PREDAVANJA 7

Prirodni organski polimeri:

Polisaharidi (celuloza, skrob, glikogen)
Lignin
Polidieni ( kauuk)
Belanevine
Polinukleotidi
Celuloza:
-polisaharid formule (C6 H10 O5)n
-najvie se koristi za ;
-izradu papira, kartona i lepenke
-za oblaganje valjaka za vlaenje
-za izradu korica u obliku pamunih niti i pamunih tkanina
Skrob:
-smea polisaharida, amiloze, amilopektina
-bruto formula (C6 H10 O5) n
plodovima biljaka
- nastaje fotosintezom u listovima biljaka, a skladiti se u
u obliku zrna, prenika 20 150
-amiloza je jednostavnija komponenta skroba , linerni lanci, n= 200 1000
-amilopektin je sloenija komponenta skroba, razgranate strukture, n= 600-10
000
-skrob se industrijski proizvodi od kukuruza i krompira
Dekstrin; je delimino depolimerizovani skrob (nastao delovanjem neorganskih
kiselina, specifinih enzima, termikom obradom pri 180 190 oC)
-amorfan beli prah,lako rastvorljiv u vodi
Upotreba skroba i dekstrina u graf. Industriji:
-za izradu lepila za papir, karton, lepenku
-za izaradu premaza za papir i karton
-u kombinaciji sa kazeinom se koristi za izardu lepila za etikete
-dekstrin se koristi kao sredstvo za hidrofilizaciju
-netampajuih elementa tamparskih formi za ofset tampu
Belanevine:
-prirodni organski polimeri, iji su molekuli izgraeni od
-aminokiselina povezanih amidnim vezama (sl.1.29)
-karakterie ih veliki broj raznih aminokiselina do 20
Upotreba u grafikoj industriji:
-za izradu lepkova ( kazein, albumini, kolagen, glutin)
-za korienje luksuznih izdanja (svilene tkanine)
-elatin se koristi pri izradi fotoosetljivih slojeva
Prirodni kauuk:
-pripada grupi polidiena
-dobija se iz mlenog soka- lateks od biljke Hevea brasiliensis
Modifikovani prirodni polimeri:
-modifikovanje se izvodi razliitim hemijskim reakcijama nove
makromolekulske supstance boljih osobina
-hemijske reakcije ; supstitucija, hidroliza, esterifikacija, eterifikacija,
ciklizacija

-u poslednje vreme zbog ekolokih razloga dobivaju sve vei znaaj, zbog
mogunosti korienja obnovljivih sirovina
Nitarat celuloze:
-dobija se esterifikacijom celuloze sa HNO3
[ C6H7O2(OH)3]n + nx HNO3
[ C6H7O2(OH)3-x (ONO2)x]n + nx H2O
-po osobinama je tvrd, vlaknast polimer, bele boje
-gustina 1580 1650 kg / m3
-molarna masa 38 000 - 500 000 g /mol
-rastvoran u acetonu, nerastvoran u vodi
-neotporan na dejstvo kiselina
-jako zapaljiv i nestabilan pri dejstvu toplote i svetlosti
-lako se boji
Upotreba u graf. Industriji:
-za izaradu lepila za zatitu korica knjiga
-kao veziva pri izradi tamparskih boja i lakova
Acetat celuloze:
-dobija se esterifikacijom celuluze sa anhidridom siretne kiseline u prisustvu
katalizatora ( npr.H2SO4)
[ C6H7O2(OH)3]n + 3n (CH3CO)2 O
[ C6H7O2(OCOCH3)3]n + 3n CH3COOH
-pri industrijskoj proizvodnji dobija se triacetat celuloze, koji
se opet parcijalnom hidrolizom prevodi u proizvode manjeg stepena
supstitucije
-triacetat celuloze je amorfan, beli prah, bez ukusa, nije toksian
-gustina 1280 kg /m3
-temperatura topljenja 300 oC
-molekulska masa 40 000 g/mol
Upotreba u grafikoj industriji;
-nosa fotoosetljivog sloja pri izradi fotografskih filmova
-laminiranje otisaka
-izarada albuma
-za izradu tkanina za korienje
Etil celuloza:
-dobija se dejstvom etil-hlorida na alkalnu celulozu
[ C6H7O2(OH)3]n + nx CH3CH2 Cl +NaOH
[ C6H7O2 (OH)3-x(OC2H5)x]n + nx NaCl + nx H2O
-najvei znaaj ima etil- celuloza sa stepenom suspstitucije 2,19-2,58
-gustina 1140 kg/m3
-tempertura topljenja 165- 185 oC
-dobro se rastvara u organskom rastvaraima
-otporna ja navodu
Upotreba u graf.industriji:
-dodatak bojama za duboku tampu, kao vezivno sredstvo
Metil celuloza:
-dobija se dejstvom metil hlorida na alkalnu celulozu
[ C6H7O2(OH)3]n + nx CH3 Cl +NaOH
[ C6H7O2 (OH)3-x(OCH3)x]n + nx NaCl + nx H2O
-najvei znaaj ima metil celuloza sa stepenom suspstitucije 1,38- 1,98
-gustina 1290- 1310 kg /m3

