1.

Veba: Geotehniki istrani radovi

1. Veba: Geotehniki istrani radovi

1.1 Svrha istranih radova
Bez obzira da li se graevinski objekti (zgrade, mostovi, tuneli i sl.) neposredno oslanjaju na
tlo ili stenu ili se koriste kao materijali za graenje (putevi, eleznica, nasute brane, i sl.), vano
je poznavati sve pouzdane informacije o njima. Za obezbeenje ovih informacija sprovode se
geotehniki istrani radovi kojima se odreuje prostorni poloaj slojeva tla, njihova debljina i
prostiranje, i dubina nivoa podzemne vode. Pored ovih podataka neophodno je obezbediti i
podatke o inenjerskim osobinama tla, kao to su njegova vrstoa i deformabilnost, kao i sve
druge neophodne pokazatelje u zavisnosti od namene i vanosti objekta koji se gradi.
1.2 Planiranje terenskih istranih radova
Geotehnike istrane radove treba paljivo planirati, i ako je potrebno mogu se izvoditi u
fazama, npr. preliminarna, glavna ili detaljna i dopunska ili kontrolna istraivanja. Sam obim
radova zavisi od veliine i vanosti objekta, a vrlo esto, ali na alost, i od predvienih novanih
sredstava. Svakao treba spomenuti i tehniku opremeljenost izvoaa geotehnikih istranih
radova i njihovu strunost, kao vane elemente kvaliteta prezentacije prikupljenih podataka.
Pre izvoenja samih geotehnikih istranih radova, potrebno je prethodno prikupiti i sve
druge podatke koji mogu biti vani za planiranje istih ili su veoma bitni za budui objekat. To
podrazumeva prikupljanje topografskih, hidrolokih, geolokih i seizmolokih podataka,
podataka o podzemnim i nadzemnim objektima, podataka o objektima infrastrukture (vodovod i
kanalizacija, telefon, kds, toplovod, gas, energetika, itd.), razne arhivske dokumente ili
arheoloke podatke, podatke o istranim radovima za susedne objekta, podatke iz
geotehnikog katastra, ako on postoji i sl. Vrlo je uputno i korisno razgovarati sa ljudima,
pogotovu starijim, koji ive u neposrednoj blizini budueg objekta, jer ovo je nekada i jedini izvor
ovih prethodnih informacija koji svakako treba kritiki prihvatiti.
Nakon prikupljanja svih dostupnih podataka a imajui u vidu objekat za koji se planiraju
istrani radovi, radi se program istranih radova kojima se predvia vrsta i obim tih radova,
vrsta opreme za izvoenje kao i preliminarna cena kotanja tih radova. Osim toga predvia se
vrsta i kvalifikovanost radne snage kao i struni nadzor nad izvoenjem istranih radova. S
obzirom na specifinost ovih radova ne retko je potrebno u toku izvoenja ovih radova
korigovati sam program istranih radova ili izvriti odgovarajua prilagoavanja u skladu sa
novonastalom situacijom na terenu.
1.3 Metode terenskih istranih radova
Kao to je ve reeno, obim i vrsta istraivanja zavise od dimenzija objekta, njegove vanosti
kao i osobenosti terena na kome se predvia gradnja. Uobiajena geotehnika istraivanja koja
se sprovode sastoje se od sledeih radova:
Beleke:

1. Veba: Geotehniki istrani radovi

izvoenje sondanih jama sa uzimanjem uzoraka. Koriste se kod lakih graevinskih

objekata, saobraajnica, pozajmita, pliih kanala i sl.
izvoenje sondanih bunara i/ili galerija. Izvode se izuzetno retko.
sondano buenje jama sa uzimanjem uzoraka. Primenjuje se kod veine
graevinskih objekata.
standardni penetracioni opiti (SPT) u buotinama
statiko penetraciono sondiranje (CPT) u kombinaciji sa buotinama
geofizika ispitivanja (ne esto)

