VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENDMENT

U SAOBRAAJU-NI

SEMINARSKI RAD
TEMA: VRSTE RIZIKA
PREDMET: UPRAVLJANJE RIZICIMA

Mentor:
Dr.Miroslav Milutinovi

Student:
Slobodan Miljkovi 24-P/12

NI, novembar 2014

Sadraj

1. Uvod

2. Vrste rizika

3. Cisti rizik

4. Spekulativni rizik

5. Temeljni rizik

6. Rizici vezani za marketing

7. Rizici vezani za opremu

8. Rizici naplate kredita

9. Rizici vezani za zalihu

10. Poslovni rizici

11. Rizici od pozara, kradje i nesrecnog slucaja

12. Rizici vezani za vladinu regulativu

13. Upravljanje rizikom

14. Izbegavanje rizika ili smanjenje

10

15. Prihvatanje rizika

11

16. Transfer rizika

12

17. Primena odluke

13

18. Procena i ponovno ispitivanje

13

19. Zakljucak

14

1. Uvod
Svako poslovanje izloeno je velikom broju razliitih rizika do kojih dolazi zbog
neoekivanih I iznenadnih dogaaja. Rizik predstavlja opasnost, nesigurnost
ostvarivanja oekivanih rezultata poslovanja. To je stanje u kojem postoji
mogunost negativnog odstupanja od poeljnog ishoda koji oekujemo ili kome se
nadamo. Najvei rizik je, naravno, gubitak profita. Do njega dolazi kroz pojave
kao to su promena tranje od strane kupaca, konkurencija, poveanje trokova I
loe upravljanje. Medjutim, postoji I veliki broj I drugih rizika. Neki od njih se
mogu pokriti osiguranjem, dok se drugi opet ne mogu osigurati.
Upravljanje rizicima podrazumeva najpre upoznavanje njihovog karaktera I
sutine, zatim preduzimanje svih moguih raspoloivih sredstava I mera za njihovo
izbegavanje, zaustavljanje. Ukoliko je to nedovoljno I do njih mora da doe onda
treba odabrati najbolje, najefikasnije, najbezbolnije metode za njihovo reavanje I
prevazilaenje.
Poznato je iz prakse da postoje tri vrste rizika sa kojima se preduzetnici susreu.
Javljaju se rizici koji se u potpunosti ne mogu izbei, ali se mogu minimizirati,
odnosno svesti na najmanju moguu meru, zatim postoje rizici koji se u poslovanju
ne mogu izbei ,ni ublaiti, ve se preduzetnici moraju direktno sudariti sa njima, I
na kraju, postoje odreeni rizici koji se mogu sigurno I potpuno izbeci.

2. Vrste rizika

Svaki preduzetniki poduhvat a naroito u trinoj ekonomiji, je kretanje u

podruje neizvesnosti, koje krije opasnost neeljenih buduih posledica za ono to

se sada deava, u sadanjosti. Ta opasnost predstavlja ono to odreeni biznis ini

rizinim. Rizika ima na svakom koraku, u svakom biznisu, u ivotu uopte.
Rizici se mogu podeliti u tri glavne vrste, I cine ih:
- isti rizik
- Spekulativni rizik
- Temeljni rizik
Sa aspekta preduzetnitva rizik podrazumeva mogunost I odredjeni stepen
verovatnoe nastupanja nekog dogaaja ili dejstva sa nepovoljnim posledicama. U
domenu preduzetnitva mogunosti nastupanja dogaaja sa nepovoljnim dejstvom
su raznovrsne.
Rizik se moe posmatrati I sa ekonomskog I pravnog stanovita. Sa ekonomskog
stanovita rizik predstavlja verovatnou nastupanja nekog ekonomski tetnog
dogaaja. Sa pravnog stanvita rizik predstavlja mogunost nastupanja neizvesnog
dogaaja koji ne zavisi od volje zainteresovanog lica.
Rizik se javlja kada nismo u stanju da sa sigurnoscu predvidimo ishod neke
alternative, ali imamo dovoljno podataka da predvidimo stepen verovatnoe da e
se zeljeno stanje ostvariti. Stanje rizika uvek prati I verovatnoa. To je statistika
mera koja utvruje anse da e se odreeni dogaaji ili ishod uopte desiti, kao I
stepen njihovog ostvarenja.

