ArmCAD 6 Uputstvo

ArmCAD 6
program za izradu detalja armiranja

uputstvo za rad sa programom
[aurirano za Build 6103]
Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158
Sadraj
1. UVOD ......................................................................................................... 7
1.1
Potrebna konfiguracija raunara .............................................................. 7
1.2
Instalacija programa .............................................................................. 8
1.2.1
Pojedinana instalacija programa ................................................................. 9
1.2.2
Mrena instalacija .................................................................................... 15
1.3
Deinstalacija programa ........................................................................ 22
1.4
Pokretanje programa ........................................................................... 23
1.5
Osnovna koncepcija programa .............................................................. 25
2. CRTANJE OPLATE ..................................................................................... 28

2.1
Rad sa listom pozicija oplata (POZICIJE OPLATA) .................................... 28
2.2
Crtanje tipskih oplata (TIPSKA OPLATA) ................................................. 30
2.3
Crtanje pomonih linija za lake odreivanje poloaja armature

(POMONE LINIJE) .............................................................................. 38
3. CRTANJE IPKI U PODUNOM IZGLEDU ................................................... 39

3.1
Nova pozicija - proizvoljna ipka (PROIZVOLJNA) .................................... 39
3.2
Nova pozicija - tipska ipka (TIPSKA)..................................................... 50
3.3
Postojea pozicija - ista geometrija (POSTOJEA) .................................... 55
3.4
Postojea pozicija nova geometrija (REPREZENT) ................................. 61
3.5
Crtanje armature krstasto armirane ploe .............................................. 63
4. CRTANJE IPKI U SERIJI ......................................................................... 68

4.1
Konstantna serija u osnovi ................................................................... 68
4.2
Konstantna serija u podunom preseku .................................................. 82
4.3
Konstantna serija u poprenom preseku ................................................. 92
4.4
Promenljiva serija u osnovi ................................................................... 96
4.5
Promenljiva serija u podunom preseku ............................................... 111
4.6
Promenljiva serija u poprenom preseku .............................................. 115
4.7
Poploavanje ploe lunim ipkama ..................................................... 117
4.8
Poploavanje ploa serijama ipki ........................................................ 119
4.9
Poploavanje konstruktivnom armaturom ............................................. 129
5. CRTANJE IPKI U POPRENOM PRESEKU ............................................... 134

5.1
Pojedinano postavljanje ipki u poprenom preseku (POJEDINANO) ..... 134
5.2
Grupno postavljanje ipki du zadate linije (DU LINIJE) ........................ 138
5.3
Grupno postavljanje ipki u poprenom preseku (CEO PRESEK) .............. 143
5.4
Vaenje preseka ............................................................................... 154

Kreiranje poprenog preseka greda ....................................................... 155
Kreiranje poprenog preseka ploa ........................................................ 160
5.5
Skaliranje razmere poprenog preseka (PROMENA RAZMERE) ................. 169
6. KOTIRANJE IPKI .................................................................................. 172

6.1
Kotiranje ipki (KOTA) ....................................................................... 172
6.2
Specifikator ...................................................................................... 176
6.3
Multispecifikator ................................................................................ 177
6.4
Specifikator sa tablicom ..................................................................... 178
6.5
Specifikatori cele oplate ..................................................................... 179
6.6
Postavljanje simbola preseka (SIMBOL PRESEKA) .................................. 182
7. EDITOVANJE IPKI ................................................................................ 184

7.1
Rad sa bazom pozicija (BAZA POZICIJA) .............................................. 184
7.2
Editovanje ipki (EDIT ENTITETA) ........................................................ 203
7.2.1
Editovanje ipki u podunom izgledu ......................................................... 204
7.2.2
Editovanje serije ipki .............................................................................. 205
7.2.3
Editovanje ipki u poprenom preseku ....................................................... 207
7.2.4
Editovanje kota ....................................................................................... 209
7.2.5
Editovanje simbola preseka ...................................................................... 210
7.2.6
Editovanje simbola konstruktivne armature .............................................. 214
7.2.7
Editovanje specifikatora ........................................................................... 215
7.3
Promena rednog broja pozicije (PROMENA POZICIJE)............................. 217
7.4
Nastavljanje armature ....................................................................... 221
7.5
Viestruko nastavljanje armature ........................................................ 226
7.6
Sidrenje armature ............................................................................. 230
7.7
Ubacivanje segmenta ......................................................................... 234
7.8
Izbacivanje segmenta ........................................................................ 235
7.9
Dodavanje segmenata ....................................................................... 236
8. CRTANJE MREASTE ARMATURE ............................................................ 238

8.1
Pojedinano postavljanje mrea (POJEDINANO POSTAVLJANJE) ............ 238
8.2
Serijsko postavljanje mrea unutar zadate konture (SERIJA MREA) ....... 245
8.3
Postavljanje mrea u poprenom preseku (MREA U POPRENOM

PRESEKU) ........................................................................................ 256
8.4
Postavljanje otvora u mreama (OTVOR MREE) ................................... 261
8.5
Baza pozicija mreaste armature (BAZA POZICIJA MREA) ..................... 264
8.6
Promena rednog broja pozicije mreaste armature (PROMENA POZICIJE) . 266
8.7
Editovanje mrea (EDIT ENTITETA) ..................................................... 268
8.8
Prebacivanje serije mrea u pojedinane mree (EXTRACT) .................... 270
8.9
Grupisanje vie serija mrea u jednu (SPAJANJE KONTURA MREA)......... 273
8.10
Promena poloaja dijagonale (DIJAGONALA) ......................................... 273
8.11
Korekcija konture mree .................................................................... 275
9. POMONE NAREDBE ZA LAKE CRTANJE ................................................ 278

9.1
Podeavanje vidljivosti ArmCAD-ovih entiteta (VIDLJIVOST ENTITETA) ... 278
9.2
Sakrivanje entiteta ............................................................................ 285
9.3
Odreivanje potrebne koliine armature (PRORAUN IPKI) ................... 286
9.4
Okvir crtea ...................................................................................... 287
9.5
Promena koordinatnog sistema za crtanje (Promena UCS) ...................... 289
10. KREIRANJE BAZA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU .................. 290
10.1
Kreiranje baze tipskih ipki (BAZA TIPSKIH IPKI) ................................ 290
10.2
Kreiranje baze tipskih oplata (BAZA TIPSKIH OPLATA) ........................... 294
10.3
Kreiranje baze tipskih mrea (BAZA TIPSKIH MREA) ............................ 296
10.4
Kreiranje baza tipskih komentara (BAZA KOMENTARA) .......................... 300
11. PODEAVANJE PARAMETARA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU 302

11.1
Podeavanje boja i fontova za ArmCAD-ove entitete (PARAMETRI) ......... 302
11.2
Definisanje stilova kotiranja ArmCAD-ovih entiteta

(STILOVI KOTIRANJA)........................................................................ 315
11.3
Propisi ............................................................................................. 325
11.4
Funkcionalnost .................................................................................. 343
11.5
Podeavanje razmere crtea (RAZMERA) .............................................. 352
11.6
Definisanje naina prikaza ipki na crteu (IZGLED ENTITETA) ................ 353
11.7
Podaci plana seenja ipki .................................................................. 355
11.8
Izvoz konfiguracionih fajlova ............................................................... 356
11.9
Uvoz konfiguracionih fajlova ............................................................... 357
11.10 Snimanje u format ArmCAD 2005 ........................................................ 358
12. IZVETAJ ............................................................................................. 359

12.1
Sadraj izvetaja ............................................................................... 360
12.2
Pregled i kretanje kroz izvetaj ........................................................... 362
12.3
Formatiranje izvetaja ....................................................................... 364
12.3.1
Format hartije ........................................................................................ 365
12.3.2
Margine ................................................................................................. 366
12.3.3
Zaglavlje................................................................................................ 367
12.3.4
Tekst ..................................................................................................... 376
12.3.5
ipke - specifikacija................................................................................. 377
12.3.6
ipke - specifikacija 2 .............................................................................. 384
12.3.7
ipke - rekapitulacija ............................................................................... 385
12.3.8
ipke - rekapitulacija oplate ..................................................................... 387
12.3.9
ipke - rekapitulacija (SNIP) .................................................................... 388
12.3.10
Plan seenja - specifikacija ....................................................................... 389
12.3.11
Podupirai .............................................................................................. 391
12.3.12
Tablica specifikatora ................................................................................ 393
12.3.13
Mree - specifikacija ................................................................................ 395
12.3.14
Mree - rekapitulacija .............................................................................. 396
12.3.15
Mree - plan seenja ............................................................................... 397
12.3.16
Snimanje podataka o formatiranju izvetaja ............................................... 398
12.4
tampanje izvetaja .......................................................................... 399
12.5
Eksport u RTF ................................................................................... 400
12.6
Eksport na crte ................................................................................ 401
12.7
Povratak u prozor za crtanje ............................................................... 401
12.8
Zbirna rekapitulacija .......................................................................... 402
12.9
Grupisanje oplata .............................................................................. 405
13. IMPORT ARMATURE ............................................................................. 408

13.1
Eksport usvojene armature u ploama iz programa Tower ..................... 411
13.2
Import obine armature ploa u program ArmCAD 6 ............................ 417
13.2.1
Pravila po kojima se oblikuje usvojena obina armatura ............................... 420

Donja zona ........................................................................................ 420
Gornja zona ....................................................................................... 427
Promena debljine ploe........................................................................ 430
13.3
Import mreaste armature ploa u program ArmCAD 6......................... 431
13.3.1
Pravila po kojima se oblikuje importovana mreasta armatura ...................... 432

Donja zona ........................................................................................ 433
Gornja zona ....................................................................................... 436
13.4
Eksport usvojene armature u gredama iz programa Tower .................... 439
13.4.1
Osnova .................................................................................................. 439
13.4.2
Ramovi .................................................................................................. 440
13.5
Import eksportovane armature u gredama u program ArmCAD 6 ........... 441
13.5.1
Voenje podune armature ...................................................................... 442
13.5.2
Oblikovanje armature na krajevima greda .................................................. 445
13.5.3
Voenje podune armature u stubovima .................................................... 457
13.5.4
Oblikovanje armature na krajevima niza kolineranih stubova ........................ 458
14. WIZARDS ............................................................................................. 463

14.1
Pravljenje novog sloenog elementa .................................................... 463
14.1.1
Temelj samac ......................................................................................... 464
14.1.2
Temeljna traka ....................................................................................... 474
14.1.3
Jednokrako stepenite ............................................................................. 481
14.1.4
Potporni zid ............................................................................................ 487
14.1.5
Kontinualna greda ................................................................................... 494
14.1.6
Armirano-betonski zid.............................................................................. 508
14.1.7
Armirano-betonski stub ........................................................................... 516
14.2
Editovanje sloenog elementa ............................................................. 525
1. UVOD
1.1 Potrebna konfiguracija raunara
Kako program ArmCAD 6 radi u okruenju programa AutoCAD i BricsCAD, to je
za njegovo pokretanje neophodno da na Vaem raunaru bude ispravno instaliran operativni
sistem Windows, kao i sam program AutoCAD (verzija 2010 ili novija), odnosno BricsCAD
(verzija 14 ili novija). to se tie minimalne konfiguracije raunara, ona je odreena zahtevima
Windows operativnog sistema i programa AutoCAD i BricsCAD, pa ako ove aplikacije mogu
da rade na Vaem raunaru, onda e sigurno i ArmCAD 6 raditi ispravno.
Ukoliko vaa jezika verzija programa zahteva i specijalne znakove, kao to su recimo irilina
slova, za njihovo ispravno prikazivanje u programu, neophodno je da na nivou Windows-a, u
okviru naredbe Control Panel Regional and Language Options, postavite odgovarajue
podatke. Ukoliko se to ne uradi program e raditi u lokalizovanom ASCII reimu, tj. svi slovni
znakovi bie pretvoreni u najpogodniji ASCII znak (engleski alfabet).
Podeavanje podataka u okviru naredbe

Regional and Language Options,
za Windows Vista
Podeavanje podataka u okviru naredbe

Region and Language, za Windows 7 i Windows 8
1.2 Instalacija programa

Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i odgovarajui
hardlock. Kako postoje i pojedinane i mrene verzije naih programa, a i razliiti tipovi
hardlock-ova (pojedinani, mreni, vremenski ogranieni), to morate znati i serijski broj
instalacije. Uloga ovog serijskog broja je da sa univerzalnog instalacionog CD-a pripremi
instalaciju za Va hardlock.
Svaki korisnik ima jedinstven serijski broj instalacije i on odreuje kako tip instalacije, tako i
reim rada programa. U sluaju da naknadno dokupite neki od modula programa, dobiete
novi serijski broj, pri emu stari vie nee vaiti.
Program moete instalirati samo ako posedujete pravo instaliranja programa, a to znai da
morate imati pravo pristupa sistemu Administrator. Za razliku od instalacije, za korienje
programa nema ogranienja.
Pre instalacije programa ArmCAD 6, neophodno je da program AutoCAD (BricsCAD)
bude bar jednom pokrenut, u suprotnom instalacija nee biti izvrena.
Vano:
Kako Windows ima poseban tretman prema USB ureajima, u sluaju da ste uz program
dobili USB hardlock, nemojte ga stavljati na raunar pre nego to ArmCAD-ov instalacioni
program to bude zahtevao od Vas. Ako to ipak grekom uradite, odmah prekinite Windowsovu automatsku proceduru instalacije drajvera. Ovo upozorenje se svakako odnosi samo na
prvo postavljanje USB hardlock-a na raunar. Nakon prve instalacije programa ArmCAD 6,
USB hardlock moete slobodno postavljati i skidati sa datog raunara.
1.2.1
Pojedinana instalacija programa
Svi fajlovi potrebni za instalaciju programa ArmCAD 6 su zapakovani u jednu

samootpakujuu arhivu, koja se pri instalaciji programa privremeno otpakuje u memoriju
raunara. Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa sa instalacionog CD-a pokrenete fajl
\ArmCAD 6\ArmCAD_***_win32_Setup.exe, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa
pokrenete fajl \ArmCAD 6\ArmCAD_***_x64_Setup.exe. Otvorie se dijalog sledeeg
izgleda:
Sada izaberite dugme Install, nakon ega se svi neophodni fajlovi otpakuju u memoriju
raunara i zapoinje sama instalacija programa. Nakon instalacije drajvera, program e izdati
sledeu poruku:
Kako je u toku instalacije neophodno prisustvo odgovarajueg hardlock-a, ovom porukom

program Vas obavetava da proverite prisustvo hardlock-a na raunaru.
10
Upaljena lampica na USB hardlock-u oznaie

njegovo ispravno postavljanje
Kada ste postavili hardlock, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e otpoeti
instalacija. Na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda:
Iz zatvorene liste izaberite jezik instalacije i aktivirajte komandno polje OK.
Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
11
U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korienja programa.
Dobro ga prouite, i samo u sluaju da se slaete sa njim, postavite na ukljueno stanje
prekida Slaem se sa ugovorom. Nakon toga, bie dostupno i komandno polje Next,
ijim aktiviranjem e procedura instalacije biti nastavljena.
U ovom dijalog box-u, odreuje se da li se radi o pojedinanoj ili pak mrenoj instalaciji
programa. Klikom mia na ikonu Pojedinana, postavite ovaj tip instalacije za tekui i
aktivirajte komandno polje Next.
U sluaju da na Vaem raunaru nije instaliran program AutoCAD (BricsCAD), pojavie se
odgovarajue obavetenje, nakon ega e procedura instaliranja programa ArmCAD 6 biti
prekinuta.
12
Ukoliko je na vaem raunaru instalirano vie verzija programa AutoCAD (BricsCAD),

otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
U prikazanom dijalog box-u se vri izbor verzije programa koju elite da instalirate.
Napomenuemo da se aktiviranjem komandnog polja Back, u bilo kom dijalog box-u, moete
vratiti na prethodni korak instalacije, dok pomou komandnog polja Cancel moete odustati
od cele procedure instalacije programa. Za nastavak instalacije, postavljanjem na ukljueno
stanje odgovarajueg prekidaa, izaberite eljenu verziju AutoCAD-a (BricsCAD-a) i
aktivirajte komandno polje Next.
U edit box-u Vlasnik licence upiite taan naziv Vae firme, obzirom da e se taj podatak
ispisivati u dnu svake strane hartije Vaeg projekta. Napomenuemo da ste se ugovorom
prethodno obavezali da napiete ispravno ime korisnika licence.
U edit box-u Registracioni broj paljivo zadajte taan serijski broj instalacije, koji ste dobili
od Vaeg distributera. Nakon ovoga, aktivirajte komandno polje Next.
13
U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako
niste zadovoljni ponuenom putanjom, imate mogunost ili da u edit box-u Instalacioni
direktorijum zadate proizvoljno mesto na disku, ili da klikom na komandno polje, koje se
nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete eljenu putanju.
Napravi ikonicu na desktopu ako je ovaj check box ukljuen, program e na desktopu
raunara napraviti ikonicu pomou koje se moe pokretati.
Kada ste odredili mesto na disku, za nastavak instalacije aktivirajte komandno polje Next.
U sluaju da je u zadatom direktorijumu za instalaciju ve ranije instaliran program, program
e izdati upozorenje i omoguiti Vam da zadrite postojee konfiguracione datoteke, ili da ih
zamenite sa novim.
Da biste se lake odluili za jednu od programom predvienih akcija, naveemo listu datoteka
u kojima se uvaju podaci koji su dostupni za promenu u toku rada sa programom:
ArmCAD6.$bk
ArmCAD6.$bp
ArmCAD6.$bpd
ArmCAD6.$btm
ArmCAD6.$bto
ArmCAD6.$bts
ArmCAD6.$eds
ArmCAD6.$har
ArmCAD6.$pls
ArmCAD6.$skf
ArmCAD6.$skm
ArmCAD6.$skp
Baza tipskih komentara

Baza propisa (podaci koji se zadaju u okviru naredbe Propisi)
Baza podupiraa
Baza tipskih mrea
Baza tipskih oplata
Baza tipskih ipki
Konfiguraciona datoteka koja se kreira pomou naredbe Parametri.
Baza tipskih hartija koje se koriste pri kreiranju izvetaja (specifikacija,
rekapitulacija)
Podaci plana seenja ipki
Stil kotiranja specifikatora
Stil kotiranja mrea
Stil kotiranja ipki u poprenom preseku
14
ArmCAD6.$sks
ArmCAD6.$ssp
ArmCAD6.$skma
ArmCAD6.$sksd
ArmCAD6.$skso
ArmCAD6.$sksp
Stil
Stil
Stil
Stil
Stil
Stil
kotiranja
kotiranja
kotiranja
kotiranja
kotiranja
kotiranja
ipki u podunom izgledu

simbol preseka
konstruktivna armatura
serija u podunom preseku
serija u osnovi
serija u poprenom preseku
Ako ste u toku ranijeg rada sa programom sve baze prilagodili svojim potrebama,
preporuujemo da aktivirate komandno polje Yes, to e dovesti samo do obnavljanja
izvrnih programa, dok e konfiguracione datoteke ostati nepromenjene.
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni
njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Finish, nakon ega e otpoeti sam
proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno
sprovedenoj instalaciji.
Aktiviranjem komandnog polja OK, instalacioni program e zavriti svoj rad.

U sluaju da hardlock nije prikljuen na raunar, program e obustaviti postupak instalacije i
izdae odgovarajue upozorenje.
15
Ako je pak hardlock prikljuen na raunar, a pogreili ste pri zadavanju registracionog broja,
komandno polje Finish e biti nedostupno za aktiviranje. U samom dijalog box-u, program e
napisati informaciju da je zadat pogrean registracioni broj.
U ovom sluaju Vam preostaje da se pomou komandnog polja Back vratite na dijalog box za
zadavanje registracionog broja i da ga zadate ispravno.
1.2.2
Mrena instalacija
Da bi program mogao da radi na svim raunarima u mrei, neophodno je da meu

njima bude uspostavljen barem jedan od protokola: TCP/IP, NETBIOS ili IPX. Sam postupak
mrene instalacije, odvija se u dva koraka. U prvom se na disk servera instalira serverska
instalacija, a u drugom se sa diska servera vri klijentska instalacija, na svim terminalima na
kojima je potrebno izvravati program. Pored toga, na serveru mora biti stalno podignut
(aktivan) HASP License Manager, program koji kontrolie rad mrenog hardlock-a.
Kako server slui samo za postavljanje hardlock-a, i smetanje izvrnih programa, to
performanse servera uopte ne utiu na brzinu rada programa. Mnogo je vanije da sama
mrea bude dovoljno brza, kako bi se provera prisustva hardlock-a to bre odvijala.
Serverska instalacija
Kako performanse servera ne utiu na brzinu rada programa, to za server moete proglasiti
bilo koji raunar u mrei. Znai, bitno je da na njemu bude izvrena serverska instalacija
programa, prikaen mreni hardlock i podignut HASP License Manager. Obzirom da pri
instalaciji, program u Registry upisuje niz podataka koji su neophodni za rad izvrnog
programa, to je potrebno da se na server log-ujete kao Administrator.
16
Ukoliko instalirate 32-bitnu verziju programa, na serveru sa instalacionog CD-a pokrenete fajl
\ArmCAD 6\ArmCAD_***_win32_Setup.exe, a ako se radi o 64-bitnoj verziji programa
pokrenete fajl \ArmCAD 6\ArmCAD_***_x64_Setup.exe, i sprovedite potpuno isti
postupak kao kod pojedinane instalacije (vidi poglavlje 1.2.1). Svakako da je u ovom
sluaju, za tip instalacije potrebno odabrati ikonu Mrena.
Po zavretku serverske instalacije, na serveru se nalazi i direktorijum u kome je ona izvrena.

Ako niste menjali putanju koju je instalacioni program ponudio, ovaj direktorijum se nalazi na
C:\ disku servera i zove se ArmCAD6 (***.Win32) Server za 32-bitnu, odnosno
ArmCAD6 (***.x64) Server za 64-bitnu verziju programa. Svi fajlovi neophodni za
klijentsku instalaciju programa nalaze se u ovom direktorijumu, zapakovani u jednu
samootpakujuu arhivu sa imenom ArmCAD_***_win32_ClientSetup.exe za 32-bitnu,
odnosno ArmCAD_***_x64_ClientSetup.exe za 64-bitnu verziju programa.
Pored ove arhive, u direktorijumu se nalazi i fajl NETHASP.ini koji se automatski generie
prilikom mrene instalacije. Taj fajl sadri konfiguracione parametre za uspostavljanje
komunikacije sa hardlock-om. Korisnici sa uobiajenom i standardnom mreom ne bi trebali da
imaju ikakve potrebe da bilo ta menjaju ili rade sa ovim fajlom. Prisustvo ovog fajla
omoguava da se izvedu neke odreene netipine klijentske instalacije.
Glavni podatak u NETHASP.INI fajlu je polje:
NH_SERVER_ADDR =
Sadraj ovog polja definie ime ili IP adresu raunara na kome se nalazi mreni hardlok. Ovo
polje je automatski popunjeno imenom raunara na kojem je izvrena mrena instalacija.
Ukoliko je iz bilo kojeg razloga potrebno promeniti taj podatak kako bi se klijentska instalacija
izvela, to se moe uraditi bilo kojim tekstualnim edirtorom (na primer - notepad.exe).
Ako se unosi ime servera tada je format zapisa sledei:
NH_SERVER_ADDR = ime_servera;
(na primer: NH_SERVER_ADDR = SERVER01;)
Ako se unosi IP adresa servera tada je format zapisa sledei:
NH_SERVER_ADDR = xxx.xxx.xxx.xxx;
(na primer: NH_SERVER_ADDR = 192.168.0.56;)
17
Instalacija HASP License Manager-a
Nakon zavrene serverske instalacije programa, potrebno je na serveru instalirati program
HASP
License
Manager.
Sa
instalacionog
CD-a
pokrenite
program
\Hasp\LMSETUP.EXE.
Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog box:
Ponuena su dva naina instalacije:

-
Application (nhsrvw32.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows

aplikaciju
Service (nhsrvice.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows servis.
Instalacija HASP License Manager-a kao Windows aplikacije

Ukoliko se izabere nain instalacije Application (nhsrvw32.exe) i aktivira komandno polje
Next, pojavie se dijalog box u kome se moe podesiti (ili prihvatiti predloeni) instalacioni
direktorijum HASP License Manager-a.
18
Izborom komandnog polja Next, otvorie se dijalog box u kome se moe izabrati da se
program stavi u Startup Folder i automatski startuje pri svakom pokretanju Windows-a (a
nakon Login-a). Ukoliko se to ne izabere, onda se HASP License Manager mora svaki put
startovati preko: Start Programs HASP License Manager HASP License
Manager.
Izborom komandnog polja Next, u ovom ali i u nekoliko narednih dijalog box-ova, doi e se
do kraja instalacije HASP License Manager-a.
Instalacija HASP License Manager-a kao Windows servisa
Ovaj nain instalacije omoguava automatsko startovanje HASP License Manager-a pri
svakom podizanju (restartu) raunara i to pre Login procedure. Ovaj nain je naroito
pogodan za prave servere jer eliminie potrebu za bilo kakvom administracijom.
Rad sa HASP License Manager-om
Znak da je HASP License Manager aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:
19
Crvena ikona oznaava da je

HASP License Manager aktivan
Duplim klikom mia preko ove ikone, pojavie se maksimizovani prozor HASP License
Manager-a.
Izborom naredbe Exit, prozor HASP License Manager-a moete opet minimizovati. U sluaju
da ovaj program nije stratovan na serveru, neete moi da pristupite mrenom hardlock-u ni
sa jednog od povezanih raunara u mrei, ime e biti onemoguen i sam rad izvrnog
programa.
Napomenuemo da ukoliko elite da program izvravate i na serveru, morate i na njemu
izvriti klijentsku instalaciju programa, na isti nain kao i na ostalim raunarima na mrei.
Klijentska instalacija
Sa raunara na kome elite da radite sa programom potrebno je da se pozicionirate na disk
servera, i iz direktorijuma gde je prethodno izvrena serverska instalacija pokrenete
instalacioni program ArmCAD_***_win32_ClientSetup.exe za 32-bitnu, odnosno
ArmCAD_***_x64_ClientSetup.exe za 64-bitnu verziju programa. Znai klijentska
instalacija se ne vri sa instalacionog CD-a, ve sa diska servera, i to iz direktorijuma gde je
izvrena serverska instalacija. Ako niste menjali default putanju koju je instalacioni program
ponudio pri serverskoj instalaciji, onda se ona nalazi na disku servera u direktorijumu
ArmCAD6 (***.Win32) Server za 32-bitnu, odnosno ArmCAD6 (***.x64) Server za
64-bitnu verziju programa.
20
Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
U sluaju da na Vaem raunaru nije instaliran program AutoCAD (BricsCAD), pojavie se
odgovarajue obavetenje, nakon ega e procedura instaliranja programa ArmCAD 6 biti
prekinuta.
Ukoliko je na vaem raunaru instalirano vie verzija programa AutoCAD (BricsCAD),

otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
I ovde je, isto kao i kod pojedinane instalacije programa, potrebno odabrati verziju programa
koju elite da instalirate. Nakon izbora eljene verzije, aktivirajte komandno polje Next.
21
U ovom dijalog box-u potrebno je zadati mesto na disku, gde e biti instalirana klijentska
instalacija, i aktivirati komandno polje Next.
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste
zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Next, nakon ega e
otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o
uspeno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.
Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sprovedite i na ostalim raunarima u mrei,

na kojima elite da koristite program.
Instalacija 64-bitne verzije programa na server sa 32-bitnim operativnim sistemom
Prebacite privremeno Hasp klju na neki raunar sa 64-bitnim operativnim sistemom. Izvrite
mrenu instalaciju 64-bitne verzije programa i dobiete direktorijum sa imenom ArmCAD6
(***.x64) Server. Kompletan direktorijum iskopirajte na server sa 32-bitnim operativnim
sistemom, a nakon kopiranja ga moete obrisati sa raunara sa 64-bitnim operativnim
sistemom. Vratite Hasp klju na server sa 32-bitnim operativnim sistemom. Izmenite fajl
NETHASP.INI koji se nalazi u serverskom instalacionom direktorijumu. Izmenu ete izvriti
bilo kojim tekst editorom (moe i notepad.exe), a potrebno je u polju NH_SERVER_ADDR =
XXX; upisati ili ime ili IP adresu servera - raunara na kojem stoji Hasp klju.
22
1.3 Deinstalacija programa

U sluaju da elite da ponitite instalaciju programa, tada je potrebno da iz Start
menija aktivirate opciju Control Panel.
U ovom prozoru klikom mia aktivirajte opciju Uninstall Programs i otvorie se dijalog box
sledeeg izgleda:
U prikazanoj listi svih instaliranih programa selektujte program ArmCAD 6 i aktivirajte

komandno polje Uninstall/Change. U sluaju da elite da uklonite serversku instalaciju,
selektujte program ArmCAD 6 Server, a u sluaju klijentske instalacije program ArmCAD 6
Client.
Kako je ovo destruktivna akcija, to e program zahtevati njenu potvrdu.
23
Aktiviranjem komadnog polja Yes, otpoee postupak deinstalacije, a na ekranu e se ubrzo

pojaviti informacija o uspenom deinstaliranju programa.
Aktiviranjem komandnog polja OK, program ArmCAD 6 e biti definitivno uklonjen sa

raunara, a Windows e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za deinstalaciju ranije
instaliranih programa.
1.4 Pokretanje programa

Kako program u svom radu stalno proverava prisustvo hardlock-a, to ga pre samog
pokretanja programa obavezno stavite na USB port vaeg raunara. Sam program se pokree
iz Start menija izborom opcije All Programs Radimpex ArmCAD 6. U sluaju
klijentske instalacije, potrebno je odabrati opciju All Programs Radimpex ArmCAD 6
Client.
U oba sluaja, na ekranu e se ubrzo pojaviti prvo ulazna maska, a potom i sam izgled
programa ArmCAD 6.
24
Sada je potrebno da zadate glavnu razmeru crtea, na nain koji je opisan u poglavlju 11.5
Podeavanje razmere crtea.
Prilikom prvog startovanja programa, Toolbar-ovi sa ikonama svih ArmCAD-ovih naredbi su
postavljeni na crtakoj povrini AutoCAD-a (BricsCAD-a) i potrebno ih je rasporediti po
obodu povlaenjem miem. Dodatne operacije sa Toolbar-ovima (iskljuivanje, ukljuivanje,
pravljenje novih ili modifikacija postojeih) odvijaju se pomou AutoCAD-ove (BricsCAD-ove)
naredbe Tools Customize , ije je funkcionisanje objanjeno u dokumentaciji programa
AutoCAD (BricsCAD).
ARMCUI
Naredba pomou koje se vri ponovno kreiranje Menu-ja i Toolbar-ova

programa ArmCAD. Ova naredba se koristi ako se iz bilo kog razloga nakon
pokretanja programa ne prikau Menu ili neki od Toolbar-ova. Pokree se
unoenjem imena na komandnoj liniji.
25
1.5 Osnovna koncepcija programa

Kako je program ArmCAD 6 pisan u programskom jeziku C++ i pomou biblioteke
Object ARX vezan za AutoCAD (BricsCAD), to on ne moe da radi samostalno, ve iskljuivo
u okruenju programskog paketa AutoCAD (verzija 2010 i novije), odnosno BricsCAD
(verzija 14 ili novija). Ovakva koncepcija omoguava potpunu kompatibilnost ovih programa i
mogunost njihove direktne komunikacije. To praktino znai da je ArmCAD 6, AutoCAD-ov
(BricsCAD-ov) pod-program koji je specijalizovan za iscrtavanje detalja armature po svim
crtakim pravilima koja vae u okruenju samog programa AutoCAD (BricsCAD).
ArmCAD-ove naredbe su smetene u padajuem meniju ArmCAD, i mogu se ravnopravno
pozivati kako iz ovog padajueg menija, tako i pomou ikona koje su smetene u ArmCADovom Toolbar-u.
Armatura koja se iscrtava u programu, nainom pozicioniranja je jasno razdvojena na obinu i
mreastu armaturu. Entiteti kreirani pomou programa ArmCAD, u sebi sadre i sve
neophodne numerike podatke, tako da se u svakom trenutku rada sa programom moe
automatski kreirati tablica specifikacije i rekapitulacije armature koja odgovara trenutnom
stanju na crteu.
Pored velike lakoe kojom se detalji armature i odgovarajue specifikacije mogu kreirati, jedna
od glavnih prednosti ovog programa je mogunost uitavanja eksportovanih datoteka iz
Radimpex-ovog programa za statiki proraun: Tower. Naime, usvojenu armaturu u ovom
programu, ArmCAD je u stanju da izpozicionira i kreira kako planove oplate, tako i prave
detalje armiranja. Malim izmenama na ovako eksportovanim crteima (statiki modeli obino
ne odgovaraju potpuno arhitektonskim podlogama), na najbri mogui nain se mogu kreirati
definitivni izvoaki projekti.
Program ArmCAD 6 je kompatibilan unazad, to znai da je omogueno uitavanje datoteka
koje su kreirane sa programom ArmCAD 2005 i ArmCAD 2000. Pri uitavanju ovih datoteka
vri se konverzija svih entiteta, kao i konverzija propisa. Procedura konvertovanja propisa je
ista kao kod naredbe Propisi, kada se promeni tekui propis za crte koji sadri armaturu (vidi
poglavlje 11.3).
Iako smo ve na poetku ovog poglavlja rekli da je program ArmCAD 6 potpuno
kompatibilan sa programom AutoCAD (BricsCAD), i da sve AutoCAD-ove (BricsCAD-ove)
naredbe rade na isti nain kao i kada se ovaj program koristi bez dodatka za crtanje armature,
u daljem tekstu emo ipak staviti akcenat na neke najvanije stvari koje se tiu njihove
kompatibilnosti:
- Kako je format ArmCAD-ovih i AutoCAD-ovih (BricsCAD-ovih) datoteka potpuno isti
(*.dwg), to znai da se za iscrtavanje armature kao podloga moe koristiti bilo koja od
ranije kreiranih AutoCAD-ovih (BricsCAD-ovih) datoteka (pomou naredbe File Open
se uita neka od postojeih datoteka), ili se pak pomou naredbe File New moe
otvoriti prazan crte. Takoe, to znai i da se ArmCAD-ovi crtei mogu otvarati u samom
AutoCAD-u (BricsCAD-u), kod koga nije instaliran program ArmCAD. Tada svakako
neete moi da interveniete nad kreiranom armaturom, ali ete takve datoteke moi
recimo da tampate ili da ih kao podlogu koristite za druge namene.
- Isto kao i u AutoCAD-u (BricsCAD-u), sve se crta u AutoCAD-ovim (BricsCAD-ovim)
crtakim jedinicama, pri emu se u okviru naredbe Razmera, za svaki crte posebno,
definie emu odgovara jedna AutoCAD-ova (BricsCAD-ova) jedinica. Uzeemo za primer
da elite da jedna AutoCAD-ova (BricsCAD-ova) jedinica treba da predstavlja jedan
santimetar. Prema tome, ako koristite gotove AutoCAD-ove (BricsCAD-ove) crtee kod
kojih jedna crtaka jedinica ne odgovara jednom santimetru, tada je neophodno da pre
samog crtanja armature, pomou naredbe Modify Scale uspostavite ovaj odnos. Ako
26
su pojedini delovi AutoCAD-ovog (BricsCAD-ovog) crtea crtani u razliitim razmerama,
tada ih sve skalirajte tako da na svim delovima crtea bude uspostavljen ovaj odnos.
- Kako se svi ArmCAD-ovi entiteti prema pravilima AutoCAD-a (BricsCAD-a) smetaju na
tekui layer, to je na korisniku da eventualno pomou naredbe Format Layer otvori
novi layer i postavi ga za tekui pre nego to krene sa postavljanjem armature na crte.
Odabrana boja tog layer-a nee imati nikakav uticaj na ArmCAD-ove entitete, obzirom
da je programom, pomou naredbe ArmCAD Podeavanja Parametri (vidi
poglavlje 11.1), omogueno proizvoljno postavljanje boja za sve entitete na crteu koji
predstavljaju armaturu. Ovakva koncepcija daje niz prednosti u radu sa programom,
obzirom da otvaranjem proizvoljnog broja layer-a za crtanje, armaturu moete grupisati u
odreene celine a da pri tome ne pokvarite osnovnu konfiguraciju boja koja e se koristiti
pri tampanju crtea. Kao tipian primer, naveemo recimo sluaj kada zbog jedinstvene
specifikacije elite da na istom crteu prikaete armaturu i u gornjoj i u donjoj zoni ploe.
Postavljanjem armature iz donje zone u jedan, a gornje u drugi layer, njihovim
naizmeninim ukidanjem vidljivosti dobiete za tampu dva znatno preglednija crtea, pri
emu e lista pozicija armature biti jedinstvena za obe zone.
- Pri svakoj promeni svojih entiteta, program ArmCAD ita potrebne podatke iz samih
entiteta. Ukoliko je layer, na kome se nalaze ArmCAD-ovi entiteti koji se menjaju,
zakljuan, program e automatski izvriti otkljuavanje datog layer-a i ispisae
odgovarajue obavetenje na komandnoj liniji.
- Kako se veliina tekstova u kotama ArmCAD-ovih entiteta zadaje u milimetrima na
hartiji pri tampi, to je vano da pre samog crtanja pomou naredbe ArmCAD
Podeavanja Razmera odaberete glavnu razmeru na crteu (vidi poglavlje 11.5). Na
osnovu zadate razmere i zadate veliine tekstova na hartiji pri tampi, program e svim
tekstovima preraunati odgovarajuu veliinu u AutoCAD-ovim (BricsCAD-ovim) crtakim
jedinicama.
- Gotovo sve AutoCAD-ove (BricsCAD-ove) naredbe za manipulaciju sa elementima
crtea (Erase, Copy, Mirror, Move, Rotate, ...), imaju isto dejstvo i kada se
selektuju ArmCAD-ovi entiteti. Pored toga, ArmCAD-ovi entiteti imaju ugraene i
specifine grip-ove, ijim razvlaenjem se moe lako uticati na geometriju armature.
Program e svakako voditi rauna da se promena geometrije na jednoj poziciji armature
automatski odrazi i na ostale ipke iste pozicije koje se nalaze na drugim mestima na
crteu. Uopte uzevi, pri svim intervencijama program e stalno aurirati i kontrolisati
validnost trenutnog stanja crtea.
- Kako se u graevinskoj praksi esto javljaju potpuno isti ili slini elementi konstrukcije, to
su AutoCAD-ove (BricsCAD-ove) naredbe za rad sa blokovima crtea dostupne i kada
se u njihovom sadraju nalazi armatura. Pri kreiranju bloka sa armaturom, program u njega
snima i sve neophodne numerike podatke (redni broj pozicije, prenik, broj komada, naziv
pozicije oplate kojoj ta armatura pripada, itd.), kako bi pri kasnijem ubacivanju bloka u novi
ili isti crte, mogao da kreira potpuno regularno stanje na crteu. Naime, pri ubacivanju
bloka na crte, program za svaki entitet iz bloka koji predstavlja armaturu, vri sledeu
analizu. Prvo proverava da li pridrueni naziv pozicije oplate za datu armaturu postoji u
sastavu tekueg crtea i ako ne postoji, otvara novu poziciju oplate na crteu i datu poziciju
armature smeta sa ostalim nepromenjenim podacima u nju. Ako u sastavu crtea postoji
isti takav naziv pozicije oplate, tada program vri analizu da li je dati redni broj pozicije
armature slobodan i ako jeste, smeta je pod datim rednim brojem. Armatura e biti
smetena pod istim rednim brojem i ako ta pozicija armature nije slobodna, ali samo pod
uslovom da je potpuno ista i po pitanju geometrije i po pitanju numerikih podataka kao i
pozicija na crteu. Ako je dati redni broj pozicije zauzet i geometrija te pozicije ne odgovara
geometriji pozicije iz bloka, tada program pretrauje da li takva pozicija armature postoji
pod nekim drugim rednim brojem ili ne. Ako postoji, onda poziciji armature iz bloka
program dodeljuje taj redni broj, a ako ne postoji onda pozicija armature iz bloka dobija
27
prvi slobodan redni broj pozicije u listi pozicije oplate na crteu. Isto vai i za naredbe Cut
i Copy, pomou kojih se selektovani deo crtea prvo snima u clipboard, a potom pomou
naredbe Paste proizvoljan broj puta ubacuje u sastav crtea. Napomenuemo da se
ubaeni blokovi obavezno moraju explodirati pomou AutoCAD-ove (BricsCAD-ove)
naredbe Modify Explode, jer e u protivnom oni biti nedostupni za selektovanje
pomou ArmCAD-ovih naredbi.
28
2. CRTANJE OPLATE
2.1 Rad sa listom pozicija oplata (POZICIJE
OPLATA)
Izborom naredbe Pozicije oplata, iz padajueg menija ArmCAD Oplata ili
klikom mia na ikonu
, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje pozicija oplata

U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista svih pozicija oplata koje se nalaze u sastavu
crtea. Ovde se pod pojmom Pozicija oplate, podrazumeva naziv konstruktivnog elementa
(ram, greda, stepenite, meuspratna konstrukcija itd.) kome e se pridruiti armatura koja se
kasnije bude iscrtavala. Ovakva organizacija podataka Vam omoguava, da na jednom crteu
imate proizvoljan broj nezavisnih konstruktivnih elemenata, i da za svaki od njih kasnije
dobijete posebnu specifikaciju armature (u okviru jedinstvene tablice specifikacije, pozicije
armature e biti jasno razdvojene zadatim nazivima pozicija oplata). Pozicija oplate se na
crteu ne vidi (fiziki nije opipljiva), ve je njena uloga samo da armaturu koja se iscrtava na
crteu grupie u odreene celine. Za svaku od definisanih pozicija oplate, numeracija pozicija
ipki armature kree od rednog broja 1 pa nadalje.
Pri otvaranju novog crtea, program automatski kreira jednu poziciju oplate i po default-u joj
dodeljuje naziv noname. Pored proizvoljnog naziva, poziciji oplate se moe pridruiti i podatak
o koliini. Naime, pri izradi specifikacije, program e sve koliine upotrebljene armature u datoj
poziciji oplate pomnoiti sa ovde zadatim brojem. Ako se neka greda recimo ponavlja u nekom
objektu 5 puta, tada se armatura na crteu postavlja za jednu gredu, a u poziciji oplate se
definie koliina 5. Na ovaj nain e u specifikaciji armature sve koliine dobiti 5 puta vee
vrednosti i odgovarae potrebnoj armaturi za sve ovakve grede u konstrukciji.
Dodavanje nove pozicije oplate u listu odvija se aktiviranjem komandnog polja
Dodaj.
Nova pozicija oplate e biti dodata u listu odmah ispod pozicije oplate koja je bila selektovana
neposredno pre aktiviranja komandnog polja
Dodaj. Selekcija pozicije oplate se vri klikom
mia, a selektovana pozicija je jasno naznaena u listi.
Naziv pozicije oplate i podatak o koliini se unose direktno u list box-u, tako to se miem
obelei polje u koloni Naziv (Koliina) i sa tastature se unese naziv pozicije (podatak o
koliini). Na isti nain se moe promeniti naziv i podatak o koliini bilo koje pozicije oplate koja
se nalazi u listi bez ikakvih posledica na sam crte.
29
Uklanjanje pozicije oplate iz liste se vri aktiviranjem komandnog polja
Brii. Kako se u
sastavu crtea mora nalaziti barem jedna pozicija oplate, to e ova naredba biti neaktivna ako
se u listi nalazi samo jedna pozicija oplate. Sa leve strane naziva pozicije oplate, nalazi se
marker koji oznaava da li je datoj poziciji oplate ve pridruena neka armatura ili nije. Simbol
oznaava da je oplata prazna, dok simbol

oznaava da je datoj poziciji oplate
pridruena neka od armatura. Ako se komandno polje
Brii aktivira kada je selektovana
neka od pozicija oplata koja ve u sebi sadri armaturu, program e izdati sledee upozorenje:
Izbor komadnog polja Da e selektovanu poziciju oplate ukloniti iz liste, a ujedno e i sva
armatura, koja je ranije pridruena datoj poziciji oplate, biti uklonjena sa crtea.
Komandna polja
Gore i
Dole e biti aktivna jedino ako se u listi oplata nalazi vie od
jedne oplate, i pomou njih se trenutno selektovanoj poziciji oplate vri promena poloaja u
listi na gore, odnosno na dole.
Marka
Edit polje za unos marke betona, koja e se prikazivati u odgovarajuoj koloni

izvetaja za rekapitulaciju ipki po SNIP propisima.
Zapremina
Edit polje za unos zapremine betona, koja e se prikazivati u odgovarajuoj

koloni izvetaja za rekapitulaciju ipki po SNIP propisima.
Simbol koji oznaava da je datoj poziciji oplate pridruena armatura koja ima
duinu veu od nabavne duine definisane u dijalogu za podatke plana
seenja.
Izborom komandnog polja OK dijalog box e biti zatvoren, a trenutno selektovana pozicija
oplate u listi e postati tekua, odnosno sva armatura koja se nadalje bude iscrtavala, bie
pridruena tako postavljenoj tekuoj poziciji oplate.
Napomenuemo da se tekua pozicija oplate moe menjati i u okviru naredbi za postavljanje i
editovanje armature, o kojima e biti vie rei kasnije.
30
2.2 Crtanje tipskih oplata (TIPSKA OPLATA)

Pomou naredbe Tipska oplata imate mogunost da brzo kreirate plan oplate za
neke od ranije definisanih oblika konstrukcija. Izborom ove naredbe, iz padajueg menija
ArmCAD Oplata ili klikom mia na ikonu
Izgled dijalog box-a za izbor tipskih oplata

U gornjem delu dijalog box-a su prikazani svi oblici oplata koji se trenutno nalaze u bazi, a
aktiviranjem komandnih polja i vri se promena tekue strane, odnosno listanje gore i
dole, u sluaju da je u bazu ubaeno toliko tipskih oplata da se one ne mogu sve istovremeno
prikazati. Izbor oplate iz baze tipskih oplata se vri dvostrukim klikom mia na sliku eljene
oplate.
U centralnom delu dijalog box-a se nalazi slika oplate koja je prethodno odabrana iz baze
tipskih oplata. Kako oplate mogu biti proizvoljnih oblika, omogueno je zumiranje i pomeranje
prikaza izgleda oplate.
Zumiranje je mogue izvriti okretanjem tokia mia ili pomou nekoliko posebnih komandi:
-
CTRL+ levo dugme mia = Zum prozor. Dok je pritisnut taster CTRL klik na levo
dugme mia e odabranu taku obeleiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba
uveati, a sledei klik na levo dugme mia e odabranu taku protumaiti kao suprotni
ugao pravougaone oblasti i uveanje e biti izvreno.
CTRL+ srednje dugme mia = Zum sve.
CTRL+ desno dugme mia = Zum prethodni.
Pomeranje prikaza izgleda oplate se izvrava klikom na srednje dugme mia i
pomeranjem istog.
Na ovaj nain se mogu zumirati i pomerati i svi oblici oplata koji su prikazani u gornjem delu
dijalog box-a.
Check box-ovi Rotacija oko X ose i Rotacija oko Y ose, slue za osno preslikavanje
oplate u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove moete simultano postavljati na ukljueno i
iskljueno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crteu.
31
Check box-ovi za osno preslikavanje odabrane oplate

Kako je programom predviena mogunost automatskog kotiranja izabrane oplate, iznad
komandnog polja OK se nalazi zatvorena lista Stil kotiranja koja sadri sve stilove kotiranja
definisane u AutoCAD-u (BricsCAD-u), pomou naredbe Format Dimension Style.
Postavljanjem za tekui nekog od ovih stilova, definie se stil kotiranja izabrane oplate na
crteu.
Zatvorena lista za izbor tekueg stila kotiranja

koji je definisan na nivou AutoCAD-a (BricsCAD-a)
U svim prelomnim takama oplate, program postavlja mreu horizontalnih i vertikalnih linija i
njihova meusobna rastojanja parametrizuje, odnosno oznaava ih slovima abecede. Pored
toga, program po default-u u donji levi ugao mree postavlja crvenu krunu, a u gornji desni
ugao mree crvenu kvadratnu taku. Krunu taku emo nadalje zvati Taka 1 a kvadratnu
Taka 2. Ove dve take formiraju pravougaonu oblast pomou koje se definie geometrija
32
oplate na crteu. Naime, aktiviranjem komandnog polja OK, program e zatvoriti dijalog box i
sa komandne linije zahtevati da odredite prvo poloaj take 1 na crteu.
Taka 1:
Nakon izbora ove take, program e zahtevati da zadate i taku koja odreuje ugao cele oplate
u odnosu na horizontalu.
Taka koja odreuje ugao:
Kada je definisan i ugao nagiba oplate u odnosu na horizontalu, program e zahtevati da
zadate taku 2.
Taka 2:
Kako oplata moe biti potpuno proizvoljnog oblika, nakon izbora take 2 program zahteva
unoenje taaka koje e definisati dimenzije oplate koje nisu tano odreene izborom take 1 i
take 2.
Unutranja taka:
Broj unutranjih taaka zavisi od kompleksnosti geometrije izabrane oplate. Tokom unoenja
ovih taaka program prikazuje izgled oplate u Drag modu. Crvena boja linija oplate u Drag
modu znai da izabranu taku nije mogue uneti, odnosno da ona ne odreuje traenu
dimenziju oplate. utom bojom je prikazana pomona linija koja pokazuje koje unutranje
dimenzije oplate odreuje traena taka. Kada zadate sve unutranje take, program e
zahtevati da zadate i taku koja odreuje udaljenost kota od ivica oplate.
Poloaj kota (Kraj) <Kraj>:
Nakon izbora ove take program kotira postavljenu oplatu i zavrava naredbu, dok izbor
podopcije Kraj sa komandne linije oznaava kraj naredbe bez kotiranja oplate.
Prikaz iskotirane oplate

Obzirom da ponuene take ne moraju odgovarati vaim konkretnim potrebama, to je
programom omogueno i da sami odaberete koje e dve take biti referentne za definisanje
geometrije oplate. Naime, u samom dijalog box-u, dovoenjem mia u okolinu neke od
presenih taaka, desnim klikom mia postavljate taku 1, a pritiskom na taster Shift i
desnim klikom mia taku 2.
33
Promenjen poloaj taaka 1 i 2

Pri izboru take 1 nema nikakvog ogranienja, odnosno moete je postaviti u bilo koju
presenu ili srednju taku mree koju formiraju horizontalne i vertikalne linije provuene kroz
sve prelomne take oplate. Odabrani poloaj take 1, ujedno e odrediti i sve mogue poloaje
take 2. Naime, kod oplata koje imaju gabarit u oba pravca, za poloaj take 2 ete moi da
izaberete samo take koje nisu kolinearne sa takom 1. Da bismo Vam olakali ovaj izbor,
dovoenjem mia u okolinu svake od taaka sa mree, ili srednje take mree, program datu
taku markira ili krunim ili pravougaonim simbolom, u zavisnosti od toga koju je taku
mogue na tom mestu postaviti.
Kao to smo ve na poetku rekli, sva meusobna horizontalna i vertikalna rastojanja
prelomnih taaka oplate su parametrizovana i oznaena slovima abecede. Klikom mia preko
bilo kog od ovih slova, aktivan postaje i edit box koji se nalazi iznad zatvorene liste sa
stilovima kotiranja, te u njemu selektovanom rastojanju moete zadati tanu numeriku
vrednost ili neko drugo slovo abecede.
34
Edit box za definisanje duine trenutno selektovanog

segmenta D
Nakon zadavanja vrednosti u edit box-u, na crteu e se umesto datog slova pojaviti zadata
numerika vrednost, odnosno zadato slovo abecede.
Za duinu segmenta D je zadata vrednost 40
35
Dimenzija segmenta D je odreena tako da ona

predstavlja 40% od dimenzije C
Ako elite da zadatu vrednost ponitite, odnosno da dato rastojanje nema tanu duinu, tada
je potrebno da u edit box-u tom rastojanju pridruite neko slovo abecede.
Klikom mia na bilo koju horizontalnu ili vertikalnu ivicu oplate, aktivan postaje isti edit box
kao da ste kliknuli na neko od slova na crteu. Ako je izabrana ivica oplate odreena sa 2
prelomne take, uneta numerika vrednost e zameniti slovo abecede kojim je oznaeno
rastojanje izmeu tih taaka. U sluaju da se na izabranoj ivici oplate nalazi vie od 2
prelomne take, ispred edit box-a e pisati Duina=, a uneta numerika vrednost bie
raspodeljena izmeu svih slova kojima su oznaena rastojanja prelomnih taaka, u
meusobnom odnosu koji je zadat pri ubacivanju oplate u bazu tipskih oplata.
Klikom mia je selektovana ivica oplate koja se sastoji

od zbira segmenta A+B+A
36
Zadavanjem duine od 100, vrednosti segmenata A i B

su proraunate prema njihovom meusobnom odnosu
Klikom mia na kosu ivicu oplate, ispred edit box-a e pisati Ugao=, a uneta numerika
vrednost e odrediti nagib ivice oplate u odnosu na horizontalu.
Selektovana je kosa ivica oplate za promenu ugla

njenog nagiba
37
Selektovanoj kosoj ivici je zadat nagib od 45

U zavisnosti od zadatih numerikih vrednosti parametrima tipske oplate, pri njenom
postavljanju na crte razlikujemo tri osnovna sluaja:
Oplate kojima su sve dimenzije segmenata poznate
U ovom sluaju moete izabrati samo poloaj take 1 (obzirom da su sve dimenzije oplate
poznate, taka 2 nema nikakvog smisla), a pri postavljanju oplate na crte program zahteva
da zadate samo taku 1 i taku koja odreuje ugao nagiba cele oplate u odnosu na
horizontalu.
Oplate kojima su u jednom od dva mogua pravca poznate duine projekcija svih segmenata
Pri izboru take 1 nema nikakvog ogranienja, dok za taku 2 moete izabrati neku od taaka
koje se nalaze na dui kojoj pripada taka 1, a istovremeno je normalna na pravac za koji su
sve dimenzije poznate. Pri postavljanju oplate na crte program nee zahtevati da zadate
taku koja odreuje ugao nagiba cele oplate u odnosu na horizontalu, zato to je taj ugao u
ovom sluaju odreen zadavanjem taaka 1 i 2. Nakon zadavanja take 2 program e
zahtevati da unesete unutranje take. Izuzetak predstavlja sluaj kada je nepoznata
dimenzija samo jednog segmenta, te e ona biti odreena zadavanjem take 2.
Oplate kod kojih nisu poznate duine projekcija svih segmenata, ni za jedan od dva mogua
pravca
Ni u ovom sluaju pri izboru take 1 nema nikakvog ogranienja, dok izbor take 2, kao i
zahtev za zadavanje unutranjih taaka pri postavljanju oplate na crte, zavisi od broja
segmenata sa nepoznatim dimenzijama.
Na kraju emo napomenuti, da e ovako kreirana tipska oplata biti smetena na tekui Layer,
a njegova boja e ujedno odrediti i boju u kojoj e oplata biti prikazana.
38
2.3 Crtanje pomonih linija za lake odreivanje

poloaja armature (POMONE LINIJE)
Kako se geometrija ipki armature iscrtava definisanjem njenih prelomnih taaka, to
ete verovatno zbog lakeg odabira ovih taaka imati potrebu da na nekom pomonom layeru iscrtate niz pomonih linija. Iako ete za ovu namenu imati na raspolaganju sve AutoCADove (BricsCAD-ove) naredbe (Line, Polyline, Circle, Arc, ...), mi smo razvili i naredbu
Pomone linije, koja je samo mala modifikacija AutoCAD-ove (BricsCAD-ove) naredbe
Offset. Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Oplata ili klikom mia na
ikonu
linije:
, program e zahtevati da odredite rastojanje na kome je potrebno postaviti pomone
Rastojanje:
Nakon zadavanja rastojanja, program e zahtevati da sa crtea selektujete objekte za koje
elite da postavite pomone linije:
Selektovanje objekata:
Obzirom da se istovremeno mogu postavljati pomone linije za vie objekata, ova poruka e
stajati na komandnoj liniji sve dok pritiskom na taster Enter ili desnim klikom mia ne
oznaite kraj selekcije. Pri selektovanju objekata nema ogranienja. To znai da se mogu
postavljati pomone linije u odnosu na oplatu (sve bitne AutoCAD-ove (BricsCAD-ove) vrste
linija), obinu i mreastu armaturu.
Taka koja odreuje stranu:
Sada je potrebno da izborom take sa crtea odredite stranu na kojoj e program iscrtati
pomone linije, ime e naredba biti zavrena.
Kao to ste i sami mogli da primetite, tok naredbe je gotovo isti kao i kod AutoCAD-ove
(BricsCAD-ove) naredbe Offset, s tim to se pomou ove naredbe pomone linije smetaju
na trenutno aktivan layer, dok kod Offset-a zadravaju layer na kome se nalazi selektovani
entitet. Pored toga, program pomone linije koje se postavljaju na uglovima produuje,
odnosno skrauje do njihove presene take.
Na kraju, napomenuemo jo jednom da se isti efekat moe postii i pomou AutoCAD-ovih
(BricsCAD-ovih) naredbi, s tim to e postupak biti mnogo dui, obzirom da ete pored
naredbe Offset morati da koristite i naredbu Change za prebacivanje konstruisanih linija na
poseban layer, kao i naredbe Extend i Trim za dobijanje presenih taaka na pomonim
linijama.
39
3. CRTANJE IPKI U PODUNOM

IZGLEDU
U okviru padajueg menija ArmCAD ipka, nalazi se niz naredbi za postavljanje
pojedinanih ipki armature. Pre nego to krenemo na same naredbe, objasniemo osnovnu
koncepciju programa. Kako svaka od iscrtanih ipki na crteu mora biti vezana za odreeni
redni broj pozicije, to se mogu javiti dva osnovna sluaja, i to, ili da se definie potpuno nova
pozicija armature, ili da se ve definisana pozicija armature postavi na neko drugo mesto na
crteu. Za iscrtavanje geometrije nove pozicije nude se dve mogunosti. Ili da se iz baze
preuzme neki od ve definisanih oblika i postavi na crte, ili da se geometrija nove pozicije
definie iscrtavanjem njenih prelomnih taaka na samom crteu. Kako se u praksi esto javlja
potreba za predstavljanjem armature u nekom drugom obliku od stvarnog, to i pri postavljanju
postojee pozicije ipke na crte mogu nastupiti dva sluaja. Ili da se postojea pozicija na
crteu predstavi u ve definisanom stvarnom obliku, ili da se predstavi na crteu sa drugaijom
geometrijom.
Pomou sledee etiri naredbe se iscrtavaju nove i stare pozicije armature:
Proizvoljna
na crte se postavlja nova pozicija armature, iscrtavanjem njenih prelomnih

taaka na samom crteu.
Tipska
na crte se postavlja nova pozicija armature ija geometrija odgovara

predefinisanom obliku iz kreirane baze tipskih ipki.
Postojea
na crte se postavlja postojea pozicija armature ija je geometrija ve ranije

definisana.
Reprezent
na crte se postavlja postojea pozicija armature, ali sada sa drugaijom

geometrijom od ranije definisane.
Sada emo pojasniti i tretman programa prema pozicijama armature. Naime, kada se kreira
nova pozicija armature, ona se smeta u bazu pozicija tekue oplate, a iscrtana ipka na
samom crteu se proglaava za instancu date pozicije. To praktino znai da se brisanjem
instanci sa crtea, pozicija armature ne uklanja iz projekta ve samo sa crtea, dok u bazi
pozicija tekue oplate ostaje netaknuta. Ova logika omoguava i definisanje pozicija armature
koje se ne moraju nigde nalaziti na samom crteu. Uklanjanje cele pozicije armature iz baze
pozicija se vri u okviru naredbe Baza pozicija, o kojoj e kasnije biti vie rei.
3.1 Nova pozicija - proizvoljna ipka

(PROIZVOLJNA)
Izborom naredbe Proizvoljna, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom
mia na ikonu
, ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije koja e odrediti
geometriju ipke, pa komandna linija dobija sledei izgled:
Prva taka (Polilinija/Krug/Spirala):
Program sada oekuje ili da zadate prvu taku polilinije, ili da se izborom jedne od ponuenih
podopcija odluite za dodatne mogunosti koje Vam program nudi. Naime, izborom podopcije
Polilinija, umesto slobodnog crtanja imate mogunost da geometriju ipke definiete
selektovanjem proizvoljne polilinije sa crtea, dok su podopcije Krug i Spirala predviene
40
za definisanje specijalnih oblika proizvoljne ipke, o emu e biti vie rei na kraju ovog
poglavlja.
Ako ste se odluili da geometriju ipke odredite crtanjem proizvoljne polilinije, nakon izbora
prve take, na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka.
Sledea taka (Luk/Nazad):
Podopcija Nazad slui za ponitavanje izbora poslednje take, dok je podopcija Luk
predviena za definisanje lunih segmenata polilinije. Izborom ove podopcije, program e prvo
zahtevati da odredite taku sa luka, a potom i krajnju taku luka.
Taka sa luka:
Krajnja taka:
Ve nakon definisanja geometrije prvog segmenta polilinije, na komandnoj liniji se pojavljuje i
podopcija Kraj.
Sledea taka (Luk/Nazad/Kraj) <Kraj>:
Izborom ove podopcije oznaavate kraj procedure definisanja geometrije ipke, i ulazite u
proceduru definisanja numerikih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o ipci

U centralnom delu dijalog box-a, prikazuje se prethodno definisana geometrija ipke.
Primetiete da je na prikazu ipke jedan njen segment uvek markiran crvenom bojom. Ovako
naznaeni segment ipke nazivamo tekui. Promena tekueg segmenta se vri jednostavnim
klikom mia na eljeni segment ipke. Pored tekueg segmenta na prikazu ipke je crvenim
kruiem naznaena i njena poetna taka. Kako geometrija ipke moe biti potpuno
proizvoljna a prostor rezervisan za prikaz njenog izgleda je fiksan, omogueno je zumiranje i
pomeranje prikaza geometrije ipke.
-
CTRL+ levo dugme mia = Zum prozor. Dok je pritisnut taster CTRL klik na levo
dugme mia e odabranu taku obeleiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba
uveati, a sledei klik na levo dugme mia e odabranu taku protumaiti kao suprotni
ugao pravougaone oblasti i uveanje e biti izvreno.
41
-
Pomeranje prikaza geometrije pozicije se izvrava klikom na srednje dugme mia i

pomeranjem istog.
U donjem levom uglu dijalog box-a se prikazuje sadraj kote koji odgovara trenutnom stanju
zadatih parametara.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz sadraja kote

Prikazani parametri u dijalog box-u imaju sledeu namenu i znaenje:
-
Iz zatvorene liste Oplata, za tekuu se moe postaviti bilo koja od ranije definisanih
pozicija oplata.
- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje pozicija oplata.
U zatvorenoj listi Pozicija se prikazuju sve slobodne pozicije koje odgovaraju

postavljenoj tekuoj poziciji oplate. Bilo koja od pozicija iz liste se moe postaviti za
tekuu.
Pomou check box-a Uzengija se odreuje da li je iscrtana ipka uzengija ili ne, to
utie na izbor pravila za savijanje ipke. Pravila za savijanje obine ipke i uzengije su
razliita i zavise od tekueg propisa (vidi poglavlje 11.3). Kada je ovaj check box
ukljuen, u tekstu kote se ispisuje simbol za uzengiju, ako je njegovo postavljanje
predvieno tekuim stilom kotiranja (vidi poglavlje 11.2).
Reprezent - Check box ijim ukljuivanjem e inicijalno zadata geometrija formirati novu
poziciju, ali e se umesto prave instance ipke, formirati reprezent.
U edit box-u Koliina, zadaje se broj komada date pozicije armature koji e biti
pridruen iscrtanoj instanci na crteu. Znai, ovaj broj komada se odnosi iskljuivo na
mesto gde je postavljena prethodno iscrtana ipka.
- Nakon zadavanje broja komada ipki, unetu vrednost mogue je postaviti za

podrazumevanu vrednost aktiviranjem ovog dugmeta. Ukoliko je dugme neaktivno,
vrednost u edit polju odgovara podrazumevanoj vrednosti.
Pomou check box-a Obostrano, imate mogunost da u sadraj kote postavite simbol
(ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji e oznaiti da je na mestu
iscrtane instance armatura postavljena u obe zone. Ako je ovaj check box postavljen na
ukljueno stanje, pri izradi specifikacije, program e zadatu koliinu armature na tom
mestu udvostruiti.
42
Pomou check box-a Specifikacija, odreuje se da li ipka ide u specifikaciju ili ne.
U edit box-u Komentar imate mogunost da u koti zadate proizvoljan komentar (donja
zona, gornja zona, /10, /20, ...). Pored mogunosti zadavanja proizvoljnih komentara,
klikom mia na strelicu koja se nalazi na kraju ovog edit box-a, moete iz zatvorene liste
odabrati neki od ranije definisanih tipskih komentara. Nain kreiranja baze tipskih
komentara bie naknadno objanjen (vidi poglavlje 10.4).
- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje naina prikaza ipki na

crteu.
Iz zatvorene liste Stil kotiranja, za tekui se moe postaviti bilo koji od ranije
definisanih stilova kotiranja. Nain kreiranja stilova kotiranja bie naknadno objanjen
(vidi poglavlje 11.2).
- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje stilova kotiranja.

U delu dijalog box-a Tip armature se vri izbor prenika i vrste armature.
Ispod prozora rezervisanog za prikaz geometrije same ipke, u delu dijalog box-a Krajevi,
nalaze se dve zatvorene liste i dva komandna polja koja rade kao prekidai.
Deo dijalog box-a u kome se definie poetak i kraj ipke po pitanju kuka
Jedna lista i jedan prekida se odnose na poetak, a druga lista i drugi prekida na kraj
iscrtane ipke. Iz sadraja liste se vidi da se na kraju ipke moe postaviti Kuka, Pokaziva,
Pokaziva +, Kontra pokaziva, Kontra pokaziva +, ili se pak ona moe zavriti
slobodno. Pokaziva ima oblik crtice koja u sluaju preklapanja dve ipke odreuje duinu
prostiranja ipke u podunom smislu. Napomenuemo da je pokaziva samo grafiki simbol na
crteu koji ne utie na samu geometriju ipke pri izradi specifikacije armature. Iz zatvorene
liste mogue je izabrati i novu vrstu pokazivaa ipke, takozvani Kontra pokaziva, koji ima
skretni ugao od 135. Ukoliko se iz liste izabere Pokaziva + ili Kontra pokaziva + uz
pokaziva, odnosno kontra pokaziva, prikazae se mini oznaka pozicije. Promena poloaja
kuka i pokazivaa se vri postavljanjem odgovarajuih prekidaa u jedan od mogua dva
poloaja. Program moe da automatski, u zavisnosti od izabranog tipa armature, na krajevima
ipke postavlja kuke ili slobodne krajeve. Ova opcija se definie u propisima i bie naknadno
objanjena (vidi poglavlje 11.3).
43
U delu dijalog box-a Polilinija, nalaze se edit box-ovi pomou kojih je mogue vriti
ofsetovanje poetka, kraja i svih segmenata ipke u odnosu na njenu zadatu geometriju.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije, kojom je odreena geometrija ipke

Obzirom da je geometrija armature najee odreena oblikom oplate, a njen poloaj
potrebnim udaljenjem od ivice oplate (veliina zatitnog sloja + 1/2 prenika same ipke),
najlaki nain postavljanja ipke je da se prilikom njenog crtanja, kao prelomne take koriste
take sa oplata, a zatim da se pomou ovih edit box-ova izvri ofsetovanje geometrije ipke u
odnosu na oplatu.
a =
Kada unesete neku numeriku vrednost u ovaj edit box, program e ofsetovati
poetak, kraj i sve segmente ipke za tu vrednost. Ukoliko je uneta vrednost
pozitivna, poetni i krajnji segment ipke bie skraeni, a svi segmenti ipke
ofsetovani za tu vrednost prema centru gabarita ipke (ka unutra). Ako je uneta
vrednost negativna, poetni i krajnji segment ipke bie produeni, a svi segmenti
ipke ofsetovani za tu vrednost od centra gabarita ipke (ka spolja).
a po =
Kada unesete neku numeriku vrednost u ovaj edit box, program e poetni
segment ipke skratiti za unetu vrednost ako je ona pozitivna, odnosno produiti
ako je uneta vrednost negativna.
a kraj =
Kada unesete neku numeriku vrednost u ovaj edit box, program e krajnji
segment ipke skratiti za unetu vrednost ako je ona pozitivna, odnosno produiti
ako je uneta vrednost negativna.
a seg =
Kada unesete neku numeriku vrednost u ovaj edit box, program e tekui
segment ofsetovati za unetu vrednost prema centru gabarita ipke ako je ona
pozitivna, odnosno od centra gabarita ipke ako je uneta vrednost negativna
(tekui segment je oznaen crvenom bojom).
L seg =
U ovom edit box-u je prikazana duina tekueg segmenta ipke. Zadavanjem

nove vrednosti u ovom edit box-u, imate mogunost da promenite duinu prvom i
poslednjem segmentu ipke, dok promena duine ostalih segmenata nije
dozvoljena. Pri promeni duine segmenta, sve prelomne take ipke su
nepomerljive, odnosno menja se samo poloaj take koja se nalazi na njegovom
slobodnom kraju. Specijalni sluaj predstavlja jednosegmentna ipka (oba kraja
ipke su slobodna) i tada je nepomerljiva poetna taka ipke.
44
Naknadna promena duine prvog segmenta ipke

Ova mogunost programa se koristi kod ipki za koje je poznata duina krajnjih segmenta, a
sa crtea nije mogue izabrati taan poloaj poetne, odnosno krajnje take ipke. Tada se za
poetnu, odnosno krajnju taku ipke bira proizvoljna taka sa prave na kojoj se nalazi
segment, a zatim se u edit box-u zadaje tana vrednost duine segmenta. Obzirom da se
zadavanjem ofseta menja duina segmentima ipke, preporuujemo da prvo unesete vrednosti
svih ofseta, a da duine krajnjih segmenata zadate na kraju procedure definisanja geometrije
ipke.
Sa desne strane edit box-ova a po= i a kraj=, nalaze se komandna polja pomou kojih se
moe sidriti poetak, odnosno kraj ipke.
Komandna polja za sidrenje poetka, odnosno kraja ipke

Izborom nekog od ovih komandnih polja, otvara se dijalog box za sidrenje odgovarajueg kraja
ipke.
45
Izgled dijalog box-a za sidrenje

krajeva ipke
Ovaj dijalog box radi na gotovo isti nain kao i u okviru naredbe Sidrenje armature, te ga
ovde neemo detaljno objanjavati (vidi poglavlje 7.6). Znai, na osnovu prethodno zadate
vrste i prenika armature, izborom tipa sidrenja i jedne od mogue dve duine (ls1-vee ili
ls2-manje), program e iz podataka koji su definisani u okviru naredbe Propisi (vidi poglavlje
11.3), sam odrediti potrebnu duinu sidrenja. Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj
dijalog box e biti zatvoren, a poetak, odnosno kraj ipke, e biti produen za odabranu
duinu sidrenja.
U edit box-u a kraj=, postavljena je negativna vrednost prethodno odabrane

duine sidrenja
Napomenuemo da prilikom crtanja trodimenzionalnih ipki, zadavanje ofseta nije dozvoljeno,
zato to bi bilo veoma teko odrediti na koju se ravan zadati ofset odnosi. Da bi se stekao bolji
uvid u geometriju trodimenzionalne ipke, u ovom dijalog box-u je omoguena prostorna
rotacija prikaza geometrije ipke (3D Orbit).
46
Deo dijalog box-a predvien za rotaciju poloaja ipke u prostoru

Da biste izvrili rotaciju potrebno je da pokaziva mia dovedete iznad ove povri, a zatim da
uz pritisnuto levo dugme pomerate mia. Pomeranjem mia unutar prstena koji obrazuju
unutranji krug i krug kojim je ova povr ograniena, prikaz ipke se rotira oko Z ose. Rotacija
prikaza ipke oko X ose se vri pomeranjem mia iznad oblasti koja je ograniena unutranjim
krugom u pravcu Y ose, dok se rotacija oko Y ose vri pomeranjem mia iznad iste oblasti u
pravcu X ose.
Zarotirani prikaz 3D ipke

Desnim klikom mia preko krune povrine, predviene za prostornu rotaciju prikaza
geometrije ipke, otvara se padajui meni u kome se nalazi nekoliko programom definisanih
pogleda.
47
Padajui meni za izbor pogleda

Izborom jednog od pogleda Top, Left ili Front, omoguen je pogled na geometriju pozicije
sa razliitih strana, dok je izborom pogleda Izometrija omoguen izometrijski prikaz
geometrije pozicije.
Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e biti zatvoren, a svi zadati numeriki podaci
bie pridrueni iscrtanoj poliliniji, kojom je odreena geometrija zadate pozicije armature.
Pored toga, program e iscrtanu poliliniju proglasiti za instancu, a u bazu pozicija tekue
oplate e ubaciti kreiranu poziciju armature, koja ima iste numerike podatke i geometriju kao
i instanca. Nakon zatvaranja dijalog box-a, program e ili zavriti naredbu, ili e pak ui u
proceduru kotiranja. Da li e program ui u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja
parametara u okviru naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4).
Selektovanje polilinije
Nakon aktiviranja naredbe Proizvoljna, izborom podopcije Polilinija sa komandne linije,
imate mogunost da Vaoj poziciji armature pridruite geometriju polilinije koju selektujete.
Nakon izbora ove podopcije na komandnoj liniji se javlja sledea poruka:
Selektujte poliliniju (Izlaz):
Iako se ova podopcija zove Polilinija, ovom procedurom je omogueno i selektovanje niza
obinih linija, pri emu je jedini uslov da selektovani segmenti budu povezani, odnosno da se
kasnije mogu zameniti jednom polilinijom koja e odrediti geometriju ipke koja se kreira. Kraj
procedure selektovanja se oznaava izborom podopcije Izlaz, nakon ega e program otvoriti
dijalog box za definisanje numerikih podataka o novoj poziciji armature. Dalji postupak je u
svemu isti kao i prethodno opisani, a jedina razlika je znai u nainu definisanja geometrije
ipke.
Kruna ipka
Druga podopcija, koja se javlja na komandnoj liniji nakon aktiviranja naredbe Proizvoljna,
slui za definisanje ipke krunog oblika. Naime, nakon izbora podopcije Krug, program e
prvo sa komandne linije zahtevati da zadate centar kruga, a potom i taku sa kruga koja e
odrediti njegov poluprenik.
Centar:
Taka sa kruga:
48
Napomenuemo da e odabrana taka sa kruga, ujedno odrediti i mesto na kome e program
postaviti preklop. Kako je na ovaj nain geometrija ipke potpuno odreena, program e
otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o poziciji armature koja je upravo
kreirana.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o krunoj ipci

Deo dijalog box-a koji je rezervisan za zadavanje ofseta, sada se sastoji od dva edit box-a:
a =
Ako u ovaj edit box unesete pozitivnu numeriku vrednost, program e

ofsetovati ipku ka centru kruga (smanjie poluprenik) za unetu vrednost,
odnosno od centra kruga (poveae poluprenik) ako je uneta vrednost
negativna.
Preklop = U ovaj edit box se unosi veliina preklopa. Obzirom da veliina preklopa
iskljuivo zavisi od odabranog prenika armature, program automatski postavlja
vrednost od 30 , a Vama je omogueno da ovu vrednost promenite.
Znaenje ostalih parametara u dijalog box-u je potpuno isto kao i kada se geometrija ipke
definie slobodnim crtanjem.
Spiralna uzengija
Nakon aktiviranja naredbe Proizvoljna, izborom podopcije Spirala sa komandne linije, ulazi
se u proceduru definisanja spiralne uzengije u podunom izgledu. Sa komandne linije program
e zahtevati da odredite poloaj taaka 1, 2 i 3.
49
ematski prikaz taaka koje odreuju konturu spiralne uzengije

Poloaj taaka 1 i 2 odreuje kako duinu na kojoj se prostire spiralna uzengija (L), tako i
ugao njenog nagiba, a rastojanje taaka 2 i 3 odreuje prenik (R) spiralne uzengije. Na kraju,
program e zahtevati da sa tastature, ili izborom take na crteu, zadate i hod spirale (t),
nakon ega e geometrija spiralne uzengije biti potpuno odreena, a program e otvoriti
dijalog box za definisanje numerikih podataka o poziciji armature koja je upravo kreirana.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o spiralnoj uzengiji

Deo dijalog box-a koji je rezervisan za zadavanje ofseta, sastoji se od tri edit box-a:
aR =
Ako unesete pozitivnu vrednost u ovaj edit box, program e umanjiti prenik spirale
(R) za unetu vrednost, i to simetrino sa obe strane, u odnosu na osu spirale. Ako
je uneta negativna vrednost, prenik e biti uvean.
a po = Ako unesete pozitivnu vrednost u ovaj edit box, program e umanjiti duinu spirale
(L), odnosno ofsetovae taku 1 za unetu vrednost ka centru gabarita spirale. Za
unetu negativnu vrednost duina spirale (L) bie uveana za tu vrednost.
a kraj = Ako unesete pozitivnu vrednost u ovaj edit box, program e umanjiti duinu spirale
(L), odnosno ofsetovae taku 2 za unetu vrednost ka centru gabarita spirale. Za
unetu negativnu vrednost duina spirale (L) bie uveana za tu vrednost.
50
Znaenje ostalih parametara u dijalog box-u je potpuno isto kao i kada se geometrija ipke
definie slobodnim crtanjem, s tim to e odreeni parametri biti nedostupni za promenu,
obzirom na specifinost ovakve pozicije armature.
Kako se spiralna uzengija u programu prikazuje samo u podunom izgledu, to se za njeno
eventualno prikazivanje u poprenom preseku, morate posluiti naredbom Reprezent i
njenom podopcijom Krug (vidi poglavlje 3.4).
3.2 Nova pozicija - tipska ipka (TIPSKA)

Pomou naredbe Tipska imate mogunost, da izborom jednog od ranije definisanih
oblika iz baze tipskih ipki, brzo kreirate novu poziciju armature. Izborom ove naredbe, iz
padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu
sledeeg izgleda:
, otvara se dijalog box
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Tipska

Prikaz - Iz ove zatvorene liste se bira vrsta ipki koje e se prikazivati u gornjem delu
dijaloga: ipke, Uzengije, Specijalne (3D) i Sve. Specijalne (3D) ipke su posebna
vrsta ipki sa 3D geometrijom, koje slue za lake definisanje takozvanih jahaa.
51
U gornjem delu dijalog box-a su prikazani svi oblici ipki koji se trenutno nalaze u bazi, a
aktiviranjem komandnih polja i se vri promena tekue strane, odnosno listanje gore i
dole, u sluaju da je u bazu ubaeno toliko tipskih ipki da se one ne mogu sve istovremeno
prikazati. Izbor ipke iz baze tipskih ipki se vri dvostrukim klikom mia na sliku eljene
ipke.
Duplim klikom mia je za tekui postavljen eljeni oblik ipke

U centralnom delu dijalog box-a se nalazi prikaz geometrije ipke koja je prethodno odabrana
iz baze tipskih ipki. I ovde vae potpuno ista pravila za zumiranje i pomeranje prikaza kao
kod prethodno opisanih naredbi.
Parametri koji se nalaze levo i ispod prikaza geometrije ipke, imaju isto znaenje kao kod
naredbe Proizvoljna (vidi poglavlje 3.1), tako da ih ovde neemo ponovo objanjavati.
geometrije ipke u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove moete simultano postavljati na
ukljueno i iskljueno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crteu.
52
Check box-ovi za osno preslikavanje geometrije ipke

I kod ove naredbe je omogueno zadavanje ofseta, ali se sada ofset ne odnosi na pojedinane
segmente ipke (kao kod naredbe Proizvoljna), ve na pravougaonu oblast u koju je
smetena kompletna geometrija ipke.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje gabarita ipke

a =
Globalni ofset. Ako se u ovaj check box unese neka numerika vrednost program
e ofsetovati sve stranice pravougaone oblasti za tu vrednost.
a gore =
Ofset gornje stranice pravougaone oblasti.
a dole =
Ofset donje stranice pravougaone oblasti.
a levo =
Ofset leve stranice pravougaone oblasti.
a desno = Ofset desne stranice pravougaone oblasti.