Sondane jame: u zavisnosti od vrste tla mogue ih je skoro uvek izvesti, mainski ili runo,
mada je njihova dubina relativno ograniena i uslovljena njihovim obezbeenjem od
zaruavanja (sl.1). Najee dubine su od 1.5-3 m, izuzetno do 6 m. Posebnu panju treba
obratiti na bezbednost radnika prilikom uzimanja (kartiranja) uzoraka, osiguranjem strana jame
od zaruavanja odgovarajuim podgradama. Ukoliko se iskop jame izvodi ispod nivoa
podzemne vode a tlo je velike vodopropusnosti mora se obezbediti njeno crpljenje (uklanjanje),
to nekad predstavlja razlog zbog kojeg ih uopte i nije mogue izvoditi.
U
sondanim
jamama
mogue je vizuleno sagledati
granice
slojava
tla,
njihovu
uslojenost, debljinu, boju i sl.
Mogu se uzimati poremeeni i
neporemeeni uzorci (kocke) tla, a
mogu se raditi i neki terenski opiti
u samoj jami u zavisnosti od vrste
tla, kao to je opit depnim
penetrometrom,
minijaturnom
krilnom sondom ili opit probnog
optereenja krunom ploom na
dnu sondane jame.

Slika1. Sondana jama

Sondni bunari i galerije: sondani bunar se primenjuju za vee dubine sondiranja (preko 5 m)
uz obavezno i sistematsko podgraivanje, i mogu se izvoditi u svim vrstama tla. Dobra strana
sondanih bunara je mogunost veoma detaljnog i tanog kartiranja granica slojeva, vrste i
Beleke:

1. Veba: Geotehniki istrani radovi

stanja tla. Mogue je njihovo izvoenje ispod nivoa podzemne vode ali uz obavezno crpljenje,
pri emu treba voditi rauna da ne doe do hidraulikog sloma dna bunara.
Galerije se obino izvode uz neku padinu ili sa nekog nivoa prethodno iskopanog
sondanog bunara u horizontalnom pravcu. Posebnu panju pri izradi galerija treba posvetiti
osiguranju od zaruavanja. Ako se izvodi ispod nivoa podzemne vode mora se osigurati njeno
dreniranje, dok u veoma vodopropusnim tlu nije ak ni mogue njeno izvoenje.
Iz obe vrste ovih ,,iskopa,, mogue je uzimanje poremeenih i neporemeenih uzoraka
dok je u galeriji mogue i izvoenje nekih terenskih opita.

Slika 2. Sondani bunar i galerija

Sondano buenje: primenjuje se u skoro svim vrstama tla, moe se sondirati na veim
dubinama, lako se izvodi i pojava podzemne vode ne izaziva vee zastoje u radu. Postoje dva
naina buenja: runo (u razvijenom zemljama veoma retko) do dubine od nekoliko metara i
mainsko gde se moe postii dubina buenja i do nekoliko kilometara (naftne buotine,
ispitivanja rudnih leita i sl.). Uopte, sondano buenje moe biti perkusiono (udarno),
rotaciono ili kombinovano i primenjivo je za oba naina buenja, runo i mainsko.
Laka runa garnitura (Slika 3) za sondano buenje zbog svoje male teine,
pokretljivosti i brzine rada su veoma pogodna za rad na nepristupanim terenima ili u uslovima
ograniene visine, npr. podrumske prostorije postojeeg objekta. Koristi se za preliminarna
istraivanja, za ispitivanja za potrebe fundiranja lakih objekata. Dubina buenja koja se mogu
postii runim garniturama se kreu od 5 7 m, pod uslovom da su zidovi buotine stabilni
odnosno da nema njihovog zaruavanja. Ispod nivoa podzemne vode, u krupnozrnim
materijalima kao to je pesak ili ljunak, primena ovog naina sondiranja je veoma ograniena ili
skoro nemogua. Iz ovakvih buotina uglavnom se uzimaju poremeeni uzorci dok je u
sitnozrnim materijalima mogue i uzimanje malih neporemeenih uzoraka.

Beleke:

1. Veba: Geotehniki istrani radovi

Slika 3. Laka runa garnitura za buenje

Kada je potrebno buiti na veim dubinama i ispod nivoa podzemne vode, naroito ako su u
pitanju krupnozrni materijali, onda se zidovi buotine moraju stabilizovati oblonim kolonama
(eline cevi) da ne bi dolo do zaruavanja zidova buotine. To zahteva vee i tee rune
garniture za buenje u vidu jednog tronoca (trougaoni toranj) sa vitlom, uetom koje je
prebaeno preko koturae na vrhu tronoca i povezano sa buaim ipkama. Na kraju tih
buaih ipki mogu se privrstiti razni alati za buenje i uzimanje uzoraka (Slika 4).