3. isti rizik

isti rizik rezultira gubitkom ili bez gubitka, ali nema mogunosti dobitka. Primeri
istog rizika su:
-steaj kupca
-kraa ili saobraajna nesrea

-smrt kljune osobe- poar

Preduzetnik ne moe nita preduzeti da bi otklonio ist rizik.

4. Spekulativni rizik
Kod spekulativnog rizika postoji verovatnoa nastajanja I gubitka I dobitka.
Moemo navesti kao primer: ako preduzetnik odlui da uloi novac u zemljite gde
je procenio da e doi do gradnje ili druge dodatne rente I na osnovu toga proceni
da e njegova vrednost porasti, on e sa tom spekulacijom profitirati. Meutim,
slaba procena I druge nepredvidive okolnosti mogu smanjiti vrednost njegovog
ulaganja. Svako takvo ulaganje kvalifikuje se kao spekulativno, jer preduzetnik je
taj koji se svesno izlae riziku gde moe doi do gubitka.

5. Temeljni rizik
Temeljni rizik ne nudi mogunost izbora. Ovaj rizik pogaa sve poslove I ne
zaobilazi nikoga. Obino nastaje zbog ekonomskih, politikih, drutvenih ili
prirodnih sila koje doivljava drutvo. Specifini izvori ovog rizika su:
-inflacija
-zemljotresi
-poplave
-rat

6. Rizici vezani za marketing

anse za uspeh kod novog proizvoda ili ideje su male ili gotovo minimalne.
Gubitak uzrokovan neuspenim uvoenjem novog proizvoda moze biti poguban.
Jedan od naina minimiziranja rizika vezanih za uvoenje novih proizvoda jeste
probni marketing. ak I kada je proizvod uspeno uveden na trite, rizici I dalje
postoje. Svaki novi marketing program predstavlja potencijalni neuspeh.

7. Rizici vezani za opremu

Nabavka specijalnih postrojenja I opreme vezana je za velike rizike. Kada se
pojavljuje nova tehnologija, svaka kupovina tradicionalne opreme podlona je
izgledima za brzo zastarevanje. Medjutim, rizik e I biti prvi koji e se uputiti u
primenu nove opreme ili procesa. Skupa oprema kupljena da bi se proizvodio novi
udesni lek je beskorisna ako testovi pokau da je taj lek nesiguran za upotrebu.
Gotovo svaka odluka o nekoj vanoj nabavci, ak I odluka o kupovini osiguranja,
ukljuuje elemente rizika.

8. Rizici naplate kredita

Svaki put kada neka firma daje kredit kupcu, postoji opasnost da taj kupac nee
otplatiti dug. Rukovodioci kreditnih poslova moraju ispitati pouzdanost
potencijalnih kupaca u cilju eliminisanja rizika. Medjutim, ako su suvie pazljivi,
moe im se desiti da iskljue svakog ko je bilo kada zakasnio sa plaanjem. Tada
preuzimaju rizik ograniavanja prodaje svog preduzea.

9. Rizici vezani za zalihu

Zalihe takoe mogu predstavljati dilemu. Ako se ne obezbede
odgovarajue koliine roba, postoji mogunost da ponestane robnih zaliha. Za
preduzee moe biti katastrofalno da mu ponestane proizvoda usred agresivne
prodajne kampanje. Meutim, dranje velikih zaliha podrazumeva velike trokove
skladitenja I prevoza. One takoe predstavljaju potencijalnu opasnost od krae,
propadanja, zastarevanja I opadanja cene.

10. Poslovni rizici

Poslovni rizici se ogledaju u opasnosti da se raznim poslovnim aktivnostima ne
ostvari neoekivano I eljeno I da zbog toga napusti neto nepredvidivo, to
negativno utie na poslovanje. Poslovni rizici se vezuju za:
-marketing
-opremu
-naplatu kredita
-zalihe
-vladine regulative
-rizike od poara
-rizike od krae I
-nesrenog sluaja

11. Rizici od poara, krae i nesrenog sluaja

Sva preduzea su podlona gubicima usled poara, krae I velikog broja nesrenih
sluajeva. Pravna odgovornost rukovodeeg kadara I rastui problemi vezani za
odgovornost za proizvod, predstavljaju oblast u kojima su rizici najdramatinije
porasli I gde se esto koristi specijalno osiguranje.

12. Rizici vezani za vladinu regulativu

Rizike vezane za poslovanje uveavaju I izvesni zakonski propisi.