-temperatura topljenja 290 305 oC

-molarna masa 20 000 300 000 g/mol
Upotreba u graf.industriji:
-kao lepila za korienje
Karboksi metil-celuloza (KMC):
-dobija se u obliku Na-soli KMC
-stepen supstitucije zavisi od odnosa reaktanata
-po osobinama je bela, vrsta supstanca, dobro rastvorna u vodi
-gustina 1 590 kg/m3
-temperatura omekavanja 170 oC
Upotreba u graf.industriji:
-lepila za korienje
-za povrinsko lepljenje papira
-kao emulgator za pripremu boja koje se razblauju vodom
-sredstvo za hidrofiliziranje papira
- za pripremu rastvora za vlaenje

Sintetski polimeri:
Sintetski organski polimeri
Modifikovani sintetski polimeri
Sinteza polimera:
Polimerizacija:
Stupnjevita
-polikondenzacija
-poliadicija
Lanana
-radikalna polimerizacija
-katjonska
-anjonska
-koordinaciona
Radikalna polimerizacija:
-lanana reakcija koju omoguuje prisustvo slobodnog radikala
-slobodni radikali su hemijske supstance koje imaju jedan nesparen elektron
-prisustvo radikala dovodi do cepnja dvostruke veze polimera , pri emu se
jedan osloboeni elektron sparuje sa slobodnim radilkalom, a drugi elektron se
potiskuje na susedni C-atom, stvarajui nov slobodni radikal
-daljim sjedinjavanjem molekula monomera dolazi do rasta
makromolekulskog lanca
-Aktivni centri prestaju da rastu pri sudaru dva rastua makro radikala ili
prenoenjem aktivnog centra na neku drugu supstancu
Polikondenzacija:
-reakcije sinteze makromolekulskih supstanci uz izdvajanje malih
makromolekula
-primer sinteza poliestra sl.
-reakcijama polimerizacije se dobijaju; poliestri,
poliamidi,polikarbonati,alkidne smole, fenolformaldehidne smole

-reakcije polikondenzacije su prisutne u prirodi, prilikom biosinteze

najznaajnijih biopolimera
( celuloza,belanevine,skrob)
Poliadicija:
-sinteza polimera bez izdvajanja sporednih proizvoda reakcija
-primer sinteza poliuretana iz diola i diizocijanta ( sl.1.32)
Najznaajniji postupci proizvodnje polimera:
Polimerizacija u masi
Polimerizacija u rastvoru
Suspenziona polimerizacija
Emulziona polimerizacija
Polimerizacija u masi:
-kao reakciona sredina slui sam monomer u nerazblaenom obliku, kojemu se
dodaju inicijatori, a po potrebi i drugi dodaci ( plastifikatori, stabilizatori,
regulatori molarnih masa)
-postupak se izvodi kontinulano i diskontinualno
-primenjuje se kod proizvodnje: polistirena,polietilena,polimetilakrilata,polivinilhlorida, poliformaldehida
Polimerizacija u rastvoru:
-ovim postupkom se monomeru rastvorenom u nekom rastvarau dodaju
inicijatori, a po potrebi i drugi dodaci, a zatim se aktivira reakcija
polimerizacije slobodnim radikalima, anjonima, katjonima ili odgovarjuim
katalizatorima
-postupak se primenjuje obino kada se dobijeni polimer moe koristiti
direktno u obliku rastvora( lepak, lak)
Suspenziona polimerizacija:
-izvodi s eu dvofaznom sistemu monomer/voda, gde se dispergovanjem
stavarju kapljice prenika 0,1 2 mm
-polimerizacija se izvodi u samim kaplicama, ma isti nain kao i kod
polimerizacije u masi
-zbog izbegavanja meusobnog lepljenja kapljica u vodu se dodaju
stabilizatori (polivinil alkohol, skrob, elatin, takla, bentonit)
-dobijeni polimer u obliku kuglica se izdvaja u vodi, ispra se i sui
-primenjuje se kod proizvodnje PVC, polistirena,jonoizmenjivakih smola
Emulziona polimerizacija:
-postupak polimerizacije monomera koji su emulgovani u vodi
-za pripremu emulzije se koristi povrinski aktivna materija-tenzid i inicijatori
polimerizacije rastvoreni u vodi
Mehanizam polimerizacije; ( sl.1.32)
1.Tenzidi formiraju prvo micele koje su prazne
2.Monomeri koji su emulgovani u kapljicama vode prenika
10 -2 do 10-3 mm ulaskom u molekule tenzida stabiliu iste KM,MM
3.Inicijatori u vodi se raspadaju na slobodne radikale, koji se zatim sudaraju sa
molekulima monomera gradei monomer-radikal, koji ulaze u micele i sa
prisutnim monomerima MM, zapoinju polimerizaciju MMP. Nastali
polimer je dispergovan u vodi i ima izgled slian lateksu prirodnog kauuka

