila za ono to je istinito ili neistinito. O na m u zam enjuje Logiku ili Dijalektiku, koju on velikim delom
sm atra za izlinu, i zato hoe da slua sam o glas
prirode (Cic. De finibus I 21, 27, D. L. X 31). Suprotno
m isliocim a koji su kao Branislav Petronijevi uili da
su tani m atem atiki pojmovi klju za reenje svetske
zagonetke, Epikur je polazio i od toga da m atem atike
nauke nita ne koriste i ne odgovaraju stvarnosti. Oslanjajui se na D em okritovu gnoseologiju, i to sam o na
njen m aterijalistiko-senzualistiki elem enat, on ne vodi rauna o logikim operacijama, kojim a se prevazi11

lazi prosto, opaanje, i postavlja samo tri m erila za

istinu. To su: 1) Culno opaanje 2) prolepsa ili antecipacija, tj. slika kojoj je prethodilo opaanje i 3) oseanja.
Kao D em okrit i Nausifan, i Epikur u 1 n o o p a a n j e objanjava kao fine m aterijalne otiske ili sliice
koje se otkidaju od predm eta, izvanrednom lakoom ili
brzinom lete po vazduhu i kroz praznine ulaze u nae
ulne organe, i tu izazivaju odraaje spoljanjeg sveta
(D. L. X46 s). O istini i neistini ne dluuje um , nego
ulna opaanja, jer
ula
pre svega tvore pojam istinitog to vidi svud - i pobiti se ne mogu.
Jer to je samo sobom sposobno
da svagda la pobedi istinom,
od svega to je pouzdanije.
I ta bi smatro pouzdanijim
od ula. Zar bi razum poniko
iz lana ula, mog'o stat nasuprot
ulima, kad je niko sav iz njih?
I ako ona nisu istinita,
laan je razum sav
(Lucr. De rer. nat. IV 480-485)2

, se bude borio protiv svih ulnih opaanja,

nee ti ostati nita na to se m oe pozvati pri ocenjivanju onih opaanja koja proglaava za lana (D. L.
X 146). Svima varkam a i zabludam a ne lei poreklo u
ulima, nego u tom e to mi, kad sudim o o stvarima,
iskaze ula nepravilno tum aim o, ne osnivajui svoje
suenje na ulnim podacim a. Zablude ne bi bilo kad
u sebi ne bism o nalazili i drugu vrstu duhovne delatnosti, koja je, dodue, vezana za delatnost predstave,
ali im a svoj poseban nain shvatanja. Ako se ona ne

1
Prevod A. Savi-Rebac. Svi docniji navodi iz Lukretijeva spisa
uzim ae se iz njena prevoda.

12

potvruje ili se neposredno odbacuje, njom e nastaje

varka; naprotiv, ako se potvruje ili se ne pobija, n as
taje istin a (D. L. X 51). Saznanje istine nosi dakle, po
Epikuru, aposterioristiko obeleje; to je aposteriorna
istina, tj. istina posle iskustva, na osnovu iskustva.
Epikurovo gnoseoloko stajalite m oe se obeleiti kao
g n o s e o l o k i a p o s t e r ' i o r i z a m , koji se najjasnije ogleda u gnoseolokom em pirizm u, a ovaj je s
razvitkom Biologije i Em pirijske psihologije sticao sve
veu opravdanost.
Ceo tok saznanja nosi m aterijalistiko-senzualistiko obeleje: polazite saznanja je objektivna stvarnost.
Kad spoljanji predm et u naoj svesti izazove spom en-sliku kao svoj odraaj, slika ne iezava odm ah, nego
ostaje, i, saznanje je uporeuje sa ostalim slikama. Individualne crte slika koje su se ponavljanjem opaanja
zadrale u pam enju nestaju, a ostaju sam o one koje
su zajednike svima slikama. To je u stvari p r o l e p s a
ili opti pojam kao drugo m erilo istinitog i lanog.
na m isaoni svet proizlazi iz opaanja sticajem
razlinih okolnosti, odnosim a analogije i slinosti kao
i sastavljanjem, pri emu se zacelo i m iljenje pojavljuje kao saradnik (D. L. X 32). Prem a tom e, istina se
sastoji u slaganju naih misli sa objektivnom stvarnou, koja se u nam a odraava posredstvom ula.
Kao tree m erilo istinitog i lanog i kao nuan oslonac za Epikurovu teoriju blaenstva slui o s e a n j e
(na&oQ jer je kao zadovoljstvo, tj. oseanje saglasno s
prirodom , m erilo za ono na to treba teiti, a kao bol,
tj. oseanje suprotno prirodi, m erilo za ono ega se
treba kloniti da bism o bili sreni.3

3
L iteratura o Kanonici: Th. Tote Epikurs Kriterien der Wahrheit,
C lausthal 1874 Pr.; F. M ehrbach De Epic, canonica, YVeida 1909, Leipz.
Diss.; Fr, Sandgathe Die Wahrheit der Kriterien Ep., Bonn 1909 Diss.;
Forschungen zur Gesch. des Erkenntnisprobl. im Altertum. Protagoras,
Demokrit, Epikur u d. Skepsis, Berlin 1884; A. L udger Das Wahrheits- und
Hypothesenproblem bei Demokrit, Epikur u. Zenon dem Epikureer, G ottingen
Diss. 1948.

13

b) Uenje o prirodi: atomizam

Epikurovo uenje o prirodi proizalo je iz etike tenje da iz objanjavanja sveta i ivota ukloni sve nadprirodne uzroke, jer su oni sam o slika ovekovih uobraenja i odravaju oveka u postojanom strahu od
sm rti, na osnovu starih, prim itivnih predstava i predrasuda, uznem iruju ga, plae i om etaju da u duevnom spokojstvu uiva ist i nepom uen ivot. A glavni
uslov za takav ivot jeste poznavanje prirode: Nemoguno je osloboditi se straha od najkrupnijih ivotnih
pitanja ako ne znam o prirodu svemira, nego se kreem o u nagaanjim a m itskog obeleja. Bez poznavanja
prirode nem oguno je, dakle, uivanje pravih radosti
(D. L. X 143). Zato je Epikur izgradio sistem atsko
uenje o prirodi, ali ga on nije izgradio sam, nego je,
traei m eu sistem im a svojih prethodnika onaj koji
m u se za njegovu svrhu inio najpodesniji, odabrao
najznaajniji sistem helenske filosofije, D em okritov
m aterijalistiki atom izam , da bude osnova njegovoj
etici: u D em okritov atom istiki filosofem on je uneo
velik broj krupnih i korisnih izm ena, te je Dem okritove elem ente i svoje novine povezao svojom snanom
mislilakom originalnou, tako da je na sasvim nov
nain stvorio vrst i jedinstven sistem .
Polazna taka Epikurova uenja o prirodi jeste stav
da i t a n e p o s t a j e i z n i e g a ; inae bi
sve stvari nastajale iz svega, jer ne bi trebalo nikakva
sem ena (D. L. X 38) ili, kao to Lukrecije peva:
Jer kad bi nastale iz niega,
iz sveg bi nastat mog'o svaki rod
bez semena: iz mora, prvo, ljudi,
krljuni rod izbijo bi iz zemlje,
izletale bi ptice iz nebesa,
i krupna, sitna stoka, zveri razne
pusto bi prekrile i pitominu
neznano otkud. Ne bi nosila
drveta isti rod bez promene,
na svakome bi moglo rodit sve
(1 160 idd).

14

Sve to postoji - cela priroda - sastoji se to od

agregata, tj. iz sam ih skupova, a to od preplitanja nevidljivih a t o m a, iz njihova spajanja, rasturanja i
ulaenja u nove sastave. Pored atom a im a i p r a z a n
p r o s t o r, i od toga dvoga sastoji se cela priroda. Da
nem a toga prostora, kao to su to tvrdili Parm enid,
Z enon i drugi, ne bi m oglo bi'ti ni kretanja, a tim e ni
nastajanja ni nestajanja prirodnih pojava i stvari.
Postoje tri vrste kretanja atom a: p r i r o d n o , n a s i l n o i s k r e t a n j e . Prvobitnom prirodnom kretanju uzrok je teina: svi atom i u praznom prostoru
padaju odozgo nadole jednakom brzinom bez obzira
na teinu. N asilnom kretanju uzrok je sudar jednih
atom a sa drugim a. Postanak sveta i s njim e nastajanje
ivotnih pokreta Epikur je objasnio novom zamilju,
tj. svojom m nogo kuenom i m nogo hvaljenom t e o r i j o m o s k r e t a n j u a t o m a od v ertik ale :
I ovo elim ovde jo da sazna:
atomi kada pravo dole streme
kroz prazan prostor sopstvenom teinom,
neizvesno je u kome vremenu
i na kom mestu, oni neto malo
odstupaju od pravca, tek toliko
da pokret njihov moe nazvati
izmenjenim. Da nema skretanja,
k'o kine kapi svi bi padali
odozgo pravo praznim prostorom,
i sukobi se ne bi rodili,
ni udar medu njima nastao:
priroda nita ne bi stvorila
(II 216 idd)

Ma koliko to skretanje bilo m inim alno i neizvesno

po m estu i vrem enu, ono savladuje strogi m ehanizam ,
om oguuje i u psihikoj oblasti slino odstupanje od
strogoga kauzaliteta i daje m aha stvaralakoj spontanosti i tim e spasava slobodu ovekova sam oopredeljivanja, koja bi bila sasvim onem oguena shvatanjem
totalnog determ inizm a. M isao o m ogunosti slobode u
15

sklopu m ehaniki povezanih kretanja, koja se u Epikura prvi p u t u istoriji helenske filosofije pojavljuje sa
svom jasnou i razgovetnou, jeste n a j r e v o l u c i onarnija misao u shvatanju m aterijalis t i k o g a t o m i z m a , i nju i K. Marks naglaava u
svojoj doktorskoj disertaciji. Die Differenz der demokritischen und epikureischen Naturphilosophie4. Filosofija koja
je sebi stavila u zadatak da obrazloi m ogunost sree
i utvrdi m etode kojim a se ona postie im ala je dovoljno razloga za dokazivanje da ovek nije igraka slepe
nunosti, nego da m oe biti sam kova svoje sree.
Zam isao o skretanju atom a, kojoj je idealistika filo
sofija zam erala da nije nauna, na genijalan nain odbranio je an-M ari Gijo u svom delu Morale d Epicure et
ses rapports avec les doctrines contemporaines, Paris 1878.
Za skretanje atom a rekao je Lenjin da se podudara s
tekovinam a dananje atom ske fizike (Filosofske sveske,
Beograd 1955, 2 77-278). Bez pojm a Epikurova spontanog skretanja atom a ne m ogu se odrediti ni objasniti elektronski pokreti. Posle postavljanja teorije kvanta
to je podudaranje jo oevidnije. I poneka druga nauna otkria im aju u Epikurovu filosofem u svoje antecipacije, koje istiu i uveni dananji fiziari, na prim er
I. S. Vavilon, u svom radu Fizika Lukrecijeva (u Zborniku koji je izdala Akadem ija nauka SSSR god. 1947) i
Endrejd (E. N. da C. A ndrade) u svom radu The Scien
tific Significance o f Lucretius, napisanom kao predgovor
izdanju M unros Lucretius 1928, p. XXII. I zato se ne
bi moglo odrati m iljenje engleskog fiziara D. D.
Tomsona (1856-1940), koji u svojoj raspravi Atomska
teorija tvrdi da je stara atom ska teorija bila intenciji i stvarno pre m etafizika nego fizika, pre teo-

4
Vid. C. Bailey K. Marx on Greek Atomism, T he Class. Q uart. Bd. 22,
1928; G. Lenz K. Marx ilber die epikureische Philosophie, Arch. f. Gesch. des
Sozialism us u n d der A rbeiterbew egung, lg. 13, 1928; R. Sannw ald Marx
und die Antike, Z urich 1957, 78-1 2 5 (o M arksovoj doktorskoj d iserta
ciji).

16

loka nego nauna5: za helenski atom , koji je raen

teorijski, nekom naunom intuicijom , bez ikakve mogunosti da m u se pride eksperim entom , manje je teak prigovor da je m etafiziki nego za atom m odernih
fiziara koji, po reim a Lenjina, nisu svesni da je elektron isto onako neiscrpan kao i atom (A. Savi-Rebac).
Da spom enem o jo Epikurovo originalno uenje da
poslednji sastojci m aterije nisu atom i, nego p u n k t u a 1n i m i n i m i iz kojih se sastoji atom . Ovo uenje,
na koje zacelo zbog nejasnog izlaganja u Poslanici Herodotu nisu obratili panju tako odlini ispitivai kao to
su bili Uzener, Lahm an i Celer, obrad ilaje Ksenija Atanasijevi u II6 glavi svog dela Latomisme dEpicure (Paris
1926), a otkrio ga je H ans fon A rnim i izloio u svom
spisu Epikurs Lehre vom Minimum (Almanach d. W ien.
Akad. 57, 1907, 383 ss). Svojom teorijom o m inim im a
Epikur im a znaaja za potonju nauku i kao prethodnik
D ordana Bruna, u kojega se celokupno znanje svodi na
saznanje m atem atikog, fizikog i m atem atikog m ini
ma, zatim kao prethodnik M onadologije G. Lajbnica i
uenja Branislava Petronijevia o realnim sredinim i
irealnim srednjim takama, kao i njegove D iskretne
G eom etrije.7
c) Odnos prema teologiji
Epikuru je, pre svega, stalo do toga da celokupnu
prirodu objasni prirodnim procesim a, u svetlosti prirodne uzronosti i posledinosti, bez ikakvih supranaturalistikih i antropom orfistikih prim esa. Ko zna
kako je svet postao, nee sm atrati da svetom upravlja5 Svetislav M ari Na izvorima fizike, izd. Mat. Srp., 1952, Str. 332.
6 Vid. m oj prikaz i ocenu toga dela u Srp. knj. glasniku N.S. knj. XX
(1927), str. 301-303.
7 L. M abilleau Histoire de laphilos. atomistique, Paris 1895; A. Lange
Geschichte des Materialismus, Kap. 4; A. G oedecke-m eyer Epikurs Verhaltnis
zu Demokrit in der Naturphilosophie, S trassburg 1897; G. Pascal La declinazione atomica in Ep. e Lucrezio, Riv. di filol. 30 (1902), 235 ss; E. Bignone La dottrina epicurea del clinamen etc., Firenze 1940.