Napomenuemo da uneta numerika vrednost ofseta moe biti i negativna.
53
Sa desne strane ovih edit box-ova se nalaze komandna polja za sidrenje odgovarajueg kraja
gabarita ipke. Njihovim izborom se otvara dijalog box potpuno istog izgleda kao i kod naredbe
Proizvoljna (vidi poglavlje 3.1).
Dijalog box za sidrenje krajeva ipke

Aktiviranjem komandnog polja OK ovaj dijalog box e biti zatvoren, a odgovarajua strana
gabarita ipke bie produena za odabranu duinu sidrenja.
U edit box-u a levo=, postavljena je negativna vrednost prethodno

odabrane duine sidrenja
U svim prelomnim takama ipke program postavlja mreu horizontalnih i vertikalnih linija i
njihova meusobna rastojanja parametrizuje, odnosno oznaava ih slovima abecede. Nain
rada sa parametrizovanim vrednostima, kao i izbor referentnih taaka, je potpuno isti kao i pri
postavljanju tipskih oplata, tako da ga ovde neemo ponavljati (vidi poglavlje 2.2).
Napomenuemo samo da se presene take linija dobijenih ofsetom mogu izabrati za
referentne take, ime je postavljanje ipke na eljeno mesto na crteu znaajno
pojednostavljeno.
54
Kada ste zadali sve potrebne numerike podatke, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega
e program sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj take 1 na crteu.
Taka 1:
Nakon izbora ove take (crvena kruna taka u dijalog box-u), program e zahtevati da zadate
i taku koja odreuje ugao cele ipke u odnosu na horizontalu.
Taka koja odreuje ugao:
Kada je definisan i ugao nagiba ipke u odnosu na horizontalu, na komandnoj liniji e se
pojaviti sledea poruka:
Taka 2:
Kako ipka moe biti potpuno proizvoljnog oblika, nakon izbora take 2 (crvena kvadratna
taka u dijalog box-u), program zahteva unoenje taaka koje e definisati dimenzije ipke
koje nisu tano odreene izborom take 1 i take 2.
Unutranja taka:
Broj unutranjih taaka zavisi od kompleksnosti geometrije izabrane ipke. Tokom unoenja
ovih taaka program prikazuje izgled ipke u Drag modu. Crvena boja linija ipke u Drag
modu znai da izabranu taku nije mogue uneti, odnosno da ona ne odreuje traenu
dimenziju ipke. utom bojom je prikazana pomona linija koja pokazuje koje unutranje
dimenzije ipke odreuje traena taka.
U zavisnosti od vrednosti koje su eventualno pridruene parametrizovanim dimenzijama ipke
u dijalog box-u, isto kao i kod tipskih oplata, moemo razlikovati tri osnovna sluaja:
ipke kojima su sve dimenzije segmenata poznate
Pri postavljanju ovakve ipke na crte, program zahteva da zadate samo taku 1 (crvena
kruna taka u dijalog box-u) i taku koja odreuje ugao nagiba cele ipke u odnosu na
horizontalu.
ipke kojima su u jednom od dva mogua pravca poznate duine projekcija svih segmenata
Pri izboru take 1 (crvena kruna taka u dijalog box-u) nema nikakvog ogranienja, dok za
taku 2 (crvena kvadratna taka u dijalog box-u) moete izabrati neku od taaka koje se
nalaze na dui kojoj pripada taka 1, a istovremeno je normalna na pravac za koji su sve
dimenzije poznate. Pri postavljanju ipke na crte program nee zahtevati da zadate taku
koja odreuje ugao nagiba cele ipke u odnosu na horizontalu, jer je taj ugao u ovom sluaju
odreen zadavanjem taaka 1 i 2. Nakon zadavanja take 2 program e zahtevati da unesete
unutranje take. Izuzetak predstavlja sluaj kada je nepoznata dimenzija samo jednog
segmenta i ona e biti odreena zadavanjem take 2.
ipke kod kojih nisu poznate duine projekcija svih segmenata ni za jedan od dva mogua
pravca
Ni u ovom sluaju pri izboru take 1 (crvena kruna taka u dijalog box-u) nema nikakvog
ogranienja, dok izbor take 2 (crvena kvadratna taka u dijalog box-u), kao i zahtev za
zadavanje unutranjih taaka pri postavljanju ipke na crte, zavisi od broja segmenata kojima
su dimenzije nepoznate.
55
Kada su unete sve potrebne unutranje take, isto kao i kod naredbe Proizvoljna, program e
postavljenu ipku na crteu proglasiti za instancu, a u bazu pozicija tekue oplate e ubaciti
kreiranu poziciju armature koja ima iste numerike podatke i geometriju kao i instanca.
3.3 Postojea pozicija - ista geometrija

(POSTOJEA)
Naredba Postojea se koristi kada je ranije kreiranu poziciju armature potrebno
postaviti na neko drugo mesto na crteu. Izborom ove naredbe, iz padajueg menija ArmCAD
ipka ili klikom mia na ikonu
Izgled dijalog box-a za izbor postojee pozicije armature

U levom delu dijalog box-a je prikazana lista sa svim do tada definisanim pozicijama armature
u okviru tekue pozicije oplate. U koloni N se ispisuje redni broj pozicije i postavlja simbol
koji ukazuje na karakter date pozicije armature. Moemo razlikovati sledee tipove pozicija
armatura:
ipka
uzengija
promenljiva pozicija - ipka ija je geometrija definisana promenljivom serijom
Primetiete da su ovi simboli prikazani ili crnom ili sivom bojom, a da kod nekih pozicija uopte
nisu postavljeni. Postoje 4 pravila od kojih zavisi prikaz ovih simbola:
1. Ako pozicija armature ima bar jednu instancu na crteu, a broj komada ipki je razliit od
nule, simbol je crne boje.
2. Ako pozicija armature ima bar jednu instancu na crteu, a broj komada ipki je nula,
simbol je sive boje.
3. Ako pozicija armature nema ni jednu instancu na crteu, a broj komada ipki je razliit od
nule, simbol je crne boje.
56
4. Ako pozicija armature nema ni jednu instancu na crteu, a broj komada ipki je nula,
simbol se ne postavlja.
U koloni Oblik se prikazuje oblik date pozicije armature, u koloni Arm se prikazuje vrsta
elika, a u koloni prenik ipke.
Iz zatvorene liste Oplata, moe se za tekuu postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija
oplata, pri emu e lista pozicija armatura promeniti svoj sadraj i odgovarati postavljenoj
tekuoj oplati.
Zatvorena lista za promenu tekue pozicije oplate

Iz zatvorene liste Stil kotiranja, moe se za tekui postaviti bilo koji od ranije definisanih
stilova kotiranja, dok se u donjem levom uglu dijalog box-a prikazuje sadraj kote koji
odgovara trenutnom stanju zadatih parametara.
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje stilova kotiranja.
Deo dijalog box-a za izbor stila kotiranja
57
U centralnom delu dijalog box-a se nalazi prozor rezervisan za prikaz geometrije selektovane
pozicije armature (u listi je uvek jedan red markiran, to oznaava da je ta pozicija armature
selektovana).
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz geometrije selektovane

pozicije armature
Kako crtei mogu biti dosta sloeni, a pozicije armature su najee slinog oblika, to u praksi
verovatno nije ba lako iz liste odabrati eljenu poziciju samo po njenom obliku i rednom broju
pozicije. Iz tog razloga se iznad prozora predvienog za prikaz nalazi zatvorena lista, iz koje se
za tekui moe postaviti jedan od tri predviena naina prikaza izgleda selektovane pozicije.
Zatvorena lista za promenu vrste prikaza u dijalog box-u

Geometrija pozicije
Prikazana je samo geometrija selektovane pozicije armature.
ipke iz izabrane oplate
Prikazane su instance svih pozicija armature iz tekue oplate, a

poloaj instanci selektovane pozicije je jasno naznaen.
58
Sve ipke
Prikazane su instance svih pozicija armature iz svih pozicija

oplate, a poloaj instanci selektovane pozicije je jasno
naznaen.
Kako se pomou naredbe Postojea kreira instanca date pozicije armature na crteu, to za
ipke koje imaju kuke na krajevima, program nee dozvoliti njihovo obrtanje, jer bi ono
naruilo geometriju ranije kreirane pozicije armature. Jedino je za ipke sa slobodnim
krajevima mogue eventualno postavljati pokazivae i vriti slobodnu promenu njihovog
poloaja.
U delu dijalog box-a Polilinija se nalaze edit box-ovi koji slue za zadavanje ofseta.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje geometrije ipke

a =
Globalni ofset. Ako se u ovaj edit box unese neka numerika vrednost, program
e postaviti pomone linije na zadatom rastojanju od poetka i kraja ipke, kao i
paralelno sa svakim segmentom ipke, sa obe njegove strane.
a po =
Ofset poetka ipke. Ako se u ovaj edit box unese neka numerika vrednost,
program e na poetku ipke postaviti pomonu liniju, ija je duina jednaka
zadatoj vrednosti.
a kraj =
Ofset kraja ipke. Ako se u ovaj edit box unese neka numerika vrednost,
program e na kraju ipke postaviti pomonu liniju, ija je duina jednaka
zadatoj vrednosti.
a seg =
Ofset tekueg segmenta ipke (tekui segment je na prikazu geometrije ipke

oznaen crvenom bojom). Ako se u ovaj edit box unese neka numerika
vrednost, program e na zadatom rastojanju postaviti pomone linije paralelno
sa tekuim segmentom ipke, sa obe njegove strane.
Obzirom da jedna pozicija armature moe imati vie instanci, koje mogu da zauzimaju razliite
poloaje na crteu, pomou komandnog polja Ugao imate mogunost da izaberete poloaj
bilo koje instance sa crtea ili da izaberete segment ipke koji e biti poravnat sa X osom.
Naime, svakim klikom na ovo polje, prikaz pozicije e zauzeti poloaj sledee instance sa
crtea, ili e se zarotirati za ugao potreban da se sledei segment ipke poravna sa X osom.
59
Poloaj ipke je zarotiran pomou komandnog polja Ugao

Check box-ovi Rotacija oko X ose i Rotacija oko Y ose slue za osno preslikavanje
prikaza pozicije u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove moete simultano postavljati na
ukljueno i iskljueno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na crteu.
Check box-ovi za osno preslikavanje geometrije ipke

Na slici je crvenim simbolom oznaena referentna taka, odnosno taka ijim ete izborom
odrediti poloaj ipke na samom crteu. Desnim klikom mia u okolinu bilo koje od prelomnih
taaka, ili na srednju taku bilo kog segmenta ipke, moete promeniti poloaj referentne
take. Za referentnu taku se svakako moe izabrati i bilo koja presena, odnosno srednja
taka linija dobijenih ofsetom.
60
Desnim klikom mia je promenjen poloaj referentne take

Reprezent
Check box ijim e se ukljuivanjem na crte, umesto prave instance ipke,

postaviti reprezent.
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje naina prikaza
ipki na crteu.
Kada odaberete eljenu poziciju armature, u edit box-u Koliina moete da zadate broj
komada koji e biti pridruen datoj instanci. Nakon zadavanje broja komada ipki, unetu
vrednost mogue je postaviti za podrazumevanu aktiviranjem ovog dugmeta
dugme neaktivno, vrednost u edit polju odgovara podrazumevanoj vrednosti.
. Ukoliko je
Check box-ovi Obostrano i Specifikacija, kao i edit box Komentar, imaju isto znaenje
kao i kod naredbi Proizvoljna i Tipska i takoe e biti pridrueni instanci odabrane pozicije na
crteu.
Deo dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o poziciji armature
61
Parametar promenljive pozicije
Omogueno je postavljanje na crte reprezenta promenljive pozicije sa tanom geometrijom
jedne od ipki te pozicije. U ovom delu dijaloga se pomou klizaa bira ipka iz serije iju e
geometriju imati reprezent na crteu. Desno od klizaa ispisuje se informacija o rednom broju
izabrane ipke u seriji i duina ove ipke.
Deo dijalog box-a Parametar promenljive pozicije

Nakon aktiviranja komandnog polja OK, program e zatvoriti dijalog box i sa komandne linije
zahtevati da odredite poloaj referentne take na crteu.
Referentna taka:
Nakon odreivanja poloaja referentne take, potrebno je zadati i ugao nagiba cele ipke u
odnosu na horizontalu.
Ugao:
Ugao moete odrediti zadavanjem numerike vrednosti sa tastature, ili izborom take koja e
sa prethodno zadatom referentnom takom odrediti taj ugao.
3.4 Postojea pozicija nova geometrija

(REPREZENT)
esto se u praksi javlja potreba, da se pozicija armature na samom crteu ne
predstavlja svojom pravom geometrijom. U tom sluaju je, pomou naredbi Proizvoljna ili
Tipska, potrebno prvo kreirati novu poziciju sa stvarnom geometrijom. Ako se pozicija
armature nigde na crteu ne pojavljuje u svom pravom izgledu, onda je potrebno nacrtanu
instancu takve pozicije jednostavno ukloniti sa crtea.
Izborom naredbe Reprezent, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom mia na
ikonu
, na komandnoj liniji se javlja sledea poruka:
Prva taka (Polilinija/Krug/Spirala/postojeA):
62
Izborom podopcije postojeA sa komandne linije omogueno je pretvaranje instance ipke u
reprezent iste geometrije.
Nain iscrtavanja proizvoljne polilinije, kao i znaenje svih ponuenih podopcija na komandnoj
liniji, je potpuno isto kao i kod ve opisane naredbe Proizvoljna (vidi poglavlje 3.1). Po
zavretku definisanja geometrije reprezenta, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za kreiranje reprezenta postojee pozicije

Ovaj dijalog box je gotovo identian kao i kod naredbe Postojea, pa sve reeno u
prethodnom poglavlju vai i ovde. Jedina razlika je u proceduri definisanja ofseta prethodno
nacrtane polilinije. Naime, ovde je primenjena potpuno ista logika kao kod naredbe
Proizvoljna.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije kojom je odreena

geometrija reprezenta
Za laki izbor pozicije armature za koju se kreira reprezent, pored prikaza geometrije
reprezenta, iz zatvorene liste moete odabrati i sve ostale vrste prikaza, koje su dostupne u
okviru naredbe Postojea.
63
Zatvorena lista za promenu tekueg prikaza

Napomenuemo da e edit box Koliina i check box Specifikacija biti neaktivni, ako se iz
liste pozicija za tekuu postavi pozicija od koje je kreirana promenljiva serija. Znai,
reprezentu od varijabilne pozicije neete moi da pridruite broj komada ipki, obzirom da je
stvarna geometrija ovakve pozicije odreena tanim poloajem svake od ipki unutar kreirane
promenljive serije, pa zadavanje broja komada nema nikakvog smisla.
Aktiviranjem komandnog polja OK program e zatvoriti dijalog box, a svi zadati podaci e biti
pridrueni iscrtanoj poliliniji kojom je odreena geometrija reprezenta.
Na kraju emo jo jednom napomenuti da geometrija reprezenta ne mora da ima nikakve veze
sa geometrijom pozicije koju on predstavlja na crteu, ali pri izradi specifikacije armature
program nee uzimati geometriju iz reprezenta, ve iz pozicije koju on predstavlja.
3.5 Crtanje armature krstasto armirane ploe

Pomou naredbe Krstasto armirana ploa imate mogunost da na crte postavite
tipske ipke koje se najee koriste za armiranje ploa. Njenim izborom iz padajueg menija
ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu
64
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Krstasto armirana ploa

U gornjem desnom delu dijalog box-a su prikazane sve ipke koje se mogu postaviti sa ovom
naredbom. Selektovana ipka je jasno naznaena drugaijom bojom pozadine, a program
ispod prozora ispisuje i kratak opis namene date ipke. Izbor eljene ipke se vri levim klikom
mia preko njene slike.
Izabrana je ipka koja se postavlja u donjoj zoni ploe sa krajevima

koji se povijaju u gornju zonu
Program u donjem desnom delu dijalog box-a prikazuje tipski izgled oplate na kome su jasno
obeleene sve take koje se moraju izabrati sa crtea da bi se postavila selektovana ipka.
65
Take su numerisane brojevim koji oznaavaju redosled njihovog zadavanja. Takoe, na ovoj
slici su iskotirane i sve dimenzije selektovane ipke koje se zadaju u dijalog box-u.
Sigurno ste primetili da nisu svi parametri u dijalog box-u uvek dostupni za promenu. Obzirom
da se svaka od ponuenih ipki definie sa razliitim podacima, program dozvoljava menjanje
samo onih parametara koji su neophodni za kreiranje selektovane ipke.
U delu dijalog box-a Ploa se zadaju dimenzije oplate koje program ne moe da odredi na
osnovu izabranih taaka sa crtea, kao i vrednost zatitnog sloja. Znaenje svakog od ovih edit
box-ova se jasno vidi iz njegovog naziva.
Pomou parametara A,B i C se definiu duine segmenata ipki u ploi. Napomenuemo
jo jednom da su duine koje se zadaju uvek iskotirane na prikazu selektovane ipke, tako da
se jasno vidi njihovo znaenje. Za definisanje svake od njih su predviena po dva edit box-a. U
prvom se duina zadaje u procentima od odgovarajue dimenzije ploe (koja je takoe
iskotirana na prikazu ipke), dok se u drugom edit box-u unosi eljena numerika vrednost.
Dozvoljeno je i kombinovanje ova dva naina.
Duina krajnjih segmenata ipke A je zadata u procentima

od ukupne duine ploe La
U edit box-u Ugao se zadaje nagib datog pravca armiranja u odnosu na horizontalu. Desno
od ovog edit box-a se nalazi i komandno polje
, ijim se aktiviranjem izlazi na crte. Izbor
dve take sa crtea e odrediti traenu vrednost nagiba i ona e biti smetena u edit box-u.
Najbolje je da prvo postavite sve ipke za jedan pravac armiranje, a zatim i za drugi, jer se na
taj nain izbegava stalno menjanje ovog podatka.
66
Edit box u kome se zadaje nagib datog pravca armiranja

Ostali parametri koji se zadaju u dijalog box-u imaju isto znaenje kao kod prethodno opisanih
naredbi, tako da ih ovde neemo detaljno objanjavati.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara dijalog box i sa komandne linije
zahteva da sa crtea izaberete take koje e odrediti nepoznate dimenzije ipke:
Taka 1:
Broj take koji se pojavljuje na komandnoj liniji odgovara broju date take u dijalog box-u.
Obzirom da se pravac armiranja odreuje zadavanjem ugla u edit box-u Ugao, ove take ne
moraju da se nalaze na istoj pravoj, to znaajno olakava njihov izbor sa crtea.
Poslednja taka ne utie na geometriju ipke, ve samo odreuje njen poloaj na crteu, pa se
pri njenom zadavanju na komandnoj liniji ispisuje drugaija poruka:
Taka koja odreuje poloaj ipke:
Na osnovu izabranih taaka i zadatih dimenzija u dijalog box-u program odreuje duine
segmenata selektovane ipke i postavlja je na crte.
67
Izgled kreirane ipke na crteu

Kreiranjem serije u osnovi od postavljene ipke, sada lako moete izvriti armiranje date
oblasti ploe.
68
4. CRTANJE IPKI U SERIJI

Pored mogunosti pojedinanog iscrtavanja ipki armature, program omoguava i
kreiranje serija ipki, koje se prostiru na proizvoljno zadatom intervalu. U zavisnosti od
projekcije u kojoj se serija ipki eli prikazati, programom su predviena tri osnovna tipa
serija:
- serija u osnovi
- serija u podunom preseku
- serija u poprenom preseku
Kako postavljene ipke unutar serije mogu imati i promenljivu geometriju, to svaka od
navedenih serija moe biti konstantna i promenljiva. Naredbe za kreiranje konstantnih i
promenljivih serija se nalaze u okviru padajueg menija ArmCAD Serija i u ovom delu
uputstva e biti detaljno objanjen nain rada sa njima.
4.1 Konstantna serija u osnovi

Nakon izbora ove naredbe, iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na
ikonu
, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete instancu pozicije za koju
elite da kreirate seriju u osnovi.
Selektovanje ipke:
U ovoj proceduri moi ete da selektujete bilo koju instancu pozicije armature, izuzev spiralne
uzengije, krune ipke i reprezenta od varijabilne pozicije. Nakon selektovanja eljene
instance, program e zahtevati da prvo odredite poetnu taku,
Prva taka (Krug):
a potom i krajnju taku intervala na kome se serija rasprostire (linije serije).
Krajnja taka (Luk/Nazad):
Takom 1 je odreena poetna, a takom 2 krajnja taka linije serije
69
Napomenuemo da zadata linija serije mora presei selektovanu instancu, jer e u protivnom
procedura definisanja serije u osnovi biti ponitena.
Izborom podopcije Nazad se ponitava unos prve take linije serije, dok podopcije Luk i
Krug slue za definisanje krivolinijskog zakona po kome se serija u osnovi rasprostire.
Izborom podopcije Luk, program e prvo sa komandne linije zahtevati da odredite taku sa
luka,
Taka sa luka:
a potom i krajnju taku luka.
Krajnja taka:
Izborom taaka 1, 2 i 3, odreena je luna geometrija serije u osnovi

Izborom podopcije Krug, program e umesto poetne take serije, sa komandne linije
zahtevati da prvo odredite centar,
Centar:
a potom i poluprenik kruga.
Taka sa kruga:
Zadata taka sa kruga e ujedno odrediti i poetak serije, dok e kraj biti na rastojanju koje
odgovara kasnije zadatom meusobnom razmaku izmeu ipki u seriji.
70
Izborom take 1 je odreen centar, a izborom take 2 poluprenik

i poetak krune serije
Sa slike se vidi da je kruna serija praktino specijalan oblik lune, odnosno da se ona moe
definisati i lukom, ako bi se kraj luka postavio na razmaku od poetka koji odgovara jednom
meusobnom rastojanju ipki unutar serije. Kruna serija, kao specijalan oblik lune, uvedena
je zato to se njena geometrija mnogo lake moe definisati preko kruga nego preko luka (ne
mora se voditi rauna o meusobnom rastojanju ipki unutar serije, a i sama luna geometrija
se odreuje umesto sa tri take, zadavanjem samo centra i poluprenika kruga).
Bez obzira da li je linija serije prava ili je krunog, odnosno lunog oblika, program e nakon
definisanja njenog poloaja, sa komandne linije zahtevati da eventualno definiete segmente
na kojima se ipke postavljaju na razliitim rastojanjima.
Granica izmeu segmenata (Nazad/Kraj) <Kraj>:
Kako ete i u dijalog box-u za definisanje numerikih podataka moi naknadno da dodajete
segmente i zadajete im tane duine, zadavanje segmenata izborom taaka sa crtea nije
obavezno. Izbor podopcije Kraj sa komandne linije, oznaie kraj procedure definisanja
geometrije serije na crteu, te e program otvoriti dijalog box za zadavanje numerikih
podataka.
71
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih

podataka o konstantnoj seriji u osnovi
U gornjem desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled kreirane serije sa sadrajem kote.
Ovaj prikaz odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom
trenutku moete videti kako e kreirana serija izgledati na crteu. Slovima S i E su oznaene
poetna, odnosno krajnja taka linije serije, dok je crvenim kruiem obeleena nepomerljiva
taka.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz izgleda serije na crteu

U gornjem levom delu dijalog box-a je prikazan podatak o rednom broju pozicije armature i
nazivu pozicije oplate kojoj ona pripada. Kako se serija kreira za prethodno selektovanu ipku,
to promena ovih podataka nije mogua.
72
Podaci o rednom broju pozicije ipke i nazivu

pozicije oplate kojoj ona pripada.
Programom je predviena i mogunost da se pravi izgled ipke u seriji zameni pravom linijom.
To se postie postavljanjem check box-a Reprezent na ukljueno stanje.
Kod komplikovanih crtea, kada bi pravi izgled ipke

opteretio crte, ova opcija moe biti zgodna.
Check box Specifikacija je po default-u postavljen na ukljueno stanje, to znai da e
zadati broj komada ipki ui u ukupan broj komada date pozicije pri izradi specifikacije
armature. Ako datu seriju ipki predstavljate i u nekoj drugoj projekciji, sa nekim drugim
tipom serije, tada je potrebno da ovaj check box postavite na iskljueno stanje kako se broj
komada ipki date pozicije ne bi duplirao.
73
Postavljanjem check box-a Obostrano na ukljueno stanje, u sadraju teksta kote se ispisuje
simbol (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji oznaava da se ipke u datoj
seriji postavljaju obostrano, odnosno istovremeno i u gornjoj i u donjoj zoni. Samim tim e i
pri izradi specifikacije, jasno ako je i check box Specifikacija postavljen na ukljueno stanje,
zadati broj komada ipki biti pomnoen sa brojem 2.
Check box Radijalno e biti aktivan jedino ako se radi o lunoj seriji koja ima centralni ugao
manji ili jednak 180, dok je za prave serije (Fn=0) on neaktivan i postavljen na iskljueno
stanje. Postavljanje ovog check box-a na ukljueno stanje, kod lunih serija e dovesti do
postavljanja ipki u radijalnom smeru, odnosno sve ipke serije e umesto zadatog dobiti
usmerenje ka centru datog lunog intervala. Za krune serije, ovaj check box je zamrznut i
postavljen na ukljueno stanje.
U edit box-u Komentar moete uneti proizvoljan komentar, ili pak moete iz zatvorene liste
odabrati neki od tipskih komentara, koje ste ranije kreirali pomou naredbe Baza komentara
crteu.
Iz zatvorene liste Stil kotiranja se za tekui moe postaviti bilo koji od ranije definisanih
stilova kotiranja.
U praksi se esto javlja potreba da se na crteu prikae projekcija serije koja se u stvarnosti
prostire pod nekim uglom u odnosu na ravan crtea (na primer pri izradi nacrta armature
stepenita, kosih krovova itd.). U tom sluaju se sa crtea bira prva, odnosno krajnja taka
projekcije linije serije, a u edit box Nagib ravni pokrivanja se unosi ugao nagiba ravni
serije u odnosu na ravan crtea. Na osnovu zadatog ugla program e izraunati pravu duinu
linije serije i nju e koristiti pri proraunu broja ipki, odnosno razmaka izmeu ipki u seriji.
Zadat je nagib ravni serije od 30
74
Pomou check box-a Pun prikaz se regulie nain prikaza kreirane serije na crteu. Naime,
njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, program e na zadatom rastojanju iscrtati
simbole koji jasno ukazuju na poloaj svake od ipki unutar kreirane serije.
Pun prikaz serije u osnovi

Retko
Check box ijim e postavljanjem na ukljueno stanje serija na crteu imati

retki prikaz, odnosno program e samo na pojedinim mestima iscrtavati
simbole koji ukazuju na poloaj ipki unutar kreirane serije.
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog u kome korisnik moe sam da
definie retki prikaz serija ipki, s tim to je dostupno i nekoliko predefinisanih
i uobiajenih rasporeda.
Izgled dijalog box-a Izbor crta za prikaz

Savijanje u ravni
Check box koji omoguava armiranje oblasti ipkama savijenim u ravni
poploavanja.
75
Savijanje u ravni
U centralnom delu dijalog box-a je prikazan izgled linije serije, na kojoj je crvenom takom
obeleena nepomerljiva taka. Nepomerljivu taku program po default-u postavlja na poetku
linije serije, a njen poloaj se moe promeniti desnim klikom mia na bilo koju krajnju ili
srednju taku segmenata serije. Izborom ove take, defininie se koja e taka na crteu biti
nepomerljiva pri promeni duine linije serije i njenih segmenata.
Prikaz linije pruanja serije

Ispod ove slike, nalaze se edit box-ovi koji numeriki odreuju geometriju linije serije i oni su
podeljeni u tri celine.
76
Segmenti serije
Deo dijalog box-a za editovanje meusegmenata serije

Pomou komandnog polja Dodaj se vri dodavanje segmenta, tako to se tekui segment
podeli na dva dela.
Aktiviranjem komandnog polja Brii, tekui segment se brie, a njegova duina se u
zavisnosti od poloaja nepomerljive take, dodaje duini jednog ili oba susedna segmenta.
Pomou komandnog polja Dodaj, dodata su jo

dva meusegmenta
77
Na crteu linije serije, zadati segmenti unutar kojih se ipke postavljaju na razliitim
rastojanjima su jasno razdvojeni, a trenutno aktivni, odnosno tekui segment je obeleen
crvenom bojom. Promena tekueg segmenta se vri jednostavnim klikom mia unutar bilo kog
od prikazanih segmenata, a vrednosti u edit box-ovima, u delu dijalog box-a Segmenti
serije, uvek se odnose na tekui segment i imaju sledee znaenje:
L =
duina segmenta. Ako je check box Procentualno, koji se nalazi pored ovog edit
box-a, postavljen na iskljueno stanje, duina segmenta se izraava u AutoCAD-ovim
jedinicama, a ako je postavljen na ukljueno stanje, tada prikazana vrednost
predstavlja procenat u odnosu na ukupnu zadatu duinu serije.
Zadato je da duine krajnjih segmenata budu 20%

od ukupne duine serije
Napomenuemo da promenom duine tekueg segmenta nije mogue promeniti
ukupnu duinu serije. To znai da se pri promeni duine prvog i poslednjeg segmenta
uvek pomera njihova unutranja granica, dok za unutranje segmente poloaj
nepomerljive take odreuje koja e granica biti pomerena. Izuzetak predstavlja sluaj
jednosegmentne linije serije i tada se ovaj edit box ponaa na isti nain kao i edit box
L=, u delu dijalog box-a Linija serije. Sa desne strane ovog edit box-a, nalazi se
komandno polje
, ijim se aktiviranjem izlazi na crte. Izbor dve take sa crtea
e odrediti njihovo meusobno rastojanje i ta vrednost e biti smetena u edit box.
e =
razmak ipki unutar tekueg segmenta.
n =
broj komada ipki unutar tekueg segmenta.

Dugme koje ukazuje da je broj komada ipki zakljuan, kako bi ostao nepromenjen
prilikom gripovanja serije.
Dugme koje ukazuje da broj komada ipki nije zakljuan, to znai da se menja pri
gripovanju serije, dok razmak ostaje isti.
Edit box-ovi e= i n= rade vezano, odnosno za zadati razmak e=, proraunava se potreban
broj komada ipki n= i obrnuto.
78
Na srednjem segmentu serije je zadat razmak ipki od 20 cm

U produetku edit box-a e=, izmeu zagrada se ispisuje stvarna vrednost tog razmaka
e=L/n. Znai, kao ulazni podatak moete zadati ili razmak ipki, ili broj komada ipki unutar
tekueg segmenta. Obzirom da se na spojevima segmenata nalaze ipke koje mogu pripadati
ili jednom ili drugom segmentu, broj n= u stvari predstavlja broj podela uvean za jedan.
Kako je u programu uvedeno pravilo da se ipke na granici izmeu dva segmenta uvek
pridruuju onom, unutar koga je zadat manji meusobni razmak ipki, to se taan broj
komada ipki unutar datog segmenta (broj koji e biti ispisan u sadraju kote datog
segmenta), moe proraunati kada se od prikazane vrednosti u edit box-u n= oduzme broj
koji je sa negativnim predznakom ispisan u njegovom produetku. Ako u produetku ovog edit
box-a nije nita ispisano, onda to znai da e datom segmentu za broj komada biti pridruena
upravo ta vrednost.
79
Linija serije
Deo dijalog box-a Linija serije

L =
Zbir normalnih rastojanja izmeu ipki u seriji. Promenom vrednosti ovog podatka,
menja se duina linije serije. Ako se linija serije sastoji od jednog segmenta, a
nepomerljiva taka se nalazi na njenom poetku, promena duine serije e se vriti
pomeranjem njene krajnje take, dok e u sluaju nepomerljive krajnje take doi
do pomeranja poetne take. Ako se nepomerljiva taka nalazi na sredini linije
serije, zadata promena e se vriti simetrino, pomeranjem i poetne i krajnje
take linije serije. Kada se nepomerljiva taka viesegmentne serije nalazi na kraju
linije serije, menjae se samo duina prvog segmenta, dok e se za sve ostale
poloaje nepomerljive take menjati duina njenog krajnjeg segmenta.
Fn =
Duina strele luka, odnosno rastojanje od sredine seice do srednje take luka (za
prave serije ovaj podatak ima vrednost Fn=0). U sluaju da ste kreirali krunu
seriju, umesto edit box-a Fn= pojavie se edit box R krug=, u kome e biti
smetena vrednost koja odreuje poluprenik kreirane krune serije. Sa desne
strane ovog edit box-a, nalazi se komandno polje
, ijim se aktiviranjem izlazi
na crte. Izbor dve take sa crtea e odrediti njihovo meusobno rastojanje i ta
vrednost e biti smetena u edit box. Napomenuemo da e oitano rastojanje uvek
imati pozitivnu vrednost, te pri definisanju strele lunog segmenta morate sami u
edit box-u zadati odgovarajui pozitivan ili negativan predznak.
Ugao = Pomou ovog edit box-a se regulie nagib instance u odnosu na zadatu liniju serije.
Napomenuemo da za lune radijalne i krune serije, ovaj ugao moe imati samo
dve vrednosti i to 90 ili 270. Za oba ugla instanca e biti usmerena ka centru
luka, odnosno kruga, a naizmenino e zauzimati jedan od mogua dva poloaja,
koji se dobijaju njenim osnim preslikavanjem u odnosu na presenu taku sa
zadatom linijom serije.
Prikazano komandno polje slui za obrtanje simbola ipke oko njegove podune
ose. Na ovaj nain simbol ipke uvek moete dovesti u poloaj u kome se ipka
zaista nalazi u poprenom preseku ploe.
80
Komandno polje koje slui za promenu pravca postavljanja ipki u seriji, odnosno
za izbor segmenta ipke u odnosu na koji se kreira serija. Pri kreiranju konstantne
serije u osnovi oblast poploavanja se dobija na osnovu zadate linije serije i pravca
pruanja ipke, koji je odreen njenim najduim gabaritom. Pomou ovog
komandnog polja se za kreiranje oblasti poploavanja moe izabrati pravac bilo kog
segment ipke.
Podrazumevani pravac pruanja ipki u seriji
Pomou komandnog polja

je za pravac
pruanja ipki u seriji izabran pravac kosog
segmenta
Ofset
Deo dijalog box-a za ofsetovanje poetka i kraja serije

Ova opcija je jako zgodna, jer imate mogunost da prilikom zadavanja duine serije birate
take direktno sa oplate.
81
a po = ofset poetka serije (poetak serije je obeleen slovom S na prikazu serije)
a kraj = ofset kraja serije (kraj serije je obeleen slovom E na prikazu serije)
Ukoliko je uneta vrednost ofseta pozitivna, prva, odnosno poslednja ipka u seriji, e biti
pomerena prema centru gabarita serije, a podatak L= e biti umanjen za tu vrednost. U
sluaju da je uneta vrednost ofseta negativna, prva, odnosno poslednja ipka u seriji, e biti
pomerena od centra gabarita serije, a podatak L= e biti uvean za tu vrednost. Pri
kreiranju krunih serija ova dva edit box-a su zamrznuta. Napomenuemo jo, da se pri
crtanju nagnutih serija, ofset koji je unet pre zadavanja ugla u edit box Nagib ravni
pokrivanja, pri zadavanju ovog podatka primenjuje na projektovanu duinu serije, dok se
ofset koji je unet posle zadavanja ovog ugla, primenjuje na pravu duinu serije. Znai,
neophodno je da obratite panju na redosled zadavanja podataka.
Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a program e zavriti naredbu ili
e pak ui u proceduru kotiranja. Da li e program ui u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od
stanja parametara u okviru naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4).
Na presenoj taki izmeu instance i linije serije, program e postaviti simbol koji e
uspostaviti vezu izmeu ova dva elementa na crteu, a samu instancu e pretvoriti u simbol
koji je direktno vezan sa kreiranom serijom. Ako je data instanca pre kreiranja serije sadrala i
broj komada ipki, on e pri kreiranju specifikacije biti ignorisan.
Selektovanjem kreirane serije, na osnovu postavljenih grip-ova, jasno se vidi da linija serije,
meukota i instanca koja je pretvorena u simbol, predstavljaju jednu celinu, dok se kota
selektuje posebno.
Grip-ovi na konstantnoj seriji u osnovi

Grip-ovi koji su postavljeni na krajevima linije serije (grip-ovi 1 i 2), mogu se pomerati u
proizvoljnom pravcu i pomou njih se menja nagib i duina serije, s tim to nagib ipki unutar
serije ostaje nepromenjen. Za promenu duine meusegmenata, predvieni su grip-ovi koji
su postavljeni na njihovim granicama (grip-ovi 3 i 4), i oni se mogu pomerati samo du
linije serije. Simbol instance takoe moete pomou grip-ova pomerati samo du zadate linije
serije (grip-ovi 5 i 6), odnosno linija serije i simbol instance moraju uvek imati jednu
presenu taku. U sluaju da se radi o lunoj seriji, program postavlja grip i na sredini luka,
ijim pomeranjem se odreuje zakrivljenost luka. Kod krunih serija, grip-ovi se postavljaju u
centru kruga i na taki sa kruga koja odreuje njegov poluprenik. Pomou grip-ova se moe
menjati i poloaj teksta meukote (grip-ovi 7, 8 i 9), kao i poloaj kote ako se i ona
selektuje.
82
4.2 Konstantna serija u podunom preseku

Pomou ove naredbe se najee prikazuju serije uzengija u gredama i stubovima.
Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na ikonu
komandnoj liniji se javlja poruka kojom se zahteva odreivanje prve take linije serije.
, na
Prva taka (Krug):

Nakon odreivanja prve take, program e zahtevati da odredite i krajnju taku linije
rasprostiranja serije.
Izborom podopcije Nazad, ponitava se unos prve take linije serije, dok podopcije Luk i
Krug slue za definisanje krivolinijskog zakona po kome se serija u podunom preseku
rasprostire. Nain rada sa ovim podopcijama je potpuno isti kao i kod kreiranja serije u osnovi
Kada je odreena linija rasprostiranja serije, bez obzira da li je ona prava, luna ili kruna,
program e zahtevati da odredite i visinu serije.
Visina serije (Nazad):
Na prikazanoj slici, takama 1 i 2 je odreen pravac i duina linije

na kojoj se prua serija, a takom 3 njena visina.
Zadata visina i njen pravac jasno e odrediti i konturu serije u podunom preseku. Kod pravih
serija, sve ipke se postavljaju paralelno sa zadatim pravcem visine, dok se za lune serije kod
kojih je centralni ugao manji ili jednak 180, mogu postavljati i paralelno i radijalno. Za krune
i lune serije kod kojih je centralni ugao vei od 180, sve ipke se postavljaju iskljuivo
radijalno, odnosno imaju usmerenje prema centru kruga, odnosno luka.
Kada ste odredili konturu serije u podunom preseku, program e sa komandne linije zahtevati
da eventualno definiete segmente na kojima se ipke postavljaju na razliitim rastojanjima.
Kako ete i u dijalog box-u za definisanje numerikih podataka, moi naknadno da dodajete
segmente i zadajete im tane duine, zadavanje segmenata izborom taaka sa crtea nije
83
obavezno. Izbor podopcije Kraj sa komandne linije, oznaie kraj procedure definisanja
geometrije serije na crteu, te e program otvoriti dijalog box za zadavanje numerikih
podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o

konstantnoj seriji u podunom preseku
Kako se kreirana serija u podunom preseku moe pridruiti proizvoljnoj poziciji, to se u
gornjem levom delu dijalog box-a, nalazi lista pozicija armature iji sadraj odgovara
odabranoj poziciji oplate, iz zatvorene liste Oplata. Napomenuemo du su izuzetak jedino
varijabilne pozicije i spiralne uzengije i one se nee ni prikazivati u listi pozicija armature.
Lista za izbor pozicije armature za koju se serija kreira
84
Pored opcije izbora neke od postojeih pozicija iz liste, program omoguava i definisanje
potpuno nove pozicije armature. Naime, ispod liste pozicija armature, nalazi se komandno
polje Tipska ipka, ijim se aktiviranjem otvara isti dijalog box kao kod naredbe Tipska
Izgled dijalog box-a za kreiranje nove pozicije armature (Tipska ipka)

Obzirom da se na ovaj nain kreira nova pozicija armature bez izlaska na crte, neki podaci u
dijalog box-u su zamrznuti i ne mogu se menjati. Komandno polje OK e postati dostupno,
tek kada selektovanoj tipskoj ipci definiete duine svih segmenata. Njegovim aktiviranjem,
program se vraa u dijalog box za zadavanje numerikih podataka o seriji u podunom preseku
i u listi pozicija dodaje ovako kreiranu poziciju armature.
U listi pozicija je dodata novo krerana pozicija armature broj 8
85
Kako biste lake odabrali eljenu poziciju armature, sa desne strane liste se nalazi prozor u
kome je prikazana geometrija trenutno selektovane pozicije.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuje izgled trenutno selektovane pozicije

U delu dijalog box-a, gde se prikazuje izgled odabrane pozicije iz liste, postavljene su i strelice
koje jasno ukazuju na smer gledanja ipke u seriji, odnosno koja strana ipke se poklapa sa
nacrtanom konturom serije. Izborom komandnog polja Ugao, imate mogunost da poziciju
ipke postavite u eljeni poloaj, ako on po default-u nije dobro odreen.
Pomou komandnog polja Ugao, uzengija je postavljena u poloen poloaj
86
Ispravna orijentacija ipki unutar serije bie od pomoi pri kasnijem, eventualnom vaenju
preseka (vidi poglavlje 5.4). Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad ovog prozora, za
tekui prikaz se moe postaviti:
Geometrija pozicije
Prikazuje se iskotirana geometrija selektovane pozicije iz liste

pozicija.
Prikazuju se instance svih pozicija armature iz tekue oplate, a

Sve ipke
Prikazuju se instance svih pozicija armature, iz svih pozicija

oplata, a poloaj instanci selektovane pozicije je jasno
naznaen.
U donjem delu dijalog box-a je prikazan izgled kreirane serije sa sadrajem kote. Ovaj prikaz
odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom trenutku moete
videti kako e kreirana serija izgledati na crteu. Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi
iznad ovog prozora, za tekui prikaz se moe postaviti:
Prikaz serije
Prikazuje se iskotirani izgled serije, onakav kakav e se dobiti i

na samom crteu.
3D Prikaz serije
Prikazuje se 3D izgled serije i on slui za vizuelnu kontrolu

ispravnosti orijentacije ipki unutar serije.
3D prikaz geometrije serije

Kada ste iz liste odabrali eljenu poziciju armature, i pomou 3D prikaza proverili njenu
ispravnu orijentaciju unutar serije, preporuujemo da za tekui prikaz postavite prikaz serije,
kako bi imali to bolji uvid u ispravnost zadavanja ostalih parametara u ovom dijalog box-u.
87
Iz liste prikaza je odabran Prikaz serije

Iz zatvorene liste Stil kotiranja, koja se nalazi ispod ovog prozora, za tekui se moe
postaviti bilo koji od ranije definisanih stilova kotiranja.
Pomou check box-a Specifikacija se odreuje da li e broj komada ipki iz kreirane serije
biti pridruen ukupnom broju ipki date pozicije pri izradi specifikacije. Program po default-u
ovaj check box postavlja na ukljueno stanje.
Postavljanjem check box-a Obostrano na ukljueno stanje, u sadraju teksta kote se ispisuje
simbol (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji oznaava da se ipke u datoj
seriji postavljaju obostrano. Samim tim e pri izradi specifikacije, jasno ako je i check box
Specifikacija postavljen na ukljueno stanje, zadati broj komada ipki biti pomnoen sa
brojem 2.
Check box Radijalno e biti aktivan jedino ako se radi o lunoj seriji koja ima centralni ugao
manji ili jednak 180, dok je za prave serije on neaktivan i postavljen na iskljueno stanje.
Postavljanje ovog check box-a na ukljueno stanje, kod lunih serija e dovesti do postavljanja
ipki u radijalnom smeru, odnosno sve ipke serije e dobiti usmerenje ka centru luka. Za
krune serije, ovaj check box je postavljen na ukljueno stanje i zamrznut.
Runo podeavanje prikaza
Check box ijim e postavljanjem na ukljueno stanje serija na crteu imati
retki prikaz, odnosno program e samo na pojedinim mestima iscrtavati
simbole koji ukazuju na poloaj ipki unutar kreirane serije.
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog u kome korisnik moe sam da
definie retki prikaz serija ipki, s tim to je dostupno i nekoliko predefinisanih
i uobiajenih rasporeda.
88
Komentar
U edit box-u Komentar moete uneti proizvoljan komentar koji e biti

ispisan u tekstu kote.
ipki na crteu.
Ispod ovih podataka je prikazan izgled linije serije, na kojoj je crvenom takom obeleena
nepomerljiva taka. Nepomerljivu taku program po default-u postavlja u poetnu taku linije
serije, a njen poloaj se moe promeniti desnim klikom mia na bilo koju krajnju ili srednju
taku segmenata serije. Izborom ove take se definie koja e taka na crteu biti
nepomerljiva pri menjanju duine linije serije i njenih segmenata.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuje izgled linije serije
89
Segmenti serije
Znaenje ponuenih parametara u ovom delu dijalog box-a je potpuno isto kao kod serije u
osnovi, tako da ih neemo ponovo objanjavati.
Pomou komandnog polja Dodaj, dodata su jo dva

meusegmenta, a za tekui je postavljen srednji
Linija serije
Deo dijalog box-a Linija serije
90
L =
zbir normalnih rastojanja izmeu ipki serije. Promenom vrednosti ovog podatka se
menja duina linije serije. Nain promene duine linije serije zavisi od poloaja
nepomerljive take i odvija se po istim pravilima kao kod serije u osnovi.
Fn =
duina strele luka, odnosno rastojanje od sredine seice do srednje take luka (za
prave serije ovaj podatak ima vrednost Fn=0). U sluaju da ste kreirali krunu seriju,
umesto edit box-a Fn= pojavie se edit box R krug=, u kome e biti smetena
vrednost koja odreuje poluprenik kreirane krune serije.
1 =
ugao koji visina serije zaklapa sa zadatim pravcem pruanja serije (kod lunih serija
ovo je ugao u odnosu na seicu luka).
h1 = visina serije.
Sa desne strane ovih edit box-ova, nalaze se komandna polja
na crte. Izbor dve take sa crtea e odrediti njihovo meusobno rastojanje i ta vrednost e
biti smetena u odgovarajui edit box.
Ofset
Deo dijalog box-a za ofsetovanje konture serije

Le
ofset leve stranice konture serije (stranica obeleena slovima Le Levo, na prikazu
izgleda serije)
De
ofset desne stranice konture serije (stranica obeleena slovima De Desno, na

prikazu izgleda serije)
Go
ofset gornje stranice konture serije (stranica obeleena slovima Go - Gore, na prikazu
izgleda serije)
Do
ofset donje stranice konture serije (stranica obeleena slovima Do Dole, na prikazu
izgleda serije)
91
Centralni edit box, koji nije oznaen nijednim slovom, slui za zadavanje globalnog ofseta.
Kada se unese vrednost u ovaj edit box, bie ofsetovane sve stranice konture serije za zadatu
vrednost.
Nakon unosa vrednosti ofseta u ovim edit box-ovima, odgovarajue stranice konture serije se
ofsetuju ka centru konture, ako je uneta vrednost pozitivna, odnosno od centra konture ako je
uneta vrednost negativna. Istovremeno program na prikazu izgleda serije iscrtava pomone
linije na stranicama konture serije (konture zadate izborom taaka sa crtea), tako da u
svakom trenutku imate jasnu sliku znaenja unetog ofseta.
Pri crtanju krune serije, a u zavisnosti od izabranih taaka sa crtea, dva edit box-a za
zadavanje ofseta e biti zamrznuta, a pomou preostala dva se ofsetuje spoljanja, odnosno
unutranja stranica konture serije.
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a program e sa komandne
linije zahtevati da odredite poloaj linije koja odreuje pravac pruanja serije.
Poloaj linije serije:
Poloaj linije serije se odreuje izborom take sa crtea, ime e naredba ili biti zavrena, ili e
pak biti nastavljena procedurom kotiranja. Da li e program ui u proceduru kotiranja ili ne,
zavisi od stanja parametara u okviru naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4).
Selektovanjem kreirane serije, na osnovu postavljenih grip-ova, moe se videti da cela serija,
zajedno sa linijom serije i meukotom predstavlja jednu celinu.
Grip-ovi na konstantnoj seriji u podunom preseku

Na poetnoj i krajnjoj ipci serije, postavljena su po tri grip-a, dok je na granicama
segmenata postavljen po jedan. Grip-ovi oznaeni na slici brojem 1, mogu se pomerati samo
u pravcu pruanja serije i pomou njih se vri promena duine segmenata serije. Grip-ovi
oznaeni na slici brojem 2, mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomou njih se menja
nagib i duina serije, s tim to nagib ipki unutar serije ostaje nepromenjen. Za promenu
nagiba ipki unutar serije, kao i njene visine, predvieni su grip-ovi oznaeni brojem 3.
Pomeranjem grip-a oznaenog na slici brojem 4, moe se slobodno menjati poloaj cele linije
serije, dok su grip-ovi oznaeni brojem 5 predvieni za pomeranje teksta meukote.
U sluaju da se radi o lunoj seriji, program postavlja grip-ove i na sredini luka, a njihovim
pomeranjem se odreuje zakrivljenost luka.
92
Kod krunih serija, grip-ovi se postavljaju na prvoj ipci serije (njihovim pomeranjem se
menja visina i poluprenik serije), na granicama segmenata (menja se duina segmenata) i u
centru kruga (pomeranjem ovog grip-a se pomera kompletna serija).
4.3 Konstantna serija u poprenom preseku

Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na
ikonu
, program e sa komandne linije zahtevati da prvo odredite poetnu,
Prva taka (Krug):

a zatim i krajnju taku linije rasprostiranja serije u poprenom preseku.
Nain definisanja linije serije, kao i znaenje svih podopcija sa komandne linije je potpuno isto
kao i kod prethodno opisanih konstantnih serija u osnovi i podunom preseku.
Nakon izbora krajnje take linije serije, program e sa komandne linije ponuditi i opciju
zadavanja serije u dva reda.
Poloaj drugog reda (Nazad/Kraj) <Kraj>:
Izbor take sa crtea e oznaiti poloaj ipki u drugom redu, dok izborom podopcije Kraj
moete preskoiti ovu dodatnu mogunost.
Takama 1 i 2 je odreen pravac i duina linije na kojoj se prua

serija, a takom 3 poloaj drugog reda.
U oba sluaja, bez obzira da li se serija u poprenom preseku postavlja u jednom ili u dva
reda, program e sada ui u proceduru odreivanja segmenata na kojima se ipke postavljaju
na razliitim rastojanjima.
I ovde se, isto kao i kod serija u osnovi i podunom preseku, moete odluiti ili za definisanje
ovih granica na samom crteu, ili ih moete, ako su uopte i potrebne, postaviti naknadno u
dijalog box-u za definisanje numerikih podataka. U svakom sluaju, izbor podopcije Kraj e
93
oznaiti kraj procedure definisanja segmenata, nakon ega e program otvoriti dijalog box za
zadavanje numerikih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka

o konstantnoj seriji u poprenom preseku
Znaenje ponuenih parametara je potpuno isto kao i u dijalog box-u za definisanje
numerikih podataka za serije u podunom preseku, pa se ovde neemo uputati u ponovno
objanjavanje naina rada sa ovim dijalog box-om.
Jedina razlika je u prikazu izgleda same serije i u check box-u Otvorena uzengija, koji se
sada pojavljuje umesto check box-a Obostrano.
94
Check box Otvorena uzengija

Stanje check box-a Otvorena uzengija e biti dostupno za promenu jedino kada se kreiraju
serije u dva reda. Naime, ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, tada e
program u sastavu kote postaviti simbol , koji oznaava da se data pozicija postavlja
istovremeno u obe zone, te e broj komada pri izradi specifikacije biti udvostruen. Meutim,
kada se serijom u poprenom preseku prikazuje pozicija armature koja ima oblik otvorene
uzengije, broj komada ipki ne treba da se duplira pri izradi specifikacije. U ovim sluajevima
je potrebno check box Otvorena uzengija postaviti na ukljueno stanje, i tada e program iz
kote izbaciti simbol , a broj komada ipki pri izradi specifikacije nee biti dupliran.
Napomenuemo i da podatak u edit box-u h1=, sada predstavlja rastojanje ipki iz drugog
reda u odnosu na zadatu liniju po kojoj se pruaju ipke iz prvog reda. Ako se serija u
poprenom preseku postavlja samo u jednom redu (h1=0), tada e edit box 1= biti
neaktivan, odnosno zamrznut.
Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren a program e ui u potpuno istu
proceduru za postavljanje linije serije, kao i kod serije u podunom preseku.
Poloaj linije serije se odreuje izborom take sa crtea, ime e naredba ili biti zavrena, ili e
pak biti nastavljena procedurom kotiranja. Da li e program ui u proceduru kotiranja ili ne,
Selektovanjem kreirane serije u poprenom preseku, program e postaviti grip-ove ijim
pomeranjem moete lako editovati geometriju serije na samom crteu.
95
Grip-ovi na konstantnoj seriji u podunom preseku (jedan red)

Grip-ovi oznaeni brojem 1, se mogu pomerati samo du zadate linije pruanja serije, i oni
odreuju duine segmenata, dok se pomeranjem grip-ova oznaenih brojem 2, pored
duine, moe menjati i nagib serije. Pomeranjem grip-a oznaenog na slici brojem 3, moe
se slobodno menjati poloaj cele linije serije, dok su grip-ovi oznaeni brojem 4 predvieni
za pomeranje teksta meukote.
Kod serija koje imaju ipke u dva reda, raspored grip-ova je potpuno isti kao i kod serija u
podunom preseku.
Grip-ovi na konstantnoj seriji u poprenom preseku (dva reda)

Na poetnim i krajnjim ipkama serije postavljena su po tri grip-a, dok je na granicama
segmenata postavljen po jedan. Grip-ovi oznaeni na slici brojem 1, mogu se pomerati samo
u pravcu pruanja serije i pomou njih se vri promena duine segmenata serije. Grip-ovi
oznaeni na slici brojem 2, mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomou njih se menja
nagib i duina serije. Za promenu nagiba ipki unutar serije, kao i njene visine, predvieni su
grip-ovi oznaeni brojem 3. Pomeranjem grip-a oznaenog na slici brojem 4, moe se
slobodno menjati poloaj cele linije serije, dok su grip-ovi oznaeni brojem 5 predvieni za
pomeranje teksta meukote.
U sluaju da se radi o lunoj seriji, program postavlja grip-ove i na sredini luka, a njihovim
pomeranjem se odreuje zakrivljenost luka. Kod krunih serija se grip-ovi postavljaju na
96
prvoj ipci serije (njihovim pomeranjem se menja visina i poluprenik serije), na granicama
segmenata (menja se duina segmenata) i u centru kruga (pomeranjem ovog grip-a se
pomera kompletna serija).
4.4 Promenljiva serija u osnovi

Sutinska razlika izmeu ove naredbe i naredbe za kreiranje konstantne serije u
osnovi, je u tome to se sada ne zahteva selektovanje ipke od koje se kreira promenljiva
serija u osnovi. Znai, prisustvo instance date pozicije armature na crteu nije potrebno.
Obzirom da u samom dijalog box-u ove naredbe postoji komandno polje Tipska ipka, to ni
postojanje same pozicije armature nije neophodno.
Nakon izbora naredbe Promenljiva serija u osnovi, iz padajueg menija ArmCAD
Serija ili klikom mia na ikonu
, na komandnoj liniji se postavlja niz zahteva za izbor
taaka koje e odrediti geometriju promenljive serije u osnovi.
Prva taka:
U optem sluaju, ema za izbor taaka koje odreuju geometriju serije izgleda ovako:
Opti oblik konture promenljive serije

Napomenuemo da redosled zadavanja taaka nije bitan, odnosno da bilo koja od etiri take
koje su obeleene na slici, moe biti prva taka konture.
Nakon izbora prve take konture, na komandnoj liniji e se javiti nova poruka.
Druga taka (Luk/Nazad):
Ako promena nije luna, potrebno je sa crtea izabrati poloaj sledee take, a ako je luna,
tada je potrebno sa komandne linije odabrati podopciju Luk, a zatim klikom mia sa crtea
izabrati poloaj take sa luka i krajnje take luka.
Kao to se sa crtea vidi, susedne linije konture serije ne mogu obe da budu lukovi, tako da
sadraj teksta poruke za izbor sledee take direktno zavisi od oblika prethodno zadate linije
konture serije. To znai da u sluaju lune promene prethodno zadate linije konture, poruka za
izbor sledee take nee imati podopciju Luk.
97
Trea taka (Nazad):
Nakon izbora tree, potrebno je zadati i etvrtu taku konture serije.
etvrta taka (Luk/Nazad):
Ukoliko je linija konture serije zadata izborom etvrte take luk, program e povezati etvrtu i
prvu taku konture, ime e njeno definisanje biti zavreno. Ako je linija konture serije zadata
izborom etvrte take du, komandna linija dobija sledei izgled:
Taka sa luka (Povei/Nazad) <Povei>:
Izborom take sa luka, poslednjoj liniji konture serije se zadaje luna promena, dok se izborom
podopcije Povei, etvrta i prva taka konture povezuju crtanjem dui.
Pravac pruanja serije je definisan oblikom njene konture. Naime, ako kontura serije sadri
lunu promenu, serija se prua izmeu dve naspramne prave linije konture. Ako su ove linije
paralelne, linija serije je prava, a ipke u seriji se postavljaju pod uglom od 90 u odnosu na
nju. U suprotnom, linija serije e biti luk, a ipke u njoj e se postavljati radijalno.
Prava linija serije
Luna linija serije
98
U sluaju da kontura serije nema lunu promenu, serija se prua izmeu paralelnih linija
konture, ukoliko ih ima, i tada je linija serije prava, a ipke u seriji se postavljaju pod uglom od
90 u odnosu na nju. Ako nema paralelnih linija konture, serija se prua izmeu druge i
poslednje linije konture, a linija serije je luna, to znai da se ipke u seriji postavljaju
radijalno.
Prava linija serije
Luna linija serije

Napomenuemo da se pravac pruanja serija koje nemaju lunu promenu, moe menjati kako
sa komandne linije, izborom podopcije Zamena mesta, tako i naknadno u dijalog box-u za
definisanje numerikih podataka.
Kada ste odredili konturu promenljive serije u osnovi, program e sa komandne linije zahtevati
da du linije pruanja serije eventualno definiete segmente na kojima se ipke postavljaju na
razliitim rastojanjima.
Granica izmeu segmenata (Nazad/Zamena mesta/Kraj) <Kraj>:
I ovde se moete odluiti ili za definisanje ovih granica na samom crteu, ili ih moete, ako su
uopte i potrebne, postaviti naknadno u dijalog box-u za definisanje numerikih podataka. U
svakom sluaju, izbor podopcije Kraj e oznaiti kraj procedure definisanja segmenata,
nakon ega e program otvoriti dijalog box za zadavanje numerikih podataka.
99
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o promenljivoj

seriji u osnovi
Kako se kreirana promenljiva serija u osnovi moe pridruiti proizvoljnoj poziciji, to se u
gornjem levom delu dijalog box-a nalazi lista pozicija armature, iji sadraj odgovara
odabranoj poziciji oplate iz zatvorene liste Oplata. Napomenuemo du su izuzetak jedino
pozicije od krunih ipki i spiralnih uzengija, kao i pozicije kojima je pridruena neka
konstantna serija, i one se nee ni prikazivati u listi pozicija armature.
Ispod liste pozicija armature, nalazi se komandno polje Tipska ipka koje funkcionie na
potpuno isti nain kao kod konstantnih serija u podunom i poprenom preseku.
100
Komandno polje za definisanje nove pozicije

Sa desne strane liste pozicija armature, nalazi se prozor u kome je prikazana geometrija
selektovane pozicije.
Pozicija ipke se uvek postavlja u poloaj koji odgovara jednom od

moguih poloaja unutar serije
Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekui prikaz se moe
postaviti:
101
Geometrija pozicije
Prikazuje se iskotirana geometrija selektovane pozicije iz liste

pozicija.
Prikazuju se instance svih pozicija armature iz tekue oplate, a

Sve ipke
Prikazuju se instance svih pozicija armature, iz svih pozicija

oplata, a poloaj instanci selektovane pozicije je jasno
naznaen.
U donjem delu dijalog box-a je prikazan izgled kreirane serije sa sadrajem kote. Ovaj prikaz
odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom trenutku moete
videti kako e kreirana serija izgledati na crteu. Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi
iznad ovog prozora, za tekui prikaz se moe postaviti:
Prikaz serije
Prikazuje se iskotirani izgled serije, onakav kakav e se dobiti i

na samom crteu.
3D Prikaz serije
Prikazuje se 3D izgled serije i on slui za vizuelnu kontrolu

ispravnosti orijentacije ipki unutar serije.

Radi lakeg snalaenja pri zadavanju ofseta, na ovom prikazu su obeleene strane konture
serije. Takoe, na crteu serije, crvenom takom je oznaen njen poetak. Ova informacija e
Vam biti od znaaja ako se odluite za runo definisanje promene dimenzija segmenata, o
emu e biti rei malo kasnije.
102
Poloaj crvene take oznaava poetak linije pruanja serije

3D prikaz slui za vizuelnu kontrolu zadatih parametara serije, i njegovim izborom se pored
prozora za prikaz pojavljuje i povr 3D orbit. Rad sa 3D orbit-om je isti kao i u ostalim
dijalog box-ovim u kojima se on pojavljuje (vidi poglavlje 3.1).
Iz liste prikaza je odabran 3D prikaz

Kako ipke unutar ovako kreirane serije imaju promenljivu geometriju, to se sa desne strane
prozora za prikaz, nalaze etiri edit box-a pomou kojih se definie promena geometrije ipke
du intervala pruanja serije (ovi edit box-ovi e biti aktivni samo ako ste za tekui prikaz
odabrali prikaz Geometrija pozicije).
103
Edit box-ovi za runo definisanje promene segmenata ipke unutar serije

Podaci u edit box-ovima uvek odgovaraju tekuem segmentu ipke, odnosno segmentu koji je
na prikazu geometrije ipke jasno naglaen crvenom bojom. Promena tekueg segmenta ipke
se vri jednostavnim klikom mia preko eljenog segmenta. Edit box-ovi pomou kojih se
definie promena geometrije svakog od segmenata ipke, imaju sledee znaenje:
Dsp =
duina tekueg segmenta ipke na poetku intervala serije
Dsk =
duina tekueg segmenta ipke na kraju intervala serije
Fna =
duina gornje strele (zadaje se samo za promenu geometrije po lunom zakonu)
Fnb =
duina donje strele (zadaje se samo za promenu geometrije po lunom zakonu)
Opti oblik promene duine segmenta ipke
104
Gde se nalazi poetak, a gde kraj serije, oznaeno je crvenom takom na prikazu serije (vidi
prethodni deo uputstva za tekui prikaz Prikaz serije).
Program po default-u svim segmentima ipke postavlja konstantnu vrednost (Dsp=Dsk,
Fna=Fnb=0), pa sada imate mogunost da eljenim segmentima ipke, zadavanjem potrebnih
podataka u edit box-ovima, definiete promenu du zadatog intervala serije.
Sa desne strane ovih edit box-ova, nalaze se komandna polja
na crte. Izbor dve take sa crtea e odrediti njihovo meusobno rastojanje i ta vrednost e
biti smetena u odgovarajui edit box.
Vodite rauna da funkcija promene geometrije cele ipke, du pravca pruanja serije, odgovara
zadatoj konturi serije, jer e u protivnom komandno polje OK biti neaktivno.
Ispod ovih edit box-ova, nalazi se check box Preuzmi sa crtea. Kada se ovaj check box
postavi na ukljueno stanje, program na tekuem segmentu ipke postavlja crvenu taku, a
edit box-ovi za definisanje njegove promene postaju neaktivni.
Check box, pomou koga je dimenzija segmenta ipke odreena

zadatom konturom serije
Postavljeni simbol crvene take oznaava da e dimenzija datog segmenta biti proraunata
tako to e, za svaki poloaj ipke unutar serije, njegova duina odgovarati duini cele ipke
koja je umanjena za duine projekcija svih ostalih segmenata ipke, poznatih dimenzija. Znai,
suma projekcija svih konstantnih i promenljivih duina segmenata mora odgovarati irini serije
na tom mestu. Iz ovoga proizilazi i jasan zakljuak, da samo jedan segment ipke moe imati
osobinu Preuzmi sa crtea. Ovo je svakako mnogo laki nain za definisanje promene, od
prethodno opisanog runog podeavanja.
Segmenti unutar oblasti
Svi segmenti
Prekida koji oznaava da e se cela ipka nai unutar zadate oblasti.
105
Samo odabrani
Prekida koji oznaava da e se samo odabrani segmenti ipke nai unutar
zadate oblasti. Kada se postavi na ukljueno stanje, na crteu geometrije
pozicije se prikazuju i redni brojevi segmenata. U edit polje ispod ovog
prekidaa potrebno je uneti redni broj segmenta ili niza segmenata i aktivirati
dugme
oblasti.
, ime e se samo izabrani segmenti ipke nai unutar zadate
Unutar zadate oblasti nalazi se samo odabrani segment sa rednim brojem #4

Napomenuemo da preuzimanje promene sa crtea, za segmente koji su normalni na pravac
linije serije, nije mogue. Preuzimanje promene sa crtea nee biti mogue ni kada je zbir
duina projekcija svih segmenata ipke koji e se nai unutar zadate oblasti, osim tekueg,
jednak ili vei od najmanje irine serije. U takvim sluajevima, na pokuaj postavljanja check
box-a Preuzmi sa crtea na ukljueno stanje, program e postaviti prazan crveni krug, ime
e jasno ukazati da se ovakva promena ne moe zadati.
106
Postavljeni crveni krug na tekuem segmentu ipke, ukazuje da je suma

projekcija svih ostalih segmenata ipke vea od najmanje irine serije
Pored osobine Prezumi sa crtea, segmentima ipke se moe zadati i osobina Procenat od
Dp. Ovi segmenti e takoe imati promenljive dimenzije, ali e one biti u funkciji od duine
cele ipke na datom mestu unutar serije. Nakon postavljanja check box-a na ukljueno stanje,
u edit polju Ds=L x treba zadati odnos duine segmenta ipke prema ukupnoj irini serije.
Tekuem segmentu ipke je zadato, da za svaki poloaj ipke unutar serije,

njegova duina iznosi 20% od ukupne irine serije na tom mestu
107
Za kontrolu ispravnosti unetih podataka, zahtevaemo od programa 3D prikaz serije.
Iz 3D prikaza se jasno vidi efikasnost prethodno zadatih parametara

U delu dijalog box-a koji se zove Podeavanje, nalaze se dva check box-a i dva komandna
polja pomou kojih se vri podeavanje poloaja ipke unutar serije. Da biste bolje sagledali
dejstvo ovih parametara, potrebno je da za tekui prikaz postavite Prikaz serije.
Deo dijalog box-a za promenu poloaja ipke unutar serije

- Kada se check box Obrtanje ipke oko podune ose postavi na ukljueno stanje, ipka
se osno preslikava u odnosu na podunu osu, dok se postavljanjem na ukljueno stanje
108
check box-a Obrtanje ipke oko poprene ose, vri osno preslikavanje geometrije ipke
u odnosu na poprenu osu.
- Pomou komandnog polja Ugao, vri se izbor segmenta ipke koji e biti poravnat sa
pravcem koji je upravan na pravac pruanja serije.
- Komandno polje Zamena mesta e biti aktivno samo kod serija koje nemaju lunu
promenu. Njegovim aktiviranjem, pravac pruanja serije i ipke meusobno menjaju mesta.
Napomenuemo, da u sluaju aktiviranja komandnih polja Zamena mesta i Ugao,
znaenje termina poduna i poprena osa, u nazivu check box-ova za obrtanje ipke oko
svoje ose, moe biti zamenjeno. Odnosno, na zahtev za obrtanje oko podune ose, program
moe ipku obrnuti oko poprene ose, i obrnuto. Ovaj tehniki problem nee predstavljati
prepreku u radu, obzirom da se nakon svake akcije na prikazu serije moe videti kako je
program odreagovao.
Ako ste prethodno definisali nain promene duine segmenata, promena poloaja ipke unutar
serije pomou komandnog polja Ugao, dovee do gubitka ovih podataka. Znai, poeljno je
da prvo podesite eljeni poloaj ipke unutar serije, pa tek onda da definiete zakon promene
duina pojedinih segmenata.
Promena poloaja ipke, pomou komandnog polja Ugao, dovela je do

gubitka prethodno definisanog zakona promene duine ipke
Deo dijalog box-a za ofsetovanje konture serije, radi na potpuno isti nain kao i kod
konstantne serije u podunom preseku (vidi poglavlje 4.2), pa ga ovde neemo ponovo
objanjavati.
109
Deo dijalog box-a za ofsetovanje konture serije

Kreiranoj seriji moete pridruiti i podatak o koliini, unoenjem vrednosti u edit box-u Broj
serija. Pri izradi specifikacije, program e koliinu upotrebljene armature u seriji pomnoiti sa
zadatim brojem.
Edit box za zadavanje broja serija

Ostali ponueni parametri u ovom dijalog box-u, imaju potpuno isto znaenje kao i kod
konstantnih serija u osnovi (vidi poglavlje 4.1), te ih takoe, neemo ponovo objanjavati.
110
Parametri koji imaju potpuno isto znaenje kao i kod konstantne

serije u osnovi
Napomenuemo jedino, da se duina linije serije moe naknadno menjati samo na crteu
pomou grip taaka, tako da njena promena u dijalog box-u nije mogua. Iz tog razloga je kod
jednosegmentnih serija edit box L=, u delu dijalog box-a Segmenti serije, zamrznut,
odnosno nedostupan za promenu.
Komandno polje OK e biti aktivno kada je za jedan od segmenata ipke check box Preuzmi
sa crtea postavljen na ukljueno stanje, ili kada funkcija promene geometrije cele ipke, du
pravca pruanja serije, odgovara zadatoj konturi serije. Izborom komandnog polja OK, dijalog
box e biti zatvoren, a program e ili zavriti naredbu, ili e pak ui u proceduru kotiranja. Da li
e program ui u proceduru kotiranja ili ne, zavisi od stanja parametara u okviru naredbe
Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4).
Selektovanjem kreirane serije, na osnovu postavljenih grip-ova, jasno se vidi da linija serije,
meukota i simbol ipke predstavljaju jednu celinu, dok se kota selektuje posebno.
111
Grip-ovi na promenljivoj seriji u osnovi

Grip-ovi oznaeni na slici brojem 1, slue za promenu konture oblasti unutar koje se serija
rasprostire. Pomeranjem grip-a koji je postavljen na preseku simbola ipke i linije serije
(grip oznaen brojem 2), menja se poloaj kako samog simbola ipke tako i linije du koje se
prua serija. Grip-ovi oznaeni na slici brojem 3, slue za promenu meusobnog odnosa
duina meusegmenata, dok su za promenu poloaja teksta meukote predvieni grip-ovi
oznaeni na slici brojem 4.
Napomena:
Obzirom da geometrija pozicije od koje je kreirana promenljiva serija u osnovi, zavisi iskljuivo
od njenog poloaja unutar serije, program e sve ostale instance date pozicije, ako ih ima na
crteu, pretvoriti u reprezente i ponitie im zadati broj komada.
Napomena:
U sluaju da ste za kreiranje promenljive serije u osnovi selektovali varijabilnu poziciju, tada e
edit box-ovi za definisanje promene geometrije selektovanog segmenta ipke, kao i check boxovi Preuzmi sa crtea i Specifikacija biti zamrznuti i nedostupni za promenu, to znai da e
program pri izradi specifikacije ignorisati podatke iz ove serije. Naime, program e pri izradi
specifikacije sve potrebne podatke za ovu varijabilnu poziciju uzimati iz promenljive serije
kojom je pozicija armature i prebaena iz konstantne u varijabilnu poziciju. Tipian primer je
kada ste crtanjem promenljive serije u poprenom ili podunom preseku kreirali varijabilnu
poziciju i sada elite da tu seriju prikaete i u osnovi. Sve ovde reeno vai i kada se kreiraju
promenljive serije u podunom i poprenom preseku od varijabilnih pozicija.
4.5 Promenljiva serija u podunom preseku

Nakon izbora ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na
ikonu
, na komandnoj liniji se postavlja niz zahteva za izbor taaka koje e odrediti
geometriju promenljive serije u podunom preseku.
Prva taka:
U optem sluaju ema za izbor taaka koje odreuju geometriju serije je potpuno ista kao i
ema za izbor taaka kod promenljive serije u osnovi.
112
Opti oblik konture promenljive serije

Samim tim i poruke koje se javljaju na komandnoj liniji, u potpunosti odgovaraju datim
objanjenjima u prethodnom poglavlju.
Nakon izbora taaka koje definiu konturu promenljive serije u podunom preseku, program e
sa komandne linije zahtevati da eventualno odredite segmente unutar kojih se ipke
postavljaju na razliitim rastojanjima.
Granica izmeu segmenata (Nazad/Zamena mesta/Kraj) <Kraj>:
I ovde se moete odluiti ili za definisanje ovih granica na samom crteu, ili ih moete, ako su
uopte i potrebne, postaviti naknadno u dijalog box-u za definisanje numerikih podataka. U
svakom sluaju, izbor podopcije Kraj e oznaiti kraj procedure definisanja segmenata,
nakon ega e program otvoriti dijalog za zadavanje numerikih podataka o kreiranoj seriji.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o promenljivoj

seriji u podunom preseku
113
U delu dijalog box-a gde se prikazuje izgled odabrane pozicije iz liste, postavljene su i strelice
koje jasno ukazuju na smer gledanja ipke u seriji, odnosno koja strana ipke se poklapa sa
nacrtanom konturom serije.
Prikazane strelice jasno ukazuju na smer gledanja ipki u seriji

Ovo je vrlo vana informacija, kako promenu ne bi zadali pogrenim segmentima ipke.
Pomou check box-a Preuzmi sa crtea, bonim stranama uzengije je

zadato da preuzmu nacrtanu promenu sa konture serije
114
Znaenje ostalih ponuenih parametara je potpuno isto kao i u dijalog box-u za definisanje
numerikih podataka promenljivih serija u osnovi, tako da ih ovde neemo ponovo
objanjavati. Jedina razlika je u prikazu izgleda same serije.
Iz liste prikaza je odabran 3D Prikaz serije

Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren a program e sa komandne
linije zahtevati da odredite poloaj linije koja odreuje pravac pruanja serije.
115
Poloaj linije serije se odreuje izborom take sa crtea, ime e komanda ili biti zavrena, ili
e pak biti nastavljena procedurom kotiranja. Da li e program ui u proceduru kotiranja ili ne,
Poloaj grip-ova koji se postavljaju pri selektovanju kreirane serije je isti kao i kod
konstantne serije u podunom preseku, s tim to se sada pojavljuju i dva dodatna grip-a
pomou kojih se direktno na crteu zadaje luna promena odgovarajuim stranicama konture.
Grip-ovi na promenljivoj seriji u podunom preseku

Na poetnoj i krajnjoj ipci serije postavljena su po tri grip-a, dok je na granicama segmenata
postavljen po jedan. Grip-ovi oznaeni na slici brojem 1, mogu se pomerati samo u pravcu
pruanja serije i pomou njih se vri promena duine segmenata serije. Grip-ovi oznaeni na
slici brojem 2, mogu se pomerati u proizvoljnom pravcu i pomou njih se menja nagib i
duina serije, s tim to nagib ipki unutar serije ostaje nepromenjen. Za promenu nagiba ipki
unutar serije, kao i njene visine, predvieni su grip-ovi oznaeni brojem 3. Pomeranjem
grip-a oznaenog na slici brojem 4, moe se slobodno menjati poloaj cele linije serije, dok
su grip-ovi oznaeni brojem 5 predvieni za pomeranje teksta meukote. Pomeranjem gripova oznaenih na crteu brojem 6, direktno se zadaje luna promena odgovarajuim
stranicama konture.
4.6 Promenljiva serija u poprenom preseku

Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na
ikonu
, ulazi se u potpuno istu proceduru odreivanja geometrije serije na crteu, kao i
kada se kreira konstantna serija u poprenom preseku. Jedina razlika je u izgledu dijalog box-a
za definisanje numerikih podataka o seriji.
116

o promenljivoj seriji u poprenom preseku
Svi prisutni parametri imaju isto znaenje kao i parametri u dijalog box-u konstantne serije u
poprenom preseku, s tim to se sa desne strane prostora predvienog za prikaz, sada nalaze i
edit box-ovi kojima se za selektovani segment ipke regulie promena geometrije du serije.
Deo dijalog box-a u kome se regulie funkcija promene tekueg segmenta

Isto kao i kod promenljivih serija u osnovi i podunom preseku, u listi pozicija se mogu nai i
varijabilne pozicije, ali e postavljanjem varijabilne pozicije za tekuu, ovi edit box-ovi, kao i
check box Specifikacija biti nedostupni za editovanje.
117
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren a program e sa komandne
linije zahtevati da odredite poloaj linije serije, ime e naredba biti zavrena.
Poloaj i uloga grip-ova je potpuno ista kao kod konstantne serije u poprenom preseku.
Grip-ovi na promenljivoj seriji u poprenom preseku
4.7 Poploavanje ploe lunim ipkama

Pomou naredbe Poploavanje ploe lunim ipkama imate mogunost da brzo i
jednostavno kreirate konstantnu ili promenljivu seriju od lune ipke. Njenim izborom iz
padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na ikonu
definisanja lune oblasti koja se poploava.
, ulazi se u proceduru
Prva taka:
Nakon izbora poetne take program sa komandne linije zahteva da zadate taku sa luka,
Taka sa luka:
a zatim i krajnju taku luka:
Krajnja taka:
Na komandnoj liniji se sada javlja nova poruka:
Kraj dui <Konstantna serija>:
Od korisnika se sada oekuje da sa prave koja prolazi kroz centar i krajnju taku luka izabere
taku kojom e zavriti definisanje oblasti poploavanja promenljive serije lunih ipki, ili da sa
komandne linije izabere ponuenu podopciju.
118
Izborom taaka 1,2,3 i 4 je definisana oblast poploavanja

promenljive serije lunih ipki
Izborom podopcije Konstantna serija komandna linija menja svoj izgled, a program od
korisnka oekuje da sa crtea izabere taku kojom e zavriti definisanje oblasti poploavanja
konstantne serije lunih ipki.
Kraj dui <Promenljiva serija>:
Program sve vreme u Drag modu prikazuje izgled oblasti poplaavanja za taku iznad koje se
nalazi pokaziva mia. Ukoliko za datu taku nije mogue kreiranje serije oblast se ne
prikazuje, a ako i pored toga izaberete ba tu taku naredba se prekida.
Izborom taaka 1,2,3 i 4 je definisana oblast poploavanja

konstantne serije lunih ipki
Bez obzira da li kreirate promenljivu ili konstantnu seriju, nakon definisanja oblasti
poploavanja otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
119
Izgled dijalog box-a za definisanje

numerikih podataka kreirane serije
Znaenje svih ponuenih parametara je potpuno isto kao i kod prethodno opisanih naredbi za
kreiranje serija, tako da ih ovde neemo ponovo objanjavati.
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box uz prihvatanje svih zadatih
promena, i na crte postavlja kreiranu seriju.
Na kraju emo napomenuti da se pri editovanju serija koje su kreirane pomou ove naredbe
otvara isti dijalog box kao pri editovanju bilo koje druge konstantne, odnosno promenljive
serije u osnovi (vidi poglavlje 7.2.2).
4.8 Poploavanje ploa serijama ipki

Pomou naredbe Poploavanje ploa serijama ipki se vri automatsko armiranje
proizvoljno zadate oblasti ploe, sa konstantnim i promenljivim serijama u osnovi, a na osnovu
uslova oslanjanja koji vae na njenim ivicama. Izborom ove naredbe, iz padajueg menija
ArmCAD Serija ili klikom mia na ikonu
, ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne
polilinije koja e odrediti geometriju oblasti armiranja.
Prva taka (Pravougaonik/Krug):
Procedura iscrtavanja proizvoljne polilinije je potpuno ista kao kod naredbe Serija mrea (vidi
poglavlje 8.2) tako da je ovde neemo detaljno objanjavati.
Nakon definisanja oblasti program otvara dijalog box u kome se zadaju svi podaci koji su
potrebni da bi se izvrilo njeno armiranje.
120
Izgled dijalog box-a za definisanje podataka koji su potrebni

za armiranje zadate oblasti
Parametri koji se nalaze u gornjem levom delu dijalog box-a imaju sledee znaenje:
-
Izborom iz zatvorene liste Oplata, za tekuu se moe postaviti bilo koja od ranije
definisanih pozicija oplata.
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje pozicija oplata.
Iz zatvorene liste Tip armature se vri izbor vrste armature
Izborom iz zatvorene liste Tip sidrenja, za tekui se moe postaviti bilo koji od ranije
definisanih tipova sidrenja za izabranu vrstu armature.
Izborom iz zatvorene liste Zona se odreuje da li se armira gornja ili donja zona ploe
Izborom iz zatvorene liste Stil kotiranja, za tekui se moe postaviti bilo koji od ranije
definisanih stilova kotiranja serija u osnovi
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje naina prikaza ipki na crteu.
U delu dijalog box-a Podaci o armaturi se nalaze parametri pomou kojih se za oba pravca
armiranja definie prenik ipki (), razmak izmeu ipki u serijama, kao i ugao koji dati
pravac armiranja zaklapa sa horizontalom (=), dok se pomou prikazanog check box-a
definie da li se armatura postavlja u jednom ili u oba pravca.
121
Deo dijalog box-a u kome se definiu podaci o armaturi

