Redakcija KULTIVIE: Potovanje gospodo draga.

Sa nama je Stefan Megi basista

benda Mentalna Korekcija, moe li ukratko predstaviti bend?
Stefan Megi: Mi smo bend Mentalna korekcija. Nastali smo leta 2012 godine, i tek pre tri
meseca smo izbacili prvi materijal. Sviramo rokenrol u pravom smislu te rei. I krajnje je
vreme da se ljudi upoznaju sa naim radom.
Redakcija KULTIVIE: Kako ste doli na ideju da date ovo ime bendu?
Stefan Megi:Naravno postoji mnogo pozadinskih pria i razloga, naveu jedan neozbiljni,
jedan ozbiljni. Naime, bili smo u problemu jer smo postojali, a nismo znali kako da se
zovemo. Ime je uvek bilo problem u naim misaonim sklopovima. Jednog hladnog aprilskog
popodneva gitarista David i peva Zjali su ekajui zajednikog prijatelja iz revolta krenuli
da ga vreaju. Neko od njih je rekao, pa gde je ovaj mentol, iz toga je proizala Mentalna
korekcija. To je istorijska pozadina. Ako bi smo morali da analiziramo svoje ime na drugim
nivoima, rekao bih da predstavlja ono to je ba potrebno svima u naoj okolini. Mentalna
korekcija predstavlja jedini izlaz iz magnovenja, to je onaj cik pred buenje. Naalost,
ukapirali smo da je veina ljudi uspavana, ne vide dalje od svog patetinog ivota. U teoriji
Mentalna korekcija bi trebala da ih osvesti i vrati meu ive. Samim tim na cilj je dvostruk.
Redakcija KULTIVIE: uli smo EP Mentalna korekcija, moete li blie odrediti ta
tano svirate?
Stefan Megi:To je ba komplikovano pitanje jer smo mi faktiki etiri individue, ljudi koji u
privatnim ivotima funkcioniu zasebno, na sreu ta individualnost utie i na na stil sviranja.
Samim tim ne bi smo mogli da se deklariemo, niti imamo ikakvu elju to da uradimo. Mi
smo Mentalna korekcija, ne poredimo se ni sa kim, niti imamo elju. Neka to urade oni koji
nas budu sluali?
Redakcija KULTIVIE: Da li postoji odziv, kako reaguju ljudi?
Stefan Megi:Naalost, u doba interneta samo-promocija je sve. Onoliko koliko smo mogli
mi smo to uradili, i dalje pokuavamo da pribliimo ljudima nae ideje u vidu pesama, na taj
nain to emo provoditi sate i sate na internetu, kliktajui i ekajui neko da te uje. Internet
promocija podrazumeva danas jedan veliki, ako ne i najvei, deo promocije, dok su konkretne
varijante otile u drugi plan. U svakom sluaju problem je u tome to ljudi ne ele da uju
neto novo, u gomili osrednjih bendova izgubili su entuzijazam koji im ak ne dozvoljava da
sa panjom osmotre, uju i prisustvuju. Na svirkama je drugaija atmosfera, ne bih da budem
surov, ali stvarno niko nije nikada imao zamerku na na nastup uivo, to je ujedno i poenta
benda. E sad ko su ti ljudi koji dolaze na svirke, u tome lei najvei problem? Mahom su
sastavljeni od ortaka i ponekog sluajnog prolaznika koji postaje inficiran posle koncerta.
Priamo o Beogradu, u klubovima irom Srbije publika je zahvalnija, no ljudi koji dre te
klubove ne vole da rizikuju samim tim dozvoljavaju svirke samo afirmisanim bendovima. Na
kraju se sve svodi na broj lajkova i pregleda na ju tjubu i po tome se posmatra jaina nekog
benda, tako da se vraamo na poetak. Najbanalnije reeno, bendovi koji prelaze hiljadu i
lajkova i preko dve hiljade pregleda ulaze u zonu blago-afirmisanih bendova. Tako
funkcionie scena u Srbiji!!

Redakcija KULTIVIE: Ko pravi vae pesme imate li autora sa strane ili ste vi ti koji
sve smiljaju?
Stefan Megi:Naravno da smo mi, zar bi iskrenost pesme bila na nivou da nismo mi ti koji
stvaraju. Uloge su podeljene, David doe sa muzikom, ja sa tekstom i na licu mesta mi to
pretvaramo u pesmu. Svi smo zadueni za sve, svojom raznolikou menjamo i
prilagoavamo ideju u konstrukt, posle nekog vremena to se pretvori u pesmu koju sviramo
na nastupima.
Redakcija KULTIVIE: Tekstovi su vam drutveno angaovani, smatrate li da je
angaovanost bitna kod jednog benda?
Stefan Megi:Ja iskreno smatram da bend bez angaovanosti nije bend. U pravom smislu te
rei ja imam problem i elim da ga reim, elim da pokaem svoje nezadovoljstvo, elim da
pokaem ta mi smeta i kako bih to reio, pa sad kada nee niko da me slua bez instrumenta,
ue me u zajednitvu s njim. Jer dolo je vreme kao to sam gore naglasio masovnog
spavanja, te smo mi svoj cilj podigli na vii nivo. elja da probudimo raju iz hibernacije, da se
pokrenu malo, ljudi su postali pasivni. Ne postoji gora stvar od a-na-na varijante koja je sada
u popularnosti. Bendovi koji pevaju o ljubavi, o nekim idiotizmima. Nije da nipodatavam,
niti vream bilo koga svako ima pravo da peva o onome to eli, no dananja popularna scena
govori o tome da je lake probiti se sa hitiem koji nema neku jainu, niti unutranju vrednost,
nego sa pesmom koja analizirana iz svakog ugla predstavlja umetniko delo. Nivo je dodirnuo
donju granicu, to je kao u knjievnosti, danas se itaju koje-kakvi biseri svetske knjievnosti u
vidu Grabljivice i Ivane Kuzmanovi i tome slino dok neko sa ozbiljnim delom osueno gubi
volju za radom. Osrednjost je problem sa kojim se suoavaju marginalizovane umetnike
scene.
Redakcija KULTIVIE: I svakog dana, Sunce je hrana. A kada ne sija, Agonija!
Pojasnite malo ta ste eleli rei?
Stefan Megi:I da upropastim ljudima njihovo vienje pesme. Smatram da je ideja
transparentnija da vie ne moe biti. Vezana je za priu o svakodnevnici, nita novo nisam
rekao samo sam preslikao stvarnost i dobio neto to bi nekada delovalo kao satira, sada je
samo slika sveta. Moda bi danas satira predstavljala stvari kakve bi trebale da budu, sad smo
ve zali u neke druge sfere.
Redakcija KULTIVIE: Kako vidite Mentalnu korekciju za deset godina?
Stefan Megi:Kao slavne i popularne! Imaemo sve ono to smo oduvek eleli! A to sve
zbog vas!! tancovaemo pesme, dok nas ne pojede surova realnost i ivot kojim smo
okrueni.
Redakcija KULTIVIE: I za kraj ta bi ste dodali?
Stefan Megi:Vidimo se na svirkama, ne budite lenji. ivot je surov uivajte u ivotu! I jo
neto:

ovek je bolestan, njegovo ime ne vai,

To to si sakrio, sada pred svima potrai,
Ne prihvatam vie sve te vae lai,
Ogladneo si vue prvo dlaku pokai!