17

ju um orn obdarena bia, iju snagu ne m oe savladati

nikakva druga sila, da bogovi vladaju neborn i zemIjom, da oni stvaraju m unju i grom, da poiu bure i
stiavaju naglu huku vetrova, niti ee sm atrati da su
grad i poplava, grmljavina i Ijuljanje zemlje, kazne za
uinjene grehove. Ko zna za uzroke deavanja, nee
glave umotane
okretati se kamenu pred svima
i prilaziti svakome oltam,
pred hramovima padat niice
i lane irit, kropiti obilno
svud rtvenike krvljti ivotinja,
i zavete nizai mnogobrojnc no moi mirnim duhom sve posmatrat
(Lukr. V 1198-1203)

Iako m aterijalist, Epikur kao pravi H elen nee da poree bogove. I oni su agregati od najfinijih, svetlosnih
atom a i Epikur ih stavlja u tiha boravita, u interm undije (), tj. u prostore izm eu pojedinih
svetova, gde u bezbolnom i svagda nasm ejanom etru,
osloboeni beda i bolova, ive blaenim i venim ivotom, zadovoljni sami sobom , ne brinui se za Ijude i ne
m eajui se u prirodne zakone.
Kad shvati to, otkriva ti se s mesta
slobodna priroda to samostalno
razvija sve bez oholih vladara,
i dela, ne znajui za bogove
(Lukr. II 1090-1092)

Iz svojih vedrih prebivalita bogovi se ljudim a javljaju

sliicama, koje se odvajaju od njihovih vazduastih
tela, ali nikako ne uzim aju uea u svetskim deavanjima. Time to su odvojeni od sveta, bogovi su postali
uzvieni, i m udraci ih potuju, jer vide u njim a idealne
uzore za svoje blaenstvo,8
8
W. Scott The Physical Constitution o f the E. Gods, Journ. o f Philol. 12
(1883), 212-247; Th. Com perz Phitodem 1 - x a i e w v . H ercul. Stud. I, Leipzig 1865 i Philodem Uber die Frommigkeit,

18

4. PSIHOLOGIJA
Kao u fizici, Epikur se i u Psihologiji dri Dem okrita, te zato i n j e g o v a p s i h o l o g i j a n o s i m a t e r i j a l i s t i k o o b e l e j e . Kao sve drugo u priro
di, i ovek m u je sluajan kom pleks atom a, a i dua m u
se sastoji od najtanjih i najokruglijih estica, od kojih
jedne lie na dah, druge n a vazduh, tree na vatru, a
etvrte su bezim ene: N a dahu osniva se kretanje, na
vazduhu odmor, na vatri toplota, a na bezim enoj vrsti
estica oseaj (Aet. Placita IV 3). estice due nisu
odvojene jedna od druge, nego su rasporedene po celom telu (D. L. X 63):
Jer osnove me sobom poetne
pokrete tolike ukrtaju
da se nijedna ne moe izdvojit
ni deliti njin uticaj kroz prostor,
no su ko mnoge sile jednog tela.
I ko u naim udima i telu
to smeana se krije duha mod
i sila due, jer su stvorene
od malobrojnih sitnih osnova,
ta bezimena mod se tako skriva,
sazdana od najsitnijih atoma,
i sama je ko dua cele due,
i celim telom sama ona vlada
(Lukr. Ill 262-281)

Konsekventan m aterijalist, Epikur shvata duu kao deo

telesnosti. Osim praznog prostora, koji ne m oe ni da
radi ni da osea, nego svojim postojanjem om oguava
H ercul. Stud. II, Leipzig 1866; J. M asson Theories Concerning Ep. Theology
and Metaphysics, Class. Rev. 16 (1902), 453-459; R. Philippson Zur epikureischen Cotterlehre, H erm es 51 (1916), (568-608, 53 (1918, 358-395;
W. Schm id Gotter und Menschen in der Theologie Epikurs, R hein. M. 94
(1951), 97-156; A. J. Festugiere Epicure et ses dieux, Paris 1946; F. M artinazzoli Epicure teologo, La parola del Passato 11 (1947), 278-299; C.
Vicol Considerazioni sulla dottrina teologica di Epicuro, Giorn. Ital. di Filol.
II (1949), 193-205; A lm a S odnik-Z upanec Epikurejski nauk o bogovih,
iva antika V (1055), 283-295.

19

kretanje tela, nita se ne m oe zam isliti kao bestelesno. Jer kad bi dua bila bestelesna, ne bi uopte
m ogla ni da dela ni da trpi. M eutim , ove osobine
pripadaju dui. D ua je, dakle, m aterijalne prirode.
Dokle god je u telu, ona ne prestaje da se osea i kad
se neki deo odvoji od nje. Naprotiv, kad se od tela
odvoje atom i koji ine njenu sutinu, ona vie ne osea. Ali kad se rasturi celokupna m asa atom a, dua
ostaje bez ikakva zatitna om otaa, te se razvejava, a
tim e nestaje i njena oseajnost (D. L. X 64-67). S istom strau s kojom je Platon dokazivao da je dua
besm rtna, Epikur je iznosio m nogobrojne dokaze da je
ona sm rtna. Te dokaze je u pesnikom obliku izloio
Lukrecije u III knjizi svog dela: N a primer:
Vidimo, dalje: um se rada s telom,
s njim skupa raste, stari slino s njime.
Jer ko to deca hode slabaka
teturavo, i misao nejaka
njih prati. Kad ojaca uzrast Snagom,
tad razbor raste, urana mo se snai.
Kad najzad vreme telo uzdrraa
nadmonom silom, klonu udovi,
otupi snaga - hramlje tad i miso,
i jezik bunca, posre nam um,
napusta nas odjednom, ode sve.
I dua dakle mora kao dim
u vazdune visine sva iilit;
L jer s telom skupa rada se i raste,
i pada skupa, vremenom umorna.
(Lukr. Ill 445-458).9

Sa shvatanjem da je dua sm rtn a gubi se i strah

pred Podzem nim svetom , ali se istovrem eno ne gube i
sve one bede i nevolje to su ih pesnici sm estili u besvetlosni Tartar. Sve to se pria o nekim udovitim a
u njem u, deava se u stvari na zemlji, za ivota ovekova. Ne kidaju ptiurine svu venost dina Titija dok
9
Vid. i III 4 5 9-525, 548-557, 5 5 8-579, 592 -606, 634-669,
679-697, 784-805, 824-829.

20

m u se gorostasno telo iri u A herontu; na zemlji lei

on, i to je svaki onaj kom e strasti razdiru jetru, kao jastrebi njem u. I ko udi za nedom anom i praznom
vlau on ovde, u ivotu, postaje gramzivi Sisif, koji
m u d uzaludne m uke tim e to uvek uzbrdo gura golem
kam en koji se, kad je doguran do vrha, opet skotrlja
nizbrdo. Danaide koje u pfobuen sud liju vodu, ali
nikad ne m ogu da ga napune, jesu svi oni koji se nikad
ne zasite ivotnim voem, a Kerber, Erinije i Tartar nahode se u dui svim a koje zbog stranih zloinstava zla
savest bije stranim bievim a.10
5. ETIKA
a) Uvod
Etiko uenje Epikurovo, bar u sauvanom obliku,
ne nosi sistem atsko obeleje, nego vie skup m isli koje
su jedna do druge nanizane bez jae unutranje veze.
Kao kirenska, i ona je pre svega individualna etika, jer
kao svoje polazite Epikur izrino obeleava z a d o v o 1 j s t v o pojedinca, a kao sv rh u /k o jo j tei svako
prirodno bie, b l a e n i v o t . Kao to se u njegovu
uenju o prirodi za osnovu svega uzim aju atom i, tako
se u etikom uenju za svrhu svega delanja uzimaju
jedinke. Kao Eudokso, i Epikur priznaje sam o jednu
oevidnu vrednost kojoj ovek po svojoj prirodi tei, a
t o s u o s e a n j a z a d o v o l j s t v a , i sam o jedno
pravo zlo, kojega se kloni, i to su o s e a n j a b o 1 a.
Ovaj sm eli pokuaj uglednog astronom a i m atem atiara da svoju etiku tezu o vrednostim a koje odreuju ljudsko delanje zasnuje na instinktivnoj tenji
kojom sva bia tee (zadovoljstvu silno je odjeknuo,
tako da docnije nije iezavao iz helenske filosofijske
etike.
A. Brieger Epikurs Lehre von der Seele, Halle a. S. 1893 Pr.; G. Diano
La psicologia di Epicure e la teoria delle passioni G iorn crit. della filos. ital.
1939, 105-145; 1940, 151-165; 1941, 5 -3 4 - 1942 5-49, 121-150.

21

Epikur nije sm atrao za potrebno a svoje etiko

uenje zasnuje logiki; on hoe da ga dokae sam o
naukom o prirodi, jer nalazi da je sam o ona sposobna
da dokae njegovo uenje. Ali u stvari on sm atra da
m oe izii na kraj i bez te nauke, jer zadovoljstvo se
ulim a neposredno namee. Svako ivo bie, im se
rodi, trai zadovoljstvo i raduje m u se kao najvisem
dobru, a kloni se bola kao najveega zla i odbija ga od
sebe koliko god moe. I ono to ini dok jos nije pokvareno i dok sam a priroda nepokvarerio i nepristrasno
sudi. Tu nisu potrebni ni ratio ni disputatio, quam obrem voluptas expetenda, fugiendus dolor sit = zato
zadovoljstvo treba traiti, a bola se kloniti. Epikur
izjavljuje da se to osea,, to se, na primer, osea
da je oganj vreo, sneg beo, m ed sladak; nijednu od tih
stvari ne treba dokazivati odabranim razlozima, dovoljno je sam o ukazati na to, jer postoji razlika izm eu
dokazivanja sa zakljukom i p ro sta posm atranja i ukazivanja; prvo otkriva ono to je sakriveno i u neku ruku
otvoreno, a drugo sudi o onom to je pred nam a i to
se vidi (Cic. De fin. I 9,30), Glavni sauvani spis u
kom e je Epikur izloio svoje etike teze jeste Poslanica
Menekeju, koju donosim o u prevodu.
b) O zadovoljstvu
Epikurove teze o zadovoljstvu izloene u pom enutoj poslanici m ogu se dopuniti iz drugih m esta.
Dok Zenon, stoiar, pod ivotom prem a prirodi
razum eva ivot prem a vrlini, i vrlinu shvata u jednostrano intelektualistikom sm islu Sokratovu, Epikur
se i u Etici oslanja kako na Eudoksovu tezu o zado
voljstvu kao vrednosti tako i na kirenski senzualistiki
hedonizam , te izvesnu pravdu odaje i nagonskom ivotu, jer p o d , , i v o t o m p r e m a p r i r o d i r a z u
m e v a i v o t p r e m a z a d o v o l j s t v u . Pored zadovoljstava o kojim a govori u pom enutoj poslanici,
Epikur je razlikovao i ova zadovoljstva: z a d o v o 1j stvo u m i r o v a n j u i z a d o v o l j s t v o u k r e t a n j u .

Ovo poslednje podrobnije obeleava kao radost i veselost (xapot eucppocrovri), a prvo kao nepotresenost
i bezbolnost ( a x a p a ^ i a K a i otTtovla), D.L.X 136). Kao
vrhunac zadovoljstva u Osnovnim mislima istie se uklanjanje svega onoga to izaziva bol (D. L. X 139).
Pored pom enutih zadovoljstava Epikur je razliko
vao t e l e s n a i d u e v n a z a d o v o l j s t v a (D.L. X
136). D osledan senzualist, on ne priznaje nijedno duevno zadovoljstvo koje, u krajnjoj liniji, nije zasnovano na ulnim utiscim a. I duhovne radosti im aju svoj
poslednji koren u ulnim zadovoljstvima. U spisu O
svrsi ivota nalaze se ove lapidarne reenice: Ja bar ne
znam ta sebi treba da zam islim kao dobro kad na
stranu ostavim zadovoljstvo jedenja, zadovoljstvo ljubavi, zadovoljstvo sluanja, zatim prijatna kretanja to
ih izaziva gledanje nekog lika i to jo za oseaje za.dovoljstvci nastaje u cclom ovcku posredstvom nekog
ulnog organa (Athen. 546 E, Cic. Tusc. d. Ill, 41) i
dobro nahoenje tela i tvrdo pouzdanje u njegovu
budunost sadre najviu i najpostojaniju radost za
one koji pravilno m isle (Plut. Mor. 1089 D).
U izlaganju oseanja zadovoljstva Epikur^ se ne
ustee ni od kakve konsekverice u nainu izraavanja
koji se pribliuje kinikoj otvorenosti. U jakoj i svesnoj
opoziciji prem a svim a konstruktivnim etikam a oko
njega, kao i u izazivakom naglasavanju telesnog, on se
rado slui reju m eso (oap't,), kao i reju trbuh, na
prim er: Poreklo i koren svake m udrosti jeste zado
voljstvo trbuha, jer i sve ono to je puno m udrosti i
veom a tanano odnosi se naposletku na njega (Athen.
546 F; cf. Plut. Moralia 1098 D, 1125 A); fontem om ni
um bonorum in corpore esse, hanc norm am , hanc regulam, hanc praescriptionem esse naturae = izvor
svih dobara lei u telu, to je osnovni zakon, to je pravilo, to je poredak stvari, frg. 400 Us.); a M etrodor, u
Poslanici Timokratu, kae da se na trb u h odnosi ono to
je dobro i lepo, da je on m era za sve to se tie blaenstva, da ne vredi raditi n a blagostanju H elena i od
njih zasluivati vence kao nagradu za m udrost, nego
23

22

jesti i piti, tako da ti to ne udi elucu i da ti donosi

uivanje (frg. 39 idd. Koerte). U Poslanici Anaksarhu
Epikur se podsm eva propovednicim a lane vrline: ,A
ja pozivam ljude na trajna zadovoljstva, a ne na prazne
i besm islene vrline koje u sebi nose veom a sum njive
nade u dobitak (Plut. Mor. 1117 A). O n kategoriki
izjavljuje da dobro i vrlinu treba potovati sam o onda
kad nam pribavljaju zadovoljstvo (Athen. 546 F). Ta
odbrana tela i uivanja pokazuje da je u Epikuru ivelo
neto od starog ahejskog junaka: '
A kad s poslom prestali bijahu
te kada su objed zgotovili,
latie se objed objedovat,
srcu dosta za svakoga gosta.
A kad su se jela nasitili
i napili dovoljano pia,
abrove su momci napunili,
napunili piem sve do vrha,
iz abrova vre natoie,
svakom toe, bogu namjenjuju
(Horn. II. I 467-471, prevod L. Kostia)

M eutim , novo vrem e u kom e Epikur ivi poznaje

se po tom e to je njem u potrebna neka odbrana, i to
se ona oslanja na znaaj koji telo m oe im ati za ekonom iju due.
Ali pored sasvim telesnih zadovoljstava postoji i
zadovoljstvo duhovno, i ono se sastoji u m i 1 j e n j u,
m ada i ono zavisi od oseanja telesnog zadovoljstva,-i
to tako da se pored trenutnog telesnog zadovoljstva
pojavljuje oekivanje nekog budueg i - jo jae spom en o prolom zadovoljstvu (Plut. Mor. 1088 C, sf
1096 CF). D u h o v n a z a d o v o l j s t v a su vea od
telesnih, jer corpore nisi praesens et quod adest sentire possum us, anim o autem et p raeterita et futura =
telom m oem o oseati sam o sadanjost i ono to je
prisutno, a duhom , i prolost i bud u n o st (frg. 439),
spom en o ranije uivanom dobru jeste najvee sredstvo za prijatan ivot (frg. 436). Dok je nosilac tele
snih zadovoljstava neko unutranje opaanje, ono to
24