13. Upravljanje rizikom

Rizici u poslovanju su sastavni deo svakog preduzetnikog poduhvata. Upravljanje
rizikom je posebna poslovna funkcija iji je zadatak da identifikuje, oceni, upravlja
I kontrolie rizike poslovanja, tj.sistematski upravlja rizicima kojima je izloeno
poslovanje. Upravljanje rizikom je proces koji se bavi sistematskim istraivanjem
izloenosti riziku gubitka pojedine kompanije.
Upravljanje rizikom uz objektivnu I aktivniju procenu okruenja, oblikuje I
umanjuje loe rizike. Upravljanje rizikom obuhvata aktivnost usmeravanja I
pronalaenja najboljeg naina voenja organizacije prema njenim ciljevima. Prvo
je potrebno doi do adekvatnih informacija, pratiti I prouavati tua iskustva. to
je rizik vei isplati se vie se potruditi, jer e u protivnom I tete biti vee. Znai,
najbitnije je identifikovati I na vreme prepoznati rizik.

Postupak upravljanja rizikom obuhvata sledee faze:

-identifikovanje ciljeva
-identifikacija rizika
-procena rizika
-razmatranje alternative I odabiranje instrumenata za upravljanje rizikom
-primena odluke
-procena I ponovno ispitivanje
Prvi korak u upravljanju rizicima je identifikovanje ciljeva.Osnovni cilj upravljanja
rizikom jeste da se sauva efikasnost poslovanja, a to se prvenstveno odnosi na
efikasno ispunjenje obaveza I izbegavanje velikih finansijskih gubitaka koji bi
osiguraa mogli dovesti do bankrotstva. Humanitarni cilj je zatita zaposlenih od
povreda I nesrea. Ciljevi se mogu podeliti na ciljeve pre gubitka koji se odnose na
opstanak, stabilnost I kontinuitet rasta I razvoja, poslovanja I zarada, I ciljeve
nakon gubitka koji su vezani za ekonomiju poslovanja, reavanje iznenadnih I
spoljno stvorenih obaveza, drutvena I socijalna odgovornost. Bitno je da
preduzetnik identifikuje rizike. Neki rizici se odmah uoavaju dok je za neke
potrebno obaviti odreena istraivanja. Stalna I detaljna analiza finansijskih
izvetaja, statistiki podaci, upitnici. Da bi se identifikacija rizika uspeno
ostvarila, neophodno je da preduzetnik onosno menader uvek poseduje dobru
informaciju o karakteru, uzrocima I oblicima ispoljavanja rizika, kao I o nainima
za njihovo izbegavanje ili eliminisanje.
Procena rizika I procena finansijskih rezultata su tesno povezani. Generalno
posmatrano, sto je vei rizik, vei su finansijski prinosi. Zbog toga se profit esto
definie kao nagrada preduzetniku za preuzeti rizik. Preduzetnik treba da utvrdi
okolnosti koje potencijalno mogu da upropaste posao, ime se izbegavaju
kardinalni propusti. Znai, preduzetnik treba temeljno da analizira stepen
izloenosti gubicima.Posle identifikovanja I procene rizicika potrebno je adekvatno
pristupiti upravljanju tim rizikom.
Upravljanje rizikom smanjuje mogucnost gubitaka I trokove zatite ime se
postie optimum u ukupnim trokovima. Poznata su dva osnovna pristupa za
upravljanje rizikom I to su:

-kontrola rizika i
-finansiranje rizika
Kontrola rizika se ogleda u minimiziranju rizika kome su preduzetnik I preduzee
izlozeni.
Finansiranje rizika se odnosi na usklaivanje raspoloivih sredstava za pokrie
gubitaka koji proizilaze iz rizika koji preostaju posle primene tehnike kontrole
rizika. Postoje etiri osnovne tehnike kontrole I finansiranja rizika. Tehnike
kontrole su smanjivanje I izbegavanje rizika, dok su tehnike finansiranja rizika
prihvatanje I transfer rizika.
Pojednostavljeno posmatrano, upravljanje rizikom obuhvata dve faze upravljakih
aktivnosti:
-identifikaciju I analizu rizika, koji mogu da prouzrokuju tetu ili gubitak
-izbor I primenu najboljeg naina za eliminisanje svakog od ispoljenih rizika
Stav prema riziku moze biti:
-Izbegavanje rizika
-smanjenje rizika
-prihvatanje rizika
-pomeranje rizika
Preduzee moe da izbegne neke rizike koji su visoki u odnosu na dobit. To se
uglavnom ini preko supstitucije, provere i eliminisanja. Brojni se rizici mogu
izbei, ali ne svi.