Slika 4. Runa garnitura za buenje

Beleke:

1. Veba: Geotehniki istrani radovi

10

Za mainsko buenje postoji velik broj tipova buaih garnitura sa kojima uglavnom sprovodi
rotaciono buenje. Napredovanje buenjem po dubini ostvarije se nanoenjem torzionog
momenta na buai pribor preko rotacione glave (Slika 5). Tako razlikujemo buae garniture
koje koriste spiralna svrdla i jezgrene cevi za napredovanje buenja po dubini.

Slika 5. Mainska garnitura za buenje

Spiralno svrdlo se uvre u tlo zajedno sa buaom glavom koja je sa buaom ipkom
povezana sa pogonskom jedinicom. Pri tom na svrdlu ostaje potpuno poremeen materijal sa
kog se moe uzeti poremeen uzorak. Ako je buotina stabilna na buau ipku se moe
montirati elini cilindar i sa dna buotine uzeti neporemeen uzorak. U pogodnom tlu dubina
buenja koja se moe postii iznosi od 30 50 m. Kad se buenje izvodi ispod nivoa podzemne
vode u krupnozrnim materijalima, npr. pesak, za osiguranje zidova buotine koriste se oblone
kolone (eline cevi).
Za buenje jezgrovanjem moe se koristiti ista pogonska jedinica kao kod buenja
svrdlom, ali na koji se montira druga vrsta pribora za buenje. Za buenje se koristi kruna za
buenje koja se nalazi na donjem kraju jezgrene cevi koja rotira zajedno sa buaom ipkom
pomou pogonske jedinice i jezgrenih cevi sa kojima se vadi jezgro iz buotine. Na ovaj nain iz
tla se iseca jezgro kontinualno po celoj dubini buotine koje je praktiki nepremeeno iz koga se
mogu uzimati i poremeeni i neporemeeni uzorci. Postoji velik broj tipova jezgrenih cevi,
dvostruke, trostruke, a jedna od njih je prikazana na Slici 6.
Beleke:

1. Veba: Geotehniki istrani radovi

11

Ovaj nain buenja podrazumeva primenu buaeg ,,fluida,, koji se pod pritiskom
ubacuje izmeu spoljnje i unutranje jezgrene cevi do mesta delovanja krune za buenje, da bi
se nakon toga kretanjem navie iznosio na povrinu usitnjen materijal koji je buaa kruna
svojim rotacionim delovanjem usitnila. Istovremena sa napredovanjem po dubini u unutranju
jezgrenu cev se utiskuje tlo koje se nakon punjenja jezgrene cevi izvlai zajedno sa priborom na
povrinu i odlae u posebne sanduke za uzorke. Buai fluid moe biti voda ili glinovita
(bentonitna) suspenzija. I u ovom sluaju ako je potrebno obezbeenje zidova buotine od
zaruavanja koriste se oblone kolone od elinih cevi.

Slika 6. Postupak buenja jezgrovanjem

Beleke:

1. Veba: Geotehniki istrani radovi

12

1.4 Uzimanje uzoraka (SRPS U.B1.010;2000)

U gotovo svim geotehnikim istranim radovima podrazumeva se uzimanje uzoraka. Postoje
dve glavne vrste uzoraka koji se uzimaju iz sondanih buotina ili skopa (jama, bunara, galerija i
sl.) a to su:
- poremeeni uzorci, i
- neporemeeni uzorci
Poremeeni uzorci: njihova struktura je poremeena usled naina njihovog uzimanja. Uzimaju
se sa buaeg pribora ili alata, ali se mogu dobiti i od neporemeenih uzoraka prilikom
odreivanja vrstoe i deformabilnosti. Koriste se uglavnom za terensku identifikaciju,
laboratorijska kasifikaciona ispitivanja i opite zbijanja tla.
Neporemeeni uzorci: su uzorci tla kod kojih nema znaajne promene svojstava u odnosu na
tlo iz kojeg su uzeti. Oni reprezentuju, to je mogue blie, stvarnu strukturu, vlanost i
poroznost originalnog tla.
Za uzimanje uzoraka tla primenjuju se sledee kategorije metoda:
-

kategorija A:

kategorija B:

kategorija C:

bez ili sa vrlo malo poremeaja strukture. Vlanost i poroznost

odgovara prirodnom stanju.
imaju poremeenu strukturu ali isti sastav i vlanost kao u
prirodnom stanju
uzorci sa potpuno poremeenom strukturom tla. Koriste se samo
za odreivanje sekvece slojeva.