Epikur zove 5 iavoia, a Lukretije anima, agregat od

finih vatrenih i vazdunih atom a, rasporeenih po celom telu, nosilac duhovnog zadovoljstva je naroit
kom pleks atom a, N o v i k o v , pravi organ m iljenja koji
Epikur stavlja u srce, i koji je sposoban da ranije prim ljene ulne utiske slae u s e a n j e (frg. 312 U s.). Sto
se tie seanja, on o njem u kae ovo: Ne treba m ladi
da se slavi kao blaen, nego starac koji je lepo iveo; jer
sluaj m ladia esto baca ovamo i onam o, te on misli
as na ovo, as na ono; ali starac je uao u starost kao
u p ristanite i u sebi dri zatvorene vrednosti kojim a
se ranije jedva m ogao nadati, a sada; sa zahvalnou,
koja se ne m oe p o tresti (Gnom. Vat. 17). A u Poslanici
Idomeneju pie ovo: Trajui blaen i u isti m ah poslednji dan svoga ivota piem vam ovo. Teko m okrenje i srdobolja dostigle su toliku m eru da ne m ogu
p o stati tee i jae. Ali svem u tom e odoleva o s e an j e r a d o s t i m o g a s r c a v kad se setim razgovora
koji sm o vodili (D. L. X 22). ini se da je Epikur esto
govorio o savlaivanju bola psihikom snagom. On ne
porie stvarnost bola, jer nijedan ovek, pa ni filosof,
ne m oe bolu odoleti, i Epikur nikad nije m islio da se
bol m oe ukloniti prosto spekulativnim putem , kao
sto su to ponekad d n ili predstavnici stoike filosofije.
Ako se prem a gore navedenim izjavama i ini da
Epikur im a na um u sam o neposredno ulno zado
voljstvo, ipak on izjavljuje da d u h o v n a z a d o v o l j
s t v a i z a z i v a j u v e e r a d o s t i nego telesna, kao
to su i duhovni bolovi vei od telesni (D. L. X 137).
Svrha ivota m ogla bi se, ukratko, obeleiti njegovim
stavom da se ona ne sastoji ni u em u drugom nego u
trenutnoj telesnoj bezbolnosti, u prijatnim spom enim a o ranijim stanjim a i, u vedrom pouzdanju u potonja, i f i l o s o f i j a p o s t a j e t a k o t e h n i k a u i v a nj a. Ne biti gladan, ne biti edan, ne sm rzavati se, to
je glas tela. Ko to im a i sm e se nadati da e to im ati i
u budunosti, taj bi se u blaenstvu m ogao nadm etati
i sa Divom (Gnom. Vat. 33, cf Ael. Varia historia IV 13
Cic. D efin. II 88). Najvii oblik sree i blaenstva ini
25

nepom uenost duha, ataraksija, a ova se postie oslobaanje n e sam o uticaja spoljanjeg sveta nego i vlastitih prohteva i strasti, bolova i pouda.
Zadovoljstvo uvek im a razlino obeleje, jer kad bi
se celokupno zadovoljstvo zgusnulo i s vrem enom
proim alo ceo Sastav sveta ili bar najglavnije delove
prirode, onda se oseaji zadovoljstva ne bi nikad razlikovali jedni od drugih (D. L. X 141). Ovo je kao neka
vrsta atom istike ontologije zadovoljstva. Sa zadovoljstvom je stvar kao i sa biem. Kao bie, i zadovoljstvo
nije zbijen kontinuum , jer kad bi to bilo, ono bi bilo
sasvim hom ogeno, bez ikakva diferenciranja. I kao to
bie u svojoj poeljenosti na atom e dobiva svoje beskonano m noge razline oblike, tako je i zadovoljstvo
diferencirano tim e to se izm eu pojedinih delia za
dovoljstva neprestano pojavljuju vei ili m anji delii
nezadovoljstva. Ali zadovoljstvo sam o po sebi je h o
m ogeno.

c) Naopako shvatanje Epikura

O ni koji su polem isali protiv Epikura, najznaajnijeg i najdoslednijeg predstavnika m aterijalistikog
shvatanja sveta, u prvom redu idealistiki orijentisani
m islioci i predstavnici organizovane hrianske crkve,
falsifikovali su njegovo uenje tim e to su ga poistovetili s propovedanjem ulnog uivanja i razvrata. Od
te zablude nije bio Slobodan ni Petar Petrovi Njego,
koji u Lui mikrokozma Epikura stavlja pored Pitagore,
koji je u d o seobu due, te ih obojicu zove zlim tirjanim a due besam rtne.
U stvari, Epikur je svojom m aterijalistikom m ilju,
koja se u sutini ne razlikuju od m oderne m aterijalistike m isli, ba oslobaao i spasavao oveka od religijskih predrasuda i zabluda koje su vii slojevi robovlasnikog drutva iskoriavali u politike svrhe, radi
uvanja svojih klasnih povlastica. Epikur i njegovi uenici iveli su u jednoj gotovo kom unistikoj zajednid i
26

delili izm edu sebe sva dobra. I nikako nisu bili toliko
imuni da se pri tom e moglo m isliti na neko njihovo
raskono ulno uivanje. Nije Epikur podsticao ljude
na ulna uivanja i razvrat, kae Seneka, nego ljudi koji
su utonuli u razvratan ivot pokrivaju svoje poroke
Epikurovom filosofijom i pribegavaju onam o gde sluaju da se uivanje hvali. I doista - produuje Seneka
- re uivanje ne uzim aju onako strogo i ozbiljno kao
Epikur, nego tre sam o za njegovim im enom , traei
neku zatitu i koprenu za svoje strasti... Ja m islim iskazujem svoje m iljenje ako ono i nee biti pravo
m ojim istom iljenicim a iz Stoike kole - da su Epikurova uenja m oralno besprekorna i pravilna) i da su,
kad se podrobnije posm otre, ak i stroga, jer se uivanje svodi na neto veom a sitno i neznatno, i isti zakon
koji m i postavljam o za vrlinu postavlja on za uivanje.
On nareduje da se uivanje pokorava prirodi, a to je
za prirodu dovoljno, to je za rasko i suvie m alo.11
U Poslanici Menekeju i sam se Epikur ograduje od
onih koji njegovo shvatanje zadovoljstva tum ae u
grubom m aterijalistikom sm islu. Fragm enat koji smo
naveli iz Poslanice Idomeneju Epikur produuje ovako: ,A
ti se, shodno tvojoj odanosti koju si od deatva pokazivao prem a m eni i Filosofiji, staraj za decu Metrodorovu! (D.L. X 22). Tako je Epikur, najklevetaniji
helenski filosof, svoje protivnike koji su m u zamerali
da njegovo uenje ne poznaje leka protiv bola upropastio tim e to je u najteim bolovim a svojih poslednjih
asova sauvao m ir svoje due i to m u je poslednja
m isao bila briga za siroad pokojnog prijatelja. ak i
Kikeron, estok protivnik Epikurov, odaje duboku potu velid n i toga um iranja (Defin. II 30, 96), a i stoiar
Seneka odaje m u jednako priznanje (Epistarum 66, 47).

11
L. A. Seneka Rasprava o blaenom ivotu itd., s latinskog prveo i
uvod napisao d r M ilo N. uri, Beograd 1944, str. 17.

27

O vrlinama
Vrlinu Epikur uzim a u obzir sam o kao uslov duevnog spokojstva, i sam o kao sredstvo za pravo modelisanje ivota: M oralno dobro i vrline i to ih od te
vrste jo im a treba ceniti ukoliko izazivaju zadovolj
stvo, a ukoliko to ne ine, treba ih ostaviti (Athen. VII
280 B). Vrline se neguju radi zadovoljstva, a ne radi
njih sam ih, kao to se i lekovi uzim aju radi zdravlja (D.
L. X 138).
Za Epikurovo uenje o vrlinam a glavni je izvor Kikeronov filosofijski spis De finibus bonorum et malorum
(19,29-21,72).
I u Epikurovu sistem u pojavljuju se e t i r i s t o e r n e h e l e n s k e v r l i n e . O snovna vrlina, nakojoj
se osnivaju sve druge, jeste u v i d a v n o s t ((ppovriat^:,
sapientia), koja se pom inje u Poslanici Menekeju, a sas
toji se u pravom odm eravanju sredstava kojim a se postie blaenstvo. , nam je ona uiteljica, m oe se u
tiini iveti i ugasiti poar svih pouda. Jer poude su
nezasitne i upropauju ne sam o pojedince nego i cele
porodice, a esto razaraju i celu dravu (I 13, 44). D ruga vrlina je s a m o s a v l a d i y a n j e (ococppoaovri,
tem perantia), koja u stvarim a kojim ili treba teiti ili
ih treba izbegavati opom inje da se pridravam o razuma. Jer nije dovoljno reiti ta treba ili ta ne treba
initi, ali treba i ostati pri onom to se reilo (I 14,
47). - Trea vrlina, a druga koja izrasta iz uvidavnosti,
jeste h r a b r o s t (av5psia, fortitudo), nas ui da
u ivotu prezirem o nem inovne bolove i sm rt, da ivimo bez brige i straha, da duu i telo, koliko god moemo, oslobadam o od uznem irenja i da podnosim o napore da bism o se oslobodili od teih napora (I 15, 49).
- C etvrta vrlina, a trea koja izrasta iz uvidavnosti,
jeste p r a v i n o s t , za kojom se, kao i za ostalim vrli
nam a, ne tei radi nje sam e, nego zato to donosi
najveu m eru zadovoljstva. Jer prijatno je biti voljen i
biti drag, zato to tim e ivot postaje bezbedniji i zado
voljstvo punije (I 16, 53). Pravinu oveku nikakav
28

strah od kazne ne om eta duevno spokojstvo. Ovo se

uva pravinou, jer se nepravian ovek nikad ne
m oe osloboditi od progonjenja i kazne. Pravian dovek im a najvii duevni mir, a nepravian se u najveoj
m eri izlae nem iru (D.L. X 144). Pravinost ne postoji sam a po sebi, nego je ona u uzajam nom saobraaju na kojim god m estim a i' u kom e god vrem enu je
zakljucen ugovor da ljudi ne nanose tetu jedan drugom, kao i da sam pojedinac ne doputa da m u se nanosi teta (D. L. X 150).

e) O drutvu i dravi
H edonistiki princip proim a i Epikurovo uenje o
ljudskom drutvu. D ok je Platon, m ada se sa hune
agore sklonio u tiinu Akademije, ipak pojedinca podreivao drutvu i dravi, i A ristotel'coveka odredivao
kao politiku ivotinju, tj. kao bide stvoreno za politiku zajednicu, a ova je za njega bila nezavisna gradska drava, u vrem e helenizm a pojedinac se uzdie nad
dravom i sm atra da drava postoji radi njega, a ne on
radi drave. M ada se rodio sedam godina posle Platonove sm rti, te se i po krvi i po rasi zacelo nije od njega
razlikovao, ipak je Epikur nosio u sebi sasvim drukcije
oseanje ivota. Za njega ovek nije vise ttoX i u k o v
^ov, nego p o j e d i n a d n o b i d e , k o j e s v o j p u t
t r e b a d a n a e n e z a v i s n o od drave.
I
za Epikura je pojedinac pre drave, drava je nje
gova tvorevina od koje se on m oe odvojiti kad m u je
volja. Epikur ne porie dravu, kao kiniari, ali porie
platonsko-aristotelsku tezu da se zadatak drave sas
toji u kultivisanju i m oralnom oblagoroivanju oveka.
O n sm atra da dravni poreci ne ostvaruju ili ne treba
da ostvaruju etidka nacela, nego su oni proizali iz ugovora da ljudi nece jedan drugom e diniti zla. (D.L. X
150). Taj ugovor nije nam etala m oralna dunost, nego
ljudska slabost, koja nije doputala ivot u razdruivanju i upojedinjavanju, kao i dobro shvaceni interesi,
29

koji su oveka prim oravali na poslunost prem a zakonim a, a ovi nisu od prirode, vae sam o utoliko ukoliko
ih drutvo priznaje. Egoizam je osnovna injenica i
oveku se kao idealan zadatak nam ee ugovorom regulisan rad na oplem enjivanju egoizma. Iz ovakva ugo
vorom ogranienog egoistinog hedonizm a i respektovanja okoline razvijala se saradnja, uzajam na pom o i
odbrana i zajedniki ivot u dravi. O baranje dravnog
poretka donosi tetu i nem ir, kao to i tenja da se on
zatiti, obezbedi ili popravi izaziva porem eaj duevnog spokojstva. Zato se za m udraca kao neobilazan
zadatak ppjavljuje sticanje nezavisnosti, bez potrebe i
bez obaveza prem a drutvu, i Epikur je slikovito rekao
da kod uea u socijalnoj i politikoj delatnosti treba
beati kao iz tam nice. Uestvovanje u politikom ivotu om eta postizanje blaenstva, jer ono donosi opasnosti, uzbudenja, nem ir i rtve. I zato m udrac treba da
uestvuje u politikom ivotu sam o utoliko ukoliko
m u je to uestvovanje p otrebno za njegovo odranje i
obezbedenje.
Za Epikura, dakle, ovek nije vise lan celine, nego
izdvojeno pojedinano bie, jedinka, koja kao atom u
vaseljenskom prostoru tek sekundarno ulazi u vezu
prem a drugim a. U direktnoj suprotnosti prem a starom
idealu neprestanog sticanja prvenstva (aisv ueiv), Epikur je kao rukovodne naelo za svoje uenike
propovedaoA,aSe |3icoaa^ = ,, iv i u o s a m l j e n o s t i !
Blaenstvo za njega i njegove uenike ne sastoji se vie
u stvaralakom radu nego u tihoj povuenosti iz huke
javnog ivota. oveku se ini da se atiki duh, u su
protnosti prem a strasnoj i udesnoj delotvornoj snazi
koja je izbila i razbuktala se u osvajanju Istoka i u
dijadokim borbam a, povukao u otm eno tihovanje kao
na poslednje odm orite, gde se svaka obaveza sm atra
kao tekoa, teret i uzbudenje, a ivi se sam o za intim no zadovoljstvo. Slino se d eavalo i u likovnom stvaralatvu: nije vise bilo velikog vajarstva za ukraavanje
hram ova i za blistav ivot u prostoru. Ve poslednju
veliku graevinu klasike epohe, M ausolej, delo nei30

m ara Satira i Piteja i vajara Ekope, Brijaksida, Leohara

i Timoteja, podigla je karska kraljica A rtem isija za
oveka pojedinca, za svoga m ua M ausola (377-353 s.
e.); ta graevina je, dodue, puna ivota, ali nem a likovne sinteze, i na povrinu izlaze pojedinosti. Kao
svemir atom a, H elada Epikurova vrem ena bila je puna
terakota, onih m alih i ljupkih figura od peene zemlje,
intim nih po zadahnuu i po nam eni, izraivanih na
hiljade u Tanagri i M irini, toj anadolskoj Tanagri, radi
ukraavanja privatnih domova. Sve te statu ete s ovekoveenim radom ili zabavom iz svakodnevnog ivota,
s ovekoveenom ivom, m ekom i toplom puti, pune su
ivota, im aju sve osobine praksitelskog vajarstva i odaju jak sm isao za intim no zadovoljstvo i uivanje.
Dok su stoiari svoje etiko uenje istili od najgrubljeg individualizm a i naturalizm a i u prvi red stavljali dunost i vrlinu i tim e postavili socijalno orijentisan ideal oveanstva, koji se m ogao udruiti s rim skim pojm om vrline i sa graanskim uestvovanjem u
dravnom ivotu, Epikur je, ako i nije bio zastavnik
neogranienog individualizm a i grube ulnosti, individualistiko-kvijetistikim elem entom svoga uenja i
svojim subjektivnim individualizm om kojim je proeo
ne sam o svoju kanoniku i fiziku nego i etiku, jer je sa
m o oseanja zadovoljstva i bola priznavao kao m erilo
za praktike ponaanje i kao svrhu ivota postavio bezbolno postojanje u tiini privatnog ivota, - ipak oslabio sm isao za uee i saradnju u dravnom ivotu.

f) O prijateljstvu
Uee u politikom ivotu Epikur zam enjuje malim krugom istom iljenika i ljubav prem a otadbini
n e g o v a n j e m p r i j a t e l j s t v a , kao to se u njegovo
doba i porodica zam enjuje prijateljstvom s obrazovanim heteram a. To je karakteristino za m islioca koji
polazi od atom istikog posm atranja jedinke, te samo
pojedinano bie sm atra kao realno, kao to i ulno
31

opaanje sm atra za bezuslovno istinito. Prijateljstvo je

naroito m esto zauzim alo i u tradicionalnim helenskim etikama. U svojim osnovnim crtam a ono u H e
lena znai zajednicu razlinih interesa: ono znai i na
m oralnim osnovim a zasnovan brak, odnos roditelja
p rem a deci i dece prem a roditeljim a, razline srodnike veze i, naposletku, ljubav prem a sam om sebi. Za
helenski ivot posle Peloponeskog rata karakteristino
je ovo: ukoliko je u tom e ratu i posle njega opadao
sm isao za snagu politikog ivota utoliko se m esto nje
ga sve vise razvijao sm isao za prijateljstvo. Razum evanje toga razvitka m oe da osvetli Ksenofont, iji su
ivot odreivala tri prijatelja: Kir Mladi, kralj Agesilaj
i Sokrat.
U tom e sm islu shvata prijateljstvo i Epikur. Kao
D em okrit, i on prijateljstvo objanjava potrebom i korieu (D. L. X 120; Plat. Mor. 778 C), ali je karakteristino d a o n t o u t i l i t a r i s t i k o m i l j e n j e o
p o r e k l u p r i j a t e l j s t v a p r e v a z i l a z i : nunost
se razvija u slobodu. Svako prijateljstvo treba birati
radi njega sam oga (Gnom. Vat. 23); koren m u je u koristi, ali skokom u visinu ono postaje vrlina koja svoju
vrednost nosi u sebi. U jednom od glavnih izvora nalazim o o tom e ovo: to m rnje, zavisti i preziranja stoje na p u tu zadovoljstvu, tako su prijateljstva ne
sam o verni zatitnici nego i roditelji zadovoljstava, kako za prijatelje tako i za sebe: i uivam o ih ne sam o u
sadanjosti nego nas podstie nada i u potonje i poznije doba. Kako ni na koji nain ne m oem o bez prijate
lja odrati pouzdanu i trajnu prijatnost ivota, i kako ni
sam o prijateljstvo ne m oem o sauvati a da prijatelje
ne volim o kao i sebe, zato se ba to postie u prijateljstvu, i zato je prijateljstvo vezano sa zadovoljstvom. Jer
radosti prijatelja i m i se radujem o kao i svojoj radosti,
i jednako patim o kad i oni p ate (Cic. Defin. 1 19, 67).
Koliku je pravdu Epikur naelno davao prijateljstvu,
pokazuje dvadeset i sedm a reenica njegovih Osnovnih
misli: Od svega to m udrost priprem a za blaenstvo
celog ivota kudikam o je najvanija tekovina prijatelj32

stva (D. L. X 148). U tom e isticanju vrednosti prija

teljstva on je ponekad sasvim ditiram bian: Prijatelj
stvo igra svoje kolo oko sveta i svim a nam a dovikuje da
ustajem o i da ga slavimo (Gnom. Vat. 52). Tu reenicu
nije pisao razum , nego srce, koje oseanje i m ilinu pri
jateljstva uzdie na visinu religije.
U saglasnosti s uenjem svoga uitelja, Epikurovi
uenici i pristalice revnosno su negovali prijateljstvo u
svojim krugovim a (Cic. D efin. II 25, 81), i njihova pri
jateljstva bila su slavna kao i prijateljstva u pitagorovaca. Prijateljstvo je bila u n u tranja nunost, i zato je
on izgradio i veom a podesan oblik za svoje uenje: l i n u p o s 1a n i c u, u kojoj se s nenim taktom i toplom
hum anou obraa svojim uenicim a i prijateljim a, tei ih u nevolji, daje im savete i propoveda im jevandelje bezbolnog spokojstva i vedre rad o sti.12
'

g) O mudracu
Radi dem onstracije svog etikog uenja i kao m anekenski lik na kom e se pokazuju etike ideje i postulati,
Epikur je, kao i stoiari, izgradio idealan lik m udraca.
Takav lik m odelisao je ve Stilpon iz M egare i kao njegovu b itnu crtu istakao autarkiju koja se stie samo
apatijom , tj. nezavisnou od afekata i strasti. Protiv
apatije Stilponova m udraca polem ie Epikur i protivstavlja m u svoj lik m udraca, kom e pravo saznanje ne
i sam o da pom ae d a savlada telesni bol nego ga i osloboava i od svakog duevnog nem ira, obezbeduje m u
ataraksiju, trajno duevno spokojstvo i zadovoljstvo,
za koje su se predstavnici Kirenske kole uzalud trudili.
Epikurova m udraca Kikeron ovako prikazuje: ,,Mudrac im a ograniene poude, prezire sm rt, o besm rtnim bogovim a bez ikakva straha im a pravo m iljenje, i
12
J. H. Turner Epicurus and friendship. Glass. Journ. 42 (1947),
351-355; C. Brescia La tpiAla in Epicure, G iorn. Ital. di Filol. 8 (1955)
314-322.

33

ne ustee se, ako je to bolje, da se I sa ivotom rastane.

Snabdeven tim stvarim a on se uvek nahodi u zadovolj
stvu. Jer nem a vrem ena u kom e on ne bi im ao zado
voljstava vise nego bolova. On se zahvalno sea prolosti i dohvata se sadanjosti tako da prim euje kolika je i kako je prijatna; ne zavisi od budunosti, nego
je oekuje, uiva sadanjost i u najveoj m eri daleko je
od onih pogreaka koje sam gore pom enuo; i kad ivot
budala uporeduje sa svojim, osea veliko zadovoljstvo.
Ali ako ga obuzm u kakvi bolovi, oni nem aju toliku
snagu da m udrac n em a vise razloga za radost negoli
za bol. Veoma lepo je rekao Epikur da se u ivotu m udraevu slucaj pojavljuje sam o u maloj m eri i da on
najveim i najvanijim stvarim a upravlja duhom i miljenjem i da beskonani vrem enski tok ne m oe dati
vee zadovoljstvo nego ogranieno vrem e koje nam
stoji na raspoloenju (Cic. D efin. 19, 62 ss).
Nekoliko crta kojim a se odlikuje Epikurov m udrac
zabeleio je i Diogen Laeranin: M udrac se nee eniti
ni decu radati... Samo u izvesnim prilikam a enio bi se
jedan ili drugi, ali ne bez izvesnog oseanja stida... On
se nee baviti dravnim poslovim a ili se, ak, nam etati
za vladaoca. S druge strane, on nee iveti kao kiniar...
n iti e prositi... O dobru glasu vodie rauna samo
toliko da ne ostane prezren; ali u naunom prouavanju
im ae radosti vise nego drugi (X 119-120).
D ok je Z enon uio da e m udrac ulaziti u dravni
ivot ako ga u tom e niko ne om eta, Epikur je uio da
se m udrac nee baviti politikom ako na to nije prim oran (Sen. De otio 3,2 frg. 9 U s)13
13
O d literature o E pikuru u o p te navodim ovu: R v. Gizycki liber
das Lebert u. die Moralphilos. des Ep., Halle 1879; M. R enault Epicure, Paris
1903; Ed. Zeller, Die Philos, d. Griechen e te III 1, pq. 373-414, Leipzig
1909; E. Joyau Epicure, Paris 1910; Fr. U eberw eg - K. Praechter Grundriss
d. Gesch. d. Philos. I, pq. 435 ss, Berlin 192612; Grundriss d. Gesch. d. Philos.
1, B erlin 192612, 435 ss; J. M ew aldt Die geistige Einheit Epikurs, Halle
1927; G. Bailey The Greek Atomists and Epicurus, Oxford 1928; K. Philipp so n Neues iiber Epikur u. seine Schule, N achrichten von d. Gesell. d.
W iss. zu G ottingen 1929; A dam Krokiewicz Nauka Epikura, Krakovv:
Polska A kadem ija U m ietnosci 1929; E. Bignone'L Aristotele perduto e la

34

h. Epikurova kola
Rad Epikurove kole ograniavao se na odbranu
uiteljeva sistem a. Nem a podataka da su uenici taj
sistem dalje razvijali ili ga dopunjavali ili u sutini preradivali; s jakim konzervativizm om oni su se pridravali uiteljevih osnovnih misli. Dok su pripadnici
Stoike kole bili sam ostalni, uenici Baste uvek su
zavisili od osnivaa kole: non sum us sub rege: sibi
quisque se vindicat. Apud istos quicquid H erm archus
dixit, quicquid M etrodorus, ad unum refertur = mi
(tj. stoiari) nem am o kralja; svako sam sebi pripada. A
kod njih (tj. epikurovaca) to je rekao H erm arh, to je
rekao M etrodor, zavisi od jednoga (tj. Epikura, Sen.
Ep. 33, 4).
Epikurovoj koli pripadali su M e t r o d o r iz Lampsaka, koga Ciceron naziva paene alter Epicurus (Defin.
II 28, 92) i iji su spisi veim delom imali polemiki
sadraj, i P o l i j e n , takoe iz Lampsaka; oba su um rla
jo za ivota Epikurova. Iz Lam psaka su bili i I d o m en e j, jedini istoriar Epikurove kole, i K o 1 o t, energian propovednik Epikurova uenja, protiv koga je
Plutarh napisao svoj spis Protiv Kolota. Posle uiteljeve
sm rti arheget kole postao j e H e r m a r h i z M itilene,
koji je polem isao protiv Epikurovih napadaa. Ostali
uenici bili s u K a r n e i s k , P o l i s t r a t , H erm arhov
naslednik u koli, koji je u svom spisu O bezrazlonom
preziranju narodnog mnjenja pobijao ekstrem ni individualizam kiniara. D i o n i s i j e iz Lam pre u Atici, sholarh od 210. do 180, B a s i 1 i d iz Tira i njegov uenik
F i 1o n i d iz Laodikeje, koji je A ntioha Epifona zadobio za Epikurovu filosofiju, zatim L i s i j a iz Tarsa.
formazione filosofica di Epicure, Firenze 1936, A. C resson Epicure, sa vie,
son oeuvre, avec un exose de sa philosophie, et les extraits de Lucrece, Paris
1947; M. Radin Epicurus, my master, C hapel Hill. Univ. o f N orth C arolina
Pr. 1949, N. W. de W itt Epicurus and his Philosophy, M inneapolis Univ. o f
M innesota Pr. 1954; A lm a Sodnik upanec Etika Epikura, Ziva antika IV
(1954), 261-268 V (1955), 48 -58.

35

U drugoj polovini II veka s. e. Epikurova filosofija

doivljava nov procvat, koji nose tri veom a plodna filosofa: A p o 1o d o r, zvani Kepotiranin, koji je napisao
vie od etiri stotine knjiga, m eu njim a i jednu Epikurovu biografiju, i njegova dva uenika: Zenon iz Sidona, sam ostalan mislilac, coryphaeus E picurebrum ,
koga je u Atini sluao Kikeron i D e m e t r i j e Lakonac,
koji je veom a zasluan za odranje herkukanske biblioteke. Od rada te trojice iveli su F e d a r , koga je oko
god. 90. u Rim u i docnije u Atini sluao Kikeron, i koji
je bio sholarh u Atini izm eu 78.i 76., zatim S i r o n,
uitelj P. Vergilija Marona, i F i 1 o d e m iz Gadare,
uenik Sironov i prijatelj L. K alaurnija Pisona
Kesonina. Za Filodem a kae Kikeron da je non philosophia solum , sed etiam ceteris stuiis, quae fere ceteros Epicureos neglegere dicunt, perpolitus (In Pison.
70). Pored spisa O pesmama, O stoiarima, O pobonosti,
0 ekonomiji, 0 dobrom kralju po Homeru, on je napisao i
spis O muzici, u kome, suprotno pitagorovcima, Platonu, A ristotelu, Teofrastu, A ristoksenu, stoiaru Diogenu iz Babilona i drugim a, m uzici odrie svaki etiko-vaspitni znaaj.
D odajm o jo da se voem iz bate Epikurove hranio
1 lekar A s k l e p i j a d i z Pruse ili. iz Kija u Bitiniji, jer
je svoj senzualizam i atom istiki m aterijalizam izgra
dio na zem ljitu Epikurove filosofije.
Fedar, Siron i Filodem preneli su Epikurovo uenje
u Rim, iz kojega su ranije, god. 173-e, dva epikurovca,
Alkej i Filisk, bili proterani, jer su, kao bajagi, svojim
teorijam a o ulnom uivanju kvarili om ladinu (Athen.
XII 68, p. 547 A; Ael. Var. h. IX 12).
Najznaajniji epikurovac u Rim u bio je ve spomen uti rim ski pesnik T. L u k r e c i j e K a r, roen oko god.
96, um ro 55. Kao prozni pisac Epikur je bio prost, ali
razgovetan, sluio se samo idejama, ali je u Lukreciju
dobio svog integralnog pesnika, i ovaj ga slavi kao
oslobodioca i spasioca (I 62- 79). U svom koliko pesnikom toliko i naunom delu, Tit Lukrecije Kar izvrio je sjajnu pesniku transpoziciju Epikurova m ateri36

jalizm arjdatom izm a i dao ne sam o najpotpuniji filosofijski spev u evropskoj knjievnosti nego, po reima
Etora Binjona, i Punico grande poem a cosm ico dellu m an ita.14
Epikurov m aterijalizam i etika esto su uticali i na
noviju filosofiju. U novije vrem e njim a se, na primer,
inspirisao francuski filosof P j e r G a s e n d i (1592-1 6 5 5 ), koji je svu raznolikost prirodnih pojava svodio
na razline kom binacije atom a. Njegova istorijska zasluga i pravi znaaj lee u tom e to je ne sam o pisao
apologetske radove o Epikum (De vita, moribus et doctrina Epicuri, 1647, i Syntagma philosophica Epicuri, 1649)
nego je, zauzim ajui kritiki stav prem a aristotelizm u,
i obnovio Epikurov atom izam i tim e dao teorijsku podlogu m odernim prirodnim naukam a. On je obnovio ne
sam o teorijsku nego i praktiku stranu Epikurove filo
sofije, tim e to je, suprotno licem ernom asketskom
m oralu katolike crkve, uio, kao i Epikur, da je svrha
ivota u zadovoljstvu. Tom obnovom izvrio je naroit
uticaj na francuske m aterijaliste XVIII-og veka.15
dr Milo N. URI

14 Starta della letteratuva h tinq 194g, 2, pg. 196.

15 B. R ochpt Les tiavftu^i de Gassendi sur Epicure et I'atomisme, Paris
1944. L iterature o p.ojeclmjm pretst^vniclm a Epikurove kole: Ueberweg Praechter Grundriss d. Gesch. d. Philos. I, pg. 4 3 8 -4 4 2 i 134-138.