14. Izbegavanje rizika ili smanjenje

Drugi nain odnosa prema rizicima jeste da se reducira potencijalni uticaj nekog
neeljenog dogadjaja. Mnoga preduzea imaju veliki broj proizvoda na svojim
proizvodnim linijama kako bi smanjile opasnost od zastarevanja nekog od njih.
Smanjenje rizika se ostvaruje kontrolom, obukom zaposlenih I dobrom praksom
rukovoenja.

15. Prihvatanje rizika

Kada ne postoje druge alternative, preduzee moe da preuzme odreene rizike.

Jedan od naina da se minimizira rizik jeste da se prepoznaju I predvide
potencijalni rizici. To obino znai da se ostavi po strani odreena novana rezerva
koja e se upotrebiti u sluaju da doe do gubitka. Takav oblik osiguranja naziva
se samoosiguranje. Ono se jednostavno I lako sprovodi. Samoosiguranje vie
odgovara velikim nego malim preduzecima. Mozda je najbolji nacin odnosa prema
poslovnim rizicima da se smanji verovatnost njihovog dogaanja. Mnogo je
razumnije ugraditi sistem tueva za gaenje poara nego platiti veu premiju za
osiguranje protiv poara.

16. Transfer rizika

Navedene tehnike pomau preduzecima da se zatite od mogunosti ili posledica
gubitka. Bolja solucija za problem rizika jeste da se taj rizik prenese na
profesionalne kompanije koje preuzimaju rizike, a to su osiguravajua drutva.
Preuzimanje rizika se ostvaruje adekvatnim samoosiguranjem. Preduzetnik mora
da stvara fondove za rizike u budunosti.

17. Primena odluke

Potrebno je odabrati neku od prethodno navedenih tehnika. Tehnika zadravanja
rizika moe se sprovesti sa ili bez fondova tj.sredstava, sa ili bez rezervi. Tehnika
spreavanja gubitka zahteva odgovarajui plan zatite od gubitka. Tehnika prenosa
rizika preko osiguranja zahteva odgovarajui izbor osiguravaa, odreivanje nivoa
I vrste osiguranja.

18. Procena I ponovno ispitivanje

Poslednja I bitna faza upravljanja rizikom. Rizici se stalno ponavljaju, nestaju,
stvaraju se novi. Neke tehnike prethodno uspeno primenjivane ne moraju u nekim
drugim okolnostima biti efikasne. Greke se dogaaju I zbog toga je potrebno
sprovesti ponovo ispitivanje kako bi bili sigurni u odluke. Ovo mora biti
kontinuiran postupak, stalno prisutan u preduzeu.
Upravljanje rizikom je umee koje esto deluje suprotno od postavki u preciznoj
analizi. Struno predvianje ima bitnu ulogu. Zbog toga preduzetnik mora traiti
strunu pomo osiguravajueg agenta, koji moe oblikovati program upravljanja
rizikom koji;
-tano utvruje rizike koji mogu prouzrokovati novane gubitke
-procenjuje koliko bi ozbiljni ti gubici mogli biti
-bira najprikladniji metod postupaka sa svakim rizikom

19. Zakljuak
Svaki preduzetniki poduhvat, a posebno u trinoj ekonomiji svojevrsno je
kretanje u podruju neizvesnosti, koje krije opasnost neeljenih buduih posledica
za ono to se radi u sadanjosti. Rizik predstavlja opasnost, nesigurnost
ostvarivanja oekivanih rezultata poslovanja. Upravljanje rizicima se esto
poistoveuje sa upravljanjem osigurljivim rizicima. Meutim, upravljanje rizikom
je iri pojam od upravljanja osigurljivim rizicima, koji je samo njegov sastavni
deo.
Riziku se treba paljivo pristupiti I pri svakoj znaajnoj preduzetnikoj odluci treba
odmeriti odnos dobitka I gubitka I pronalaziti naine da se rizik smanji na razumnu
meru. Dakle, treba upravljati rizikom. Da bi se preduzetnik sauvao od rizika mora
pokuati nai adekvatnu zatitu. Sva pravila za problematiku izbora zatite
sadrana je redosledu poslova koje treba obaviti da bi se kao rezultat dobila
odgovarajua zatita.

Koriena literatura
1. Dr.Miroslav Milutinovi, Upravljanje rizicima
2. Aleksandar Vasiljevi,Upravljanje rizicima
3. Dr.Mile Stojkovi, Bezbdnosni menadment