Ograniavanje duina ipki - Iz zatvorene liste omogueno je biranje naina automatske
podele i nastavljanja serija ipki koje imaju duine vee od unapred definisane nabavne,
odnosno transportne duine. Ponuene su sledee opcije:
- Bez ogranienja duine
- Seene na poetku, cele na kraju
- Seene na kraju, cele na poetku
- Naizmenino na poetku i kraju
- Seene u sredini, cele na krajevima
- Seene na krajevima, cele u sredini
- Naizmenino u sredini i krajevima
- Bez varijabilnih pozicija
Dugme ijim se aktiviranjem otvara dijalog za definisanje plana seenja ipki.
U njemu se svim armaturama tekueg propisa mogu zadati nabavne duine.
Izlaskom iz dijaloga vrednost nabavne duine koja je zadata armaturi
izabranoj za poploavanje se automatski postavlja u edit polje koje se nalazi
desno od dugmeta. Nabavna duina se moe zadati i bez ulaska u dijalog za
definisanje plana seenja, unoenjem eljene vrednosti direktno u edit polje.
Pri poploavanju zadate oblasti program e kreirati serije sa ipkama ija je
duina manja ili jednaka vrednosti koja je zadata u ovom edit polju.
Dozvoljeno odstupanje ls
Edit polje u kome se u procentima unosi maksimalno dozvoljeno smanjenje,
odnosno poveanje duine preklopa. Koristi se kako bi se izbeglo postavljanje
veoma kratkih pozicija, viestruko preklapanje ipki i sl. Ukoliko se iz liste
izabere opcija Bez varijabilnih pozicija ovo edit polje menja naziv u
Koeficijent poveanja preklopa. to je vrednost ovog koeficijenta manja
to e veliina dodatnog suvinog preklopa biti manja, ali e se poveati broj
razliitih pozicija koje e se ovom prilikom formirati. U suprotnom, to je
vrednost ovog koeficijenta vea, smanjie se broj razliitih pozicija ipki ali e
koliina dodatnog (suvinog) preklopa biti vea.
122
Pomou check box-a Generisati konstruktivnu armaturu se definie da li e program da
postavlja konstruktivnu armaturu u suprotnom pravcu, za segmente ipki koji su povijeni iz
donje u gornju zonu ploe.
U delu dijalog box-a Podaci o ploi se zadaju globalni podaci o ploi ija se oblast armira:
Deo dijalog box-a za definisanje optih podataka o ploi

Debljina ploe
- u ovom edit box-u se zadaje debljina ploe koja se armira
Zatitni sloj
- u ovom edit box-u se zadaje zatitni sloj koji vai za celu oblast armiranja
Temeljna ploa - pomou ovog check box-a se definie da li je data ploa temeljna ili ne
Povijanje ipki donje (gornje) zone - izborom jednog od ponuenih naina iz zatvorene
liste, definie se kako e program povijati krajeve ipki donje, odnosno gornje zone ploe. Iz
ove liste se bira globalni nain povijanja, dok duina svakog segmenta ipki zavisi od zadatih
uslova oslanjanja. Ponueni naini povijanja ipki su potpuno isti kao pri importu usvojene
armature u ploama iz programa Tower i detaljno su objanjeni u poglavlju 13.2.1.
U desnom delu dijalog box-a je prikazana kontura zadate oblasti.
123
Kontura zadate oblasti

Pri zadavanju prelomnih taaka polilinije, koja odreuje geometriju oblasti armiranja, najee
se sa crtea biraju take sa oplate, tako da se segmenti polilinije poklapaju sa unutranjim ili
spoljanjim ivicama greda, linijskih oslonaca ili poprenih preseka zidova. Kako je za ispravno
armiranje date oblasti potrebno da da se njene ivice poklapaju sa osama ovih konstruktivnih
elemenata, pomou komandnih polja koja se nalaze u delu dijalog box-a Ofset moe se vriti
ofsetovanje segmenata zadate polilinije.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje segmenata polilinije
124
U edit box-u a= se zadaje globalni ofset i tada program ofsetuje kompletnu poliliniju kojom
je definisana oblast armiranja, dok edit box a seg= slui za zadavanje ofseta tekuem
segmenta polilinije.
Ako se unutar oblasti koja se armira nalazi otvor, aktiviranjem komandnog polja Otvor
program dozvoljava izlazak na crte i definisanje proizvoljne polilinije koja e odrediti
geometriju otvora, pa komandna linija dobija sledei izgled:
Procedura iscrtavanja polilinije je potpuno ista kao kod naredbe Serija mrea (vidi poglavlje
8.2) tako da je ovde neemo detaljno objanjavati.
Po zavretku iscrtavanja polilinije program se ne vraa u dijalog box, ve zapoinje proceduru
iscrtavanje nove polilinije, sve dok desnim klikom mia ili pomou tastera Esc ne oznaite kraj
naredbe.
Pomou komandnog polja Otvor unutar oblasti armiranja je dodat otvor

Ako je u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja unutar oblasti armiranja postojao otvor,
program izlazi na crte, ali komandna linija ima drugaiji izgled:
Izaberite (Dodavanje/Brisanje) <Dodavanje>:
Sada je potrebno da izaberete jednu od ponuenih podopcija. Izborom podopcije Dodavanje
se ulazi u proceduru crtanja nove polilinije, dok se pomou podopcije Brisanje mogu
uklanjati postojei otvori, pa se nakon njenog izbora na komandnoj liniji pojavljuje nova
poruka:
Selektujte otvor:
Posle selektovanja otvora program e i dalje sa komandne linije zahtevati da selektujete otvor,
sve dok desnim klikom mia ili pomou tastera Esc ne oznaite kraj naredbe, ime se
selektovani otvori uklanjaju sa crtea, a program se vraa u dijalog box.
125
Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Podaci o selektovanom segmentu slue za
definisanje uslova oslanjanja za selektovani segment konture. Selektovani segment je jasno
naznaen na prikazanom crteu, a samo selektovanje se vri jednostavnim klikom mia na
eljeni segment konture.
Deo dijalog box-a u kome se zadaju podaci o selektovanom segmentu

Izborom jednog od radio batton-a Ivica ploe ili Unutar ploe odreuje se poloaj
selektovanog segmenta konture. Ako je izabran radio batton Ivica ploe, za promenu e biti
dostupan i check box Oslonac. Kada je ovaj check box iskljuen selektovani segment se
poklapa sa slobodnom ivicom ploe, a kada je ukljuen segment se nalazi na slobodno
oslonjenoj ivici ploe, a za promenu postaje dostupan i edit box irina u kome se zadaje
irina oslonca.
U ovom delu dijalog box-a se nalazi i sliica koja u preseku prikazuje nain oslanjanja
selektovane ivice oblasti, to znatno olakava zadavanje i kontrolu podataka.
126
Selektovani segment se poklapa sa ivicom ploe koja je oslonjena

na oslonac irine 20 cm
Ako je izabran radio batton Unutar ploe za promenu postaju dostupni check box-ovi koji
imaju sledee znaenje:
Oslonac
selektovani segment konture se nalazi na srednjem osloncu,

ija se irina zadaje u edit box-u irina
Dodir sa drugom oblasti
selektovani segment konture se nalazi unutar ploe i dodiruje

se sa susednom oblasti armiranja
Smanjena debljina ploe
ovaj check box je dostupan samo kada je check box Dodir sa

drugom oblasti ukljuen, i pomou njega se odreuje da li na
datom mestu dolazi do promene debljine ploe
Kombinovanjem stanja ovih check box-ova mogu se zadati svi naini oslanjanja ivice oblasti
armiranja koja se nalazi u ploi.
127
Selektovana ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu irine 20 cm

i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
(pridrui svima), podaci koji su zadati za tekui segment
konture mogu se pridruiti svim ostalim segmentima. Kada za vie segmenata vae isti uslovi
oslanjanja, najbri nain unoenja podataka je da se prvo zadaju uslovi oslanjanja za jedan od
njih, a zatim da se pomou komandnog polja
ti uslovi pridrue svim segmentima konture.
Na kraju je potrebno samo da se promene uslovi oslanja za one segmente za koje su razliiti.
Komandno polje pridrui svima
128
Kako se ovom naredbom menjaju podaci koji su moda ranije zadati nekim segmentima
konture, nakon aktiviranja komandnog polja
program izdaje i odgovarajue upozorenje:
Potvrdan odgovor e oznaiti prihvatanje zadate promene parametara, dok e negativan

odgovor oznaiti odustajanje.
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i zadatu oblast armira sa
promenljivim i konstantnim serijama u osnovi u skladu sa zadatim parametrima.
Prikazana oblast je armirana pomou naredbe Poploavanje ploa serijama ipki
129
4.9 Poploavanje konstruktivnom armaturom

Pri armiranju ploa se postavlja veliki broj serija u osnovi koje su kreirane od
jednosegmentnih pravih ipki, kao to je na primer konstruktivna armatura. Veina ovih ipki
ima iste numerike podatke (prenik, vrsta armature), a razlikuju se samo u duini, to izaziva
kreiranje velikog broja pozicija. Da bi se to izbeglo, pomou naredbe Poploavanje
konstruktivnom armaturom umesto serija moete postavljati simbole koji nemaju redni
broj pozicije, kao i da ve postavljene serije automatski zamenite sa ovim simbolima. Znai
ovaj simbol moe da zameni konstantnu seriju u osnovi koja nije radijalna i koja je kreirana od
pravih jednosegmentnih ipki bez kuka na svojim krajevima.
Aktiviranjem ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Serija ili klikom mia na ikonu
Prva taka (Konverzija):
Sada je potrebno da zadate prvu taku simbola, ili da sa komandne linije izaberete podopciju
Konverzija koja slui za automatsku zamenu postojeih serija sa odgovarajuim simbolima.
Krajnja taka:
Kada ste zadali prvu, potrebno je da zadate i krajnju taku simbola, nakon ega program
otvara dijalog box za definisanje numerikih podataka:

konstruktivne armature
U desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled kreiranog simbola sa sadrajem kote. Ovaj
prikaz odgovara trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, tako da u svakom trenutku
moete videti kako e simbol da izgleda na crteu.
Oplata
Izborom iz zatvorene liste Oplata za tekuu se moe postaviti bilo koja od

ranije definisanih pozicija oplata.
Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje pozicija oplata.
Stil kotiranja
Iz zatvorene liste se vri izbor nekog od ranije kreiranih stilova kotiranja datog
simbola.
130

Specifikacija
Pomou check box-a Specifikacija se odreuje da li zadata armatura ide u

specifikaciju ili ne.
Obostrano
Kada se check box Obostrano postavi na ukljueno stanje u sadraju kote

se ispisuje simbol (ili neki drugi simbol definisan u stilu kotiranja), koji
oznaava da je data armatura postavljena u obe zone. U tom sluaju program
e pri izradi specifikacije zadatu koliinu armature udvostruiti.
Komentar
U edit box-u Komentar se zadaje proizvoljan komentar koji e se ispisivati u

tekstu kote. Pored mogunosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom mia
na strelicu, koja se nalazi na desnom kraju ovog edit box-a, moete iz
zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih tipskih komentara.
ipki na crteu.
Duina ipki sa kojima se vri armiranje se zadaje u edit box-u Duina ipke. Pri otvaranju
dijaloga program za duinu ipki usvaja duinu kreiranog simbola, koju u svakom trenutku
moete zameniti sa potpuno proizvoljnom vrednou. Napomenuemo da zadata vrednost nee
uticiati na duinu simbola na crteu.
U delu dijalog box-a Oblast poploavanja se definiu parametri koji imaju sledee
znaenje:
L= edit box u kome se zadaje duina oblasti armiranja. Ova vrednost odgovara duini linije
konstantne serije u osnovi koju kreirani simbol zamenjuje
e= razmak izmeu ipki
n= broj komada ipki
Edit box-ovi e= i n= rade vezano, odnosno za zadati razmak e=, proraunava se potreban
Parametri pomou kojih se definie oblast armiranja
131
Iz zatvorenih listi, koje se nalaze u delu dijalog box-a Tip armature, vri se izbor prenika
ipki i vrste armature.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara dijalog box i kreirani simbol
postavlja na crte.
Izgled kreiranog simbola na crteu

Prednost ove naredbe u odnosu na serije u osnovi nije smo izbegavanje kreiranja velikog broja
pozicija, ve i znaajno skraenje procedure definisanja armature. Naime, da bi se kreirala
konstantna serija u osnovi prvo mora na crte da se postavi ipka, pomou neke od za to
predvienih naredbi, a zatim da se od nje kreira eljena serije, dok se kod ove naredbe svi
podaci zadaju u samo jednom dijalog box-u. Takoe simbol konstruktivne armature je
jednostavniji od simbola serije, pa se preglednost crtea znaajno poveava.
Kada se postavljeni simbol selektuje, na osnovu grip-ova se jasno vidi da on i njegova kota
predstavljaju jednu celinu.
Grip-ovi na simbolu konstruktivne armature

Pomou grip-ova 1 i 2 se menja poloaj i duina simbola, dok se pomou grip-a 3 moe
promeniti poloaj kote.
132
Napomenuemo jo jednom da bez obzira na to to program pri otvaranju dijalog box-a po
default-u u edit box-u Duina ipke ispisuje zadatu duinu simbola, ove dve vrednosti ne
utiu jedna na drugu. To znai da promena duine simbola nee uticati na duinu ipke
koja je zadata u dijalog box-u. Ako elite da promenite duinu ipke moraete da koristite
univerzalnu naredbu Edit entiteta, na nain koji je opisan u poglavlju 7.2.6.
Obzirom da ipke koje se postavljaju pomou ove naredbe ne pripadaju ni jednoj poziciji
armature, program pri izradi specifikacije konstruktivnu armaturu grupie prema vrsti
armature i preniku ipki. Kako grupisane ipke mogu imati razliitu duinu, u tablici
specifikacije se ne prikazuju podaci o pojedinanoj duini ipki i broju komada, ve samo
podatak o ukupnoj potrebnoj duini ipki datog prenika i date vrste armature.
Izgled tabele specifikacije za konstruktivnu armaturu

Konverzija postrojeih serija u osnovi
Ako ste nakon aktiviranja naredbe Konstruktivna armatura izabrali podopciju Konverzija
program e zahtevati da sa crtea selektujete konstantnu seriju u osnovi koju elite da
zamenite sa simbolom konstruktivne armature:
Selektovanje konstantne serije u osnovi:
Kako se pomou ove naredbe moe vriti grupna konverzija, to e program nakon selektovanja
prve serije sa komandne linije i dalje zahtevati selekciju, sve dok pritiskom na taster Enter ili
klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove procedure. Sa crtea moete selektovati bilo
koju konstantnu seriju u osnovi, ali e se konvertovati samo one koje zadovoljavaju sve
potrebne uslove (serija ne sme da bude radijalna, mora da bude kreirana od prave
jednosegmentne ipke koja nema kuke na svojim krajevima).
Po zavretku selekcije program umesto svake selektovane serije koja zadovoljava navedene
uslove postavlja simbol konstruktivne armature, preuzimajui od date serije sve potrebne
podatke.
133
Konstantna serija u osnovi pre konverzije
Simbol konstruktivne armature posle konverzije

Ako selektovana serija ima vie segmenata, program pri konverziji za svaki segment kreira
poseban simbol konstruktivne armature.
134
5. CRTANJE IPKI U POPRENOM

PRESEKU
U okviru padajueg menija Popreni presek, programom je predvieno vie naredbi
pomou kojih se pozicije armature mogu prikazati u poprenom preseku. Koju ete od njih
koristiti zavisi iskljuivo od trenutnih potreba i zahteva na crteu.
5.1 Pojedinano postavljanje ipki u poprenom

preseku (POJEDINANO)
Pomou naredbe Pojedinano imate mogunost da proizvoljan broj ipki odabrane
pozicije armature postavite na eljeno mesto u poprenom preseku. Njenim aktiviranjem iz
padajueg menija ArmCAD Popreni presek ili klikom mia na ikonu
dijalog box za izbor eljene pozicije armature.
, otvara se
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Pojedinano

U levom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim pozicijama armature koje sadri tekua
pozicija oplate (promena tekue oplate se vri izborom iz zatvorene liste Oplata), dok je u
desnom delu prikazan izgled trenutno selektovane pozicije armature. Da bi se olakao izbor
eljene pozicije armature iz liste, i u ovom dijalog box-u se iz zatvorene liste koja se nalazi
iznad prozora za prikaz, za tekui moe postaviti jedan od tri programom predviena prikaza
135

Ispod liste pozicija armature nalazi se komandno polje Tipska ipka, koje funkcionie na isti
nain kao kod konstantne serije u podunom preseku (vidi poglavlje 4.2).
Check box Specifikacija je po default-u postavljen na iskljueno stanje, to oznaava da se
instance odabrane pozicije, koje se prikazuju u poprenom preseku, nee uraunavati u
ukupnu koliinu ipki pri izradi specifikacije. Svakako da u sluaju potrebe, recimo kada se
podune ipke serklaa prikazuju samo kroz popreni presek, ovaj check box moete postaviti i
na ukljueno stanje. Ako za prikazivanje u poprenom preseku odaberete neku od varijabilnih
pozicija armature, onda e check box Specifikacija biti neaktivan i automatski postavljen na
iskljueno stanje.
U edit box-u Komentar se zadaje proizvoljan komentar koji e se ispisivati u tekstu kote.
Pored mogunosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom mia na strelicu, koja se nalazi na
desnom kraju ovog edit box-a, moete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih
tipskih komentara.
crteu.
Iz zatvorene liste Stil kotiranja se za tekui moe postaviti bilo koji od ranije kreiranih
stilova kotiranja. Pored ove liste je prikazan i sadraj kote koji odgovara trenutnom stanju
zadatih parametara u dijalog box-u.
136
Zatvorena lista za promenu tekueg stila kotiranja

Iz zatvorene liste Tip kotiranja moete odabrati jedan od programom predvienih tipova
kotiranja.
Zatvorena lista za promenu tipa kotiranja

Obzirom da se pomou ove naredbe instance selektovane pozicije na crte postavljaju
pojedinano, zadavanje njihovog broja u okviru dijalog box-a ne bi imalo smisla, tako da je
edit box Koliina zamrznut, a njegova namena e biti objanjena u okviru naredbe za
editovanje ipki u poprenom preseku (vidi poglavlje 7.2.3).
Kako se u jednom koraku postavljaju samo ipke iste pozicije, to je znai iz liste potrebno
izabrati eljenu poziciju armature i aktivirati komandno polje OK. Program e zatvoriti dijalog
box i sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj prve ipke u poprenom preseku.
Poloaj poprenog preseka ipke:
137
Program e stalno biti u proceduri postavljanja ipki i u Drag modu e iscrtavati mali krug iji
prenik odgovara preniku odabrane pozicije. Nakon unosa prve pozicije ipke, na komandnoj
liniji e se pojaviti i dve nove podopcije.
Poloaj poprenog preseka ipke (Nazad / Kraj) <Kraj>:
Izbor podopcije Nazad e dovesti do ponitavanja prethodno odreenog poloaja ipke, dok
e izbor default podopcije Kraj, oznaiti kraj procedure odreivanja poloaja ipki u
poprenom preseku, nakon ega e program sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj
kote.
Poetna taka kotne linije (Zvezdasto / Paralelno / pOjedinano / Nepovezano / Bez kote)
<Zvezdasto>:
Ponuene podopcije na komandnoj liniji omoguavaju izbor jednog od programom predvienih
tipova kotiranja.
Programom predvieni tipovi kotiranja

Nakon izbora poetne take kotne linije, program e zahtevati da zadate i taku koja odreuje,
kako poetnu taku oznake, tako i smer ispisa.
Poetna taka oznake (Zvezdasto / Paralelno / pOjedinano / Nepovezano / Bez kote)
<Zvezdasto>:
Napomenuemo da je izbor naina kotiranja omoguen i pri zadavanju poetne take oznake,
to e dovesti do ponitavanja prethodno unete poetne take kote i povratka na poetak
procedure kotiranja ipki u poprenom preseku.
U sluaju da ste za tip kotiranja odabrali Pojedinano, tada e program zahtevati da
odredite poloaj rednih brojeva pozicije za svaku od postavljenih ipki u poprenom preseku.
Selektovanjem kreiranog poprenog preseka, na osnovu postavljenih grip-ova, jasno se vidi
da sve postavljene ipke i kota koja ih opisuje predstavljaju jednu celinu.
138
Grip-ovi na postavljenim ipkama u poprenom preseku

Pomeranjem grip-ova moete uticati kako na raspored ipki u poprenom preseku, tako i na
poloaj same kote.
5.2 Grupno postavljanje ipki du zadate linije (DU

LINIJE)
Izborom naredbe Du linije, iz padajueg menija ArmCAD Popreni presek ili
klikom mia na ikonu
, ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne linije du koje e se
postavljati ipke u poprenom preseku, pa komandna linija dobija sledei izgled:
Prva taka (Polilinija/Krug):
Program sada oekuje ili da zadate prvu taku linije, ili da se izborom jedne od ponuenih
podopcija odluite za dodatne mogunosti koje Vam program nudi. Naime, izborom podopcije
Polilinija, umesto slobodnog crtanja imate mogunost da geometriju linije definiete
selektovanjem proizvoljne polilinije sa crtea, na isti nain kao kod naredbe Proizvoljna (vidi
poglavlje 3.1), dok e podopcija Krug biti objanjena na kraju ovog poglavlja.
Nakon izbora prve take linije, na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka.
Sledea taka (Luk/Nazad):
Podopcija Nazad slui za ponitavanje izbora poslednje take, dok je podopcija Luk
predviena za definisanje lunih segmenata linije. Izborom ove podopcije, program e prvo
zahtevati da odredite taku sa luka, a potom i krajnju taku luka.
Taka sa luka:
Krajnja taka:
Ve nakon definisanja geometrije prvog segmenta linije, na komandnoj liniji se pojavljuje i
podopcija Kraj.
139
Izbor ove podopcije oznaava kraj procedure definisanja geometrije linije i program otvara
dijalog box za definisanje parametara ipki koje se du nje postavljaju.
Izgled dijalog box-a za postavljanje ipki u poprenom preseku du linije

U centralnom delu dijalog box-a je prikazana prethodno definisana geometrija linije, dok se u
levom delu nalazi lista sa svim pozicijama armature koje pripadaju tekuoj poziciji oplate
(promena tekue oplate se vri izborom iz zatvorene liste Oplata).
Izbor pozicije armature ije se instance postavljaju du linije, vri se jednostavnim klikom mia
preko nje u listi. Da bi se olakao izbor eljene pozicije armature i u ovom dijalog box-u se iz
zatvorene liste, koja se nalazi iznad prozora za prikaz, pored prikaza geometrije linije
(Geometrija linije), za tekui moe postaviti jedan od tri programom predviena prikaza

Na prikazu geometrije linije crvenom bojom je markiran njen tekui segment, dok je kruiima
prikazan poloaj instanci selektovane pozicije armature, u skladu sa zadatim parametrima.
Promena tekueg segmenta se vri klikom mia preko eljenog segmenta linije, a poloaj
instanci selektovane pozicije armature du tekueg segmenta sa definie pomou edit box-ova
koji se nalaze sa desne strane prozora za prikaz.
140
Edit box-ovi za definisanje broja i razmaka ipki du trenutno aktivnog

segmenta linije
U edit box n= se unosi broj komada, dok se u edit box e= unosi razmak izmeu ipki koje
se postavljaju du tekueg segmenta. Ovi edit box-ovi rade vezano, odnosno za zadati razmak
e, proraunava se potreban broj komada ipki i obrnuto. U produetku edit box-a e=,
izmeu zagrada se ispisuje stvarna vrednost tog razmaka e=duina tekueg segmenta/n.
Znai kao ulazni podatak moete zadati ili razmak ipki, ili broj komada ipki du tekueg
segmenta. Obzirom da se na spojevima segmenata nalaze ipke koje mogu pripadati ili jednom
ili drugom segmentu, programom je uvedeno pravilo da se one pridruuju svakom drugom
segmentu linije. Taan broj ipki du segmenta (broj koji e biti ispisan u sadraju kote datog
segmenta) se dobija kada se od prikazane vrednosti u edit box-u n=, oduzme broj koji je sa
negativnim predznakom ispisan u njegovom produetku. Ako u produetku ovog edit box-a
nije nita ispisano, onda to znai da e datom segmentu za broj komada biti pridruena upravo
ta vrednost.
Edit box-ovi koji se nalaze iznad prethodno opisanih edit box-ova e= i n= slue za zadavanje
ofseta, odnosno udaljenosti na kojoj e se ipke postavljati u odnosu na zadatu geometriju
linije. Nain rada sa ovim edit box-ovima je potpuno isti kao kod naredbe Proizvoljna (vidi
poglavlje 3.1).
Deo dijalog box-a rezervisan za ofsetovanje linije du koje se postavljaju

ipke u poprenom preseku
141
Check box Specifikacija je po default-u postavljen na iskljueno stanje i pomou njega se
odreuje da li e pri izradi specifikacije, ipke postavljene ovom naredbom, ui u ukupan broj
komada ipki date pozicije. Ako za prikazivanje u poprenom preseku odaberete neku od
varijabilnih pozicija armature, onda e check box Specifikacija biti neaktivan i automatski
postavljen na iskljueno stanje.
U edit box-u Komentar se zadaje proizvoljan komentar koji e se ispisivati u tekstu kote.
Pored mogunosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom mia na strelicu, koja se nalazi na
desnom kraju ovog edit box-a, moete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije definisanih
tipskih komentara.
crteu.
Iz zatvorene liste Stil kotiranja se za tekui moe postaviti bilo koji od ranije kreiranih
stilova kotiranja. Pored ove liste je prikazan i sadraj kote koji odgovara trenutnom stanju
zadatih parametara u dijalog box-u.
Iz zatvorene liste Tip kotiranja moete odabrati jedan od programom predvienih tipova
kotiranja.
Zatvorena lista za promenu tipa kotiranja

Kada aktivirate komandno polje OK, program zatvara dijalog box i ulazi u proceduru
postavljanja kota, koja je ista kao kod prethodno opisane naredbe Pojedinano (vidi poglavlje
5.1).
Selektovanjem neke ipke iz kreiranog poprenog preseka, na osnovu postavljenih grip-ova,
jasno se vidi da sve ipke postavljene du jednog segmenta linije i kota koja ih opisuje
predstavljaju jednu celinu.
142
Grip-ovi na postavljenim ipkama u poprenom preseku du linije

Pomeranjem postavljenih grip-ova moete uticati kako na raspored ipki u poprenom
preseku, tako i na poloaj same kote.
Ako ste nakon aktiviranja naredbe Du linije izabrali njenu podopciju Krug, program e sa
komandne linije zahtevati da prvo zadate centar, a zatim i taku sa kruga koja e odrediti
njegov poluprenik.
Centar:
Taka sa kruga:
Odabrana taka sa kruga e ujedno odrediti i poloaj prve od ipki koje se postavljaju du
kreirane krunice. Program sada otvara dijalog box za definisanje parametara ipki koje se
postavljaju u poprenom preseku.
Izgled dijalog box-a za postavljanje ipki u poprenom preseku po obimu kruga

Znaenje svih parametara u dijalog box-u je isto kao da ste geometriju linije definisali
slobodnim crtanjem. Jedina razlika je u delu za zadavanje ofseta, koji sada sadri samo edit
box a=.
143
Edit box za ofsetovanje kruga

Program pomera sve ipke prema centru kruga, ako je zadata vrednost pozitivna, odnosno od
centra kruga, ako je negativna.
5.3 Grupno postavljanje ipki u poprenom preseku

(CEO PRESEK)
Pomou ove naredbe imate mogunost da odjednom definiete poloaj svih pozicija
armature unutar poprenog preseka. Pored toga, na crte moete postaviti i iskotiranu oplatu
sa tanim poloajem pozicija ipki unutar nje. Izborom naredbe Ceo presek, iz padajueg
menija ArmCAD Popreni presek ili klikom mia na ikonu
sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Ceo presek

Kako se popreni presek moe kreirati od proizvoljne pozicije, u gornjem levom delu dijalog
box-a se nalazi lista pozicija armature iji sadraj odgovara odabranoj poziciji oplate iz
144
zatvorene liste Oplata. Napomenuemo du su izuzetak jedino varijabilne pozicije i spiralne
uzengije i one se nee ni prikazivati u listi pozicija armature.
Lista za izbor pozicije uzengije koja e odrediti geometriju

poprenog preseka
Sa desne strane liste se nalazi prozor rezervisan za prikaz poprenog preseka koji se kreira, i
njegov izgled zavisi od geometrije trenutno selektovane pozicije armature. Da bi se olakao
izbor eljene pozicije, izborom iz zatvorene liste koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekui se
moe postaviti i jedan od tri programom predviena prikaza selektovane pozicije.

Selektovana pozicija se u poprenom preseku prikazuje svojom pravom geometrijom, a da
bismo je razlikovali od ipki koje se u poprenom preseku prikazuju krunim simbolom, u
145
daljem tekstu emo je nazivati uzengijom, bez obzira to se iz liste moe izabrati proizvoljna
pozicija.
Sigurno ste primetili da se u uglovima selektovane uzengije nalaze crveni krstovi, koji
praktino odreuju mogui poloaj ipki u poprenom preseku. Sada je potrebno da iz liste,
koja se nalazi ispod prozora za prikaz, izaberete poziciju armature koju elite da prikaete u
poprenom preseku.
Lista za izbor pozicija armature koja e se prikazati

u poprenom preseku
Napomenuemo da ova lista sadri sve pozicije armature koje su do tada pridruene tekuoj
poziciji oplate, ukljuujui varijabilne pozicije i spiralne uzengije. Da biste selektovanu ipku
postavili u poprenom preseku potrebno je da miem kliknete preko crvenog krsta, tako da se
na njegovom mestu pojavi mali krug iji e prenik na crteu odgovarati preniku odabrane
pozicije.
U gornjoj zoni su postavljene dve ipke pozicije 1
146
Postupak uklanjanja pogreno postavljene ipke je potpuno isti, odnosno klik mia u okolini
ve postavljene ipke e dovesti do njenog uklanjanja iz poprenog preseka, a na tom mestu
e se ponovo pojaviti crveni krst. Program po default-u krstie postavlja u uglove uzengije, s
tim to svakako moete i sami uticati na njihov raspored. Naime, du svakog od segmenata
uzengije moete postaviti proizvoljan broj meukrstia. To se radi tako to se miem klikne na
eljeni segment uzengije tako da on postane crvene boje, a u edit box-u n=, u delu dijalog
box-a Segment, se zada eljeni broj krstia. Nakon pritiska na taster Enter ili Tab,
program e prihvatiti zadati broj i tano toliko krstia postaviti du prethodno selektovanog
segmenta uzengije.
Na gornjem segmentu uzengije su dodata jo dva meukrstia

Svi krstii e biti postavljeni na jednakom meusobnom rastojanju, a ako elite da ipke du
datog segmenta uzengije postavite nesimetrino, potrebno je da zadate vei broj podela, a pri
samom postavljanju ipki, postaviete ih samo preko krstia koji odgovaraju eljenom
poloaju.
U sluaju da je potrebno usvojiti toliko armature da ona ne moe stati u jedan red, omogueno
je postavljanje armature u vie redova. Za ovu namenu su predvieni edit box-ovi Redovi= i
e=. Naime, u edit box-u Redovi= je potrebno zadati broj eljenih redova armature i unos
potvrditi pritiskom na taster Enter ili Tab. U tom trenutku e za editovanje postati dostupan i
edit box e=, u kome moete zadati osovinsko rastojanje izmeu redova armature, a na slici
poprenog preseka e se pojaviti i drugi red krstia koji u podunom smislu odgovara
rasporedu iz prvog reda.
147
Na gornjem segmentu uzengije je dodat jo jedan red krstia

na osovinskom rastojanju od 4.5 cm
Pri zadavanju vie redova armiranja, postavlja se pitanje kom segmentu uzengije e pripasti
ugaone ipke, odnosno ugaoni krstii. Naime, program po default-u krsti na uglovima
uzengije pridruuje jednom od segmenata, a postavljanjem check box-a Promena ose
glavne armature na ukljueno stanje, imate mogunost da to default ponaanje promenite.
Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, ugaone

ipke su sada pridruene bonim stranama uzengije.
Napomenuemo da se kod tipskih uzengija, izuzev pravougaone, armatura moe postavljati u
vie redova samo na segmentima uzengija koji nose glavnu armaturu, dok je na bonim
stranama uzengija predvieno armiranje samo u jednom redu. Kod pravougaonih uzengija i
ipki proizvoljne geometrije omogueno je postavljanje armature u vie redova na svim
segmentima.
148
Obzirom da je pri usvajanju armature najee potreban podatak koji prenik i koliki broj
komada neke armature odgovara potrebnoj povrini armature, to se izborom komandnog polja
Proraun otvara dijalog box u kome moete dobiti odgovor na ovako postavljeno pitanje.
Iz zatvorene liste Tip armature izaberite vrstu armature, a zatim u edit box-u Potrebno
zadajte potrebnu povrinu armature. U sledeem koraku, u delu dijalog box-a Usvojeno
zadajte broj ipki ili izaberite iz zatvorene liste neki od ponuenih prenika armature.
Ako u edit box-u kao ulazni podatak zadate broj ipki, tada e program u delu dijalog box-a
Default ispisati prenik koji je potreban da bi se sa zadatim brojem ipki pokrila potrebna
povrina armature. Ako kao ulazni podatak iz zatvorene liste izaberete jedan od ponuenih
prenika, tada e program u delu dijalog box-a Default ispisati broj komada ipki zadatog
prenika koji je potreban da bi se pokrila zadata povrina armature. Istovremeno program
ispisuje i povrinu armature koja uvek odgovara zadatom preniku i broju komada ipki i po
pravilu je vea od potrebne povrine armature.
Aktiviranjem komandnog polja OK, program e Vas vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za
postavljanje armature u celom poprenom preseku.
Ispod prethodno opisanog komandnog polja Proraun nalazi se i komandno polje Ukloni
sve, ijim se izborom iz poprenog preseka uklanjaju sve postavljene pozicije armature.
Postavljene pozicije armature e biti uklonjene iz preseka i ako iz liste pozicija, koja se nalazi u
gornjem levom delu dijalog box-a, selektujete neku drugu poziciju. Kako je ovo destruktivna
akcija, odnosno dovodi do promene oblika celog poprenog preseka, program e u tom sluaju
izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdni odgovor e dovesti do promene poprenog preseka koji se kreira i program e ukloniti
sve ipke koje su ranije postavljene u njemu, dok e negativan odgovor dovesti do odustajanja
od ove destruktivne naredbe.
U sluaju da imate simetrino armiranje, odnosno da je potrebno postaviti istu armaturu na
segmentima uzengije koji se nalaze jedan naspram drugog, dovoljno je da prvo postavite
armaturu du jednog od tih segmenata, a nakon toga da je automatski preslikate na suprotni
segment uzengije. Ovaj postupak se sprovodi tako to se miem selektuje segment uzengije
149
du koga je ve postavljena armatura, tako da on postane crven, a zatim se klikne na desni
taster mia.
Opcija za simetrino postavljanje armature u preseku

Iz ovako otvorenog padajueg menija treba aktivirati naredbu Simetrino i program e
automatski osno preslikati ranije postavljenu armaturu na odgovarajui naspramni segment
uzengije.
Osno preslikana armatura iz gornje zone

Kako se na crteu poprenog preseka u dijalog box-u ne kotiraju postavljene ipke, a sigurno
je od interesa da u toku rada u svakom trenutku znate koji ste prenik i poziciju armature na
kom mestu postavili, to je razvijena procedura identifikacije postavljenih ipki. Naime,
dovoljno je da miem doete u okolinu ipke iji Vas prenik i redni broj pozicije interesuje i
ispod slike poprenog preseka pojavie se informacija, koja nedvosmisleno ukazuje na redni
broj pozicije i njen prenik.
150
Prostor rezervisan za identifikaciju postavljenih ipki

u poprenom preseku
Obzirom da se popreni preseci najee crtaju u razmeri koja je krupnija od razmere celog
crtea, zadavanjem vrednosti u edit box-u Razmera sa tastature, ili izborom iz zatvorene
liste, koja se nalazi u njegovom produetku, neke od programom definisanih razmera, moete
odmah odabrati razmeru u kojoj elite da prikaete popreni presek, ime se izbegava njena
naknadna promena.
Znaenje check box-a Specifikacija, kao i zatvorenih lista Tip kotiranja i Stil kotiranja,
je isto kao i u dijalog box-u za pojedinano postavljanje ipki u poprenom preseku (vidi
poglavlje 5.1)
Postavljanjem check box-a Grupii iste pozicije na ukljueno stanje imate mogunost da
sve ipke iste pozicije, bez obzira na njihov poloaj u poprenom preseku, kotirate sa samo
jednom kotom. U suprotnom, kada je ovaj check box iskljuen, ipke iste pozicije koje su
postavljene du razliitih segmenata uzengije bie kotirane sa razliitim kotama.
Levi popreni presek je postavljen sa ukljuenim, a desni sa

iskljuenim check box-om Grupii iste pozicije
151
Pomou parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a Crte oplate, imate mogunost da
kreirate oplatu za dati popreni presek. Naime, postavljanjem na ukljueno stanje check box-a
Crta se za promenu postaju dostupni edit box a=, kao i check box-ovi Kote i Ploa. U
edit box a= se unosi vrednost zatitnog sloja na osnovu koje program iscrtava ivice oplate.
Napomenuemo da se ivice oplate crtaju na zadatom rastojanju od osa segmenata uzengije,
tako da ova vrednost u stvari predstavlja zatitni sloj betona uvean za polovinu prenika
uzengije. Ako miem kliknete preko neke ivice oplate, za editovanje e postati dostupan i edit
box a seg=, a program e datu ivicu markirati crvenom bojom. Ovako markirana ivica oplate
se naziva tekuom, a promenom vrednosti u edit box-u a seg= imate mogunost da zadate
razliite zatitne slojeve za razliite ivice oplate.
Deo dijalog box-a za definisanje oplate i zatitnih slojeva

Znai, zadata vrednost u edit box-u a=, bie pridruena svim segmentima oplate, a zadata
vrednost u edit box-u a seg= samo tekuem segmentu oplate.
Pomou check box-a Kote se odreuje da li e oplata poprenog preseka biti iskotirana, dok
se iz zatvorene liste, koja se nalazi ispod njega, bira stil kotiranja oplate. Ova zatvorena lista
sadri sve ranije kreirane AutoCAD-ove (BricsCAD-ove) stilove kotiranja.
152
Deo dijalog box-a za izbor stila kotiranja oplate

Kako se u praksi esto javljaju sluajevi da se greda nalazi u ploi, pomou ove naredbe je
pored crtanja oplate grede za koju se kreira popreni presek, predviena i mogunost
iscrtavanja oplate ploe u kojoj se ona nalazi. Naime, postavljanjem na ukljueno stanje check
box-a Ploa, za promenu postaju dostupni edit box Dpl, u kome se zadaje debljina ploe,
kao i radio button-i koji slue za odreivanje njenog poloaja.
Grupa prekidaa pomou kojih se definie poloaj ploe

u odnosu na popreni presek
153
Grupa prekidaa pomou kojih se definie sa koje strane

se prua ploa
Kada ste definisali sve podatke u dijalog box-u aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e
program zatvoriti dijalog box i zahtevati da odredite poloaj upravo kreiranog poprenog
preseka na crteu.
Referentna taka:
Nakon zadavanja referentne take (za referentnu taku program uvek usvaja donji levi ugao
uzengije), potrebno je da izborom take sa crtea, ili unoenjem numerike vrednosti sa
tastature, definiete i zaokrenutost celog poprenog preseka u odnosu na horizontalu.
Ugao:
Ako ste u dijalog box-u postavili na ukljueno stanje check box Kote, nakon zadavanja ugla,
program e zahtevati da izborom take sa crtea odredite poloaj kota oplate.
Poloaj kota (Kraj) <Kraj>:
Podopcija Kraj ima isto znaenje kao da je check box Kote postavljen na iskljueno stanje,
odnosno njenim izborom se postavljanje kota oplate preskae.
Sada je jo preostalo da definiete i poloaj kota za sve upotrebljene pozicije armatura.
Procedura kotiranja se odvija na isti nain kao i kod prethodno opisane naredbe Pojedinano
(vidi poglavlje 5.1), s tim to e program seriju pitanja o poetnoj taki kotne linije i poetnoj
taki oznake postaviti onoliko puta koliko ima razliitih pozicija armature u datom poprenom
preseku.
Pored kotiranja ipki podune armature, koje je obavezno zato to ipke i njihova kota ine
jednu celinu, program moe automatski da ue i u proceduru kotiranja uzengije. Ova
mogunost programa se definie pomou posebne naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje
11.4), a sama procedura kotiranja je ista kao kod prethodno objanjenih naredbi za crtanje
armature u podunom izgledu.
154
Popreni presek dobijen pomou naredbe Ceo presek

Iako se pomou ove naredbe sve odabrane pozicije armature postavljaju odjednom, one e se
u programu tretirati kao odvojene celine. Naime, rezultat rada ove naredbe je isti kao i da smo
svaku od pozicija armature uvrstili u sastav poprenog preseka pomou naredbe Pojedinano.
Prednost ove naredbe je u lakem odreivanju poloaja ipki u odnosu na geometriju uzengije
i mogunost postavljanja kako uzengija tako i iskotirane oplate. Napomenuemo da e iscrtana
oplata i njene kote biti smeteni na tekui Layer, znai na isti kao i armatura, s tim to e
boja oplate biti preuzeta iz definisane boje tekueg Layer-a, a kote e imati i oblik i boju koja
je definisana izabranim AutoCAD-ovim (BricsCAD- ovim) stilom kotiranja.
5.4 Vaenje preseka

Ova naredba ima dvostruko dejstvo, u zavisnosti od toga da li elite da kreirate izgled
armature u poprenom preseku na osnovu ranije definisanog izgleda podunog preseka, to je
sluaj kod grednih elemenata konstrukcije, ili na osnovu definisanog izgleda armature u
osnovi, to je najee sluaj kod ploa. Izborom naredbe Vaenje preseka, iz padajueg
menija ArmCAD Popreni presek ili klikom mia na ikonu
, na komandnoj liniji se
javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da odredi poetnu taku linije preseka.
Prva taka:
Nakon izbora prve take, program e zahtevati da odredite i krajnju taku linije preseka.
Krajnja taka:
U zavisnosti od toga ta ste zadatom linijom presekli, komanda se deli na dve nezavisne
procedure. Program prvo ispituje da li je zadatom linijom preseena serija u podunom
izgledu, i bez obzira da li se radi o konstantnoj ili promenljivoj seriji, nastavlja proceduru za
kreiranje sadraja poprenog preseka na osnovu ranije definisanog podunog izgleda
armature. Ako linijom preseka nije preseena serija u podunom izgledu, program proverava
da li je preseena serija u osnovi. Ako jeste, tada ulazi u proceduru odreivanja sadraja
poprenog preseka na osnovu ranije definisanog izgleda armature u osnovi, a ako nije ni ova
serija preseena, tada znai da je presek pogreno zadat i program zavrava ovu naredbu.
155
Kreiranje poprenog preseka greda

Pomou ove naredbe imate mogunost da kreirate popreni presek na osnovu podunog
izgleda armature, koji je definisan sa jednom ili sa vie serija u podunom preseku. Da bi
kreiranje poprenog preseka od vie serija u podunom preseku uopte bilo mogue, one
moraju da imaju isti pravac pruanja i moraju da se preklapaju, ili bar da se dodiruju jednom
svojom stranicom. Takoe, sve preseene serije moraju da budu ili radijalne ili neradijalne.
Kod neradijalnih serija, ipke unutar serije treba da imaju isti nagib u odnosu na liniju
pruanja, dok radijalne serije moraju da imaju isti centar armature. Napomenuemo jo da je
dozvoljena kombinacija promenljivih i konstantnih serija, naravno ako zadovoljavaju prethodno
navedene uslove.
Ako ste zadatom linijom presekli vie serija u podunom preseku, otvorie se dijalog box
sledeeg izgleda:
Dijalog box za ravnanje vie preseenih serija uzengija

U centralnom delu dijalog box-a su prikazane uzengije od kojih su kreirane preseene serije u
podunom preseku. Program automatski, na osnovu zadate linije preseka, odreuje pozicije
uzengija kao i njihov meusobni poloaj, a u sluaju da je preseena i promenljiva serija,
zadata linija preseka e ujedno odrediti i dimenzije uzengije na datom mestu. Jasno je da
prikazani meusobni poloaj nee uvek odgovarati trenutnim potrebama na crteu, tako da u
okviru ovog dijalog box-a imate mogunost da uzengije presloite prema vaim potrebama.
Mehanizam za ravnanje radi tako to se levim klikom mia na kraj ili na sredinu segmenta
jedne uzengije postavi referentne taka (crvena taka na crteu), a zatim desnim klikom mia
odabere taka sa druge uzengije koja treba da se poklopi sa referentnom. Napomenuemo da
je radi lakeg snalaenja uzengija na kojoj se nalazi referentna taka uvek jasno naznaena u
odnosu na ostale uzengije.
Ako bi ova greda trebalo da bude recimo G-preseka (ploa stoji u desno), tada bi levim klikom
mia selektovali prvo gornje levo teme uspravne uzengije, a potom desnim klikom mia gornje
levo teme poloene uzengije. Rezultat rada programa bi bio kao na sledeoj slici:
156
Poravnate uzengije su formirale oblik G-preseka

Ako bismo pak eleli da dobijemo oblik simetrinog T-preseka, tada bismo prvo levim klikom
mia selektovali sredinu gornjeg segmenta uspravne uzengije, a potom desnim klikom mia
sredinu gornjeg segmenta poloene uzengije. Sada emo dobiti ovakav nain ravnanja:
Poravnate uzengije su formirale oblik simetrinog T-preseka

Zadavanjem vrednosti u edit box-u Xp=, odnosno Yp=, imate mogunost da uzengiju na
kojoj se nalazi referentna taka pomerite za zadatu vrednost du X, odnosno du Y ose.
uzengije na kojoj se nalazi referentna taka u odnosu na X i Y osu. Ove check box-ove moete
simultano postavljati na ukljueno i iskljueno stanje u zavisnosti od trenutnih potreba na
crteu.
imate mogunost da promenite smer gledanja selektovane
uzengije (uzengija na kojoj se nalazi referentna taka). To praktino znai da e se pri svakom
kliku mia na ovo komandno polje selektovana uzengija zarotirati za 90 stepeni.
Napomenuemo da e se promena smera gledanja uzengije u ovom dijalog box-u odraziti i na
njen poloaj u seriji, i to na isti nain kao da je korieno komandno polje Ugao u dijalog boxu serije (vidi poglavlje 4.2). Na prikazu uzengija su postavljene i strelice koje jasno ukazuju
na smer gledanja uzengija u preseenim serijama, odnosno koja strana uzengija se poklapa sa
nacrtanim konturama serija.
157
Obzirom da e se esto neki segmenti uzengija preklapati, selektovanje uzengije postavljanjem
referentne take nee uvek biti jednostavno. U tim sluajevima selektovanje eljene uzengije
moete vriti i pomou komandnih polja
Kada popreni presek preuredite prema svojim potrebama, aktivirajte komandno polje OK,
nakon ega e program otvoriti novi dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za vaenje poprenog preseka

u gredama
Program sada na osnovu zadate linije preseka odreuje i poloaj ipki podune armature i tako
kreirani popreni presek prikazuje u desnom delu dijalog box-a.
Da bi preseene ipke podune armature ule u sastav poprenog preseka koji se kreira, uslov
je da se one moraju nalaziti unutar gabarita preseenih serija uzengija. Kako bi se izbegle
negativne posledice usled eventualnog netanog crtanja, program raspolae i sa programski
usvojenom tolerancijom, te pri kreiranju poprenog preseka koriguje eventualno loe zadati
poloaj armature u podunom izgledu. Vrednost ove tolerancije moete sami podesiti u okviru
naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4).
Da je zadatom linijom preseena samo jedna serija u podunom preseku otvorio bi se isti
dijalog box, s tim to bi se tada u njemu nalazilo i komandno polje za promenu smera gledanja
uzengije.
158
Komandno polje za promenu smera gledanja uzengije

Napomenuemo da pri promeni smera gledanja uzengije preseene ipke podune armature
nee menjati svoj poloaj u poprenom preseku.
Raspored armature po irini je odreen brojem komada koji je pridruen svakoj od preseenih
instanci i uslovom da one budu simetrino postavljene u poprenom preseku. U sluaju da se
vie preseenih instanci u podunom izgledu preklapa, program u uglove uzengija smeta one
sa najveim prenikom, a ostale na jednakom razmaku unutar uzengija.
Ureivanje redosleda - Dugmad pomou kojih se podeava dubinski redosled preseenih
ipki. Raspored ipki koji je jednom podeen se pamti, i prikazuje se pri svakom novom
vaenju preseka iz istog nosaa. Promena redosleda se vri tako to se prvo klikom mia
selektuje preseena ipka (selektovana ipka se na crteu u dijalogu obeleava posebnom
bojom), a zatim se izborom odgovarajuih dugmia dovede u eljeni poloaj.
- Selektovana ipka se pomera na prvo mesto u tom redu, gledano sa leve
strane
- Selektovana ipka se pomera za jedno mesto ulevo
- Selektovana ipka se pomera za jedno mesto udesno
- Selektovana ipka se pomera na poslednje mesto u tom redu, gledano
sa leve strane
159
ipke iz sredine su pomerene u uglove uzengije

Napomenuemo da u sluaju preseene serije krunih i spiralnih uzengija program podune
ipke rasporeuje ravnomerno po obimu, pri emu preseenu spiralnu uzengiju prikazuje
pomou automatski kreiranog krunog reprezenta.
Ako je check box Postavljanje simbola preseka, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe
Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4), postavljen na ukljueno stanje, program e na kraju
ove naredbe automatski ui u proceduru postavljanja simbola preseka, a u dijalog box-u e se
nai i edit box Labela u kome se zadaje oznaka simbola preseka.
Edit box za zadavanje oznake simbola preseka

Znaenje ostalih ponuenih parametara u ovom dijalog box-u je isto kao i u okviru naredbe
Ceo presek (vidi prethodno poglavlje 5.3).
Kada ste definisali sve podatke u dijalog box-u aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e
preseka na crteu.
Referentna taka:
160
Postavljanje poprenog preseka na crte se odvija na isti nain kao kod naredbe Ceo presek
(vidi poglavlje 5.3), pa ga ovde neemo ponovo objanjavati.
Ako je zadato da program autmatski ue u proceduru postavljanja simbola preseka, na mestu
na kome je zadata linija preseka postavie simbol (izvorite) preseka, a sa komandne linije
zahtevae da zadate prvo poziciju teksta (odredite),
Pozicija teksta (Set/Izlaz/Labela<1>) <Izlaz>:
a zatim i ugao nagiba teksta.
Pravac teksta:
Ova procedura je detaljno objanjena u okviru naredbe Simbol preseka (vidi poglavlje 6.6).
Popreni presek dobijen pomou naredbe Vaenje preseka
Kreiranje poprenog preseka ploa

U sluaju da ste zadatom linijom presekli barem jednu seriju u osnovi ili seriju mrea, program
e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
161
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za vaenje

poprenog preseka u ploama
U gornjem delu dijalog box-a se nalaze liste u kojima su prikazane pozicije svih preseenih
serija u osnovi i svih serija mrea. U listi Paralelni preseci se nalaze sve pozicije kojima je
zadatom linijom preseen simbol koji oznaava interval rasprostiranja serije (linija serije), a u
listi Upravni preseci sve pozicije kojima je zadatom linijom preseen simbol instance.
Liste u kojima su prikazane pozicije svih preseenih

serija u osnovi
Sa desne strane ovih lista se nalazi lista Mree, u kojoj su prikazane sve preseene pozicije
mreaste armature.
162
Lista u kojoj su prikazane pozicije svih preseenih serija mrea

Pozicije iz liste Paralelni preseci se prikazuju kao instance sa svojom pravom geometrijom,
pozicije iz liste Upravni preseci kao serije u poprenom preseku, a pozicije mreaste armature
se prikazuju simbolom mrea u poprenom preseku. Prema tome, ako na crteu gornju i donju
zonu prikazujete na odvojenim Layer-ima, to je u praksi najei sluaj, potrebno je da oba
ova Layer-a pre aktiviranja naredbe Vaenje preseka postavite za vidljive.
U donjem levom uglu dijalog box-a se nalazi crte na kome su prikazane sve preseene
pozicije armature, a isprekidanom linijom je naznaen poloaj zadate linije poprenog preseka.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz armature preseene

zadatom linijom preseka
Uloga ovog crtea je da olaka izbor eljene pozicije armature iz listi i odreivanje njenog
poloaja u odnosu na zadatu liniju preseka. Pored vrste prikaza Armatura zahvaena
presekom, izborom iz zatvorene liste koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekui moete
postaviti prikaz Sve i tada e biti prikazane sve pozicije armature koje se nalaze na crteu.
163
Zatvorena lista za izbor vrste prikaza

U centralnom delu dijalog box-a se nalazi crte poprenog preseka koji se kreira i njegov izgled
zavisi od trenutnog stanja parametara u dijalog box-u. Klikom mia preko eljene pozicije u
listi, ona postaje trenutno aktivna i njen poloaj se jasno oznaava na oba crtea u dijalog
box-u.
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz poprenog preseka

koji se kreira
Kako se pri kreiranju pozicije armature ne zadaje podatak o tome da li ona pripada gornjoj ili
donjoj zoni, to je jedna od osnovnih uloga ovog dijalog box-a odreivanje zone kojoj pripadaju
pozicije armature preseene zadatom linijom preseka. Naime, u koloni Zona program svakoj
poziciji iz listi automatski pridruuje parametar koji odreuje kojoj zoni ta pozicija pripada.
164
Parametri koji odreuju kojoj zoni koja pozicija armature pripada

Desnim klikom mia preko pozicije u listi, parametar gornja/donja naizmenino dobija
suprotnu vrednost, to se automatski odraava na izgled poprenog preseka. U sluaju da je
zadatom linijom preseena serija u osnovi ili serija mrea koja se istovremeno postavlja u obe
zone, tada e u koloni Zona stajati parametar Obostrano i njega desnim klikom mia
neete moi da promenite.
Ako ste armaturu gornje i donje zone crtali na odvojenim Layer-ima, onda imate mogunost
da iz zatvorenih lista, koje se nalaze u delu dijalog box-a Layer, odredite na kom Layer-u se
nalazi armatura koja pripada gornjoj, a na kom Layer-u armatura koja pripada donjoj zoni.
Liste pomou kojih se, izborom Layer-a, definie zona

kojoj armatura crtana na tom Layer-u pripada
Nakon izbora Layer-a iz ovih lista, program e svim preseenim pozicijama armature pridruiti
odgovarajui parametar gornja odnosno donja, a crte poprenog preseka e prepraviti tako
da odgovara zadatim parametrima. U sluaju da se radi o crteu koji je eksportovan iz naih
165
statikih programa, na osnovu programski zadatih imena Layer-a: A4_DZ i A4_GZ, program
e znati da preseene pozicije automatski, pri aktiviranju naredbe smesti u gornju odnosno
donju zonu.
Serije u osnovi, odnosno serije mrea, koje su zadatom linijom preseka samo delimino
preseene, program u poprenom preseku prikazuje sa njihovim pravim gabaritom (kao da je
zadatom linijom preseka preseena cela serija). Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a
Parcijalni presek, imate mogunost da od programa zahtevate kreiranje poprenog preseka
samo od onih delova serija koji su zahvaeni zadatom linijom preseka.
Check box za kreiranje parcijalnog poprenog preseka ploe

Ako je check box Postavljanje simbola preseka, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe
Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4), postavljen na ukljueno stanje, program e na kraju
ove naredbe automatski ui u proceduru postavljanja simbola preseka, a u dijalog box-u e se
nai i edit box Labela u kome se zadaje oznaka simbola preseka.
166
Edit box za zadavanje oznake simbola preseka

Pomou parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a Crtanje oplate, imate mogunost da
definiete oplatu za kreirani popreni presek ploe.
Deo dijalog box-a za definisanje oplate

Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Crta se, za promenu postaju dostupni edit
box-ovi za zadavanje zatitnih slojeva, kao i check box Kote. Edit box-ovi za zadavanje
zatitnih slojeva imaju sledee znaenje:
a =
Globalni zatitni sloj. Zadavanjem vrednosti u ovom edit box-u definie se

zatitni sloj za sve ivice oplate.
a levo =
Zatitni sloj od leve ivice oplate
a desno = Zatitni sloj od desne ivice oplate
167
a gore =
Zatitni sloj od gornje ivice oplate
a dole =
Zatitni sloj od donje ivice oplate
Podatak o debljini ploe program po default-u sam odreuje na osnovu zadatih vrednosti
zatitnih slojeva i vertikalnog gabarita preseenih pozicija koje se u poprenom preseku vide
kao instance i prikazuje ga u edit box-u Dpl=. Svakako da zadavanjem eljene vrednosti
direktno u edit box-u Dpl=, moete da promenite ovako proraunatu debljinu ploe.
Edit box za definisanje debljine ploe

Pomou check box-a Kote se odreuje da li e oplata poprenog preseka biti iskotirana, dok
se iz zatvorene liste koja se nalazi ispod njega bira stil kotiranja oplate. Ova zatvorena lista
sadri sve ranije kreirane AutoCAD-ove (BricsCAD-ove) stilove kotiranja.
Deo dijalog box-a za izbor stila kotiranja oplate
168
Pozicije armature iz liste Upravni preseci se uvek prikazuju kao podeona armatura, odnosno
kao armatura koja je udaljenija od odgovarajue ivice oplate. Ako to nije sluaj, pomou check
box-a koji se nalaze u koloni Glav., imate mogunost da eljenu poziciju armature prikaete
kao glavnu, odnosno da je postavite tako da bude udaljena od ivice oplate za zadatu veliinu
odgovarajueg zatitnog sloja. Postavljanje ovog check box-a na ukljueno stanje e
automatski dovesti i do promene debljine ploe.
Check box-ovi za definisanje glavne armature

Zadavanjem vrednosti u edit box Razmera sa tastature, ili izborom iz zatvorene liste koja se
nalazi u njegovom produetku neke od programom definisanih razmera, moete odmah
odabrati razmeru u kojoj elite da prikaete kreirani popreni presek.
Deo dijalog box-a za definisanje razmere poprenog preseka

Kada ste zadali sve podatke u dijalog box-u aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e
preseka na crteu, poloaj kota oplate i poloaj kota za sve upotrebljene pozicije armatura.
169
Popreni presek ploe dobijen pomou naredbe Vaenje preseka
5.5 Skaliranje razmere poprenog preseka

(PROMENA RAZMERE)
Kako se u praksi esto javlja potreba da se pojedini delovi crtea prikau u razliitim
razmerama, razvijena je naredba pomou koje imate mogunost da proizvoljno selektovanim
objektima sa crtea naknadno promenite razmeru. Naime, izborom naredbe Promena
Razmere, iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu
javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da sa crtea selektuje sve entitete kojima eli da
promeni razmeru.
Selektovanje entiteta za promenu razmere:
Ova poruka e stajati na komandnoj liniji sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni
taster mia ne oznaite kraj procedure selektovanja, nakon ega e program zahtevati da
odredite taku u odnosu na koju e selektovani objekti biti skalirani.
Poloaj bazne take skaliranja:
Nakon izbora bazne take sa crtea, program e otvoriti dijalog box za postavljanje nove
razmere.
Izgled dijalog box-a za promenu razmere

U delu dijalog box-a Globalna razmera celog crtea je ispisan podatak o postavljenoj
glavnoj razmeri koja vai na nivou celog crtea (vidi poglavlje 11.5), dok je u edit box-u
Razmera selektovanih entiteta prikazana trenutna razmera selektovanih ArmCAD-ovih
170
entiteta. Promena razmere se vri zadavanjem nove vrednosti u edit box-u sa tastature, ili
izborom iz zatvorene liste neke od ponuenih razmera. Aktiviranjem komandnog polja OK
dijalog box e biti zatvoren, a program e skalirati sve selektovane elemente crtea sa
faktorom koji predstavlja relativno uveanje ili umanjenje u odnosu na glavnu razmeru crtea.
U proceduri skaliranja program jedino tekstovima nee menjati veliinu, ali e zato promeniti
njihov relativan poloaj u odnosu na skalirane elemente crtea. Na ovaj nain e svi tekstovi
na crteu, na skaliranim i na neskaliranim delovima, imati istu veliinu u AutoCAD-ovim
(BricsCAD-ovim) crtakim jedinicama, a ona e za postavljenu glavnu razmeru odgovarati
zadatoj veliini u milimetrima na hartiji pri tampi.
Da bi program bio u stanju da pri izradi specifikacije pozicijama armature pridrui prave
dimenzije, to se za svaki od entiteta na crteu pamti i podatak o eventualnom zadatom faktoru
skaliranja (ako entiteti nisu skalirani faktor skaliranja ima default vrednost 1.0). Kako je ovo
jedinstven podatak za svaki od entiteta, to u jednoj proceduri promene razmere neete moi
da selektujete entitete koji za ovaj podatak nemaju istu vrednost. U ovom sluaju program e
izdati odgovarjue upozorenje i ponitie prethodno izvrenu selekciju.
Napomenuemo da program prepoznaje promenu faktora skaliranja i kada se ona zadaje

pomou AutoCAD-ove (BricsCAD-ove) naredbe Scale. Za ArmCAD to je potpuno regularna
operacija kao i kada dejstvuje naredba Promena razmere, te e promenjeni faktor skaliranja
upamtiti i pridruiti svim selektovanim elementima crtea. Iz ovoga proizilazi i zakljuak da
pomou AutoCAD-ove (BricsCAD-ove) naredbe Scale ne moete uticati na promenu
dimenzija selektovanih ArmCAD-ovih entiteta, ve samo na promenu njihove
razmere.
Prednost naredbe Promena razmere u odnosu na AutoCAD-ovu (BricsCAD-ovu) naredbu
Scale je u tome to se u okviru njenog dijalog box-a ispisuje podatak o trenutnoj razmeri
selektovanih ArmCAD-ovih entiteta, a promena se vri zadavanjem eljene razmere, a ne
faktora skaliranja. Pored toga, veoma bitna razlika je u promeni razmere selektovanih kota
oplate. Naime, kotne linije e pri promeni razmere promeniti svoje dimenzije, ali e se u tekstu
kote i dalje prikazivati neskalirana vrednost, dok e se pri skaliranju pomou AutoCAD-ove
(BricsCAD-ove) naredbe Scale u tekstu kote prikazivati skalirane dimenzije. Ovu razliku emo
prikazati na jednostavnom primeru pravougaonog poprenog preseka dimenzija 30x40 cm koji
je nacrtan u razmeri 1:50 (crte br. 1 na sledeoj slici).
171
Datom poprenom preseku smo prvo promenili razmeru u 1:25 pomou naredbe Promena
razmere (crte br. 2), a zatim i pomou AutoCAD-ove (BricsCAD-ove) naredbu Scale (crte
br. 3). Sa slike se jasno vidi da su prvom sluaju vrednosti u tekstu kote ostale nepromenjene
(30/40 cm), dok su u drugom sluaju pomnoene sa zadatim faktorom skaliranja i sada su
60/80 cm, to svakako nismo eleli.
172
6. KOTIRANJE IPKI
6.1 Kotiranje ipki (KOTA)
Pomou naredbe Kota, imate mogunost da na proizvoljno odabranoj instanci
postavite kotu koja e na crteu jasno odrediti o kojoj se poziciji armature radi. U okviru ove
naredbe, kote je mogue postavljati na ipkama u podunom izgledu, svim tipovima serija, i
mreama koje su prikazane u popenom preseku. Svi ovi entiteti mogu biti bez kote, ili pak
mogu imati jednu ili vie kota. Procedura postavljanja kota za sve ove entitete je manje vie
ista, te emo se za ilustraciju posluiti primerom kotiranja ipki u podunom izgledu.
Izborom naredbe Kota, iz padajueg menija ArmCAD Referenca ili klikom mia na
ikonu
, komandna linija dobija sledei izgled:
Poetna taka kote (Set/Izlaz) <Izlaz>:

Program sada oekuje da izborom take sa instance koju kotirate, odredite poetnu taku kote,
ili da izaberete jednu od ponuenih podopcija.
Izborom podopcije Izlaz naredba se prekida, dok se izborom podopcije Set otvara dijalog
box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za postavljanje tekueg stila kotiranja

Ovo je standardni dijalog box za izbor stila kotiranja. Obzirom da kote za razliite tipove
armature (ipke, serije, mree itd.) nemaju isti oblik, u dijalog box-u se za svaki tip armature
nalazi prozor predvien za prikaz preview-a tekueg stila kotiranja, kao i zatvorena lista koja
sadri sve ranije kreirane stilove kotiranja. Kada iz zatvorene liste za tip armature koji kotirate
izaberete eljeni stil kotiranja, aktivirajte komandno polje OK. Program e zatvoriti dijalog
box i vratie se u naredbu za postavljanje kote.
Nakon izbora poetne take kote, program zahteva da klikom mia odredite poloaj teksta
kote.
173
Pozicija teksta (Set/Izlaz) <Izlaz>:

Na kraju program zahteva da izborom take sa crtea, ili unoenjem numerike vrednosti sa
tastature odredite ugao nagiba teksta u koti.
Ugao teksta:
Program e iz instance proitati sve ranije pridruene numerike podatke i u zavisnosti od
izabranog stila kotiranja kreirati izgled kote.
Za poetnu taku kote je odabrana taka koja pripada samo jednoj

instanci (kota je postavljena izborom taaka 1,2 i 3)
Kada je check box Viesegmentna kota, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe
Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4), postavljen na ukljueno stanje kotna linija se moe
kreirati od proizvoljnog broja segmenata, tako da je i tok naredbe neto drugaiji. Naime,
posle izbora poetne take kote program ulazi u proceduru zadavanja prelomnih taaka
proizvoljne polilinije koja e povezivati instancu armature sa tekstom kote.
Taka kote (Set/Izlaz) <Izlaz>:
Nakon definisanja prvog segmenta kotne linije na komandnoj liniji se javljaju dve nove
podopcije.
Taka kote (Set/Izlaz/Ugao/Nazad) <Ugao>:
Podopcija Nazad slui za ponitavanje izbora poslednje take, dok se izborom podopcije
Ugao zavrava crtanje kotne linije i program zahteva da izborom take sa crtea, ili
unoenjem numerike vrednosti sa tastature odredite ugao nagiba teksta u koti.
Ugao teksta:
174
Kota je postavljena izborom taaka 1,2,3,4 i 5

Ako se na mestu koje ste zadali kao poetnu taku kote, umesto jedne nalazi vie preklopljenih
instanci, program e u tekstu kote prikazati podatke za sve selektovane instance.
Za poetnu taku kote je odabrana taka koja pripada dvema prekopljenim

instancama (kota je postavljena izborom taaka 1,2 i 3)
Pomou naredbi Vidljivost entiteta i Sakrivanje (vidi poglavlje 9.1 i 9.2), imate mogunost
da izbegnete ovakve sluajeve, odnosno da ukidanjem vidljivosti pojedinih pozicija pre
procedure kotiranja, sami odredite koje instance e se nai u sadraju kote.
Ako pri odreivanju poetne take kote umesto u okolinu instance miem kliknete na prazan
deo crtea, program e isto kao i kod prethodno opisane procedure, kada se selektuje taka sa
instance, zahtevati da odredite poziciju teksta, s tim to e se sada u sadraju kote nai podaci
za sve instance koje su preseene sa ovako zadatom kotnom linijom.
175
Za poetnu taku kote je odabrana taka koja ne pripada ni jednoj

instanci (kota je postavljena izborom taaka 1,2 i 3)
Napomenuemo da e broj redova u ovako kreiranoj koti odgovarati broju presenih taaka
izmeu kotne linije i instanci na crteu, a njihov poloaj po visini e jasno odrediti na koju se
instancu odnosi data kota. Ovakvim nainom kotiranja se praktino odjednom kreira vie
nezavisnih kota kojima se preklapaju kotne linije du zadate linije preseka.
Izuzetak predstavlja sluaj kada se linijom koja je odreena poetnom takom kote i pozicijom
teksta presee vie instanci iste pozicije. U takvim sluajevima, imate mogunost da od
programa zahtevate da za sve instance iste pozicije kreira kotu u jednom redu. Da li e kota, u
ovakvom specijalnom sluaju, biti postavljena u jednom ili vie redova, definisano je u okviru
naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4).
Zajednika kota u jednom redu za vie instanci iste pozicije

(kota je postavljena izborom taaka 1,2 i 3)
Na kraju emo jo jednom napomenuti da procedura kotiranja svih tipova serija, kao i mrea u
poprenom preseku, u potpunosti odgovara opisanoj proceduri pojedinanog kotiranja ipki u
podunom izgledu.
176
6.2 Specifikator
Pomou ove naredbe imate mogunost da odabranu poziciju armature prikaete na
crteu u formi kakva je predviena u specifikaciji, sa iskotiranim duinama segmenata i
podatkom o ukupnoj duini ipke. Ovakav prikaz armature je od velike koristi kod
komplikovanijih crtea, a po nekim standardima je ak i obavezan. Nakon izbora naredbe
Specifikator, iz padajueg menija ArmCAD Referenca ili klikom mia na ikonu
komandna linija dobija sledei izgled:
Selektovanje objekta (Set/Izlaz):

Sada se od korisnika oekuje da selektuje ipku koju eli da prikae na crteu u formi
specifikacije, ili da izabere jednu od ponuenih podopcija sa komandne linije. Izborom
podopcije Izlaz naredba se prekida, dok podopcija Set slui za izbor stila kotiranja
specifikatora.
Napomenuemo da je u ovoj proceduri omogueno selektovanje svih ArmCAD-ovih entiteta
pomou kojih se jedna pozicija armature moe prikazati na crteu (instanci ipki, reprezenata,
svih vrsta serija, kao i ipki iz poprenih preseka). Nakon izvrene selekcije program e sa
komandne linije zahtevati da odredite poloaj specifikatora na crteu.
Pozicija specifikatora (Set):
Izgled specifikatora na crteu

Selektovanjem postavljenog specifikatora, program e postaviti grip-ove, kako na glavnoj
koti, tako i na svim tekstovima koji ukazuju na duine segmenata date pozicije, tako da se
lako moe izvriti promena njihovog poloaja.
177
Grip-ovi na specifikatoru
Sadraj teksta kote specifikatora zavisi od izabranog stila kotiranja, koji se moe promeniti
pomou univerzalne naredbe Edit entiteta. Naime, ako nakon aktiviranja ove naredbe, na
zahtev sa komandne linije za selektovanje objekata odgovorite selektovanjem specifikatora,
otvorie se dijalog box za izbor stila kotiranja u kome izborom iz zatvorene liste moete
promeniti stil kotiranja selektovanog specifikatora.
Napomenuemo da ispisani broj komada u koti specifikatora, pri izradi specifikacije nee ui u
ukupnu koliinu ipki date pozicije.
6.3 Multispecifikator
U praksi se esto javlja potreba da se sve pozicije armature nekog konstruktivnog
elementa prikau na crteu u formi kakva je predviena u specifikaciji. Obzirom da se pomou
naredbe Specifikator selektuje i postavlja jedna po jedna pozicija armature, njeno korienje
u ovim sluajevima bi bilo prilino naporno. Iz tog razloga je osmiljena i naredba
Multispecifikator, pomou koje se zadavanjem linije istovremeno selektuju sve pozicije
armature koje zadata linija preseca. Nakon izbora ove naredbe, iz padajueg menija ArmCAD
Referenca ili klikom mia na ikonu
prvu,
, program e sa komandne linije zahtevati da zadate
Prva taka preseka (Set/Izlaz) <Izlaz>:

a zatim i drugu taku linije preseka.
Druga taka preseka (Set/Izlaz) <Izlaz>:
Znaenje podopcija Set i Izlaz, je isto kao kod prethodno opisane naredbe Specifikator
Nakon izbora druge take linije preseka, program e zahtevati da na crteu odredite poloaj
specifikatora svake od selektovanih pozicija.
Pozicija specifikatora (Set/Izlaz) <Izlaz>:
178
6.4 Specifikator sa tablicom

Pomou ove naredbe omogueno je postavljanje na crte posebne vrste specifikatora,
koji prikazuje tablicu sa geometrijom i dimenzijama svih segmenata ipke, kao i ukupnom
duinom ipke. Najee se koristi kod promenljivih serija, obzirom da se tada za svaku ipku
u seriji prikazuju svi navedeni podaci.
Dijalog za definisanje specfikatora sa tablicom

Stil kotiranja
Zatvorena lista iz koje se za tekui moe postaviti bilo koji od ranije kreiranih
stilova kotiranja za specifikator.
Vodoravna tablica
Check box kojim se odreuje orijentacija tablice.
Broj redova za sliku
Edit polje u kome korisnik zadaje visinu reda u kojoj se prikazuje gemetrija
pozicije ipke.
Promeni ugao Dugme ijim izborom korisnik moe da prikae ipku u eljenom poloaju.
Vodoravno ravnanje slike
Zatvorena lista iz koje korisnik moe da izabere vodoravno ravnanje ipke u
tabeli.
Uspravno ravnanje slike
Zatvorena lista iz koje korisnik moe da izabere uspravno ravnanje ipke u
tabeli.
U dijalogu za Formatiranje izvetaja, u okviru stranice Tablica specifikatora mogue je
definisati sve parametre vezane za istoimenu tabelu, dok u okviru stranice Tekst, imate
mogunost da definiete sve podatke o vrsti, boji i veliini tekstova, kao i boji tabele.
179
6.5 Specifikatori cele oplate

Pomou naredbe Specifikatori cele oplate na crte se mogu postaviti specifikatori
svih pozicija armature koje pripadaju izabranoj oplati. Njenim izborom iz padajueg menija
ArmCAD Referenca, ili klikom mia na ikonu
, otvara se dijalog sledeeg izgleda:
Izgled dijaloga za postavljanje specifikatora

svih pozicija armature iz izabrane oplate
Oplata
Zatvorena lista iz koje se vri izbor oplate za ije pozicije armature e se

postavljati specifikatori.
Samo za pozicije armature bez specifikatora

Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, program e proveriti da
li je za neke pozicije armature iz izabrane oplate ve postavljen specifikator.
Ukoliko takve pozicije postoje, za njih se pomou ove naredbe specifikator
nee postavljati.
Samo za pozicije koje idu u specifikaciju
Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, na crte e se postaviti
specifikatori samo za one pozicije armature kod kojih je broj komada ipke
koje idu u specifikaciju razliit od nule. Ovaj podatak se ispisuje u dijalogu
naredbe Baza pozicija, u polju koje se zove Ukupno.
Jedan ispod drugog
Ako je izabran ovaj prekida, specifikatori e se na crte postavljati jedan
ispod drugog, i to na meusobnom rastojanju koje se zadaje u edit polju
Razmak po visini.
180
Jedan ispod drugog

Jedan pored drugog
Ako je izabran ovaj prekida, specifikatori e se na crte postavljati jedan
pored drugog, i to na meusobnom rastojanju koje se zadaje u edit polju
Razmak po duini.
Jedan pored drugog

U vidu matrice Ako je izabran ovaj prekida, specifikatori e se na crte postavljati u vidu
matrice. Njihovo meusobno horizontalno rastojanje se zadaje u edit polju
Razmak po duini, a vertikalno u edit polju Razmak po visini. Broj kolona i
redova matrice se odreuje izborom taaka sa crtea.
ravnomerno
Ovaj check box je dostupan samo kada je izabran prekida U vidu matrice, i
pomou njega se utie na slaganje specifikatora u matrici. Ako je iskljuen
specifikatori se postavljaju na crte uz striktno potovanje zadatih
meusobnih rastojanja. Ako je postavljen na ukljueno stanje razmaci izmeu
specifikatora na crteu mogu biti i vei od zadatih, kako bi se dobio to bolji
raspored specifikatora unutar matrice.
181
Check box ravnomerno je iskljuen
Check box ravnomerno je ukljuen
Razmak po visini (ACU)

Edit polje u kome se zadaje meusobno vertikalno rastojanje izmeu
specifikatora, i to u AutoCADovim jedinicama.
Razmak po duini (ACU)
Edit polje u kome se zadaje meusobno horizontalno rastojanje izmeu
specifikatora, i to u AutoCADovim jedinicama.
U donjem delu dijaloga se ispisuje broj specifikatora koji e biti postavljeni na crte. Ovaj broj
zavisi od parametara koji su zadati u dijalogu.
Deo dijaloga u kome se ispisuje

broj specifikatora koji e biti postavljeni
182
6.6 Postavljanje simbola preseka (SIMBOL

PRESEKA)
Pomou naredbe Simbol preseka imate mogunost da na crte postavite simbol koji
e pokazati na kom mestu u konstruktivnom elementu se dati presek nalazi. Simbol preseka se
sastoji od dva dela:
Izvorite - simbol koji se postavlja na mestu u konstrukciji na kome je dati presek izvaen
Odredite - tekst koji se postavlja na mestu na kome se presek nalazi na crteu
Izgled simbola preseka

Izgled simbola preseka moete prilagoditi svojim potrebama pomou naredbi Parametri i
Stilovi kotiranja.
Izborom naredbe Simbol preseka iz padajueg menija ArmCAD Popreni presek ili
klikom na ikonu
poetnu,
, na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se zahteva da odredite prvo
Prva taka:
a zatim i krajnju taku linije preseka.
Krajnja taka:
Nakon izbora ovih taaka program u Drag modu prikazuje izgled postavljenog simbola
preseka, a na komandnoj liniji se javlja nova poruka.
Pozicija teksta (Set/Izlaz/Razmera<1:50>/Labela<1>) < Izlaz>:
Sada je potrebno da zadate taku koja e odrediti poziciju teksta, ili da izaberete jednu od
ponuenih podopcija. Pomou podopcije Izlaz naredba se prekida, dok se aktiviranjem
podopcije Set otvara dijalog box za izbor nekog od ranije definisanih stilova simbola preseka
U zagradama koje se nalaze iza podopcije Razmera program ispisuje razmeru celog crtea.
Ako se ona razlikuje od razmere preseka, izborom ove podopcije imate mogunost da u tekstu
simbola preseka zadate razmeru sa kojom je presek postavljen na crte.
183
Razmera <50>:
U zagradama koje se nalaze iza podopcije Labela program ispisuje oznaku simbola preseka.
Po default-u i izvorite i odredite sadre oznaku i ona slui za povezivanje ova dva dela
simbola preseka. Izborom ove podopcije moete za oznaku simbola preseka da zadate potpuno
proizvoljan tekst.
Labela <1>:
Kada zadate poziciju teksta simbola preseka, potrebno je da izborom take sa crtea ili
unoenjem numerike vrednosti sa tastature odredite i ugao nagiba teksta, ime je naredba
zavrena.
Pravac teksta:
Simbol preseka postavljen pomou istoimene naredbe
184
7. EDITOVANJE IPKI
7.1 Rad sa bazom pozicija (BAZA POZICIJA)
Izborom naredbe Baza pozicija, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom
mia na ikonu
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Baza pozicija

U levom delu dijalog box-a se prikazuje lista svih pozicija koje su do pokretanja ove naredbe
pridruene tekuoj poziciji oplate. Znaenje svake kolone u listi je isto kao kod prethodno
objanjene naredbe Postojea, a tekua oplata se moe promenti izborom iz zatvorene liste
Oplata.
Ukoliko je armaturi od koje je kreirana data pozicija zadato ogranienje duine, u listi se ispred
ematskog prikaza geometrije pozicije ispisuje i odgovarajui simbol. Simbol oznaava da
je duina pozicije manja od zadate transportne duine, dok simbol >L ukazuje da je duina
pozicije vea od zadate transportne duine.
Ako je geometrija date pozicije armature trodimenzionalna (takozvani jahai i slino), u listi
se ispred ematskog prikaza ispisuje simbol 3D.
Ako se ipke date pozicije armature ne mogu oblikovati prema svim pravilima koja su
odreena tekuim propisom, u listi se iza ematskog prikaza njene geometrije ispisuje simbol
!R.
esto se javlja potreba da se nekom podatku dodeli ista vrednost za vie pozicija armature. Iz
tog razloga je u ovom dijalog box-u omoguena istovremena selekcija vie pozicija iz liste.
Postoji nekoliko naina viestruke selekcije:
- Pomerite pokaziva mia na poziciju od koje elite da zaponete selekciju, pritisnite levo
dugme i pomerite mia. Bie selektovane sve pozicije preko kojih ste preli pokazivaem
mia pre putanja levog dugmeta.
185
- Klikom mia obeleite poziciju od koje elite da zaponete selekciju, a zatim pritisnite taster
Shift i kliknite na poziciju kojom elite da zavrite selekciju.
- Ako drite pritisnut taster Ctrl, bie selektovana svaka pozicija na koju kliknete miem, dok
e klik mia na ve selektovanu poziciju deselektovati istu.
Iz liste su selektovane pozicije sa rednim brojevima 5,6,8 i 10

U centralnom delu dijalog box-a se nalazi prozor rezervisan za prikaz geometrije selektovanih
pozicija. Iz zatvorene liste iznad ovog prozora moete da izaberete jedan od tri programom
predviena naina prikazivanja selektovanih pozicija. Pri viestrukoj selekciji pozicije mogu biti
prikazane kao ipke iz izabrane oplate (prikazane su instance svih pozicija iz tekue
oplate, a poloaj instanci selektovanih pozicija je jasno naznaen) ili kao Sve ipke
(prikazane su instance svih pozicija iz svih oplata, a poloaj instanci selektovanih pozicija je
jasno naznaen), dok je vrsta prikaza Geometrija pozicije predviena za prikaz geometrije
samo jedne selektovane pozicije.
186
Iz zatvorenih lista u delu dijalog box-a Tip armature, moete selektovanim pozicijama
menjati kako vrstu tako i prenik armature, dok pomou check box-a Uzengija moete
odrediti da li su selektovane pozicije uzengije ili ne.
Deo dijalog box-a za izbor vrste i prenika armature i check box Uzengija
Ispod prozora u kome je prikazan izgled selektovanih pozicija armature, nalaze se liste i
prekidai za postavljanje i obrtanje kuka. Kako se ove promene odnose na sve instance
selektovanih pozicija na crteu, u listama se ne nudi mogunost postavljanja pokazivaa,
obzirom da su pokazivai samo grafiki simboli koji se po potrebi postavljaju samo na
pojedinim instancama koje imaju slobodne krajeve.
Liste i prekidai za postavljanje i obrtanje kuka

Napomena - Edit polje u kome se za svaku poziciju armature moe uneti potpuno proizvoljan
tekst. Uneti tekst se ispisuje u koloni Napomena u izvetaju ipke - specifikacija. Ukoliko se
tekst unese izmeu vitiastih zagrada {} ispisivae se u izvetaju ipke - specifikacija, ali
ovog puta u koloni Izgled ipke.
187
Edit polje u kome se za svaku poziciju moe uneti potpuno proizvoljan tekst
U gornjem desnom uglu dijalog box-a se prikazuje ukupan broj komada ipki izabrane pozicije
armature (u ovu koliinu ulazi i broj komada ipki iz svih serija i poprenih preseka koji su
kreirani za datu poziciju). Ispod ovog podatka se nalazi edit box Dodata koliina, u kome
moete selektovanim pozicijama armature zadati proizvoljan broj dodatnih komada ipki koji
nije prikazan na crteu. Ovakvo definisanje dodatne koliine armature najee ima primenu
kod konstruktivnih elemenata koji se na crteu ne prikazuju u podunom ve samo u
poprenom preseku. Ako za primer uzmemo serklae koje obino prikazujemo samo u
poprenom preseku, tada se broj komada uzengija nigde ne vidi na crteu, pa se jedino
pomou ove opcije on moe lako definisati. Svakako da ima jo mnogo primera u praksi kada
je problem nemogue reiti bez ove dodatne mogunosti koju program nudi. Podatak
Ukupno, koji se nalazi ispod edit box-a Dodata koliina, predstavlja ukupnu koliinu ipki
izabrane pozicije armature koja e ui u specifikaciju.
Za dodatnu koliinu izabrane pozicije je zadata vrednost 10

Napomenuemo da za dodatnu koliinu moete po potrebi zadati i negativnu vrednost, ali sa
ogranienjem da podatak Ukupno ne moe dobiti negativan znak. Ako ste selektovali vie
188
pozicija koje imaju razliit broj komada ipki, podatke Koliina i Ukupno program nee moi
da prikae, ali e edit box Dodata koliina i dalje biti dostupan, a uneti broj dodatnih komada
ipki bie pridruen svim selektovanim pozicijama. Jedini izuzetak predstavljaju promenljive
pozicije. Obzirom da je geometrija svake ipke promenljive serije odreena njenim poloajem
u seriji, zadavanje dodatne koliine ne bi imalo nikakvog smisla, tako da nije ni dozvoljeno.
Kada je za tekui postavljen prikaz Geometrija pozicije, izabrana pozicija je prikazana sa
iskotiranim duinama svih segmenata, a jedan od njih je uvek markiran crvenom bojom.
Ovako naznaeni segment ipke nazivamo tekui. Sa desne strane prozora za prikaz se nalaze
edit box-ovi sa numerikim podacima koji odreuju geometriju tog segmenta.
Deo dijalog box-a sa numerikim podacima koji odreuju geometriju

tekueg segmenta
Promena tekueg segmenta se vri levim klikom mia preko eljenog segmenta ipke, a
prikazani edit box-ovi imaju sledee znaenje:
Ds = duina tekueg segmenta
Dx = horizontalna projekcija tekueg segmenta
Dy = vertikalna projekcija tekueg segmenta
=
ugao nagiba tekueg segmenta u odnosu na horizontalu
Fn =
strela tekueg lunog segmenta (vrednost Fn=0 oznaava da je segment prav)
Na prikazu geometrije selektovane pozicije, crvenom krunom takom je obeleena

nepomerljiva taka. Program ovu taku po default-u postavlja u prvu taku ipke, a promena
njenog poloaja se vri desnim klikom mia na bilo koju krajnju ili srednju taku segmenata
ipke. Njenim izborom se defiinie taka koja pri promeni geometrije tekueg segmenta nee
promeniti svoj poloaj na crteu. Na primer, ako za nepomerljivu taku izaberete krajnju taku
tekueg segmenta, a zatim mu promenite duinu, ni jedan segment ipke koji se nalazi na istoj
strani kao i nepomerljiva taka, a u odnosu na tekui segment, pri zadatoj promeni nee
promeniti svoj poloaj na crteu.
189
Promenjena je duina tekueg segmenta (Ds=300), sa zadatom nepomerljivom

takom na njegovom levom kraju, tako da vertikalni segment ipke ne menja
svoj poloaj na crteu
Pored mogunosti zadavanja eljene vrednosti direktno u svaki od edit box-ova kojima je
definisana geometrija tekueg segmenta ipke, program omoguava i izlazak na crte. Naime,
sa desne strane svakog od ovih edit box-ova se nalazi komandno polje
, ijim se
aktiviranjem izlazi na crte i vri izbor dve take ije e meusobno rastojanje odrediti
potrebnu vrednost.
Prva taka:
Druga taka:
Nakon izbora druge take, program e se vratiti u dijalog box i oitanu vrednost smestiti u
odgovarajui edit box. Oitane vrednosti e uvek biti pozitivne, pa u sluaju da je u
konkretnom primeru potrebno zadati negativan broj, moraete sami u edit box-u da postavite
negativan predznak.
Desnim klikom mia preko prostora predvienog za prikaz izgleda tekue pozicije, otvara se
padajui meni u kome se nalazi niz naredbi za rad sa tekuim segmentom ipke.
190
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia

Ponuene naredbe imaju sledee znaenje:
Sledei segment
vri se promena tekueg segmenta ipke unapred
Prethodni segment
vri se promena tekueg segmenta ipke unazad
Novi segment - iza
dodaje se novi segment, neposredno iza trenutno postavljenog

tekueg
Novi segment - ispred
dodaje se novi segment, neposredno pre trenutno postavljenog

tekueg
Brisanje segmenta
tekui segment ipke se uklanja
Napomenuemo da pri dodavanju i brisanju segmenta ipke zadati poloaj nepomerljive take
odreuje koja taka, odnosno koji segmenti ipke nee promeniti svoj poloaj na crteu.
Iznad komandnog polja OK se nalazi 3D Orbit-a, pomou koje se vri prostorna rotacija
prikaza geometrije pozicije. Rad sa 3D Orbit-om je isti kao kod naredbe Proizvoljna.
Obzirom da jedna pozicija armature moe imati vie instanci, koje mogu da zauzimaju razliite
poloaje na crteu, pomou komandnog polja Ugao imate mogunost da prikaz geometrije
selektovane pozicije dovedete u poloaj bilo koje instance sa crtea, to u nekim sluajevima
znatno olakava eventualnu promenu geometrije te pozicije. Pomou ovog komandnog polja
prikaz geometrije selektovane pozicije moete dovesti i u normalizovani poloaj (poloaj u
kome e selektovana pozicija biti prikazana u specifikaciji).
191
Poloaj ipke je promenjen pomou komandnog polja Ugao

Kada je iz liste selektovana varijabilna pozicija, odnosno pozicija armature za koju je kreirana
promenljiva serija, u koti promenljivog segmenta je ispisana duina datog segmenta za prvu i
poslednju ipku u seriji. Obzirom da je geometrija svake ipke odreena njenim poloajem
unutar serije, edit box-ovi koji slue za definisanje geometrije, kao i edit box Dodata koliina,
su nedostupni za promenu.
Izgled kote promenljivih segmenata ipke

Drugi specijalan sluaj je kada se za tekuu poziciju postavi spiralna uzengija. Kako je njena
geometrija odreena sa drugim tipom podataka, to e se umesto prethodno opisanih pojaviti
tri nova edit box-a.
192
Edit box-ovi sa numerikim podacima koji odreuju geometriju spiralne uzengije

Prikazani edit box-ovi imaju sledee znaenje:
L spir = duina na kojoj se prostire spiralna uzengija
T spir = hod spirale
R spir = prenik spiralne uzengije
Trei specijalan sluaj je kruna ipka. Postavljanjem ovakve pozicije za tekuu, pojavie se
dva nova edit box-a sa numerikim podacima koji odreuju njenu geometriju.
Edit box-ovi sa numerikim podacima koji odreuju geometriju krune ipke

Prikazani edit box-ovi imaju sledee znaenje:
R krug =
poluprenik krune ipke
Preklop = duina preklopa
193
Pored prethodno opisanih mogunosti korekcije, kako numerikih podataka tako i geometrije
same pozicije, ispod liste pozicija se nalaze komandna polja koja nude dodatne mogunosti u
radu sa pozicijama armature.
Komandna polja za rad sa pozicijama armature

Aktiviranjem komandnog polja
Dodaj, na prvo slobodno mesto u listi se ubacuje nova
pozicija koja ima istu geometriju i iste numerike podatke kao i pozicija koja je bila
selektovana u trenutku dodavanja. Primetiete da se pored rednog broja dodate pozicije ne
postavlja nikakav simbol, to znai da ona nema ni jednu instancu na crteu i da joj je broj
komada jednak nuli (znaenje svih simbola je objanjeno u poglavlju 3.3, naredba
Postojea).
Dodaj, u listu je ubaena kopija pozicije sa

rednim brojem 1
Pomou ve opisanih naredbi Postojea i Reprezent moete da postavite instance ovako

dobijene pozicije na crte, a korekcijom njene geometrije i numerikih podataka veoma lako
194
moete kreirati poziciju koja ima slinu geometriju kao ve postojea pozicija, to je i najea
primena ove naredbe.
Brii, moete sve selektovane pozicije armature da
uklonite iz projekta. Kako je ovo destruktivna naredba, program e uvek izdati upozorenje i
zahtevati potvrdu za njeno sprovoenje.
Izbor potvrdnog odgovora e dovesti do brisanja selektovanih pozicija iz liste, a sve njihove
instance bie uklonjene sa crtea, dok e izbor negativnog odgovora oznaiti odustajanje od
naredbe.
Komandna polja i e biti aktivna jedino ako se u listi pozicija armature nalazi vie
pozicija, a selektovana je samo jedna od njih. Pomou ovih komandnih polja se trenutno
selektovanoj poziciji armature vri promena poloaja u listi, na gore, odnosno na dole.
Izborom komandnog polja Promeni otvara se novi dijalog box, pomou koga moete
promeniti kako redni broj pozicije armature, tako i poziciju oplate kojoj ona pripada.
Izgled dijalog box-a za promenu rednog

broja pozicije i pozicije oplate
U zatvorenoj listi Pozicija, se za odabranu poziciju oplate iz zatvorene liste Oplata,
prikazuju redni brojevi samo slobodnih, odnosno nezauzetih pozicija armature. Na ovaj nain
moete promeniti redni broj selektovane pozicije armature u okviru iste pozicije oplate, a
moete i poziciju armature prebaciti u drugu poziciju oplate. Ako ste selektovali vie pozicija
armature, izabrani redni broj e biti pridruen selektovanoj poziciji sa najmanjim rednim
brojem, a svakoj sledeoj poziciji e biti pridruen prvi sledei slobodan redni broj u okviru
izabrane oplate. U sluaju da polje Pozicija ostavite praznim, selektovane pozicije e zadrati
svoje redne brojeve ako oni ve nisu zauzeti u odabranoj poziciji oplate, a ako su zauzeti bie
im pridruen prvi slobodan redni broj pozicije u okviru nje. Izborom komandnog polja OK
program e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a u ovoj naredbi i aurirae listu pozicija
armature prema novozadatim podacima.
esto se u praksi javlja potreba da se kreiraju promenljive serije koje se na crteu ne
prikazuju u izgledu, a koje uestvuju u specifikaciji armature (na primer kod armiranja
dugakih zidova). Aktiviranjem komandnog polja
otvara se novi dijalog box u kome se
promenljive serije mogu kreirati runim zadavanjem svih potrebnih parametara, bez ikakvog
prikazivanja na crteu.
195
Izgled dijalog box-a za runo kreiranje promenljivih serija

U centralnom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija pozicije koja je bila selektovana u listi
u trenutku aktiviranja komandnog polja
. Napomenuemo da e ovo komandno polje biti
neaktivno ako je u listi selektovana pozicija armature od koje je na crteu kreirana neka
promenljiva ili konstantna serija.
Prikaz geometrije pozicije za koju se kreira promenljiva serija

Na prikazu geometrije ipke jedan njen segment je naznaen crvenom bojom i njega nazivamo
tekuim segmentom. Promena tekueg segmeta ipke se vri jednostavnim klikom mia preko
eljenog segmenta.
Sa desne strane prozora za prikaz nalaze se dva edit box-a pomou kojih se definie promena
geometrije ipke du intervala pruanja serije.
196
Edit box-ovi za runo definisanje promene segmenata ipke

unutar serije
Podaci u edit box-ovima uvek odgovaraju tekuem segmentu ipke i imaju sledee znaenje:
Dsp =
duina tekueg segmenta ipke na poetku intervala serije
Dsk =
duina tekueg segmenta ipke na kraju intervala serije
Program po default-u svim segmentima ipke postavlja konstantnu vrednost (Dsp=Dsk,), pa

sada imate mogunost da eljenim segmentima ipke, zadavanjem potrebnih podataka u edit
box-ovima, definiete promenu du intervala pruanja serije.
U gornjem levom delu dijalog box-a je prikazan intervala pruanja serije, na kome je crvenom
takom obeleena poetna taka. Duina intervala pruanja serije se zadaje u edit box-u
L=.
Prikaz intervala pruanja serije i edit box u kome se zadaje

njegova duina
Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Segmenti serije imaju isto znaenje kao kod
konstantne serije u osnovi (vidi poglavlje 4.1), tako da ih ovde neemo ponovo objanjavati.
197
Parametri koji slue za definisanje segmenata serije

Ovako zadatu promenljivu seriju program pri izradi specifikacije tretira na potpuno isti nain
kao da je sa nekom od naredbi za kreiranje promenljivih serija na crte postavljena serija sa
istim podacima. To znai da e zadati broj komada ipki ui u specifikaciju, a program e
geometriju svakog od njih raunati na osnovu zadate promene i poloaja unutar serije.
Kreiranoj seriji moete pridruiti i podatak o koliini, unoenjem vrednosti u edit box-u Broj
serija. Pri izradi specifikacije, program e koliinu upotrebljene armature u seriji pomnoiti sa
zadatim brojem.
Edit box za zadavanje broja serija

Aktiviranjem komandnog polja OK se zavrava kreiranje promenljive serije, a program se
vraa na osnovni izgled dijalog box-a ove naredbe. U listi pozicija armature pored selektovane
pozicije sada stoji simbol promenljive serije, a sve instance date pozicije koje se nalaze na
crteu program nadalje tretira kao reprezente.
198
Runo kreirana promenljiva pozicija armature

Editovanje runo kreirane promenljive serije se vri na isti nain kao i kreiranje, aktiviranjem
komandnog polja
, ime se otvara potpuno isti dijalog box u kome moete promeniti
eljene podatke. Napomenuemo da se brisanje ovako kreirane promenljive serije vri
unoenjem nule u edit box-u Broj serija, nakon ega u bazi pozicija ostaje konstantna pozicija
armature sa istom geometrijom kao i pre kreiranja serije.
- Ovo dugme je dostupno samo ako je iz liste selektovana zatvorena poligonalna uzengija.
Njegovim aktiviranjem se otvara dijalog u kome se moe izvriti promena uzengije iz proste
zatvorene u uzengiju sa jednim preklopom i obrnuto, iz uzengije sa jednim preklopom u prostu
zatvorenu uzengiju.
Promena uzengije iz proste zatvorene u

uzengiju sa jednim preklopom
Promena uzengije sa jednim preklopom u

prostu zatvorenu uzengiju
Na gornjoj slici u dijalogu je prikazana geometrija selektovane uzengije, dok

su na donje dve slike prikazane mogue promene poloaja preklopa. Ispod
svake od njih se nalazi prekida Oblik, pomou koga se vri izbor eljene
promene preklopa.
199
Promena iz uzengije sa jednim preklopom u prostu zatvorenu uzengiju

- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog u kome se selektovanoj poziciji mogu
zadati parametri oblikovanja razliiti od onih koji su definisani tekuim propisom. Ako su
poziciji promenjeni parametri oblikovanja u listi se iza ematskog prikaza njene geometrije
ispisuje simbol ~R.
Dijalog u kome se zadaju parametri oblikovanja armature
200
Simbol koji ukazuje da su poziciji promenjeni parametri oblikovanja

Aktiviranjem komandnog polja Sort otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za sortiranje pozicija armature

Ovaj dijalog box sadri kriterijume za sortiranje, pomou kojih moete lako i brzo da
preuredite listu pozicija armature prema trenutnim potrebama na crteu.
Tekua oplata Sortiraju se samo pozicije armature koje pripadaju tekuoj oplati.
Grupa oplata - pojedinano
Sortiraju se pozicije armature iz svih oplata koje pripadaju izabranoj grupi.
Izbor grupe oplata se vri iz zatvorene liste koja se nalazi pored ovog
prekidaa. Sortiranje se vri za svaku oplatu posebno. Efekat je isti kao da su
201
oplate koje pripadaju izabranoj grupi jedna po jedna postavljane za tekuu
kako bi se za svaku od njih izvrio sortiranje pozicija armature sa istim
kriterijumima.
Grupa oplata - Zbirno
Pozicije armature iz svih oplata koje pripadaju izabranoj grupi se sortiraju
zajedno.
Izbaci prazne pozicije (n=0)
Iz liste e biti uklonjene sve pozicije armature kojima je broj komada jednak
nuli (pozicije kod kojih je simbol tipa armature iscrtan sivom bojom ili uopte
nije postavljen), dok e njihove instance (ukoliko ih ima) biti izbrisane sa
crtea.
Izbaci nekoriene pozicije
Iz baze e biti uklonjene sve pozicije armature kojima je broj komada jednak
nuli a nemaju ni jednu instancu na crteu (pozicije kod kojih simbol tipa
armature uopte nije postavljen). Ovaj kriterijum je dostupan kada se
sortiranje vri za Tekua oplata i Grupa oplata - pojedinano.
Spoji iste pozicije
Sve pozicije koje imaju potpuno istu geometriju, tip i prenik armature bie
spojene u jednu poziciju.
Uveaj redni broj pozicija za
Ovim kriterijumom je omoguena promena poloaja grupe pozicija u listi. U
edit box-u n1=, odnosno n2= se unosi redni broj poetne, odnosno krajnje
pozicije, iz grupe pozicija kojima se menja poloaj, dok se u edit box-u =>
n1= unosi nova vrednost rednog broja prve pozicije u grupi. Na ovaj nain se
u stvari vri pomeranje izabrane grupe pozicija u listi na poloaj definisan
novim rednim brojem prve pozicije u grupi.
Promena rednih brojeva grupe pozicija od 4 do 7 u redne

brojeve od 101 do 104
202
Ako su neke od pozicija u koje se pomera izabrana grupa ve zauzete,

program izdaje obavetenje, a zadato pomeranje nee biti izvreno.
Oznaiti uzastopnim brojevima

Obzirom da se pri radu esto deava da neki redni brojevi u listi pozicija
armature ostanu nezauzeti, odnosno da nema pozicija armature sa tim rednim
brojevima (brisanjem pozicija, izbacivanjem praznih pozicija itd.), pomou
ovog kriterijuma moete aurirati listu, tako da pozicije iz izabrane grupe (u
edit box n1= se unosi redni broj prve pozicije, dok se u edit box n2= unosi
redni broj poslednje pozicije iz grupe) budu oznaene uzastopnim rednim
brojevima.
Jedinstveno numerisanje
Ovaj kriterijum je dostupan samo kada se sortiranje vri za Grupa oplata
zbirno. Sve pozicije armature, iz svih oplata koje pripadaju izabranoj grupi, se
numeriu zajedno, to znai da e svaka od njih imati jedinstven redni broj.
Poetni broj numerisanja se zadaje u edit polju n1, koje se nalazi u
produetku imena kriterijuma.
Sortiraj
Kada je ovaj check box ukljuen sortiranje pozicija armature se vri po

kriterijumima koji su prikazani u tablici. Vanost svakog od kriterijuma je
zavisna od redosleda. Redosled kriterijuma sortiranja se podeava pomou
dugmia
Gore i Dole.
Uzengije stavi na kraj liste

Sve uzengije u listi pozicija e biti pomerene na kraj liste.
Sortirati prema tipu armature
Vri se pomeranje pozicija u listi tako da se grupiu sve pozicije kreirane od
istog tipa armature. Poredak ovih grupa odgovara onom u listi za izbor tipa
armature.
Sortirati prema preniku armature
Vri se pomeranje pozicija u listi tako da se grupiu sve pozicije kreirane od
istog prenika. Grupe se sortiraju od one sa najmanjim do one sa najveim
prenikom armature.
Sortirati prema duini ipke
Pozicije armature se sortiraju prema svojoj duini. Podrazumevano ponaanje
je da se sortiranje vri od najmanje do najvee duine. Kod promenljivih
pozicija za poreenje e se koristiti najdua ipka.
Desnim klikom mia preko bilo kog reda u tabeli se otvara meni sa opcijom Obrnuti
poredak, a njenim izborom se menja poredak sortiranja. Na primer za kriterijum Sortirati
prema duini ipke promena poretka znai da e se sortiranje ubudue vriti od najvee do
najmanje duine. Iza imena kriterijuma kojima je promenjen poredak se postavlja simbol *,
odnosno .
203
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i aurira listu pozicija u
skladu sa zadatim kriterijumom sortiranja.
Pri auriranju liste pozicija, nakon izbora nekog od kriterijuma sortiranja, program e potovati
ranije zadata sortiranja ukoliko je to mogue.
Na kraju, napomenuemo jo jednom da se sve izvrene izmene u dijalog box-u Baza pozicija
odnose na sve instance na crteu koje imaju referencu na dati redni broj pozicije za koji je
vrena promena podataka. Izbor komandnog polja OK e oznaiti prihvatanje svih
sprovedenih akcija u dijalog box-u, te e program prepraviti crte tako da odgovara svim
izvrenim izmenama, dok je komandno polje Cancel predvieno za odustajanje.
7.2 Editovanje ipki (EDIT ENTITETA)

Naredba za editovanje ipki ima viestruko dejstvo, u zavisnosti od toga koji je entitet
sa crtea selektovan. Pomou ove naredbe, naknadno se mogu menjati ranije pridrueni
podaci za sledee tipove entiteta:
-
ipke u podunom izgledu (ipke, uzengije, reprezenti)

Serije u osnovi, podunom i poprenom preseku (konstantne i promenljive)
ipke u poprenom preseku
Kote za sve tipove entiteta (ipke, serije, specifikatori)
Sa ovom naredbom se mogu editovati i mree i njihove kote, ali e o tome biti vie rei u
poglavlju 8.7 Editovanje mrea.
Izborom naredbe Edit entiteta, iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu
,
na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da selektuje entitete kojima
eli da promeni podatke.
Kako se pomou ove naredbe podaci mogu menjati i pojedinano i grupno, to e program
nakon selektovanja prvog entiteta sa komandne linije i dalje zahtevati selekciju, sve dok
pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj procedure
selektovanja. Obzirom da se naredbom Edit entiteta mogu menjati podaci entitetima razliitog
tipa, prilikom masovnog selektovanja se moe desiti da budu selektovani razliiti tipovi
entiteta. Da bi se ovo izbeglo, najbolje je da klikom mia na jedan entitet odredite tip objekta
na koji se selekcija odnosi, a zatim da zadavanjem pravougaone oblasti selektujete ostale
eljene entitete.
204
7.2.1
Editovanje ipki u podunom izgledu
Ako ste selektovali samo jednu instancu ipke, program e otvoriti dijalog box istog
izgleda kao i kod naredbe za crtanje ipki proizvoljne geometrije (vidi poglavlje 3.1).
Izgled dijalog box-a za pojedinano editovanje podataka

o ipkama u podunom izgledu
U ovom dijalog box-u moete slobodno menjati sve ranije zadate podatke, pri emu e neki od
njih biti pridrueni samo selektovanoj instanci, a neki svim instancama date pozicije.
- Postavljanje kuke na slobodnom kraju ipke, kao i ukidanje ili promena poloaja postojee
kuke, izaziva promenu geometrije kompletne pozicije armature. To znai da e se izvedena
promena odraziti na sve instance date pozicije armature, a ne samo na selektovanu.
Izuzetak od ovog pravila predstavlja reprezent. Obzirom da geometrija reprezenta ne mora
da ima nikakve veze sa geometrijom pozicije, promena stanja kuka e se odraziti samo na
selektovani reprezent, dok e geometrija pozicije ostati nepromenjena. Za razliku od kuka,
postavljanje pokazivaa na slobodnom kraju ipke se odnosi samo na selektovanu instancu i
nema nikakvog uticaja na geometriju pozicije.
- Obzirom da jedna pozicija ne moe da ima instance sa razliitim tipom ili prenikom
armature, promena ovih podataka u delu dijalog box-a Tip armature e se odraziti na sve
instance pozicije armature kojoj pripada selektovana instanca.
- Stanje check box-a Uzengija takoe utie na geometriju pozicije kojoj pripada
selektovana instanca i odrazie se na sve instance date pozicije armature.
Promena svih ostalih podataka e se odnositi samo na selektovanu instancu.
U zatvorenoj listi Pozicija se za odabranu poziciju oplate iz zatvorene liste Oplata,
prikazuju redni brojevi svih pozicija armature. Primetiete da se pored nekih rednih brojeva
pozicija u listi nalaze odreeni simboli. Simbolom je oznaen redni broj pozicije kojoj
pripada selektovana instanca, simbolom + su oznaeni redni brojevi svih zauzetih pozicija
armature, dok se pored rednih brojeva nezauzetih pozicija simbol ne postavlja. Ukoliko iz ove
liste izaberete redni broj nezauzete pozicije i aktivirate komandno polje OK, program e u bazi
pozicija armature kreirati novu poziciju armature, ija e geometrija biti odreena geometrijom
selektovane instance, a pozicija koju je selektovana instanca prethodno nosila, ostaje u bazi
pozicija netaknuta. Ako iz zatvorene liste Pozicija izaberete redni broj zauzete pozicije i
aktivirate komandno polje OK, tada e program izdati sledee upozorenje.
205
Izborom potvrdnog odgovora, selektovana instanca e biti prebaena u odabrani broj pozicije i
preuzee njenu geometriju.
Grupna promena podataka
U sluaju da selektujete vie instanci ipki u podunom izgledu, program e otvoriti isti dijalog
box kao da je selektovana jedna instanca, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane
instance nee biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane instance
bie posebno obeleeni).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o ipkama

u podunom izgledu
Znaenja svih parametara u dijalog box-u, kao i naini na koji se oni menjaju, su isti kao kada
se selektuje jedna instanca armature. Jedino pri promeni pozicije oplate i rednog broja pozicije
armature postoje odreene razlike, koje zavise od selektovanih instanci sa crtea. Ukoliko
selektujete instance koje pripadaju razliitim pozicijama armature, ili pak razliitim pozicijama
oplate, zatvorene liste Oplata i Pozicija e biti zamrznute, odnosno nedostupne za
promenu. U ovakvim sluajevima, za promenu ove vrste podataka, morate se posluiti
naredbom Promena pozicije (vidi poglavlje 7.3).
Aktiviranjem komandnog polja OK, svim prethodno selektovanim instancama bie pridrueni
samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok e ostali (prazna i zamagljena
polja) ostati nepromenjeni.
7.2.2
Editovanje serije ipki
Pored promene geometrije na samom crteu, razvlaenjem postavljenih grip-ova,

svim kreiranim serijama je mogue naknadno promeniti i podatke koji se zadaju u okviru
dijalog box-ova pri njihovom kreiranju. Ako ste selektovali samo jednu seriju, program e u
zavisnosti od njenog tipa, otvoriti odgovarajui dijalog box u kome moete promeniti bilo koji
od ranije pridruenih numerikih podataka.
206

o serijama ipki
Napomenuemo da e kod konstantnih serija u osnovi za promenu biti dostupne i pozicija
oplate i pozicija armature (zatvorene liste Oplata i Pozicija), to nije sluaj pri njihovom
kreiranju, obzirom da je na poetku naredbe neophodno prvo selektovati instancu sa crtea za
koju se kreira data serija.
Ukoliko iz zatvorene liste Pozicija izaberete redni broj nezauzete pozicije i aktivirate
komandno polje OK, program e u bazi pozicija armature kreirati novu poziciju armature, ija
e geometrija biti odreena geometrijom pozicije koju je selektovana serija prethodno imala, a
pozicija koju je selektovana serija prethodno nosila ostaje u bazi pozicija netaknuta. Ako iz
zatvorene liste Pozicija izaberete redni broj zauzete pozicije i aktivirate komandno polje OK,
tada e program izdati sledee upozorenje:
Izborom potvrdnog odgovora selektovana serija e biti prebaena u odabrani broj pozicije, a
simbol serije e preuzeti njenu geometriju.
Ako selektujete vie serija istog tipa, program e ponovo otvoriti odgovarajui dijalog box, ali
e sada samo neki podaci u njemu biti dostupni za promenu.
207
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o serijama ipki

Aktiviranjem komandnog polja OK, svim prethodno selektovanim serijama bie pridrueni
7.2.3
Editovanje ipki u poprenom preseku
Ako ste sa crtea selektovali samo jednu ipku u poprenom preseku ili vie ipki
koje predstavljaju jednu celinu, bez obzira kojom je od programom predvienih naredbi
popreni presek kreiran, otvorie se dijalog box istog izgleda kao i kod naredbe za pojedinano
postavljanje ipki u poprenom preseku (vidi poglavlje 5.1).

o ipkama u poprenom preseku
208
Jedina razlika je u tome to je u ovom dijalog box-u edit box Koliina dostupan za promenu,
tako da zadavanjem nove vrednosti moete promeniti broj komada ipki koji je postavljen pri
kreiranju poprenog preseka. Pored broja komada, moete promeniti i bilo koji od ostalih
podataka u ovom dijalog box-u (redni broj pozicije, tip kotiranja, itd.). Aktiviranjem
komandnog polja OK, program e zatvoriti dijalog box i sve nove podatke pridruiti
selektovanim ipkama u poprenom preseku, nakon ega e ova naredba biti zavrena. Ako
ste izvrili i promenu broja komada ipki, program e ih rasporediti prema svom internom
pravilu, a korekciju njihovog poloaja moete lako izvriti pomeranjem grip-ova koji se pri
selektovanju ipki u poprenom preseku postavljaju na svaku od njih.
Ako sa crtea selektujete vie ipki ili vie grupa ipki u poprenom preseku, program e
otvoriti isti dijalog box kao da je selektovana jedna ipka, s tim to podaci koji nisu isti za sve
selektovane ipke nee biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane
ipke bie posebno obeleeni).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o ipkama

u poprenom preseku
U sluaju da su selektovane grupe ipki razliitih pozicija, istovremena promena njihovih
pozicija, a samim tim i oplata kojima one pripadaju, pomou ove naredbe nije mogua, ve je
za tu namenu predviena posebna naredba Promena pozicije (vidi poglavlje 7.3).
Aktiviranjem komandnog polja OK, svim prethodno selektovanim grupama ipki u poprenom
preseku bie pridrueni samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok e ostali
(prazna i zamagljena polja) ostati nepromenjeni.
209
7.2.4
Editovanje kota
Pomou univerzalne naredbe Edit entiteta se moe menjati i stil kotiranja

selektovanih kota sa crtea. Bez obzira da li ste selektovali jednu ili vie kota, program e uvek
otvoriti isti dijalog box.
Izgled dijalog box-a za promenu stila kotiranja

Ovaj dijalog box funkcionie na isti nain kao i dijalog box koji se otvara kada se u okviru
prethodno opisane naredbe Kota (vidi poglavlje 6.1) izabere njena podopcija Set. Jedina
razlika je u tome to je sada dozvoljena promena stilova kotiranja samo onih ArmCAD-ovih
entiteta ije su kote selektovane sa crtea. Kada iz zatvorenih lista izaberete eljene stilove
kotiranja aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e program zatvoriti dijalog box, a sve
selektovane kote e preurediti u skladu sa izabranim stilovima kotiranja.
210
7.2.5
Editovanje simbola preseka
Pomou univerzalne naredbe Edit entiteta se mogu menjati i parametri koji utiu
na izgled selektovanih simbola preseka. Naime, ako ste nakon aktiviranja ove naredbe sa
crtea selektovali samo jedan simbol preseka otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za pojedinano editovanje

simbola preseka
U desnom delu dijalog box-a se nalazi prikaz selektovanog simbola preseka, dok se u levom
delu nalaze parametri koje moete menjati.
U zatvorenoj listi Stil kotiranja se nalaze svi stilovi simbola preseka koji su ranije kreirani
pomou naredbe Stilovi kotiranja (vidi poglavlje 11.2). Izborom nekog od njih moete
promeniti stil selektovanog simbola preseka.
Izborom novog stila, promenjen je izgled simbola preseka

U delu dijalog box-a Labela se nalaze parametri koji utiu na oznaku simbola preseka. Ako je
prekida 5! ukljuen, u edit box-u za oznaku simbola preseka moete zadati bilo koji
pozitivan ceo broj (pri ukljuivanju ovog prekidaa program u edit box-u automatski upisuje
prvi slobodan broj). Ako je ukljuen prekida A! u edit box-u moete zadati bilo koje veliko
211
slovo (pri ukljuivanju ovog prekidaa program u edit box-u automatski upisuje prvo slobodno
slovo). Kada su oba prekidaa iskljuena u edit box-u moete zadati potpuno proizvoljan tekst
za oznaku simbola preseka.
Ukljuivanjem prekidaa A!, za oznaku crtea

je postavljeno prvo slobodno slovo
Check box-ovi koji se nalaze u delu dijalog box-a Poetak slue za definisanje izgleda
poetka linije preseka (izvorita). Ako je check box Prikai simbol postavljen na ukljueno
stanje, na poetku linije preseka e se iscrtavati simbol koji je definisan u okviru naredbe
Parametri (vidi poglavlje 11.1), u suprotnom ovaj simbol se nee iscrtavati. Check box
Obrni stranu e biti dostupan za promenu samo kada je check box Prikai simbol
postavljen na ukljueno stanje i pomou njega se vri preslikavanje postavljenog simbola u
odnosu na liniju preseka.
Kada je check box Prikai simbol iskljuen,

odgovarajui simbol se ne iscrtava
Check box-ovi koji se nalaze u delu dijalog box-a Kraj imaju isto znaenje kao i prethodno
opisani check box-ovi, ali se pomou njih definie izgled kraja linije preseka.
212
Ukljuivanjem check box-ova Obrni stranu izvreno je

preslikavanje datih simbola u odnosu na liniju preseka
Pomou check box-a Upravan tekst se menja orjentacija oznake preseka. Naime, kada je
ovaj check box iskljuen oznaka preseka se ispisuje u pravcu linije preseka, a kada je ukljuen
oznaka preseka se ispisuje pod uglom od 90 stepeni u odnosu na liniju preseka.
Ukljuivanjem check box-a Upravan tekst promenjena

je orjentacija oznake preseka
Kada je check box Jednodelan postavljen na ukljueno stanje linija preseka (izvorite) se
crta bez ikakvih prekida, od poetka do kraja. U suprotnom, kada je ovaj check box postavljen
na iskljueno stanje, linija preseka se prekida tako da ne prelazi preko konstrukcije na mestu
preseka.
213
Kada je check box Jednodelan iskljuen linija preseka

se prekida tako da ne prelazi preko konstrukcije
Ako je check box Postavi za default postavljen na ukljueno stanje, pri aktiviranju
komandnog polja OK program e zapamtiti trenutne vrednosti svih parametara u dijalog boxu i u daljem radu e ih koristiti kao default vrednosti. Pri promeni bilo kog podatka u dijalog
box-u, program e automatski iskljuiti ovaj check box, tako da u svakom trenutku znate da li
sadraj dijalog box-a odgovara zapamenom default sadraju.
U sluaju da ste sa crtea selektovali vie simbola preseka otvorie se isti dijalog box kao da
ste selektovali samo jedan, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane simbole preseka
nee biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane simbole bie
posebno obeleeni).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje

simbola preseka
Aktiviranjem komandnog polja OK, svim prethodno selektovanim simbolima preseka bie
pridrueni samo oni podaci koji su jasno prikazani u dijalog box-u, dok e ostali (prazna i
zamagljena polja) ostati nepromenjeni.
214
7.2.6
Editovanje simbola konstruktivne armature
Pomou univerzalne naredbe Edit entiteta mogu se menjati i podaci koji su

pridrueni simbolu konstruktivne armature.
Pojedinano menjanje podataka
Ako ste nakon aktiviranja ove naredbe sa crtea selektovali samo jedan simbol konstruktivne
armature, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za editovanje simbola konstruktivne armature

Ovo je potpuno isti dijalog box kao onaj koji se otvara pri kreiranju datog simbola pomou
naredbe Poploavanje konstruktivnom armaturom (vidi poglavlje 4.9), tako da ga ovde
neemo ponovo objanjavati.
U sluaju da ste sa crtea selektovali vie simbola konstruktivne armature otvorie se isti
dijalog box kao da ste selektovali samo jedan, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane
simbole nee biti prikazani (check box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane simbole
bie posebno obeleeni).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje simbola konstruktivne armature
215
7.2.7
Editovanje specifikatora
Pomou univerzalne naredbe Edit entiteta mogu se menjati i podaci koji su

pridrueni specifikatoru. Naime, ako ste nakon aktiviranja ove naredbe sa crtea selektovali
samo jedan specifikator otvorie se dijalog sledeeg izgleda:
Izgled dijalog-a za pojedinano editovanje specifikatora

U levom delu dijalog-a se nalazi prikaz selektovanog specifikatora, dok se u desnom delu
nalaze parametri koje moete menjati.
Stil kotiranja
Izborom iz zatvorene liste selektovanom specifikatoru se moe dodeliti bilo

koji od ranije definisanih stilova kotiranja. Prostor iznad liste je predvien za
prikazivanje sadraj kote koji odgovara tekuem stilu kotiranja.
Ugao
Trenutni poloaj specifikatora na crteu se rotira za vrednost zadatu u ovom

edit polju. Rotacija se vri oko ose upravne na trenutni prikaz, i to u smeru
koji je suprotan od smera okretanja kazaljke na satu.
Rotiranje specifikatora za zadati ugao

Rotacija oko X ose
Check box ijim se postavljanjem na ukljueno stanje vri preslikavanje
prikaza specifikatora u odnosu na X osu.
216
Check box za osno preslikavanje prikaza specifikatora

Ugao
Pozicija armature, za koju je kreiran selektovani specifikator, moe imati vie

instanci, koje mogu da zauzimaju razliite poloaje na crteu. Pomou
komandnog polja Ugao selektovani specifikator moete dovesti u poloaj bilo
koje od ovih instanci. Takoe, svaki segment specifikatora se moe poravnati
sa X ili Y osom. Naime, svakim klikom na ovo polje, prikaz specifikatora e
zauzeti poloaj sledee instance sa crtea, ili e se zarotirati za ugao potreban
da se sledei segment specifikatora poravna sa X ili Y osom.
Pomou komandnog polja Ugao kosi segment specifikatora

je poravnat sa Y osom
Editovanje specifikatora se najee koristi da bi se specifikatori ipki koje imaju 3D
geometriju doveli u eljeni poloaj na crteu, obzirom da kod ovih ipki podrazumevani poloaj
specifikatora esto nije i najbolji mogui.
217
Promena poloaja specifikatora 3D geometrije

Ako ste sa crtea selektovali vie specifikatora otvorie se dijalog za promenu stila kotiranja:
Izgled dijaloga za promenu stila kotiranja selektovanih specifikatora
7.3 Promena rednog broja pozicije (PROMENA

POZICIJE)
Pomou ove naredbe imate mogunost da selektovanim entitetima sa crtea naknadno
promenite kako redni broj pozicije, tako i poziciju oplate kojoj oni pripadaju. Podaci se mogu
menjati za sledee tipove entiteta:
- ipke u podunom izgledu (ipke, uzengije, reprezenti)
- Serije u osnovi, podunom i poprenom preseku (konstantne i promenljive)
- ipke u poprenom preseku
218
Sa ovom naredbom se mogu menjati i redni brojevi pozicija mreaste armature, ali e o tome
biti vie rei u poglavlju 8.6 Promena rednog broja pozicije mreaste armature.
Da bi se omoguila to vea funkcionalnost, ali i smanjila mogunost zabune, ustanovljen je
niz pravila, a entiteti su podeljeni u dve kategorije. U prvu kategoriju spadaju entiteti koji
mogu da prenesu geometriju svoje pozicije u neku drugu poziciju i tu spadaju: ipka, sve
konstantne serije, popreni presek i sve promenljive serije koje mogu da idu u specifikaciju. U
drugu kategoriju spadaju entiteti koji prikazuju lanu geometriju i oni nee moi da prenesu
geometriju svoje pozicije u neku drugu poziciju ili da naprave potpuno novu poziciju.
Pravila su sledea:
1. entiteti prve kategorije mogu da se prebace u bilo koju nezauzetu poziciju.
2. entiteti prve kategorije mogu da se prebace u zauzetu poziciju i pri tome se od
korisnika zahteva da izabere koja od dve geometrije e da se pridrui ciljnoj poziciji.
3. entitet druge kategorije koji je selektovan zajedno sa bilo kojim entitetom prve
kategorije iz iste pozicije ponaa se kao entitet prve kategorije.
4. svi ostali entiteti druge kategorije mogu da se prebace samo u odgovarajue postojee
pozicije.
5. primenjuju se generalna pravila o serijama, krunim i spiralnim ipkama i njihovoj
nekompatibilnosti.
Izborom naredbe Promena pozicije, iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu
, na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da sa crtea selektuje
entitet kome eli da promeni podatke.
Selektovanje objekta:
Kako se podaci mogu menjati i pojedinano i grupno, to e program nakon selektovanja prvog
entiteta, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete entitet, sve dok pritiskom na taster
Enter ili klikom na desno dugme mia ne oznaite kraj procedure selektovanja.
Ako ste sa crtea selektovali samo jedan entitet otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije jednog entiteta
219
U levom delu dijalog box-a se nalazi prostor koji je rezervisan za prikaz selektovanog entiteta,
dok se iz zatvorene liste Oplata za tekuu moe postaviti bilo koja od ranije kreiranih pozicija
oplate.
Zatvorena lista za promenu pozicije oplate selektovanog entiteta

Sadraj zatvorene liste Pozicija zavisi od tipa entiteta koji je selektovan i program ispod ove
liste ispisuje poruku koji se redni brojevi pozicija iz izabrane oplate u njoj nalaze, odnosno u
koje se pozicije moe promeniti redni broj pozicije selektovanog entiteta.
Zatvorena lista za izbor rednog broja pozicije

Pored rednih brojeva nekih pozicija u ovoj listi su postavljeni odreeni simboli. Simbolom
je oznaen redni broj pozicije kojoj pripada selektovana instanca, simbolom + su oznaeni
redni brojevi svih zauzetih pozicija armature, dok se pored rednih brojeva nezauzetih pozicija
simbol ne postavlja.
Kada se iz zatvorene liste izabere redni broj slobodne pozicije, ovaj dijalog box funkcionie na
isti nain kao i kada se u okviru prethodno opisane naredbe Baza pozicija (vidi poglavlje
7.1), aktivira komandno polje Promeni. Sutinska razlika je tome to se u okviru ove
naredbe redni broj pozicije, kao i oplata kojoj ona pripada, menja samo selektovanom entitetu,
a ne svim entitetima koje ta pozicija armature sadri.
U sluaju da se iz zatvorene liste Pozicija izabere redni broj postojee pozicije, dijalog box e
promeniti svoj izgled. Kako selektovani entitet i izabrana pozicija armature najee imaju
razliitu geometriju, izborom jednog od dva kriterijuma, koji se sada nalaze iznad komandnog
220
polja OK, se definie da li e pri zadatoj promeni entitet preuzeti, ili e promeniti geometriju
pozicije u koju se ubacuje.
Kriterijumi kojima se definie nain promene rednog broja pozicije

selektovanog entiteta u zauzetu poziciju
Izbor eljenog kriterijuma se vri klikom mia na radio button ili na njegov naziv, a
aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i aurira crte u skladu sa
zadatom promenom. Ako je selektovani entitet reprezent, program nee nuditi ove kriterijume,
ve e reprezentu automatski dodeliti geometriju izabrane pozicije, iz prostog razloga to
geometrija reprezenta nema nikakve veze sa geometrijom pozicije koju on predstavlja na
crteu.
U sluaju da sa crtea selektujete vie entiteta, program e otvoriti isti dijalog box kao da je
selektovan jedan entitet, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane entitete nee biti
prikazani.
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije grupe entiteta

Ako selektovani entiteti pripadaju razliitim pozicijama oplate, zatvorena lista Pozicija e biti
nedostupna za promenu sve dok iz zatvorene liste Oplata ne izaberete eljenu poziciju oplate.
Obzirom da za entitete razliitih tipova armature pri promeni pozicije vae razliita pravila,
sadraj zatvorene liste Pozicija sada odgovara preseku sadraja odgovarajuih listi, koji bi se
dobili pojedinanim selektovanjem svakog od entiteta iz date grupe.
221
U odreenim sluajevima se moe desiti da istovremena promena pozicije svih selektovanih

entiteta nije mogua. Tada program neke entitete izuzima iz selekcije i u dijalog box-u ispisuje
odgovarajue upozorenje. Takoe, program entitete koji su izuzeti iz selekcije, u delu dijalog
box-a koji je rezervisan za prikaz selektovanih entiteta, prikazuje posebnom bojom. To se na
primer deava kada se sa crtea selektuju instance konstantnih i reprezenti varijabilnih
pozicija. Obzirom da se pozicije instanci mogu menjati u postojee konstantne ili u slobodne
pozicije, a pozicije reprezenata varijabilnih pozicija samo u postojee varijabilne pozicije,
zajednika promena nije mogua, tako da se jedna od ove dve vrste entiteta mora izostaviti iz
selekcije.
Reprezent varijabilne pozicije je izostavljen iz selekcije

Naredba Promena pozicije se najee primenjuje kada se na istom crteu nalaze dva slina
konstruktivna elementa koji pripadaju razliitim pozicijama oplate. U tom sluaju treba da
armaturu koju ste kreirali za jedan konstruktivni element prvo kopirate, a zatim da pomou
naredbe Promena pozicije grupnim selektovanjem prebacite sve iskopirane instance u drugu
oplatu. Naknadnim izmenama moete lako da kreirate geometriju tog drugog konstruktivnog
elementa. Naravno, na slian nain moete kreirati konstruktivne elemente, ili pojedinane
instance armature koje imaju slinu geometriju sa postojeim i u okviru iste pozicije oplate.
Promena pozicije oplate za grupno selektovane instance imae primenu i pri ubacivanju u
sastav crtea ranije kreiranih blokova sa armaturom.
Na kraju emo jo jednom napomenuti da se pomou ove naredbe menja redni broj pozicije
samo selektovanim entitetima sa crtea, a ne svim entitetima koje date pozicije sadre.
7.4 Nastavljanje armature

Kako se pri eksportu usvojene armature u naim statikim programima ne vodi rauna
o maksimalnoj duini ipki armature, koja je odreena uslovima transporta, a svakako nismo
ni u mogunosti da automatski odredimo optimalno mesto za nastavljanje armature (zona
najmanjih naprezanja), to smo u ArmCAD-u razvili naredbu pomou koje se na proizvoljno
odabranom mestu, selektovana instanca ili cela pozicija armature kojoj ona pripada moe
nastaviti na preklop. Svakako da e ova naredba imati primenu i kada se armatura iscrtava
samostalno u programu ArmCAD. Izborom naredbe Nastavljanje armature, iz padajueg
menija ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu
poruka:
, na komandnoj liniji se javlja sledea
Referentna taka (Izlaz):
222
Sada se od korisnika oekuje da selektuje taku sa instance u odnosu na koju e se izvriti
nastavljanje armature, ili da sa komandne linije izabere podopciju Izlaz.
Pomou ove naredbe moete odabrati proizvoljnu taku sa bilo koje instance pozicije armature
na crteu i sa simbola serije u osnovi. Nastavljanje armature za reprezente, simbole ipki u
poprenom preseku, kao i za serije u poprenom i podunom preseku nema smisla.
Napomenuemo da pri izboru take sa instance treba koristiti OSNAP kriterijume za precizno
pogaanje taaka.
Nakon izbora referentne take program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za nastavljanje

armature
U gornjem delu dijalog box-a je prikazan redni broj pozicije, broj komada, prenik i vrsta
armature instance sa koje je izabrana referentna taka. Ispod ovih podataka se nalaze
prekidai, koji rade kao radio button-i i pomou njih se vri izbor jednog od ponuenih naina
zadavanja potrebne duine nastavljanja armature. Naime, u zavisnosti od izabranog tipa
sidrenja iz zatvorene liste Tip sidrenja, program od tekueg propisa preuzima ranije
definisanu duinu sidrenja zategnute (ls1), odnosno pritisnute armature (ls2) (vidi poglavlje
11.3) i prikazuje je u edit box-u ls=. Znai, ako je na ukljueno stanje postavljen prekida
ls=ls1, tada e prikazana vrednost u edit box-u ls= predstavljati potrebnu duinu sidrenja
zategnute armature, a ako je na ukljueno stanje postavljen prekida ls=ls2, tada e
prikazana vrednost predstavljati potrebnu duinu sidrenja pritisnute armature.
223
U edit box-u ls= je prikazana duina

preklopa za pritisnutu armaturu
ls2 i marku betona MB 30
Postavljanjem prekidaa ls=n x na ukljueno stanje, imate mogunost da duinu
nastavljanja armature izrazite u funkciji zadatog broja prenika selektovane instance
armature. Naime, tada e za editovanje biti dostupan i edit box n=, te e u edit box-u ls=
program prikazati proraunatu duinu preklopa, koja predstavlja proizvod zadate konstante u
edit box-u n= i prenika selektovane ipke.
U edit box-u ls= je prikazana duina

preklopa u funkciji zadatog broja
prenika selektovane instance
armature ls=40x1.4
Pored edit box-a n=, sada je za promenu dostupan i edit box ls= i u njemu moete zadati
potpuno proizvoljnu vrednost za duinu nastavljanja armature.
224
Duina preklopa je zadata direktno

u edit box-u ls=
Ako check box Postavi za default postavite na ukljueno stanje, program e zapamtiti
trenutne vrednosti svih parametara u dijalog box-u i u daljem radu e ih koristiti kao default
vrednosti. Pri promeni bilo kog podatka u dijalog box-u, program e automatski iskljuiti ovaj
check box, tako da u svakom trenutku znate da li sadraj dijalog box-a odgovara zapamenom
default sadraju. Obzirom da se ovaj dijalog box pojavljuje u okviru nekoliko naredbi
(Proizvoljna, Sidrenje armature, ...), default stanje zapameno kod jedne od njih e vaiti i
za sve ostale.
Pomou check box-a Cela pozicija se definie da li e se zadato nastavljanje izvriti samo
nad selektovanom instancom, ili nad celom pozicijom armature kojoj ona pripada. Naime, kada
je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje nastavlja se samo selektovana instanca, a
kada je on postavljen na ukljueno stanje nastavljaju se sve instance date pozicije armature.
Izbor komandnog polja Cancel e oznaiti odustajanje od naredbe, dok e aktiviranjem
komandnog polja OK ona biti zavrena.
U sluaju da je za nastavljanje selektovana instanca pozicije armature, tada e program
kreirati dve nove instance koje se na zadatom mestu nastavljaju preklapanjem za zadatu
vrednost u dijalog box-u.
225
Izgled nastavljene ipke

Kada je check box Cela pozicija postavljen na iskljueno stanje, a selektovana pozicija ima
instancu i na nekom drugom delu crtea, program e kreirane dve nove pozicije armature.
Kada je selektovana pozicija koja ima samo jednu instancu na crteu, geometrija stare pozicije
e biti prepravljena, a program e kreirati samo jednu novu poziciju armature. Ako je check
box Cela pozicija postavljen na ukljueno stanje, geometrija stare pozicije i svih njenih
instanci e biti prepravljena, a program e kreirati samo jednu novu poziciju armature.
U sluaju da je za nastavljanje selektovan simbol konstantne serije u osnovi, program e
kreirati dve nove serije kod kojih su pravac i duina rasprostiranja isti kao kod selektovane
serije, ali e geometrija pozicije biti prepravljena tako da zadovoljava zadate uslove
nastavljanja armature.
Izgled nastavljene serije u osnovi
226
7.5 Viestruko nastavljanje armature

Izborom
naredbe
Viestruko
nastavljanje
ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu
armature,
iz
padajueg
menija
Selektovanje ipke (Izlaz):

Sada se od korisnika oekuje da sa crtea selektuje ipku ili simbol serije u osnovi. Nakon
izvrene selekcije, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijaloga naredbe Viestruko nastavljanje armature

Zadavanje potrebne duine nastavljanja armature se odvija na isti nain kao i kod prethodno
opisane naredbe Nastavljanje armature (vidi poglavlje 7.4), pa ga ovde neemo detaljno
objanjavati.
Deo dijalog box-a u kome se zadaje potrebna duina sidrenja

Dozvoljeno umanjenje preklopa
U ovo edit polje se unosi najvea vrednost za koju program sme smanjiti
zadatu duinu preklopa, kako bi se izbeglo postavljanje veoma kratkih ipki.
Ako je potrebno postaviti ipku ija je duna manja ili jednaka zadatoj
227
vrednosti, program e umesto da postavi takvu ipku na njeno mesto pomeriti
susednu, pri emu e se za duinu pomeraja smanjiti preklop pomerene ipke
sa ipkom na njenom drugom kraju.
Krajevi
Lista iz koje se bira nain na koji e se zavriti ipke dobijene nastavljanjem.

Ukoliko su za postavljanje na krajevima ipki izabrane kuke ili pokazivai,
njihova orijentacija se moe promeniti postavljanjem prekidaa koji se nalazi
pored liste, u jedan od dva mogua poloaja.Vano je napomenuti da e se
krajevi koji su postojali pre nastavljanja zavravati na isti nain i posle
nastavljanja.
Postavi za default
Ako se ovaj check box postavi na ukljueno stanje, program e zapamtiti
trenutne vrednosti parametara u dijalogu i u daljem radu e ih koristiti kao
podrazumevane vrednosti.
Cela pozicija
Kada je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje nastavlja se samo

selektovana instanca, a kada je on postavljen na ukljueno stanje nastavljaju
se sve instance date pozicije armature.
Ograniavanje duina ipki

Iz zatvorene liste se bira nain nastavljanja ipki, odnosno kakav e
meusobni poloaj zauzeti ipke ija je duina jednaka zadatoj nabavnoj
duini i ipke ija je duna manja od nabavna. Ponuene su sledee opcije:
- Seene na poetku, cele na kraju
- Seene na kraju, cele na poetku
- Naizmenino na poetku i kraju - dostupno samo kod nastavljanja serija
- Naizmenino u sredini i krajevima - dostupno samo kod nastavljanja
serija
- Sve iste pozicije dostupno samo kod nastavljanja jednosegmentnih ipki
Kako bi se olakao izbor eljene opcije, na crteu u dijalogu se zelenom
takom obeleava poetak ipke koja se nastavlja, odnosno simbola ipke u
seriji, ukoliko se nastavljanje vri za seriju u osnovi.
Nabavna duina
Edit polje u kome se zadaje maksimalna duina koju mogu imati ipke posle
nastavljanja.
Izlaskom iz dijaloga, vrednost nabavne duine koja je dodeljena armaturi za
koju se vri nastavljanje se automatski postavlja u edit polje Nabavna
duina.
228
Izgled dijaloga za definisanje nabavnih duina armature

Auto
Pomou ove opcije duine ipki koje su krae od zadate nabavne duine mogu
se svesti na izabrani deo nabavne dune, a na raun poveanja preklopa.
Izbor dela nabavne duine se vri iz zatvorene liste koja postaje dostupna
kada se check box postavi na ukljueno stanje. Ponuene su sledee
vrednosti: 1, 1/2, 1/3, 1/4, 1/3;1/2, 1/4;1/3.
Sve iste pozicije

Ako se iz liste izabere ovaj nain nastavljanja u dijalogu se pojavljuju jo 2
parametra:
Broj delova - edit polje u kome se zadaje broj ipki iste duine koje e
program kreirati umesto selektovane ipke, uz potovanje zadate duine
preklopa ls.
Duina jednog dela - edit polje u kome se zadaje eljena duina jedne
ipke.
Ova dva podatka rade vezano, odnosno za zadati broj delova se proraunava
njihova duina i obrnuto.
229
Nastavljanje armature kreiranjem zadatog broja ipki iste duine.

Zadata je podela serije na 2 dela iste duine
Prikaz ipke se pri menjanju ovih vrednosti osveava, tako da uvek odgovara
trenutnom stanju parametara u dijalog box-u, a pored podatka o duini
selektovane ipke se ispisuje i efektivna duina preklopa (ls,ef=) kreiranih
ipki. Ako je nastavljanje izvreno na osnovu zadatog broja delova, efektivna
duina preklopa (ls,ef=) je jednaka zadatoj duini preklopa u levom delu
dijalog box-a (ls=). Kada se nastavljanje vri zadavanjem duine jednog
dela, jasno je da efektivna duina preklopa (ls,ef=) ne moe uvek da bude
jednaka zadatoj duini preklopa (ls=) i tada se broj delova rauna tako da
bude zadovoljen uslov da je ls,ef >= ls.
Ako se nastavljanje armature sa zadatim parametrima ne moe izvriti, program na samom
crteu u dijalogu ispisuje odgovarajuu poruku.
Poruka koja ukazuje da se nastavljanje armature sa zadatim parametrima

ne moe izvriti
Aktiviranjem komandnog polja OK, program zatvara dijalog i izvrava zadato nastavljanje.
230
Izgled nastavljene ipke

U sluaju da je za nastavljanje selektovan simbol konstantne serije u osnovi, program e
kreirati potreban broj novih serija kod kojih su pravac i duina rasprostiranja isti kao kod
selektovane serije, ali e geometrija pozicije biti prepravljena tako da zadovoljava zadate
uslove nastavljanja armature.
Izgled nastavljene serije u osnovi
7.6 Sidrenje armature

Ako pri postavljanju armature niste vodili rauna o njenom sidrenju, pomou ove
naredbe imate mogunost da armaturu naknadno produite za potrebnu duinu sidrenja.
Izborom naredbe Sidrenje armature, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom
mia na ikonu
Selektujte ipku za sidrenje:

Sada se od korisnika oekuje da selektuje instancu pozicije ili simbol serije u osnovi koji je
potrebno sidriti. Kako se u jednom koraku moe sidriti samo jedan od krajeva ipke, to je u
proceduri selekcije potrebno odabrati taku koja je blia eljenom kraju ipke koji je potrebno
produiti. Nakon izvrene selekcije otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
231
Izgled dijalog box-a za sidrenje armature

Znaenje svih parametara u levom delu dijalog box-a je isto kao kod prethodno opisane
naredbe Nastavljanje armature, dok je desni deo dijalog box-a rezervisan za prikaz
selektovanog kraja ipke i na njemu je isprekidanom linijom iscrtan oblik sidrenja koji je
izabran iz zatvorene liste Oblik sidrenja.
Sadraj liste za izbor oblika sidrenja

Komandno polje
slui za osno preslikavanje izabranog oblika sidrenja oko ose krajnjeg
segmenta selektovane ipke.
232
Komandno polje za osno preslikavanje izabranog

oblika sidrenja
Ako iz zatvorene liste Oblik sidrenja izaberete oblik sidrenja koji se sastoji od dva segmenta,
u dijalog box-u e za promenu postati dostupan i edit box d1 u kome se zadaje duina
odgovarajueg segmenta, dok se duina drugog segmenta rauna po formuli ls-d1.
Edit box za definisanje duine segmenata d1

Na slian nain se definie i geometrija oblika sidrenja koji se sastoji od tri segmenta.
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box, a selektovani kraj ipke sidri
u skladu sa zadatim parametrima.
Primenu ove naredbe emo pokazati na jednom jednostavnom primeru, kada je u donjoj zoni
ploe potrebno postaviti seriju ipki u osnovi. U prvom koraku kreiraemo geometriju ipke
tako da ide do unutranje ivice srednjeg oslonca, ne vodei rauna o potrebnoj duini sidrenja.
233
Aktiviranjem naredbe Sidrenje armature, lako emo postavljenu ipku prepustiti preko
srednjeg oslonca za zadatu duinu sidrenja pritisnute armature.
Od ovako korigovane geometrije ipke kreiraemo ispravnu seriju u osnovi. Svakako da smo
redosled poteza mogli i da obrnemo. Naime, mogli smo prvo da kreiramo seriju u osnovi od
prvobitno kreirane geometrije ipke, a da tek onda aktiviramo naredbu za sidrenje armature.
Naredba za sidrenje armature e imati veliku primenu i pri korekciji importovane armature iz
programa za statiki proraun u gornjoj zoni ploa, obzirom da postupak nije jednoznaan kao
kod usvajanja armature u donjoj zoni, kada imamo jasno oiviene oblasti sa gredama i
linisjkim osloncima. Znai pri zadavanju oblasti armiranja u gornjoj zoni pokrijte samo raunski
potrebnu armaturu, a zatim, nakon importa ove armature u ArmCAD, pomou naredbe
Sidrenje armature svaku od ipki iz kreiranih serija u gornjoj zoni produite za potrebnu
duinu sidrenja.
234
7.7 Ubacivanje segmenta

Pomou ove naredbe imate mogunost da na proizvoljno selektovanom mestu na
instanci ubacite grip-point, ime se praktino jedan segment ipke deli na dva nova. Slian
efekat se dobija i kada se u okviru naredbe Baza pozicija, iz padajueg menija koji se otvara
na desni klik mia preko tekueg segmenta, aktivira jedna od ponuenih naredbi Novi
segment - iza ili Novi segment - ispred. Razlika je u tome to se u bazi pozicija ubacuje novi
segment a pomou ove naredbe se postojei deli na dva nova. Izborom naredbe Ubacivanje
segmenta, iz padajueg menija ArmCAD ipka ili klikom mia na ikonu
, program e
sa komandne linije zahtevati da selektujete mesto na eljenoj instanci na kome je potrebno
ubaciti novi grip-point.
Referentna taka:
1. LM
Izbor referentne take

Nakon izvrene selekcije naredba e biti zavrena, a na eljenom mestu e biti ubaen grippoint.
Na izabranom mestu je ubaen novi grip-point

Razvlaenjem ovako postavljenog grip-point-a, sada lako moete prepraviti geometriju date
instance.
235
7.8 Izbacivanje segmenta

Ova naredba ima suprotno dejstvo od prethodno opisane naredbe Ubacivanje
segmenta. Naime, izborom naredbe Izbacivanje segmenta, iz padajueg menija ArmCAD
segment instance koji treba izbaciti.
, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete
1. LM
Selektovanje segmenta instance za brisanje

Nakon izvrene selekcije program prepravlja geometriju pozicije kojoj pripada data instanca,
uklanjanjem izabranog segmenta. To praktino znai da se na ovaj nain izabrani segment
uklanja sa svih instanci date pozicije armature.
Selektovani segment je uklonjen

Ukoliko elite da promenite geometriju samo jedne instance, potrebno je da joj prvo promenite
redni broj pozicije pomou naredbe Promena pozicije, a zatim da izvrite brisanje eljenog
segmenta.
Isti efekat bi se dobio i kada bi se u okviru naredbe Baza pozicija, iz padajueg menija koji se
otvara na desni klik mia preko tekueg segmenta, aktivirala naredba Brisanje segmenta.
236
7.9 Dodavanje segmenata

Pomou ove naredbe na izabranom kraju ipke moe se dodati proizvoljan broj novih
segmenata, potpuno proizvoljne geometrije. Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD
, program e sa komandne linije zahtevati selektovanje
instance kojoj e se dodavati segmenti:
Selektovanje ipke:
Selektovanje se vri klikom mia dok se pokaziva nalazi iznad ipke, pri emu treba voditi
rauna iznad kog dela ipke se pokaziva nalazi, obzirom da e se dodavanje segmenta vriti
na onom kraju ipke kome je pokaziva mia u trenutku selektovanja blii.
1. LM
Selektovanje ipke za dodavanje novih segmenata na njenom desnom kraju

Nakon selektovanja ipke se ulazi u proceduru zadavanja proizvoljne polilinije, za iju prvu
taku program usvaja taku sa blieg kraja ipke, pa komandna linija dobija sledei izgled:
Sledea taka (Luk):
Nakon zadavanja sledee take na komandnoj liniji se javljaju nove podopcije:
Sama procedura dodavanja novih segmenata je ista kao kod naredbe za kreiranje ipke
proizvoljne geometrije Proizvoljna.
237
Na desnom kraju ipke su dodata 3 nova segmenta
238
8. CRTANJE MREASTE ARMATURE

Mree predstavljaju posebnu celinu u programu i sve naredbe za rad sa mreastom
armaturom se nalaze u padajuem meniju Mree, a pri izradi specifikacije se kreiraju
posebne tablice u kojima se prikazuju samo podaci koji se odnose na mreastu armaturu. Ako
na jednom crteu imate i obinu i mreastu armaturu, za preporuku je da zbog preglednosti
crtea i eventualno odvojenog tampanja na hartiji, pre postavljanja mrea, za tekui postavite
Layer koji je rezervisan samo za prikaz mrea.
U osnovi postoje dva naina za postavljanje mrea. Jedan je pojedinaan, kada se jedna po
jedna tabla mrea postavlja na eljeno mesto na crteu, a drugi je serijsko postavljanje vie
mrea unutar zadate konture. U serijskom nainu postavljanja mrea, definie se kontura
oblasti unutar koje je potrebno postaviti jednu istu poziciju mreaste armature, a program ih
sam rasporeuje na osnovu zadatih dimenzija mrea, preklopa i zadatog naina postavljanja.
Postoji i trei nain a to je kada se mree prikazuju simbolom isprekidane linije u poprenom
preseku.
8.1 Pojedinano postavljanje mrea (POJEDINANO

POSTAVLJANJE)
Pomou naredbe Pojedinano postavljanje, vri se pojedinano postavljanje jedne
po jedne cele table mree na eljeno mesto na crteu. Njenim izborom iz padajueg menija
ArmCAD Mrea ili klikom mia na ikonu
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Pojedinano postavljanje

U desnom delu dijalog box-a se nalazi prostor rezervisan za prikaz izgleda cele table mree
koja se postavlja ovom naredbom, dok je u levom prikazan sadraj kote koji odgovara
trenutnom stanju zadatih parametara u dijalog box-u.
239
Deo dijalog box-a rezervisan za prikaz sadraja kote

Iz zatvorene liste Oplata, za tekuu se moe postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija
oplata.
- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje pozicija oplata.
U zatvorenoj listi Pozicija se prikazuju sve, kako slobodne tako i zauzete pozicije, koje
odgovaraju postavljenoj tekuoj poziciji oplate. U listi je svaka zauzeta pozicija jasno
naznaena simbolom + koji se nalazi ispred njenog rednog broja, te se i pri pojedinanom i
pri serijskom postavljanju mrea, iz liste moe potpuno ravnopravno odabrati i slobodna i
zauzeta pozicija armature. Kod obine armature to nije sluaj, ve postoje odvojene naredbe
za postavljanje novih pozicija i ranije definisanih postojeih pozicija. Razlog je u tome, to kod
obine armature svaka razliita geometrija ipke, bez obzira to ima isti prenik, mora biti
oznaena drugim rednim brojem pozicije, dok kod pozicioniranja mrea promenu rednog broja
pozicija ne uslovljavaju njene razliite dimenzije na crteu, ve samo odabrani tip mree.
Pomou check box-a Obostrano imate mogunost da u sadraj kote mrea koje postavljate,
postavite simbol (ili neki drugi simbol definisan tekuim stilom kotiranja) koji e oznaiti da
se na datom mestu mree istovremeno postavljaju u obe zone (pri izradi specifikacije program
e zadatu koliinu mrea udvostruiti).
Check box Specifikacija je po default-u postavljen na ukljueno stanje, to znai da e
zadati broj komada odabranih tipova mrea, pri izradi specifikacije armature ui u ukupan broj
komada odabranih tipova mrea za datu poziciju.
U edit box-u Komentar imate mogunost da u koti zadate proizvoljan komentar (donja zona,
gornja zona, ... ). Pored mogunosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom mia na strelicu
koja se nalazi na kraju ovog edit box-a, moete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije
definisanih tipskih komentara.
- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje naina prikaza mree na
crteu.
Iz zatvorene liste Stil kotiranja za tekui se moe postaviti bilo koji od ranije definisanih
stilova kotiranja.
240
Kako je programom predvieno da se jedna pozicija mreaste armature moe sastojati od
proizvoljnog broja preklopljenih mrea, ali od maksimalno tri razliita tipa mrea, to se u delu
dijalog box-a Tip mree nalaze tri zatvorene liste (M1, M2, M3) i tri edit box-a (n1=,
n2=, n3=), pomou kojih se definie sastav pozicije mreaste armature.
Deo dijalog box-a za definisanje sastava pozicije mreaste armature

Iz zatvorenih listi se bira jedan od ponuenih tipova mrea, dok se u odgovarajuem edit boxu zadaje broj komada istih tabli odabrane mree koje se postavljaju jedna preko druge.
Sadraj liste sa ponuenim vrstama mreaste armature moete sami definisati i prilagoditi
svojim potrebama pomou naredbe Baza tipskih mrea (vidi poglavlje 10.3). Na poetku
zatvorenih listi M2 i M3 se nalazi prazno polje, koje oznaava da nije odabrana ni jedna
mrea iz liste i u tom sluaju e odgovarajui edit box-ovi n2=, odnosno n3=, biti nedostupni
za editovanje. Znai, ako se pozicija sastoji samo od jednog tipa mrea, tada je potrebno iz
zatvorene liste M1 odabrati eljenu mreu i eventualno u edit box-u n1= zadati broj komada
tog tipa mree koji se postavlja jedan preko drugog, dok u listama M2 i M3 treba da stoji
prazno polje. Ako se pak pozicija armature sastoji recimo od dva razliita tipa mrea, tada i iz
liste M2 treba odabrati eljeni tip mree i u edit box-u n2= zadati eventualno vei broj od
default ponuene vrednosti 1. Napomenuemo da e podaci o treem tipu mree M3 i n3=
biti nedostupni za editovanje sve dok u listi M2 stoji prazno polje.
Dimenzije cele table i preklopa, koji e vaiti za datu poziciju mreaste armature, odreeni su
vrednostima u sledeim edit box-ovima:
B =
L =
dB =
dL =
irina cele table mree

duina cele table mree
veliina preklopa u pravcu irine table
veliina preklopa u pravcu duine table
241
Edit box-ovi za definisanje dimenzija cele table i preklopa

Program po default-u za dimenzije table i preklopa usvaja vrednosti koje su u bazi tipskih
mrea pridruene odabranom tipu mree iz liste M1, ali ih svakako moete promeniti
zadavanjem novih vrednosti u odgovarajuim edit box-ovima. Napomenuemo da ako se
pozicija sastoji od razliitih tipova mrea, one e sve imati iste dimenzije i odgovarae
postavljenim vrednostima u edit box-ovima B=, L=, dB= i dL=.
Pored mogunosti zadavanja eljenih vrednosti u svakom od ovih edit box-ova, program
omoguava i izlaz na crte. Naime, sa desne strane svakog od ovih edit box-ova se nalazi
komandno polje
, ijim se aktiviranjem izlazi na crte i vri izbor dve take ije e
meusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost.
Komandna polja za izlazak na crte

Edit box = i radio button-i B i L, koji se nalaze u delu dijalog box-a Nagib mree, su
predvieni za crtanje projekcije mree koja se u konstrukciji postavlja pod nekim uglom u
odnosu na ravan crtea (na pr. pri izradi nacrta armature stepenita). U tim sluajevima se u
edit box-u = unosi ugao nagiba mree u konstrukciji, a izborom jednog od dva ponuena
radio button-a se definie da li je mrea nagnuta po irini (B) ili po duini (L). Na osnovu
zadatih podataka program rauna dimenzije projekcije mree koju postavlja na crte.
Napomenuemo da e se u tekstu kote, kao i pri izradi specifikacije, koristiti prave dimenzije
date mree, a ne dimenzije projekcije.
242
Deo dijalog box-a za definisanje nagiba mree (zadat je nagib mree od 30

u pravcu irine cele table)
Komandno polje Dijagonala, koje se nalazi ispod prikaza table mree, je predvieno za izbor
jednog od mogua dva poloaja dijagonale na kojoj se ispisuje sadraj kote na crteu.
Komandno polje za izbor poloaja dijagonale

Napomenuemo da ako iz liste pozicija odaberete neku od zauzetih pozicija, neete moi da
menjate dimenzije table, odabrane tipove mrea kao ni njihovu koliinu, jer bi se promenom
ovih podataka promenio i karakter ranije definisane pozicije mreaste armature. Svi ostali
podaci u dijalog box-u bie dostupni za editovanje i moete ih slobodno menjati prema
trenutnim potrebama na crteu.
Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a program e sa komandne linije
zahtevati da odredite poloaj mree na crteu.
Referentna taka (Nazad) <Nazad>:
U toku procedure definisanja poloaja mree na crteu, program e sa komandne linije uvek
nuditi i podopciju Nazad, ijim se izborom poslednji korak u proceduri ponitava.
243
Nakon zadavanja poloaja referentne take (po default-u se za referentnu taku uvek usvaja
donji levi ugao uspravne table), program e sa komandne linije zahtevati da odredite i taku
koja definie zaokrenutost uspravne table u odnosu na horizontalu.
Taka koja odreuje ugao (Nazad) <Nazad>:
Kako usvojeni uspravan poloaj mree i proglaavanje njenog donjeg levog ugla za referentni
ne mora uvek da odgovara realnim potrebama na crteu, to e program sa komandne linije
zahtevati da izborom tree take odredite orijentaciju postavljanja date mree.
Orijentacija (Nazad) <Nazad>:
U zavisnosti od trenutnog poloaja mia, program e u Drag modu iscrtavati jedan od
moguih osam poloaja koje mrea moe zauzeti na crteu.
244
Mogui poloaji mree koja se postavlja u horizontalnom pravcu

Na prethodnim slikama su prikazani mogui poloaji za mreu koja se postavlja u
horizontalnom pravcu, s tim to potpuno ista pravila vae i kada je ona zarotirana u odnosu na
horizontalu. Brojem 1 je obeleena Referentna taka, brojem 2 Taka koja odreuje ugao,
dok je brojem 3 obeleena taka koja odreuje orijentaciju date mree. Iz svega prethodno
reenog sledi zakljuak, da se pri izboru prve dve take ne treba obazirati na uspravan izgled
mree koji je program po default-u usvojio, ve je samo bitno da odabrana referentna
taka na crteu predstavlja jedno teme mree, a taka koja odreuje njenu
nagnutost u odnosu na horizontalu, prati nagnutost jedne od njenih ivica. Naknadnim
izborom orijentacije, mrea e lako zauzeti eljeni poloaj.
Selektovanjem postavljene mree sa crtea, na osnovu postavljenih grip-ova jasno se vidi da
je kontura mree zajedno sa kotom vezana u jednu celinu.
Grip-ovi na celoj tabli mree

Pomeranjem grip-ova, dimenzije postavljene mree se mogu i poveavati i smanjivati, a
poloaj kote lako menjati. U sluaju da konturu postavljene mree poveate, program e
unutar nove geometrije dodati nove table mree sa istom oznakom pozicije, te ete dobiti isti
efekat kao da ste koristili naredbu za serijsko postavljanje mrea.
245
Kreiranje serije mrea pomeranjem grip-ova cele table

Za veliinu preklopa program e koristiti podatke koji su pridrueni mrei koja se grip-uje, a
redosled i ugao slaganja e biti odreen njenim poloajem na crteu. Praktino, pojedinanim
postavljanjem mree, takoe se kreira serija koja u svom specijalnom obliku po geometriji
odgovara dimenzijama jedne cele table odabrane pozicije mreaste armature.
Ako je potrebno postaviti jedno pare mree koje ima manje dimenzije od cele table, tada je
mnogo lake pomou naredbe Serija mrea, o kojoj e biti vie rei u sledeem poglavlju,
zadati konturu ija je geometrija odreena dimenzijama datog pareta mree.
8.2 Serijsko postavljanje mrea unutar zadate

konture (SERIJA MREA)
Pomou naredbe Serija mrea se unutar proizvoljno zadate konture mogu
automatski postaviti mree jedne pozicije. Izborom ove naredbe iz padajueg menija
ArmCAD Mrea ili klikom na ikonu
, ulazi se u proceduru iscrtavanja proizvoljne
polilinije koja e odrediti geometriju konture, pa komandna linija dobija sledei izgled:
Program sada oekuje da zadate prvu taku polilinije, ili da sa komandne linije izaberete jednu
od ponuenih podopcija koje slue za lake definisanje kontura koje se esto javljaju u
inenjerskoj praksi.
Procedura definisanja polilinije koja odreuje geometriju konture (kao i podopcija Krug) je
ista kao i kada se kreira geometrija proizvoljne ipke (vidi poglavlje 3.1), s tim to se ovde
ve nakon izbora druge take na komandnoj liniji pojavljuje i podopcija Zatvori.
Sledea taka (Luk/Nazad/Zatvori) <Zatvori>:
Izborom ove podopcije se povezuju poslednja zadata taka i prva taka polilinije, a samim tim
se i definisanje geometrije konture zavrava.
Napomenuemo da pomou ove naredbe nije dozvoljeno postavljanje mrea unutar kontura iji
se segmenti presecaju, tako da u proceduri zadavanja prelomnih taaka polilinije program
nee dozvoliti izbor take koja bi dovela do presecanja segmenata date polilinije. U sluaju da
246
povezivanje poslednje zadate i prve take polilinije, pri izboru podopcije Zatvori, dovodi do
presecanja nekog segmenata polilinije naredba se prekida.
Izborom podopcije Pravougaonik, program e sa komandne linije zahtevati da odredite prvi
ugao pravougaone oblasti.
Prvi ugao (Centar/Traka):
Nakon izbora ove take, potrebno je da zadate i suprotan ugao pravougaone oblasti unutar
koje se postavljaju mree.
Suprotni ugao:
Pri pomeranju pokazivaa, program e stalno u Drag modu iscrtavati pravougaonik ija je
dijagonala odreena trenutnim poloajem pokazivaa. Izborom drugog temena pravougaonika,
kontura e biti potpuno odreena.
Svakako ste primetili da se nakon izbora podopcije Pravougaonik na komandnoj liniji
pojavljuje i podopcija Centar. Ovo je zgodan nain za definisanje proizvoljnog pravougaonika
kada elimo da se njegova srednja taka (presek dijagonala), nae na odreenom poloaju na
crteu. Izborom ove podopcije, program sa komandne linije zahteva da se odredi taka u kojoj
e se nalaziti presek dijagonala pravougaonika.
Centar pravougaonika:
Nakon izbora centra pravougaonika, potrebno je zadati taku koja odreuje jedno njegovo
teme.
Ugao:
I u ovom sluaju, program u Drag modu iscrtava pravougaonik ija geometrija odgovara
trenutnom poloaju pokazivaa.
Za crtanje pravougaonika, programom je predvien jo jedan nain. Naime, kada se izborom
podopcije Pravougaonik ue u proceduru crtanja pravougaonika, na komandnoj liniji se pored
podopcije Centar javlja i podopcija Traka. Njenim aktiviranjem program e sa komandne
linije zahtevati da zadate prvo poetnu,
Prva taka:
a potom i krajnju taku srednje linije pravougaonika.
Druga taka:
Kada ste odredili srednju liniju pravougaonika, program e u Drag modu iscrtavati
pravougaonik ija geometrija odgovara trenutnom poloaju pokazivaa, a sa komandne linije
a zahtevati da izaberete taku na crteu koja odreuje irinu trake, ili da izborom podopcije
irina sa tastature zadate eljenu vrednost.
Trea taka (irina):
Ovaj nain zadavanja pravougaone oblasti se najee koristi kada se mree postavljaju u
gornjoj zoni, iznad zida ili grede iji poloaj odreuje srednju liniju pravougaone oblasti.
Bez obzira na koji ste od prethodno opisanih naina odredili konturu oblasti, po njenom
zatvaranju program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o
seriji mrea.
247
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka o seriji mrea

Veina prikazanih parametara ima isto znaenje kao i parametri u dijalog box-u prethodno
opisane naredbe Pojedinano postavljanje, pomou koje se mree postavljaju pojedinano, s
tim to su ovde dodati jo i podaci koji su neophodni za ispravno kreiranje serije mrea iste
pozicije. Napomenuemo da se i ovde iz liste pozicija mogu odabrati i slobodne i zauzete
pozicije, jer kako smo to ve naglasili ranije, redni broj pozicije nije odreen dimenzijom datog
pareta mree na crteu, ve iskljuivo tipom mree i dimenzijom cele table iz koje se moe
iskrojiti dato pare.
Kako se pri postavljanju mrea mora zadovoljiti uslov njihovog meusobnog preklapanja u oba
pravca, to se ispod edit box-ova kojima se regulie veliina cele table nalaze i dva edit box-a
dB= i dL= u kojima se zadaje veliina preklopa u pravcu irine i u pravcu duine cele table.
Program po default-u za veliinu preklopa usvaja vrednosti koje su pridruene odabranom
tipu mree iz liste M1, ali ih svakako moete promeniti zadavanjem novih vrednosti u
odgovarajuim edit box-ovima.
Edit box-ovi za definisanje preklopa
248
U produetku svakog od ovih edit box-ova se nalazi komandno polje za izlaz na crte
, kao i
komandno polje
, pomou koga se vrednost preklopa rauna na osnovu zadatog broja celih
tabli koje program postavlja u pravcu odgovarajue dimenzije referentne table.
Komandna polja za zadavanje broja celih tabli

, koje se nalazi u produetku edit box-a dB=, otvara se
novi dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za zadavanje

broja celih tabli
U edit box-u nB= se zadaje broj celih tabli, dok se u zamrznutom edit box-u dB= prikazuje
proraunata vrednost preklopa za uneti broj tabli. U produetku edit boxa nB= se prikazuju
brojevi celih tabli sa kojima je mogue izvriti poploavanje u pravcu irine referentne table,
dok se u produetku edit boxa dB= prikazuje vrednost preklopa koja je pridruena
odabranom tipu mree iz liste M1.
Aktiviranjem komandnog polja OK se tekui dijalog box zatvara, a u edit box-u dB=,
osnovnog dijalog box-a za definisanje numerikih podataka serije mrea, se prikazuje
proraunata vrednost preklopa.
Napomenuemo da e se u sluaju aktiviranja komandnog polja
, koje se nalazi u
produetku edit box-a dL=, otvoriti isti dijalog box, ali e se u njemu umesto edit box-ova
nB= i dB= nalaziti edit box-ovi nL= i dL=.
U sluaju da poploavanje ranije zadate konture nije mogue izvriti sa celim brojem tabli u
eljenom pravcu, pri aktiviranju komandnog polja
program izdaje sledee obavetenje:
249
U prostoru rezervisanom za prikaz izgleda serije mrea, kreirana kontura se popunjava

odabranom pozicijom mree i to prema pravilima koja su odreena zadatim parametrima u
ovom dijalog box-u. Kako algoritam za poploavanje zadate konture nije ba jednostavan i
zahteva neko vreme, to se pri promeni bilo kog od parametara koji utiu na nain postavljanja
mrea unutar zadate konture, sa crtea uklanjaju postavljene mree, a auriranje njihovog
novog poloaja se vri tek na zahtev korisnika aktiviranjem komandnog polja Poploaj.
Komandno polje za auriranje poloaja mrea

Primetiete da je na crteu serije mrea jedna tabla uvek markirana drugom bojom, to
oznaava da je program tu tablu usvojio za referentnu. Na osnovu poloaja ove table program
postavlja mree unutar serije.
Poloaj referentne table je jasno naznaen
250
Kako po default-u odabrani poloaj referentne table mree najee nee zadovoljiti
konkretne potrebe na crteu, izborom komandnog polja Ref. tabla <, program dozvoljava
izlazak na crte i izbor potpuno proizvoljnog poloaja referentne table.
Referentna taka (Nazad) <Nazad>:
Sama procedura definisanja poloaja referentne table u potpunosti odgovara ve opisanoj
proceduri odreivanja poloaja table mree pomou naredbe Pojedinano postavljanje (vidi
poglavlje 8.1). Po povratku u dijalog box, aktiviranjem komandnog polja Poploaj, program
e mree presloiti, potujui novi poloaj referentne table.
Komandno polje Dijagonala je, isto kao i kod pojedinanog postavljanja mrea, predvieno
za promenu poloaja dijagonale.
U delu dijalog box-a Ofset se nalaze dva edit box-a koji slue za zadavanje ofseta.
Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije kojom je odreena kontura oblasti

U edit box-u a= se zadaje globalni ofset i tada program ofsetuje kompletnu poliliniju kojom
je definisana oblast poploavanja, dok edit box a seg= slui za zadavanje ofseta tekueg
segmenta polilinije. Tekui segment je na prikazu izgleda serije mrea jasno naznaen
crvenom bojom, a njegova promena se vri jednostavnim klikom mia preko eljenog
segmenta polilinije.
251
Zadavanje ofseta tekueg segmenta polilinije

Napomenuemo da se segmenti polilinije ofsetuju ka unutranjosti oblasti poploavanja, ako
su zadate vrednosti ofseta pozitivne, odnosno od unutranjosti, ako su zadate vrednosti
negativne.
Pored svih prethodno opisanih parametara, na izgled serije moete uticati i podeavanjem
parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a Poploavanje.
Kako smo ve rekli da se zadata kontura automatski poploava mreama striktno potujui
zadate veliine preklopa, to su posledice ovakvog naina slaganja parii mrea koji se
postavljaju uz ivicu konture i predstavljaju neki deo cele table mree. Kako ovi parii mogu
biti jako mali, to se zadavanjem odreene vrednosti u edit box-u Tolerancija, od programa
moe zahtevati da kada ivica cele mree doe do ivice konture na rastojanje koje je manje ili
jednako zadatom parametru Tolerancija, ne postavlja tako malo pare mree. U tom sluaju
program e smanjiti poslednji preklop za potrebnu veliinu kako bi se ivica date mree
poklopila sa zadatom konturom na tom mestu. Napomenuemo da se iz tog razloga za
toleranciju ne moe zadati vrednost koja je vea od polovine manje vrednosti definisanih
preklopa.
Edit box za zadavanje tolerancije
252
Primenu ovog parametra emo pokazati na primeru jedne uspravne table mree dimenzija
215x455 cm, a koju elimo da postavimo na konturu dimenzija 215x840 cm. Namerno smo
izabrali da irina pravougaone konture odgovara irini cele table mree kako bismo lake
analizirali ponaanje samo u jednom pravcu. Naravno da isto vai i za drugi pravac i za kose
ivice. Takoe smo zbog oiglednosti demonstracije, u oba sluaja za poetnu taku slaganja
usvojili donji levi ugao pravougaone konture.
Primer primene parametra Tolerancija

U prvom sluaju je parametar Tolerancija bio postavljen na nulu, to je dovelo do ubacivanja
pareta mree od 80 cm (zadat je preklop od 75 cm), zbog rastojanja od 5 cm do ivice
konture. U drugom sluaju parametar Tolerancija je postavljen na vrednost od 7.5 cm pa
pare nije ubaeno, ve je poslednja mrea pomerena tako da je veliina poslednjeg preklopa
umesto zadatih 75 cm postavljena na vrednost od 70 cm. Za vrednost parametra Tolerancija,
mogla je biti postavljena i vrednost od 5 cm, to takoe ne bi dovelo do ubacivanja malog
pareta mree.
Pomou check box-a Auto imate mogunost da proizvoljne dimenzije paria mrea, koji se
postavljaju uz ivice zadate konture, svedete na izabrani deo dimenzija cele table, a na raun
poveanja poslednjeg preklopa. Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje za
promenu postaju dostupne i zatvorene liste B i L, iz kojih za tekuu moete postaviti jednu
od sledeih vrednosti: 1, 1/2, 1/3, 1/4, 1/3;1/2, 1/4;1/3. Izabrana vrednost iz
zatvorene liste B predstavlja deo irine, dok izabrana vrednost iz zatvorene liste L
predstavlja deo duine cele table mree. Ponuene vrednosti nisu jednoznane, ve samo
ukazuju na koje e cele delove date dimenzije table program pokuati da svede odgovarajuu
dimenziju paria mree. Naime, ako na pr. iz zatvorene liste L izaberete 1/4, program e za
svako pare pojedinano proveriti da li njegovu duinu moe da svede na 1/4, 2/4 ili na 3/4
duine cele table, a izabrae najmanju moguu od ovih vrednosti. Ukoliko ni jedna od ovih
vrednosti nije mogua, za duinu datog pareta bie usvojena duina cele table. Pored
ponuenih vrednosti, na poetku zatvorenih listi B i L se nalazi prazno polje, ijim se izborom
od programa zahteva da ne menja datu dimenziju paria mree.
253
Parametar Auto
U sluaju da se parametar Auto postavi na ukljueno stanje, a za toleranciju zada vrednost
0, kontura iz prethodnog primera bila bi poploana na sledei nain:
Primer primene parametra Auto

U prvom sluaju je iz zatvorene liste L izabrana 1/4, tako da je umesto pareta mree
215x80 cm ubaeno pare dimenzija 215x114 cm (114 cm je jedna etvrtina duine table).
Ovo zaokruivanje veliine pareta mree je uraeno na raun preklopa koji je sada 109 cm
(114-5=109). U drugom sluaju je iz zatvorene liste L izabrana 1/3;1/2, tako da je sada
umesto pareta mree 215x80 cm ubaeno pare dimenzija 215x152 cm (152 cm je jedna
treina duine table), a duina preklopa je 147 cm.
Postavljanje check box-a Cik-cak na ukljueno stanje dovodi do smicanja svake druge
mree, tako da se mree slau po emi koja je uobiajena kod zidanja zidova od opeke.
Ukljuivanjem ovog check box-a postaju dostupni i radio button-i B i L, koji se nalaze u
njegovom produetku i pomou njih se vri izbor pravca smicanja. Naime, izborom radio
button-a B, mree se smiu u pravcu irine, dok se izborom radio button-a L mree smiu u
pravcu duine referentne table, tako da bude zadovoljen uslov da se preklopi koji su
postavljeni u suprotnom pravcu od izabranog pravca smicanja ne preklapaju.
254
Parametar Cik-cak
Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e biti zatvoren, a zadata kontura e biti
poploana odabranom pozicijom mrea, na isti nain kako je to prikazano i na slici u dijalog
box-u.
Izgled serije mrea

Napomenuemo da se za dimenzije paria mrea nepravilne geometrije, u sadraju kote
ispisuju dimenzije odgovarajueg pravougaonika iz koga se krojenjem na licu mesta moe
dobiti traena geometrija. Pored toga, program sve parie mrea koji imaju dimenzije manje
od cele table oznaava i dodatnim indeksima, pri emu parii istih dimenzija dobijaju i istu
oznaku indeksa.
255
Obeleavanje paria mrea

Ova indeksacija je veoma vana, obzirom da se pri izradi specifikacije programa izrauje i plan
seenja mrea, te se na osnovu postavljenih indeksa lako moe odrediti poloaj svakog
pareta mrea u konstrukciji.
Selektovanjem ovako kreirane serije mrea, grip-ovi e biti postavljeni na svim uglovima
konture i na srednjim takama svake od kota, to znai da se cela serija u programu tretira
kao jedna celina.
Grip-ovi na seriji mrea

Razvlaenjem postavljenih grip-ova moete menjati konturu oblasti, a program e stalno
korigovati poloaj sloenih mrea unutar nje, tako da zadovolji sve zadate parametre pri
njenom kreiranju. Znai, selektovanjem serije neete moi da sprovedete bilo koju od
programom predvienih akcija samo nad jednom mreom unutar serije. Recimo neete moi
da obriete ili iskopirate samo jednu mreu koja pripada seriji. Ako se u radu pokae potreba i
za ovakvom akcijom, tada je prvo potrebno da iz padajueg menija Mrea aktivirate naredbu
Extract, koja je ba za ovu namenu i napravljena (vidi poglavlje 8.8).
256
8.3 Postavljanje mrea u poprenom preseku

(MREA U POPRENOM PRESEKU)
Pomou ove naredbe imate mogunost da prikaete poloaj ranije definisane pozicije
mreaste armature u poprenom preseku. Naime, izborom naredbe Mrea u poprenom
preseku, iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili klikom na ikonu
, ulazi se u
proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije kojom e odabrana pozicija mreaste armature biti
predstavljena u poprenom preseku.
Prva taka (Polilinija/Krug):
Nain iscrtavanja polilinije je isti kao i kod definisanja geometrije proizvoljne ipke (vidi
poglavlje 3.1), tako da ga ovde neemo ponovo objanjavati. Nakon unosa poslednje take
polilinije program otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Mrea u poprenom preseku

U centralnom delu dijalog box-a je prikazana geometrija prethodno kreirane polilinije, dok se u
levom delu nalazi lista sa svim pozicijama mreaste armature koje su ranije pridruene tekuoj
poziciji oplate. Promena tekue pozicije oplate se vri izborom iz zatvorene liste Oplata, dok
se izbor pozicije koju e prethodno kreirana polilinija predstavljati na crteu, vri jednostavnim
klikom mia preko eljene pozicije u listi. Da bi se olakao izbor pozicije iz liste, pored prikaza
Geometrija mree u preseku, za tekui moete postaviti prikaz Mree iz izabrane
oplate, kao i prikaz Sve mree.
257

Edit box-ovi, koji se nalaze u delu dijalog box-a Polilinija, slue za zadavanje ofseta, a nain
rada sa njima je isti kao kod naredbe Proizvoljna (vidi poglavlje 3.1).
Deo dijalog box-a za ofsetovanje polilinije, kojom je odreena

geometrija mree u poprenom preseku
U edit box-u Komentar imate mogunost da u koti zadate proizvoljan komentar (donja zona,
gornja zona, ... ). Pored mogunosti zadavanja proizvoljnih komentara, klikom mia na strelicu
koja se nalazi na kraju ovog edit box-a, moete iz zatvorene liste odabrati neki od ranije
definisanih tipskih komentara.
- Aktiviranjem ovog dugmeta otvara se dijalog za definisanje naina prikaza mree na
crteu.
Izborom iz zatvorene liste Stil kotiranja, za tekui moete postaviti bilo koji od ranije
kreiranih stilova kotiranja. Sadraj kote je prikazan u donjem levom uglu dijalog box-a.
258
Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Indeks seenja, aktivan postaje i edit box
sa njegove desne strane. U ovom edit box-u se zadaje broj indeksa seenja koji e program
ispisati u tekstu kote mree u poprenom preseku.
Deo dijalog box-a za zadavanje indeksa seenja

Simbolu mree u poprenom preseku moete pridruiti i pravougaonu oblast poploavanja.
Naime, postavljanjem check box-a Oblast poploavanja na ukljueno stanje, aktivan
postaje edit box sa njegove desne strane i u njemu se zadaje druga dimenzija pravougaone
oblasti, nakon ega dijalog box dobija novi izgled.
Deo dijalog box-a za definisanje geometrije oblasti poploavanja

Program automatski za tekui postavlja prikaz Poploavanje, to znai da se u centralnom
delu dijalog box-a prikazuje kreirana oblast poploavanja.
259
Prikaz kreirane oblasti poploavanja

Sa desne strane prozora za prikaz se sada nalaze parametri pomou kojih se definie nain
poploavanja kreirane oblasti. Svi ponueni parametri, izuzev check box-a Upravno, imaju
potpuno isto znaenje kao kod prethodno opisanih naredbi Pojedinano postavljanje i Serija
mrea, tako da ih ovde neemo ponovo objanjavati.
Parametri pomou kojih se definie nain poploavanja zadate oblasti

Check box Upravno slui za odreivanje orjentacije tabli mrea sa kojima se data oblast
poploava. Naime, kada je ovaj check box iskljuen table mrea se pruaju u pravcu simbola
mree u poprenom preseku, a kada je ukljuen table mrea se postavljaju upravno na simbol
mree u poprenom preseku.
260
Check box pomoo koga se definie orjentacija tabli mrea

Ovako kreiranu seriju mrea program tretira na isti nain kao da je pomou naredbe Serija
mrea, na crte postavljena serija sa istom geometrijom oblasti poploavanja. To znai da e
broj komada mrea sa kojima je izvreno poploavanje, pri izradi specifikacije armature ui u
ukupan broj komada mrea pozicije za koju se kreira simbol mree u poprenom preseku.
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box, a kreiranoj poliliniji
pridruuje sve podatke koji su u njemu zadati.
Nakon zatvaranja dijalog box-a, program e ili zavriti naredbu, ili e pak ui u proceduru
kotiranja simbola mree u poprenom preseku, to zavisi od zadatih parametara u okviru
naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 11.4). Mree u poprenom preseku moete i
naknadno kotirati pomou naredbe Kota (vidi poglavlje 6.1), a sama procedura kotiranja je
ista kao i procedura kotiranja ipki podune armature.
Mrea u poprenom preseku
261
8.4 Postavljanje otvora u mreama (OTVOR MREE)

Kako se esto u praksi u ploama i zidovima nalaze i otvori koji mogu imati potpuno
proizvoljnu geometriju, to smo za naknadnu korekciju ranije iscrtane konture koja je
poploana mreama, predvideli naredbu Otvor mree. Znai, ako se unutar povrine koja se
poploava mreama iste pozicije nalazi i otvor (jedan ili vie njih), tada se u prvom koraku
definie kontura, tako to se mree postavljaju i preko otvora, a potom se pomou ove
naredbe naknadno uklanjaju delovi mrea koji su viak. Izborom ove naredbe iz padajueg
menija ArmCAD Mrea ili klikom na ikonu
, ulazi se u proceduru definisanja
proizvoljne polilinije koja e odrediti geometriju otvora koji se postavlja.
Prva taka (Pravougaonik/Krug/Brisanje):
Nain definisanja geometrije otvora je isti kao i kada se definie kontura u okviru naredbe za
serijsko postavljanje mrea, tako da ga ovde neemo ponovo objanjavati, dok e podopcija
Brisanje biti objanjena na kraju ovog poglavlja.
Kako se mree u ploama i zidovima nikada ne postavljaju do samih ivica otvora, ve se od
njih udaljuju za neku vrednost zatitnog sloja, u okviru ove naredbe je omogueno i
ofsetovanje polililinije kojom je odreena kontura otvora. Naime, nakon unosa poslednje take
polilinije, program ne zavrava naredbu, ve automatski ulazi u proceduru zadavanja zatitnog
sloja, pa komandna linija dobija sledei oblik:
Duina ofseta:
Sada se od korisnika oekuje da zada eljenu vrednost ofseta ili da desnim klikom mia oznai
kraj naredbe. Ofset moete da zadate unoenjem vrednosti direktno sa tastature, ili izborom
dve take sa crtea ije e meusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost. Ukoliko se
odluite za ovu drugu mogunost, nakon izbora prve take program e sa komandne linije
zahtevati da zadate i drugu taku.
Duina ofseta: Specify second point:
Nakon zadavanja vrednosti, potrebno je da izborom take sa crtea odredite i stranu na koju
e se ranije definisana kontura otvora ofsetovati, to e ujedno oznaiti i kraj naredbe.
Strana ofseta:
Program e prepraviti postavljenu seriju mrea, tako to e ukloniti sve delove koji se
preklapaju sa zadatom geometrijom otvora.
262
Izgled kreiranog otvora

Selektovanjem ovako prepravljene serije mrea, videete da program postavlja grip-ove i na
takama koje odreuju geometriju otvora.
Grip-ovi na seriji mrea sa otvorom

Promenom poloaja novo postavljenih grip-ova svakako moete naknadno uticati i na
geometriju samog otvora. Napomenuemo jo da se otvori mogu postavljati i na celim
mreama koje su postavljene pomou naredbe Pojedinano postavljanje.
Brisanje otvora u mreama
Pomou podopcije Brisanje, koja se javlja na komandnoj liniji nakon aktiviranja naredbe
Otvor mree, imate mogunost da ranije kreirane otvore, unutar oblasti koja je prekrivena
mreama, uklonite sa crtea.
Prva taka (Pravougaonik/Krug/Brisanje):
Nakon izbora ove podopcije komandna linija dobija sledei oblik:
Selektujte rupu mree:
263
Program sada oekuje da klikom mia sa crtea selektujete otvor koji elite da uklonite.
1. LM
Selekcija otvora u seriji mrea za brisanje

Po zavrenoj selekciji, program e otvor ukloniti sa crtea, odnosno prepravie seriju mrea
tako da izgleda isto kao i pre postavljanja izbrisanog otvora.
Izgled serije mrea posle uklanjanja otvora
264
8.5 Baza pozicija mreaste armature (BAZA

POZICIJA MREA)
Izborom naredbe Baza pozicija mrea, iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili
klikom mia na ikonu
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Baza pozicija mrea

U levom delu dijalog box-a se prikazuje lista svih pozicija mrea, koje su do pokretanja ove
naredbe pridruene tekuoj poziciji oplate. Nain rada sa listom pozicija mrea, kao i sa
komandnim poljima koja se nalaze ispod nje, je isti kao kod naredbe Baza pozicija obine
armature (vidi poglavlje 7.1).
U desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled selektovane pozicije mrea iz liste, a u donjem
delu svi numeriki podaci koji su joj ranije pridrueni. U cilju lakeg prepoznavanja odreenih
pozicija i u ovom dijalog box-u se iznad prozora za prikaz nalazi zatvorena lista iz koje moete
da izaberete jedan od tri programom predviena naina prikazivanja selektovanih pozicija.
U edit box-ovima B= i L= se prikazuju dimenzije cele table, a u zatvorenim listama M1,
M2, M3 i edit box-ovima n1=, n2=, n3= sastav tekue pozicije mreaste armature.
Nain rada sa ovim parametrima je isti kao kod prethodno opisane naredbe Pojedinano
postavljanje (vidi poglavlje 8.1).
Iznad komandnog polja OK se nalazi edit box Dodata koliina, u kome moete za datu
poziciju mrea zadati proizvoljan broj dodatnih komada celih tabli, koji nije prikazan na crteu.
Ovakvo definisanje dodatne koliine najee ima primenu kod konstruktivnih elemenata koji
se na crteu ne prikazuju u osnovi, ve samo u podunom, odnosno poprenom preseku. Tada
je pomou naredbe Pojedinano postavljanje potrebno na proizvoljno mesto na crteu
postaviti datu poziciju mrea i odmah potom je obrisati sa crtea. Poloaj ovako kreirane
pozicije mrea u konstrukciji prikaite pomou naredbe Mrea u poprenom preseku,
simbolom koji je predvien programom, a potom zadavanjem dodatne koliine u ovom dijalog
box-u reguliite potreban broj komada celih tabli mrea, kako bi se pri izradi specifikacije dobili
korektni podaci.
265
Edit box za zadavanje dodatne koliine

Check box Jedinstven plan seenja za sve oplate se koristi za definisanje naina na koji
e program kreirati plan seenja mrea pri generisanju izvetaja. Ako je ovaj check box
iskljuen plan seenja mrea se generie za svaku oplatu posebno, a ako je ukljuen plan
seenja se generie za tekuu grupu oplata (vidi poglavlje 12.9 Grupisanje oplata).
Check box za definisanje naina kreiranja plana seenja mrea

Obzirom da svaka promena plana seenja mrea dovodi i do promene indeksa seenja, kada
promenite stanje ovom check box-u i aktivirate komandno polje OK program e izdati
odgovarajue obavetenje, a zatim e aurirati indekse seenja u skladu sa novim planom
seenja mrea:
266
Napomena - Edit polje u kome je omogueno zadavanje proizvoljnog komentara, koji e se

prikazivati u izvetaju za specifikaciju mrea u koloni Napomena.
8.6 Promena rednog broja pozicije mreaste

armature (PROMENA POZICIJE)
Za promenu rednog broja pozicije mreaste armature se koristi ista naredba kao i za
promenu rednog broja obine armature. Naime, izborom naredbe Promena pozicije, iz
padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu
, na komandnoj liniji se javlja poruka
kojom se od korisnika zahteva da sa crtea selektuje entitet kome eli da promeni redni broj
pozicije.
nakon selektovanja prve mree, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete mreu, sve
dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj procedure
selektovanja.
Ako ste sa crtea selektovali samo jednu mreu, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije jedne mree

U levom delu dijalog box-a se nalazi prostor koji je rezervisan za prikaz selektovane mree,
dok se iz zatvorene liste Oplata, koja se nalazi u gornjem desnom uglu dijalog box-a, za
tekuu moe postaviti bilo koja od ranije kreiranih pozicija oplate.
U zatvorenoj listi Pozicija se, za odabranu poziciju oplate, prikazuju redni brojevi svih
slobodnih i zauzetih pozicija, tako da bilo koji od njih moete pridruiti selektovanoj mrei.
Izuzetak predstavlja sluaj kada je selektovana mrea u poprenom preseku i tada se u ovoj
zatvorenoj listi prikazuju samo redni brojevi zauzetih pozicija.
267
Zatvorena lista za izbor rednog broja pozicije

Ako se iz liste pozicija odabere redni broj slobodne pozicije, aktiviranjem komandnog polja
OK, program e u bazi pozicija mrea kreirati novu poziciju iji e numeriki podaci biti
odreeni numerikim podacima selektovane mree, dok e u sluaju izbora zauzete pozicije
(pored rednih brojeva zauzetih pozicija u listi je postavljen simbol +) dijalog box promeniti
svoj izgled. Kako selektovana mrea i izabrana pozicija najee imaju razliite numerike
podatke, izborom jednog od dva kriterijuma, koji se sada nalaze iznad komandnog polja OK,
se definie da li e pri zadatoj promeni selektovana mrea preuzeti, ili e promeniti numerike
podatke pozicije kojoj se pridruuje.
Kriterijumi kojima se definie nain promene rednog broja pozicije

selektovane mree u zauzetu poziciju
Izbor eljenog kriterijuma se vri klikom miem na radio button ili na njegov naziv, a
aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i aurira crte u skladu sa
zadatom promenom. Kada je selektovana samo mree u poprenom preseku, program nee
nuditi ove kriterijume, ve e joj automatski dodeliti numerike podatke izabrane pozicije.
U sluaju da sa crtea selektujete vie mrea, program e otvoriti isti dijalog box kao da je
selektovana samo jedna mrea, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane mree nee
biti prikazani.
268
Izgled dijalog box-a za promenu rednog broja pozicije grupe mrea

Kada se u proceduri selektovanja odaberu mree koje pripadaju razliitim oplatama, zatvorena
lista Pozicija e biti zamrznuta sve dok se iz zatvorene liste Oplata ne izabere eljena pozicija
oplate.
Napomenuemo da se pomou ove naredbe menja redni broj pozicija samo selektovanim
mreama, a ne svim mreama koje date pozicije sadre, odnosno pozicije kojima su
selektovane mree prethodno pripadale ostaju u bazi pozicija mrea netaknute.
8.7 Editovanje mrea (EDIT ENTITETA)

Pored promene geometrije na samom crteu, razvlaenjem postavljenih grip-ova,
svim kreiranim mreama je mogue naknadno promeniti i podatke koji se zadaju u okviru
dijalog box-ova pri njihovom kreiranju. Za ovu namenu je predviena univerzalna naredba
Edit entiteta, ijim se izborom iz osnovnog padajueg menija ArmCAD ili klikom na ikonu
, na komandnoj liniji javlja sledea poruka:
nakon selektovanja prve mree ili serije mrea, sa komandne linije i dalje zahtevati da
selektujete objekat, sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne
oznaite kraj procedure selektovanja.
Obzirom da se pri pojedinanom postavljanju mrea pomou naredbe Pojedinano
postavljanje, takoe kreira serija koja u svom specijalnom obliku ima geometriju koja u
potpunosti odgovara dimenzijama jedne table odabrane pozicije mree, to se nakon
selektovanja mrea, bez obzira na nain njihovog postavljanja, uvek otvara dijalog box za
promenu numerikih podataka o seriji mrea.
Ako ste sa crtea selektovali samo jednu mreu, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
269
Izgled dijalog box-a za pojedinano editovanje podataka o mreama

Ovaj dijalog box funkcionie na isti nain kao i dijalog box koji se otvara aktiviranjem naredbe
Serija mrea (vidi poglavlje 8.2), tako da rad sa njim neemo ponovo objanjavati.
Ako sa crtea selektujete vie mrea, program e otvoriti isti dijalog box kao da je selektovana
jedna mrea, s tim to podaci koji nisu isti za sve selektovane mree nee biti prikazani (check
box-ovi koji nemaju isto stanje za sve selektovane mree bie posebno obeleeni).
Izgled dijalog box-a za grupno editovanje podataka o mreama

Pri grupnom editovanju podataka edit box-ovi za zadavanje ofseta, edit box Tolerancija, kao i
komandna polja Ref. tabla < i n su nedostupni za promenu, dok promena pozicije oplate i
rednog broja pozicije armature zavise od selektovanih mrea sa crtea. Naime, ukoliko
selektujete mree koje pripadaju razliitim pozicijama armature, ili pak razliitim pozicijama
oplate, zatvorene liste Oplata i Pozicija e biti zamrznute, odnosno nedostupne za
promenu. U ovakvim sluajevima, za promenu ove vrste podataka, morate se posluiti
naredbom Promena pozicije (vidi poglavlje 8.6).
270
Aktiviranjem komandnog polja OK, svim prethodno selektovanim instancama bie pridrueni
Editovanje mrea u poprenom preseku
Kada se sa crtea selektuje simbol kojim je pozicija mreaste armature prikazana u poprenom
preseku, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za editovanje podataka o mreama u poprenom preseku

Nain rada sa ovim dijalog box-om je isti kao i sa dijalog box-om koji se otvara pri kreiranju
mrea u poprenom preseku (vidi poglavlje 8.3). Napomenuemo samo da pri istovremenom
editovanju vie mrea u poprenom preseku, koje pripadaju razliitim pozicijama, neete moi
da menjate redni broj pozicije, kao ni poziciju oplate kojoj selektovane mree pripadaju.
8.8 Prebacivanje serije mrea u pojedinane mree

(EXTRACT)
Kako su podaci za sve mree unutar kreirane serije jedinstveni i vode se u okviru
jednog bloka, to e selektovanjem bilo koje od mrea unutar serije, automatski biti
selektovane i ostale mree koje pripadaju toj seriji. To znai da e sve akcije koje su
predviene programom biti sprovedene na celoj seriji mrea, te ako elite da iz kreirane serije
uklonite ili iskopirate samo neke od mrea, to neete moi da uradite ako prethodno niste
pomou ArmCAD-ove naredbe Extract razgrupisali datu seriju. Nakon izbora ove naredbe,
iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili klikom mia na ikonu
javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuene opcije.
Extract tabli. Izaberite operaciju (Pojedinano/Grupno):
Opcija Pojedinano slui za izdvajanje jedne po jedne table mree iz date serije, dok se
pomou opcije Grupno iz serije izdvaja selektovana grupa mrea.
271
Pojedinano
Nakon izbora opcije Pojedinano, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete
mreu koju elite da izdvojite iz serije kojoj je do tada pripadala.
Selektujte tablu mree:
1. LM
Selektovanje mree za Extract

Nakon selektovanja eljene mree, program e na njenom mestu unutar postojee serije
postaviti rupu, a od selektovane mree e kreirati novu seriju ija se geometrija poklapa sa
geometrijom selektovanog pareta mree. Program e i dalje biti u proceduri selektovanja, sve
dok pritiskom na taster Enter, ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove naredbe. Na
ovaj nain se praktino svakim selektovanjem mree uvek od jedne serije dobijaju dve nove.
Na crteu neete primetiti nikakve promene, s tim to klikom mia na neku od prethodno
selektovanih mrea, moete na osnovu postavljenih grip-ova jasno videti ta je program
uradio.
Nova serija mrea kreirana naredbom Extract

Od svakog selektovanog pareta mrea unutar prethodno kreirane serije, program je napravio
novu seriju koja po konturi potpuno odgovara datom paretu mree, te se njegovim
selektovanjem samo nad tom malom serijom mogu sprovesti sve akcije koje su programom
predviene.
272
Grupno
Kao to je ve reeno, pomou opcije Grupno se iz date serije izdvaja selektovana grupa
mrea. Nakon njenog izbora komandna linija dobija sledei izgled:
Sada se od korisnika oekuje da zadavanjem pravougaone oblasti iz date serije selektuje
eljenu grupu mrea. Sama procedura definisanja pravougaone oblasti je ista kao i kada se
kod naredbe Serija mrea, sa komandne linije izabere podopcija Pravougaonik (vidi poglavlje
8.2), tako da je ovde neemo ponovo objanjavati.
Zadavanjem pravougaone oblasti iz serije je selektovana grupa mrea

Program selektuje sve mree koje se celim svojim gabaritom nalaze unutar zadate
pravougaone oblasti i od njih kreira novu seriju, a na njihovom mestu unutar postojee serije
postavlja rupu. Program e i dalje biti u proceduri selektovanja, sve dok pritiskom na taster
Esc ne oznaite kraj ove naredbe. Klikom mia na neku od prethodno selektovanih mrea,
moete na osnovu postavljenih grip-ova jasno videti ta je program uradio.
Nova serija mrea kreirana od selektovane grupe mrea
273
8.9 Grupisanje vie serija mrea u jednu (SPAJANJE

KONTURA MREA)
Naredba Spajanje kontura mrea ima suprotno dejstvo od prethodno opisane
naredbe Extract, odnosno pomou ove naredbe imate mogunost da grupiete vie serija
mrea u jednu zajedniku seriju. Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili
klikom mia na ikonu
koje elite da grupiete.
, program sa komandne linije zahteva da selektujete serije mrea
Selektovanje mree:
Nakon selektovanja serije mrea program e i dalje biti u proceduri selektovanja sve dok
pritiskom na taster Enter, ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove naredbe. Kako
se mogu grupisati samo serije kojima se gabariti preklapaju, a kreirane su od iste pozicije
mrea, program e po zavretku selekcije od kontura svih selektovanih serija koje
zadovoljavaju ove uslove kreirati novu konturu i poploae je sa mreama date pozicije.
Pravila za poploavanje (veliina preklopa, Tolerancija, Auto, ), kao i poloaj referentne
table, program e preuzeti od serije mrea koja je prva selektovana. Klikom mia preko
prethodno selektovanih mrea, na osnovu postavljenih grip-ova moete videti koje su serije
grupisane u novu zajedniku seriju mrea.
8.10
Promena poloaja dijagonale (DIJAGONALA)
Kako se poloaj dijagonala na kojima se ispisuje sadraj kote za celu seriju mrea
postavlja istovremeno, odnosno pri kreiranju i editovanju serije sve dijagonale imaju isti
pravac, to se moe desiti sluaj da samo na pojedinim tablama, iz razloga preglednosti, imate
potrebu da promenite poloaj dijagonala. Da ne biste samo iz ovog razloga morali da
razgrupiete mree pomou naredbe Extract, to je razvijena naredba Dijagonala koja
proizvoljno selektovanoj mrei, ili grupi mrea iz serije menja poloaj dijagonale. Njenim
izborom iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili klikom mia na ikonu
, na komandnoj
liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuene opcije.
Promena orijentacije dijagonale. Izaberite operaciju (Pojedinano/Grupno):
Opcija Pojedinano slui za promenu poloaja dijagonale jedne po jedne table mree iz date
serije, dok se pomou opcije Grupno menja poloaj dijagonale selektovanoj grupi mrea date
serije.
Pojedinano
Nakon izbora opcije Pojedinano, program sa komandne linije zahteva da selektujete tablu
mree kojoj elite da promenite poloaj dijagonale.
Selektujte tablu mree:
274
1. LM
Selekcija table mree

Nakon selektovanja eljene table, program e joj automatski promeniti poloaj dijagonale i
ostae u proceduri selektovanja sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster
mia ne oznaite kraj ove naredbe.
Selektovanoj tabli je promenjen poloaj dijagonale

Grupno
Pomou opcije Grupno se menja poloaj dijagonale selektovanoj grupi mrea iz date serije.
Nakon njenog izbora komandna linija dobija sledei izgled:
Sada se od korisnika oekuje da zadavanjem pravougaone oblasti iz date serije selektuje
eljenu grupu mrea. Sama procedura definisanja pravougaone oblasti je ista kao i kada se
kod naredbe Serija Mrea, sa komandne linije izabere podopcija Pravougaonik (vidi poglavlje
8.2), tako da je ovde neemo ponovo objanjavati.
275
Selektovanje grupe mrea zadavanjem pravougaone oblasti

Program selektuje sve mree koje se celim svojim gabaritom nalaze unutar zadate
pravougaone oblasti i menja im poloaj dijagonale.
Selektovanim mreama je promenjen poloaj dijagonale

Ovim se naredba ne zavrava, ve program ostaje u proceduri selektovanja, sve dok pritiskom
na taster Esc ne oznaite kraj ove naredbe.
Napomenuemo da pomou ove naredbe istovremeno, zadavanjem pravougaone oblasti,
moete promeniti poloaj dijagonale mreama iz razliitih serija, pa ak i celim serijama
mrea.
8.11
Korekcija konture mree
Jedan od naina za naknadnu promenu oblasti poploavanja serije mrea jeste

razvlaenje grip-ova, koje program postavlja u svim prelomnim takama konture serije pri
njenom selektovanju sa crtea. Kako ovi grip-ovi esto nisu dovoljni za dobijanje eljene
geometrije oblasti poploavanja, pomou naredbe Korekcija konture mree imate
mogunost da u proizvoljno izabranoj taki sa konture serije postavite novi grip-point. Pored
postavljanja novih, ova naredba nudi i mogunost brisanja postojeih grip-ova. Njenim
276
izborom iz padajueg menija ArmCAD Mrea ili klikom mia na ikonu
, na komandnoj
liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuene opcije.
Korekcija konture mree. Izaberite vrstu operacije (Dodavanje/Brisanje):
Izborom opcije Dodavanje se ulazi u proceduru dodavanja grip-point-a, a na komandnoj
liniji se javlja nova poruka kojom se od korisnika zahteva da sa konture serije izabere eljenu
taku.
Izaberite taku (Kraj) <Kraj>:
1. LM
Izbor take sa konture serije

Nakon izbora prve take program e i dalje zahtevati da zadate novu taku, sve dok izborom
podopcije Kraj ne oznaite kraj ove naredbe. U svim selektovanim takama sa konture serije
mrea program postavlja nove grip-ove, a njihovim razvlaenjem sada lako moete promeniti
geometriju oblasti poploavanja.
U izabranoj taki je postavljen novi grip-point

Ako sa komandne linije, nakon izbora naredbe Korekcija konture mree, izaberete opciju
Brisanje, program e zahtevati da sa konture serije selektujete neki od postojeih grip-ova.
277
Izaberite taku (Kraj) <Kraj>:
1. LM
Izbor grip-point-a za brisanje

Izabrani grip-point program sada uklanja sa crtea, a konturu serije prepravlja povezivanjem
dva njemu susedna grip-point-a. Po zavrenoj korekciji program e sa komandne linije
ponovo zahtevati da selektujete grip-point, sve dok izborom podopcije Kraj ne oznaite kraj
ove naredbe.
Izgled serije mrea posle brisanja grip-point-a

Na kraju emo jo napomenuti da pri izboru taaka sa konture serije treba koristiti OSNAP
kriterijume za precizno pogaanje taaka.
278
9. POMONE NAREDBE ZA LAKE

CRTANJE
U ovom delu uputstva opisaemo nain rada sa pomonim naredbama koje su
predviene programom ArmCAD, a koje e sigurno biti od velike pomoi pri kreiranju
planova oplate i armature.
9.1 Podeavanje vidljivosti ArmCAD-ovih entiteta

(VIDLJIVOST ENTITETA)
Pomou naredbe Vidljivost entiteta imate mogunost da selektivno postavljate i
ukidate vidljivost entitetima koji na crteu predstavljaju armaturu. Ova naredba je
transparentna, odnosno moe se aktivirati i u toku izvrenja neke druge naredbe. Njenim
izborom iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu
sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Vidljivost entiteta

U gornjem levom delu dijalog box-a, prikazana je lista sa svim pozicijama oplate koje su
pridruene tekuem crteu. Ispod ove liste se nalaze radio button-i ipke i Mree, pomou
kojih se odreuje sadraj liste koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a. Naime, ako je
izabran radio button ipke, u ovoj listi e se prikazivati sve pozicije armature koje pripadaju
selektovanoj poziciji oplate iz gornje liste.
279
Izborom radio button-a ipke, u listi su prikazane sve pozicije

armature koje pripadaju selektovanoj poziciji oplate
Kada je izabran radio button Mree, u ovoj listi e se prikazivati sve pozicije mrea koje
pripadaju selektovanoj poziciji oplate iz gornje liste.
Izborom radio button-a Mree, u listi su prikazane sve pozicije

mrea koje pripadaju selektovanoj poziciji oplate
Kako je u ovom dijalog box-u omoguena viestruka selekcija i pozicija oplata i pozicija
armature (viestruka selekcija se vri na isti nain kao kod naredbe Baza pozicija), kada se u
gornjoj listi selektuje vie pozicija oplate, donja lista e biti prazna.
Kolone u tabeli sa pozicijama oplata imaju sledee znaenje:
Kolona u kojoj se nalazi identifikator koji ukazuje da li je data pozicija oplate
vidljiva ili ne.
280
Kolona u kojoj se prikazuje identifikator koji ukazuje da su sve pozicije
armature u datoj oplati zakljuane, odnosno da im se grip take vie nee
prikazivati, ime je onemoguena promena geometrije pozicija pomeranjem
ovih taaka.
Kolona u kojoj se prikazuje identifikator koji ukazuje da su sve kote armature
u datoj oplati zakljuane, odnosno da im se grip take vie nee prikazivati,
ime je onemoguena promena izgleda kota pomeranjem ovih taaka.
Identifikator vidljivosti
Desnim klikom mia preko ovog identifikatora on naizmenino dobija potvrdan, odnosno
negativan odgovor. Znai, desni klik mia preko identifikatora e dovesti do postavljanja
suprotne vrednosti, a ona e se odnositi na poziciju oplate koja je prikazana u okviru datog
reda. Ako je iz liste selektovano vie pozicija oplata, desnim klikom mia preko bilo kog
identifikatora u listi, promenie se vrednost identifikatora svih selektovanih pozicija oplata.
Desnim klikom mia preko naziva kolone
pozicijama oplata u listi.
, menja se vrednost identifikatora svim
281
Desnim klikom mia preko naziva kolone, promenjena je vidljivost

svim pozicijama oplata u listi
Na isti nain se moe promeniti identifikator koji ukazuje da su sve pozicije armature u datoj
oplati zakljuane, kao i identifikator koji ukazuje da su sve kote armature u datoj oplati
zakljuane.
Kolone u tabeli sa pozicijama armature/mrea imaju sledee znaenje:
Kolona u kojoj se nalazi identifikator koji ukazuje da li je data pozicija
armature vidljiva ili ne.
Kolona u kojoj se prikazuje identifikator koji ukazuje da je data pozicija
armature zakljuana.
Kolona u kojoj se prikazuje identifikator koji ukazuje da su sve kote date
pozicije armature zakljuane.
Ukljuivanje/iskljuivanje identifikatora u ovoj tabeli se vri na isti nain kao i u tabeli sa
pozicijama oplata.
Napomenuemo da je kriterijum za postavljanje vidljivosti/zakljuavanje po pozicijama oplata
stariji od kriterijuma za postavljanje vidljivosti/zakljuavanje po pojedinim pozicijama
armature. Naime, ako je za poziciju oplate postavljeno da je nevidljiva, onda e program sve
pozicije armature u okviru nje postaviti za nevidljive, bez obzira ta je za ovaj parametar
zadato u okviru liste pozicija armature. Selektivno postavljanje vidljivosti za pozicije armatura
e imati smisla jedino ako je za poziciju oplate kojoj pripada, armatura postavljena za vidljivu.
U desnom delu dijalog box-a se nalazi prozor koji je rezervisan za prikaz pozicija armature.
Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad ovog prozora, za tekui se moe postaviti jedna
od 3 vrste prikaza: ipke iz izabrane oplate, Geometrija pozicije ili Sve.
282
Zatvorena lista za izbor vrste prikaza

Naglasiemo da izabrani prikaz pozicija armature nije preview od stanja na crteu koje e se
dobiti po izlasku iz dijalog box-a, ve je njegova uloga iskljuivo da se iz liste lake odabere
eljena pozicija armature. Znai, izabrani prikaz pozicija armature e u dijalog box-u uvek
imati isti izgled, bez obzira na trenutno stanje vidljivosti koje je postavljeno u dijalog box-u.
Kako e, nakon aktiviranja komadnog polja OK, program prepraviti stanje crtea, tako da
odgovara postavljenim parametrima u ovom dijalog box-u, to se moe izvesti zakljuak da je
prevashodna uloga ove naredbe da se ukidanjem vidljivosti pojedinim pozicijama armature
dobije pregledniji crte. Uzeemo za primer sluaj koji se esto deava u praksi, kada se dve
razliite pozicije armature jednim svojim delom potpuno ili delimino preklapaju. Ako elite da
ba na tom zajednikom delu postavite kotu, u njenom sadraju e se nakon selektovanja
uvek pojaviti podaci za obe pozicije armature. Ukidanjem vidljivosti jedne od pozicija koje se
preklapaju i selektovanjem na istom mestu, u sadraju kote e se pojaviti podaci samo za
vidljivu poziciju armature.
Pored prethodno opisane namene, naredba Vidljivost entiteta moe sluiti i za kontrolu
tanosti kreiranog crtea. Naime, u donjem levom delu dijalog box-a je prikazana zatvorena
lista u kojoj se nalaze programom predvieni filteri za dijagnostiku na crteu, i oni e
delovati samo na pozicijama armature koje su u listi postavljene za vidljive.
283
Zatvorena lista za izbor filtera za dijagnostiku

-
Nijedan
Program e za vidljive postaviti sve pozicije armature kojima je postavljen identifikator Da,
bez ikakvih dodatnih kriterijuma.
Samo instance koje idu u specifikaciju

Na crteu e biti prikazane sve instance armature kod kojih je check box Specifikacija
postavljen na ukljueno stanje, a broj komada im je razliit od nule.
Samo instance koje ne idu u specifikaciju

Pomou ovog filtera se moe dobiti korisna informacija koji su entiteti prisutni na crteu a
ne uestvuju u ukupnom broju komada date pozicije armature pri izradi specifikacije. Kod
instanci pozicija armature, to e biti one pozicije kojima je pridruen broj komada 0 ili im
je pri kreiranju check box Specifikacija postavljen na iskljueno stanje, dok e kod serija,
ipki u poprenom preseku i mrea biti vidljivi svi oni entiteti kojima je pri kreiranju check
box Specifikacija postavljen na iskljueno stanje. Na ovaj nain moete lako uoiti
eventualno uinjene greke.
Samo reprezenti
Kako su reprezenti specijalan tip ipki, ija se geometrija ne uzima u obzir pri izradi
specifikacije, to se postavljanjem ovog filtera, na crteu lako mogu identifikovati ovakvi
entiteti.
Samo varijabilne pozicije

Program e na crteu za vidljive postaviti samo pozicije armature ija je geometrija
odreena nekom od varijabilnih serija.
Samo varijabilne pozicije sa svim konstantnim segmentima

Ovaj filter e biti jo stroiji od prethodno opisanog, odnosno ukazae na eventualno
uinjene greke pri kreiranju varijabilnih serija. Znai na crteu e postati vidljive samo one
284
pozicije armature koje imaju konstantnu veliinu svih segmenata ipke, a prikazani su na
crteu pomou neke od programom predvienih varijabilnih serija.
-
Samo serije
Program e ukinuti vidljivost svih entiteta izuzev onih koji predstavljaju serije, bez obzira na
to da li su one varijabilne ili ne.
Sve izuzev serija

Ovaj filter ima obrnuti smisao od prethodnog. Naime svi entiteti e biti vidljivi izuzev
konstantnih i varijabilnih serija.
Samo instance iz pozicija sa ipkama duim od:

Kada se izabere ovaj filter, program za vidljive postavlja sve instance koje su due od
zadate duine u edit box-u, koji se sada pojavljuje u produetku zatvorene liste.
Edit box za zadavanje eljene duine

Kako program ArmCAD pri kreiranju ipki ne vodi rauna o njihovoj maksimalnoj moguoj
duini, koja je odreena transportnim uslovima, pomou ovog filtera lako moete da
identifikujete date ipke i da ih naknadno, pomou naredbe Nastavljanje armature,
podelite na vie delova koji zadovoljavaju ovaj uslov.
- Samo mree
Program e za vidljive postaviti sve pozicije mreaste armature.
- Sve osim mrea
Ovaj filter ima suprotno znaenje od prethodnog, tako da se njegovim izborom za vidljive
postavljaju sve pozicije armature izuzev mrea.
285
- Samo instance sa izabranom vrstom armature:
Kada se izabere ovaj filter u dijalog box-u se pojavljuju dve nove zatvorene liste, koje slue
za izbor vrste i prenika armature.
Zatvorene liste za izbor vrste i prenika armature

Program e za vidljive postaviti samo pozicije koje su kreirane od izabrane vrste i prenika
armature.
-
Samo ipke koje su due od nabavne duine

Kada se izabere ovaj filter, program za vidljive postavlja sve instance koje su due od
zadate nabavne duine. Nabavna duina se za sve tipove i prenike aramture zadaje u
dijalogu naredbe Podaci plana seenja.
9.2 Sakrivanje entiteta

Naredba Sakrivanje entiteta se upotrebljava kada se eli privremeno sakrivanje
nekih ArmCAD-ovih entiteta sa crtea, a u cilju dobijanja na preglednosti u toku crtanja. Ova
naredba je transparentna, odnosno moe se aktivirati i u toku izvrenja neke druge naredbe.
Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu
, na komandnoj
liniji se javlja poruka kojom se od korisnika zahteva da izabere jednu od ponuenih opcija:
Sakrivanje entiteta (Sakrivanje/Otkrivanje/Inverzija/sve sAkriveno/sve oTkriveno /Kraj)
<Kraj>:
Istovremeno program sve ranije sakrivene entitete prikazuje na poseban nain - bojom kojom
se iscrtavaju sekundarni entiteti u dijalozima.
Ponuene opcije imaju sledee znaenje:
- Sakrivanje izborom ove opcije ulazi se u proceduru selektovanja ArmCAD-ovih
entiteta, pa komandna linija dobija sledei izgled:
286
Po zavretku selektovanja program date entitete sakriva, odnosno vie ih ne prikazuje na

crteu. Napomenuemo da e ranije sakriveni entiteti i dalje ostati sakriveni.
- Otkrivanje izborom ove opcije se takoe ulazi u proceduru selektovanja, ali sada se sa
crtea mogu selektovati samo entiteti koji su ranije sakriveni. Po zavretku selektovanja
dati entiteti bie otkriveni, odnosno ponovo e se prikazivati na crteu.
- Inverzija aktiviranjem ove opcije ArmCAD-ovi entiteti menjaju stanje sakrivenosti. To
znai da oni entiteti koji su bili sakriveni postaju otkriveni i obrnuto.
- Sve sakriveno ova opcija automatski sakriva sve ArmCAD-ove entitete.
- Sve otkriveno ova opcija automatski otkriva sve ArmCAD-ove entitete.
9.3 Odreivanje potrebne koliine armature

(PRORAUN IPKI)
Izborom naredbe Proraun ipki, iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na
ikonu
, otvara se dijalog box pomou koga lako moete odrediti koliki je prenik i broj ipki
potrebno usvojiti da bi se pokrila proraunata potrebna povrina armature na datom mestu.
Nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i kada se on pozove aktiviranjem
komadnog polja Proraun, u okviru naredbe Ceo presek (vidi poglavlje 5.3), pa ga ovde
neemo ponovo objanjavati. Napomenuemo da je i ova naredba transparentna, odnosno
moe se aktivirati i za vreme izvravanja neke druge naredbe.
287
9.4 Okvir crtea

Pomou naredbe Okvir crtea imate mogunost da na crte postavite okvir koji
predstavlja dimenzije hartije na kojoj elite da tampate plan armature i oplate. Izborom ove
naredbe iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu
sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za postavljanje okvira

U gornjem delu dijalog box-a, koji se zove Orijentacija, nalaze se radio button-i Uspravno
i Poloeno pomou kojih se podeava orijentacija okvira. Sa njihove desne strane se nalazi i
grafiki prikaz hartije odgovarajuih dimenzija, orijentacije i sa ucrtanim marginama.
U centralnom delu dijalog box-a nalazi se grupa kontrola Format okvira, pomou kojih se
definiu dimenzije okvira. Kada je ukljuen radio button Standardan format iz zatvorene
liste moete izabrati neki od ponuenih standardnih formata hartije (A0 do A10, B0 do B10, C0
do C10). Ukoliko se eljeni format ne nalazi u listi, potrebno je da aktivirate radio button
Proizvoljni format, nakon ega za promenu postaju dostupni edit box-ovi koji se nalaze u
njegovom produetku, i u njima moete zadati potpuno proizvoljne dimenzije hartije.
Plan savijanja crtea - Kada se ovaj check box postavi na ukljueno stanje dostupni postaju
parametri pomou kojih se definie nain savijanja hartije na kojoj e se crte tampati.
Format okvira Parametri koji slue za definisanje dimenzija na koje je potrebno svesti
izabranu veliinu hartije za tampanje crtea. Kada je ukljuen prekida
Standardan format iz zatvorene liste moete izabrati neki od
ponuenih standardnih formata hartije (A0 do A10, B0 do B10, C0 do
C10). Ukoliko se eljeni format ne nalazi u listi, potrebno je da aktivirate
prekida Proizvoljni format, nakon ega za promenu postaju dostupni
edit box-ovi koji se nalaze u njegovom produetku, i u njima moete
zadati potpuno proizvoljne dimenzije.
288
Tip
Lista iz koje se bira jedan od ponuenih naina savijanja hartije.
Deo dijalog box-a Plan savijanja crtea

Pri postavljanju okvira na crte, mesta na kojima je prema zadatom planu potrebno izvriti
savijanje hartije, obeleavaju se linijama ija je duna ograniena na prostor predvien za
margine.
U donjem delu dijaloga, koji se zove Margine, nalaze se etiri edit box-a: Levo, Desno,
Gore i Dole. Zadavanjem vrednosti u ovim edit box-ovima definiu se rastojanja od ivica
okvira na kojima program iscrtava margine. Ukoliko je uneta vrednost u nekom od edit boxova jednaka nuli, ta margina se nee crtati.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK program e zatvoriti dijalog box i ui e u proceduru
postavljanja okvira na crte, odnosno zahtevae od korisnika da odredi taku u koju eli da
postavi levo donje teme okvira.
Poloaj okvira:
Stvarna veliina okvira na crteu se odreuje na osnovu izabranog formata i tekue razmere
crtea. Broj postavljenih okvira na jednom crteu nije ogranien.
289
9.5 Promena koordinatnog sistema za crtanje

(Promena UCS)
Pomou naredbe Promena UCS se vri rotacija koordinatnih osa u ravni crtanja. Ova
naredba je transparentna, odnosno moe se aktivirati i u toku izvrenja neke druge naredbe.
Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu
liniji se javlja sledea poruka:
, na komandnoj
Poloaj bazne take (World) <World>:

Prihvatanjem ponuene podopcije World se ponitava ranije postavljeni UCS, odnosno
koordinatni sistem se postavlja u default poloaj, dok se izborom take sa crtea ulazi u
proceduru rotacije koordinatnih osa i na komandnoj liniji se javlja nova poruka:
Ugao X ose:
Rotaciju X ose moete odrediti ili zadavanjem eljenog ugla sa tastature ili izborom take sa
crtea koja e zajedno sa baznom takom odrediti njen nagib u odnosu na horizontalu.
Trenutni poloaj koordinatnih osa je prikazan u donjem levom uglu ekrana:
Trenutni poloaj koordinatnih osa
290
10. KREIRANJE BAZA KOJE

PROGRAM KORISTI U SVOM RADU
Pomou grupe naredbi koja se nalazi u okviru padajueg menija ArmCAD
Baze, imate mogunost da utiete na sadraj baza koje program koristi u svom radu.
10.1
Kreiranje baze tipskih ipki (BAZA TIPSKIH

IPKI)
Izborom naredbe Baza tipskih ipki, iz padajueg menija ArmCAD Baze ili
klikom mia na ikonu
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Baza tipskih ipki

U dijalog box-u su prikazani svi oblici ipki koji se trenutno nalaze u bazi, a aktiviranjem
komandnih polja i se vri promena tekue strane, odnosno listanje gore i dole, u
sluaju da je u bazu ubaeno toliko tipskih ipki da se one ne mogu sve istovremeno prikazati.
291
Komandna polja za promenu tekue strane

Pomou komandnih polja
Levo i
Desno se trenutno aktivnoj tipskoj ipci vri
promena poloaja u bazi, pomeranjem u levo, odnosno u desno. Klikom mia na prikaz bilo
koje ipke u bazi tipskih ipki, ona postaje aktivna, a njen poloaj u bazi je jasno naznaen.
Komandna polja za promenu poloaja trenutno aktivne ipke u bazi

Dodaj u bazu tipskih ipki moete ubaciti novi oblik ipke.
Aktiviranjem ovog komandnog polja, program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahteva
da sa crtea selektujete neku instancu armature.
Selektovanje ipke:
Znai, da biste u bazu tipskih ipki ubacili neki novi oblik ipke, neophodno je da prvo kreirate
regularnu poziciju armature sa takvom geometrijom. Nakon selektovanja instance eljene
pozicije armature (u proceduri selektovanja neete moi da selektujete jedino ipke koje u sebi
292
sadre i lune segmente), program ponovo otvara isti dijalog box, a selektovanu ipku ubacuje
u bazu iza ipke koja je bila tekua u trenutku aktiviranja komandnog polja
Dodaj.
Dodaj, u bazu tipskih ipki je ubaen novi oblik ipke
Dvostrukim klikom mia preko neke ipke u bazi, ili aktivranjem komandnog polja Edit,
program otvara dijalog box za definisanje parametara selektovane tipske ipke.
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara tipske ipke

U levom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija selektovane pke, a u svim prelomnim
takama selektovane ipke program postavlja mreu horizontalnih i vertikalnih linija i njihova
meusobna rastojanja parametrizuje, odnosno oznaava ih slovima abecede. Segmenti ipke
sa istim dimenzijama oznaavaju se istim slovom abecede, s tim to je ostavljena mogunost
da proizvoljno selektovanom rastojanju promenite programski pridruenu oznaku zadavanjem
tane numerike vrednosti ili nekog drugog slova abecede. Program po default-u u donji levi
ugao mree postavlja crvenu krunu, a u gornji desni ugao mree crvenu kvadratnu taku.
Obzirom da ponuene take ne moraju odgovarati vaim konkretnim potrebama, to je
programom omogueno i da sami odaberete koje e dve take biti referentne. Nain rada sa
parametrizovanim vrednostima, kao i izbor referentnih taaka, je isti kao i pri postavljanju
tipskih oplata (vidi poglavlje 2.2), pa ga ovde neemo ponavljati.
293
U edit box-u Naziv, imate mogunost da selektovanoj ipci zadate proizvoljan naziv. Ovako
zadati naziv bie prikazan iznad oblika ipke u bazi tipskih ipki i omoguie vam laki izbor
eljene ipke.
Vrsta ipke - Zatvorena lista za izbor vrste ipke: ipke, Uzengije i Specijalne (3D).
U bazi tipskih ipki uvedena je posebna vrsta specijalnih ipki sa 3D geometrijom, ija je
osnovna namena lake definisanje takozvanih jahaa. Izborom opcije Specijalne (3D) za
promenu postaju dostupni edit box-ovi Poetak i Kraj.
Poetak
Edit polje za unos duine segmenta upravnog na ravan prikaza, koji se dodaje
na poetak ipke. Uneta pozitivna vrednost oznaava da e se segment
postaviti ispred ravni prikaza, dok negativna vrednost oznaava da e se
segment postaviti iza ravni prikaza.
Kraj
Edit polje za unos duine segmenta upravnog na ravan prikaza, koji se dodaje
na kraj ipke. Uneta pozitivna vrednost oznaava da e se segment postaviti
ispred ravni prikaza, dok negativna vrednost oznaava da e se segment
postaviti iza ravni prikaza.
Parametri koji slue za definisanje ipki sa 3D geometrijom

Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box, a sve zadate
parametre pridruuje selektovanoj tipskoj ipci. Parametri zadati na ovaj nain bie prikazani
kao default parametri pri izboru date tipske ipke iz baze u dijalog box-u naredbe Tipska
Izborom komandnog polja Kopiraj program u bazu tipskih ipki ubacuje novu ipku
kopiranjem oblika trenutno aktivne ipke. Promenom parametara ovako dobijene ipke imate
mogunost jednostavnog kreiranja tipske ipke koja ima veoma slinu geometriju kao ve
postojea tipska ipka.
294
Pomou komandnog polja Kopiraj, u bazu je ubaena kopija postojee tipske ipke
Brii se trenutno aktivna tipska ipka uklanja iz baze.
Izborom komandnog polja OK program zatvara dijalog box i sve zadate promene snima u
bazu, dok se aktiviranjem komandnog polja Cancel zadate promene ponitavaju.
10.2
Kreiranje baze tipskih oplata (BAZA TIPSKIH

OPLATA)
Naredba Baza tipskih oplata funkcionie na gotovo isti nain kao i prethodno
opisana naredba za kreiranje baze tipskih ipki. Nakon izbora ove naredbe iz padajueg menija
ArmCAD Baze ili klikom mia na ikonu
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Baza tipskih oplata
295
U dijalog box-u su prikazani svi oblici oplata koji se trenutno nalaze u bazi, a aktiviranjem
komandnih polja i se vri promena tekue strane, odnosno listanje gore i dole, u
sluaju da je u bazu ubaeno toliko tipskih oplata da se one ne mogu sve istovremeno
prikazati.
Dodaj u bazu tipskih oplata moete ubaciti novi oblik oplate.
Naime, aktiviranjem ovog komandnog polja program zatvara dijalog box, a komandna linija
dobija sledei izgled.
Na zahtev sa komandne linije moete odgovoriti selektovanjem proizvoljnog broja entiteta koji
su kreirani pomou AutoCAD-ovih (BricsCAD-ovih) naredbi Line i Polyline (izuzetak su
lukovi i program e ih ignorisati pri selekciji). Pored pojedinane, programom je predviena i
selekcija u prozor. Naime, ako na zahtev sa komandne linije za selektovanje objekata kliknete
miem u prazan prostor, program e to protumaiti kao prvi ugao pravougaone oblasti za
selektovanje i zahtevae da odredite i dijagonalno teme. Klik na desni taster mia e oznaiti
kraj procedure selektovanja, nakon ega program otvara isti dijalog box, a selektovane
entitete ubacuje u bazu iza oplate koja je bila aktivna u trenutku aktiviranja komandnog polja
Dodaj.

Dodaj, u bazu tipskih oplata je ubaen
novi oblik oplate
Nain rada sa ostalim komandnim poljima u dijalog box-u je isti kao i kod prethodno opisane
naredbe za kreiranje baze tipskih ipki (vidi poglavlje 10.1).
296
10.3
Kreiranje baze tipskih mrea (BAZA TIPSKIH

MREA)
Izborom naredbe Baza tipskih mrea, iz padajueg menija ArmCAD Baze ili
klikom mia na ikonu

, otvara se dijalog box za auriranje baze tipskih mrea koju
program koristi u svom radu.
Izgled dijalog box-a za auriranje baze tipskih mrea

U ovom dijalog box-u je prikazana lista svih tipova mreaste armature koji se trenutno nalaze
u bazi, a svaka od mrea u okviru liste je odreena sledeom grupom podataka:
Naziv
oznaka mree, odnosno naziv koji blie opisuje datu mreu
1 [mm]
prenik ipki koje se postavljaju u pravcu due strane table (glavna armatura)
e1 [cm]
razmak ipki glavne armature
Aa1 [mm2]
povrina ipki koje se postavljaju u pravcu due strane table (glavna

armatura)
2 [mm]
prenik ipki koje se postavljaju u pravcu krae strane table (podeona

armatura)
e2 [cm]
razmak ipki podeone armature
Aa2 [mm2]
povrina ipki koje se postavljaju u pravcu krae strane table (podeona

armatura)
B [cm]
irina cele table mree
L [cm]
duina cele table mree
B [cm]
veliina preklopa u pravcu irine table
L [cm]
veliina preklopa u pravcu duine table
g [kg/m2]
teina mree po m2 njene povrine
Ubacivanje novog tipa mreaste armature u listu se vri aktiviranjem komandnog polja
Dodaj, nakon ega program odmah ispod selektovanog ubacuje novi tip mree koji ima
iste podatke kao i selektovani. Podaci dodatog, kao i bilo kog drugog tipa mreaste armature u
297
listi se mogu promeniti tako to se prvo miem obelei polje podatka koji se menja, a zatim se
sa tastature unese eljena vrednost.
Dodaj, u listu je ubaen novi tip mree
Za uklanjanje tipske mree iz liste je predvieno komandno polje

Brii. Znai da biste
obrisali neki tip mree iz liste, potrebno je da ga prvo klikom mia selektujete, a zatim da ga
aktiviranjem ovog komandnog polja uklonite iz liste.
Komandna polja
Gore i
Dole e biti aktivna jedino ako se u listi nalazi vie od jednog
tipa mreaste armature i pomou njih se trenutno selektovanom tipu mree vri promena
poloaja u listi na gore, odnosno na dole.
Obzirom da se u praksi
naredbe je omogueno
Da biste kreirali novu
napravite kopiju tekue
javlja potreba za izborom tipskih mrea iz razliitih baza, u okviru ove

kreiranje i uitavanje baza sa razliitim podacima o tipskim mreama.
bazu potrebno je da prvo pomou komandnog polja Snimi kao...
baze.
Komandno polje Snimi kao...

Nakon aktiviranja komandnog polja Snimi kao
298
Izgled dijalog boxa za kreiranje nove baze

U edit box-u Ime fajla zadajte novo ime baze i aktivirajte komandno polje Save. Po
povratku u osnovni dijalog box ove naredbe izvrite potrebne izmene podataka i dobiete
eljeni sadraj nove baze.
Za uitavanje neke od ranije kreiranih baza tipskih mrea je predvieno komandno polje
Uitaj.
Komandno polje Uitaj

Nakon aktiviranja ovog komandnog polja, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
299
Izgled dijalog box-a za uitavanje baze tipskih mrea

Sada je potrebno da izaberete neku od ranije kreiranih baza tipskih mrea, a zatim i da
aktivirate komandno polje Uitaj, nakon ega se program vraa u osnovni dijalog box ove
naredbe, a selektovanu bazu tipskih mrea postavlja za tekuu. Podatak o tome koja je baza
tipskih mrea tekua se prikazuje u gornjem delu dijalog box-a.
Podatak o tekuoj bazi tipskih mrea

Izbor komandnog polja OK e oznaiti zavretak rada ove naredbe sa prihvatanjem svih
sprovedenih akcija u dijalog box-u, dok je komandno polje Cancel predvieno za
odustajanje. U daljem radu, program e u listama za izbor tipskih mrea ponuditi sve mree iz
postavljene tekue baze.
300
10.4
Kreiranje baza tipskih komentara (BAZA

KOMENTARA)
Pomou naredbe Baza komentara imate mogunost da kreirate listu tipskih

komentara, iz koje ete po potrebi selektovati eljeni komentar i pridruiti ga koti entiteta na
crteu. Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Baze ili klikom mia na ikonu
, program otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za auriranje baze

tipskih komentara
U centralnom delu dijalog box-a je prikazana lista svih komentara koji se nalaze u bazi. U
koloni N se ispisuje redni broj komentara, dok se u koloni Komentar prikazuje uneti
komentar.
Dodavanje novog komentara u bazu se odvija aktiviranjem komandnog polja
Dodaj,
nakon ega program u listu dodaje prazan red, odmah ispod komentara koji je bio selektovan
neposredno pre aktiviranja komandnog polja
Dodaj.

Dodaj, u listu je
ubaen prazan red
301
Komentar se unosi direktno u list box, tako to se miem obelei polje u koloni Komentar i sa
tastature se unese eljeni tekst. Na isti nain se moe promeniti tekst bilo kog komentara koji
se nalazi u listi.
Unoenje komentara u list box

Za uklanjanje komentara iz liste je predvieno komandno polje
Brii. Da biste obrisali
neki komentar iz liste, potrebno je da ga prvo klikom mia selektujete, a zatim da ga
aktiviranjem ovog komandnog polja uklonite iz liste.
Komandna polja
Gore i
komentara i pomou njih se trenutno selektovanom komentaru vri promena poloaja u listi na
gore, odnosno na dole.
Izborom komandnog polja OK dijalog box e biti zatvoren i naredba zavrena, a sadraj
ovako ureene liste e se pojaviti u svim dijalog box-ovima u kojima je omogueno da u tekstu
kote postavite proizvoljan tekstualni komentar.
302
11. PODEAVANJE PARAMETARA

KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM
RADU
U okviru padajueg menija ArmCAD Podeavanja se nalazi niz programom
predvienih naredbi za podeavanje parametara koje e program koristiti u svom radu. U
daljem tekstu ovog poglavlja opisaemo namenu i nain funkcionisanja svake od njih.
11.1
Podeavanje boja i fontova za ArmCAD-ove

entitete (PARAMETRI)
Izborom naredbe Parametri, iz padajueg menija ArmCAD Podeavanja ili
klikom mia na ikonu

, otvara se dijalog box za definisanje parametara pomou kojih se
odreuje nain prikazivanja crtea na ekranu.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Parametri

Stanje svih parametara koji se definiu u ovom dijalog box-u, moe se trajno zapamtiti i
snimiti pod proizvoljno zadatim imenom pomou komandnog polja Snimi.
303
Komandno polje
Snimi
Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
U edit box-u se zadaje eljeno ime, a aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara
tekui dijalog box i snima trenutno stanje parametara. U sluaju da zadato ime ve postoji u
listi konfiguracija, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do gubitka stanja parametara koji su prethodno bili pridrueni
odabranom imenu konfiguracije i snimanja tekueg stanja pod tim imenom, dok e negativan
odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja.
Ako menjate stanje parametara u dijalog box-u ove naredbe, a ne sprovedete prethodno
opisanu akciju snimanja podataka u konfiguracionu datoteku, po izlasku iz dijalog box-a
aktiviranjem komandnog polja OK, program e potovati postavljene parametre, ali pri
ponovnom pokretanju programa oni e biti trajno izgubljeni.
U zatvorenoj listi koja se nalazi sa leve strane komandnog polja
snimljene konfiguracije.
Snimi, nalaze se sve ranije
304
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija

Pored konfiguracija koje ste sami kreirali, u listi e uvek stajati i konfiguracija koja se
isporuuje uz program i koja se vodi pod imenom Default. Promena tekue konfiguracije se
vri tako to se klikom mia na strelicu, koja se nalazi sa desne strane ove liste, prvo lista
otvori, a zatim se miem u otvorenoj listi selektuje jedna od ponuenih konfiguracija.
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a tekuu konfiguraciju
program e koristiti u svom radu sve dok ponovnim izborom naredbe Parametri za tekuu ne
postavite neku drugu konfiguraciju.
Brii se vri brisanje konfiguracije koja je postavljena za
tekuu. Znai, konfiguraciju koju elite trajno da uklonite iz konfiguracione datoteke prvo
morate da postavite za tekuu, a zatim da aktivirate komandno polje
Brii. Poto je ova
naredba destruktivna, program e zatraiti potvrdu ove akcije i tek nakon potvrdnog odgovora
obrisae selektovanu konfiguraciju.
Program u svom radu uvek koristi svoju tekuu konfiguraciju parametara ak i za iscrtavanje
crtea koji su napravljeni sa nekom drugom konfiguracijom. Ovo moe da ima za posledicu to
da crte ne izgleda isto kao kada je poslednji put snimljen. To se esto deava kada korisnici
ArmCAD-a razmenjuju fajlove meu sobom ili pri promeni parametara.
Pri snimanju crtea program snima i tekue stanje svih parametara koji se podeavaju u okviru
ove naredbe. Pomou komandnog polja
Prethodni imate mogunost da uitate stanje
parametara sa kojim je tekui crte poslednji put snimljen.
305
Komandno polje za uitavanje parametara iz tekueg crtea

Naime, nakon aktiviranja ovog komandnog polja program izdaje odgovarajue upozorenje i u
sluaju potvrdnog odgovora uitava stanje parametara iz tekueg crtea.
Ova opcija omoguava da crte dobije ba onakav izgled kakav je imao u trenutku snimanja.
Takoe, omoguava prenoenje i razmenu konfiguracija parametara meu korisnicima. Nakon
postavljanja ovih parametara za tekue, snimanjem konfiguracije sa
Snimi omoguava se
njihovo korienje i ubudue.
Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan
putem razgranatog stabla. Na ovaj nain se isti prostor u dijalog box-u koristi za unos razliitih
grupa podataka.
306
U gornjem levom uglu dijalog box-a se nalazi stablo razgranate strukture

Ispred nekih od naziva, na prvom nivou podele, nalazi se simbol + koji oznaava da na
datom nivou postoji podpodela. Klik mia preko ovog simbola otvorie stablo na dole, a na
njegovom mestu e se pojaviti novi simbol - (klik mia preko ovog simbola zatvorie datu
granu stabla).
Klikom mia preko simbola +, otvorena je grana ipka

Efekat otvaranja, odnosno zatvaranja grane stabla, umesto klikom mia preko odgovarajueg
grafikog simbola, moe se postii i duplim klikom mia direktno preko datog naslova.
Podnaslovi koji ispred svog naziva u stablu nemaju nikakav simbol predstavljaju kraj grane na
tom delu stabla, te se klikom mia preko naziva nekog od njih u centralnom delu dijalog box-a
pojavljuju parametri koji su vezani samo za selektovani podnaslov.
307
U dijalog box-u su prikazani parametri za selektovani podnaslov Boja

Da biste imali bolji uvid u znaenje ponuenih parametara, u desnom delu dijalog box-a se
prikazuje izgled trenutnog stanja parametara za tekuu stavku u stablu.
ipka
U ovom delu stabla se nalaze parametri koji slue za definisanje naina prikazivanja ipki i
njihovih kota na ekranu.
Izborom podnaslova Boja, u centralnom delu dijalog box-a e se pojaviti komandna polja
pomou kojih moete menjati boju razliitih tipova ipki na crteu.
Komandna polja za promenu boja razliitih tipova ipki

Promena boje bilo kog od ponuenih tipova ipki, postie se klikom mia na odgovarajue
komandno polje sa bojom koja je trenutno vaea za njega, nakon ega se otvara dijalog box
za izbor eljene boje datog tipa ipke.
308
Izgled dijalog box-a za izbor boje

Sam izbor boje se odvija tako to se miem klikne preko malog kvadrata popunjenog eljenom
bojom i aktivira komandno polje OK.
U delu dijalog box-a Pokaziva ipke se nalaze parametri za definisanje izgleda pokazivaa
ipke.
Parametri za definisanje izgleda pokazivaa ipke

U prikazanom edit box-u se zadaje veliina pokazivaa u milimetrima na hartiji, dok se pomou
check box-a, koji se nalazi u produetku, definie boja pokazivaa ipke. Naime, kada je ovaj
check box postavljen na iskljueno stanje, pokaziva se iscrtava u istoj boji kao i ipka, a kada
je postavljen na ukljueno stanje, za promenu je dostupno i komandno polje pomou koga
pokazivau moete zadati proizvoljnu boju.
Izborom podnaslova Kotna linija, za promenu postaju dostupni parametri pomou kojih se
definie izgled kotne linije ipke na crteu.
309
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara kotne linije ipke

Pomou komandnog polja Boja se zadaje boja kotne linije ipke, dok se klikom na komandno
polje Tip simbola otvara padajui meni za izbor jednog od programom predvienih tipova
simbola, koji e biti postavljen u presenoj taki ipke i njene kotne linije.
Padajui meni koji slui za izbor tipa simbola

U edit box-u Veliina simbola se zadaje veliina izabranog simbola na hartiji u milimetrima.
Ugao strelice - Ovo edit polje postaje dostupno tek kada se iz liste Tip simbola izabere neki
od ponuenih simbola strelica. U njemu se zadaje ugao koji stranice strelice zaklapaju sa
kotnom linijom.
310
Boja pokazivaa - Dugme pomou koga se otvara dijalog za izbor boje pokazivaa. Ovaj
pokaziva je sastavni deo nekih simbola i iscrtava se na mestu na kome se kota dodiruje sa
ipkom.
Izborom podnaslova Tekst kote, za promenu postaju dostupni parametri kojima se definie
izgled teksta kote ipke na crteu.
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara teksta kote ipke

U delu dijalog box-a Redni broj pozicije se nalaze parametri za definisanje izgleda rednog
broja pozicije pke. Iz zatvorene liste se vri izbor fonta sa kojim e biti ispisan redni broj
pozicije, dok se u edit box-u, koji se nalazi u njenom produetku, zadaje veliina fonta na
hartiji u milimetrima.
Zatvorena lista za izbor vrste i veliine fonta

Pored komandnog polja za izbor boje rednog broja pozicije, u ovom delu dijalog box-a se
nalaze i komandna polja koja rade kao prekidai, a pomou kojih se zadaje podebljan, odnosno
zakoen ispis rednog broja pozicije.
311
Komandna polja za definisanje podebljanog i zakoenog ispisa rednog

broja pozicije
imate mogunost da tekstovima kota svih ArmCAD-ovih
entiteta pridruite stanje parametara koje ste definisali u ovom delu dijalog box-a. Kako se na
ovaj nain menja stanje velikom broju parametara, nakon njegovog aktiviranja program e
zahtevati potvrdu ove akcije.
Potvrdan odgovor e oznaiti prihvatanje zadate promene parametara, dok e negativan

odgovor oznaiti odustajanje.
Aktiviranjem komandnog polja Tip simbola, otvara se padajui meni za izbor jednog od
programom predvienih tipova simbola, u koji e biti upisan redni broj pozicije ipke.
312
Padajui meni koji slui za izbor tipa simbola

Veliina izabranog simbola se zadaje u edit box-u Relativna veliina simbola i to u
procentima zadate veliine rednog broja pozicije koji se u dati simbol upisuje.
Edit box za procentualno zadavanje veliine simbola

Relativna veliina malog simbola - Edit polje u kome se zadaje veliina malog simbola
oznake pozicije i to u procentima zadate veliine velikog simbola. Uneta vrednost istovremeno
odreuje i veliinu fonta kojim e se ispisivati redni broj pozicije u malom simbolu, naravno u
procentima zadate veliine fonta kojim se ispisuje redni broj pozicije u velikom simbolu. Mali
simbol oznake pozicije se ispisuje kada se na kraj ipke postavi Pokaziva + ili Kontra
pokaziva +.
Pomou check box-a Rimski brojevi se definie nain ispisivanja rednih brojeva pozicija
ipki na crteu. Ako je ovaj check box iskljuen redni brojevi pozicija ipki e se ispisivati
arapskim, a ako je ukljuen ispisivae se rimskim brojevima.
313
Check box za definisanje vrste rednih brojeva pozicija

Ova mogunost programa se najee koristi da bi se obina armatura to jasnije odvojila od
mreaste. Naime, u praksi se mree najee pozicioniraju rimskim, a obina armatura
arapskim brojevima.
Parametri, koji se nalaze u delu dijalog box-a Tekst kote, slue za definisanje izgleda teksta
koji se ispisuje u koti ipke. Nain rada sa ovim parametrima je isti kao i sa parametrima koji
se nalaze u delu dijalog box-a Redni broj pozicije.
Parametri koji slue za definisanje izgleda teksta kote

Relativni razmak simbola - Edit polje u kome se zadaje razmak izmeu oznake pozicije i
ostatka teksta kote, i to u procentima podrazumevanog razmaka. Ovaj razmak ne moe biti
manji od podrazumevanog, tako da se u edit polje ne moe uneti vrednost manja od 100%.
Izborom podnaslova Specifikator, za promenu postaju dostupni parametri kojima se definie
izgled specifikatora ipki na crteu.
314
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara specifikatora ipki

Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Dimenzije segmenata, slue za definisanje
izgleda teksta koji se ispisuje u kotama segmenata specifikatora, dok se pomou komandnih
polja Boja specifikatora ipke i Boja specifikatora uzengije vri izbor boje
odgovarajuih specifikatora na crteu.
Definisanje parametara ostalih ArmCAD-ovih entiteta se vri na isti nain kao i definisanje
prethodno objanjenih parametara ipke (grana stabla sa naslovom ipka), tako da ih
neemo pojedinano objanjavati.
315
11.2
Definisanje stilova kotiranja ArmCAD-ovih

entiteta (STILOVI KOTIRANJA)
Izborom
naredbe
Stilovi
kotiranja,
Podeavanja ili klikom mia na ikonu

kotiranja ArmCAD-ovih entiteta.
iz
padajueg
menija
ArmCAD
, otvara se dijalog box za definisanje stilova
Izgled dijalog box-a za definisanje stilova kotiranja

U delu dijalog box-a Konfiguracija se prikazuje lista svih do tada definisanih stilova
kotiranja, za izabrani ArmCAD-ov entitet iz zatvorene liste Entitet.
Lista sa stilovima kotiranja ArmCAD-ovog entiteta ipka
316
Primetiete da su pored imena nekih stilova kotiranja u listi postavljeni odreeni simboli i oni
imaju sledee znaenje:
Stil kotiranja je u upotrebi na tekuem crteu.
Stil kotiranja ne postoji u bazi konfiguracija, ve je uitan sa tekuim crteom.
* Ovaj simbol program postavlja sa desne strane imena stila kotiranja kada se u bazi
konfiguracija izvri neka promena. On ukazuje da izvrene promene nisu snimljene, a u
trenutku snimanja program ga automatski uklanja.
Stil kotiranja ije je ime u listi podvueno je tekui stil kotiranja datog entita. To
praktino znai da e program ovaj stil kotiranja ponuditi kao Default stil kotiranja pri
postavljanju datog entiteta na crte. Tekui stil kotiranja se moe promeniti pomou
podopcije Set, koja se javlja na komandnoj liniji nakon izbora naredbe Kota, ili u ukviru
naredbi za postavljanje datog entiteta na crte.
Dodaj, program na kraj liste ubacuje novi stil kotiranja,
koji ima iste parametre kao i stil kotiranja koji je bio selektovan neposredno pre aktiviranja
ovog komandnog polja. Obzirom da stilovi kotiranja u listi ne mogu imati isti naziv, program
nazivu ubaenog stila kotiranja dodaje prvi slobodan redni broj.

Dodaj, u listu je ubaena kopija stila
kotiranja PBAB
Promenom parametara i naziva ovako dobijenog stila kotiranja, imate mogunost da kreirate
potpuno novi stil kotiranja koji e odgovarati vaim potrebama.
Promena naziva dodatog, kao i bilo kog slobodnog stila kotiranja se vri direktno u list box-u,
tako to se miem obelei eljeni naziv, a zatim se sa tastature unese novi. Menjanje naziva
stila kotiranja koji je u upotrebi na tekuem crteu, kao i stila kotiranja koji je uitan sa
tekuim crteom nije dozvoljeno.
Komandno polje
Brii e biti aktivno samo kada se u bazi konfiguracija nalazi vie od
jednog stila kotiranja i pomou njega se trenutno selektovani stil kotiranja uklanja iz baze.
Obzirom da je ova naredba destruktivna, program e izdati odgovarajue upozorenje.
317
Potvrdan odgovor e dovesti do brisanja selektovane konfiguracije, dok e negativan odgovor

oznaiti odustajanje od naredbe.
Napomenuemo da brisanje stila kotiranja koji je u upotrebi na tekuem crteu, kao i stila
kotiranja koji je uitan sa tekuim crteom nije dozvoljeno.
Snimi, program u bazu konfiguracija snima sve promene
koje su izvrene nad stilovima kotiranja za tekui ArmCAD-ov entitet i izdaje odgovarajue
obavetenje.
Ukoliko elite da se u bazi konfiguracija trajno zapamti i stil kotiranja koji je uitan sa tekuim
crteom, neophodno je da prvo pomou komandnog polja
Dodaj napravite njegovu kopiju,
a zatim da izvrite snimanje baze konfiguracija.
Svi stilovi kotiranja koji su snimljeni u bazu konfiguracija, pojavie se u listama za izbor stila
kotiranja, u svim dijalog box-ovima u kojima je ovaj izbor omoguen.
Ako menjate stanje parametara u dijalog box-u, a ne sprovedete prethodno opisanu akciju
snimanja podataka u bazu konfiguracija, po izlasku iz ovog dijalog box-a aktiviranjem
komandnog polja OK, program e potovati postavljene parametre, ali pri ponovnom
pokretanju programa oni e biti trajno izgubljeni.
Zamena stila kotiranja svim entitetima koji koriste izabrani stil kotiranja.
Stil kotiranja koji se dodeljuje
Zatvorena lista iz koje se bira stil kotiranja koji e biti dodeljen svim
entitetima koji koriste selektovani stil kotiranja
318
Entitetima koji koriste stil kotiranja Uputstvo bie dodeljen stil kotiranja PBAB
Zameni
Ovo dugme postaje dostupno tek kada se iz liste Stil kotiranja koji se
dodeljuje izabere neki stil kotiranja. Njegovim aktiviranjem vri se zamena
stila kotiranja svim entitetima koji koriste stil kotiranja selektovan u tablici
Konfiguracija sa stilom kotiranja koji je izabran iz liste. Kako su ovo izmene
koje bitno utiu na crte, program e otvoriti novi dijalog sa detaljnim opisom
zahtevane zamene stila kotiranja i zahtevae njenu potvrdu.
U centralnom delu dijalog box-a su prikazani parametri pomou kojih se definie selektovani
stil kotiranja. Napomenuemo da e za razliite ArmCAD-ove entitete, izabrane iz zatvorene
liste Entitet, biti ponueni razliiti parametri.
319
Parametri pomou kojih se definiu stilovi kotiranja

Da biste imali bolji uvid u znaenje ponuenih parametara, u desnom delu dijalog box-a se
prikazuje izgled kota za trenutno stanje parametara selektovanog stila kotiranja.
ipka
Kada iz zatvorene liste Entitet za tekui postavite ArmCAD-ov entitet ipka, dijalog box
dobija sledei izgled:
Izgled dijalog box-a za definisanje stilova kotiranja ipke

U edit box-ovima, koji se nalaze u delu dijalog box-a Kota, se zadaju parametri koji definiu
sadraj teksta kote ipke. Parametri zadati u gornjem edit box-u definiu sadraj teksta kote
koji se ispisuje iznad kotne linije, dok parametri zadati u donjem edit box-u definiu sadraj
teksta kote koji se ispisuje ispod kotne linije.
320
Dijalog box-ovi za definisanje sadraja teksta kote

Aktiviranjem komandnih polja, koja se nalaze u produetku ovih edit box-ova, otvara se
padajui meni za izbor parametara koji se mogu prikazati u tekstu kote.
Padajui meni za izbor parametara koji se mogu prikazati u tekstu kote

U produetku simbola svakog parametra se ispisuje kratak opis, koji jasno ukazuje ta dati
parametar predstavlja u tekstu kote. Izbor eljenog parametra se vri klikom mia i tada
program zatvara padajui meni, a selektovani parametar postavlja u odgovarajui edit box.
Sve ove parametre moete da zadate i direktno u edit box-u, unoenjem njihovog simbola
pomou tastature. Pomou tastature takoe moete u edit box-u da unosite i proizvoljan tekst.
Ova mogunost programa se najee koristi za opis odreenog podatka u tekstu kote.
Jednostavan primer je ispisivanje duine ipke u tekstu kote. Ako u edit box-u postavite simbol
koji predstavlja duinu ipke %L, u tekstu kote bie ispisana samo duina ipke (na pr. 192),
ali ako u edit box-u unesete L=%L, u tekste kote e pisati L=192, tako da u svakom
trenutku znate ta prikazana vrednost predstavlja.
321
Unoenjem teksta L= u edit box, opisano je znaenje parametra %L

U delu dijalog box-a Kota spirale se zadaju parametri koji definiu sadraj teksta kote
spiralne uzengije. Zadavanje ovih parametra se vri na isti nain kao i zadavanje parametara
koji definiu sadraj teksta kote ipke.
Program po Default-u u tekstu kote ipki koje se postavljaju u obe zone ispisuje simbol .
Zadavanjem nekog drugog simbola, ili proizvoljnog teksta, u edit box-u Oznaka za
obostrano (), imate mogunost da ovaj simbol promenite.
Edit box Oznaka za obostrano ()

U delu dijalog box-a Format za duinu ipke se definie izgled podatka o duini ipke u
tekstu kote. Iz zatvorene liste se biraju jedinice (m, cm, mm, ...) u kojima e podatak o duini
ipke biti prikazan, dok se pomou check box-a, koji se nalazi u njenom produetku, odreuje
da li e se oznaka izabranih jedinica ispisivati iza podatka o duini. U edit box-u se zadaje broj
decimala sa kojim e podatak o duini ipke biti prikazan u tekstu kote.
322
Deo dijalog box-a za definisanje formata duine ipke

Kada se pri kotiranju ipki (vidi poglavlje 6.1), zadatom kotnom linijom presee vie instanci
iste pozicije, od programa se moe zahtevati da za sve instance iste pozicije kreira kote u
jednom redu. Pomou check box-a Spajanje kota se definie izgled ovako kreirane kote.
Naime, kada je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, program e za svaku preseenu
instancu kreirati zasebnu kotu.
Izgled kote kada je check box Spajanje kota iskljuen

Ako je check box Spajanje kota postavljen na ukljueno stanje, program e kote svih
preseenih instanci iste pozicije spojitu u jednu, zajedniku kotu.
323
Izgled kote kada je check box Spajanje kota ukljuen

Serija u osnovi
Kada iz zatvorene liste Entitet za tekui postavite ArmCAD-ov entitet Serija u osnovi, za
promenu postaju dostupni parametri pomou kojih se definiu stilovi kotiranja serija u osnovi.
Napomenuemo da se isti stilovi kotiranja koriste i za konstantne i za promenljive serije u
osnovi.
Izgled dijalog box-a za definisanje stilova kotiranja serija u osnovi

Nain rada sa ponuenim parametrima je isti kao i sa parametrima za definisanje stilova
kotiranja ArmCAD-ovog entiteta ipka. Jedina bitna razlika je postojanje komandnog polja
Stil oznaavanja.
324
Komandno polje Stil oznaavanja

Aktiviranjem ovog komandnog polja, za promenu postaju dostupni parametri pomou kojih se
definie izgled serije, linije serije, kao i nain njenog povezivanja sa kotama i meukotama za
selektovani stil kotiranja iz liste.
Parametri za definisanje stila oznaavanja serije u osnovi

Prikazani parametri u dijalog box-u imaju sledeu namenu i znaenje:
-
Pomou check box-a Prikaz simbola ipke se odreuje da li e simbol ipke od koje je
kreirana serija biti prikazan na crteu
Pomou check box-a Povezana kota se definie izgled kote na crteu. Kada je ovaj check
box iskljuen na crteu se ispisuje samo tekst kote, bez kotne linije, a kada je ukljuen
iscrtava se i kotna linija.
Kada se check box Meukota postavi na ukljueno stanje, za promenu postaju dostupni
parametri kojima se definie postavljanje meukota:
325
-
Pomou check box-a Povezana meukota se definie izgled meukote na crteu. Kada
je ovaj check box iskljuen na crteu se ispisuje samo tekst meukote, bez kotne linije, a
kada je ukljuen iscrtava se i kotna linija.
Izborom jednog od ponuenih radio button-a se definie kada se postavlja meukota:
Uvek meukota se uvek postavlja

Samo za vie segmenata meukota se postavlja samo kod viesegmentnih serija
Samo za jedan segment meukota se postavlja samo kod jednosegmentnih
serija
Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Riblja kost, program e du linije serije na
zadatom rastojanju izmeu ipki postaviti simbole koji jasno ukazuju na poloaj svake od
ipki unutar serije. Izborom jednog od ponuenih radio button-a se definie nain
povezivanja ovih simbola sa linijom serije.
Bez iega oznaka za vezu se ne postavlja

Sa crticama simboli ipki i linija serije se povezuju kosim crticama
Sa kruiima simboli ipki i linija serije se povezuju kruiima
Prikaz simbola ipke na krajevima

Check box ije stanje odreuje da li e se na krajevima serije prikazati simboli ipke od koje
je serija napravljena.
Na slian nain se definiu stilovi kotiranja i za ostale ArmCAD-ove entitete, tako da ih ovde
neemo sve pojedinano objanjavati. Ukoliko vam znaenje nekog parametra ne bude jasno,
promenite njegovo stanje, a na osnovu promene izgleda kote, koji je prikazan u desnom delu
dijalog box-a, lako ete protumaiti njegovo znaenje.
11.3
Propisi
Izborom naredbe Propisi, iz padajueg menija ArmCAD Podeavanja ili
klikom mia na ikonu

svom radu.
, otvara se dijalog box za definisanje propisa koje program koristi u
Izgled dijalog box-a za definisanje propisa
326
U levom delu dijalog box-a je prikazana lista sa svim propisima koji se trenutno nalaze u bazi.
Prvi propis u listi je tekui propis i ispred njegovog naziva je postavljen simbol
Tekui propis
Komandno polje Dodaj tekui u bazu e biti aktivno samo kada je selektovan tekui propis,
a njegovim aktiviranjem se u bazu ubacuje novi propis koji ima isto ime i parametre kao i
tekui. Na ovaj nain moete u bazu da ubacite propis koji je uitan sa crteom ili da snimite
promenu parametara tekueg propisa.
Pomou komandnog polja Dodaj tekui u bazu,

u bazu je ubaena kopija tekueg propisa
Promena tekueg propisa se vri aktiviranjem komandnog polja Postavi za tekui. Ovo
komandno polje je aktivno kada se iz liste selektuje bilo koji propis izuzev tekueg.
327
Za tekui je postavljen propis SNIP

Dodavanje novog propisa u bazu se odvija aktiviranjem komandnog polja
Dodaj. Ako je
check box Sa kopiranjem postavljen na ukljueno stanje, u bazu se dodaje kopija propisa
koji je bio selektovan u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja.

Dodaj, u bazu je ubaena
kopija propisa SNIP
Ako je check box Sa kopiranjem postavljen na iskljueno stanje, u bazu se ubacuje propis
kome program po default-u dodeljuje naziv Novi propis.
328

Dodaj, u listu je ubaen
Novi propis
Novi propis je potpuno prazan, tako da je neophodno da mu sami zadate sve potrebne
parametre. Ukoliko neki od parametara nisu zadati, program e pri aktiviranju komandnog
polja OK izdati odgovarajue obavetenje.
Naziv dodatog, kao i bilo kog drugog propisa u listi, moe se promeniti tako to se prvo miem
obelei polje u koloni Naziv, a zatim se sa tastature unese eljeni naziv.
Za uklanjanje selektovanog propisa iz baze je predvieno komandno polje
da je ova naredba destruktivna, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Brii. Obzirom
Potvrdan odgovor e dovesti do brisanja selektovanog propisa, dok e negativan odgovor

Napomenuemo da brisanje tekueg propisa nije dozvoljeno, odnosno kada se on selektuje
komandno polje
Brii postaje neaktivno.
Komandna polja
Gore i
propisa i pomou njih se trenutno selektovanom propisu vri promena poloaja u listi na gore,
odnosno na dole.
Aktiviranjem komandnog polja elik za armiranje, otvara se novi dijalog box u kome imate
mogunost, da za propis koji je bio selektovan u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja,
definiete vrste elika koje ete koristiti pri crtanju armature.
329
Izgled dijalog box-a za definisanje vrsta elika

U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim do tada definisanim vrstama elika za
selektovani propis. U koloni Naziv se prikazuje naziv vrste elika, u koloni v [MN/m2]
granica razvlaenja elika, a u koloni Oznaka u koti oznaka vrste elika koja e biti
prikazana u tekstu kote.
Pomou check box-a, koji se nalazi u koloni Kuka, definie se default stanje na krajevima
ipke za tu vrstu elika. Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, program e pri
crtanju ipke od date vrste elika, automatski da postavi kuke na njenim krajevima.
Check box za definisanje default stanja na

krajevima ipke
U edit box-u Oznaka za uzengiju se zadaje oznaka koju e program prikazati u tekstu kote
uzengije i ona je ista za sve vrste elika.
Dodavanje nove vrste elika se odvija aktiviranjem komandnog polja
Dodaj. Ukoliko je
check box Sa kopiranjem postavljen na ukljueno stanje, u listu se dodaje kopija vrste
elika koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja.
330

Dodaj, u listu je
ubaena kopija vrste elika GA
Obzirom da imena vrsta elika moraju biti jedinstvena, program ime kopije kreira tako to
imenu selektovane vrste elika dodaje prvi slobodan redni broj. Svi ostali podaci u ovom
dijalog box-u, kao i pravila za oblikovanje armature i duine sidrenja, za ove dve vrste elika
su potpuno isti. Promenom eljenih podataka, za iskopiranu vrstu elika, veoma lako moete
kreirati novu vrstu elika koja ima sline podatke sa ve postojeom vrstom elika.
Ukoliko je check box Sa kopiranjem postavljen na iskljueno stanje, program u listu ubacuje
novi red, odmah ispod vrste elika koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja komandnog
polja
Dodaj.

Dodaj, u listu je
ubaen novi red
Za ovako dodatu vrstu elika morate sami da zadate sve potrebne podatke, kako u ovom
dijalog box-u, tako i u dijalog box-ovima za definisanje pravila za oblikovanje armature i za
definisanje duina sidrenja, koji e naknadno biti objanjeni. Ukoliko ne zadate sve potrebne
podatke za kreiranu vrstu elika, program e pri aktiviranju komandnog polja OK izdati
odgovarajue obavetenje. Ovaj nain dodavanja se koristi kada se kreira potpuno nova vrsta
elika.
Naziv vrste elika, v [MN/m2] i oznaka u koti se unose direktno u list box-u, tako to se prvo
miem obelei polje u odgovarajuoj koloni, a zatim se sa tastature unese eljeni tekst. Na isti
331
nain se mogu promeniti ovi parametri za bilo koju vrstu elika koja se nalazi u listi, dok se
stanje check box-a u koloni Kuka menja jednostavnim klikom mia.
Uklanjanje selektovane vrste elika iz liste se vri aktiviranjem komandnog polja
Brii.
Komandna polja
Gore i
Dole e biti aktivna ako se u listi nalazi vie od jedne vrste
elika i pomou njih se trenutno selektovanoj vrsti elika vri promena poloaja u listi na gore,
odnosno na dole.
Aktiviranjem komandnog polja OK, program zatvara tekui dijalog box, a sadraj ovako
ureene liste pridruuje selektovanom propisu, dok se izborom komandnog polja Cancel sve
zadate promene u ovom dijalog box-u ponitavaju.
Aktiviranjem komandnog polja Oblikovanje armature otvara se novi dijalog box, u kome
imate mogunost da za svaku vrstu elika selektovanog propisa definiete prenike i pravila za
povijanje armature.
Komandno polje Oblikovanje armature
332
Izgled dijalog box-a u kome se definiu pravila za oblikovanja armature

U gornjem delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim do tada definisanim prenicima armature,
za tekuu vrstu elika selektovanog propisa. Naziv prethodno selektovanog propisa je prikazan
u levom gornjem uglu dijalog box-a, dok se tekua vrsta elika moe promeniti izborom iz
zatvorene liste Tip armature. U ovoj listi se nalaze nazivi svih vrsta elika koje su definisane
u dijalog box-u elik za armiranje.
Zatvorena lista za izbor vrste elika

U koloni Naziv je prikazan naziv, koji e se pojaviti u zatvorenim listama za izbor prenika
armature u svim dijalog box-ovima u kojima je ovaj izbor predvien. U koloni [mm] je
prikazan prenik armature, a u koloni g [kg/m] masa armature po metru duine. Obzirom
333
da su pravila za povijanje obinih ipki i uzengija razliita za isti prenik armature, u listi je
jasno naznaeno koji se parametri odnose na obine ipke, a koji na uzengije i oni imaju
sledea znaenja:
ipke
1 []
Ugao povijanja kuka na krajevima podune armature.
L1 [cm]
Dodatna duina ipke potrebna za pravilno oblikovanje kuke na njenom kraju.
R1 [cm]
Prenik povijanja kuka na krajevima podune armature.
R2 [cm]
Prenik povijanja podune armature.
Uzengije
2 []
Ugao povijanja kuka na krajevima uzengija.
L2 [cm]
Dodatna duina ipke potrebna za pravilno oblikovanje kuke na kraju uzengije.
R3 [cm]
Prenik povijanja uzengije i kuka na njenim krajevima.
U levom delu dijalog box-a je prikazana slika sa primerom povijanja obine ipke i uzengije na
kojoj su svi navedeni parametri jasno obeleeni.
Dodavanje novog prenika armature u listu se vri aktiviranjem komandnog polja
Dodaj,
nakon ega se u listu, odmah ispod selektovanog prenika armature, dodaje prenik koji ima
iste parametre kao selektovani.

Dodaj, u listu je ubaena kopija
selektovanog prenika
Parametri dodatog, kao i bilo kog drugog prenika armature u listi se mogu promeniti, tako to
se prvo miem obelei polje parametra koji se menja, a zatim se sa tastature unese eljena
vrednost.
334

liste.
Brii se trenutno selektovani prenik armature uklanja iz
Komandna polja
Gore i
Dole e biti aktivna ako se u listi nalazi vie od jednog
prenika armature, i pomou njih se trenutno selektovanom preniku vri promena poloaja u
listi na gore, odnosno na dole.
Izborom komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box, a ovako ureenu listu
prenika armature pridruuje selektovanom propisu, dok se izborom komandnog polja
Cancel sve zadate promene u ovom dijalog box-u ponitavaju.
Aktiviranjem komandnog polja Sidrenje otvara se novi dijalog box, u kome imate mogunost
da za svaku vrstu elika selektovanog propisa, definiete tipove i duine sidrenja.
Komandno polje Sidrenje
Izgled dijalog box-a za definisanje duina sidrenja

Izborom iz zatvorene liste elik se za tekuu moe postaviti bilo koja ranije definisana vrsta
armature selektovanog propisa. Naziv selektovanog propisa je prikazan u levom gornjem uglu
dijalog box-a.
335
Zatvorena lista za izbor vrste elika

definisanih tipova sidrenja za tekuu vrstu elika.
Zatvorena lista za izbor tipa sidrenja

U levom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim prenicima armature koji su prethodno
definisani za tekuu vrstu elika. U koloni ls1[cm] se prikazuju duine sidrenja zategnute, a
u koloni ls2[cm] duine sidrenja pritisnute armature za izabrani tip sidrenja. Promena duine
sidrenja se vri direktno u list box-u, tako to se miem obelei polje sa duinom sidrenja koja
se menja, a zatim se sa tastature unese nova vrednost.
Ako je check box Razdvojiti duine za sidrenje od duina za nastavljanje postavljen na
iskljueno stanje, pri sidrenju i nastavljanju armature se koriste iste duine, ls1 za zategnutu,
a ls2 za pritisnutu armaturu. Meutim, ako se ovaj check box postavi na ukljueno stanje u
dijalogu se pojavljuju dva nova prekidaa, pomou kojih se posebno zadaju podaci za duine
sidrenja, a posebno za duine nastavljanja armature.
336
Prekidai za razdvajanje duina sidrenja od duina za nastavljanje

Zadavanje duina sidrenja (ls1, ls2)
Ako je ukljuen ovaj prekida dijalog ne menja svoj izgled i u njemu se na ve
opisani nain zadaju duine sidrenja (ls1, ls2) svim prenicima armature.
Zadavanje duina nastavljanja (ls3, ls4)
Ako se ukljui ovaj prekida kolona ls1[cm] postaje ls3[cm], a kolona
ls2[cm] postaje ls4[cm]. U ovim kolonama se sada svakom preniku
armature, na ve opisani nain, zadaju duine koje e se koristiti pri
nastavljanju armature.
Kolone u kojima se zadaju duine nastavljanja ls3 i ls4

Ovako zadate duine nastavljanja ls3 i ls4 e se pojavljivati u dijalozima svih naredbi koje se
koriste za nastavljanje armature, dok e se u naredbama za sidrenje armature pojavljivati
duine koje su zadate u kolonama ls1 i ls2, dok je ukljuen prekida Zadavanje duina
sidrenja.
Za kreiranje novog tipa sidrenja, predvieno je komandno polje
ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dodaj. Nakon aktiviranja
337
Izgled dijalog box-a za dodavanje

tipa sidrenja
U edit boxu Naziv se zadaje naziv tipa sidrenja koji se kreira.
Edit box za definisanje naziva tipa

sidrenja koji se kreira
Kada se check box Sa kopiranjem postavi na ukljueno stanje, program e kreirati novi tip
sidrenja sa podacima koji su isti kao i podaci tipa sidrenja koji je bio tekui u trenutku
aktiviranja komandnog polja
Dodaj. U suprotnom, ako je ovaj check box postavljen na
iskljueno stanje, za duine sidrenja tipa sidrenja koji se kreira program e postaviti nule.
Check box pomou koga se kopira

sadraj tekueg tipa sidrenja
Kada se check box Dodati na kraj liste postavi na ukljueno stanje, program e novi tip
sidrenja ubaciti na kraj liste. U suprotnom, ako je ovaj check box postavljen na iskljueno
stanje, program e novi tip sidrenja ubaciti u listu neposredno iza tipa sidrenja koji je bio
tekui u trenutku aktiviranja komandnog polja
Dodaj.
338
Check box pomou koga se odreuje

poloaj novog tipa sidrenja u listi
Aktiviranjem komandnog polja OK se novi tip sidrenja ubacuje u listu i automatski postavlja
za tekui.
Dodaj, u listu je ubaen novi tip sidrenja Primer
Sada je jo potrebno da za dodati tip sidrenja zadate duine sidrenja ls1 i ls2, ime e
njegovo kreiranje biti zavreno.
Brii se vri brisanje tipa sidrenja koji je postavljen za tekui.
Znai, tip sidrenja koji elite trajno da uklonite iz liste, prvo morate da postavite za tekui, a
zatim da aktivirate komandno polje
Brii. Kako je ovo destruktivna akcija, program e
izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do brisanja tekueg tipa sidrenja, dok e negativan odgovor
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box, a ovako ureenu listu
tipova sidrenja pridruuje selektovanom propisu, dok se izborom komandnog polja Cancel
sve zadate promene u ovom dijalog box-u ponitavaju.
339
Podaci plana seenja - Dugme ijim se aktiviranjem otvara dijalog za definisanje plana
seenja ipki. U njemu se svim armaturama selektovanog propisa iz liste mogu zadati nabavne
duine.
Komandno polje
Podaci plana seenja
Izgled dijalog box-a za definisanje plana seenja ipki

Rad sa ovim dijalog box-om je gotovo isti kao kod naredbe Podaci plana seenja ipki (vidi
poglavlje 11.7), pa ga ovde neemo detaljno objanjavati.
Ako promenite bilo koji podatak propisu koji ima isto ime kao tekui, ili tekuem propisu, u listi
e se pored njegovog naziva pojaviti simbol (*) koji oznaava da ova dva propisa imaju
razliite podatke.
340
Simbol koji oznaava da tekui i istoimeni propis u listi

imaju razliite podatke
Obzirom da svaki propis sadri veliku koliinu podataka, utvrivanje razlika izmeu tekueg
propisa i nekog propisa iz liste bi bilo veoma komplikovano. Iz tog razloga je predvieno
komandno polje Poreenje sa tekuim, ijim se aktiviranjem vri poreenje selektovanog i
tekueg propisa, a utvrene razlike se prikazuju u dijalog box-u sledeeg izgleda:
Dijalog box koji se otvara aktiviranjem komandnog polja

Poreenje sa tekuim
U levoj koloni se prikazuju podaci tekueg (u prvom redu ove kolone, pored imena propisa pie
(tekui propis)), a u desnoj koloni podaci selektovanog propisa. Da biste stekli bolji uvid u
znaenje prikazanih podataka, oni su obeleeni razliitim bojama:
-
Podaci obeleeni utom bojom se nalaze u oba propisa, ali imaju razliite vrednosti.
Podaci obeleeni zelenom bojom se nalaze samo u tekuem propisu, tako da se prikazuju
samo u levoj koloni.
Podaci obeleeni crvenom bojom se nalaze samo u selektovanom propisu, tako da se

prikazuju samo u desnoj koloni.
Napomenuemo da se podaci koji su isti za oba propisa ne prikazuju u ovom dijalog box-u.
341
Ova mogunost programa se najee koristi u sluajevima kada se sa crteom uita propis
koji ima isto ime kao postojei propis u bazi, ali ima razliite podatke. Aktiviranjem komandnog
polja Poreenje sa tekuim, lako moete da utvrdite razlike izmeu ova dva propisa. Takoe,
kada promenite podatke nekom propisu, pomou ove naredbe lako moete da utvrdite da li ste
dobro uneli sve eljene izmene. Napomenuemo da je u ovom sluaju neophodno, da pre
menjanja podataka, dati propis postavite za tekui.
Izborom komandnog polja OK, dijalog box se zatvara uz prihvatanje svih unetih promena. To
konkretno znai da e program u sluaju promene nekih parametara tekueg propisa, svu
postojeu armaturu na crteu pre-mapirati i oblikovati u skladu sa novim parametrima, koje e
potovati i u okviru naredbi za postavljanje novih pozicija armature.
U sluaju da na crteu postoji armatura, a u okviru naredbe Propisi promenite tekui propis i
aktivirate komandno polje OK, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za usaglaavanje

propisa
U levoj koloni su prikazane vrste elika propisa sa kojim je postavljena armatura na crteu,
dok su u desnoj koloni prikazane vrste elika tekueg propisa u koje se konvertuje armatura
koja je na crteu postavljena sa vrstom elika prikazanom u levoj koloni. Nazivi ovih propisa su
prikazani u prvom redu tabele. Izbor eljene vrste elika tekueg propisa, se vri iz zatvorenih
listi, koje se nalaze sa desne strane svakog reda prikazane tabele.
Zatvorene liste za izbor vrste elika

tekueg propisa
342
Pri promeni propisa, moe se desiti da izabrana vrsta elika tekueg propisa, nema sve
prenike armature koje ima odgovarajua vrsta elika propisa sa kojim je armatura
postavljena na crte. Iz tog razloga, u delu dijalog box-a Pravilo za oblikovanje armature,
se nalaze radio button-i pomou kojih se definie na koji e nain program vriti izbor prenika
armature.
Radio button-i za definisanje naina

izbora prenika armature
Kada izaberete radio button Prvi vei, sve ipke datog prenika bie iscrtane sa istim
prenikom izabrane vrste elika, ukoliko postoji, odnosno sa prvim veim prenikom ako isti ne
postoji.
Kada izaberete radio button Najsliniji, sve ipke datog prenika bie iscrtane sa istim
prenikom izabrane vrste elika, ukoliko postoji, odnosno sa najbliim, veim ili manjim,
prenikom ako isti ne postoji.
Izborom komandnog polja OK, program e zavriti naredbu, a svu postojeu armaturu na
crteu e pre-mapirati i oblikovati u skladu sa zadatim parametrima, koje e potovati i u
okviru naredbi za postavljanje novih pozicija armature.
343
11.4
Funkcionalnost
Pomou naredbe Funkcionalnost imate mogunost da nain funkcionisanja

programa prilagodite svojim potrebama. Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Funkcionalnost

Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan
putem stabla. Na ovaj nain se, isti prostor u dijalog box-u, koristi za unos razliitih grupa
podataka. U levom delu dijalog box-a je prikazano stablo sa nazivima grana koji jasno ukazuju
na koje se naredbe odnose parametri prikazani u desnom delu dijalog box-a. Promena tekue
grane se vri klikom mia preko njenog naziva, pri emu se menja i sadraj desnog dela
dijalog box-a.
Generalno
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv Generalno

U delu dijalog box-a Izbor jezika, nalaze se dve zatvorene liste iz kojih moete odabrati
jedan od programom predvienih jezika. Iz zatvorene liste Jezik aplikacije, vri se izbor
344
jezika koji e program koristiti pri samom radu. Znai, samo okruenje programa e biti na
odabranom jeziku. Koji e sve jezici biti podrani u ovoj listi, zavisi iskljuivo od licence
kupljenog programa.
Zatvorena lista za izbor jezika aplikacije

Nakon promene jezika aplikacije, i aktiviranjem komandnog polja OK, program e izdati
odgovrajue obavetenje.
Iz sadraja prikazane poruke, jasno se vidi da je za prihvatanje novog jezika, neophodno da

prvo izaete iz programa i da ga potom ponovo pokrenete.
Kako Vam se u praksi moe desiti i sluaj da projekat radite za inostrano trite, to bi svakako
bilo dobro da i projektna dokumentacija bude na datom jeziku. Izborom eljenog jezika, iz
zatvorene liste Jezik izvetaja, svi nadalje generisani izvetaji bie ispisivani na odabranom
jeziku. U ovoj listi nema ogranienja po pitanju kupljene licence, te e na raspolaganju uvek
biti svi programom predvieni jezici.
345
Zatvorena lista za izbor jezika izvetaja

Ako je check box Otvoriti dijalog za razmeru postavljen na ukljueno stanje, program e
pri svakom otvaranju novog crtea, automatski otvoriti isti dijalog box koji bi se otvorio pri
izboru naredbe Razmera (vidi poglavlje 11.5). U suprotnom, ako je ovaj check box
postavljen na iskljueno stanje, program e otvoriti novi crte sa default podacima za
razmeru (1:50) i jedinice (cm).
Check box za definisanje ponaanja programa pri otvaranju novog crtea

Upozorenje ako koordinate prekorauju opseg od:
Kada se ovaj check box postavi na ukljueno stanje za promenu postaje dostupno edit polje sa
njegove desne strane. U ovom edit polju se zadaje granina vrednost koordinata u AutoCADovim jedinicama. Ukoliko se neki entitet postavi na koordinatama koje su vee od zadate
vrednosti program prikazuje odgovarajue upozorenje.
346
to su koordinate na kojima se crta vee, tanost geometrijskih operacija je manja, pa je za
preporuku da se crtanje sprovodi to je blie mogue koordinatnom poetku.
Kada je check box Prikaz tultipova entiteta postavljen na ukljueno stanje, a pokaziva
mia dovedete iznad bilo kog ArmCAD-ovog entiteta na crteu, program e prikazati tultip sa
sadrajem koji je isti kao i sadraj teksta kote, koja bi bila postavljena za dati entitet sa
tekuim stilom kotiranja.
Prikaz tultipa ipke

Pomou check box-a Viesegmentna kota se odreuje da li e se armatura kotirati sa
standardnom kotom, ija kotna linija ima samo jedan segment, ili sa kotom ija kotna linija
moe imati proizvoljan broj segmenata. Oba naina su detaljno objanjena u poglavlju 6.1
Kotiranje ipki.
Check box za definisanje broja segmenata kotne linije

Zasebni poslednje korieni stilovi za uzengije
Pri postavljanju i kotiranju entiteta program pamti koji je stil kotiranja poslednji korien i
postavlja ga za podrazumevani pri ponovnom pozivanju naredbi za postavljanje i kotiranje tog
entiteta. Kada je ovaj check box ukljuen za entitet ipka se pamte dva podrazumevana stila
kotiranja, jedan za uzengije, a drugi za sve ostale ipke.
347
DirectX9 (podrka za rad na sekundarnom monitoru)
Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje omoguava se rad sa programom na dva
monitora.
ipka
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv ipka

Ako je check box Izdati upozorenje kada se napravi pozicija koja ve postoji, koji se
nalazi u delu dijalog box-a ipka, postavljen na ukljueno stanje, pri kreiranju nove pozicije
armature pomou naredbi Proizvoljna ili Tipska, program vri poreenje geometrije kreirane
i ve postojeih pozicija. U sluaju da je geometrija kreirane pozicije potpuno ista kao i
geometrijom neke postojee pozicije, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izborom potvrdnog odgovora ipka se pridruuje postojeoj poziciji, kao njena instanca na
crteu, dok se izborom negativnog odgovora kreira nova pozicija armature.
Ako je check box Izdati upozorenje kada se napravi pozicija koja ve postoji iskljuen, kreira
se nova pozicija armature bez poreenja geometrije.
Pomou parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a Kota, se definie nain kotiranja
ipki. Kada je check box Ui u proceduru kotiranja postavljen na ukljueno stanje,
program pri kreiranju novih pozicija armature (naredbe Proizvoljna i Tipska), kao i pri
postavljanju instanci postojeih pozicija (naredbe Postojea i Reprezent), automatski ulazi u
proceduru njihovog kotiranja. Pomou radio button-a, koji se nalaze ispod ovog check box-a,
se vri izbor jednog od dva programom predviena naina kotiranja. Kada je selektovan radio
button Izbor 3 take, procedura kotiranja se odvija zadavanjem poetne take kote, pozicije
teksta i ugla teksta kote. Kada je selektovan radio button Izbor 2 take, procedura kotiranja
se odvija zadavanjem pozicije teksta i ugla teksta kote, a program na osnovu zadate pozicije
teksta odreuje i poetnu taku kote. Nain odreivanja poetne take kote se definie
izborom jednog od ponuenih radio button-a. Kada je izabran radio button kao najblia
taka, program za poetnu taku kote usvaja taku sa ipke koja je najblia zadatoj poziciji
teksta. Ako je izabran radio button kao ortogonalna taka, program e taku koja odreuje
348
poziciju teksta povezati sa ipkom ortogonalnom kotnom linijom, a u sluaju da to nije mogue
za poetnu taku kote e usvojiti taku sa ipke koja je najblia zadatoj poziciji teksta.
Postavljanjem check box-a Ui u proceduru kotiranja spirale na ukljueno stanje, od
programa se zahteva da pri postavljanju spiralne uzengije na crte automatski pokrene
proceduru njenog kotiranja.
Pomou radio button-a, koji se nalaze u delu dijalog box-a Viestruka kota, definie se
nain kotiranja vie instanci iste pozicije koje su preseene zadatom kotnom linijom naredbe
Kota (vidi poglavlje 6.1). Naime, kada je izabran radio button U jednom redu, program e
kote svih preseenih instanci postaviti u jednom redu, a kada je izabran radio button U vie
redova, program e za svaku instancu kreirati kotu u posebnom redu, kao da se radi o
instancama razliitih pozicija.
Serija u osnovi
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv Serija u osnovi

Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Kota, imaju isto znaenje kao i istoimeni
parametri koji se prikazuju kada je selektovan naziv ipka, tako da ih ovde neemo ponovo
objanjavati.
Kada se kreira serija u osnovi program za zadati broj komada ipki unutar tekueg segmenta
n=, rauna razmak izmeu ipki i prikazuje ga u edit box-u e= (vidi poglavlje 4.1).
Zadavanjem vrednosti u edit box-u Razmak izmeu ipki zaokruiti na, program dobijeni
razmak e= zaokruuje na najbliu vrednost koja je deljiva sa zadatom vrednou u ovom edit
box-u. Ovako zaokruena vrednost razmaka izmeu ipki se prikazuje u tekstu kote serije.
Napomenuemo da se razmak izmeu ipki koji je unet direktno u edit box-u e= nee
zaokruivati.
Kada se selektuje konstantna serija u osnovi, pomeranjem postavljenih grip-ova mogu da joj
se menjaju razliiti parametri (vidi poglavlje 4.1). Meutim, kada se check box Gripovanje
geometrije pozicije postavi na ukljueno stanje, pri selektovanju serije program postavlja
grip-ove samo na simbol ipke i njihovim pomeranjem se menja geometrija pozicije od koje
je kreirana serija. Isti efekat bi se dobio i kada bi se pomou naredbe Postojea na crte
postavila nova instanca date pozicije, a zatim joj se promenila geometrija pomeranjem gripova.
349
Gripovanje geometrije pozicije - iskljueno
Gripovanje geometrije pozicije - ukljueno
Znaenje parametara koji se prikazuju u dijalog box-u kada se selektuju nazivi Serija u
podunom preseku i Serija u poprenom preseku, je isto kao i znaenje prethodno
objanjenih parametara. Napomenuemo samo da je vrednost u edit box-u Razmak izmeu
ipki zaokruiti na ista za sve tipove serija. Naime, promena ove vrednosti dok je selektovan
jedan tip serija, e dovesti do njene promene i za ostale tipove serija.
Popreni presek
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv Popreni presek

Kada je check box Kotirati i uzengije postavljen na ukljueno stanje, program e pri
postavljanju ipki u poprenom preseku pomou naredbi Ceo presek i Vaenje preseka,
automatski ui u proceduru kotiranja uzengije.
U edit box-u Tolerancija za vaenje preseka, se u procentima od h zadaje tolerancija
koju program koristi za korekciju poloaja preseenih ipki podune armature kod naredbe
Vaenje preseka (vidi poglavlje 5.4). Kada se ipke podune armature nalaze unutar
gabarita serije, za vrednost h program usvaja visinu segmenta uzengije koji one presecaju, a
u sluaju da se preseene ipke podune armature nalaze van gabarita serije, program za
vrednost h uzima visinu serije uzengija. Napomenuemo da se za visinu varijabilne serije
usvaja visina uzengije koja je najblia zadatoj liniji preseka.
350
Kada je check box Postavljanje simbola preseka ukljuen, program po zavretku
postavljanja poprenog preseka na crte automatski ulazi u proceduru postavljanja simbola
preseka (vidi poglavlje 5.4)
Mrea
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv Mrea

Kada je check box Izdati upozorenje kada se napravi pozicija koja ve postoji
postavljen na ukljueno stanje, program pri kreiranju nove pozicije mrea, pomou naredbi
Pojedinano postavljanje i Serija mrea, vri njeno poreenje sa postojeim pozicijama. Ako
kreirana pozicija ima iste podatke kao i neka od postojeih pozicija, otvorie se dijalog box
sledeeg izgleda:
Izborom potvrdnog odgovora, mrea se pridruuje postojeoj poziciji, dok se izborom

negativnog odgovora kreira nova pozicija mrea, sa rednim brojem koji je zadat u dijalog boxu naredbe kojom je kreirana.
Optimalniji ali sporiji algoritam za plan seenja
Kada je ovaj check box ukljuen program pri kreiranju plana seenja mrea uklapanje paria
vri sa njihovom pravom geometrijom. Ako je check box iskljuen uklapanje se vri gabaritno svako pare mrea se zamenjuje sa najmanjim pravougaonikom u koji moe stati, a zatim se
uklapaju ti pravougaonici.
351
Mrea u poprenom preseku
Izgled dijalog box-a za selektovani naziv Mrea u poprenom preseku

Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Kota imaju isto znaenje kao i istoimeni
parametri koji se prikazuju kada je selektovan naziv ipka, tako da ih ovde neemo ponovo
objanjavati.
Izvetaj
Izgled dijaloga za selektovani naziv Izvetaj

Ispis oplate na novoj stranici
Kada je ovaj check box ukljuen izvetaji koji se kreiraju po oplatama (na primer specifikacija
ipki) se pri tampanju razdvajaju, tako da za svaku oplatu poinju na novoj stranici.
Obeleavanje neusaglaenih tabela na crteu
Ako je ovaj check box ukljuen, a na crte su izvezene tablice izvetaja, program e
proveravati sve izmene koje se vre nad crteom i ako neka od njih utie na izvetaj preko
svake tabele e ispisati poruku Neusaglaeno. Takve tabele treba obrisati sa crtea, ponovo
kreirati izvetaj i postaviti na crte nove tabele.
352
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box uz prihvatanje zadatih
promena, to konkretno znai da e program u daljem radu potovati sve parametre zadate u
okviru ove naredbe.
11.5
Podeavanje razmere crtea (RAZMERA)

Izborom naredbe Razmera, iz padajueg menija ArmCAD Podeavanja ili
klikom mia na ikonu
, otvara se dijalog box za definisanje razmere na crteu.
Obzirom da se veliina tekstova u kotama ArmCAD-ovih entiteta zadaje u milimetrima na

hartiji, potrebno je uneti i razmeru u kojoj e crte biti prenet na hartiju. Ova razmera se unosi
u levom delu dijalog box-a, koji se zove Razmera, zadavanjem vrednosti u edit box sa
tastature ili izborom iz zatvorene liste neke od programom definisanih razmera. Zadavanjem
eljene razmere u kojoj e crte biti prenet na hartiju, program e prepraviti veliinu svih kota
ArmCAD-ovih entiteta, tako da njihova veliina u crtakim jedinicama odgovara zadatoj
veliini u milimetrima na hartiji.
U desnom delu dijalog box-a, koji se zove AutoCAD-ova jedinica, se nalazi zatvorena lista
iz koje se vri izbor jedinica duine (m,cm,mm,...) i edit box u koji se unosi vrednost koja
definie koliko e izabranih jedinica da predstavlja jedna AutoCAD-ova jedinica (ACU) na
crteu. Na ovaj nain se uspostavlja veza izmeu bezdimenzionih crtakih AutoCAD-ovih
jedinica i stvarnih duina ArmCAD-ovih entiteta.
Svi AutoCAD-ovi entiteti (pa samim tim i ArmCAD-ovi) svoju geometriju pamte i izraavaju
preko AutoCAD-ovih jedinica (ACU). To je bezdimenziona veliina i moe predstavljati bilo
koju duinu. Sa druge strane, ArmCAD-ovi entiteti (ipke, serije, mree...) su konkretni
objekti koji moraju imati stvarne dimenzije.
Razmeru koju zadate na poetku rada moete da promenite u bilo kom trenutku pomou
naredbe Razmera i to e uticati samo na iscrtavanje tekstova. Meutim, promenu podataka o
fizikoj duini AutoCAD-ove jedinice u principu treba izbegavati u toku rada. Ukoliko na crteu
postoje neki ArmCAD-ovi entiteti, njihove dimenzije u AutoCAD-ovim jedinicama nee biti
promenjene jedino e se promeniti nain na koji se ACU jedinica pretvara u fiziku duinu.
Primer: Ako je 1ACU=1cm i ako je na crteu nacrtana ipka duine 200 cm (onda je njena
duina 200 ACU). Kada se u komandi razmera promeni da je 1ACU=1mm tada e ta ista ipka
imati i dalje 200 ACU ali e tada njena fizika duina biti 200 mm.
Iz ovoga se vidi da komanda moe biti destruktivna ukoliko se primenjuje kada crte ve
sadri neke ArmCAD-ove entitete i da je zato bitno da pre poetka rada pravilno definiete
fiziku duinu jedne AutoCAD-ove jedinice.
Napomenuemo jo da e se dijalog box za definisanje razmere otvara automatski pri svakom
otvaranju novog crtea ali se ovo ponaanje moe promeniti pomou naredbe Funkcionalnost.
(videti poglavlje 11.4)
353
11.6
Definisanje naina prikaza ipki na crteu

(IZGLED ENTITETA)
Kako se sve ipke na crteu standardno iscrtavaju tankim linijama koje

predstavljaju njihove osovine, to se njihova debljina pri tampi odreuje pomou AutoCADove naredbe Plot, definisanjem debljine svih linija na crteu koje se prikazuju datom bojom.
Na ovaj nain e sve pozicije armature na hartiji imati istu debljinu, bez obzira na njihov
stvaran prenik. Pomou naredbe Izgled entiteta, imate mogunost da selektovane ipke
prikaete na crteu sa njihovom realnom debljinom (debljinom koja odgovara njihovom
preniku). Takoe, pomou ove naredbe moete da utiete na nain iscrtavanja prelomnih
taaka ipki, kao i na nain prikazivanja serija u osnovi.
Izborom naredbe Izgled entiteta, iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu
, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete sve entitete kojima elite da
promenite nain prikaza na ekranu.
nakon selektovanja prvog entiteta, sa komandne linije i dalje zahtevati da selektujete entitet,
sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj procedure
selektovanja, nakon ega se otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje naina

prikaza ipki na crteu
Pomou check box-a Debljina linija, regulie se da li e selektovane pozicije armature na
crteu biti prikazane u realnoj debljini ili ne, dok je uloga check box-a Zaobljenost da odredi
da li e prelomne take na ipkama biti iscrtane otrim ivicama ili zaobljeno, prema pravilima
za povijanje ipki koja vae za odabrani tekui propis.
Napomenuemo da se, bez obzira na pridruene podatke u ovom dijalog box-u, ipke u
poprenom preseku uvek predstavljaju popunjenim krugovima, iji prenik odgovara preniku
date pozicije armature.
Iako ne utie na prikaz ipki u poprenom preseku na ekranu, ova naredba pri tampanju
crtea ima isto dejstvo na ipke u poprenom preseku, kao i na sve ostale vrste armature.
Naime, sva armatura za koju je check box Debljina linija postavljen na ukljueno
stanje se tampa sa pravom debljinom ipki, bez obzira na podeavanja koja su zadata u
354
okviru AutoCAD-ove naredbe Plot. Ovo emo pokazati na primeru jednog poprenog
preseka:
Check box Debljina linija ukljuen
Check box Debljina linija iskljuen
Prvi crte je odtampan sa ukljuenim check box-om Debljina linija za sve ipke, dok je kod
drugog crtea ovaj check box iskljuen. Podeavanja u okviru AutoCAD-ove naredbe Plot su
ista za oba crtea.
Parametri koji se nalaze u delu dijaloga Serija u osnovi bie dostupni samo kada je u selekciju
ukljuena i serija u osnovi i pomou njih se regulie nain prikaza selektovane serije na crteu.
Pun prikaz
Kada se ovaj check box postavi na ukljueno stanje, program na zadatom

rastojanju iscrtava simbole koji jasno ukazuju na poloaj svake od ipki
unutar serije.
Retko
Kada se ovaj check box postavi na ukljueno stanje crtaju se samo simboli
ipki koji su za to izabrani u dijalogu Izbor crta za prikaz, koji se poziva iz
dijaloga za kreiranje serije, klikom na dugme
. Check box-ovi Pun prikaz
i Retko rade kao prekidai, to znai da istovremeno ne mogu biti oba
ukljuena.
Savijanje u ravni
Ovaj check box je dostupan samo ako je jedan od check box-ova Pun
prikaz ili Retko postavljen na ukljueno stanje. Njegovim ukljuivanjem se
svi simboli ipki u seriji crtaju sa pravom geometrijom ipke projektovanom
na ravan crtanja.
Okvir oko oblasti
Kada se ovaj check box postavi na ukljueno stanje na crteu se prikazuje i
kontura oblasti koju serija u osnovi pokriva.
Sopstvena boja
Svim selektovanim entitetima se moe dodeliti potpuno proizvoljna boja sa
kojom e se prkazivati na crteu. Ukljuivanjem ovog check box-a dostupno
postaje dugme ijim se aktiviranjem otvara dijalog za izbor boje.
Mnoilac veliine kota
Edit polje u kome se zadaje koeficijent sa kojim se utie na veliinu kota na
crteu. Na veliinu kota se moe uticati na dva naina. Prvi je dodeljivanje
koeficijenta entitetu, to znai da e sve kote sa kojima se entitet posle toga
kotira bie pomnoene sa zadatim koeficijentom, ali se kote koje su ranije
postavljene nee promeniti. Drugi nain je da se sa crtea selektuju ve
355
postavljene kote i da im se unoenjem koeficijenta u ovo edit polje promeni
veliina.
Aktiviranjem komadnog polja OK program e prepraviti crte tako da selektovane pozicije
budu prikazane na nain kako je to zadato u ovom dijalog box-u.
11.7
Podaci plana seenja ipki
Pomou ove naredbe se svim tipovima armature tekueg propisa moe zadati
takozvana Nabavna duina, odnosno maksimalna duina ipke odreeneog tipa i prenika
koja se moe nabaviti i transportovati. Zadate nabavne duine program moe koristiti pri
kreiranju plana seenja ipki, ime se dolazi do najmanjeg mogueg broja celih ipki od kojih
se moe dobiti sva potrebna armatura. Izborom naredbe iz padajueg menija ArmCAD
Izgled dijaloga za definisanje nabavnih duina armature

Tip armature
Lista svih tipova armature tekueg propisa.
Tabela prenika
U tabeli su prikazani svi prenici ipki koji su definisani za tip armature koji je
trenutno selektovan u listi Tip armature. U koloni Naziv se ispisuje prenik
armature, dok se u prvoj koloni za sve prenike koji se koriste u tekuem
crteu prikazuje simbol
. U koloni L max se svakom preniku moe zadati
eljena nabavna duina u cm. Desnim klikom mia preko bilo koje elije u
ovoj koloni otvara se padajui meni sa opcijama za masovno zadavanje istih
podataka. Izborom opcije Dodeli svima vrednost nabavne duine iz date
elije se dodeljuje svim prenicima koji pripadaju selektovanom tipu
armature. Izborom opcije Dodeli svim tipovima armature vrednost
nabavne duine iz date elije se dodeljuje svim prenicima armature tekueg
propisa.
356
Prikazati samo armaturu korienu u tekuem crteu
Kada se ovaj check box postavi na ukljueno stanje u listi Tip armature se
prikazuju samo oni tipovi iji se bar jedan prenik armature koristi u tekuem
crteu. Istovremeno se u tabeli prikazuju samo oni prenici selektovanog tipa
armature koji se koriste u tekuem crteu.
Ne raditi plan seenja
Kada je ovaj check box ukljuen program pri kreiranju izvetaja nee
napraviti izvetaj plana seenja.
Jedinstven plan seenja za sve oplate
Ako je ovaj check box iskljuen plan seenja ipki se generie za svaku oplatu
posebno, a ako je ukljuen plan seenja se generie za tekuu grupu oplata.
Konfiguracija
11.8
U ovom delu dijaloga se nalaze parametri za rad sa konfiguracijama plana

seenja armature. Iz zatvorene liste se za tekuu moe izabrati bilo koja
ranije snimljena konfiguracija sa zadatim nabavnim duinama. Pomou
dugmeta
Snimi se trenutno zadate nabavne duine snimaju u bazu
konfiguracija pod eljenim imenom, dok se pomou dugmeta
Brii tekua
konfiguracija uklanja iz baze.
Izvoz konfiguracionih fajlova
Pomou ove naredbe, konfiguracioni fajlovi kreirani u toku rada sa programom,

mogu se snimiti u datoteku sa ekstenzijiom *.acf., iz koje se u bilo kom trenutku mogu uitati
u program, na istom ili na nekom drugom raunaru. Znai glavna namena naredbe je da
omogui razmenu konfiguracionih fajlova izmeu korisnika, odnosno njihovo prenoenje sa
raunara na raunar. Izborom naredbe Izvoz konfiguracionih fajlova, iz padajueg menija
ArmCAD Podeavanja ili klikom mia na ikonu
Sada treba izabrati mesto na disku raunara, na kome e se snimiti datoteka sa izvezenim
konfiguracionim fajlovima, a zatim i zadati ime datoteke u edit polju Ime fajla. Snimanje
datoteke pod zadatim imenom, vri se aktiviranjem dugmeta Save, nakon ega se dijalog
zatvara i zavrava naredba.
357
11.9
Uvoz konfiguracionih fajlova
Pomou ove naredbe se vri uitavanje konfiguracionih fajlova koji su ranije

snimljeni u datoteku sa ekstenzijiom *.acf. Njenim izborom iz padajueg menija ArmCAD
Sada treba izabrati eljnu datoteku sa izvezenim konfiguracionim fajlovima i pritisnuti dugme
Uitaj, nakon ega se otvara dijalog za izbor konfiguracionih fajlova koji e se uitati u
program:
U prvoj koloni tabele se ispisuju redni brojevi, u koloni Naziv nazivi svih konfiguracionih
fajlova koji se nalaze u uitanoj datoteci, dok se u koloni Opis ispisuje znaenje datog
konfiguracionog fajla. Izbor konfiguracionih fajlova, koji e se uitati u program, vri se
pomou check box-ova iz poslednje kolone tabele. Izborom dugmeta Sve, svi check box-ovi
se postavljaju na ukljueno stanje, dok se aktiviranjem dugmeta Nita, svi check box-ovi
358
postavljaju na iskljueno stanje. Pomou dugmeta Inverzija selekcije, svi trenutno
ukljueni check box-ovi se iskljuuju, a svi iskljueni se ukljuuju.
Aktiviranjem dugmeta OK dijalog se zatvara, izabrani konfiguracioni fajlovi se uitavaju u
program i prikazuje se odgovarajua poruka o izvrenoj akciji:
Kako bi se svi uvezeni konfiguracioni fajlovi inicijalizovali, odnosno poeli koristiti u programu,
on se mora zatvoriti, a zatim ponovo pokrenuti.
11.10 Snimanje u format ArmCAD 2005

Crtei koji su kreirani sa programom ArmCAD 6 se pomou ove naredbe snimaju u
format koji moe uitati i program ArmCAD 2005. Ovako izvezen crte, otvoren u ArmCAD-u
2005 bie istovetan izvornom crteu, osim to nee imati sve nove detalje i opcije prikaza
svojstvene programu ArmCAD 6. Izborom naredbe iz padajueg menija ArmCAD otvara se
dijalog sledeeg izgleda:
Sada treba izabrati mesto na disku raunara na kome e se crte snimiti, a zatim zadati ime u
edit polju Ime fajla. Iz zatvorene liste Tip fajla se bira najstarija verzija AutoCAD-a u koju
e snimljni fajl moi da se uita. Snimanje datoteke pod zadatim imenom, vri se aktiviranjem
dugmeta Save, nakon ega se dijalog zatvara i zavrava naredba.
359
12. IZVETAJ
Ova naredba slui za automatsko generisanje svih vrsta izvetaja, kako specifikacije,
rekapitulacije i plana seenja ipki, tako i specifikacije, rekapitulacije i plana seenja mrea.
Sadraj izvetaja odgovara trenutnom stanju na crteu. Istovremeno sa procesom generisanja,
program prelazi u poseban reim rada koji e omoguiti pregled, podeavanje i tampanje
izvetaja. Izvetaj se moe:
-
tampati
eksportovati u AutoCAD crte
konvertovati u RTF (Rich Text Format - format kompatibilan sa mnogim tekst-procesorima).
Nakon izbora naredbe Izvetaj, iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu
,
program iitava trenutno stanje na crteu i automatski generie izvetaj za svu armaturu koja
pripada tekuoj grupi oplata (vidi poglavlje 12.9). Umesto grafikog okruenja AutoCAD-a,
sada se otvara prozor za rad sa generisanim izvetajem.
Izgled prozora za rad sa izvetajem

U levom delu prozora, nalazi se razgranato stablo koje deli izvetaj na manje celine i
istovremeno predstavlja sadraj izvetaja, a u desnom delu se prikazuje izgled trenutno
aktivne stranice izvetaja, ba onako kako e izgledati na papiru posle tampanja. U dnu
ekrana, na statusnoj liniji, ispisuje se informacija o nazivu trenutno prikazanog poglavlja
izvetaja, rednom broju tekue strane i ukupnom broju strana izvetaja.
360
12.1
Sadraj izvetaja
Generisani izvetaj se sastoji od niza tabela, koje su na osnovu tipa armature

podeljene u dve osnovne grupe: ipke i Mree. Organizacija ove podele je prikazana u
stablu koje se nalazi u levom delu prozora za rad sa izvetajem.
Struktura izvetaja
Za obinu armaturu je omogueno generisanje izvetaja:
Specifikacija - Svaki izvetaj Specifikacija sadri detaljne podatke o upotrebljenim ipkama
za datu poziciju oplate. Podaci su razvrstani po pozicijama ipke.
Specifikacija 2 - Programom je omogueno istovremeno generisanje dva izvetaja za
specifikaciju ipki, pri emu svaki od njih moe da ima zaseban sadraj koji korisnik sam
definie.
Rekapitulacija - Izvetaj Rekapitulacija sadri zbirne podatke o upotrebljenim koliinama
armature za tekuu grupu oplata. Podaci su razvrstani po prenicima i to za svaku vrstu
armature posebno.
Rekapitulacija oplate - Generisanje izvetaja za rekapitulaciju ipki za svaku oplatu
posebno.
Rekapitulacija (SNIP) - Generisanje izvetaja za rekapitulaciju ipki po SNIP propisima.
Specifikacija plana seenja - Generisanje izvetaja za plan seenja ipki.
Ovi izvetaji su u stablu prikazani kao podnaslovi grane ipke.
Za mreastu armaturu je generisan niz izvetaja Specifikacija (za svaku poziciju oplate po
jedan), izvetaj Rekapitulacija i niz izvetaja Plan seenja (za svaku poziciju oplate po
jedan). Ovi izvetaji su u stablu prikazani kao podnaslovi grane Mree.
- Svaki izvetaj Specifikacija sadri detaljne podatke o mreama upotrebljenim u datoj
poziciji oplate. Podaci su razvrstani po pozicijama i dimenzijama mrea.
- Izvetaj Rekapitulacija sadri zbirne podatke o svim mreama koje pripadaju tekuoj grupi
oplata. Podaci su grupisani po tipovima mrea. (Tip mree je definisan oznakom i
dimenzijama).
361
- Svaki izvetaj Plan seenja sadri grafike eme seenja tabli mree. Program pronalazi
optimalni plan seenja celih tabli da bi se dobio minimalan broj potrebnih tabli.
Podrazumevani nivo uklapanja odnosi se na uklapanja pravougaonih paria table koji
obuhvataju stvarnu geometriju datog pareta table. Podaci su grupisani prema pozicijama
oplata i prema tipovima mrea.
Kao to je ve reeno, program automatski pri aktiviranju naredbe kreira sve izvetaje. Ako
elite da se neki od izvetaja ne prikazuje, potrebno je da kliknete miem (desni klik) na
stavku u stablu koja se odnosi na taj izvetaj, nakon ega e se otvoriti padajui meni sa
naredbama Prikai i Sakrij.

Izborom naredbe Sakrij, selektovani izvetaj postaje nevidljiv, a njegov naziv u stablu se
ispisuje sivom bojom. Naredba Prikai e biti dostupna samo kada se izabere prethodno
sakriveni izvetaj i njenim aktiviranjem se dati izvetaj ponovo prikazuje. Na ovaj nain moe
se menjati vidljivost i celim granama ipke ili Mree, kao i proizvoljnom broju zajedniki
selektovanih izvetaja, tako to se nakon viestruke selekcije klikne miem (desni klik) unutar
selektovane grupe.
Viestruka selekcija izvetaja u stablu se vri po standardnim Windows pravilima:
- Ako drite pritisnut taster Ctrl, bie selektovani svi izvetaji na koje kliknete miem, dok e
klik mia na ve selektovani izvetaj dovesti do njegove deselektcije.
- Ako drite pritisnut taster Shift, pored izvetaja na koje kliknete miem, bie selektovani i
svi izvetaji u stablu koji se nalaze izmeu njih.
362
12.2
Pregled i kretanje kroz izvetaj
U desnom delu prozora za rad sa izvetajem uvek se prikazuje izgled trenutno

aktivne stranice izvetaja, ba onako kako e izgledati na papiru posle tampanja. U dnu
ekrana, na statusnoj liniji, ispisuje se informacija o nazivu trenutno prikazanog poglavlja
izvetaja, rednom broju tekue strane i ukupnom broju strana izvetaja.
Polja predviena za ispis tekueg poglavlja i tekue strane izvetaja

Tekue poglavlje izvetaja je u stablu uvek markirano posebnom bojom. Promena tekueg
poglavlja se vri jednostavnim klikom mia preko njegovog naziva u stablu, nakon ega se, u
desnom delu prozora, za trenutno aktivnu stranu izvetaja postavlja ona strana na kojoj
poinje selektovano poglavlje.
Tekue poglavlje je Rekapitulacija u okviru grane ipka

Na ovaj nain, tekue poglavlje u stablu je uvek usaglaeno sa prikazom tekue strane
izvetaja, to omoguava lako pozicioniranje na eljeni deo dokumenta. Promena tekueg
poglavlja, moe se vriti i pomou kursorskih strelica.
Promena tekue strane izvetaja se moe vriti i sa tastature pomou tastera PgUp i PgDn,
kao i izborom odgovarajuih ikona.
363
Izborom ove ikone, se strana koja prethodi trenutno aktivnoj postavlja za tekuu
Izborom ove ikone, se strana koja sledi trenutno aktivnu postavlja za tekuu
U sluaju da dokument sadri veliki broj strana, za brzo postavljanje tekue strane, moe
posluiti i scroll traka postavljena uz desnu ivicu ovog prozora.
Podrazumevani nain prikazivanja stvarnog izgleda dokumenta je prikaz samo jedne strane.
Meutim, ponekad moe biti od interesa da se istovremeno prikae vie strana izvetaja.
Izborom ove ikone vri se prelazak na istovremeni prikaz vie stranica izvetaja na
ekranu. Broj stranica koje e se istovremeno prikazivati vri se izborom iz zatvorene
liste, koja se aktivira klikom mia na strelicu sa desne strane ikone. Programom je
ogranieno da se istovremeno moe prikazati do 6 strana.
Istovremeni prikaz dve stranica izvetaja

Izborom ove ikone vri se povratak na prikaz samo jedne tekue strane izvetaja
-
CTRL+ levo dugme mia = Zum prozor. Dok je pritisnut taster CTRL klik na levo dugme
mia e odabranu taku obeleiti kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba uveati, a
sledei klik na levo dugme mia e odabranu taku protumaiti kao suprotni ugao
pravougaone oblasti i uveanje e biti izvreno.
Pomeranje prikaza izgleda oplate se izvrava klikom na srednje dugme mia i pomeranjem
istog.
Takoe, naredbe za zumiranje se mogu aktivirati i izborom odgovarajue ikone.

- Zum sve
- Zum prozor
- Zum prethodni
364
- Zum dinamiki
- Zum pomeri
12.3
Formatiranje izvetaja
Program ArmCAD omoguava podeavanje velikog broja parametara vezanih za

izgled i sadraj projektne dokumentacije koja se kreira, a u cilju to boljeg prilagoavanja
razliitim propisima, potrebama i navikama korisnika.
Sva podeavanja izgleda i sadraja izvetaja odvijaju se u dijalogu koji se otvara aktiviranjem
komande Formatiranje izvetaja pomou ove ikone
Izgled dijalog box-a za formatiranje izvetaja

S obzirom na veliku koliinu podataka, ovaj dijalog je organizovan preko stranica. S leve strane
se nalazi spisak svih stranica, a u desnom delu se prikazuje sadraj trenutno aktivne stranice.
365
12.3.1 Format hartije

U okviru stranice Format hartije imate mogunost da definiete veliinu stranice
dokumenta.
Izgled dijaloga u okviru stranice Format hartije

U zavisnosti od izlaznog ureaja za tampu koji imate, iz zatvorene liste odaberite jedan od
ponuenih formata hartije. U sluaju da u listi nije ponuen eljeni format, postavljanjem na
ukljueno stanje prekidaa Proizvoljni format, imaete mogunost da u edit box-ovima
irina i Visina zadate potpuno prozivoljne dimenzije papira. Svakako da je uslov, da va
izlazni ureaj za tampu podrava zadati format hartije.
Edit box-ovi za zadavanje prozivoljnih dimenzija hartije

Postvaljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, moete odabrati
orijentaciju hartije: Uspravno ili Poloeno.
366
12.3.2 Margine
U okviru stranice Margine definie se neto povrina hartije za tampu.
Izgled dijaloga u okviru stranice Margine

U centralnom delu dijalog box-a, prikazan je odabrani format hartije, a sa etiri edit box-a, sa
njegove gornje, donje, leve i desne strane imate mogunost da definiete odgovarajue
margine. Vodite rauna pri zadavanju ovih vrednosti, obzirom da svaki izlazni ureaj ima
ogranienje po pitanju neto povrine za tampu. U ovoj proceduri, program e dozvoliti
zadavanje potpuno proizvoljne vrednosti, ali se zato pri tampi dokumenta moe desiti sluaj
da drajver ne moe na tom delu ivinog prostora da izvri tampu. U ovakvim sluajevima,
nakon zahteva za tampu, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Jedino ogranienje pri zadavanju margina e biti u edit box-u Dole, obzirom da se u futer-u
svake hartije mora nai i potpis autora programa. Minimalna, programski ograniena vrednost,
za donju marginu je 8 mm.
U sluaju da svaka strana vaeg dokumenta treba da sadri i zaglavlje, tada je potrebno u edit
box-u Visina zaglavlja, zadati njegovu dimenziju. Ako ne elite zaglavlje, tada u ovom edit
box-u zadajte vrednost 0.
367
12.3.3 Zaglavlje
U okviru stranice Zaglavlje definie se izgled zaglavlja koje e biti odtampano u
vrhu svake strane dokumenta.
Izgled dijaloga u okviru stranice Zaglavlje

Default izgled zaglavlja, koje se isporuuje uz program, predstavlja samo ugledni primer za
postupak njegovog formiranja. U gornjem delu dijalog box-a se prikazuje trenutan izgled
kreiranog zaglavlja. irina tablice zaglavlja je odreena irinom papira koja je umanjena za
levu i desnu marginu, a visina zadatim podatkom u edit box-u Visina zaglavlja, u okviru
kartoteke Margine. Tablica zaglavlja je podeljena na niz elija (pravougaonih oblasti), i klikom
mia u okviru svake od njih, u donjem delu dijalog box-a se prikazuje sadraj trenutno aktivne
elije.
U donjem delu dijalog box-a je prikazan sadraj trenutno

aktivne elije namenjene prikazu naslova projekta
368
U svaku od elija se moe uneti potpuno proizvoljan sadraj. Postupak editovanja sadraja
trenutno aktivne elije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i
program WordPad. Izbor i veliina fonta se vri iz zatvorenih lista koje se nalaze iznad polja
predvienog za editovanje sadraja trenutno aktivne elije.
Zatvorene liste za izbor vrste i veliine fonta

Pomou sledee grupe ikona, utie sa na izgled i sadraj trenutno aktivne elije.
Selektovani tekst se izbacuje iz elije i prebacuje u clipboard
Selektovani tekst se prebacuje u clipboard bez izbacivanja iz elije
Prethodno smeteni tekst u clipboard, ubacuje se u eliju, i to na mesto koje je
odreeno trenutnim poloajem kursora
Ukljueno stanje ove ikone odreuje zadebljani ispis selektovanog teksta
Ukljueno stanje ove ikone odreuje zakoeni ispis selektovanog teksta
Ukljueno stanje ove ikone odreuje podvueni ispis selektovanog teksta
Izborom ove ikone otvara se padajua lista za izbor boje koja e biti pridruena
selektovanom tekstu
Ukljueno stanje
ove
selektovanog teksta
Ukljueno stanje ove
selektovanog teksta
Ukljueno stanje ove
selektovanog teksta
ikone
ikone
ikone
odreuje
odreuje
levo
centralno
odreuje
desno
ravnanje
ravnanje
ravnanje
369
Izbor ove ikone, selektovani tekst oznaava kao stavku u listi
niza podataka
Izborom ove ikone otvara se dijalog box za postavljanje okvira
oko elije.
Izgled dijalog box-a za

postavljanje okvira
oko elije
Postavljanjem na ukljueno stanje ponuenih prekidaa, na odgovarajuoj strani elije se
postavlja linija okvira. Oznaka za ukljueno stanje je uvuen izgled ikone, pri emu se u
centralnom delu ovog dijalog box-a, na odgovarajuoj strani postavlja linija okvira.
Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Pridrui svima, imate mogunost da odabrane
strane za postavljanje okvira, pridruite i svim ostalim elijama u zaglavlju. Za najee
sluajeve u praksi, kada je potrebno postaviti okvir oko svih elija, sve ponuene prekidae u
ovom dijalog box-u, postavite na ukljueno stanje, to e dovesti do eljenog efekta.
Izborom ove ikone otvara se dijalog box za uitavanje slika sa diska raunara.
Izgled dijalog box-a za ubacivanje slika

u eliju zaglavlja
Izborom jedne od ponuenih opcija iz zatvoren liste Tip fajla, pored bitmapa, u eliju je
mogue ubaciti i sadraj metafajlova (*.wmf i *.emf). Nakon selektovanja eljenog fajla, i
aktiviranja komandnog polja OK, na poziciji kursora e se pojaviti sadraj uitane slike. U
370
sluaju velikog formata slike, kliknite miem na nju, i pomou scrooll traka dovedite jedan od
njenih okova u poloaj da se vidi u prostoru predvienom za prikaz elije.
Selektovanjem ubaene bit mape, u njenim uglovima i na

sredinama svake od strana, postavljaju se simboli malog
kvadrata pomou kojih se vri promena dimenzija slike.
Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na mali kvadrat postavljen u uglu slike, i njegovim
razvlaenjem ka unutra, dovedite veliinu slike na eljenu dimenziju.
Smanjena veliina uitane slike

Izborom ove ikone, otvara se padajui meni za automatsko ubacivanje programski
definsanih tekstova. Na raspolaganju su sledei tekstovi:
#p - Redni broj tekue strane
#n - Ukupan broj strana
371
#t
#d
#f
#g
Trenutno vreme
Tekui datum
Ime fajla
Ime fajla (sa celom putanjom)
Ubaeni programski definisani tekstovi, u eliji se oznaavaju simbolom # i odgovarajuim

slovom.
Da biste definisali raspored elija koji odgovara Vaem zaglavlju, potrebno je da prvo zadate
eljeni format hartije, odredite margine i visinu zaglavlja. Pored toga potrebno je i da
ponititite Default zaglavlje koje je isporueno kao ugledni primer.
Klikom mia unutar bilo koje od elija, ona postaje trenutno aktivna, a u edit box-ovima
irina i Visina, prikazuju se njene trenutne dimenzije.
Edit box-ovi za numeriko zadavnje dimenzija

trenutno aktivne elije
Kako zaglavlje ima ograninu, ranije zadatu dimenziju, to promena dimenzija jedne elije utie
i na dimenzije ostalih elija. Usvojeno je da se promena dimenzija elija odvija sleva na desno,
i odzgo na dole. Iz tog razloga, selektovanjem jedne od ivinih elija, odgovarajui edit box za
numeriko podeavanje dimenzija elije bie neaktivan.
372
Za selektovanu gornju desnu eliju, nije mogue

menjati irinu
Da biste ponitili Default zaglavlje potrebno je da selektujete krajnju levu eliju i da joj za
dimenzije zadate maksimalne mogue vrednosti. Ako ne znate koje su dimenzije maksimalne,
dovoljno je da unesete vrednosti koje su sigurno vee od maksimalnih, a program e
automatski odrediti maksimalne dimenzije elije.
Zadavanje maksimalnih dimenzija krajnjoj levoj

eliji zaglavlja
Na ovaj nain dobiete da se zaglavlje sastoji samo od jedne elije.
373
Izgled zaglavlja koje se sastoje samo od jedne elije

Selektovanjem bitmape u donjem delu dijalog box-a, koji je predvien za editovanje sadraja
trenutno aktivne elije, i pritiskom na taster Del, izbacite ovu bitmapu iz sadraja vaeg
zaglavlja.
Potpuno prazan sadraj zaglavlja

U donjem levom uglu svake od elija nalazi se mali uspravan pravougaonik, pomou koga se
svaka od elija moe podeliti na dve nove, po vertikali. Mali poloeni pravougaonik u gornjem
desnom uglu svake od elija, slui za podelu elija po horizontali. Dovoenjem mia u poloaj
da pokazuje na jedan od ova dva mala pravougaonika, kursor menja oblik u odgovarajui oblik
koji ujedno ukazuje i na smisao mogue akcije.
374
Pravougaonici za podelu elija na manje delove

Operacija podele elija se odvija tako to se miem klikne na eljeni mali pravougaonik, i ne
otputajui ga dovede u poloaj eljene vertikalne, odnosno horizontalne podele.
Razvlaenjem gornjeg desnog pravougaonika

na dole, dobijena je nova elija
I na novododatoj eliji, u donjem levom i gornjem desnom uglu, nalaze se mali prvougaonici
za njenu eventualnu podelu na manje delove. U gornjem delu zaglavlja dodaemo jo jednu
eliju.
375
Razvlaenjem donjeg levog pravougaonika gornje

elije u desno, dobijena je nova elija
Ovaj postupak je potrebno ponavljati, sve dok ne dobijete eljeni broj i raspored elija.
Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na sredinu jednu od unutanijh strana elije,
omoguena je naknadna promena dimenzija date elije.
Unutranje strane elija koje se mogu razvlaiti

Kako se razvlaenjem pomou mia ne moe odrediti tana dimenzija elije, eljene dimenzije
moete zadati u edit box-ovima irina i Visina.
Kada ste podesili poloaj i broj elija u zaglavlju, preostalo je jo da u svakoj od njih zadate i
odgovarajui sadraj, na nain kako je to ranije opisano.
376
12.3.4 Tekst
U okviru stranice Tekst, imate mogunost da definiete sve podatke o vrsti, boji i
veliini tekstova koji se ispisuju na hartiji.
Izgled dijaloga u okviru stranice Tekst

U delu dijaloga tampanje, nalaze se parametri pomou kojih se definie izgled izvetaja pri
tampanju i konverziji u RTF format.
Prikazani parametri imaju sledee znaenje:
-
Tekst u naslovu U ovom delu dijaloga zadaju se parametri koji se odnose na tekstove u
naslovu svih izvetaja. Mogue je izabrati font, visinu, zadebljanost, zakoenost,
podvuenost i boju teksta.
Tekst u zaglavlju U ovom delu dijaloga zadaju se parametri koji se odnose na tekstove u
zaglavlju svih izvetaja.
Tekst u tabeli odnosi se na sve tekstove u svim izvetajima. Mogue je izabrati font,
visinu, zadebljanost, zakoenost, podvuenost i boju teksta.
Tekst na crteima odnosi se na tekstove koji se nalaze na crteima oblika ipke i plana
seenja mrea. Takoe, za ove crtee mogue je definisati i boje i debljine linija svih
elemenata: ipka, Kota, Cela mrea i Seena mrea.
U delu dijaloga AutoCAD crte mogu se definisati prethodno opisani parametri za izvetaj
koji se eksportuje na AutoCAD-ov crte. Veliine tekstova se preraunavaju prema tekuoj
razmeri crtea (vidi poglavlje 11.5). Boje tekstova i linija je mogue izabrati iz skupa
AutoCAD-ovih predefinisanih boja.
-
Tabela U ovom delu dijaloga vri se izbor boje za linije tabela.
Neusaglaenost izvetaja U ovom delu dijaloga vri se izbor boje za tekst koji se ispisuje
na tabelama na crteu, u sluaju neusaglaenih izvetaja.
377
U edit box-u Broj prve stranice se zadaje broj od koga program poinje numeraciju
izvetaja. Ovo je veoma korisna opcija, obzirom da se izvetaj o potrebnoj armaturi nikada ne
nalazi na poetku projektne dokumentacije.
Edit box u kome se zadaje broj prve stranice izvetaja
12.3.5 ipke - specifikacija

U okviru stranice ipke - specifikacija mogue je definisati sve parametre
vezane za istoimeni izvetaj (tabelu).
Izgled dijaloga u okviru stranice ipke - specifikacija

Ulazi u izvetaj - Check box koji odreuje da li e se prikazivati dati izvetaj.
378
U edit box-u Naziv tabele, omogueno je zadavanje naslova koji e se ispisivati na poetku
svake tabele. Poloaj teksta naslova (u horizontalnom pravcu) mogue je podesiti izborom
jednog od tri naina ravnanja
(levo, centar, desno).
Edit box za zadavanje naziva tabele i komandna polja

za njegovo ravnanje
U gornjem levom delu dijaloga nalazi se lista koja odreuje redosled i sadraj kolona koje ine
ovaj izvetaj.
Lista koja odreuje redosled i sadraj kolona izvetaja

Ispod liste nalaze se komandna polja
Brii i
Dodaj kojim je mogue brisati ili
dodavati kolone i komandna polja
Gore i
Dole kojim je mogue promeniti redosled
kolona u izvetaju.
379
Dodaj, u listu je ubaena nova kolona
Sadraj svake kolone moe se podesiti izborom iz zatvorene liste koja se otvara klikom mia
na strelicu sa desne strane date kolone.
Sadraj zatvorene liste za izbor sadraja kolone

Za svaku kolonu izvetaja mogue je definisati:
-
tekst koji e se ispisivati u zaglavlju

irinu kolone
podatke specifine za tu kolonu.
U edit box-u Naziv kolone, unosi se tekst koji e se ispisivati u zaglavlju izabrane kolone.
Omogueno je definisanje dva reda teksta. Zadavanje ravnanja (desno, gore, levo) se izvodi
kao to je ve opisano za edit box Naziv tabele. Desno od polja za unos teksta nalazi se
380
komandno polje
, ijim se aktiviranjem otvara padajui meni. Stavka u meniju %%c
oznaka za fi omoguava da se u tekstu pojavi specijalni znak .
Deo dijalog box-a za definisanje naziva kolone

U edit box-u irina kolone unosi se podatak o zahtevanoj irini kolone. Kolona moe imati i
nepoznatu irinu. U tom sluaju se njena irina odreuje tako da odgovara slobodnoj irini na
hartiji koja preostaje nakon oduzimanja irina kolona sa poznatom irinom. Ukoliko vie kolona
ima nepoznatu irinu, slobodna irina hartije e biti ravnomerno rasporeena na svaku od njih.
Da li e neka kolona biti sa nepoznatom irinom odreuje se sa check box-om Nepoznata.
Deo dijalog box-a za definisanje irine kolone

Check box Prikazuje se ispred rekapitulacije se koristi za definisanje redosleda izvetaja.
Kada je ovaj check box ukljuen izvetaj specifikacije ipki se prikazuje pre izvetaja
rekapitulacije i obrnuto.
381
Check box za definisanje redosleda izvetaja

Prave ipke - Check box koji odreuje da li e se u izvetaju prikazivati prave ipke.
Povijene ipke - Check box koji odreuje da li e se u izvetaju prikazivati povijene ipke.
Check box-ovi Prave ipke i Povijene ipke

U donjem delu dijaloga prikazan je izgled tabele koji odgovara trenutnom stanju parametara.
Ovaj izvetaj moe da se kreira kao kombinacija sledeih kolona:
Redni broj pozicije - ispisuje redni broj pozicije ipke.
Izgled ipke iscrtava crte geometrije ipke sa iskotiranim duinama segmenata. Specifini
podaci za ovu kolonu su:
382
Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz duine
Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje.
Zaobljenost za definisanje naina iscrtavanja prelomnih taaka na ipkama otrim
ivicama ili zaobljeno, prema pravilima za povijanje ipki koja vae za odabrani tekui propis.
Uvek prikazati sve duine promenljivih segmenata - Check box koji odreuje nain
obeleavanja promenljivih segmenata ipki. Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno
stanje, u koloni Izgled ipke e se prikazivati sve duine promenljivih segmenata.
Radijalno obeleavanje lunih segmenata - Check box koji odreuje nain obeleavanja
lunih segmenata ipki. Postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, u koloni Izgled
ipke e se prikazivati radijusi povijanja lunih ipki.
Specifini podaci za kolonu Izgled ipke

Prenik ipke ispisuje podatak o preniku ipke. (Zapravo, ovde se ispisuje naziv koji je
definisan u propisima za ipku odreenog prenika - vidi poglavlje 11.3. S obzirom da se u
skoro svim propisima naziv ipke i prenik ipke poklapaju zadran je termin Prenik ipke)
Prenik ipke jedne vrste armature u ovoj koloni bie ispisan podatak o preniku ipke ali
samo ako vrsta armature pozicije ipke odgovara vrstama armature navedenim u edit box-u
Filter armature. Desno od edit box-a za unos filtera nalazi se komandno polje
, ijim se
aktiviranjem otvara padajui meni iz koga se moe izabrati neka od vrsta armature. Mogue je
praviti i viestruki uslov stavljanjem znaka + izmeu imena vrsta armature. U sluaju da
uslov o vrsti armature nije ispunjen polje u tabeli e ostati prazno.
Napomena: Ukoliko se ovaj tip kolone koristi, obino se koristi u paru sa meusobno
disjunktnim uslovima. Time se dobija ispis prenika ipki za sve pozicije ali u odgovarajuim
kolonama.
Duina ipke duina jedne ipke. Specifini podaci za ovu kolonu su:
Napomena:Ukoliko je pozicija ipke varijabilna, ispisae se dve vrednosti minimalna i
maksimalna duina ipke u poziciji.
383
Broj komada ukupan broj komada ipki u poziciji. Specifini podatak za ovu kolonu je:
Faktor oplate kada je ovaj check box iskljuen prikazuje se ukupan broj komada ipki
date pozicije, a kada je ukljuen broj komada ipki je prikazan u formatu zadata koliina za
datu oplatu (vidi poglavlje 2.1) x zadati broj ipki date pozicije.
Ukupna duina pozicije zbir duina svih ipki u celoj poziciji. Specifini podaci za ovu kolonu
su:
Vrsta armature naziv definisan u propisu za vrstu armature od koje je napravljena pozicija
ipke
Oznaka tipske ipke ispis imena odgovarajue ipke iz biblioteke tipskih ipki (geometrija
ipke odgovara geometriji tipske ipke)
Napomena - Kolona u kojoj se ispisuje proizvoljan komentar definisan u dijalogu za bazu
pozicija.
Jedinina teina podatak o teini ipke jedinine duine. Specifini podaci za ovu kolonu su:
Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz jedinine teine
Teina ipke podatak o teini jedne ipke date pozicije. Specifini podaci za ovu kolonu su:
Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz teine ipke
Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje
Teina pozicije - podatak o teini svih ipke date pozicije koje idu u specifikaciju. Specifini
Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz teine ipki
Broj decimala za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje
Prazno polje - kolona sa praznim poljima, proizvoljne namene.
384
12.3.6 ipke - specifikacija 2

Programom je omogueno istovremeno generisanje dva izvetaja za specifikaciju
ipki, pri emu svaki od njih moe da ima zaseban sadraj koji korisnik sam definie.
Izgled dijaloga u okviru stranice ipke - specifikacija 2

Parametri kojima se definie ovaj izvetaj su isti kao za izvetaj ipke - specifikacija, te ih
385
12.3.7 ipke - rekapitulacija

U okviru stranice ipke - rekapitulacija mogue je definisati sve parametre
vezane za istoimeni izvetaj.
Izgled dijaloga u okviru stranice ipke - rekapitulacija

Podaci vezani za Naziv tabele kao i za opte podatke svih kolona (Naziv kolone i irina
kolone) potpuno su isti kao i u prethodno opisanoj kartoteci.
Izvetaj je grupisan prema vrstama armature. Unutar izvetaja o svakoj vrsti armature podaci
su grupisani po prenicima armature. Mogue je dodatno podeavanje naina grupisanja i to:
-
ukoliko se eli da prikaz rekapitulacije prikazuje tablicu sa svim prenicima ipki treba
postaviti check box Svi prenici na ukljueno. Inae, prikazivae se tablica samo sa
upotrebljenim prenicima ipki.
ukoliko se eli poseban izvetaj za prave a poseban za povijene ipke check box Posebno
prave i povijene ipke trebe postaviti na ukljueno.
ukoliko se eli poseban izvetaj za ipke iji je prenik manji ili jednak nekom preniku, a
poseban za ipke veeg prenika, treba postaviti check box Razdvojeno do na
ukljueno a u edit box-u = definisati granini prenik ipke.

Prenik ipke ispisuje podatak o preniku ipke. (Zapravo, ovde se ispisuje naziv koji je
definisan u propisima za ipku odreenog prenika videti poglavlje 11.3. S obzirom da se u
skoro svim propisima naziv ipke i prenik ipke poklapaju zadran je termin Prenik ipke)
Ukupna duina ugraenih ukupna duina svih ugraenih ipki iz pozicija odgovarajueg
prenika i vrste armature. Specifini podaci za ovu kolonu su:
386
Jedinina teina teina ipke jedinine duine. Specifini podaci za ovu kolonu su:
Ukupna teina ugraenih ukupna teina svih ugraenih ipki iz pozicija odgovarajueg
prenika i vrste armature. Specifini podaci za ovu kolonu su:
Jedinice mera za definisanje jedinice mera za prikaz teine
Napomena: specifino za ovu kolonu je da se na kraju svake celine prikazuje zbir cele kolone.
U edit box-u Tekst zbira moe se definisati proizvoljan tekst koji e se prikazivati pored
zbira.
Prazno polje - Kolona sa praznim poljima, proizvoljne namene.
Nabavna duina - Duina definisana u dijalogu za podatke plana seenja ipki za odgovarajui
prenik i vrstu armature. Specifini podaci za ovu kolonu su:
Potreban broj komada celih - Potreban broj komada celih ipki za definisani plan seenja ipki.
Ukupna teina celih - Ukupna teina celih ipki za definisani plan seenja ipki. Specifini
Ukupna duina celih - Ukupna duina celih ipki za definisani plan seenja ipki. Specifini
Teina otpada pri seenju - Teina otpada ipki koja se javlja za definisani plan seenja ipki.
Specifini podaci za ovu kolonu su:
Duina otpada pri seenju - Duina otpada ipki koja se javlja za definisani plan seenja ipki.
Postotak otpada pri seenju - Postotak otpada ipki koja se javlja za definisani plan seenja
ipki.
387
12.3.8 ipke - rekapitulacija oplate

Program omoguava generisanje izvetaja za rekapitulaciju ipki za svaku oplatu
posebno. U okviru stranice ipke - rekapitulacija oplate mogue je definisati sve
parametre vezane za istoimeni izvetaj.
Izgled dijaloga u okviru stranice ipke - rekapitulacija oplate

Parametri kojima se definie ovaj izvetaj su isti kao za izvetaj ipke - rekapitulacija, te ih
388
12.3.9 ipke - rekapitulacija (SNIP)

Program omoguava generisanje izvetaja za rekapitulaciju ipki po SNIP
propisima. U okviru stranice ipke - rekapitulacija (SNIP) mogue je definisati sve
parametre vezane za istoimeni izvetaj.
Izgled dijaloga u okviru stranice ipke - rekapitulacija (SNIP)

Izvetaj ipke - rekapitulacija (SNIP) sastoji se od sledeih kolona:
Oznaka elementa - Kolona u kojoj se ispisuje naziv oplate. Specifini podatak za ovu kolonu je:
irina kolone - Edit polje u koje se unosi podatak o zahtevanoj irini kolone.
Armatura - Ovoj koloni pripadaju kolone sa prenicima i vrstama armature, kao i kolona sa
ukupnom koliinom armature odreenog prenika i vrste. Specifini podaci za ovu kolonu su:
irina kolone - Edit polje u koje se unosi podatak o zahtevanoj irini kolone sa prenicima
armature.
irina kolone Ukupno - Edit polje u koje se unosi podatak o zahtevanoj irini kolone
Ukupno.
Jedinice mera - Lista za definisanje jedinice mera.
Broj decimala - Edit polje za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za
ispisivanje.
Beton - Ovaj koloni pripadaju kolone u kojima se ispisuju podaci uneti u dijalogu za definisanje
pozicija oplata, a odnose se na marku betona i zapreminu betona. Specifini podaci za ovu
kolonu su:
389
irina kolone - Edit polje u koje se unosi podatak o zahtevanoj irini kolone u kojoj se
ispisuje marka betona.
irina kolone Ukupno - Edit polje u koje se unosi podatak o zahtevanoj irini kolone u kojoj
se ispisuje zapremina betona.
ispisivanje.
Napomenuemo da se u ovom dijalogu moe brisati samo kolona Beton, to znai da e
komandno polje
Brii biti dostupno samo kada je u listi selektovana ova kolona. Kolona
Beton se dodaje u izvetaj pomou komandnog polja
Dodaj, koje je dostupno samo ako
ove kolone nema u listi. Redosled kolona u izvetaju se ne moe menjati, te su komandna
polja
Gore i
Dole uvek nedostupna.
12.3.10 Plan seenja - specifikacija

Omogueno je generisanje izvetaja za plan seenja ipki, a sve parametre
vezane za istoimeni izvetaj mogue je podesiti u okviru stranice Plan seenja specifikacija.
Izgled dijaloga u okviru stranice Plan seenja - specifikacija

Izvetaj Plan seenja - specifikacija moe da se kreira kao kombinacija sledeih kolona:
Opis - Kolona iji se sadraj definie u odgovarajuem edit polju. Izborom dugmeta koje se
nalazi desno od ovog edit polja, otvara se padajui meni za automatsko ubacivanje programski
definisanih tekstova. Na raspolaganju su sledei tekstovi:
390
%f - Prenik ipke
%dt - transportna duina ipke
%a - materijal
%n - redni broj naina seenja
%k - broj ponavljanja naina seenja
%i - iskoriena duina
%p - postotak iskoriene duine
%s - neiskoriena duina
%h - postotak neiskoriene duine
%%c - oznaka za fi
r.br.opl. - Kolona u kojoj se ispisuje redni broj pozicije oplate.
Oplata - Kolona u kojoj se ispisuje naziv oplate.
Redni broj pozicije - Kolona u kojoj se ispisuje redni broj pozicije armature.
pozicija.
Broj komada - Kolona u kojoj se prikazuje broj komada ipki date pozicije.
Duina - Kolona u kojoj se prikazuje duina ipke date pozicije. Specifini podaci za ovu kolonu
su:
ispisivanje.
391
12.3.11 Podupirai
U okviru stranice Podupirai mogue je definisati sve parametre vezane za
tablicu proizvoljnog oblika i sadraja. Tablica je sastavni deo izvetaja rekapitulacije za ipke.
Definisanje i prikazivanje ove tablice je opciono.
Izgled dijaloga u okviru stranice Podupirai

Check box Ulazi u izvetaj odreuje da li e se ova tabela prikazivati.
U edit box-u Naziv tabele moe se postaviti proizvoljan tekst koji e se ispisivati kao naslov,
iznad tabele. Poloaj teksta (u horizontalnom pravcu) mogue je podesiti izborom jednog od tri
naina ravnanja
(levo, centar, desno).
Tabela moe imati proizvoljan broj redova i kolona.

Za rad sa kolonama tabele slue komandna polja u grupi Kolone tabele:
Dodaj dodaje novu kolonu u tabelu na kraj. Sadraj novododate kolone e biti iskopiran
iz do tada aktivne kolone
Brii brie aktivnu kolonu
Levo pomera aktivnu kolonu ulevo
Desno pomera aktivnu kolonu udesno
Grupa parametara irina kolone slui za definisanje irine aktivne kolone. Kolona moe
imati tano zadatu irinu ili moe imati nepoznatu irinu, pri emu se njena irina proraunava
tako da odgovara slobodnom prostoru na stranici. To se postie ukljuivanjem check box-a
Nepoznata.
Za rad sa redovima tebele slue komandna polja u grupi Redovi tabele:
Dodaj dodaje novi red tabele na kraj. Sadraj novododatog reda bie iskopiran iz do
tada aktivnog reda.
Brii brie aktivan red
Gore pomera aktivan red nagore.
392
Dole
pomera aktivan red nadole.
Neki od redova sa vrha tabele mogu dobiti poseban status zaglavlje tabele. Broj redova sa
vrha tabele koji e biti proglaen za zaglavlje moe se uneti u edit box-u Broj redova u
zaglavlju. Redovi koji imaju status zaglavlja su obeleeni na poseban nain. Razlog za
uvoenje zaglavlja je u razdvajanju elija iji se sadraj retko menja (zaglavlje) od preostalog
dela tabele.
Pri aktiviranju komandnog polja
Snimi, koje se nalazi u delu dijalog box-a Baza
podupiraa, pojavljuje se dijalog u kome treba uneti naziv pod kojim e se trenutno
prikazana tabela snimiti.
Nain snimanja tabele u bazu podupiraa moe se podeavati u grupi parametara Snimanje.
Ukoliko je izabrana opcija Snimi celu tabelu, bie snimljena tabela (sa svim redovima i
kolonama) a zajedno sa njom i sadraj svih elija. Ukoliko je izabrana opcija Snimi samo
zaglavlje, bie snimljena tabela (sa svim redovima i kolonama) a zajedno sa njom sadraj
elija iz zaglavlja. Ostale elije e biti snimljene kao prazne.
Iz zatvorene liste je mogue postaviti za aktivnu neku od prethodno snimljenih tabela. Takoe,
aktiviranjem komandnog polja
Brii, brie se tablica sa imenom prikazanim u zatvorenoj
listi.
Sadraj svake elije tabele je mogue popuniti proizvoljnim tekstom. Ravnanje teksta u svakoj
eliji je mogue podesiti preko odgovarajuih komandnih polja u delu dijalog box-a Ravnanje
kolone.
393
12.3.12 Tablica specifikatora

U okviru stranice Tablica specifikatora mogue je definisati sve parametre
vezane za istoimenu tabelu.
Izgled dijaloga u okviru stranice Tablica specifikatora

Izvetaj Tablica specifikatora moe se kreirati kao kombinacija sledeih kolona:
Redni broj pozicije
Kolona u kojoj se prikazuje redni broj pozicije armature. Specifini podatak za
ovu kolonu je:
irina kolone
Edit polje u kojoj se unosi podatak o zahtevanoj irini kolone.
Broj komada
Kolona u kojoj se prikazuje broj komada ipki date pozicije. Specifini podatak
za ovu kolonu je:
irina kolone
Edit polje u kojoj se unosi podatak o zahtevanoj irini kolone.
Duina promenljivog segmenta ipke

Kolona koja se prikazuje samo u sluaju da se na crte postavlja specifikator
sa tablicom za promenljivu seriju i u njoj e se ispisivati duina promenljivog
segmenta. Specifini podaci za ovu kolonu su:
irina kolone
Edit polje u koje se unosi podatak o zahtevanoj irini kolone.
Jedinice mera Lista za definisanje jedinice mera.

Broj decimala Edit polje za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za
ispisivanje.
Poluprenik lunog segmenta ipke
sa tablicom za ipku sa lunim segmentom i u njoj e se ispisivati poluprenik
lunog segmenta. Specifini podaci za ovu kolonu su:
394
irina kolone

ispisivanje.
Strela lunog segmenta ipke
sa tablicom za ipku sa lunim segmentom i u njoj e se ispisivati strela
lunog segmenta. Specifini podaci za ovu kolonu su:
irina kolone

ispisivanje.
Duina ipke
Kolona u kojoj se prikazuje duina jedne ipke date pozicije. Specifini podaci
za ovu kolonu su:
irina kolone

ispisivanje.
Ukupna duina
Kolona u kojoj se prikazuje zbir duina svih ipki u datoj poziciji. Specifino za
ovu kolonu je da se na kraju prikazuje zbir cele kolone. U edit polju Tekst
zbira moe se definisati proizvoljan tekst koji e se prikazivati pored zbira.
irina kolone

ispisivanje.
395
12.3.13 Mree - specifikacija

U okviru stranice Mree - specifikacija mogue je podesiti sve parametre
Izgled dijaloga u okviru stranice Mree - specifikacija

Pozicija oznaka pozicije. Za seene mree prikazuje i indeks seenja - jedinstveni broj
dodeljen na osnovu dimenzija seene table.
Oznaka mree oznaka (naziv) mree
irina B dimenzije mree u B pravcu. Specifini podaci za ovu kolonu su:
Visina L dimenzije mree u L pravcu. Specifini podaci za ovu kolonu su:
Broj komada broj komada mree. Specifini podatak za ovu kolonu je:
Faktor oplate kada je ovaj check box iskljuen prikazuje se ukupan broj komada mrea
date pozicije, a kada je ukljuen broj komada mrea je prikazan u formatu zadata koliina za
datu oplatu (vidi poglavlje 2.1) x zadati broj mrea date pozicije.
Jedinina teina teina mree jedinine povrine. Specifini podaci za ovu kolonu su:
396
Ukupna teina ukupna teina mrea. Specifini podaci za ovu kolonu su:
Napomena: speifino za ovu kolonu je da se na kraju svake celine prikazuje zbir cele kolone.
U edit box-u Tekst zbira moe se definisati proizvoljan tekst, koji e se prikazivati pored
zbira.
pozicija mrea.
12.3.14 Mree - rekapitulacija

U okviru stranice Mree - rekapitulacija mogue je podesiti sve parametre
Izgled dijaloga u okviru stranice Mree - rekapitulacija

Oznaka mree oznaka (naziv) mree
irina B dimenzije mree u B pravcu. Specifini podaci za ovu kolonu su:
Visina L dimenzije mree u L pravcu. Specifini podaci za ovu kolonu su:
397
Broj komada broj komada mree
Jedinina teina teina mree jedinine povrine. Specifini podaci za ovu kolonu su:
Jedinice mera za definisanje jedinice mera za jedininu teinu
Ukupna teina ukupna teina mrea. Specifini podaci za ovu kolonu su:
Napomena: specifino za ovu kolonu je da se na kraju svake celine prikazuje zbir cele kolone.
U edit box-u Tekst zbira moe se definisati proizvoljan tekst, koji e se prikazivati pored
zbira.
Neto ugraena teina - Kolona u kojoj se ispisuje neto ugraena teina mrea.
Teina otpada pri seenju - Teina otpada mrea koja se javlja za definisani plan seenja.
Jedinice mera - za definisanje jedinice mera za prikaz teine
Broj decimala - za definisanje maksimalnog broja decimala koji e se koristiti za ispisivanje.
Postotak otpada pri seenju - Postotak otpada mrea koja se javlja za definisani plan seenja.
12.3.15 Mree - plan seenja

U okviru stranice Mree - plan seenja mogue je podesiti sve parametre
Izgled dijaloga u okviru stranice Mree - plan seenja
398
Naziv tabele - ima istu funkciju kao i istoimeni edit box iz ranije opisanih stranica.
Broj kolona - odreuje koliki broj slika e biti smeten u jednom redu. Od ovog podatka e
zavisiti veliine slika.
Jedinice mera - odreuje jedinicu mere koja e se koristiti pri ispisu dimenzija na crteima
Broj decimala - odreuje maksimalni broj decimala sa kojima e se ispisivati dimenzije
Dimenzije table Prekidai pomou kojih se odreuje redosled ispisivanja dimenzija tabli u
izvetaju Mree - plan seenja. Ako je izabran prekida BxL prvo se ispisuje irina B, a zatim
visina L mree. Ako je izabran prekida LxB prvo se ispisuje visina L, a zatim irina B.
12.3.16 Snimanje podataka o formatiranju izvetaja

Da bi svi podaci iz ovog dijaloga mogli da se koriste i na drugim crteima,
potrebno ih je snimiti u bazu. Izborom komandnog polja
Snimi, koje se nalazi u donjem
delu dijaloga, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Sada je u edit box potrebno zadati tekstualni opis koji e asocirati na definisane podatke o
formatiranju izvetaja. U sluaju da ste zadali ime koje ve postoji, program e izdati
odgovarajuu poruku.
odabranom imenu, dok e negativan odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a, predviena je za izbor neke
od ranije snimljenih konfiguracija.
Napomena: Ako menjate stanje parametara u dijalog box-u ove naredbe, a ne sprovedete
prethodno opisanu akciju snimanja podataka u konfiguracionu datoteku, po izlasku iz dijalog
box-a aktiviranjem komandnog polja OK, program e ipak potovati postavljene parametre.
tavie, postavljeni parametri e se u trenutku snimanja crtea snimiti zajedno sa njim i time
e se obezbediti da izvetaj bude formatiran na isti nain i prilikom sledeeg otvaranja crtea.
399
tekuu. Znai, konfiguraciju koju elite trajno da uklonite iz konfiguracione datoteke, prvo
morate da postavite za tekuu a zatim da aktivirate komandno polje
Brii. Poto je ova
naredba destruktivna, program e zatraiti potvrdu ove akcije i tek nakon potvrdnog odgovora
obrisae selektovanu konfiguraciju.
12.4
tampanje izvetaja
Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za unos parametara koji e regulisati
nain tampe izvetaja.
Izgled dijalog box-a za tampanje dokumenta

U delu dijalog box-a Print range, definie se da li e te da tampate ceo dokument ili samo
pojedine njegove strane. Postavljenjem prekidaa All na ukljueno stanje, od programa se
zahteva tampanje celog dokumenta, dok se postavljanjem prekidaa Pages na ukljueno
stanje, u edit box-ovima sa njegove desne strane moe zadati redni broj poetne i krajnje
strane koje odreuju deo dokumenta koji treba odtampati.
U edit box-u Number of copies imate mogunost da zadate broj kopija za tampu, a
postavljanjem check box-a Print to file na ukljueno stanje, imate mogunost da umesto
direktnog izlaza na tampa, kreirate datoteku koja se moe odtampati i van okruenja
programa.
Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proces tampe.
Napomenuemo da pri tampanju izvetaja program potuje sve parametre koji su zadati u
kartoteci Tekst, u delu dijalog box-a tampanje (vidi poglavlje 12.3.4).
400
12.5
Eksport u RTF
Izborom naredbe Eksport u RTF, imate mogunost da ceo izvetaj prebacite u
*.rtf format, koji je itljiv za gotovo sve Windows tekst procesore, kakav je i
Word. Njenim aktiviranjem, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Eksport u RTF

U edit box-u Datoteka se zadaje mesto na disku na kome elite da snimite *.rtf datoteku
koju kreirate, kao i ime same datoteke. Pored zadavanja ovih podataka direktno u edit box-u,
imate mogunost da aktiviranjem komandnog polja Izbor... otvorite standardni Windows-ov
dijalog box za snimanje datoteka.
Komandno polje Izbor...
Izgled dijalog box-a za snimanje datoteka

Nakon aktiviranja komandnog polja Snimi, program e zatvoriti tekui dijalog box, a podatke
zadate u okviru njega e prikazati u edit box-u Datoteka osnovnog dijalog box-a ove naredbe.
401
Zadati podaci su prikazani u edit box-u Datoteka

Proces eksporta zapoinje aktiviranjem komandnog polja OK, a duina njegovog trajanja
zavisi iskljuivo od veliine izvetaja. Kasnijim uitavanjem u Word, ili pak neki drugi tekst
procesor, moi ete potpuno slobodno da editujete sadraj eksportovanog izvetaja. Ova
naredba ima primenu i kada elite da projektnu dokumentaciju aljete svojim poslovnim
partnerima u digitalnom obliku.
Napomena:
Kako ne postoje tehnike mogunosti da se sadraj zaglavlja konvertuje u odgovarajue
tekstove i tabele, to se zaglavlje eksportuje kao slika (meta file). Negativna posledica ovoga
je nemogunost auriranja eventualno postavljenog brojaa strana u ArmCAD-ovom
zaglavlju. U takvim sluajevima je bolje da izgled tipskog zaglavlja kreirate u samom Word-u,
a da zaglavlje iskljuite iz ArmCAD-ovog izvetaja. Postoji jo jedno reenje, a to je da u
okviru ArmCAD-ovog zaglavlja ne ubacujete broja strana ve da to uradite u Word-u.
Napomena:
Vodite rauna da zadate margine u ArmCAD-u budu usaglaene sa maksimalnom povrinom
tampe koja je omoguena u Word-u, ili pak nekom drugom teskt procesoru, u koji ete
kasnije uitavati eksportovani RTF fajl. Naime, Word, pogotovu starije verzije, ne moe da
tampa na celoj povrini hartije koja je definisana drajverom datog tampaa, kao to moe
ArmCAD. Iz tog razloga, moe Vam se desiti da kreirani RTF fajl, kada se tampa iz Word-a,
nema odtampane sve delove dokumenta po ivicima strane.
12.6
Eksport na crte
Pomou naredbe Eksport na crte, imate mogunost da sve tablice kreirane u
izvetaju postavite na sam ArmCAD-ov crte. Naime, izborom ove naredbe
program izlazi na crte i zahteva da za svaku od kreiranih tablica zadate
referentnu taku, odnosno taku koja e odrediti poloaj gornjeg levog ugla date
tablice na crteu.
ipke - specifikacija:
Nakon zadavanja referentne take, program datu tablicu postavlja na crte, a pri njenom
kreiranju potuje sve parametre koji su zadati u kartoteci Tekst, u delu dijalog box-a
AutoCAD crte (vidi poglavlje 12.3.4).
12.7
Povratak u prozor za crtanje

Aktiviranjem ove naredbe, vri se povratak u prozor za crtanje.
402
12.8
Zbirna rekapitulacija
Pomou naredbe Zbirna rekapitulacija imate mogunost da uradite

rekapitulaciju armature za vie proizvoljno selektovanih ArmCAD-ovih datoteka. Ova
naredba se najee primenjuje kada elite da saznate potrebnu koliinu armature za ceo
objekat koji je uraen na vie crtea. Naime, izborom naredbe Zbirna rekapitulacija iz
padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu
izgleda:
, otvara se dijalog box sledeeg
Dijalog box za izradu zbirne rekapitulacije

Dodaj otvara se dijalog box za selektovanje ArmCADovih datoteka za koje elite da kreirate jedinstvenu rekapitulaciju armature.
Dijalog box za selektovanje datoteka

U ovoj proceduri omogueno je kako pojedinano tako i grupno selektovanje svih eljenih
datoteka. Izborom komandnog polja Uitaj tekui dijalog box se zatvara, a u osnovnom
dijalog box-u naredbe se prikazuju sve selektovane datoteke.
403
Lista datoteka koje su selektovane za izradu

zbirne rekapitulacije
Svako polje u listi datoteka sadri i zatvorenu listu koja se otvara klikom mia na strelicu sa
desne strane. Ova zatvorena lista sadri nazive datoteke koje su prethodno koriene u
naredbi Zbirna rekapitulacija, kao i njihovu lokaciju na disku, tako da ih veoma jednostavno
moete ponovo selektovati za izradu rekapitulacije.
Zatvorena lista za selektovanje ranije

korienih datoteka
Pri aktiviranju naredbe Zbirna rekapitulacija, sadraj liste u dijalog box-u e biti onakav kakav
je bio prilikom poslednjeg izlaska iz njega. Ukoliko su neke datoteke iz liste prestale da postoje
(obrisane, preimenovane ili premetene) i dalje e se nalaziti u listi ali e biti zasivljene i
obeleene kao neispravne, a pri izradi rekapitulacije bie ignorisane.
404
Neispravne datoteke u listi

Ako elite da uklonite neku datoteku iz liste, potrebno je da je prvo selektujete a zatim da
aktivirate komandno polje
Brii.
Aktiviranjem komandnog polja OK, program e izvriti generisanje zbirne rekapitulacije za
datoteke koje se nalaze u listi i automatski e prikazati izvetaj.
Generisani izvetaj zbirne rekapitulacije
405
12.9
Grupisanje oplata
esto se deava da se na jednom crteu nae vie pozicija oplata, a da je potrebno

kreirati izvetaj samo za neke od njih. Pomou naredbe Grupisanje oplata imate mogunost
da grupiete pozicije oplata, a zatim da izborom jedne grupe odredite koje e oplate ii u
specifikaciju.
Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia na ikonu
dijalog box sledeeg izgleda:
, otvara se
Izgled dijalog box-a za grupisanje oplata

U centralnom delu dijalog box-a se prikazuje lista svih pozicija oplata koje se nalaze u sastavu
crtea. Za svaku poziciju oplate u koloni Grupa se prikazuje ime grupe kojoj data oplata
pripada (po default-u su sve pozicije oplata pridruene grupi <sve oplate>). Da biste poziciju
oplate pridruili nekoj grupi, potrebno je da u edit box-u zadate ime eljene grupe oplata.
Zadavanje imena grupe oplata

Ukoliko zadato ime ne postoji program e kreirati novu grupu oplata. Poziciju oplata moete
pridruiti nekoj grupi na jo jedan nain. Naime, klikom mia preko strelicu koja se nalazi na
desnom kraju edit box-a, otvara se lista iz koje moete izabrati neku od postojeih grupa
oplata.
406
Lista za izbor grupe oplata

Omoguena je i viestruka selekcija oplata u ovom dijalogu, pri emu se na desni taster mia
otvara padajui meni iz koga moete izabrati neku od postojeih grupa oplata, kako biste joj
pridruili sve selektovane oplate.

U cilju optimalnijeg korienja i utede mreaste armature, programom je omogueno
poploavanje serijama mrea u faznom nainu graenja. Na ovaj nain se parii mrea
preostali iz prethodnih faza graenja mogu upotrebiti u poploavanju tekue faze, kao i
narednih faza.
Redosled - Kolona u kojoj se unoenjem rednog broja odreuje kojoj fazi graenja data
oplata pripada. Ako vie oplata pripada istoj fazi graenja, u ovoj koloni im treba zadati isti
redni broj. Oplate kojima nije zadat redni broj su iskljuene iz faznog naina gradnje, to znai
da se parii mrea koji ostanu nakon poploavanja u tim oplatama vie nigde ne koriste.
407
Kolona u kojoj se odreuje kojoj fazi graenja data oplata pripada

Iz zatvorene liste koja se nalazi u delu dijalog box-a Tekua grupa oplata se vri izbor
grupe oplata za koju e se kreirati izvetaj.
Zavorena lista za izbor tekue grupe oplata

Pomou komandnog polja Brii se tekua grupa oplata uklanja sa crtea, a sve pozicije
oplata koje su joj pripadale se automatski pridruuju default grupi <sve oplate>.
Napomenuemo da program automatski iz liste uklanja grupu kojoj nije pridruena ni jedna
oplata.
Nakon izbora komandnog polja OK program zatvara dijalog box uz prihvatanje svih unetih
promena. Pri sledeem aktiviranju naredbe Izvetaj (vidi poglavlje 12.) generisae se
izvetaj samo za oplate koje pripadaju grupi koja je pomou ove naredbe postavljena za
tekuu.
408
13. IMPORT ARMATURE

Naroita pogodnost za korisnike programa ArmCAD 6 je mogunost uitavanja
eksportovanih datoteka, sa podacima o usvojenoj armaturi i oplatama, iz Radimpex-ovog
programa za statiki proraun Tower. Naime, usvojenu armaturu u ovom programu,
ArmCAD je u stanju da sam pozicionira i kreira kako planove oplate, tako i prave detalje
armiranja. Eventualnim malim izmenama na uitanim crteima, na najbri mogui nain se
kreiraju definitivni izvoaki projekti. U svakom sluaju, program ne pretenduje da u 100%
sluajeva rei sve mogue probleme, obzirom da u ovom delu projektovanja konstrukcija ne
postoje apsolutno jasna pravila. Pored toga, postoje i razlike izmeu matematikog
(uproenog) modela sa kojim vrimo statiki proraun i gotovog izvoakog projekta. No, ako
program pri importu armature uspeno rei i 70-80% problema, smatraemo da je uloga ovog
njegovog dela potpuno opravdana.
Program Tower moe eksportovati usvojenu armaturu u program ArmCAD 2000,
ArmCAD 2005 i ArmCAD 6. Iz tog razloga se u dijalog box-u Funkcionalnost nalazi odeljak
Eksport u ArmCAD, u kome se vri izbor programa za koji e se formirati datoteka sa
podacima o usvojenoj armaturi.
Izgled dijalog box-a u kome se vri izbor programa za koji se

kreira datoteka sa podacima o usvojenoj armaturi
U okviru programa Tower, mogue je eksportovati usvojenu armaturu i u gredama i u
ploama. Postoje dva naina za eksport armature u gredama. Jedan nain je takozvani
osnova- nain, kod koga se eksportuje niz povezanih greda. U programu ArmCAD te grede
se prikazuju kao jedna kontinualna pravolinijska greda prikazana u pogledu zarotiranom za 90
stepeni u odnosu na pogled u kome je izvren eksport (eventualne lune grede prikazae se u
razvijenom obliku). Drugi nain je takozvani ramovi nain kod koga se mogu eksportovati
proizvoljno izabrane grede iz jedne 2D grupe - rama, nivoa ili kosog pogleda. U programu
ArmCAD armatura tih greda bie prikazana u istom pogledu u kome je eksportovana. Isto
vai i za oplatu.
409
Jedina razlika izmeu ova dva naina eksporta armature je u vrsti prikaza, odnosno u smeru
gledanja koji se eli postii u ArmCAD-u. S obzirom da se oblikovanje armature vri nezavisno
od vrste pogleda, u pravom 3D prostoru, sa pravim 3D gredama i ploama, oblik ipki u jednoj
gredi/stubu bie uvek isti bez obzira na nain eksporta. Ovo je naroito vano za stubove koji
se slobodno mogu eksportovati iz bilo kog rama i uvek e imati jedinstvenu armaturu.
Program pri eksportu armature ne vodi rauna o duini ipki obzirom na uslove transporta, te
u sluaju da imate potrebu da ograniite duinu ipki koristite raspoloive alate koji su ve
ugraeni u program ArmCAD.
Prenos podataka izmeu programa Tower i programa ArmCAD ostvaruje se pomou datoteka
u kojima se snimaju podaci o usvojenoj armaturi i oplatama. U okviru programa ArmCAD
postoji naredba Import armature koja slui za ubacivanje sadraja ovako eksportovanih
datoteka u tekui crte. Izborom ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD ili klikom mia
na ikonu
Izgled dijalog box-a za import armature

Sada je potrebno da selektujete neku od ranije eksportovanih datoteka i aktivirate komandno
polje Uitaj (u dnu dijalog box-a se za trenutno selektovanu datoteku ispisuje i tekstualni
komentar, ako joj je pridruen pri eksportu iz programa Tower).
410
Komentar koji je pridruen selektovanoj datoteci

Po zatvaranju ovog dijalog box-a, aktiviranjem komandnog polja Uitaj, otvorie se novi
dijalog box u kome se mogu definisati neki dodatni parametri i opcije. Nakon toga, program e
sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj bloka, a u drag modu e iscrtavati
pravougaonu oblast koja odgovara njegovom gabaritu. Klik mia na eljeno mesto na crteu
odredie donji levi ugao bloka, i ubrzo ete na crteu dobiti plan oplate i plan usvojene
armature.
Eksportovana armatura bie formirana u skladu sa trenutno aktivnim propisom u programu
AutoCAD (propis koji je korien u programu Tower prilikom dimenzionisanja, kao i podaci o
vrsti elika i prenicima armature, bie korieni kao podaci na osnovu kojih e se u okviru
trenutno aktivnog propisa u programu ArmCAD traiti najsliniji i najpogodniji podaci za
preslikavanje).
Bez obzira da li je u insertovanoj datoteci eksportovana usvojena armatura u ploi ili gredi,
program uvek otvara novu poziciju oplate u koju smeta sve pozicije usvojene armature i
dodeljuje joj programski zadato ime Export. U sluaju da se u listi pozicija oplate ve nalazi
pozicija oplate sa istim nazivom, tada program za novo otvorenu poziciju oplate uz programski
odabrano ime dodaje i indeks (1), (2), itd.
Uitane entitete program smeta na Layer-e sa programski usvojenim nazivima:
A4_OP - Layer rezervisan za smetanje kreirane oplate
A4_GR - Layer rezervisan za smetanje usvojene armature u gredama
A4_DZ - Layer rezervisan za smetanje usvojene armature u donjoj zoni ploe
A4_GZ - Layer rezervisan za smetanje usvojene armature u gornjoj zoni ploe
Insertovana usvojena armatura u ploama, bez obzira da li se radi o obinoj ili mreastoj
armaturi, moe se smatrati za gotov crte, dok je za insertovanu armaturu u gredama
potrebno jo iskotirati postavljenu armaturu i kreirati odgovarajue poprene preseke. Pomou
raspoloivih ArmCAD-ovih naredbi Kota i Vaenje preseka to svakako nee biti veliki posao.
Jedan od neophodnih podataka za pravilno oblikovanje armature je duina sidrenja. Program
ArmCAD doputa definisanje proizvoljnog broja tablica sa duinama sidrenja koje odgovaraju
odreenim vrstama betona, vrsti armature i uslovima adhezije. Iz tog razloga, prilikom importa
armature potrebno je odluiti se za tip sidrenja.
411
Upotrebljene oznake imaju sledee znaenje:
ls1 - duina sidrenja zategnute armature
ls2 - duina sidrenja pritisnute armature
U daljem tekstu, detaljno emo objasniti nain eksportovanja i oblikovanja usvojene armature
u ploama i gredama.
13.1
Eksport usvojene armature u ploama iz

programa Tower
Pre nego to objasnimo samu proceduru eksportovanja usvojene armature u

ploama, objasniemo neka osnovna pravila kojih se treba pridravati prilikom usvajanja
armature:
- Pri zadavanju oblasti armiranja ne treba voditi rauna o debljini konstruktivnih elemenata,
ve je ivice oblasti potrebno zadati po osi konstruktivnih elemenata (program pri eksportu
sam prepravlja geometriju zadatih oblasti na osnovu poznatih dimenzija konstruktivnih
elemenata).
- Kada se postavljaju oblasti sa usvojenom armaturom u gornjoj zoni iznad srednjih oslonaca,
morate sami da vodite rauna o potrebnoj duini sidrenja, obzirom da program strogo
potuje zadate dimenzije ovako postavljenih oblasti.
Zadata oblast armiranja iznad srednjeg oslonca u gornjoj zoni

- Pri postavljanju obine armature u gornjoj zoni, preporuujemo da za drugi prvac ne
usvajate podeonu armaturu (u okviru datog seta postavite 2=0.00) i da koristite princip
superpozicije oblasti na delovima na kojima se one preklapaju. Na ovaj nain e na
zajednikim delovima preklopljenih oblasti, iz dva ortogonalna pravca, glavna armatura iz
jedne oblasti predstavljati podeonu armaturu za drugu oblast i obrnuto. Na nepreklopljenim
delovima oblasti program e sam usvojiti podeonu armaturu, uz potovanje uslova da
povrina podeone armature iznosi 20% od povrine usvojene glavne armature. Ovaj uslov
e program potovati pri eksportu usvojene armature, kao i u ekranskom prikazu rafura
koje ukazuju na mesta na kojima je po proraunu potrebna armatura. Naime, kada otkrije
da na nepreklopljenim delovima oblasti nije zadata podeona armatura, program e je
postaviti automatski. Napomenuemo da ista pravila vae i kada u donjoj zoni ne postavite
podeonu armaturu (ako se radi recimo o ploama koje nose samo u jednom pravcu).
412
Superpozicija ortogonalnih oblasti armiranja na delovima

na kojima se preklapaju
- U donjoj zoni program sam koriguje geometriju zadatih oblasti na osnovu dimenzija
konstruktivnih elemenata i potrebnih duina sidrenja. Prema tome, pri postavljanju oblasti
armiranja u donjoj zoni potrebno je samo da pravilno definiete geometriju oblasti na
osnovu gabarita datog polja.
Zadate oblasti armiranja u donjoj zoni

- Na ivicama ploe program obinu armaturu iz donje prevodi u gornju zonu i automatski
kreira odgovarajue serije podeone armature u gornjoj zoni, u zavisnosti od toga da li je
ivica ploe slobodna ili oslonjena. Ovakva automatika ne postoji za mreastu armaturu, pa
je najbolje da nakon insertovanja eksportovane mreaste armature u gornjoj zoni, u samom
ArmCAD-u kreirate potrebne serije mreaste armature na ivicama ploe.
Kada se u modulu za obradu rezultata, u programu Tower, aktivira komanda za eksport
usvojene armature u ploama (Dimenzionisanje Beton Ploe Eksport u
ArmCAD), otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
413
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene

armature u ploama
U edit box-u Datoteka se zadaje ime datoteke u kojoj e biti snimljeni svi potrebni podaci o
usvojenoj armaturi u ploama, a aktiviranjem komandnog polja
brzo pozicionirate na eljeno mesto na disku vaeg raunara.
imate mogunost da se
Edit box u kome se zadaje ime datoteke

U edit box-u Komentar imate mogunost da u datoteku upiete i proizvoljan komentar koji
e pri kasnijem uitavanju lake odrediti njen sadraj.
Edit box za unoenje proizvoljnog komentara

414
Pomou check box-ova u levom delu dijalog box-a vri se izbor elemenata crtea koje je
potrebno eksportovati.
Check box-ovi za izbor elemenata crtea koji se eksportuju

Ovi check box-ovi imaju sledee znaenje:
Oplata
eksportuje se oplata, odnosno izgled svih konstruktivnih elemenata u svojoj

pravoj veliini i smetaju se na layer koji ima programski zadato ime
A4_OP. Napomenuemo da e program konstruktivnim elementima kojima
nije odabran izgled poprenog preseka (takasti i linijski oslonci), sam usvojiti
default dimenzije.
Donja zona eksportuje se usvojena armatura u donjoj zoni i smeta na layer koji ima
programski zadato ime A4_DZ.
Gornja zona eksportuje se usvojena armatura u gornjoj zoni i smeta na layer koji ima
programski zadato ime A4_GZ.
Proizvoljnim izborom stanja ovih check box-ova, moete sami regulisati da li ete u istom fajlu
imati i gornju i donju zonu ili ete se odluiti za odvojeno eksportovanje ovih armatura. U
svakom sluaju program nudi i jednu i drugu mogunost. U sluaju da eksportovanu armaturu
elite da smestite u ve ranije iscrtanu oplatu, koju ste recimo dobili iz arhitektonske osnove
nacrtane u AutoCAD-u, tada moete postavljanjem check box-a Oplata na iskljueno stanje
eksportovati samo usvojenu armaturu bez plana oplate.
415
U edit box-u a0= potrebno je zadati veliinu zatitnog sloja (po defalt-u program za ovu
vrednost usvaja 1.5 cm).
Edit box za definisanje zatitnog sloja

Pomou check box-a Temelji reguliete da li se radi o meuspratnoj konstrukciji ili o
temeljnoj ploi. Naime, ako ovaj check box postavite na ukljueno stanje, to e znaiti da se
radi o temeljnoj ploi (ploa ispod koje je povrinski oslonac) pa se smer momentnog
dijagrama obre. Tada e u polju biti zategnuta gornja strana a na mestima oslonaca bie
zategnuta donja strana. Ovo e onda uticati na drugaije oblikovanje armature.
Check box Temelji

Deo dijalog box-a Podeona armatura se odnosi iskljuivo na ploe kod kojih je usvojena
obina armatura. Naime, kako imate mogunost da u setu usvojene armature za drugi prvac
ne postavite armaturu, to je naroito zgodno kada se usvaja armatura u gornjoj zoni na
delovima gde se oblasti ukrtaju pod pravim uglom, to e program na svim delovima usvojenih
oblasti armiranja na kojima nije usvojena armatura u drugom pravcu, kao podeonu postaviti
armaturu koja je definisana u ovom delu dijalog box-a.
416
Deo dijalog box-a za defiisanje podeone armature

Program e svakako proveriti da li ovako zadata podeona armatura zadovoljava uslov da je
povrina podeone armature najmanje 20 % povrine glavne i ako ovaj uslov nije ispunjen,
onda e umesto zadate armature u ovom dijalog box-u usvojiti ili manji razmak ipki ili jai
prenik tako da i ovaj uslov bude zadovoljen.
Izbor komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura e biti
eksportovana u datoteku pod zadatim imenom. U sluaju da ste odabrali datoteku sa ve
postojeim imenom, program e izdati odgovarajue upozorenje:
Potvrdan odgovor e dovesti do snimanja novih podataka u ve postojeoj datoteci, dok e

negativan odgovor oznaiti odustajanje od snimanja.
417
13.2
Import obine armature ploa u program

ArmCAD 6
Kao to smo ranije pomenuli, nakon aktiviranja naredbe Import armature i

izbora neke ranije eksportovane datoteke sa obinom armaturom u ploama, otvorie se
dijalog box za dodatno podeavanje parametara sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za dodatno podeevanje parametara armature

u ploama koja se importuje
Iz zatvorenih listi Povijanje ipki gornje zone i Povijanje ipki donje zone se vri izbor
jednog od ponuenih naina povijanja krajeva ipki gornje, odnosno donje zone. Ponueni
naini povijanja bie naknadno detaljno objanjeni.
Zatvorene liste za izbor naina povijanja krajeva ipki donje i gornje zone
Kada se check box Koristiti plan seenja postavi na ukljueno stanje, za promenu postaju
dostupni zatvorena lista Konfiguracija i komandno polje
418
Check box Koristiti plan seenja

Konfiguracija
Iz zatvorene liste se za tekuu moe izabrati bilo koja ranije snimljena

konfiguracija sa zadatim nabavnim duinama.
Nabavna duina se moe zadati i bez ulaska u dijalog za definisanje plana seenja, unoenjem
eljene vrednosti direktno u edit box koji se nalazi ispod dugmeta
dostupan samo kada je check box Koristiti plan seenja iskljuen.
. Ovaj edit box je
Edit polje u kome se zadaje maksimalna duina ipki

Iz zatvorene liste, koja se nalazi sa leve strane ovog edit polja, se bira nain nastavljanja ipki,
odnosno kakav e meusobni poloaj zauzeti ipke ija je duina jednaka zadatoj nabavnoj
duini i ipke ija je duna manja od nabavne. Ponuene su sledee opcije:
- Bez ogranienja duine duina ipki nije ograniena, a edit polje za unoenje
nabavne duine je nedostupno
- Naizmenino na poetku i kraju
- Naizmenino u sredini i krajevima
419
- Bez varijabilnih pozicija pokrivanje oblasti ploe bie izvedeno samo uz korienje
konstantnih pozicija. To se postie zamenom promenljivih serija sa konstantnim, pri
emu se menjaju oblasti poploavanja uz poveanje duine preklopa tamo gde je to
neophodno.
Dozvoljeno odstupanje ls - Edit polje u kome se u procentima unosi maksimalno dozvoljeno
smanjenje, odnosno poveanje duine preklopa. Koristi se kako bi se izbeglo postavljanje
veoma kratkih pozicija, viestruko preklapanje ipki i sl. Ukoliko se iz liste izabere opcija Bez
varijabilnih pozicija ovo edit polje menja naziv u Koeficijent poveanja preklopa. to je
vrednost ovog koeficijenta manja to e veliina dodatnog - suvinog preklopa biti manja, ali e
se poveati broj razliitih pozicija koje e se ovom prilikom formirati. U suprotnom, to je
vrednost ovog koeficijenta vea, smanjie se broj razliitih pozicija ipki ali e koliina
dodatnog (suvinog) preklopa biti vea.
Pokrivanje oblasti armiranja korienjem samo

konstantnih pozicija
definisanih tipova sidrenja za tekui propis. Izabrani tip sidrenja bie korien kao izvor
podataka za duine sidrenja (ls1 i ls2).
Zatvorena lista za izbor tipa sidrenja

Nakon izbora komandnog polja OK, program e sa komandne linije zahtevati da odredite
poloaj bloka, a u drag modu e iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom
gabaritu. Klik mia na eljeno mesto na crteu e odrediti donji levi ugao bloka, i ubrzo ete na
crteu dobiti plan oplate i plan usvojene armature ploe.
420
13.2.1 Pravila po kojima se oblikuje usvojena obina

armatura
U programu su usvojena jasna pravila po kojima se oblikuje armatura u zavisnosti
od uslova po svakoj strani zadate oblasti. Prvi zadatak programa je da proizvoljnu geometriju
zadate oblasti izdeli na delove sa homogenim uslovima na ivicama. Takoe, program svaku
proizvoljno zadatu geometriju deli na nove podoblasti kako bi mogao da kreira odgovarajue
serije u osnovi (konstantne i varijabilne). Oblasti se dele u pravcu zadatih uglova armiranja.
U daljem tekstu objasniemo nain oblikovanja armature u zavisnosti od uslova na njenim
krajevima.
Donja zona
Kako se oblast armiranja pri dimenzionisanju ploa zadaje po osi konstruktivnih elemenata, to
program proverava uslove na ivicama oblasti i u zavisnosti od toga oblikuje armaturu. U
sledeim primerima analiziraemo samo jednu ivicu oblasti (desna vertikalna ivica), i u
zavisnosti od uslova oslanjanja po toj ivici objasniemo kako nain oblikovanja krajeva ipki
koje se rasprostiru upravno na nju (ipke Pos 1), tako i duinu serije ipki koje se postavljaju u
pravcu date ivice (ipke Pos 2).
Uopte uzevi mogu nastupiti sledei sluajevi:
1. Ivica oblasti se poklapa sa slobodnom ivicom ploe
Armatura pozicije 1 se vodi do ivice ploe udaljeno za veliinu zatitinog sloja i povija se u
gornju zonu za konstantnu vrednost od 30 cm. Serija pozicije 2 iz drugog pravca, prostire se
takoe do ivice ploe udaljeno za veliinu zatitinog sloja.
U gornjoj zoni se automatski kreira i serija podeone armature od prave ipke ija duina
odgovara duini serije pozicije 1. Razmak izmeu ipki ove serije je konstantan i iznosi 15 cm,
to uvek omoguava postavljanje 3 konstruktivne ipke Pos 3. Prenik ove konstruktivne
armature se preuzima iz zadatog podataka o preniku minimalne podeone armature u dijalog
box-u za eksport armature u ploama. Ovako kreirana serija konstruktivne armature se
automatski pridruuje i ostalim serijama iz gornje zone i smeta na Layer koji je rezervisan za
armaturu u gornjoj zoni A4_GZ.
421
Kada se poploava trougaona oblast moe se desiti da se horizontalni krajevi ipki Pos 1, koji
su povijeni u gornju zonu i sa jedne i sa druge strane, sudare pa se u tom sluaju serija
prekida na mestu gde je duina donjeg segmenta jednaka maksimalno moguoj vrednosti od
60 cm.
Pri oblikovanju armature Pos 1 program vodi rauna o obliku armature iz drugog pravca, pa u
sluaju da se i ona povija u gornju zonu veliina njenog vertikalnog segmenta (na crteu
oznaena sa A) moe imati dve vrednosti. Ako je Pos1 jaa armatura, onda e njen vertikalni
segment imati dimenziju:
A = d - 2a0
Ako je armatura iz drugog pravca jaa, tada e veliina vertikalnog segmenta armature Pos 1
biti umanjena za veliinu 2 prenika armature iz drugog pravca:
A = d - 2a0 - 2
d - debljina ploe
a0 - veliina zatitnog sloja
-
prenik jae armature iz drugog pravca
2. Ivica oblasti se nalazi unutar ploe i ne dodiruje se sa drugom oblasti
Iako je ovaj primer nerealan u praksi, program ipak mora imati jasno pravilo po kome e i u
ovakvom sluaju reagovati. Naime i ipka pozicije 1 i serija pozicije 2 se vode tano do zadate
ivice oblasti bez ikakvog skraivanja i sidrenja.
422
3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploe i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Armatura pozicije 1 se sidri za potrebnu duinu sidrenja zategnute armature ls1, a serija
pozicije 2 se skrauje u odnosu na zadatu ivicu oblasti za polovinu zadatog razmaka izmeu
ipki te serije (e/2). Na ovaj nain se izbegava dupliranje ivinih ipki iz levog i desnog polja
na njihovom spoju. Ako su ipke pozicije 2 i 4 istog prenika i postavljene na istom
meusobnom razmaku, tada e program ove dve serije spojiti u jednu.
4. Ivica oblasti se nalazi na slobodno oslonjenoj ivici ploe
Armatura pozicije 1 se prevodi preko krajnjeg oslonca udaljeno za veliinu zatitnog sloja, i
povija u gornju zonu za veliinu koja je odreena svetlim otvorom tog polja (lo/10) u pravcu
prostiranja te ipke. U sluaju da se radi o kosoj ivici pa je svetli otvor promenljive dimenzije,
tada se usvaja najvea vrednost ime se izbegava kreiranje promenljive serije u osnovi i po
ovom kriterijumu.
Serija pozicije 2 iz drugog pravca se vodi do unutranje ivice oslonca, a u gornjoj zoni se kreira
serija ipki isto kao i kod sluaja kada se ivica oblasti nalazi na slobodnoj ivici ploe. Pozicija 3
ima oblik prave ipke ija duina odgovara duini serije pozicije 1, a serija se prostire na duini
od lo/10.
423
I ovde se vodi rauna o dimenziji vertikalnog segmenta pozicije 1, oznaenog na slici sa A. U
zavisnosti od toga da li se i armatura iz drugog pravca povija u gornju zonu, i ako se povija da
li je jaeg ili slabijeg prenika, mogu nastupiti dva sluaja. Ako se pozicija 2 ne povija u gornju
zonu ili se povija ali je manjeg prenika od prenika pozicije 1, tada vertikalni segment ima
dimenziju:
A = d - 2a0
U suprotnom sluaju, visina vertikalnog segmenta se umanjuje za dva prenika armature
pozicije 2:
A = d - 2a0 - 2
d - debljina ploe
a0 - veliina zatitnog sloja
-
5. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Iako je i ovo gotovo nemogu sluaj u praksi, program ipak armaturu pozicije 1 prevodi preko
srednjeg oslonca za duinu sidrenja pritisnute armature ls2, mereno od unutranje ivice
oslonca, a seriju armature iz drugog pravca (pozicija 2) vodi do unutranje ivice oslonca.
424
6. Ivica oblasti se nalazi na srednjem osloncu i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Armatura pozicije 1 se prevodi preko srednjeg oslonca za potrebnu duinu sidrenja ls2
mereno od unutranje ivice oslonca, a serija pozicije 2 iz drugog pravca se vodi do unutranje
ivice oslonca. Armatura iz susedne oblasti armiranja, pozicije 3 i 4, se oblikuje na potpuno isti
nain obzirom da i za nju vae isti uslovi oslanjanja na posmatranoj ivici.
U dosadanjim primerima smo prikazali kako se povijanjem krajeva armature u gornju zonu
obezbeuje prijem negativnih momenata na slobodno oslonjenim krajevima ploe i ojaanje na
slobodnim ivicama ploe. Program armaturu donje zone oblikuje na ovaj nain kada je iz
zatvorene liste Povijanje ipki donje zone izabrana sledea sliica:
Kada se iz zatvorene liste izabere postavljanje otvorenih uzengija,
425
program e umesto povijanja iz donje u gornju zonu, ubaciti jo jednu seriju ipki sledeeg
izgleda:
Povijanje ipki u gornju zonu
Otvorena uzengija
Duina horizontalnih delova otvorene uzengije e odgovarati pravilima koja su prikazana kada
se armatura na krajevima ploe oblikuje povijanjem iz donje u gornju zonu, odnosno u sluaju
slobodno oslonjene ivice ploe imae dimenziju lo/10, a u sluaju slobodne - konzolne ivice
ploe imae konstantnu vrednost od 30 cm. U gornjoj zoni e takoe biti kreirana
odgovarajua serija podeone armature, na duini koja odgovara duini horizontalnog dela
otvorene uznegije.
Ukoliko ne elite da program automatski oblikuje krajeve ipki donje zone, iz zatvorene liste
izaberite sledeu sliicu:
426
Program e sada eksportovati armaturu bez ikakvog povijanja, a Vi je moete pomou za to

predvienih ArmCAD-ovih naredbi oblikovati prema sopstvenim potrebama.
Importovana armatura bez povijnja

Ako se u eksportovanom fajlu nalazi usvojena armatura kod koje se sidrenje obezbeuje
kukama, iz zatvorene liste Povijanje ipki donje zone mogu se izabrati sledei naini
oblikovanja krajeva ipki donje zone.
427
Gornja zona
Isto kao i kod donje zone, u sledeim primerima emo analizirati samo jednu ivicu oblasti
(desna vertikalna ivica), i u zavisnosti od uslova oslanjanja po toj ivici objasniemo kako nain
oblikovanja krajeva ipki glavne armature koje se rasprostiru upravno na nju (ipke Pos 1),
tako i duinu serije ipki koje se postavljaju u pravcu date ivice (ipke Pos 2).
Armatura pozicije 1 se vodi do ivice ploe udaljeno za veliinu zatitnog sloja i povija na dole.
Serija podeone armature (pozicija 2) iz drugog pravca, prostire se takoe do ivice ploe
udaljeno za veliinu zatitnog sloja. Veliina vertikalnog segmenta pozicije 1 (oznaena na
crteu sa A), ima sledeu dimenziju:
A = d 2a0
U sluaju da je armatura pozicije 2, takoe glavna i jaeg prenika, tada se veliina vertikalnog
segmenta umanjuje za debljinu prenika pozicije 2:
A = d - 2a0 -
428
d - debljina ploe
a0 - veliina zatitnig sloja
-
2. Ivica oblasti se nalazi unutar ploe i ne dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
Ovaj primer e se skoro uvek javiti kada se pokriva gornja zona iznad srednjeg oslonca koji je
paralelan sa posmatranom vertikalnom ivicom. U ovom sluaju i ipka glavne armature
(pozicija 1) i serija podeone armature (pozicija 2) se vode tano do zadate ivice oblasti
armiranja bez ikakvog skraivanja i sidrenja.
3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploe i dodiruje se sa susednom oblasti armiranja
U ovom sluaju armatura se oblikuje na potpuno isti nain kao i u prethodno opisanom
primeru, bez obzira to se posmatrana oblast dodiruje sa susednom. Ako su ipke pozicije 2 i 4
istog prenika i postavljene na istom meusobnom razmaku, tada e program ove dve serije
spojiti u jednu.
429
Armatura pozicije 1 se prevodi preko krajnjeg oslonca udaljenog za veliinu zatitnog sloja, i
povija na dole, a serija ipki iz drugog pravca se vodi tano do unutranje ivice oslonca.
Veliina vertikalnog segmenta pozicije 1 (oznaena na crteu sa A), ima sledeu dimenziju:
A = d 2a0
U sluaju da je armatura pozicije 2, takoe glavna i jaeg prenika, tada se veliina vertikalnog
segmenta umanjuje za debljinu prenika pozicije 2.
A = d - 2a0 -
d - debljina ploe
a0 - veliina zatitnig sloja
-
430
Iako je ovo nemogu primer u praksi, program e armaturu pozicije 1 prevesti preko srednjeg
oslonca za potrebnu duinu sidrenja ls1, a seriju pozicije 2 e skratiti tako da doe do
unutranje ivice oslonca
I ovakav primer e se verovatno retko javiti u praksi, jer nije ba ispravno nastavljati armaturu
iznad oslonca na mestu najveih naprezanja. No ako ste se ipak odluili za ovakav nain
pokrivanja, program e glavnu armaturu (pozicija 1) prevesti preko srednjeg oslonca za duinu
sidrenja ls1, mereno od unutranje ivice oslonca, a seriju armature iz drugog prvca (pozicija
2) e voditi tano do unutranje ivice srednjeg oslonca. Kako i za susednu oblast vae isti
uslovi oslanjanja na zajednikoj ivici, to se i armatura pozicija 3 i 4 oblikuje na potpuno isti
nain.
Promena debljine ploe

Pri oblikovanju armature na spoju dve ploe razliite debljine program potuje ravnanje koje je
zadato pri njihovom kreiranju, tako da se mogu javiti tri sluaja:
- Ploe su poravnate po gornjoj ivici
- Ploe su poravnate po donjoj ivici
- Ploe nisu poravnate
Ako su ploe poravnate po gornjoj ivici, a check box Temelji je pri eksportu usvojene
armature postavljen na iskljueno stanje, tada se zategnuta armatura u gornjoj zoni oblikuje
kao i kod ploa konstantnog poprenog preseka. Armatura iz donje zone se prevodi preko
srednjeg oslonca za potrebnu duinu sidrenja ls2, i to za tanju plou ravno, dok se za deblju
plou oblikuje u zavisnosti od irine oslonca iznad koga nastaje skokovita promena debljine.
Nain oblikovanja armature u donjoj zoni je potpuno isti kao i na spoju dve grede razliitih
dimenzija, pa e o ovome biti vie rei kasnije, kada budemo izneli pravila o oblikovanju
usvojene armature u gredama na mestu promene debljine. Ako je pri eksportu usvojene
armature check box Temelji postavljen na ukljueno stanje obre se pretpostavka o poloaju
zategnutih strana ploa, tako da se tada ipke u donjoj zoni sidre za potrebnu duinu sidrenja
ls1.
431
13.3
Import mreaste armature ploa u program

ArmCAD 6
Kao to smo ranije pomenuli, nakon aktiviranja komande Import armature i

izbora neke ranije eksportovane datoteke sa mreastom armaturom u ploama, otvorie se
dijalog box za dodatno podeavanje parametara sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za dodatno podeevanje parametara

Ovde je mogue podesiti podatke koji se tiu naina poploavanja mreama:
- Check box-om Auto i zatvorenim listama B i L, koje se nalaze sa njegove desne strane,
se utie na seenje mrea, odnosno diktira se veliina seenih paradi.
- Check box-om Cik-cak i poljima B i L, koja se nalaze sa njegove desne strane, utie se
na nain poploavanja.
Check box-ovi Auto i Cik-cak

Uloga ovih check box-ova je detaljnije objanjena u okviru naredbe za serijsko postavljanje
mrea - Serija mrea (vidi poglavlje 8.2).
432
Zadavanjem vrednosti u edit box-u Donja zona - naleganje preko oslonca se regulie
veliinu preputanja mreaste armature u donjoj zoni preko oslonaca.
Nakon izbora komandnog polja OK, program e sa komandne linije zahtevati da odredite
poloaj bloka, a u drag modu e iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom
gabaritu. Klik mia na eljeno mesto na crteu e odrediti donji levi ugao bloka i ubrzo ete na
crteu dobiti plan oplate i plan usvojene armature.
13.3.1 Pravila po kojima se oblikuje importovana mreasta

armatura
Zadatu oblast armiranja program zamenjuje sa odgovarajuom serijom mrea.
Kako se u Tower-u, u setu podataka o usvojenoj armaturi, ne zadaju podaci o dimenzijama
table mree, veliini preklopa i njenoj teini po m2, to pri insertovanju ovakvih datoteka u
ArmCAD, program na osnovu zadatih prenika i rastojanja ipki u oba pravca, pokuava da u
bazi mrea pronae istu ili najsliniju mreu. Kod mrea koje nose u jednom pravcu (R mree),
orijentacija table je jasno odreena zadatim uglom pod kojim se postavlja glavna armatura,
dok za mree sa istom armaturom u dva ortogonalna pravca (Q mree), program analizira oba
mogua poloaja i usvaja onaj koji unutar zadate oblasti daje manji broj seenih paria. Isto
pravilo vai i kada se bira poloaj referentne table poploavanja. No, bez obzira na sve,
ArmCAD raspolae alatima sa kojima moete lako prepraviti bilo koji podatak koji je program
prilikom importa automatski usvojio.
Isto kao i kod oblikovanja obine armature, u programu postoje jasna pravila po kojima se
oblikuje armatura u zavisnosti od uslova po svakoj strani zadate oblasti, s tim to se ovde pod
oblikovanjem armature podrazumeva prepravljanje geometrije konture zadate oblasti
armiranja. Ako na jednoj ivici oblasti nisu homogeni uslovi, program ne usvaja jedinstveni
uslov po celoj strani, ve zadatu geometriju oblasti koriguje na razliite naine du date ivice.
U sledeim primerima analiziraemo samo jednu ivicu oblasti (desna vertikalna ivica), i u
zavisnosti od uslova oslanjanja po toj ivici, objasniemo nain na koji program prepravlja
zadatu konturu oblasti armiranja.
433
Donja zona
Ivica zadate oblasti se skrauje za zadatu veliinu zatitnog sloja a0.

Program ne menja poloaj zadate ivice oblasti.
434
3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploe i dodiruje se sa drugom oblasti
Ivica oblasti se pomera prema susednoj oblasti za polovinu potrebne veliine preklopa koja je
na crteu oznaena sa ls1. Ako se upravno na posmatranu ivicu prostiru ipke glavne
armature onda veliina preklopa ls1 iznosi tri razmaka okca, a ako se upravno na posmatranu
ivicu pruaju ipke podeone armature (R mree) onda veliina preklopa odgovara irini jednog
okca ili minimum 15 cm. Kako i za susednu oblast vae isti uslovi na zajednikoj ivici, to e i
ova oblast biti prepravljena na isti nain.
Zadata ivica po osi oslonca, skrauje se tako da ulazi u oslonac samo za duinu naleganja
preko oslonca u donjoj zoni (na crteu oznaena sa da). Ova vrednost se moe podesiti u
dijalog box-u koji se pojavljuje prilikom importa mreaste armature.
435
Isto kao u prethodnom primeru, program e zadatu ivicu oblasti armiranja prepraviti tako da
ulazi u oslonac samo za duinu naleganja preko oslonca u donjoj zoni (na crteu oznaena sa
da).
Obe oblasti se skrauju tako da ulaze unutar oslonca za vrednost duina naleganja preko
oslonca u donjoj zoni (da), obzirom da za obe oblasti vai isti uslov oslanjanja na zajednikoj
ivici.
436
Gornja zona
Isto kao i u donjoj zoni, ivica oblasti se skrauje za zadatu veliinu zatitnog sloja a0.
Program ne menja poloaj zadate ivice oblasti.
437
3. Ivica oblasti se nalazi unutar ploe i dodiruje se sa drugom oblasti
Ivica oblasti se pomera prema susednoj oblasti za polovinu potrebne veliine preklopa, koja je
armature onda veliina preklopa ls1 iznosi tri razmaka okca, a ako se upravno na posmatranu
Zadata ivica oblasti po osovini oslonca, produuje se do kraja ploe udaljeno za zadatu veliinu
zatitnog sloja a0.
438
Isto kao u prethodnom primeru, zadata ivica oblasti po osovini oslonca, produuje se do kraja
ploe udaljeno za zadatu veliinu zatitnog sloja a0.
Ivica oblasti se pomera prema susednoj oblasti za polovinu potrebne veliine preklopa koja je
armature onda veliina preklopa iznosi tri razmaka okca, a ako se upravno na posmatranu
439
13.4
Eksport usvojene armature u gredama iz

programa Tower
13.4.1 Osnova
Kada se u modulu za obradu rezultata, u programu Tower, aktivira komanda za
eksport usvojene armature u gredama, nain osnova (Dimenzionisanje Beton Grede
Eksport u ArmCAD (osnova)), u prozoru za 2D prikaz iscrtae se dijagrami usvojene
armature u gredama, a komandna linija e dobiti sledei izgled:
<0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Prikaz / <krAj> ):
Izborom podopcije Set moe se podesiti vrsta prikaza, ali ona nema nikakvog uticaja na
proces eksporta.
Programom je omogueno selektovanje vie greda (jedini uslov je da grede moraju biti
meusobno povezane), pa e ova poruka stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije
Kraj ili desnim klikom mia ne oznaite kraj procedure selektovanja, nakon ega se otvara
dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene

armature u gredama
U edit box-u Datoteka se zadaje ime datoteke u kojoj e biti snimljeni svi potrebni podaci o
usvojenoj armaturi u selektovanim gredama, a aktiviranjem komandnog polja Izbor... imate
mogunost da se brzo pozicionirate na eljeno mesto na disku vaeg raunara.
U edit box-u Komentar imate mogunost da u datoteku upiete i proizvoljan komentar koji
e pri kasnijem uitavanju lake odrediti njen sadraj.
Postavljanjem check box-a Oplata na ukljueno stanje, pored usvojene armature eksportuje
se i oplata, odnosno izgled svih selektovanih greda u njihovoj pravoj veliini i smeta se na
layer koji ima programski zadato ime A4_OP.
Ukoliko selektovane grede imaju popreni presek tipa T, I, sanduasti ili otvoreni, sa check
box-om Sloene uzengije podeliti na pravougaone moe se uticati na to da li e uzengija
biti sloenog oblika ili sastavljena od vie pravougaonih uzengija:
440
Sloene uzengije podeliti na

pravougaone - iskljueno
Sloene uzengije podeliti na pravougaone ukljueno
Pomou check box-a 3D prikaz se u programu ArmCAD dobija 3D prikaz armature i oplate
selektovanih greda. Ovakav nain eksporta moe biti od velike pomoi za sagledavanje i
razumevanje detalja i naina povijanja ipki u prostornoj konstrukciji (treba koristiti alate za
promenu smera gledanja u programu AutoCAD - a naroito komandu 3D orbit). Ipak, iako
taan, ovako napravljen crte armature nije pogodan za praktian rad u programu ArmCAD,
odnosno za kotiranje, vaenje preseka, specifikaciju ili rekapitulaciju armature. Naime, ni
jedna ipka iz ovog eksporta ne ulazi u specifikaciju.
Obzirom da se istovremeno mogu za eksport selektovati i obine i temeljne grede (kod
temeljne se podrazumeva da se obru zone pritiska i zatezanja), program je u stanju da sam
prepozna koja je greda temeljna a koja ne. Naime, da bi greda bila temeljna, ispod nje se
mora nalaziti ili linijski ili povrinski oslonac.
Izbor komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura e biti
eksportovana u datoteku pod zadatim imenom.
13.4.2 Ramovi
Kada se u modulu za obradu rezultata, u programu Tower, aktivira komanda za
eksport usvojene armature u gredama, nain ramovi (Dimenzionisanje Beton Grede
Eksport u ArmCAD (ramovi)), u prozoru za 2D prikaz iscrtae se dijagrami usvojene
armature u gredama, a komandna linija e dobiti sledei izgled:
<0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/
<krAj>/Set):
Izborom opcije Set moe se podesiti vrsta prikaza, ali ona nema nikakvog uticaja na proces
eksporta. Podopcije Sve, Prozor, pOligon, pResek i eXtras slue da olakaju
selektovanje eljenih greda, dok se pomou podopcije Deselektovanje pogreno
selektovane grede mogu iskljuiti iz selekcije.
Kod ovog naina eksporta usvojene armature u gredama pri selektovanju greda nema nikakvih
ogranienja, tako da one ak ne moraju da pripadaju istoj 2D celini (ramu, nivou ili kosom
pogledu). Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda:
441
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i dijalog box koji se otvara kod osnova eksporta, tako da
ga neemo ponovo objanjavati.
Ukoliko sve selektovane grede ne pripadaju jednoj 2D grupi (jednom ramu, nivou ili kosom
pogledu) neete biti u mogunosti da ih eksportujete na 2D nain, ve e program, nakon
aktiviranja komandnog polja OK, izbaciti odgovarajue obavetenje:
13.5
Import eksportovane armature u gredama u

program ArmCAD 6
Kao to smo ranije pomenuli, nakon aktiviranja komande Import armature i

izbora neke ranije eksportovane datoteke sa armaturom greda otvorie se dijalog box za
dodatno podeavanje parametara sledeeg izgleda:
U zatvorenoj listi Tip sidrenja nalaze se konfiguracije sidrenja definisane u tekuem propisu.
Izabrani tip sidrenja bie korien kao izvor podataka za duine sidrenja (ls1 i ls2).
Po zatvaranju ovog dijalog box-a program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj
bloka, a u drag modu e iscrtavati pravougaonu oblast koja odgovara njegovom gabaritu. Klik
mia na eljeno mesto na crteu e odrediti donji levi ugao bloka i ubrzo ete na crteu dobiti
plan oplate i plan usvojene armature.
442
13.5.1 Voenje podune armature

Nain voenja podune armature najlake
jednostavnom primeru kontinualne grede na dva polja.
emo
prikazati
na
sledeem
Prikaz usvojene armature u Tower-u

Donja zona
Armatura iz prve iteracije, bez obzira da li je rasporeena u jedan ili vie redova, uvek se
prua preko celog polja i prevodi preko srednjeg oslonca za duinu sidrenja ls2, mereno od
blie ivice oslonca.
Armatura iz sledeih iteracija se vodi na dva naina, u zavisnosti od toga da li se u poprenom
preseku grede nalazi u prvom redu ili ne. Ako se nalazi u prvom redu tada se ona uvek prevodi
preko srednjeg oslonca kao armatura iz prve iteracije, i sidri na potpuno isti nain za duinu
ls2. Za primer koji analiziramo, program bi oblikovao armaturu u donjoj zoni na sledei nain:
Ako se armatura iz sledeih iteracija ne nalazi u prvom redu, tada se na proraunatu potrebnu
duinu iz Tower-a, na obe strane dodaje i veliina potrebna za sidrenje zategnute armature
ls1, uveana za 70% visine nosaa. Da je recimo u prethodno prikazanom primeru jedna
ipka u desnom polju dodata u drugom redu, tada bi program eksportovao armaturu na sledei
nain:
443
Gornja zona
Armatura iz prve iteracije se uvek prua po celoj duini grede, dok se za ostale iteracije na
proraunatu potrebnu duinu ipki iz Tower-a, na obe strane ipka produuje za potrebnu
duinu sidrenja zategnutih ipki ls1 uveanu za 70% visine nosaa.
Armatura Aa3/Aa4
Ova armatura se uvek prua po celoj duini grede, s tim to se u sluaju promene prenika
ipki du nosaa, ili u sluaju skokova u iteraciji, ona nastavlja za duinu sidrenja pritisnute
aramture ls2.
444
Poprena armatura
Serije uzengija program postavlja uvek u svetlim otvorima polja, odnosno ne prevodi ih preko
oslonaca.
Oblikovanje armature u sluaju skokovite promene debljine greda

Kao to smo ranije istakli eksportovanje se vri sa pravom 3D geometrijom, to znai da e se
potovati ekscentricitet greda, zarotiranost lokalnog koordinatnog sistema, kao i oblik
poprenog preseka. Razlikuju se sluajevi kada armatura jedne grede moe i kada ne moe da
se produi i usidri u drugu gredu. Takoe, razlikuje se sluaj kada se na tom mestu nalazi
oslonac od onog bez oslonca. I naravno, u sluaju da su razmatrane grede temeljne, obre se
pretpostavka o poloaju zategnutih strana grede.
Prikazaemo sluaj voenja armature pri promeni debljine grede iznad oslonca. Ostali sluajevi
su analogni ovom sluaju i razlikuju se po tome da li se sidri sa duinom sidrenja za zategnutu
ili pritisnutu armaturu.
Ako je oplata selektovanih greda poravnata po gornjoj ivici, zategnuta armatura u gornjoj zoni
se oblikuje kao i kod greda konstantnog poprenog preseka. Armatura iz donje zone se prevodi
preko srednjeg oslonca za potrebnu duinu sidrenja ls2, i to za tanju gredu ravno, dok se za
deblju gredu oblikuje u zavisnosti od irine oslonca iznad koga nastaje skokovita promena
debljine, te mogu nastupiti sledei sluajevi:
a) ls2 A, pri emu je:

A = b - a0
b irina oslonca
a0 veliina zatitinog sloja
445
b) ls2 (A + B), pri emu je:

A = b - a0
B = d2 - 2a0 - 2u
b irina oslonca
d2 visina deblje grede
u prenik uzengija
c) ls2 = (A + B + C), pri emu je:

A = b - a0
B = d2 - 2a0 - 2u
b irina oslonca
d2 visina deblje grede
u prenik uzengija
Sva ovde prikazana pravila vae i za oblikovanje usvojene armature u ploama sa skokovitom
promenom debljine.
13.5.2 Oblikovanje armature na krajevima greda

U zavisnosti od uslova oslanjanja na krajevima greda, kao i stanja naprezanja na
tim krajevima, program usvojenu armaturu oblikuje na razliite naine. to se tie uslova
oslanjanja, razlikujemo sledee sluajeve:
-
slobodan (konzolni) kraj grede

ukljeten kraj grede u zid koji se nastavlja u pravcu grede
slobodno oslonjen kraj grede na takasti ili linijski oslonac (pravi oslonac)
ukljeten kraj grede u takasti ili linijski oslonac (pravi oslonac)
ukljeten kraj grede u srednji stub ili zid iz poprenog rama
slobodno oslonjen kraj grede na gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje)
ukljeten kraj grede u gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje)
ukljeten kraj grede u kraj stuba
spoj dve nekolinearne grede
U ovom delu uputstva detaljno emo opisati naine oblikovanja armature iz donje i gornje zone
(Aa1/Aa2), dok za uzengije i bonu armaturu (Aa3/Aa4) vai univerzalno pravilo da se one
vode do kraja grede, naravno udaljeno za veliinu zatitnog sloja.
446
Slobodan (konzolni) kraj grede
Armatura se u obe zone vodi ravno do kraja grede, udaljeno za velinu zaitinog sloja a0.
Ukljeten kraj grede u zid koji se nastavlja u pravcu grede
U ovom sluaju se pritisnuta armatura u donjoj zoni sidri u zid za duinu sidrenja ls2, dok se
za zategnutu armaturu iz gornje zone proraunava potrebna duina sidrenja ls1 i u zavisnosti
od duine zida mogu nastupiti sledei sluajevi:
a) ls1 (b-a0), pri emu je:

b duina zida u pravcu grede
b) (A+B) ls1 > (b-a0), pri emu je:

A = b - a0
B = d - 2a0 - u
b - duina zida u pravcu grede
a0 - veliina zatitinog sloja
d - visina grede
u - prenik uzengija
447
c) ls1 > (A+B), pri emu je:

A = b - a0
B = d - 2a0 - u
C = ls1 (A + B)
b duina zida u pravcu grede
d visina grede
u - prenik uzengija
U ovom poslednjem sluaju, armatura se iz gornje zone vodi ravno do kraja zida udaljeno za
veliinu zatitnog sloja, a u zid se ubacuje ugaoni anker. Duine horizontalnog i vertikalnog
segmenta ankera moraju da zadovolje potrebnu duinu sidrenja zategnute armature kao na
gornjoj slici.
U sluaju da je na posmatranom kraju grede skok u iteraciji, onda se armatura iz prve iteracije
oblikuje kao u prethodno opisanim sluajevima, a dodatna armatura iz poslednje iteracije se
ukida i zamenjuje ankerom ija dimenzija vertikalnog segmenta takoe mora da zadovolji
uslove sidrenja zategnute armature ls1 (C+B=ls1-A), a duina horizontalnog segmenta ide do
skoka u iteraciji i produava se u desno za potrebnu duinu sidrenja zategnute armature ls1
uveanu za 70 % od visine grede.
U sluaju da je zid toliko kratak da je njegova duina manja ak i od potrebne duine sidrenja
pritisnute armature ls2, onda se i armatura iz donje zone povija na gore sve dok se ne
zadovolji uslov o potrebnoj duini sidrenja pritisnute armature (ls2=A+B).
448
Slobodno oslonjen kraj grede na takasti ili linijski oslonac
Pritisnuta armatura u gornjoj zoni se vodi uvek ravno do kraja oslonca udaljeno za veliinu
zatitnog sloja, dok se za zategnutu armaturu u donjoj zoni proraunava potrebna duina
sidrenja ls2, i u zavisnosti od irine oslonca mogu nastupiti sledei sluajevi:

A = b - a0
b irina oslonca
b) (A+B) ls2 > A, pri emu je:

A = b - a0
B = d - 2a0 - u
b irina oslonca
d visina grede
u prenik uzengija
c) ls2 > (A + B), pri emu je:

A = b - a0
B = d - 2a0 - 2u
C = ls2 (A + B)
b irina oslonca
d visina grede
u prenik uzengija
449
Ukljeten kraj grede u takasti ili linijski oslonac
Ovde se pod takastim i linijskim osloncem podrazumevaju pravi oslonci a ne stubovi ili zidovi.
Pritisnuta armatura u donjoj zoni se sidri potpuno isto kao u prethodno opisanom sluaju, dok
se za zategnutu armaturu u gornjoj zoni proraunava potrebna duina sidrenja ls1 i u
zavisnosti od irine oslonca mogu nastupiti sledea dva sluaja:

A = b - a0
b irina oslonca
b) ls1 > A, pri emu je:

A = b - a0
B = ls1 - A
b irina oslonca
450
Ukljeten kraj grede u stub ili u zid iz poprenog pravca
Pritisnuta armatura u donjoj zoni se vodi do kraja stuba, odnosno zida iz poprenog rama
udaljeno za veliinu zatitnog sloja, a u sluaju da je dimenzija stuba mala tako da se
pritisnuta armatura ne moe usidriti u njega za potrebnu duinu sidrenja ls2, tada se ona
povija na gore. Za zategnutu armaturu u gornjoj zoni se proraunava potrebna duina sidrenja
zategnute armature ls1, i u zavisnosti od irine stuba osnosno zida iz poprenog pravca,
mogu nastupiti sledei sluajevi.

A = b - a0
b irina stuba ili zida
b) (A+B) ls1 > A, pri emu je:

A = b - a0
B = d - 2a0 - u
d visina grede
u prenik uzengija
c) ls1 > (A+B), pri emu je:

A = b - a0
B = d - 2a0 - u
C = ls1 (A + B)
d visina grede
u prenik uzengija
U ovom poslednjem sluaju, armatura se iz gornje zone vodi ravno do kraja stuba odnosno
zida iz poprenog rama udaljeno za veliinu zatitnog sloja, a u stub se ubacuje ugaoni anker.
Duine horizontalnog i vertikalnog segmenta ankera moraju da zadovolje potrebnu duinu
sidrenja zategnute armature kao na gornjoj slici.
U sluaju da je na posmatranom kraju grede skok u iteraciji, onda se armatura iz prve iteracije
oblikuje kao u prethodno opisanim sluajevima, a dodatna armatura iz poslednje iteracije se
451
ukida i zamenjuje ankerom ija dimenzija vertikalnog segmenta takoe mora da zadovolji
uslove sidrenja zategnute armature ls1 (C+B=ls1-A), a duina horizontalnog segmenta ide do
skoka u iteraciji i produava se u desno za potrebnu duinu sidrenja zategnute armature ls1
uveanu za 70 % od visine grede.
U sluaju da je kraj temeljne grede ukljeten u zid iz poprenog rama, tada se pritisnuta
armatura u gornjoj zoni vodi ravno do kraja zida udaljeno za veliinu zatitnog sloja, odnosno
sidri se na dole za potrebnu duinu sidrenja pritisnute armature ls2, dok se zategnuta
armatura iz donje zone povija u zid na gore i sidri za potrebnu duinu sidrenja zategnute
armature ls1.
452
Slobodno oslonjen kraj grede na gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje)
Pritisnuta armatura u gornjoj zoni se vodi uvek ravno do kraja oslonca udaljeno za veliinu
zatitnog sloja, dok se za zategnutu armaturu u donjoj zoni proraunava potrebna duina
sidrenja ls2. Duina sidrenja ls2 se ne rauna od ivice oslonca, ve pomereno ka kraju grede
za treinu njegove irine.
U zavisnosti od irine oslonca mogu se javiti sledei sluajevi:

A = 2/3 b - a0
b irina oslonca
b) (A + B) ls2 > A, pri emu je:

A = 2/3 b - a0
B = d - 2a0 - u
b irina oslonca
d visina grede
u prenik uzengija

A = 2/3 b - a0
B = d - 2a0 - 2u
C = ls2 (A + B)
b irina oslonca
d visina grede
u prenik uzengija
453
Ukljeten kraj grede u gredu iz drugog pravca (indirektno oslanjanje)
U sluaju da se usled jakih torzionih naprezanja u poprenoj gredi jave i oslonaki momenti na
posmatranom kraju, tada se zatagnuta armatura u gornjoj zoni povija na isti nain kao i
armatura iz donje zone u prethodno prikazanim sluajevima, ali se mora zadovoljiti uslov za
duinu sidrenja zategnute armature ls1.

A = 2/3 b - a0
b irina oslonca
b) (A + B) ls1 > A, pri emu je:

A = 2/3 b - a0
B = d - 2a0 - u
b irina oslonca
d visina grede
u prenik uzengija

A = 2/3 b - a0
B = d - 2a0 - 2u
C = ls1 (A + B)
b irina oslonca
d visina grede
u prenik uzengija
454
Ukljeten kraj grede u kraj stuba
U ovom sluaju emo pokazati kako se oblikuje armatura na krajevima i stuba i grede na
njihovom spoju. Armatura iz grede, i u donjoj i u gornjoj zoni, se vodi ravno do kraja stuba
udaljeno za veliinu zatitnog sloja. Ako je dimenzija stuba mala, tada se armatura iz donje
zone povija na gore sve dok se ne ispuni uslov o potrebnoj duini sidrenja pritisnute armature
ls2. Unutranja (pritisnuta) armatura iz stuba se vodi takoe ravno do gornje ivice grede
udaljeno za veliinu zatitnog sloja, a spoljna (zategnuta) armatura se iz stuba povija u gredu
tako da zadovolji potrebnu duinu sidrenja ls1.
Ako je na posmatranom kraju grede skok u iteraciji, tada mogu nastupiti dva sluaja u
zavisnosti od toga da li se u stubu na odgovarajuem poloaju unutar poprenog preseka
nalaze ipke istog prenika kao i ipke iz poslednje iteracije u gredi. Ako se zategnuta
armatura u stubu poklapa sa armaturom grede iz poslednje iteracije onda se zategnuta
armatura iz stuba povija u gredu sve do skoka u iteraciji i produava u desno za potrebnu
duinu sidrenja zategnute armature ls1 uveanu za 70 % od visine grede, a armatura iz
poslednje iteracije u gredi se ukida.
U suprotnom sluaju, kompletna zategnuta armatura iz stuba se povija u gredu i sidri za

potrebnu duinu sidrenja ls1, a armatura iz poslednje iteracija se ne ukida ve se od nje
generie anker koji ide do kraja grede i sidri na dole u stub sve dok se ne zadovolji uslov o
potrebnoj duini sidrenja zategnute armature ls1 (A+B+C=ls1).
455
Ako se radi o spoju temeljne grede i stuba, tada se armatura oblikuje na sledei nain:
Gornja (pritisnuta) armature u gredi se vodi ravno da kraja stuba udaljeno za veliinu
zatitinog sloja, odnosno sidri se na dole za potrebnu duinu sidrenja pritisnute armature ls2,
a donja (zategnuta) se povija u stub i to udaljeno od gornje ivice grede za proraunatu duinu
sidrenja ls1. Za unutranju (pritisnutu) armaturu u stubu se postavljaju vertikalni ankeri koji
idu od donje ivice grede udaljeno za veliinu zatitinog sloja sve dok se ne ispuni uslov da
gornji kraj ankera bude udaljen od gornje ivice grede za potrebnu duinu sidrenja ls1.
Usvojena armatura u stubovima se vodi po njihovoj celoj visini sa poetkom na gornjoj ivici
grede gde je i prekid betoniranja.
Sva prethodno izneta pravila vae i na spojevima stuba i greda koji nisu ortogonalni.
456
Spoj dve nekolinearne grede
ipke iz gornje zone se spajaju u sluaju da su istog prenika i da im se poloaj unutar
poprenog preseka poklapa. U svim ostalim sluajevima one se sidre u drugu gredu za
potrebnu duinu sidrenja ls1.
ipke iz donje zone se spajaju jedino u sluaju da su istog prenika, da imaju isti poloaj
unutar poprenog preseka i da je ugao koji grede meusobno zaklapaju vei od 150.
U svim ostalim sluajevima armatura se sidri u drugu gredu za potrebnu duinu sidrenja ls1
Sva prethodno izneta pravila vae i na spoju dva nekolinearna stuba odnosno na spoju grede i
stuba koji nije pod pravim uglom.
457
13.5.3 Voenje podune armature u stubovima

Za ipke u stubovima se uzima u obzir samo iteracija sa maksimalnom usvojenom
armaturom na duini stuba izmeu dva vora. Znai, poduna armatura izmeu dva vora
stuba je uvek konstantna. Za uzengije se uzimaju u obzir sve iteracije i serije uzengija se
prekidaju na mestima gde grede ulaze u stubove.
Poduna armatura se vodi najvie kroz dva sprata, pri emu se vodi rauna o uslovu da se u
jednom preseku nastavlja maksimalno 50 % armature. Naime, program kree od vora sa
najniom koordinatom i sporovodi sledeu analizu za niz kolinearnih stubova:
- U posmatranom voru razmatraju se samo ipke koje mogu da se spoje, a to su ipke koje
su istog prenika i nalaze se na istom poloaju unutar poprenog preseka.
- ipke ne mogu da se spoje ako je donja ipka u prethodnom voru ve bila spojena, ime se
obezbeuje uslov da se ipka moe voditi najvie kroz dva sprata.
- Prednost prilikom spajanja imaju ipke koje se nalaze u uglovima stuba.
- Postupak se ponavlja za sve vorove u nizu.
- ipke iz donjeg stuba koje nisu spojene sa ipkama iz gornjeg stuba produavaju se u gonji
stub za potrebnu duinu sidrenja ls1.
- Za svaku ipku iz gornjeg stuba koja nema odgovarajuu ipku u donjem stubu generie se
anker koji se u donji stub sidri za potrebnu duinu sidrenja ls1 i isputa u gornji stub
takoe za potrebnu duinu sidrenja ls1.
Za mesto odakle se rauna potrebna duina sidrenja usvaja se mesto prekida betoniranja,
odnosno gornja ivica grede koja ulazi u dati stub.
458
Oblikovanje armature u sluaju skokovite promene debljine stuba
Na spoju dva stuba razliitog poprenog preseka, armatura se oblikuje prema sledeim
pravilima:
- Sve ipke u tanjem stubu, i ipke u debljem stubu koje mogu da se produe u tanji stub
tretiraju se na potpuno isti nain kao i ipke u stubovima konstantnog poprenog preseka.
- Armatura iz debljeg stuba koja ne moe da se produi u tanji stub, povija se pod pravim
uglom i produava se tako da prolazi kroz itav popreni presek.
13.5.4 Oblikovanje armature na krajevima niza kolineranih

stubova
U zavisnosti od uslova na kraju niza kolineranih stubova mogu nastupiti sledei
sluajevi:
Slobodan kraj stuba
Sve ipke armature se vode ravno do kraja stuba udaljeno za veliinu zatitnog sloja.
459
Kraj stuba se zavrava ispod ili iznad niza kolinearnih greda
U zavisnosti od dimenzije grede u koju stub ulazi i u zavisnosti od proraunate potrebne duine
sidrenja mogu nastupiti sledei sluajevi:

A = d - a0
d visina grede
b) ls1 > A, pri emu je:

A = d - a0
B = ls1 A
d visina grede
U sluaju da se stub nalazi iznad kolinearnih greda, tada se za svaku ipku iz stuba postavlja
odgovarajui anker koji mora da zadovolji duinu sidrenja ls1 (A+B=ls1), a armatura iz stuba
kree od gornje ivice grede.
460
Stub poinje iznad ili ispod takastog oslonca, odnosno linijskog oslonca koja pripada
drugoj ravni.
U ovom sluaju se armatura vodi ravno do kraja stuba.
Kraj stuba se nalazi iznad ili ispod zida

Ako se stub nalazi iznad zida, tada se za svaku od ipki iz stuba generie anker koji ulazi u zid
za potrebnu duinu sidrenja ls1 i za istu duinu izlazi u stub. Armatura stuba kree od gornje
ivice zida.
U sluaju da se gornji kraj stuba zavrava ispod zida, tada se kompletna armatura stuba
produava u zid za potrebnu duinu sidrenja ls1.
461
Kraj stuba se nalazi u voru u koji ulazi vie nekolinearnih greda
U ovom delu uputstva izneemo pravila za oblikovanje armature u voru za sve sluajeve koji
nisu obuhvaeni nekim od prethodno iznetih primera. Kako je ovo prilino opte pravilo, a u
jednom voru se moe nai proizvoljan broj greda i stubova potpuno proizvoljnog oblika, to se
u praksi svakako moe desiti i sluaj da program u takvim vorovima ne oblikuje armaturu
uvek na najoptimalniji nain. U takvim sluajevima ete morati sami da interveniete u
ArmCAD-u.
Za svaku od greda program odreuje koja joj je greda odgovarajua za sidrenje armature iz
gornje zone, a koja za sidrenje armature iz donje zone. Ako je data armatura zategnuta, tada
se ona sidri za potrebnu duinu sidrenja ls1, a ako je pritisnuta onda za potrebnu duinu
sidrenja ls2. Odgovarajua greda se pronalazi tako to se teina linija grede koja se analizira
produi da proe kroz vor. Par za gornju zonu je greda koja zaklapa najmanji ugao sa
teinom linijom gledajui u smeru suprotnom od strane na kojoj se nalazi gornja zona. Par za
donju zonu je greda koja zaklapa najmanji ugao sa teinom linijom, ali sada gledajui u
smeru koji je suprotan od strane na kojoj se nalazi donja zona.
Iz gore prikazane slike se jasno moe videti prethodno opisano pravilo. Naime, armatura iz
gornje zone posmatrane grede (1) se sidri u gornju zonu desne horizontalne grede (1), a
armatura iz donje zone (2) se sidri uz desnu ivicu vertikalnog stuba (2).
U sluaju da se teina linija nakon produavanja poklapa sa teinom linijom drugog elementa
onda se taj element usvaja za odgovarajui, ime se iz ove analize izbacuju sluajevi dva
kolenarna stuba odnosno sluaj dve kolinearne grede, i armatura se u njima vodi prema ranije
opisanim pravilima.
U sluaju da je element konstrukcije koji se posmatra iznad, a element u koji treba da se sidri
armatura ispod horizontale, tada se armatura iz posmatrane grede vodi ravno do ivice oplate a
u element u koji je potrebno sidriti armaturu se ubacije anker koji ispunjava uslove sidrenja
odnosno nastavljanja armature.
462
Ovo pravilo je uvedeno iz uslova prekida betoniranja i nemogunosti sidrenja armature u ve

izbetonirane elemente konstrukcije. Na gore prikazanoj slici armatura oznaena sa (1) se vodi
ravno do kraja oplate, ali se zato u odgovarajui konstruktivni element koji se nlazi ispod
horizontale ubacuje anker koji zadovoljava uslove o potrebnoj duini sidrenja.
Ako greda nema par za sidrenje armature, odnosno u odgovarajuem smeru ne naie ni na
jednu drugu gredu, tada se armatura iz te grede vodi ravno do kraja oplate.
Na prethodno prikazanoj slici, spoljna armatura stuba (1) se sidri u gornju zonu gornje grede
(1), dok unutranja armatura (2) nema par za sidrenje pa se vodi ravno do kraja oplate. U
sluaju da nije zadovoljena potrebna duina sidrenja armatura se povija unazad u isti stub.
463
14. WIZARDS
14.1
Pravljenje novog sloenog elementa
Programom ArmCAD 6 je omogueno brzo i jednostavno crtanje plana oplate i

armature tipskih konstruktivnih elemenata koji se esto javljaju u praksi. Naime, izborom
naredbe Pravljenje novog sloenog elementa iz padajueg menija ArmCAD
Radionica sloenih elemenata ili klikom mia na ikonu
izgleda:
, otvara se dijalog box sledeeg
Dijalog box za izbor konstruktivnog elementa

U levom delu dijalog box-a se nalazi lista sa svim konstruktivnim elementima koji su podrani
ovom naredbom, dok je u desnom delu prikazana slika selektovanog elementa sa njegovim
kratkim opisom. Namena ovog dijalog box-a je da se iz liste izabere konstruktivni element za
koji se kreira plan oplate i armature, a zatim da se aktiviranjem komandnog polja
Napred
pree na definisanje neophodnih numerikih podataka.
464
14.1.1 Temelj samac

Kada se iz liste izabere Temelj samac, ulazi se u proceduru zadavanja podataka
koji su neophodni da bi se na crte postavio plan oplate i armature ovog konstruktivnog
elementa.
Iz liste je selektovan temelj samac

Nakon aktiviranja komandnog polja
dimenzije oplate temelja samca:
Napred otvara se dijalog box u kome se definiu
Dijalog box za definisanje dimenzija oplate temelja samca

U njegovom desnom delu je prikazan crte oplate temelja na kome je svaka dimenzija
obeleena svojim imenom i trenutno zadatom vrednou u odgovarajuem edit box-u, tako da
se jasno vidi znaenje svakog od ponuenih edit box-ova, a ujedno se u svakom trenutku
465
moe izvriti i kontrola zadatih podataka. Pored mogunosti zadavanja eljene vrednosti
direktno u edit box-u, sa desne strane svakog od njih se nalazi komandno polje
, ijim se
aktiviranjem izlazi na crte i vri izbor dve take ije e meusobno rastojanje odrediti
potrebnu vrednost.
Kada su zadate sve dimenzije oplate temelja treba aktivirati komandno polje
nakon ega se otvara dijalog box za definisanje zatitnih slojeva:
Napred,
Dijalog box za definisanje zatitnih slojeva

U edit box-u a se zadaje globalni zatitni sloj, u edit box-u av zatitni sloj za vertikalne, a u
edit box-u ah zatitni sloj za horizontalne strane temelja. U ovom dijalog box-u se nalazi i
komandno polje
Nazad pomou koga se moete vratiti u prethodni dijalog box radi
ispravljanja pogreno zadatih podataka.
466
Komandno polje za povratak u prethodni dijalog box

Kada su definisani i zatitni slojevi, aktiviranjem komandnog polja
box u kome se zadaju podaci o armaturi:
Napred otvara se dijalog
Izgled dijalog box-a za definisanje armature temelja

Izborom iz zatvorene liste Oplata, za tekuu se moe postaviti bilo koja od ranije definisanih
pozicija oplata, dok se iz zatvorene liste Tip armature vri izbor vrste armature.
Pomou radio button-a, koji se nalaze u delu dijalog box-a Glavna armatura, odreuje se da
li se glavna armatura prua u X ili u Y pravcu.
467
Radio button-i za izbor pravca pruanja glavne armature

Y pravac
Iz prikazane zatvorene liste vri se izbor geometrije ipki koje e se postavljati u Y pravcu, dok
se pomou komandnih polja koja se nalaze ispod ove liste odreuje da li se na krajevima ipki
postavljaju kuke, a ako se postavljaju i njihova orjentacija.
Zatvorena lista za izbor geometrije ipki

Od izabrane geometrije ipki zavisi i izgled dijalog box-a. Naime, za neke geometrije
pojavljivae se novi edit box-ovi koji su neophodni za definisanje dimenzija segmenata ipki.
468
Za izabranu geometriju ipki pojavljuju se edit box-ovi h i l

Program armira temelj tako to od izabranih ipki kreira serije u osnovi. Za jedan pravac
pruanja ipki mogu se definisati najvie tri oblasti sa razliitim podacima. Naime,u edit boxovima X1, X2 i X3, se zadaju duine ovih oblasti tako da njihov ukupan zbir uvek bude
jednak odgovarajuoj dimenziji temelja. Ove duine se mogu zadavati i u procentima ukupne
duine oblasti, to se postie postavljanjem check box-a Procentualno na ukljueno stanje.
Zadato je da duine krajnjih oblasti budu 30% od ukupne duine

Za svaku od ovih oblasti mogu se zadati razliiti podaci za sledee parametre:
- prenik ipki
469
e= - razmak izmeu ipki u seriji

n= - broj ipki
Edit box-ovi e= i n= rade vezano, odnosno za zadati razmak e= proraunava se potreban
Ako ne elite postavljanje neke oblasti, potrebno je da u odgovarajuem edit box-u za njenu
duinu zadate nulu.
Postavljanjem nula za duine oblasti X2 i X3 definisano je da su sve

ipke u Y pravcu istog prenika i na istom meusobnom rastojanju
X pravac
Parametri pomou kojih se definie armatura u X pravcu imaju potpuno isto znaenje kao
prethodno opisani parametri za Y pravac.
prikaza temelja na crteu:
Napred otvara se dijalog box u kome se definie nain
470
Dijalog box za definisanje naina prikaza temelja na crteu

Pomou check box-a Prikai se odreuje postavljanje oplate na crte. Kada se oplata
postavlja za promenu je dostupan i check box Kote, ije ukljueno stanje oznaava da
program automatski kotira oplatu sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste.
Parametri pomou kojih se definie nain postavljanja oplate

Postavljanja armature temelja na crte se odreuje pomou check box-a Armatura. Kada se
armatura postavlja za promenu su dostupni i parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a
Serija u osnovi:
471
Kote
- kada je ovaj check box ukljuen program automatski kotira sve serije u osnovi
sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste
Reprezent - kada je ovaj check box ukljuen program umesto prave geometrije linije crta
pravu liniju
Pun prikaz - kada je ovaj check box ukljuen program na zadatom rastojanju iscrtava linije
koji jasno ukazuju na poloaj svake od ipki unutar kreiranih serija
Parametri koji odreuju izgled serija na crteu

Pomou check box-ova Horizontalni presek i Vertikalni presek se odreuje da li e
program da postavi date preseke na crte.
Kada je check box Kote, koji se nalazi u delu dijalog box-a Serija u poprenom preseku,
postavljen na ukljueno stanje program automatski kotira sve serija u poprenom preseku sa
stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste.
Kada je check box Kote, koji se nalazi u delu dijalog box-a Poduna ipka, postavljen na
ukljueno stanje program automatski kotira sve ipke podune armature sa stilom kotiranja
koji je izabran iz zatvorene liste.
Obzirom da se u praksi esto javljaju isti ili slini temelji, pomou komandnog polja
Snimi
je omogueno snimanje trenutnog stanja svih parametara ove naredbe u bazu konfiguracija.
472
Komandno polje
Snimi
Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
U edit box-u se zadaje eljeno ime, a aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara
tekui dijalog box i snima trenutno stanje parametara. U sluaju da zadato ime ve postoji u
listi konfiguracija, program e izdati odgovarajue upozorenje.
odabranom imenu konfiguracije i snimanja tekueg stanja pod tim imenom, dok e negativan
odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja.
U zatvorenoj listi, koja se nalazi sa leve strane komandnog polja
Snimi, nalaze se sve
ranije snimljene konfiguracije. Uitavanjem snimljenih konfiguracija i eventualnim izmenama
nekih parametara znatno se skrauje procedura postavljanja slinih temelja.
473
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija

tekuu. Poto je ova naredba destruktivna, program e pre brisanja zatraiti potvrdu zadate
akcije.
Kada zadate sve potrebne podatke aktivirajte komandno polje Kraj, nakon ega e program
zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da izborom take sa crtea odredite poloaj
temelja:
Taka:
Nakon izbora ove take program postavlja plan oplate i armature temelja samca na crte,
potujui pri tome sve parametre koji su zadati u dijalog box-ovima ove naredbe.
474
Plan oplate i armature temelja samca na crteu
14.1.2 Temeljna traka

Kada se iz liste izabere naziv Temeljna traka, ulazi se u proceduru zadavanja
podataka koji su neophodni da bi se na crte postavio plan oplate i armature ovog
konstruktivnog elementa.
Iz liste je selektovan konstruktivni element Temeljna traka

Ova procedura je slina prethodno opisanoj proceduri definisanja podataka za temelj samac.
Naime, nakon aktiviranja komandnog polja
Napred otvorie se dijalog box u kome se
zadaju dimenzije oplate temeljne trake:
475
Izgled dijalog box-a u kome se zadaju dimenzije oplate temeljne trake

U desnom delu dijalog box-a je crte oplate temeljne trake na kome je svaka dimenzija koja se
zadaje jasno obeleena, tako da ih neemo pojedinano objanjavati.
U sledeem dijalog box-u naredbe zadaju se zatitni slojevi:
Dijalog box za definisanje zatitnih slojeva

I u ovom dijalog box-u se sa prikazanog crtea jasno vidi znaenje svih edit box-ova, tako da
emo prei na sledei dijalog box naredbe u kome se definie armatura temeljne trake:
476
Izgled dijalog box-a za definisanje armature temeljne trake

Izborom iz zatvorene liste Oplata za tekuu se moe postaviti bilo koja od ranije kreiranih
pozicija oplate, dok se iz zatvorene liste Tip armature vri izbor vrste armature kojom se
armira temeljna traka.
U delu dijalog box-a Poprena armatura se nalaze parametri za definisanje poprene
armature temeljne trake. Trenutno stanje ovih parametara je prikazano na crteu u desnom
delu dijalog box-a.
Parametri za definisanje poprene armature
477
Iz prikazane zatvorene liste vri se izbor geometrije ipki poprene armature, dok se pomou
komandnih polja koja se nalaze ispod ove liste odreuje da li se na krajevima ipki postavljaju
kuke. U zavisnost od izabrane geometrije u dijalogu se mogu pojaviti dodatni edit box-ovi koji
slue za definisanje duina segmenata ipki.
Dodatni edit box-ovi za definisanje duina segmenata izabrane ipke

Ostali prikazani parametri imaju sledee znaenje:
a po=
- udaljenost prve ipke poprene armature od poetka temeljne trake
a kraj=
- udaljenost poslednje ipke poprene armature od kraja temeljne trake.
- prenik ipki poprene armature
e=
- razmak izmeu ipki
n=
- broj ipki
Uzengija - pomou ovog check box-a se odreuje da li su ipke poprene armature uzengije
Edit box-ovi e= i n= rade vezano, odnosno za zadati razmak e= proraunava se potreban
Programom je omogueno postavljanje jo jedne dodatne serije poprene armature sa
ipkama koje mogu imati razliitu geometriju od prve serije. Naime, postavljanjem na
ukljueno stanje prikazanog check box-a ukljuuje se postavljanje dodatne serije ipki, a za
promenu postaju dostupni parametri neophodni za njeno definisanje. Istovremeno se u
desnom delu dijalog box-a pojavljuje novi crte, na kome je prikazano trenutno stanje ovih
parametara.
478
Parametri za definisanje dodatne serije poprene armature

U delu dijalog box-a Poduna armatura se nalaze parametri za definisanje podune
armature temeljne trake. Trenutno stanje ovih parametara je prikazano na crteu u desnom
delu dijalog box-a.
Parametri za definisanje podune armature u donjoj zoni

Pomou ovih parametara se definie armatura u obe zone temeljne trake. Kada je iz zatvorene
liste izabrana Donja zona zadati podaci se odnose na donju zonu i imaju sledee znaenje:
- pomou komandnih polja, koja se nalaze desno od ove liste, odreuje se da li se na
krajevima ipki postavljaju kuke i ako se postavljaju njihova orjentacija
479
- prenik ipki podune armature u donjoj zoni
e= - razmak izmeu ipki podune armature u donjoj zoni

n= - broj ipki podune armature u donjoj zoni neposredno ispod zida
ls= - duina sidrenja ipki podune armature u donjoj zoni. Pored unoenja duine sidrenja
direktno u edit box-u, pomou komandnog polja
se moe pozvati naredba za
sidrenje armature (vidi poglavlje 7.6). Duina sidrenja odreena ovom naredbom
bie prikazana u edit box-u ls.
Kada se iz zatvorene liste izabere Gornja zona dijalog box e promeniti izgled:
Parametri za definisanje podune armature u gornjoj zoni

Obzirom da se ipke gornje zone uvek vode do kraja grede, udaljeno za veliinu zatitnog
sloja, edit box za sidrenje se sada ne pojavljuje. Ostali parametri imaju isto znaenje kao kod
donje zone.
temeljne trake na crteu:
Napred otvara se dijalog box za definisanje prikaza
480
Izgled dijalog box-a za definisanje prikaza temeljne trake na crteu

Pomou check box-a Prikai se odreuje da li se oplata temelja postavlja na crte. Kada se
oplata postavlja za promenu je dostupan i check box Kote, ije ukljueno stanje oznaava da
e program automatski da iskotira oplatu sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste
koja se nalazi sa njegove desne strane.
Pomou check box-a Armatura se odreuje da li se armatura temelja postavlja na crte.
Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Popreni presek slue za definisanje izgleda
poprenog preseka temelja na crteu. Kada je check box Prikai ukljuen popreni presek se
postavlja, a pomou check box-a Kota se odreuje da li e program da kotira armaturu. Iz
prikazanih zatvorenih listi se biraju stilovi kotiranja za serije u poprenom preseku
(Poprena) i za ipke koje se prikazuju u izgledu (ipke).
Parametri pomou kojih se definie izgled podunog preseka imaju isto znaenje kao
prethodno opisani parametri za popreni presek.
Snimanje trenutnog stanja parametara i nain rada sa snimljenim konfiguracijama je potpuno
isti kao kod naredbe Temelj samac (vidi poglavlje 14.1.1).
Nakon aktiviranja komandnog polja Kraj program zatvara dijalog box i sa komandne linije
zahteva da izborom take odredite poloaj temelja na crteu.
Taka:
481
Plan oplate i armature temeljne trake na crteu
14.1.3 Jednokrako stepenite

Kada se iz liste izabere naziv Jednokrako stepenite, ulazi se u proceduru
zadavanja podataka koji su neophodni da bi se na crte postavio plan oplate i armature ovog
Iz liste je selektovano Jednokrako stepenite

dimenzije oplate stepenita:
Napred otvara se dijalog box u kome se zadaju
482
Izgled dijalog box-a za definisanje geometrije stepenita

U desnom delu dijalog box-a je prikazano iskotirano tipsko stepenite, na kome se jasno vidi
znaenje svakog od ponuenih parametara. Izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad
prozora za prikaz, crte tipskog stepenita se u svakom trenutku moe zameniti sa prikazom
geometrije stepenita koje se kreira.

Kada su zadate sve dimenzije oplate stepenita treba aktivirati komandno polje
nakon ega se otvara prvi dijalog box za definisanje armature stepenita:
Napred,
483
Izgled dijalog box-a za definisanje armature na gornjem podestu

U ovom dijalog box-u se zadaju podaci za tri tipa ipki koje se postavljaju u ploi i gornjem
podestu stepenita. Da bi se poveala preglednost prikazanog crtea, pomou check box-ova
Vidljivost se moe iskljuiti, odnosno ukljuiti prikazivanje svakog od ovih tipova ipki.
Postavljeno je da se prikazuje samo jedan tip ipki, tako da se

na crteu jasno vidi znaenje parametara koji se zadaju
484
Gornja zona podesta i gornja zona stepenita
Duina ipke u podestu - na osnovu zadatih dimenzija oplate i vrednosti zatitnog sloja
program rauna duinu segmenta koji se nalazi u gornjem podestu stepenita i prikazuje je u
ovom edit box-u. Naravno, ovu vrednosti po potrebi moete menjati.
Duina ipke u stepenitu kao to samo ime govori, u ovom edit box-u se zadaje duina
segmenta koji se nalazi u ploi stepenita
Razmak ipki razmak izmeu ipki u seriji
Tip armature iz zatvorenih listi se bira prenik i vrsta armature za dati tip ipke
Krajevi izborom iz zatvorenih listi definie se stanje na krajevima ipki
Jedinstvena ipka kroz oba podesta i stepeninu plou kada je ovaj check box
ukljuen ipke prolaze celom duinom stepenine ploe i zavravaju se u donjem podestu. U
tom sluaju je edit box Duina ipke u stepenitu nedostupan za promenu.
Aa= ovaj podatak program rauna na osnovu zadatog prenika i razmaka izmeu ipki i on
predstavlja povrinu ipki datog tipa za jedan metar irine stepenita. Ovaj podatak slui kao
kontrola da li usvojena armatura odgovara potrebnoj armaturi koja je dobijena proraunom.
Parametri pomou kojih se definiu druga dva tipa ipki i koji se nalaze u delovima dijalog boxa Gornja zona podesta i donja zona stepenita i Donja zona podesta i gornja zona
stepenita imaju potpuno isto znaenje kao prethodno opisani parametri. Jedino kod ipki
koje se postavljaju u donjoj zoni podesta i gornjoj zoni stepenita nema check box-a
Jedinstvena ipka kroz oba podesta i stepeninu plou, to znai da se ove ipke uvek
zavravaju u stepeninoj ploi.
U sledeem dijalog box-u se zadaju podaci za ipke koje se postavljaju u donjem podestu i
stepeninoj ploi:
Izgled dijalog box-a za definisanje armature u donjem podestu

i stepeninoj ploi
485
Parametri pomou kojih se definiu ova tri tipa ipki takoe imaju isto znaenje kao prethodno
opisani parametri, tako da ih neemo ponovo objanjavati. Kada su ukljueni check box-ovi
Jedinstvena ipka kroz oba podesta i stepeninu plou u prethodnom dijalog box-u, za prva
dva tipa ipki se mogu zadati samo duine segmenata u donjem podestu, obzirom da se tada
ipke pruaju kroz celo stepenite, odnosno odgovarajui setovi podataka u prethodnom i
ovom dijalog box-u se odnose na istu ipku.
Edit box-ovi u kojima se zadaje duina segmenata u donjem podestu,

za ipke koje se pruaju kroz oba podesta i stepeninu plou
Kada su definisane sve ipke podune armature, aktiviranjem komandnog polja
otvara se novi dijalog box:
Napred
Izgled dijalog box-a za definisanje poprene armature

U ovom dijalog box-u se definie poprena armatura stepenita, a prikazani parametri imaju
sledee znaenje:
486
Zatitni sloj
zatitni sloj na poetku i kraju ipki poprene armature. Na osnovu ove

vrednosti i irine stepenita program odreuje duinu ipki poprene
armature.
Razmak ipki razmak izmeu ipki poprene armature

Tip armature iz zatvorenih listi se bira prenik i vrsta armature
Krajevi
izborom iz zatvorenih listi definie se stanje na krajevima ipki poprene

armature
U poslednjem dijalog box-u ove naredbe definie se izgled kreiranog plana oplate i armature
stepenita na crteu:
Dijalog box-a u kome se odreuje izgled stepenita na crteu

Pogled odozgo
kada je ovaj check box ukljuen na crte se postavlja izgled stepenita

u osnovi
Pogled sa strane kada je ovaj check box ukljuen na crte se postavlja poduni presek
stepenita
Prikaz armature pomou ovog check box-a se odreuje da li se na crte postavlja
armatura stepenita
Prikaz oplate
pomou ovog check box-a se odreuje da li se na crte postavlja plan

oplate stepenita
Pun prikaz
kada je ovaj check box ukljuen program na zadatom rastojanju

iscrtava linije koji jasno ukazuju na poloaj svake od ipki unutar
kreiranih serija
Pomou check box-ova Kote se za svaki entitet odreuje da li e program automatski da

izvri njegovo kotiranje pri postavljanju plana oplate i armature stepenita na crte. Iz
zatvorenih listi, koje se nalaze u produetku svakog od ovih edit box-ova, se vri izbor stila
kotiranja za dati entitet.
Napomenuemo da se u bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom trenutno stanje
parametara moe snimiti u bazu konfiguracija pomou komandnog polja
Snimi. Snimanje,
kao i rad sa listom snimljenih konfiguracija su detaljno objanjeni u okviru naredbe Temelj
samac (vidi poglavlje 14.1.1).
487
zahteva da izborom take sa crtea odredite poloaj kreiranog plana oplate i armature
stepenita.
Referentna taka:
Plan oplate i armature stepenita na crteu
14.1.4 Potporni zid

Kada se iz liste izabere naziv Potporni zid, ulazi se u proceduru zadavanja
podataka koji su neophodni da bi se na crte postavio plan oplate i armature ovog
Iz liste je selektovan naziv Potporni zid

dimenzije oplate potpornog zida:
Napred otvara se dijalog box u kome se zadaju
488
Izgled dijalog box-a za definisanje dimenzija oplate potpornog zida

U desnom delu dijalog box-a je prikazana iskotirana tipska oplata zida. Na ovom crteu se
jasno vidi znaenje svakog od parametara koji se zadaju u dijalog box-u. Izborom iz zatvorene
liste, koja se nalazi iznad prozora za prikaz, crte tipske oplate se u svakom trenutku moe
zameniti sa prikazom geometrije potpornog zida koji se kreira.
Kada su zadate sve dimenzije oplate treba aktivirati komandno polje
se otvara prvi dijalog box za definisanje armature potpornog zida:
Napred, nakon ega
Dijalog box za definisanje armature u gornjoj zoni stope

U ovom dijalog box-u se definie armatura koja se postavlja u gornjoj zoni stope potpornog
zida. Iz zatvorene liste Vrsta armature se vri izbor armature koja se postavlja, a ponuene
opcije su:
ipka - postavljaju se samo ipke obine armature
489
Mrea - postavljaju se samo mree

ipka i mrea - postavljaju se i ipke i mree
U edit box-ovima H1 i H2 se zadaju duine krajnjim segmentima ipke, odnosno mree u
poprenom preseku (u zavisnosti od opcije koja je izabrana iz zatvorene liste Vrsta
armature), to se jasno vidi sa crtea tipskog potpornog zida:
Zadato je da duine krajniih segmenata ipki i mrea

u poprenom preseku budu H1=15cm, a H2=20cm
Ako elite da se ovi segmenti pruaju celom duinom bonih strana stope, ne morate da
raunate tu duinu, ve je dovoljno da u edit box-ove unesete vrednost koja je sigurno vea od
potrebne. Program e na osnovu zadatih dimenzija oplate i zatitnog sloja izraunati
maksimalnu duinu datog segmenta, a dobijenu vrednost e prikazati u odgovarajuem edit
box-u. ipka moe da se postavi i bez jednog ili oba krajnja segmenta, to se postie
zadavanjem nule za duinu datog segmenta. Napomenuemo da se logika zadavanja
maksimalnih duina krajnjim segmentima koristi za sve ipke u ovoj naredbi, ali se kod nekih
ipki za duine krajnjih segmenata ne mogu zadati nule.
Pomou parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a ipka vri se izbor vrste armature,
prenika ipki , razmaka izmeu ipki kao i stanja na njihovim krajevima. Ako se u gornjoj zoni
stope potpornog zida postavljaju mree, iz zatvorene liste, koja se nalazi u delu dijalog box-a
Mrea, vri se izbor jednog od ponuenih tipova mrea.
Zadavanjem vrednosti u edit box-u Zatitni sloj definie se zatitni sloj za svu armaturu
koja se postavlja u stopi potpornog zida.
Na potpuno isti nain se u sledeem dijalog box-u naredbe definie armatura u donjoj zoni
stope potpornog zida:
490
Izgled dijalog box-a za definisanje armature u donjoj zoni stope

koje povezuju zid sa stopom:
Napred otvara se dijalog box u kome se zadaju ipke
Izgled dijalog box-a u kome se definiu ipke za ukljetenje zida u stopu

Za obe ipke se zadaju duina segmenta u zidu DZ, duina segmenta u stopi DS, kao i
podaci o vrsti armature, preniku ipki, razmaku izmeu ipki i stanju na njihovim krajevima.
U edit box-u Zatitni sloj se zadaje zatitni sloj za sve segmente ipki koji ulaze u zid, ali i
za sve ipke koje se celim svojim gabaritom nalaze u zidu.
Postavljanje ovih ipki je opciono, odnosno one se mogu a i ne moraju postavljati, to se
definie pomou check box-ova Postaviti ipku. Ukoliko se date ipke ne postavljaju, veza
izmeu stope i zida se moe ostvariti sa ipkama koje se zadaju u sledeem dijalog box-u ove
naredbe:
491
Dijalog box za definisanje armature u zidu

U ovom dijalog box-u se definie armatura koja se postavlja u zidu. to se tie obine
armature mogu se postavljati ipke na gornjem i na donjem kraju zida. Za oba tipa ipki se
zadaju duine krajnjih segmenata, koje su jasno obeleene na prikazanom crteu, kao i
standarni podaci o armaturi (vrsta armature, prenik ipki...). I za ove ipke vai da se ne
moraju postavljati, to se definie pomou check box-ova Postaviti ipku.
Pored obine, du svake strane zida se moe postaviti i mreasta armatura. Postavljanje
mreaste armature se definie pomou check box-ova i zatvorenih listi koji se nalaze u delu
dijalog box-a Mrea u zidu. Naime, ukljuivanjem ovih check box-ova aktivne postaju i
zatvorene liste iz kojih se bira jedan od ponuenih tipova mrea. Program du stranica zida
postavlja serije mrea, koje su na crteu predstavljene simbolima mrea u poprenom
preseku.
Du obe strane zida je postavljena mreasta armatura
492
poduna armatura potpornog zida:
Napred otvara se dijalog box u kome se zadaje
Izgled dijalog box-a za definisanje podune armature

U ovom dijalog box-u se za svaku stranu stope i zida mogu zadati razliiti podaci za tip
armature, prenik ipki, razmak izmeu ipki, kao i stanje na krajevima ipki podune
armature.
U poslednjem dijalog box-u ove naredbe definie se izgled kreiranog plana oplate i armature
potpornog zida na crteu:
Dijalog box za definisanje izgleda potpornog zida na crteu

Pomou parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a Oplata se definie nain prikaza
oplate. Kada je check box Crtanje oplate ukljuen oplata se postavlja na crte, a za
promenu je dostupan i check box Kotiranje oplate. Stanje ovog check box-a odreuje da li
493
e program automatski da iskotira oplatu, sa stilom kotiranja koji je izabran iz zatvorene liste
Tip kotiranja.
Sa check box-om Armatura se odreuje da li se na crte postavlja plan armature potpornog
zida. Kada je ovaj check box ukljuen, za promenu su dostupni i parametri koji slue za
definisanje naina kotiranja svih tipova armature koji se postavljaju ovom naredbom. Naime,
za svaki tip armature se pomou check box-a Kota odreuje da li e program automatski da
izvri kotiranje, dok se iz zatvorene liste Tip kotiranja vri izbor stila kotiranja date
armature.
Napomenuemo da se u bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom trenutno stanje
parametara moe snimiti u bazu konfiguracija pomou komandnog polja
Snimi. Snimanje,
kao i rad sa listom snimljenih konfiguracija su detaljno objanjeni u okviru naredbe Temelj
samac (vidi poglavlje 14.1.1)
zahteva da izborom take sa crtea odredite poloaj kreiranog plana oplate i armature
potpornog zida.
Referentna taka:
Izgled kreiranog preseka potpornog zida na crteu
494
14.1.5 Kontinualna greda

Pomou ove naredbe imate mogunost da veoma brzo i lako kreirate plan oplate i
armature kontinualne grede pravougaonog poprenog preseka, sa proizvoljnim brojem polja i
sa mogunou postavljanja konzola na njenim krajevima.
Iz liste je selektovana Kontinualna greda

Nakon izbora ove naredbe iz liste i aktiviranja komandnog polja
box u kome se zadaju opti podaci:
Napred otvara se dijalog
Izgled dijalog box-a u kome se zadaju opti podaci o kontinualnoj gredi

U gornjem levom delu dijalog box-a se nalaze parametri za definisanje pozicije oplate kojoj e
se pridruiti armatura grede. Iz zatvorene liste se za tekuu moe postaviti bilo koja od ranije
kreiranih pozicija oplata, dok se zadavanjem imena u edit box-u moe kreirati potpuno nova
pozicija oplate.
495
Edit box i zatvorena lista pomou kojih se definie pozicija oplate

Kada se kreira nova oplata, nakon unoenja imena za promenu postaje dostupan i edit box
Broj greda u kome se zadaje ukupan broj takvih greda u konstrukciji. Na ovaj nain se
postie isti efekat kao da je prvo pomou naredbe Pozicije oplata kreirana nova oplata (vidi
poglavlje 2.1), a zatim je u ovom dijalog box-u izborom iz zatvorene liste ona postavljena za
tekuu.
Napomenuemo da se izborom postojee oplate u edit box-u Broj greda ispisuje zadata
koliina za tu oplatu, ali se ovaj podatak ne moe menjati iz prostog razloga to ta oplata
moda ve sadri armaturu, pa bi promena ovog broja izazvala promenu njene koliine u
specifikaciji, to sigurno ne elimo.
Izabrano ime pozicije oplate program tretira kao ime grede i pri njenom postavljanju ga
ispisuje na crteu, zajedno sa zadatim brojem greda.
U edit box-u Zatitni sloj se zadaje vrednost zatitnog sloja.
Edit box u kome se zadaje zatitni sloj

Kako su uticaji smiuih naprzanja najvei u zonama oslonaca, esto se javlja potreba da se
oko oslonaca uzengije postavljaju na manjem meusobnom rastojanju nego du celog polja
grede. Da bi postavljanje ovih proguenja bilo mogue neophodno je definisanje njihove
496
duine, to se postie pomou edit box-a Duina ojaanja uzengija i ipki gornje zone
oko oslonaca. Naime, u ovom edit box-u se u procentima od duine datog polja grede zadaje
potrebna duina ojaanja. Ova vrednost predstavlja i duinu ojaanja ipki gornje zone oko
oslonca, to se vidi i iz samog naziva edit box-a.
Edit box Duina ojaanja uzengija i ipki gornje zone oko oslonaca
U edit box-u Razmak uzengije od oslonca se zadaje udaljenost najblie uzengije od svakog
oslonca u kontinualnoj gredi.
Gornji desni deo dijalog box-a je rezervisan za parametre koji utiu na geometriju kontinualne
grede:
Parametri koji utiu na geometriju grede

U edit box-u se zadaje broj polja kontinualne grede, dok se pomou check box-ova Konzola
sa leve strane i Konzola sa desne strane odreuje da li se na poetku, odnosno kraju
kontinualne grede nalazi konzola. Stanje ovih check box-ova znaajno utie na dalji tok
naredbe, ali o tome e biti vie rei kasnije.
Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Podaci o sidrenju slue za definisanje naina
sidrenja podune armature kontinualne grede:
497
Parametri za definisanje naina sidrenja

Pomou check box-a Sidrenje se odreuje da li e program automatski da izvri sidrenje
armature. Kada je ovaj check box ukljuen za promenu je dostupna i zatvorena lista Tip
sidrenja iz koje se bira jedan od ranije definisanih tipova sidrenja.
Iz zatvorene liste Nain povijanja se bira jedan od ponuenih naina povijanja krajeva ipki
pri njihovom sidrenju.
Sadraj liste za izbor naina povijanja krajeva ipki

Ako je duina sidrenja takva da se pri povijanju kraja ipke dobije vertikalni segment ija je
duina manja od visine grede, ukljuivanjem check box-a Vertikalni segment do kraja od
programa se moe zahtevati da taj segment uvek produi do ivice grede umanjeno za vrednost
zatitnog sloja. Naravno, kada je ovaj check box iskljuen vertikalni segment e se postavljati
sa svojom pravom duinom.
Ako je u edit box-u Zaokruivanje duine segmenta zadata vrednost razliita od nule,
program duinu krajnjeg segmenta ipke, koji je dobijen povijanjem pri sidrenju, zaokruuje
na prvu veu duinu koja je deljiva sa zadatom vrednou. Napomenuemo da zaokruena
duina krajnjeg segmenta ipke mora da bude vea od 12. Kada je u edit box-u zadata nula
ovaj segment se postavlja sa pravom duinom.
498
Kada su definisani svi podaci u ovom dijalog box-u, treba aktivirati komandno polje
Napred. Ako je check box Konzola sa leve strane ukljuen otvorie se dijalog box u kome
se definiu podaci neophodni za kreiranje ove konzole:
Izgled dijalog box-a za definisanje podataka za konzolu

sa leve strane grede
Desni deo ovog dijalog box-a je rezervisan za prikaz kontinualne grede koji odgovara
trenutnom stanju parametara. Da bi smo poveali preglednost pri zadavanju podataka
zumiraemo konzolu na levom kraju:
Zumirani prikaz leve konzole
499
U delu dijalog box-a Geometrijski podaci se zadaju Duina konzole, irina grede i
Visina grede, dok se aktiviranjem komandnog polja Sekundarne grede otvara novi
dijalog box u kome se zadaje poloaj greda iz upravnog pravca:
Izgled dijalog box-a za definisanje poloaja sekundarnih greda

Sekundarna greda se postavlja aktiviranjem komandnog polja
pojavljuje novi red:
Dodaj, nakon ega se u listi
Pomou komandnog polja dodaj postavljena je sekundarna greda

Podaci o irini, visini i poloaju sekundarne grede se zadaju direktno u list box-u tako to se
selektuje odgovarajue polje i sa tastature unese eljena vrednost.
Uklanjanje selektovane sekundarne grede iz liste se odvija pomou komandnog polja
Brii.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box, a armaturu
gornje zone povija tako da ne prolazi kroz postavljenu sekundarnu gredu:
500
Povijanje osnovne armature gornje zone na mestu na kome je

postavljena sekundarna greda
Kao to je na poetku napomenuto, ova naredba je predviena za kreiranje plana oplate i
armature grede pravougaonog poprenog preseka. Kako se greda najee nalazi u ploi, za
svako njeno polje, pa i za konzolu iji se podaci zadaju u ovom dijalog box-u, je omoguen
izbor jednog od poprenih preseka na kojima je prikazan i poloaj ploe. Ponueni popreni
preseci se nalaze u delu dijalog box-a Oblik, a izbor eljenog preseka se vri klikom mia
preko odgovarajueg prekidaa.
Prekidai pomou kojih se vri izbor poprenog preseka konzole

Pored geometrijskih podataka u ovom dijalog box-u se zadaju i podaci o armaturi konzole.
501
Parametri za definisanje armature konzole

Za ipke osnovne armature u gornjoj zoni konzole se iz zatvorenih listi biraju vrsta armature i
njihov prenik, dok se u edit box-u zadaje broj komada. ipke ove armature poinju od ivice
grede, udaljeno za vrednost zatitnog sloja, a zavravaju se na udaljenosti od oslonca koja je
zadata u edit box-u Duina ojaanja uzengija i ipki gornje zone oko oslonaca. Na tom mestu
se vri nastavljanje ove armature i armature iznad oslonca, za duinu nastavljanja ls2
armature sa veim prenikom ipki. Ako ne elite da se postavlja osnovna armatura, ve da
program gornju zonu armira produavanjem zadate armature iznad oslonca (za prvi oslonac se
ova armatura zadaje u sledeem dijalog box-u) potrebno je da u edit box-u za koliinu zadate
nulu.
Voenje armature u konzoli

Kako je u ovoj naredbi omogueno i automatsko vaenje poprenih preseka u karakteristinim
takama grede, pomou check box-a Presek kod oslonca se odreuje da li e program da
izvadi popreni presek kod oslonca konzole.
502
Armatura donje zone se definie na isti nain, s tim to se njeno postavljanje ne moe
iskljuiti. Ova armatura se prua du cele konzole i prevodi preko oslonca za duinu sidrenja
ls2, mereno od blie ivice oslonca. Sa check box-om Presek se odreuje da li se postavlja
popreni presek u polju konzole.
Za poprenu armaturu se iz zatvorenih listi biraju vrsta armature i prenik ipki, dok se u edit
box-u zadaje razmak izmeu ipki. Kada je potrebno da se uzengije u okolini oslonca postave
na manjem meusobnom rastojanju check box Proguenje se postavlja na ukljueno
stanje, a u edit box-u, koji se nalazi u njegovom produetku, se zadaje novi razmak izmeu
ipki. Napomenuemo da je duina proguenja zadata u edit box-u Duina ojaanja uzengija i
ipki gornje zone oko oslonaca u prethodnom dijalogu.
Napred otvara se dijalog box u kome se zadaju podaci o
oplati i armaturi svakog polja kontinualne grede. Da je check box Konzola sa leve strane bio
iskljuen ovaj dijalog bi se otvorio posle dijaloga u kome se zadaju opti podaci.
Izgled dijalog box-a u kome se zadaju podaci za svako polje grede

U dijalog box-u se uvek prikazuju isti parametri, a njihovo trenutno stanje odgovara tekuem
polju kontinualne grede. Na prikazu grede se uvek jasno vidi koje je polje tekue, obzirom da
je ono jedino iskotirano, a u delu dijalog box-a Tekue polje se ispisuje i njegov redni broj.
503
Oznaavanje tekueg polja grede

U ovom delu dijalog box-a se nalaze i komandna polja Prethodno i Sledee pomou kojih
se vri promena tekueg polja grede.
Dimenzije oplate tekueg polja se zadaju u delu dijalog box-a Geometrijski podaci. Namena
svakog od prikazanih edit box-ova se jasno vidi iz njegovog naziva, dok je znaenje
komandnog polja Sekundarne grede potpuno isto kao u dijalog box-u za definisanje leve
konzole grede.
Obzirom da su geometrijski podaci za vie polja kontinualne grede najee isti, ili bar slini,
podaci koji su zadati za tekue polje grede se pomou komandnog polja
(pridrui svima)
mogu pridruiti svim ostalim poljima. Na ovaj nain se procedura zadavanja podataka znaajno
ubrzava.
504
Komandno polje pridrui svima

Kako se na ovaj nain menjaju podaci koji su moda ranije zadati nekim poljima grede, nakon
aktiviranja komandnog polja
program izdaje i odgovarajue upozorenje:
Ovo komandno polje je pridrueno svakoj grupi parametara u dijalog box-u, tako da se podaci
koji definiu razliite entitete mogu pridruivati ostalim poljima grede nezavisno jedni od
drugih.
Za sve tipove podune armature se iz zatvorenih listi biraju vrsta armature i prenici ipki, a u
edit box-ovima se zadaju koliine.
Armatura iznad oslonaca se sa obe strane produuje u polja grede za duinu koja je zadata u
edit box-u Duina ojaanja uzengija i ipki gornje zone oko oslonaca. Kao i kod konzole,
postavljanje osnovne armature u gornjoj zoni se moe iskljuiti zadavanjem nule u edit box-u
za koliinu. U tom sluaju se armatura iznad levog i desnog oslonca produuje do sredine polja
grede gde se vri nastavljanje za duinu sidrenja ls2 armature sa veim prenikom ipki.
505
Armiranje gornje zone sa korienjem osnovne armature
Armiranje gornje zone bez osnovne armature

Armatura donje zone se uvek prua preko celog polja i prevodi preko srednjeg oslonca za
duinu sidrenja ls2, mereno od blie ivice oslonca, dok podaci za definisanje poprene
armature imaju isto znaenje kao kod konzole, tako da ih neemo ponovo objanjavati.
Pomou check box-ova Presek se odreuje da li e program automatski da izvadi popreni
presek grede na datom mestu.
Kada se zadaju podaci za sva polja kontinualne grede treba aktivirati komandno polje
Napred. Ako je check box Konzola sa desne strane ukljuen otvorie se dijalog box u
kome se definiu podaci neophodni za kreiranje ove konzole.
506
Dijalog box za definisanje konzole sa desne strane grede

Znaenje svih parametara koji se nalaze u ovom dijalog box-u je potpuno isto kao u dijalog
box-u konzole na levom kraju grede.
U poslednjem dijalog box-u naredbe definie se nain prikaza kreirane kontinualne grede na
crteu.
Izgled dijalog box-a za definisanje prikaza kontinualne grede na crteu

Parametri koji se nalaze u delu dijalog box-a Oplata slue za definisanje izgleda oplate:
Crtanje oplate
- check box ije stanje odreuje da li se oplata kontinualne grede

postavlja na crte. Kada je on iskljuen ostali parametri u ovom delu
dijalog box-a su nedostupni za menjanje
Kotiranje oplate
- pomou ovog check box-a se definie da li e program da iskotira oplatu

grede
Tip kotiranja
- zatvorena lista za izbor stila kotiranja oplate
507
Odstojanje kote
- udaljenost kota od oplate. Zadaje se u AutoCAD-ovim jedinicama
Pomou parametara koji se nalaze u delu dijalog box-a Popreni preseci se definie
postavljanje poprenih preseka na crteu:
Vaenje poprenih preseka
- check box koji odreuje da li e program da postavlja poprene preseke
na crte. Kada je on iskljuen ostali parametri u ovom delu dijalog box-a
su nedostupni za promenu
Razmera
- zadavanjem vrednosti u edit box-u, ili izborom iz zatvorene liste neke od

programom definisanih razmera, odreuje se razmera poprenog
preseka na crteu
Debljina ploe
- edit box za zadavanje debljine ploe u kojoj se nalazi greda
Tip kotiranja
- zatvorena lista za izbor jednog od programom predvienih tipova

kotiranja. ipki u poprenom preseku
Mesto za preseke - zatvorena lista za izbor poloaja poprenih preseka na crteu u odnosu
na poloaj grede
U ovoj naredbi je predviena i mogunost automatskog postavljanja specifikatora svih ipki
kontinualne grede na crte. Da li e program da postavi specifikatore zavisi od stanja check
box-a Postavljanje specifikatora.
zahteva da izborom take sa crtea odredite poloaj kontinualne grede.
Referentna taka:
Izgled kontinualne grede na crteu
508
14.1.6 Armirano-betonski zid

Pomou ove naredbe imate mogunost da veoma brzo i lako kreirate plan oplate i
armature jednog ili vie armirano-betonskih zidova, a zatim da na crte postavite tablicu sa
svom potrebnom armaturom.
Iz liste je selektovana naredba Armirano-betonski zid

Nakon izbora naredbe Armirano-betonski zid iz liste i aktiviranja komandnog polja
Napred otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje oplate i armature armirano-betonskog zida

U gornjem desnom delu dijalog box-a se nalazi crte tipskog armirano-betonskog zida na kome
su iskotirane sve dimenzije koje se zadaju u ovom dijalog box-u.
509
Crte tipskog armirano-betonskog zida

Sa ovom naredbom se moe kreirati proizvoljan broj zidova, koji se pruaju kroz proizvoljan
broj nivoa, to znai da se u dijalogu zadaje veliki broj podataka. Organizovanje rada sa ovim
podacima se vri pomou dve liste koje se nalaze u levom delu dijalog box-a. U prvoj listi su
prikazani svi zidovi koji se kreiraju, dok se u drugoj listi prikazuju nivoi kroz koje prolazi
selektovani zid iz prve liste.
U koloni Naziv prve liste se unosi oznaka zida koji se kreira, dok se u koloni x zadaje broj
takvih zidova u konstrukciji. Znai u sluaju da se u konstrukciji nalazi vie istih zidova,
dovoljno je da definiete armaturu za jedan od njih i da zadate njihov broj, a program e
automatski da kreira armaturu za sve takve zidove. Napomenuemo da se pri postavljanju
kreiranog zida na crteu ispisuju i ovi podaci.
Lista u kojoj se zadaju oznaka zida i broj komada
510
Dodavanje novog zida u listu se vri pomou komandnog polja
Dodaj. Ako je u trenutku
aktiviranja ovog komandnog polja check box Sa kopiranjem postavljen na ukljueno stanje,
program e novom zidu pridruiti i sve podatke koji su zadati za selektovani zid u listi. Ova
opcija je veoma korisna kada se u konstrukciji nalaze zidovi koji imaju sline podatke.
U listu je ubaena kopija zida Z1

Uklanjanje selektovanog zida iz liste se vri pomou komandnog polja
Brii, dok se
pomou komandnih polja
i
trenutno selektovanom zidu vri promena poloaja u listi na
gore, odnosno na dole.
U drugoj listi se nalaze svi nivoi kroz koje selektovani zid prolazi. Nivoi su u listi prikazani u
uzlaznom redosledu, prema visinskim koordinatama koje se zadaju u koloni Nivo.
Lista nivoa kroz koje prolazi selektovani zid
511
Ubacivanje novog nivoa u listu se vri pomou komandnog polja

Dodaj. Obzirom da su
podaci o oplati i armaturi jednog armirano-betonskog zida isti ili veoma slini za sve nivoe kroz
koje prolazi, pri dodavanju novog nivoa program uvek kopira sve podatke koji su pridrueni
selektovanom nivou iz liste. Zato je najbolje da prvo zadate sve podatke za jedan nivo, a zatim
da pomou komandnog polja
Dodaj kreirate ostale nivoe zida, uz menjanje onih podataka
koji su razliiti.
Za uklanjanje selektovanog nivoa iz liste koristi se komandno polje
Brii.
Radio batton-i Po zidovima i Po nivoima slue za izbor naina grupisanja oplata, odnosno
armature. Naime, kada se izabere grupisanje oplata po zidovima program za svaki zid kreira
novu oplatu, a kada se izabere grupisanje po nivoima program za svaki nivo kreira novu oplatu
i svu armaturu koja pripada tom nivou pridruuje datoj oplati, bez obzira to se sa njom
armiraju razliiti zidovi.
U delu dijalog box-a Nivo se zadaju dimenzije oplate tekueg nivoa armirano-betonskog zida
koji je selektovan iz liste.
Parametri za definisanje oplate tekueg nivoa armirano-betonskog zida

Znaenje svakog od ovih parametara se jasno vidi na prikazanom crteu tipskog zida.
H
- visina nivoa. Ovu vrednost program rauna na osnovu zadatih visinskih koordinata
tekueg i prvog nieg nivoa u listi
- irina zida
- debljina zida
Hc - duina delova zida koji se armiraju kao stub. Ova vrednost se zadaje kao deo ukupne
irine zida L.
a
- zatitni sloj
- udaljenost krajeva horizontalne armature od bonih strana zida

512
U delu dijalog box-a Horizontalna armatura se za ovu armaturu zadaju tip, prenik ipki,
razmak izmeu ipki, kao i stanje na njihovim krajevima. Isti parametri se zadaju i za
vertikalnu armaturu u istoimenom delu dijalog box-a.
Pri armiranju zidova se esto postavlja i konstruktivna armatura koja povezuje ipke iz
razliitih zona. Ona se definie u delu dijalog box-a S armatura zadavanjem tipa armature,
prenika ipki i njihovog meusobnog rastojanja (Lsa). Pored ovih podataka iz zatvorene liste
se vri izbor jednog od ponuenih oblika ipki (S ili C).
Zatvorena lista za izbor oblika ipki S armature

U sluaju da ne elite da postavite ovu armaturu, potrebno je da u edit box-u Lsa za razmak
izmeu ipki zadate nulu.
Duina nastavljanja ipki vertikalne armature na mestu prekida armiranja se zadaje u edit
box-u Lpr. Pored direktnog unoenja u edit box-u, ova duina se moe odrediti i pomou
dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem komandnog polja
Izgled dijalog box-a za nastavljanje armature

513
Rad sa ovim dijalog box-om je gotovo isti kao kod naredbe Nastavljanje armature (vidi
poglavlje 7.4), pa ga ovde neemo detaljno objanjavati.
Kada ste zadali neohodne podatke za sve nivoe svih zidova koje elite da kreirate aktivirajte
komandno polje
Napred. Sada e se otvoriti dijalog box za podeavanje prikaza tabele sa
armaturom kreiranih zidova na crteu.
Izgled dijalog box-a za podeavanje prikaza zida na crteu

U desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled tabele koji odgovara trenutnom stanju
ponuenih parametara. Kako bi, zbog ograniene veliine dijalog box-a, prikazivanje podataka
za sve kreirane zidove smanjilo preglednost, u ovoj tabeli se nalaze podaci samo za prvi nivo
prvog zida iz liste, to je sasvim dovoljno za sagledavanje znaenja ponuenih parametara i
ispravno formatiranje prikaza podataka na crteu.
Dimenzije tabele se zadaju u delu dijalog box-a Tabela. Ove vrednosti predstavljaju
dimenzije tabele na papiru, pri tampanju u razmeri koja je izabrana za glavnu razmeru crtea.
514
Deo dijalog box-a u kome se zadaju dimenzije tabele

U delu dijalog box-a Stil kotiranja se za horizontalnu, vertikalnu i S armaturu definie nain
ispisivanja podataka u tabeli. Ova procedura je potpuno ista kao kod naredbe Stilovi kotiranja
(vidi poglavlje 11.2), pa je neemo ponovo objanjavati. Napomenuemo samo da se za
ispisivanje duina ipki i razmaka izmeu ipki koriste formati koji su definisani za tekui stil
kotiranja serija u osnovi.
Deo dijalog box-a u kome se definiu stilovi kotiranja armature zida

Kreirani stilovi kotiranja se snimaju zajedno sa svim ostalim podacima koji se zadaju u ovoj
naredbi (nain snimanja je objanjen u poglavlju 14.1.1 Temelj samac), tako da je najbolje
da prvo snimite jednu konfiguraciju sa kreiranim stilovima kotiranja i da pri svakom novom
pozivanju naredbe koristite tu konfiguraciju.
515
U tabeli je svaka vrsta armature prikazana pomou reprezenata ija geometrija odgovara
pravoj geometriji ipke. Ovi reprezenti su skalirani tako da mogu da stanu u odgovarajuu
eliju tabele. Ako ipke imaju i kuke, deavae se da se kod dugakih ipki one ne vide dobro,
a da kod kratkih izgledaju preveliko, pa ak i da izau iz okvira date elije. Zadavanjem
vrednosti u edit box-u Procenat skaliranja ipki imate mogunost da izvrite i dodatno
skaliranje kuka, tako da izgled ipki u tabeli prilagodite svojim potrebama. Naglasiemo da ovo
skaliranje nema nikakvog uticaja na pravu geometriju ipki, ve samo na njihov izgled u tabeli.
Edit box za dodatno skaliranje kuka

Kada je check box Prikaz sheme postavljen na ukljueno stanje program na crte postavlja i
tipski zid sa iskotiranim dimenzijama (isti kao onaj koji se prikazuje u prethodnom dijalog boxu). Dimenzije zida se kotiraju sa stilom koji je izabran iz zatvorene liste Stil kotiranja.
zahteva da izborom take sa crtea odredite poloaj tabele, a ako je check box Prikaz sheme
ukljuen i poloaja tipskog zida.
Poloaj okvira:
516
Izgled tabele sa armaturom i sheme tipskog zida na crteu
14.1.7 Armirano-betonski stub

Pomou ove naredbe se kreira plan oplate i armature jednog ili vie armiranobetonskih stubova, a na crte se postavlja tablica sa usvojenom armaturom, koja je razvrstana
po stubovima i nivoima kroz koje kreirani stubovi prolaze.
Iz liste je selektovana naredba Armirano-betonski stub

Nakon izbora naredbe Armirano-betonski stub iz liste i aktiviranja komandnog polja
Napred otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
517
Izgled dijalog box-a za definisanje oplate i armature armirano-betonskih stubova

Pomou ove naredbe se istovremeno moe kreirati proizvoljan broj stubova koji prolaze kroz
proizvoljan broj nivoa. Dodavanje, brisanje i sortiranje stubova i nivoa se vri pomou listi i
komandnih polja koja se nalaze u gornjem levom delu dijalog box-a. Nain rada sa ovim
listama je potpuno isti kao kod naredbe Armirano-betonski zid (vidi poglavlje 14.1.6).
Liste pomou kojih se organizuje zadavanje podataka

U gornjem desnom delu dijalog box-a se nalazi crte tipskog armirano-betonskog stuba na
kome su iskotirane sve dimenzije koje se zadaju u ovom dijalogu. Napomenuemo da trenutno
stanje parametara u dijalog box-u odgovara tekuem nivou selektovanog stuba iz prve liste.
518
Crte tipskog armirano-betonskog stuba

Ispod ovog crtea je prikazan izgled poprenog preseka tekueg nivoa stuba. Kako je
programom predviena mogunost postavljanja stubova sa razliitim poprenim presecima,
pomou komandnih polja
i
ovaj popreni presek moete zameniti sa bilo kojim od
ponuenih preseka. Dimenzije poprenog preseka se zadaju u edit box-ovima Hc i Bc, a u
sluaju da ste izabrali kruni popreni presek umesto njih se zadaju prenik kruga D i broj
ipki n.
Za popreni presek stuba je izabran kruni presek

Za pojedine poprene preseke je predviena mogunost postavljanja takozvane S armature
koja povezuje vertikalne ipke iz razliitih zona stuba. Kada se izabere neki od takvih
poprenih preseka za promenu postaje dostupan check box S, koji se nalazi desno od crtea
519
datog poprenog preseka. Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje S armatura
se postavlja i obrnuto, ako je iskljuen S armatura se ne postavlja.
Popreni presek kod koga se moe postavljati S armatura

U delu dijalog box-a Nivo se ispisuju visinske kote tekueg i prvog nieg nivoa u listi. Njihova
razlika predstavlja visinu stuba za tekui nivo i prikazuje se u polju H. Takoe, u ovom delu
dijalog box-a se nalazi i edit box a u kome se zadaje zatitni sloj za tekui nivo stuba.
Edit box u kome se zadaje zatitni sloj a, i visina tekueg nivoa H

U delu dijalog box-a Uzengije se vri izbor vrste armature, prenika ipki od kojih se kreiraju
uzengije () i zadaje se razmak izmeu uzengija u seriji (e=). Za svaki nivo je omogueno
zadavanje proguenja uzengija na poetku i na kraju tog dela stuba. U delu dijalog box-a
Zona A se zadaju duina proguenja na poetku stuba (Ha) i razmak izmeu uzengija
520
(e=), dok se u delu dijalog box-a Zona B zadaju duina proguenja na kraju stuba (Hb) i
razmak izmeu uzengija na zadatoj duini (e=).
Parametri pomou kojih se definiu uzengije za tekui nivo stuba

U delu dijalog box-a Vertikalna armatura se vri izbor vrste armature, prenika ipki, kao i
stanja na krajevima ipki vertikalne armature. Ova armatura se prua celom visinom tekueg
nivoa stuba, a na vrhu se produuje u sledei nivo za duinu koja se zadaje u edit box-u
Nastavljanje (L1).
Parametri pomou kojih se definie vertikalna armatura

Programom je predviena i mogunost kreiranja armature koja povezuje stub sa temeljom.
Postavljanje ove armature je odreeno stanjem check box-a Stub iznad temelja, koji je
dostupan samo kada se za tekui postavi najnii nivo stuba.
521
Parametri za definisanje armature koja povezuje stub sa temeljom

U edit box-u L1 se zadaje sidrenje vertikalnih segmenata ipki u stub, u edit box-u L3 se
zadaje duina horizontalnih segmenta, a u edit box-u Ht visina temelja.
Armatura koja povezuje stub

sa temeljom
Kada se armiraju krajnji delovi zidova (delovi zidova koji se armiraju kao stubovi), po nekim
propisima se polovina vertikalne armature produuje za jednu, a druga polovina za drugu
duinu nastavljanja. Postavljanjem check box-a Stub u zidu na ukljueno stanje, za
promenu postaje dostupan edit box L2 u kome se zadaje ta druga duina nastavljanja
vertikalne armature.
522
Zadavanje razliitih duina nastavljanja vertikalne armature

Kada je selektovan poslednji nivo stuba za promenu je dostupan i check box Stub na vrhu.
Postavljanje ovog check box-a na ukljueno stanje oznaava da se na tom mestu stub
zavrava, tako da program ipke vertikalne armature za taj nivo nee produiti za zadatu
duinu nastavljanja.
Check box koji oznaava kraj stuba

Izborom jednog od radio batton-a, koji se nalaze u delu dijalog box-a Grupisanje oplata,
odreuje se nain grupisanja kreirane armature:
Po stubovima - za svaki stub se kreira nova pozicija oplate i pridruuje joj se armatura
datog stuba
523
Po nivoima
- za svaki nivo se kreira nova pozicija oplata i sva armatura koja pripada tom
nivou se pridruuje kreranoj oplati, bez obzira to se sa njom armiraju
razliiti stubovi
Radio batton-i za izbor naina grupisanja armature

Kada zadate podatke za sve nivoe svih stubova koje elite da kreirate, aktivirajte komandno
polje
Napred. Sada e se otvoriti dijalog box za podeavanje prikaza tabele sa armaturom
kreiranih stubova na crteu.
Izgled dijalog box-a za podeavanje prikaza tabele na crteu

U desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled tabele koji odgovara trenutnom stanju
ponuenih parametara. Dimenzije ove tabele se zadaju u delu dijalog box-a Tabela. U edit
box-u Visina kolone se zadaje visina na kojoj program vri prelamanje tabele i nastavlja
524
ispisivanje podataka u novoj koloni, dok se znaenje ostalih edit box-ova jasno vidi iz njihovih
naziva.
U delu dijalog box-a Stil kotiranja se za uzengije, glavnu i S armaturu definie nain
ispisivanja podataka u tabeli. Ova procedura je potpuno ista kao kod naredbe Stilovi kotiranja
(vidi poglavlje 11.2), pa je neemo ponovo objanjavati. Napomenuemo samo da se za
ispisivanje duina kod glavne armature koriste formati koji su definisani za tekui stil kotiranja
ipki, a kod uzengija i S armature formati koji su definisani za tekui stil kotiranja serije u
podunom preseku.
ipke vertikalne armature dva susedna nivoa stuba istog poprenog preseka, se nalaze na
istom mestu u preseku. Pri postavljanju armature, posebno kada se radi o veim prenicima
ipki, to predstavlja problem, jer na mestu nastavljanja dolazi do njihovog sudaranja. Da bi se
ovo izbeglo omogueno je povijanje ipki vertikalne armature na mestu nastavljanja. Naime, u
edit box-u a se zadaje vertikalna, a u edit box-u b horizontalna dimenzija povijenog dela
ipke.
Edit box-ovi za definisanje povijanja ipki na mestu nastavljanja

U tabeli se prikazuje i popreni presek stuba koji se kotira sa tekuim AutoCAD-ovim stilom
kotiranja. Udaljenost ovih kota od oplate se zadaje u edit box-u Rastojanje kote.
ipke sa kojima se armiraju stubovi se u tabeli prikazuju u vidu specifikatora. Iz tog razloga se
u delu dijalog box-a Specifikator nalazi zatvorena lista koja slui za izbor stila kotiranja
specifikatora.
Programom je predviena i mogunost postavljanja na crte iskotirane sheme tipskog
armirano-betonskog stuba. Naime, u delu dijalog box-a Prikaz sheme se nalazi istoimeni
chek box pomou koga se definie postavljanje sheme i zatvorena lista za izbor njenog stila
kotiranja.
zahteva da izborom take sa crtea odredite poloaj tabele, a ako je check box Prikaz sheme
ukljuen i poloaja tipskog stuba na crteu.
Poloaj okvira:
525
Izgled tabele sa armaturom i sheme tipskog stuba na crteu
14.2
Editovanje sloenog elementa
Pomou naredbe Editovanje sloenog elementa imate mogunost da iz

konstruktivnog elementa, koji je na crte postavljen sa naredbom Pravljenje novog sloenog
elementa (vidi poglavlje 14.1), preuzmete sve podatke koji su zadati pri njegovom kreiranju.
Nakon izbora ove naredbe iz padajueg menija ArmCAD Radionica sloenih elemenata
ili klikom mia na ikonu
, komandna linija dobija sledei izgled:
Sada je potrebno da sa crtea selektujete eljeni konstruktivni element, nakon ega program
poziva naredbu sa kojom je dati element postavljen na crte (vidi poglavlje 14.1). Sve
parametre koji se zadaju u okviru ove naredbe program postavlja na isto stanje u kome su bili
pri kreiranju selektovanog konstruktivnog elementa.
Rezultat rada ove naredbe je isti kao i da ste pri postavljanju datog elementa na crte snimili
sve zadate podatke u bazu konfiguracija, a zatim pri ponovnom pozivanju naredbe uitali
snimljenu konfiguraciju.
Ako na primer sa crtea selektujemo stepenite,
526
1. LM
Selektovanje stepenita
otvorie se dijalog box sledeeg izgleda izgleda:
Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box koji se otvara pri kreiranju stepenita (vidi poglavlje
14.1.3). Naime, program je iz selektovanog stepenita proitao sve podatke koji su zadati u
proceduri njegovog kreiranja i postavio ih je za tekue u ovom i svim ostalim dijalozima koji se
otvaraju u toku ove procedure. Ako bismo naredbu zavriili bez menjanja podataka, na crteu
bi dobili kopiju selektovanog stepenita.

ArmCAD 6 Uputstvo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ArmCAD 6 Uputstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ArmCAD 6

program za izradu detalja armiranja

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Potrebna konfiguracija raunara .............................................................. 7

Instalacija programa .............................................................................. 8

Pojedinana instalacija programa ................................................................. 9

Mrena instalacija .................................................................................... 15

Deinstalacija programa ........................................................................ 22

Pokretanje programa ........................................................................... 23

Osnovna koncepcija programa .............................................................. 25

2. CRTANJE OPLATE ..................................................................................... 28

Rad sa listom pozicija oplata (POZICIJE OPLATA) .................................... 28

Crtanje tipskih oplata (TIPSKA OPLATA) ................................................. 30

Crtanje pomonih linija za lake odreivanje poloaja armature

3. CRTANJE IPKI U PODUNOM IZGLEDU ................................................... 39

Nova pozicija - proizvoljna ipka (PROIZVOLJNA) .................................... 39

Nova pozicija - tipska ipka (TIPSKA)..................................................... 50

Postojea pozicija - ista geometrija (POSTOJEA) .................................... 55

Postojea pozicija nova geometrija (REPREZENT) ................................. 61

Crtanje armature krstasto armirane ploe .............................................. 63

4. CRTANJE IPKI U SERIJI ......................................................................... 68

Konstantna serija u osnovi ................................................................... 68

Konstantna serija u podunom preseku .................................................. 82

Konstantna serija u poprenom preseku ................................................. 92

Promenljiva serija u osnovi ................................................................... 96

Promenljiva serija u podunom preseku ............................................... 111

Promenljiva serija u poprenom preseku .............................................. 115

Poploavanje ploe lunim ipkama ..................................................... 117

Poploavanje ploa serijama ipki ........................................................ 119

Poploavanje konstruktivnom armaturom ............................................. 129

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

5. CRTANJE IPKI U POPRENOM PRESEKU ............................................... 134

Pojedinano postavljanje ipki u poprenom preseku (POJEDINANO) ..... 134

Grupno postavljanje ipki du zadate linije (DU LINIJE) ........................ 138

Grupno postavljanje ipki u poprenom preseku (CEO PRESEK) .............. 143

Vaenje preseka ............................................................................... 154

Skaliranje razmere poprenog preseka (PROMENA RAZMERE) ................. 169

6. KOTIRANJE IPKI .................................................................................. 172

Kotiranje ipki (KOTA) ....................................................................... 172

Specifikator ...................................................................................... 176

Multispecifikator ................................................................................ 177

Specifikator sa tablicom ..................................................................... 178

Specifikatori cele oplate ..................................................................... 179

Postavljanje simbola preseka (SIMBOL PRESEKA) .................................. 182

7. EDITOVANJE IPKI ................................................................................ 184

Rad sa bazom pozicija (BAZA POZICIJA) .............................................. 184

Editovanje ipki (EDIT ENTITETA) ........................................................ 203

Editovanje ipki u podunom izgledu ......................................................... 204

Editovanje serije ipki .............................................................................. 205

Editovanje ipki u poprenom preseku ....................................................... 207

Editovanje kota ....................................................................................... 209

Editovanje simbola preseka ...................................................................... 210

Editovanje simbola konstruktivne armature .............................................. 214

Editovanje specifikatora ........................................................................... 215

Promena rednog broja pozicije (PROMENA POZICIJE)............................. 217

Nastavljanje armature ....................................................................... 221

Viestruko nastavljanje armature ........................................................ 226

Sidrenje armature ............................................................................. 230

Ubacivanje segmenta ......................................................................... 234

Izbacivanje segmenta ........................................................................ 235

Dodavanje segmenata ....................................................................... 236

8. CRTANJE MREASTE ARMATURE ............................................................ 238

Pojedinano postavljanje mrea (POJEDINANO POSTAVLJANJE) ............ 238