Kvalitet uzoraka se klasira u pet (5) klasa. Klasiranje je pre svega zasnovano na mogunosti
provoenja odreenih laboratorijskih ispitivanja (vidi tabelu 1: SRPS U.B1.010:2000)
Klasa 1:
Klasa 2:
Klasa 3:
Klasa 4:
Klasa 3:

Beleke:

vlanost, zapreminska masa, vrstoa, deformacione i konsolidacione

karakteristike. Kategorija A.
vlanost, zapreminska masa, vrstoa
Kategorija A.
vlanost
Kategorija A, B.
ugradljivost
Kategorija A, B.
sekvence (rasprositranje) slojeva
Kategorija A, B, C.

1. Veba: Geotehniki istrani radovi

13

Poremeeni uzorci se uzimaju iz svakog sloja, u koliinama koje zavise od predviene vrste
ispitivanja i od vrste tla. Svaki uzorak koje uzme mora se naodgovarajui nain obeleiti,
skladititi i transportovati do mesta ispitivanja. Ako je potrebno, da bi se ouvala prirodna
vlanost stavljaju se u hermetike posude ili PVC kese.
Za uzimanje poremeenih uzoraka tla iz vezanog tla mogu se primeniti mainski i runi postupci
rotacionog istranog buenja, ili iz istranih iskopa, jama, bunara i sl.
Za uzimanje poremeenih uzroraka tla iz nevezanog tla mogu se primeniti mainski postupci
udarnog buenja, rotaciono buenje ili buenje sa jezgrovanjem uz korienje odgovarajueg
pribora, npr. ventil kaike, bukalice i sl.
Neporemeeni uzorci uzimaju se obavezno iz svakog sloja. Uzorci se mogu uzeti mainskim
buenjem pomou cilindara razliitih konstrukcija (Slika 7a i 7b), ili izborom iz delova jezgra
dobijenih rotacionim buenjem (Slika 8).

Slika 7a. Vrste cilindara za uzimanje neporemeenih uzoraka

Beleke:

1. Veba: Geotehniki istrani radovi

14

neporemeeni uzorci koji su uzeti cilindrima transportuju se do mesta ispitivanja u istim

cilindrima. Da bi se sauvala prirodna vlanost na krajeve cilandara stavlja se rastopljeni
parafin, ili poklopac ili se komplet pakuju u PVC kese. Svi uzorci se moraju propisno obeleiti sa
napomenom ta predstavlja dno a ta vrh uzorka. transport ovih uzoraka mora biti veoma paljiv
kako se ne bi poremetila njihova struktura usled udara ili vibracija prilikom transporta. Za
uvanje jezgara dobijenih rotacionim buenjem, koriste se drveni, limeni ili plastini sanduci
duine obino 1 m do 1.5 m. .

Slika 7b. Vrste cilindara za uzimanje neporemeenih uzoraka. Kaika za standardno

penetraciono ispitivanje (levo) i tankoidni cilindar sa klipom (desno)
Beleke:

1. Veba: Geotehniki istrani radovi

15

Slika 8. Dvostruka srna cev

Beleke:

1. Veba: Geotehniki istrani radovi

16

Uzimanje uzoraka runim putem iskopom veih blokova (Slika 9), ili utiskivanjem metalnog
cilindra u tlo vri se u sondanim jamama, oknima i sl. ovim postupkom dobijaju se uzorci
najvieg kvaliteta, tj. kase I, (kategorije A). Ovakav uzorak obavezno se mora zatititi na
oggovarajui nain od gubitka prirodne valnosti, prlivanjem uzorka parafinom ili pakovanjem u
PVC kese.

Slika 9. Postupak runog uzimanja blok - uzorka

Beleke: