www.pravoslavlje.

rs

Borba za veru
Arhimandrit Jovan (Radosavljevi)
Ljudi koji kritikuju Crkvu i njene predstavnike na zemlji, a nisu za to merodavni, sipaju oganj na svoju glavu, jer ne znaju, ili nee da
znaju, da je Hristos Sudija rodu ljudskom, a ne oni.
Jedna grupa aanskih graana u svom neslaganju sa propisima Crkve i sa duhovnim autoritetom crkvenih
vlasti osnovala je svoj elektronski list Borba za veru, kako bi preko sajta kroz ovaj list upoznavala javnost
sa svojim protivljenjem Srpskoj Crkvi. Ovde bismo odmah ovim povodom naveli rei Svetog apostola Pavla
iz Svetog Pisma koje su obavezne za sve pravoslavne hriane, a koje glase: Svaka dua da se pokorava
vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a vlasti to postoje, od Boga su ustanovljene. Zato,
ko se protivi vlastima, protivi se i uredbi Boijoj, a koji se protive primie osudu na sebe (Rim. 13, 12).
Ovo je reeno u vreme kada su vladale neznaboake vlasti. Odnosi se neposredno na dravne vlasti, pa tim
pre i na duhovne, crkvene vlasti. Koje su to vlasti? Crkva je, po svom prejemstvu od Gospoda Hrista,
apostolska. A po svom ustrojstvu, preko apostol, ona je episkopalna i upravlja se pod rukovodstvom
episkop.
Najvia vlast jedne pomesne Pravoslavne Crkve jeste Sveti Arhijerejski Sabor, u kojem svi arhijereji te
Crkve saborno reavaju sva pitanja i sve probleme crkvenog ivota. Ovaj Sabor se, donekle, moe uporediti
sa ulogom Skuptine u dravi.
Sveti Arhijerejski Sinod je izvrno telo Svetog Arhijerejskog Sabora. To je crkvena vlada, nalik dravnoj vladi. Predsednik Svetog
Sinoda, kao i Svetog Arhijerejskog Sabora, uvek je u naoj Crkvi Patrijarh. lanovi Svetog Sinoda su etiri arhijereja nae Crkve, a
sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda i referenti, kao pomono osoblje, vode sinodsku administraciju.
Svakom eparhijom upravlja arhijerej, koji ima punou arhipastirske blagodati u bogosluenju, uenju i vlasti u Crkvi i svojoj eparhiji.
Svetenik to ima sve u svojoj parohiji, ali u manjoj meri, zavisno od blagoslova njegovog episkopa.
Svi vernici Pravoslavne Crkve duni su da ispunjavaju obaveze prema svojoj Crkvi sa ljubavlju i poslunou. Veoma revnosne vernike
Crkva nagrauje. Ako se pokae potreba za izricanjem opomene, ukora ili druge vaspitne mere (epitimije), to vre nadlene crkvene
vlasti.
Za arhijereje nadlean je Sveti Arhijerejski Sinod i, u konanoj instanci, Sveti Arhijerejski Sabor.
Za svetena i monaka lica nadlean je arhijerej ijoj eparhiji pripadaju.
Za vernike kao lanove Crkve nadleni episkop izrie pohvale, opomene, ukore i druge epitimije.
Drava ini to isto, samo za neposlune graane i njihove prestupe. Drava primenjuje i prisilne metode kada to zatreba ili ak i oruje.
Crkva, meutim, ne ini tako. Kada je stvorio prve ljude, Bog im je dao slobodu, razum i moralni zakon, da znaju kako e i na ta e da
upotrebe svoju slobodu. Ako je zloupotrebe, onda sledi, po rei Hristovoj, jevanelska opomena od svetenog lica koje je za to
nadleno. Ako to nije dovoljno, uzimaju se dva lica (ne bilo koja) kao dva svedoka. Ako ni njih ne poslua i ne pokaje se, da se kae
Crkvi to u praksi znai vioj, arhijerejskoj vlasti. Ako ni Crkvu ne poslua, onda se, bez ikakve prisile, iskljuuje iz Crkve, za koju,
dok se potpuno ne urazumi i pokaje, postaje kao neznaboac. A ako uvidi svoju greku i prestup, pa se iskreno pokaje i zatrai oprotaj,
Crkva e ga, kao dobra Majka, uvek sa ljubavlju primiti i njegovu zabludu i greku oprostiti, po zapovesti Gospodnjoj: Pokajte se jer se
priblii Carstvo nebesko...
Do Drugog svetskog rata svi pravoslavni hriani nae Crkve koji bi pisali dobronamerno o Crkvi ili neto raspravljali o ivotu u naoj
Crkvi, inili su to po blagoslovu svog arhijereja ili Svetog Sinoda, pod ijim je pokroviteljstvom bila sva crkvena prosveta i tampa. Pod
dugogodinjom komunistikom vlau, ta se praksa i pravilo izobiajilo. Tako danas svako pie ta hoe i govori ta hoe, bilo to za
veru pravoslavnu ili za neku svoju u ime Pravoslavlja, bilo za Crkvu bilo protiv Crkve, u kojoj je krten samozvani kritiar, sa
bezbrojnim neznalakim primedbama, kojima, kao nekom svojom istinom, vue u zabludu svoje itaoce i sluaoce. To ini po nekoj
svojoj krajnje sujetnoj elji da lano prikae kako se toboe Pravoslavna Crkva u Srbiji, pa i u Rusiji i drugde, zajedno sa episkopima i
mnogim svetenicima, raspada, pa su, eto, oni prinueni da preuzmu kormilo, bez vladik i svetenstva, da spasu Crkvu.
Takvi ne znaju, niti hoe da znaju, ta je to Crkva, ta je crkvena jerarhija i ta je i kakva je naa pravoslavna vera.
Ne znaju, ili nee da znaju, da je Gospod Hristos Bog i Sin Boiji, da je nepogreiv, da je siao s neba Ovaploenjem na zemlju da naui
nas ljude Svojom jevanelskom naukom kako da se njome spasavamo i ivimo. Ne znaju da je Crkva Hristova isto tako nepogreiva i
neunitiva kao i Hristos. Ne znaju da se mi hriani spasavamo u Crkvi i kroz Crkvu: ona spasava nas, a ne mi nju.
Ljudi koji kritikuju Crkvu i njene predstavnike na zemlji, a nisu za to merodavni, sipaju oganj na svoju glavu, jer ne znaju, ili nee da
znaju, da je Hristos Sudija rodu ljudskom, a ne oni, pogotovu pak nisu pozvani da presuuju arhipastirima u Crkvi Njegovoj na zemlji.
Zato grupa graana u aku koja je svoj necrkveni list naslovila Borba za veru treba da zna, kao i svi ostali, da on niti je crkven niti je
osnovan sa blagoslovom Crkve ve je osnovan od sektaki nastrojene grupe buntovnih graana da se bori protiv Crkve, njenih stareina

i njenog poretka, bogoslubenog i disciplinskog. Sve to je isputeno turskim ropstvom, ili ratnim robovanjem, kao i drugim
nenormalnim potekoama i neprilikama, Crkva je duna da u svoje vreme sredi i normalizuje. Pomesnu Pravoslavnu Crkvu svaku,
pa i nau kontrolie i o njoj daje sud vaseljenska Pravoslavna Crkva, a ne sektaki nastrojene grupice koje su optereene sobom,
svojom sujetom i svojim nepoznavanjem sebe, svoje Crkve, svojih dunosti, obavez i poloaja u Crkvi.
Svi takvi, sektaki nastrojeni, duhovno nezdravi i zabludeli kritiari, kad bi svoje zablude sagledali i uoili, stideli bi se i pourili bi da
izmire sebe i svoju duu sa sopstvenom Crkvom i jo bi pourili da umesto bunta unesu u svoju duu i svoju okolinu vie mira, sloge i
ljubavi, suprotno svemu onome to su pred kraj decembra 2012. godine, pokazali buntovnom i sablanjivo lanom reju i stihovima
sklepanim protiv nekolicine episkop, kao i protiv kandidata koji je kao svetenik mirno branio svoju doktorsku tezu pred ispitnom
komisijom.
Ovde je dobro da zapamtimo onu narodnu mudrost: ne tri pred rudu, zgazie te kola! Gospod nam je dao preko Crkve Svoje sve to
nam je potrebno za spasenje. Ispunjenje toga Sm je potvrdio ljudskim telom koje je primio na Sebe. Dalje, bez ikakvog pogaanja sa
nama, On uti i eka. To isto ini i Njegova Crkva. Nema urbe u nebeskoj venosti. ekaju nas i posmatraju ime emo, mi ljudi,
ispuniti pedalj svoga ivota na zemlji. Da li u potovanju, ljubavi i poslunosti sa smirenjem prema svome Tvorcu i Njegovoj Svetoj
Crkvi ili u buntu i gordosti koja je i nekadanjeg anela pretvorila u satanu i odbacila od Boga i Crkve Njegove. Bog nije Bog mnogih,
nego izabranih. Ko se trudi da ima mudrost Svetog Pisma, to treba da shvati i razume.
, . http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1101/tekst/borba-za-veru/