37

OSNOVNE MISLI
EPIKUROVA UENJA
I to je blaeno i neunitivo ni sam o nem a briga, i
niti ih ikom e drugom zadaje; nem a, dakle, veze ni sa
srdnjam a ni s ljubaznostim a, jer sva takva oseanja
jesu i slabosti.
(Ali u drugim spisim a tvrdi da se bogovi m ogu saznati sam o razum om , da su jedni u svojem postojanju
odreeni brojem , a drugi da su postali slinou iz
neprestanog prilivanja slinih slika u istu taku i da
im aju ljudski lik. Sholija - beleka.)
II Sm rt nas se nita ne tie, jer ono to se rasturilo
nem a oseanja, a to nem a oseanja, to se nas nita ne
tie.
III Granica veliine oseanja zadovoljstva jeste uklanjanje svega to izaziva bol. A gde god se nalazilo ono
to stvara zadovoljstvo, tu, dolde god je ono prisutno,
nem a niega to bi izazvalo bol ili alost ili oboje zajedno.
IV Ono to izaziva bol ne traje dugo u ploti, nego,
kad dode do najvee mere, sam o veom a kratko vreme
boravi u ploti; ali kad on u ploti sam o nadm aa zado
voljstvo, ne traje m nogo dana. A dugotrajna stanja sla
bosti pokazuju u ploti prevagu zadovoljstva nad bolom.
V N e m oe se prijatno ivet} a da se ne ivi razborito i lepo i pravedno, '4 ni razborito i lepo i pravedno,
a da se ne jvi prijatno. Ko ne m o le tako iveti (tj. raz
borito i lepo i pravedno), ne m oe iveti prijatno.
39

VI Da se obezbede od ljudi, vlast i kraljevstvo uzi

m aju se kao neko dobro po prirodi, jer se pom ou njih
ta bezbednost m oe stei.
VII Neki htedoe da postanu slavni i ugledni, m i
sle d da e tako s te d bezbednost od ljudi. Ako je ivot
takvih ljudi doista postao bezbedan, stekli su prirodno
dobro. Ako li im nije postao bezbedan, onda su ostali
bez onoga n a to su od poetka teili prem a osobitosti
svoje prirode.
VIII N ijedno zadovoljstvo nije po sebi zlo. Ali ono
to izaziva neka zadovoljstva donosi sa sobom raznovrsne tegobe koje prevazilaze oseaje zadovoljstva.
IX Kad bi se sva zadovoljstva skupila i kad bi ona s
vrem enom proela celokupan sklop vaseljene ili bar
njene najvanije delove, nikad se oseaji zadovoljstva
ne bi razlikovali jedni od drugih.
X Kad bi ono to stvara oseaje zadovoljstva u raspusnih ljudi moglo iz naeg duha ukloniti strah od
nebeskih pojava i od sm rti i od bolova, i kad bi nas
osim toga obavetavalo o granicam a pouda, onda n i
kad ne bism o l'mali razloga da takve ljude korim o to
se sa svih strana sam o zadovoljstvim a pretrpaju i to
ni od koje strane ne prim aju ono to izaziva bol i
alost, dakle, ono to je zlo.
XI Kad nas nim alo ne bi uznem iravala planja od
nebeskih pojava i od sm rti kao neke m oda ipak za nas
znaajne stvari i dnjenica da ne poznajem o granice
bolova i pouda, ne bi nam bila po treb n a nauka o pri
rodi.
XII Nije m oguno osloboditi se strah a pred najvanijim pitanjim a ako ovek ne poznaje prirodu svemira,
nego se kree sam o u nagadanjim a prem a m itovim a.
Zato se bez poznavanja prirode ne m ogu sticati prava
zadovoljstva.
XIII N ita ne koristi obezbedivati se od ljudi dokle
nas m u d strah od pojava na nebu i pod zemljom , i
uopte u neogranienom prostoru.
XIV Dok se bezbednost od ljudi postie do neke V
m ere snagom da druge gonim o i sredstvim a to ih pru40

a bogatstvo, najpotpunija bezbednost proizlazi iz mirovanja i ivota koji je odvojen od m notva.

XV Prirodno steeno bogatstvo ogranieno je i lako
se m oe postii, a bogatstvo koje se osniva na nitavnim m iljenjim a ide u beskrajnost.
XVI Samo u maloj m eri sluaj utie na m udraca.
Ono to je najznatnije i najvanije uredio m u je, ureduje m u za trajanja cela ivota i ureivae m u razum .
XVII Pravian ivot najvie je obezbeen od duevnog nespokojstva, i nepravian je ispunjen njim e u najveoj meri.
XVIII Kad se jednom ukloni bol izazvan nekim nedostatkom , oseanje zadovoljstva u telu vise se ne poveava, nego dobiva sam o veu raznovrsnost. Najvie
duhovno zadovoljstvo postie se ispitivanjem ba onih
stvari koje duhu zadaju najved strah, i njim a slinih.
XIX Neogranieno vrem e sadravahu sebi jednako
zadovoljstvo kao i ogranieno, ako se njegove granice
odrede razum om .
XX Za telo granice zadovoljstva lee u neogranienom, i neogranieno vrem e bilo bi potrebno da se
postigne granica. Ali razum , koji je razm otrio svrhu i
granice tela i rasturio strah pred venou, sprem io
nam je savren ivot, te m u neogranieno vrem e nije
vise potrebno. Ali on niti se kloni zadovoljstva niti,
kad nunost zahteva rastanak sa ivotom, odlazi tako
kao da ostavlja i deo svog najboljeg ivota.
XXI Ko je shvatio granice ivota zna kako je lako
priprem iti ono to uklanja bol izazvan nedostatkom
neega i to ceo ivot ini srenim . Zato m u nisu potrebne stvari koje sa sobom donose sam o m une
borbe.
XXII U tvrdenu svrhu ivota i svaku oevidnost na
koju svodim o svoje sudove treba u duhu ispitivati. Ako
tako ne postupim o, sve e ostati bez strogog rasudivanja i bie puno pom etnje.
XXIII Ako porie vrednost svima ulnim opaanjima, nee ti nita ostati na to se m oe pozivati pri
ocenjivanju onih opaanja koja sm atra za lana.
41

XXIV Ako neko ulno opaanje odbaci i ne pravi

razliku izm eu nagaanja to jo oekuje potvrdu i
onoga to se ve nahodi u opaanju, u oseanjim a, u
predstavam a i, uopte, u svakoj delatnosti duha, onda
e svojim neodrivim m iljenjem uneti nered i u ostala opaanja i tako onem oguiti svako donoenje m erila. Ali ako u svojim nagaanjim a bude utvrivao i sve
ono to jo oekuje potvrdu, i to je ne oekuje nee
se sauvati od zablude, i svaki sud o tom e ta je pravilno ili nepravilno bie podloan stalnom pretresanju.
XXV Ako u svako doba celo svoje delanje ne bude
upravljao prem a svrsi prirode, nego se, ili kad se uklanja neem u ili trai neto, bude obraao neem u
drugom , dela ti nee biti u skladu s reima.
XXVI Sve poude koje, ako se ne zadovolje, ne izazivaju bol, nisu nune i lako se m ogu rasturiti ako se
pokae da je takvu poudu teko podm iriti, ili da vodi
do tete.
XXVII O d svega to m u d ro st sprem a za blaenstvo
celog ivota kudikam o je najvanije sticanje prijatelj
stva.
XXVIII Isto saznanje uinilo je da se ne bojim o da
je ikakva strahota veita ili dugotrajna i da sm o shvatili
kako se u naim ogranienim prilikam a ba n a prijateljstvu osniva potpuna bezbednost.
XXIX Od pouda jedne su prirodne i nune, a d ru
ge prirodne ali nepotrebne, a neke n isu ni prirodne ni
potrebne, nego nastaju na osnovu nitavnog m iljenja.
(Kao prirodne i potrebne poude Epikur sm atra one
koje oslobadaju od bolova, na prim er pie, od ei, kao
prirodne ali nepotrebne one koje donose sam o raznovrsnost zadovoljstava, ali ne uklanjaju bol, n a prim er
skupocena jela, a kao ni prirodne ni potrebne n a pri
m er ovakve: javno dobivanje venaca ili dobivanje sta
tue. Sholija.)
XXX Ako se u onih prirodnih pouda koje ne izazivaju bol kad nisu zadovoljene ipak nahodi jaka tenja,
one nastaju iz prazna m njenja, i njihovu nerasturanju
nije uzrok njihova priroda nego prazno ljudsko mnjenje.
42

XXXI Prirodno pravo je sporazum s obzirom na korist, sa svrhom da jedni drugim a ne nanosim o tetu i
da je ne trpim o.
XXXII Za sva iva bia koja nisu m ogla sklopiti
ugovore o tom e da jedni drugim a ne nanose tetu i da
je ne trpe, nita nije ni pravedno ni nepravedno. A to
isto vai i za narode koji nisu mogli ili nisu hteli da
sklapaju ugovore o tom e da ne doputaju da jedni dru
gima nanose tetu i da je trpe.
XXXIII Pravinost sam a po sebi ne postoji, nego se
nahodi u ljudskom uzajam nom saobraaju, m a u kome
kraju, kao ugovor da se teta ne nanosi i ne trpi.
XXXIV N epravinost nije po sebi zlo, nego to postaje kad ovek strahuje i sluti da ga nee opaziti izvrioci kazne, kojim a je zadatak da pazft na takve stvari.
XXXV Ko se kriom ogrei o ugovor to ga je s nekim sklopio da nee jedan drugom ni nanositi ni trpeti
tetu, taj ne sm e verovati da e to ostati neopaeno,
m ada m u je to dotad deset hiljada pu ta polazilo za rukom. Jer da li e to ostati neopaeno sve do njegove
sm rti, niko ne zna.
XXXVI S obzirom na optu stvar jedno te isto vai
kao pravedno, za sve jer je to neto korisno za uzajam an zajedniki ivot, a s obzirom na pojedinano, na
prim er n a razline zemlje i m a koje druge uslove, ne
proizlazi da jedno te isto vai kao pravedno za sve.
XXXVII Ono to je stvarno potvrdeno kao korisno
za uzajam nu delatnost zajednice kao i ono to je priznato kao pravedno dobiva prirodu prava, bez obzira da
li to vai ili ne vai za sve. Ako se donese kafcav zakon
koji nije u skladu s uzajam nom koriu zajednice, on
vise nem a prirodu prava. Ako se ono to je korisno u
sm islu pravinos i menja, ali je ipak neko vrem e odgovaralo pojm u prava, u to vrem e bilo je ono korisno
za sve one koji se ne zbunjuju praznim reim a nego
prosto gledaju na dnjenice.
XXXVIU Gde se, bez prom ene okolnosti, ono to je
sm atrano za pravedno pokae da u praksi nije u skladu
s pojm om prava, ni to nije pravo. Ali gde, uz prom enu
43

okolnosti isti pravni propisi nisu vie korisni, tu su oni

bili pravini onda kad su bili korisni za uzajam nu zajednicu graana, ali docnije, kad vie nisu bili korisni,
nisu vie bili ni pravini.
XXXIX Ko se najbolje um e obezbediti od spoljanjih ljudi, taj svojim roacim a ini one koje m oe, a
koje takvim a ne m oe da uini, bar ih ne ini ni sebi
stranim . A ukoliko ni to ne m oe, ne dolazi uopte s
njim a u vezu i reava da radi sam o ono to m u donosi
korist.
XL Oni koji su znali da se pre svega obezbede od
suseda, najprijatnije su s njim a iveli u zajednici i za to
imali najtvrde jam stvo. I kako su u punim gutljajima:
uivali blagodeti zajednice, ne bi ni kukali nad sm ru
onoga koji bi rano prem inuo, kao nad neim to zasluuje saaljenje.

44

PO SLAN ICA H E R O D O T U
EPIKUR POZDRAVLJA HERODOTA
O nunosti da se uenje na rozlian nain priblii
razlinim skupinama italaca (35-3 7a)
Za one, H erodote, koji ne m ogu tano da proue
svaku stvar, to sam o prirodi napisao ili ne, m ogu da
proitaju vee knjige koje su o tom napisane, sastavio
sam izbor celokupne m aterije, da bi mogli dovoljno
pam titi najosnovnija uenja, a i da bi u razlinim prilikam a um eli sebi pom oi u glavnim stvarim a, ukoliko
se bave naukom o prirodi. A i oni koji su ve dovoljno
napredovali u pregledu svega treba da se podsete na
elem entarni nacrt celokupne m aterije. Jer esto nam je
potreban opti pogied, pojedinosti nisu nam jednako
potrebne. Treba, dakle, posegnuti i na opti pogied i
trajno ga zadravati u pam enju, tako da m oem o ne
sam o im ati pregled glavnih stvari nego i tano odredivati sam e pojedinosti, poto sm o jednom pravilno
shvatili stvari u najoptijem nacrtu i pam tili ga. Jer i za
najboljeg poznavaoca u svakom tanom oreivanju
presudno je to da pregled prim enjuje kako treba, tim e
to sve svodi na najprostije elem ente i izraze. Jer nije
m oguno da se poznaje gusta m asa povezanog sistem a
svega, ako ovek ne m oe da sve potpuno obuhvati
kratkim oznakam a to bi se i pojedinano m oglo odrediti.
Kako taj postupak donosi korist svim a koji su dobro
upoznali nauku o prirodi, ja sam, podstiui na nepre45

ft
kidnu aktivnost u nauci o prirodi i nalazei u takvu
ivotu pre svega spokojstvo, napisao za te i takav izvod
i elem entaran nacrt svega svog uenja.
Metodska naela nauno-filosofijskog prouavanja:
1) Smisao red mora jasno odgovarati njihovu prvobitnom
znaenju; 2) ulna opaanja, predstave i oseanje moraju se
pouzdano uzimati kao evidentni (37b - 38a).
Pre svega, H erodote, treba da shvatim o ta znae
re d , da bism o na njih mogli svesti m iljenje ili pitanja
ili tekoe i zatim ih ocenjivati; jer inae sve izmie
sudu pored svih naih objanjenja i gubi se u neogranienom , ili dobivam o sam o prazne re d . Jer, kod svake
r e d m oram o gledati n a njen prvobitni sm isao i ne tre
ba nikakva dokazivanja, ako elim o da im am o vrstu
taku da n a nju m oem o svesti pitanje ili tekou ili
miljenje.
Osim toga, sva ispitivanja m oram o vriti u saglasnosti sa ulnim opaanjim a ili uopte sa datim uvidanjim a ili s kojom drugom rasuivakom m o d , a isto
tako i sa datim 'oseanjim a, da im am o oslonac za tum aenje onoga to dolazi i to je nepoznato. Kad nam
sve to postane jasno, onda m oem o stvoriti svoje shva
tanje onog to nam je nepoznato.

Tri naela kosmologije: 1) nita ne postaje ni iz ega; 2) nita

ne postaje nita; 3) masa svega ostaje postojana (38b - 39a)
Prvo: n ita ne postaje ni iz ega. Jer inae bi sve
postajalo iz svega, a da m u ne bi trebalo nikakva se
m ena. I kad bi ono to nestaje propadalo ni u ta, onda
bi ve sve stvari propale, jer ne bi bilo onoga u to bi
se rasturale.
Zatim , i sve je uvek bilo onakvo kakvo je sada i
uvek e tako biti. Jer n ita ne postoji u to bi se ono
prom enilo. Jer osim svega nem a niega to bi u njega
moglo prodreti i prom enu izazvati.
46

Tela i prazno (39b - 41a)

Z atim (to on uostalom kae i u Velikom izvodu i u
prvoj knjizi svog spisa O prirodi) sve se sastoji iz tela i
praznog. Jer da tela postoje, to u svakom pojedinom
sluaju svedoi d iln o opaanje, iz kojeg se kao to sam
ranije rekao, razm iljanjem m ora zakljudti na nepo
znato. Jer kad s druge strane ne bi bilo onoga to obeleavamo kao prazno, p ro sto r, nedodirljivu priro
d u , onda ne bi bilo niega gde bi tela bila, i u emu
bi se kretala onako kao to vidim o da se kreu. Osim
ovog dvoga (tj. tela i prostora) nita se ne m oe ni sa
m o zam isliti, ni pojm ovno ni analogno pojmovnom;
jer ovo dvoje (tela i prostor) uzim aju se kao celokupne
prirode a ne kao njihova stanja i osobine.
Zatim : od tela (to on kae i u prvoj knjizi spisa O
prirodi, kao i u etrnaestoj i u petnaestoj knjizi i u Ve
likom izvodu) jedna su spojevi, a druga onakva iz kojih
su napravljeni spojevi. Ova su (atom i) nerazdeljiva i
neprom enljiva, ako inae sve ne treba da se rasturi u
ono ega nem a, nego u rasturanjim a spojeva ostaje postojano, jer je po svojoj prirodi puno i bez m ogunosti
da se nekud ili nekako rasturi. Tako sastavni pradelovi
m oraju biti nerazdeljive telesne sutine.
Neogranienost svega (41b - 42a)
Zatim : sve je neogranieno, jer ono to je ogranieno, im a neku krajnost. A krajnost uvek pretpostavlja
pored sebe neto drugo sa d m e m oe da se poredi. A
to nem a nikakve krajnosti, nem a ni granica. A to
nem a granica, jeste neogranieno a ne ogranieno.
Zatim: sve je neogranieno s obzirom na m notvo
tela i na velidnu praznog prostora. Jer kad bi prazno
bilo neogranieno, a tela bio ogranien broji onda se
tela nigde ne bi mogla sm iriti, nego bi se rasu ta kreta
la po beskonanom prostpru, jer niega ne bi nalazila
to bi ih zaustavilo i sudarom dovodilo u stanje miro47

vanja. A kad bi s druge strane prazni prostor bio ogranien, onda za neizbrojna tela ne bi bilo sklonita.
Neograniena razlinost atoma (42b)
O sim toga, nerazdeljiva i gusta tela, iz kojih n asta
ju spojevi i u koja se rasturaju, jesu nepregledna u
razlinostim a svojih oblika. Jer nije m oguno da tako
velike razlinosti (u sastavljenim stvarim a) nastaju iz
istih preglednih oblika. I pri svakom uobliavanju broj
slinih tela jeste prosto neogranien, a po svojim razlikam a ona nisu prosto neograniena, nego sam o ne
pregledna. (Jer, kao to dole kae, ni deljenje ne ide u
beskonano, nego prestaje, budui da se kvaliteti m enjaju, jer bi se atom i i po svojoj veliini m orali izbaciti u beskonano).
Beskonano kretanje atoma (43-44)
A kreu se atom i neprestano celo vrem e (a dole
kae da se i jednakom brzinom kreu, jer prazni pros
tor pokazuje jednaku prilagodljivost ne sam o prem a
najlakem -nego i prem a najtezem atom u), i jedni padaju upravno, a drugi nagnuto, kad preplitanjem dodu
u kos poloaj ili ih okruuju oni koji se prepliu. Jer to
s jedne strane izaziva priroda praznog, koja razdvaja
svaki pojedini atom , jer ne m oe zaustaviti kretanje, a
s druge strane, tvrdoa svojstvena atom im a izaziva
odbijanje, ukoliko preplitanje doputa povlaenje iz
sudara. Tome nem a poetka, jer su atom i i prazno veiti. [Ali dole ( 54) kae da atom i nem aju ni kvaliteta, nego sam o oblik, veliinu i teinu. A boja se m enja
- kae u spisu Dvanaest stihija - ve prem a poloaju
atom a. A i ne pripada im m a koja veliina ( 55). Atom
bar jo nikad nije vien ulnim opaanjem ( 56). Sholija].

48

Beskonaan broj svetova (45)

Sve to je dosad reeno daje dovoljnu osnovu da
proniknem o u prirodu stvari.
Zatim : im a i neizbrojnih svetova, od kojih su jedni
slini naem svetu, a drugi.neslini. Jer atom i, kojih je
broj beskonaan, kao to sm o gore pokazali, kreu se i
u najdalju daljinu. Jer onakvi atom i iz kojih bi jedan
kosm os m ogao nastati ili se njim a m ogao stvoriti, ne
troe se na jedan jedini svet ni na ogranien broj sve
tova, ni na one koji su slini naem svetu ili razlini od
njega. N ita nam , dakle, ne sm eta da prihvatim o neogranien broj svetova.

Postanak i osobine otisaka stvari koji izazivaju utiske vida

(46-52a)
A im a i otisaka koji su jednakog oblika kao i vrsta
tela, ali finoom daleko prevazilaze opaljive stvari. Jer
nije nem oguno da u atm osferi nastaju takva odvajanja, zatim podesne prilike za izradivanje udubljenja i
tananosti i, naposletku, oticaji, koji zadravaju isti poloaj i isto m esto koje su imali i u vrstim stvarim a. Te
otiske nazivam o slikama. Njihovo kretanje kroz prazni
prostor savlauje, budui da im se nita ne protivstavlja to bi ih moglo spreiti, svako m ogue rastojanje u nesvatljivo kratkom vrem enu. Jer postojanje ili
nepostojanje otpora lii na ono to zovemo sporou
ili brzinom . Pa ipak, u sm islu um om saznatljivog vrem ena telo koje se kree ne pojavljuje se istovrem eno
na razlinim m estim a - jer to se ne m oe zam isliti - i
to m ada ono u ulno dokuivom vrem enu istovrem eno
stie m a s kojeg se m esta u neogranienom ono odvojilo u asu kad prim eujem o njegovo kretanje. Jer ipak
e biti neto to lii na prepreku, m ada sm o svi dosad
brzinu vrem ena sm atrali kao neom etanu. Korisno je i
ovaj osnovni stav zadrati u pam eti.
49

Zatim , injenice ulne pojave nikako ne protivree

pretpostavci da slike imaju fmou koju nita-ne nadm aa. Zato one imaju i nenadm anu brzinu, jer one svugde nalaze prikladan prolazak, tako da njihov oticaj ne
nailazi ni na kakve ili sam o na m ale prepreke, dok im
odm ah neto sm eta kad su m nogobrojne ili neograniene.
O sim toga, postanak slika deava se istovrem eno s
m ilju. Jer oticanje s povrine tela deava se neprekidno a da se ne prim euje, jer uvek dolazi naknada. Pri
tom e slika koja otie zadrava poloaj i poredak atom a
na vrstom telu dugo vrem ena, m ada se ponekad pomete; i iznenada u atm osferi nastaju sastavljena, budui da telesna m asa za ispunjavanje u pravcu dubine
nije nuna. A im a i drugih naina postojanja takvih
prirodnih tvorevina. Jer nita od toga ne protivrei
ulnim opaanjim a, ako neko obrati panju n a to kako
nam ulno opaanje m oe predati oevidne uviaje i
uticaje spoljanjih stvari n a nas: i A treb a im ati na
um u i to da neto od spoljanjih stvari ulazi u nas, to
utie da vidim o oblike i to postaje p redm et naeg
m iljenja. Jer spoljanje stvari nikad ne bi m ogle otisnuti svoju prirodu, ni prirodu svoje boje ili svojeg
oblika pom ou vazduha izm edu nas i njih ili pom ou
zraka ili nekojih drugih strujanja koja od nas dolaze k
njima, kao to se to deava onda kad od predm eta ulaze u nas izvesni otisci koji su jednakog oblika i jednake
boje kao i oni, i u prikladnoj veliini prodiru u nae
oko ili u m isljenje, i to velikom brzinom ; i kad ba tim e
izazivaju i predstavu o jedinstvenom i u sebi vrsto povezanom predm etu i odravaju celokupnost kvaliteta
od svojeg izlazita. Ukoliko im njihanje atom a u dubinskoj dim enziji vrstog tela daje prikladan oslonac.
I m a koju m i predstavu ili o obliku ili o sluajnim
osobinam a dobili otiskom u naem duhu ili u naim ulima, to je zaista oblik vrsta tela, kako on nastaje pre
m a zgunjavanju ili isparavanju slike u odredenom toku.
A obm ana i zabluda uvek lee sam o u onom to se
dodaje u m islim a, a to treba da saeka potvrdu ili ne50

pobijanje i dalje se ne potvrduje ili se pobija. Jer s

jedne strane, predstave koje takoreei prim am o u se kao
otiske i koje nastaju ili u snu ili pri nekojem drugom
radu m iljenja ili ostalih moi rasuivanja ne bi nikad
liile na stvari koje obeleavam o kao stvarne i istinite
kad u stvari takvih stvari ne bi ni bilo; a s druge strane
ne bi bilo zablude kad ne bism o u sebi nalazili i neko
drugo kretanje, koje stoji u vezi sa zam iljanjem i poim anjem , ali je opet i od ovog razlino. Tim kretanjem
(koje stoji u vezi sa zam iljanjem i poim anjem ), ako
nem a nikakvih svedoanstava za njega ili protiv njega,
nastaje zabluda; a im a li svedoanstava za njega ili pro
tiv njega, onda nastaje istina. I toj tvrdnji treba naroito pridavati vanost da bism o predupredili da s jedne
strane, m erila koja su zasnovana n a vidljivoj izvesnosti
budu trona, a s druge strane, da se zabluda sm atra za
jednako pouzdanu kao istina i da na taj nain sve porem eti.

Postanak sluanja i mirisanja (52b-53)

I sluanje nastaje nekom vrstom strujanja koje proizlazi od predm eta to zvui ili se razlee ili treti, ili
nekim drugim osetom sluha. Ovo strujanje rastu ra se
na istovrsne skupine, koje zadravaju izvesno kvalitetsko srodstvo jedna s drugom i isto tako naroitu jedinstvenost, koja ukazuje na predm et kao izvor strujanja i
redovno izaziva opaanje koje odgovara ishoditu, ili
onde gde to nije sluaj sam o ukazuje na dolazak neeg
spoljanjeg. Jer bez kvalitetskog srodstva koje se odande prenosi ne bi moglo nastati takvo opaanje.
Ne sm e se, dakle, m isliti da sam vazduh uobliava
odaslani zvuk ili i istovrsne skupine a to m a - je r m nogo
toga nedostaje da bi ovo na taj nain moglo uticati na
ono, nego da udarac koji u nam a nastaje pri odailjanju
zvuka odm ah izaziva skupine atom a koje proizvode daholiko strujanje, tako da u nam a nastaje oset sluanja.
51

A i o m irisu treba m isliti da on isto tako kao i sluh

nikad ne bi m ogao izazvati o set kad ne bi od predm eta
dolazile izvesne skupine atom a koje u sebi ujedinjuju
sve uslove da ba taj ulni organ stave u kretanje, jed
ne na zam ren i neprijatan nain, a druge n a nezam ren i privlaan nain.

Kvalitativna osobenost atoma (54-55a)

Zatim , treba im ati na um u da atom i ne nose u sebi
nikakvih osobina ulnih stvari osim oblika, teine veli
d n e i onoga to je s oblikom nuno vezano. Jer svaka
se osobina menja, ali atom i se ne sm enjaju. Jer pri rasturanjim a sastava uvek m ora ostati n eto postojano i
nerazreivo, to ini da ono to se m enja ne prelazi u
ono ega nem a niti nastaje iz onog ega nem a, nego
uopte prem etanjim a, a p o n e k a d i prilaenjem i odlaenjem . Zato ono to se prem eta m ora biti neprolazno i po svojoj prirodi nepodlono ikakvoj prom eni,
ali im a i atom skih skupina i stanja koji su isto tako
trajni. Jer i u preobliavanjim a koja se oduzim anjem
deavaju pred naim oim a oblik se uzim a kao ono to
je njim a svojstveno, a osobine, kao to je to sluaj kod
oblika, ne ostaju u onom to se m enja, nego iz celokupnog tela odlaze i propadaju. O no sto ostaje dovolj
no je da u spojevima proizvodi razlike. Jer nuno je da
neto ostane i da se sauva od prelaska ni u ta.

Veliina atoma (55b-57)

Osim toga, ne sm e se m isliti da se u atom a nahodi
svaka veliina, jer tom e se protivi svedoanstvo ulnih
stvari. Ali opet m oram o verovati u izvesne razlike u
veliini. Jer ako je ovo sluaj, onda se ono to se deava u oseta i opaanja m oe bolje objasniti. Da svaka
veliina postoji, s jedne strane nije nuno za ostvarenje kvalitetskih razlika, a s druge strane m orali bi onda
52

sve do nas dolaziti i vidljivi atom i. Ali to nam je vienje uskraeno, a nikako se ne m oe ni zam isliti kako
bi uopte m ogao postojati vidljiv atom .
O sim toga, ne sm e se m isliti da u ogranienom telu
im a neizbrojnih atom a i svih m oguih veliina. Zato se
m ora odbaciti ne sam o deljenje u beskonano u pravcu
sve manjeg, da ne bism o sve razdrobili i da kraj (neogranieno) velikih agregatnih m asa ne bism o bili prim orani da razdrobljavanjem bie pretvorim o u nebie.
O sim toga, ne sm e se m isliti ni to da se u ogranienim
stvarim a m oe deavati prelazak u neogranieno, pa
bilo to i u pravcu sve manjeg. Jer ako neko kae da se
u nekoj stvari nalaze neizbrojne estice i to m a koje
velidne, to se nikako ne m oe zam isliti. Jer kako bi to
moglo biti jo ograniena veliina? Ta ipak je jasno da
m ora biti beskonano m nogo estica odredene veli
dn e; uzm e li se da su one koje god velidne, onda bi i
v elid n a ila u beskonano. I kako ono to je ogranieno im a neku shvatljivu krajnost, iako ona nije vidljiva, onda se ono to sleduje m ora zam iljati kao slino,
i ako se taj hod produuje, m ora se naposletku u miljenju d o d do neogranienog.

Uenje o najmanjem minimu (58-59)

I najm anje to se pojavljuje u ulnom zapaanju
treba zam isljati da nije ni slino onom to im a promene a ni sasvim neslino ovom, nego kao da im a neto
zajedniko s onim to je prom enljivo, sam o to se ne
m ogu razaznati delovi. Ali ako pom islim o da zbog slinosti koja proizlazi iz te veze (s onim to je prom en
ljivo) m oem o saznati jedan njegov deo ili ovde ili
onde, onda se jednakost ne odnosi na obe strane, nego
sam o ili na ovu ili na onu stranu.
I
vidim o, p o d n ju d od prve, kako te najm anje opaljive estice postoje kao niz a ne na istoj taki, i ne
dodiruju jedna drugu odredenim delovima, nego samo
u svojoj naro d to j osobenosti odm eravaju velidne, vee
53

kao vee i m anje kao m anje. Slino tom e - m oram o

sm atrati - ponaa se i ono to je u atom skoj oblasti
najm anje. Jer oevidno je da se ovo m alinom razlikuje
od onoga to je vidljivo u ulnom opaanju, ali im a iste
odnose n a obem a stranam a. Jer na osnovu ovog odnosa prem a vidljivim stvarim a objasnili sm o da atom im a
veliinu, sam o smo neto m aleno u njegovoj m alini
duboko spustili. Zatim ono to je najm anje i nedeljivo
treb a shvatiti kao granice linija (tj. take) koje iz sebe
kao prvog daju m erilo za ono to je vee i m anje pri
teorijskom prouavanju nevidljivog. Jer veza izm edu
tih taaka i onog to je neprom enljivo (tj. atom a) dovoljna je da dosaanje prikazivanje zavrim o. D a bi se
oni mogli ujediniti tim e to bi dospeli u kretanje, to
nije m oguno.

Kretanje atoma (60-62)

Zatim , kad je re o beskonanom , ne sm eju se prim enjivati pojmovi o onom to je gore i dole, kao da
im a n eto to je najvie i najnie. U pravcu prem a
beskonanom iznad nae glave, gde god m i stajali, to
najvie nikad neem o opaziti. I ono to treba da bude
najnie n a zam iljenom p u tu u beskonano, bilo bi u
odnosu prem a istom stajalitu u isti m ah gornje i donje. To se nikako ne m oe zam isliti.
Treba, dakle, prihvatiti jedno kretanje koje se zam ilja u pravcu prem a gore u beskonano i kao jedno
kretanje ono koje ide dole, m a ono to se od nas kree
gore u prostore iznad nae glave i deset hiljada p u ta
dolo je do nogu onih koji se nalaze gore i, obratno,
ono to se od nas kree dole, na glavu onih koji se
nalaze dole. I pored toga, celokupno kretanje zamilja
se kao kretanje koje se vri u beskonano, i to kao
jedno protivstavljeno drugom .
Zatim , nuno je i to da atom i b u d u jednake brzine
kad u svom kretanju kroz prazan p ro sto r ne nailaze ni
n a kakav otpor. Jer ni teki nee se bre kretati nego
54

mali i laki, bar kad im nita ne stoji na putu, a ni mali

bre nego veliki, m ada svuda nalaze pogodan prolaz;
sam o ni veliki ne sm eju nailaziti ni na kakvu preponu.
A i udarom izazvano kretanje prem a gore ili u stranu
nee se s obzirom na brzinu razlikovati od kretanja
prem a dole na osnovu sopstvene teine. Jer dokle god
se svako od tih kretanja odrava u svom stanju, ono e
svoje kretanje produavati brzinom misli, dok ili zbog
spoljanjeg uticaja ili zbog sopstvene teine ne naide
na otpor tela koje se s njim e sudara. Ali to se tie sastavljenih tela, z ajed n o e se r e d da je bre nego drugo,
m ada su sami atom i jednake brzine. Jer u sastavim a
sadrani atom i u n ajk rad m trenucim a neprekidnog
vrem ena kreu se ka jednoj taki; ali se drugi u vrem e
nu koje se saznaje sam o m iljenjem ne kreu ka jednoj
taki. Jer nalaze dovoljno otpora, dokle god je neprekidnost (kontinuum ) kretanja opaljiva ulima. Jer to
mi onom to je nevidljivo sopstvenim sudom dodajemo, tj. da i vrem ena koja se saznaju sam o teorijski sadre u sebi neprekidnost kretanja, to u ovom sluaju
nije tano. Jer istin ito je sam o ono to stvarno gledam o, ili na osnovu posm atranja m iljenjem pojimamo.
Ucenje o dui, njenoj delatnosti i njenu sastavu (63-68a)
Posle toga, oslanjajud se na ulna opaanja i oseaje
- jer tako e nastati najpostojanija izvesnost - m oram o
d o d do saznanja da je dua sitnodelno telo koje se prostire na ceo telesni sastav, i da se najpre m oe uporediti
sa dahom koji je pom ean s toplotom , i slina je as
toploti, as dahu. Im a njen odreden deo koji n arodtom
svojom finoom odudara od ostalih dvaju i ba tim e
stoji u jo tenjoj vezi s ostalom telesnom masom. A
sve to pokazuju snage due i oseaji i laka kretanja i
razmiljanja i sve to, kad ga uzim amo, izaziva smrt.
A treba im ati na um u i to da je dua glavni dnilac
koji izaziva ulno opaanje. Ali za to ne bi ona bila sposobna kad je na neki n a d n ne bi u tom pom agala osta55

la telesna masa. Ali ostala telesna masa, koja joj vri tu

slubu, i sa svoje strane uestvuje u takvoj osobini,
dodue ne u svemu onom to ona ima. Zato ona nem a
nikakva ulna opaanja im dua ode. Jer u nje same
nem a te sposobnosti, nego je pribavlja za neto drugo
sto je zajedno s njom e nastalo. Ovo drugo, d m je na os
novu razvijene sposobnosti u kretanju usavrilo u sebi
sposobnost opaanja, i telesnoj masi, na osnovu susedstva i uzajam ne veze, om ogudlo je uee u oseanju,
kao to sam rekao. Zato dua, dokle god boravi u telu,
nikad nee biti bez oseanja, ako i otpadne m a koji dru
gi deo; tavie, m a to od nje propalo, kad se sasvim ili
delim icno rasturi ono to je pokriva, ona e sauvati
oseanje dokle god uopte traje. A ostala telesna masa,
koja se ouva sasvim ili delimino, nem a vie nikakva
oseanja kad otpadne onaj broj atom a koji pripada sutini due. Kad se rastura celokupna atom ska m asa, rastu ra se i dua i nem a vie istih sposobnosti te se vie i
ne kree, nem a, dakle, ni moi opaanja. Jer nem ogucno je zam isliti da ta mod doista opaa kad nije vise u
ovom sastavu i ne vri takva kretanja, tj. kad ono to
duu pokriva i-to je okruuje nije vise takvo kakvo je
sada i u cem u ona vri ba takva kretanja.
(On to kae i na drugim m estim a i da se ona sasto
ji od veom a glatkih i veom a okruglih atom a, koji se
veom a razlikuju od ognjenih atom a; i jedan deo njen
n em a razum a i prostire se po ostalom telu; a razum ni
deo due im a svoje m esto u grudim a, kao to proizlazi iz uzbudenja, straha i radosti. San se pojavljuje kad
se po celom telu rasuti duevni delovi dre zajedno ili
se rasture i potom padaju zajedno s onim a koji nalaze
prolaz k njim a. Seme se izliva iz celog tela. Sholija.)
O sim toga, m oram o razum eti i pojam o netelesnom
(on se odnosi na uobidajenu upotrebu redi. Sholija),
uzim ajuci red najvie za ono to postoji sam o po sebi.
Ali netelesno kao neto to postoji po sebi ne m oe se
zam isliti osim prostora. Ali ono to je prazno ne m oe
ni dejstvovati ni doivljavati uticaj, nego telim a daje
sam o m ogucnost da se kroz njega kredu. Ko dakle kae
56

da je dua netelesna govori kojeta. Jer ne bi m ogla ni

vriti ni doivljavati uticaj kad bi takva bila. Ali u nje
ocevidno nalazim o oba ta stanja.
Ako sva ova razm atranja o dui prim enim o na strasti i opaanja i setim o se onog to sm o rekli u pot etku,
videcem o da su ona u svojim nacrtim a dovoljno jasna
da nam doputaju da, polazeci od njih, pouzdano tadno
odredim o i pojedinosti.

Uenje o onom to postoji po sebi, i o propratnim pojavama

(68b-71)
Ali i oblici, boje, velidine, teine i to je jo redeno
o osobinam a tela, ili o svim a telim a ili o vidljivim i o
onim a koja se saznaju opaanjem , sve to ne sme se
shvatiti ni kao prirode koje postoje po sebi (jer to je
sasvim neodriva m isao) ni m isliti da one uopte ne
postoje, ili da su na neki drugi nadin n eto netelesno
to prijanja za telo, ili delovi tela. tavie, m ora se m i
sliti da celo telo iz svega toga dobiva svoju veditu
prirodu, ali ne tako kao da bi ono iz toga bilo sastavljeno - kao kad se, na prim er, iz sam ih skupina atom a
stvara veci spoj, ili iz prvobitnih cestica ili iz delova
celine koji su m anji nego neka takva celina - nego
samo, kao to kaem, u sm islu da celokupno telo iz
svega toga dobiva svoju veditu prirodu. I sve te osobine
jesu takve da vode do narocitih posm atranja i saznanja, ali u vezi sa celinom a da se od ove ne m ogu odvojiti. Jer telo sam o po m erilu celokupne predstave i dobilo je svoju oznaku.
Zatim , za tela se vezuje, a da ne postaje trajna oso
bina, neto to ne pripada ni nevidljivom a nije ni nete
lesno. Kad za to prem a pretenoj jezickoj upotrebi uzim am o red sim ptom i, onda tim e objanjavam o da ti
sim ptom i nem aju ni prirodu celine, to m i u njegovoj
u jedinstvo zbijenoj m asi zovemo telom , a ni prirodu
trajnih osobina, bez kojih se jedno telo ne m oe zami
sliti. S druge strane, ne sm e se ono uzim ati ni za neto
57

sam ostalno (jer se to ne m oe zam isliti ni u ovih po

java ni u trajnih osobina), nego se te pojave m oraju
shvatiti kao neto to one i predstavljaju svojom pojavom, kao sim ptom i, tj. kao sluajne osobine tela,
koje telo niti prate trajno niti im aju poloaj prirode
koja postoji po sebi, nego ih posm atram o u njihovoj
osobenosti koju odreuje sam o opaanje.

Uenje o vremenu (72-73a)

Zatim , veliku panju treba obratiti i na ovo. Vreme
se ne m oe ispitivati kao ostale stvari u kojih prouavam o ono to je osnovno i to svodim o na pojmove koje
sm o sami u sebi sagledali, nego ba onu oevidnost na
osnovu koje govorimo o dugom ili kratkom vrem enu
m oram o uporedivati s onim to je srodno i tako stvar
poim ati. I ne smeju se uvoditi ni jezike oznake kao
toboe bolje, nego se treba drati onih koje su za to
uobiajene, niti se o vrem enu sm e izricati neto drugo
kao da ovo im a drugu istu sutastvenost kao vrem e u
svojoj osobitoj prirodi (jer i to neki ine), nego se svo
jim rasudivanjim a m oram o drati sam o onoga ime
vezujem o tu osobenost i na em u je m erim o.
Jer ni tu ne treba nikakvo dokazivanje, nego samo
paljivosti da vrem e vezujem o sa danim a i noim a i s
njihovim delovima, a isto tako i sa oseanjim a i neoseanjima, sa kretanjim a i m irovanjim a, pri emu kao
sim ptom koji je svojstven tim pojavam a dodajem o u
m islim a ba ono to zovemo vrem enom .
(To on kae i u drugoj knjizi spisa O prirodi i u
Velikoj epitomi. Sholija.)

Uenje o svetovima i njihovu postanku (73b-74)

Uz ovo to je reeno treba im ati na um u da su svetovi i svaka ograniena atom ska tvorevina, koja je istovrsna s onm to se esto posm atra, postali iz besko58

nanog, tim e to su se sve te m ase telesne izdvojile iz

osobitog skretanja atom a, kako vee tako i manje, i sve
se one ponovo rasturaju, jedne bre, druge polaganije,
jedne ovakvim, druge onakvim uticajem .
Jasno je i to da...
(Oevidno je da tim e svetove oglaava i za prolazne,
jer se njihovi delovi m enjaju. A na drugom m estu kae
da zem lju nosi vazduh. Sholija).
O sim toga, ne sm e se m isliti ni to da svetovi nuno
im aju jedan te isti oblik (u dvanaestoj knjizi spisa O
prirodi on ih naziva razlinim: jedni imaju oblik lopte,
drugi oblik jajeta, i ostali opet drugi oblik; ali ne moe
se prihvatiti svaki, m a koji oblik), a ni to da im a ivih
bia koja su iz beskonanog izdvojena sasvim za sebe dakle da nem aju sebi ravnih - jer niko ne bi mogao
dokazati da u jednom svetu takva i takva oblika ima
izvesnih vrsta sem enja ili ih nem a, iz kojih nastaju iva
bia i biljke i sve ostalo to se vidi, a to u drugom svetu
ne bi bilo m oguno. N a isti nain m oem o nalaziti i
njihov dalji razvitak. I to na isti nain nalazi svoju prim enu i na zemlji.

Uenje o postanju kulture, naroito postanju jezika

(75-76a)
Pored reenog, m oram o sebi predstaviti i to da su
prirodu u m nogim i raznovrsnim odnosim a m noge
okolnosti pouile i na nju izvrile pritisak, i da je potom razum tanije ispitao ono to m u je priroda pruila, i obogatio pronalascim a, u nekim oblastim a bre
i u nekim sporije, a u nekim epoham a i vrem enim a ved m naprecim a, u nekim m anjim .
Prem a tom e, i jezike oznake (red) nisu isprva po
stale uredbom , nego sam a ljudska priroda, koja u svakog naroda stie osobite utiske i stvara osobite predstave, na osobit nain odailje vazdunu struju, kako
to iziskuje stanje utisaka i predstava u danom trenutku, i pod uticajem raznih m esnih okolnosti u kojima
59

narodi ive. Tek postepeno, zajedniki su utvrpne

osobenosti svakog pojedinog naroda, da bi uzajam ne
izjave postale m anje m nogoznane i da bi obile zbijeniji izraz, ponekad su oni koji su o tom e imali svest
uvodili i njom e neopaene predm ete i obeleavali ih
glasovima, jer su bili prim orani da svoje misli saopte;
a sluaoci, rukovoeni sopstvenim razm iljanjem , usvajali su te izraze i tum aili ih u sm iislu presudnog
prouzrokovanj a.

Naelne misli iz uenja o nebeskim pojavama (76b-82)

Sto se, pak, tie nebeskih pojava, n a kretanje nebe
skih tela, na njihova okretanja, n a njihova pom raenja,
na njihov izlazak i zalazak i n a sve to tam o pripada,
ne sme se gledati kao na delo jednog upravljaa koji
ureuje i koji e ureivati i koji u isti m ah treba da im a
celokupno blaenstvo i prolaznost. Jer poslovi, i brige,
i srdnje, i m ilosti, ne slau se s blaenstvom , nego pokazuju slabosti, i strah, i zavisnost od okoline. N e sm e
se ni verovati da ono sto je sam o zgrudvan oganj ima
blaenstvo, ni da po svojoj volji prim a ta kretanja. N e
go se njihova p u n a uzvienost m ora ouvati u svim a
oznakam a to ih prim enjujem o na takve predstave,
ukoliko iz njih sam ih ne proizlaze nesaglasnosti s njihovom uzvienou. U drugom sluaju, ba nesaglasnost (protivrenost) izazvae u dui najveu zabunu.
Zato se m ora prihvatiti i to da su se pri p rvobitnom izdvajanju ovih vrtloga u postojanju kosm osa pojavili i ta
neobilazna n u n o st i periodino ponavljanje kretanja.
Treba zatim im ati na um u da je zadatak nauke o
prirodi da tano ispita uzroke najvanijim pojavama, i
da se blaenstvo u ispitivanju nebeskih pojava osniva
ba na tom e, kao i na prouavanju nebeskih tela posm atranih prem a m erilu nebeskih pojava i svega onoga
to je jo srodno s tanou posm atranja koja uslovljava blaenstvo.
Osim toga, treb a obratiti panju na to da u tim
60

stvarim a nem a vaenja na viestruk nacin, ni mogunosti da stvar i drukije stoji. Jer u neprolaznoj i blaenoj prirodi nem a niega to bi moglo izazvati razdor
ili m a kakvo uznem irenje. I da to bezuslovno vai, moe se pojm iti m iljenjem.
to se, pak, tie samog utvrivanja injenica, na pri
m er zalaenja i izlaenja, okretanja i pom raenja ne
beskih tela i slinih pojava, to nita vise ne izaziva
blaenstvo saznanja. Stavie, oni koji znaju pojedine
injenice, ali ne poznaju sutinska odreenja i vrhovne
zakone, jednako su puni straha kao kad ih ne bi znali;
m oda su oni izloeni jo veim nespokojstvim a, kad
uenje izazvano ispitivanjem tih naroitih dogadaja
ne m oe nai nikakvo reenje zagonetaka n iti ih dovesti do kakva pogleda na red najvanijih stvari. Zato
nalazim o i vie uzroka okretanjim a, zalaenjima, izlaenjima, pom raenjim a i slinim pojavama, kao i kod
pojedinanih pojava. I pri tom ne treba sm atrati da
tru d oko tih stvari nije dostigao onu tanost koja vodi
naoj um irenosti i naem blaenstvu). I zato uzroke
nebeskim pojavam a i svem u nevidljivom treba uopte
prouavati tako da pored toga uzim am o u obzir kako
se kod nas u vie m ahova slino deava i kako se preziru oni koji u jednu ruku ne saznaju ono to se svagda
nalazi sam o u jednom obliku ili se deava, a u drugu
ruku ni ono to se zbiva n a m nogostruk nain, jer previdaju predstave koje proizlaze iz m notva distancija i,
naposletku, uopte ne znaju u kojim sluajevima duhovno spokojstvo nije m oguno, a u kojima je sasvim
m oguno. Ako, dakle, m islim o da se neto m oe dogoditi i ovako i na drugi nain, jer sm o ba to shvatili
da se ono m oe deavati na viestruk nain, stei emo
spokojstvo, isto onako kao kad znam o da se to deava
na osobit nain.
Pored svega toga, treba jo im ati na um u i ovo: najtea uznem irenost ljudskih srca izrasta otuda to se ta
nebeska bia sm atraju za blaena i neprolazna i to im
se u isti m ah pripisuju elje, radnje i naini dejstvovanja koji s tim njihovim odlikam a ne stoje u skladu;
61

ovom se kao rem etni m om enat pridruuje stalno oekivanje i nasluivanje nekog venog straha, izazvanog
uticajem m itova, ili i strah od bezoseajnosti u grobu,
kao da ona im a nekakva znaaja za nas; zatim , okoln ost da se u to stanje ne dolazi na osnovu jasnih pojm ova nego nekom podeenou u kojoj nem a rasudivanja. O tuda proizlazi da ovek doivljuje istu ili jos
intenzivniju uznem irenost ako ne ograniava ono to
je strano, kao to bi bio sluaj kad bi o tom im ao
odredena shvatanja. Ali nepom uenost nastaje onda
kad se ovek oslobodio od svega toga i postojano m isli
na celinu i n a ono to je najvanije.
Zato treba obraati panju na sadanje duevne pokrete i na opaanja, i to onde gde je re o zajednikom
na zajednika, a gde je re o vlastitom n a vlastita, kao
i na svu jasn o st rasuivake m o d za svaki pojedini
sluaj. Jer ako na to pazim o, onda em o pravilno n a d
uzrok naem nem iru i strahu i osloboditi se njih kad
sebi objasnim o uzroke nebeskim pojavam a i svemu
onom to ih prati i to ostalim ljudim a zadaje veom a
velik strah. .
Zavretak (83)
Ovim si, H erodote, dobio kratak nacrt glavnih uenja o prirodi svemira. Ako se prijatelji budu pridravali
ovog uenja s najveom tanou, ono e, ako neko i ne
pode dalje da p ro u d svaku pojedinost, ipak zadobiti
neuporedivo jak uticaj na ostale ljude. Jer ono e m o d
objasniti m noge stvari iz onoga to sam u svome celokupnom prouavanju jasno izloio; i onom e ko ga zadri u pam enju, ovaj nacrt pruae trajnu pom o. Jer
on je takav da e i oni koji su ve dovoljno ili sasvim
prodrli u pojedinosti, svoja prouavanja celokupne pri
rode s najvedm uspehom produiti ako se oslone na
posm atranja ove vrste; a svi oni koji jo ne pripadaju
poznavaocim a koji su sve savladali m o d e na osnovu
onoga to ovde rekoh i bez p o m o d ive rei, u najkraem vrem enu stei pun pregled glavnih uenja i zado
biti duhovno spokojstvo.
62

POSLANICA MENEKEJU
EPIKUR POZDRAVLJA MENEKEJA
Uvod. Nunost filosofije za svako doba starosti (122)
Ni kad je neko m lad neka ne okleva da se bavi fflosofijom, ni kad je star neka ne sustaje u filosofiranju.
Jer ni za koga nije suvie rano i ni za koga suvie kasno
da se stara za zdravlje svoje ue. A ko tvrdi da ili jo
nije vrem e za filosofiranje ili da je vrem e ve prolo,
lii na onoga koji tvrdi da za blaenstvo vrem e ili nije
dolo ili ga vise nem a. Zato i m ladi i starac treba da
filosofiraju, jedan da se u starosti podm ladi dobrim a
rad u ju d se onom e to je prolo, a drugi, da istovre
m eno bude i m lad i star jer ne boji se onoga to te
dod. T r e b a , d a k l e , d a se s t a r a m o z a o n o
t o s t v a r a b l a e n s t v o : j e r ako je ono tu, onda
im am o sve, a nije li ono tu, onda d n im o sve da ga
steknem o.

Uenje o bogovima; njihovo blaenstvo i njihova

neprolaznost. Lana miljenja ljudi (123-124a)
Na to sam te neprestano podsticao, to i d n i i vebaj se u tom e, sm atraju d da se osnovi blaena ivota
sastoje u ovom:
Pre svega: sm atraj boga kao neprolazno i blaeno
bie, onako kako i opte m iljenje o bogu kazuje, i ne
63

dodaji nita to bi njegovoj neprolaznosti bilo strano

ili njegovoj blaenosti neprilino. Misli o njem u da je
istina sve to m oe obezbediti njegovo blaenstvo i
njegovu neprolaznost. Jer bogovi postoje; i jasno je
saznanje o njim a. Ali nisu onakvi kako ih ljudi sebi
predstavljaju, jer kako ih ljudi zamiljaju, oni takvi ne
m ogu postojati. Nije bezboan onaj ko porie bogove
svetine, nego onaj ko bogovima pripisuje ono to svetina o njim a m isli. Jer ono to svetina o bogovim a iskazuje to nisu jasni pojmovi, nego kriva nasludvanja.
Prem a tom e iskazivanju, bogovi zlim ljudim a nanose
najveu tetu a dobrim a daju korist. je r kako su ljudi
sasvim obaveteni sam o o svojim vrlinam a, oni prihvataju sam o bia koja na njih lie, a sve to nije takvo,
oni sm atraju za tude.)
Uenje o smrti. Smrt ne treba ni traiti ni strahovati od nje
(124b-127)
Navikavaj se na m isao da se s m r t n a s n i t a
n e t i e: Jer svako dobro i zlo osniva se na opaanju,
a sm rt je gubitak Opaanja. Zato pravo saznanje da se
sm rt nas nita ne tie om oguava nam uivanje u
onom to je sm rtno u ivotu. Jer nam ne dodaje neogranieno vrerhe, nego nam oduzim a enju za besm rtnou. Jer u ivotu nem a niega stranog za onogakoji je pravo shvatio da niega stranog nem a u neivljenju! Stoga je lud onaj ko govori da se boji sm rti, ne
zato to e m u ona izazivati alost kad je tu, nego zato
to mu alost izaziva sada ako je pred sobom vidi. Jer
ono to nas ne m u d kad je zaista tu m oe u nam a izazvati samo nitavan bol kad se samo oekuje.
Dakle, najstranije zlo, sm rt, nita nas se ne tie, jer
dokle god mi postojim o, nem a sm rti, a kad sm rt dode,
nas nee vise biti. O na se ne tie ni ivih ni m rtvih; jer
ive ne dodiruje, a m rtvi ne postoje vise. Velika sveti
na, dodue, as izbegava sm rt kao najvee zlo, a as je
trai kao prestanak nevolja u ivotu. M udrac, naprotiv,
niti ivot odbacuje n iti se boji neivljenja. Jer niti m u
64

je ivot na dosadi niti sm atra da je neivljenje neko zlo.

Kao to pri izboru jela ne uzim a prosto veu kolidnu,
nego onu koja m u je najprijatnija, tako on i vrem e ne
uiva ono koje je najdue, nego ono koje je najprijatnije.
A ko opom inje da m ladi treba lepo da ivi, a starac
lepo da um re, taj je lud ne sam o zato to je ivot takav
da ga vredi voleti, nego i zato to je briga za pohvalan
ivot isto to i briga za pohvalnu sm rt.
Kudikamo gore m isli onaj ko kae:
Najbolje ne biti roden a kad sam roen, to bre da odem u Hadove dvore. Ako on to govori iz uverenja, zato se onda ne rastane sa ivotom? Ta bilo m u je slobodno da to odm ah
u d n i ako je zaista tvrdu odluku doneo. Ali ako je to
sam o podsm evanje, onda je lud to se podsm eva ono
m e to podsm evanje ne podnosi. Treba upam titi da
budunost nije ni sasvim u naoj vlasti ni sasvim izvan
nae vlasti. O nda je nikad neem o oakivati kao neto
to e pouzdano dogoditi, ni oajavati kao nad neim
to se nee dogoditi.
O prirodnim i nitavnim udnjama (127b -128)
Potom , treba voditi rauna o tom e da su jedne p o u d e p r i r o d n e , a d r u g e n i t a v n e . O d prirodnih jedne su nune, a druge sam o prirodne. O d nunih
naposletku jedne su nune za blaenstvo, druge za telesnu prijatnost, a tree za sam ivot. N epom ueno
posm atranje tih stvari d n i da znam o ta treba odabirati i ega se treba kloniti r a d i t e l e s n o g z d r a v ljai nepom uenog duevnog spokojstva,
jer je to svrha blaenog ivota. Radi toga sve dnim o:
da ne oseam o ni bol ni strah. A kada to jednom postignem o, prestaje svaka bura u dui, jer tada ivo bie
ne treba vie da ide za n e d m to m u nedostaje, i da
trai n eto drugo to bi m u izazvalo i obezbedilo oseanje kako duevnog, tako i telesnog zdravlja. Jer onda
nuno traim o zadovoljstvo kad nas odsustvo zado-

65

voljstva boli. A kad nas nita ne boli, onda zadovolj

stvo i ne tralim o .
Q zadovoljstvu i njegovu odnosu prema bolu (129-130a)
Zato i kaem o d a j e z a d o v o l j s t v o p o e t a k i
k r a j b l a e n o g i v o t a . Jer sm o saznali da je ono
prvo i uroeno dobro, ono je polazite za svako odabiranje i svako izbegavanje, i njem u se vraamo kad o s e anjem kao m e r i lo m oc e n ju j em o svako do
b r o . I kad je ono prvo i uroeno dobro, zato i ne
biram o svako zadovoljstvo, nego se deava da ponekad
preko m nogih zadovoljstava prelazim o kad nam od
njih nastaje suvie velika neprijatnost. I za m noge bolove sm atram o da su bolji nego neka zadovoljstva kad
posle dugotrajnog podnoenja bolova nastaje vee za
dovoljstvo. Samo za sebe, dakle, svako je zadovoljstvo
po svojoj vlastitoj prirodi dobro, ali nije svako i pred
m et naega izbora, kao to je sam po sebi i svaki bol
zlo, a ipak ne treba u svakoj prilici kloniti se svakoga
bola. Samo tanim u p o r e i v a n j e m i o d m e r a v a n j e m i korisnog i tetnog treba sve to ocenjivati.
Jer u izvesnim vrem enim a i dobro uzim am o za zlo i,
obrnuto, zlo za dobro.

O samodovoljnosti. Epikur ne ui razuzdan ivot

(130b-132a)
A i sam odovoljnost (autarkiju) sm atram o za veliko
dobro, ne da u svakom sluaju m alim budem o zadovoljni, nego da se, ako nem am o m nogo, zadovoljavam o malim, tvrdo uvereni da izobilje najslae uivaju
oni koji ga najm anje potrebuju, i da se sve ono to je
prirodno lako se m oe pribaviti, a to je tato teko se
pribavlja, i da skrom ne orbe daju jednako zadovolj
stvo kao i raskona sofra, kad se sam o ukloni bol od
oseanja gladi, i da hleb i voda izazivaju najvee zado
voljstvo kad ih neko uzim a ko ih zaista potrebuje. Navikavanje, dakle, na p ro stu a ne na suvie obilnu hranu
66

pribavlja ne sam o puno zdravlje nego ini oveka i

sprem na da podm iruje nune potrebe ivota, i sedam o
li od vrem ena do vrem ena za obilniju sofru, to e u
nam a stvarati bolje raspoloenje i uinie da pred udim a sudbine ne budem o plaljivi. Kad, dakle, kaem o
d a je z a d o v o l j s t v o s v r h a i v o t a , n e m i s l i mo tim e na u iv a n ja o b lap o rn ik a i na ona
k o j a s e s a s t o j e u s a m o m u i v a n j u , i kao to
m nogi m isle koji to ne znaju i koji se s nam a ne slau
ili koji nas naopako shvataju, n e g o m i s l i m o n a s t a nje u k o j e m je te lo bez bolova, a d u a bez
u z n e m i r e n j a. Ni terevenke i buran ivot, ni uivanje s lepim deacim a i enam a, ni uivanje riba i svega
onog to prua Bogato snabdevena sofra, - sve to ne
ini ivot prijatnim , nego trezveno razmisljanje koje
ispituje razloge za svako odabiranje i izbegavanje i rastura m iljenja iz kojih najvie nastaje uznem irenje u
dui.

Uoenje o razboritosti, koja saznaje nunu vezu izmeu

vrline i zadovoljstva (132b)
Z a sve to poetak i najvee dobro jeste u v i a v n o s t. Zato je uviavnost dragocenija i od Filosofije,
jer iz nje izrastaju sve ostale vrline, i ona ui da prijat
nim ivotom nije m oguno iveti ako se ne ivi razboritim , lepim i pravednim ivotom, ali ni razboritim ,
lepim i pravednim ivotom, ako se ne ivi ivotom pri
jatnim . Jer v r l i n e s u v e z a n e z a p r i j a t a n i v o t , i prijatan ivot ne m oe se od njih odvojiti.

Pohvala mudracu kojije sve saznao (133)

Jer koga, n a primer, sm atra boljim od onoga koji i
o bogovim a pobono m isli i koji se sm rti uopte ne
boji i koji je o svrsi prirode dobro razm islio i koji je
jasno shvatio da se najvea m era dobara lako m oe po67

stii i njom e ovladati, a da najgora zla brzo prolaze i

bolovi od njih samo kratko traju? A subinsku nun o st koju su neki uveli kao gospodara svega, ismejava
(i ak tvrdi da neto nastaje, dodue, zbog nunosti a
drugo od sluaja, a neto od nas, jer n unost vlada
neogranieno, dok je sluaj nepostojan, a to je od nas
to je bez gospodara, jer ga m oe pratiti kako prekoravanje, tako i pohvala).
SAD RAJ

0 nunosti i sluaju (134-135a)

Jer bilo bi bolje prikljuivati se priam a o bogovima,
negoli robovati sudbini kako je postavljaju oni ija se
filosofija bavi prirodom . Jer one prie ostavljaju nadu
da se bogovi m ogu da um ilostive poastim a koje im se
ukazuju, a sudbina im a neum oljivu nunost.
Sluaj, m eutim , m udrac ne sm atra ni za boga, ka
ko misli svetina (jer bog nita ne radi bez reda) a ni za
nepostojan uzrok (jer ne m isli da on daje ljudim a do
bro ili zlo za blaen ivot), nego d a je ishodite velikih
dobara ili zala. Sm atra da je bolje razborito biti nesrean nego bez razboritosti biti srean. Jer bolje je kad
se u radnjam a pravilan sud ne ispuni, negoli kad se nepravilan sud sluajem ispuni.

Dr Milo N. uri: Epikurov ivot,

njegovo uenje i njegova kola............................. 5
Osnovne misli .................... ........................................39
Poslanica Herodotu .................................................... 45
Poslanica Menekeju ......... .......................................... #3

Zavretak
O tom e, dakle, i o onom to je tom e slino, i danju
i nou razmiljaj sam i zajedno sa drugim a sebi jednakim a, pa nee nikada, ni na javi ni u snu, biti uznem iren, i ivee kao bog m eu ljudim a. Jer ni na koje
sm rtno bie ne lii ovek ako ivi m eu besm rtnim
dobrim a.

68

69

Filozofske teme
Epikur
O SN O V N E M ISLI
POSLANICA H E R O D O T U
I POSLANICA M ENEKEJU
Prevod s nem akog
D r M ilo N . uri
Zi3 izdavaa
D ijana D ereta
David D ereta
G lavni urednik
P etar V. A rbutina
Urednik
Vita M arkovi
L ikovno-grafika oprem a
M arina Slavkovi
Prvo D E R ETIN O izdanje
ISBN 86-7346-498-6
Tira
1000 prim eraka
Beograd 2005.
Izda va / Stam pa / Flasman
G rafiki atelje D E R E T A
V ladim ira Rolovia 94a, 11030 Beograd
tel./faks: 011/ 23-99-077; 23-99-078
w w w .dereta.co.yu, office@ dereta.co.yu
Knjiare D ERETA:
K nez M ihailova 46, tel.: 011/ 30-33-503, 2 627-934
B anovo brdo, D ostojevskog 7, tel.: 011/30 58 707, 556-445

1. Milo Arsenijevi: VREME I VREMENA

2. Vasilij Vasiljevi Rozanov: OSAMLJENOSTI
3. Seren Kjerkegor: PONAVLJANJE
4. Epikur: OSNOVNE MISLI