4.Proizvod emulzione polimerizacije lateks se direktno moe primeniti

( boje,lakovi, lepila) ili se iz njega moe izdvojiti polimer ; taloenjem pomou
elektrolita ili uparavanjem lateksa
-Ovim postupkom se dobijaju ; butadien kauuk, hloroprenski kauuk,stiren,
vinil hlorid, vinil acetat, akrilati
PREDAVANJA 8
Najvaniji polimeri u grafikoj industriji
Polietilen:
-dobija se polimerizacijom etilena
n CH2 = CH2 [ - CH2 - CH2 - ]n

Proces na visokom pritisku

-razgranate strukture
-polietilen visoke gustine, 910 -925 kg/m3

Proces na niskom pritisku

-linearne strukture
-polietilen visoke gustine, 956 965 kg/m3

Proces na srednjem pritisku

-linearne strukture
-polietilen visoke gustine,946 970 kg/m3
-Osobine:
-bele boje, dobre elektroizolacione osobine,dobra hemijska otpornost, providnost
tankih filmova
-odsustvo mirisa i toksinosti
-dodatkom ai, antioksidanata i sredstava za apsorciju UV zraenja, otpornost
starenje mu se moe znaajno poboljati
-Prerauje se svim tehnikama prerade polimera
-Primena u grafikoj industriji:
-kao termoplastini lepaka za korienje
-materijal za ambalau koji zahteva dobro tampanje
Polipropilen:
-Polimer linearne strukture
-Dobija se polimerizovanjem propilena
n CH2 = CH2 CH3 [ - CH2 - CH2 - ]n
|
CH3
-Osobine:
-vrst polimer bez ukusa i mirisa, sa vrlo malom gustinom,
900 -910 kg / m3
-molarna masa 60 000 200 000 g/mol
-temperatura topljenja 164 -170 oC
-izvaredna hemijsaka otpornost
- poseduje dobre elektroizolacione i mehanike osobine
-visoko izraena hemijska otpornost
-Prerada:
-brizganje, ekstrudiranje, duvanje, pnaumatsko i vakum formovanje
-Primena u garfikoj industriji:

-za izradu duplikata tamparskih formi

-za izradu konstrukcionih materijala
-za laminiranje kartona i papira
-za izardu filmova za presvlaenej ambalae
Polistirol:
-linearan termoplastian polimer, koji se dobija polimerizovanjem vinil hlorida
( metodom radikalne polimerizacije u suspenziji, emulziji i masi)
-Osobine:
-vrst amorfan prah, gustine 1052-1060 kg/m3
- molarna masa 50 000 200 000 g/mol
-otporan na soli i kiseline
-neotporan na aromatine ugljovodonike, ketone,estre i aldehide
-u benzinu bubri
-vrst polstirol ima visoku zateznu vrstou, dobre elektroizolscione osobine i dobru
dimenzionu stabilnost
-lako se prerauje
-omekava ve na 80 oC, a topi se na 170 oC
-Primena u grafikoj industriji:
-za izradu slova veih dimenzija i slepih elemenata za razdvajanje rei i reenica
-za izradu tenih fotopolimernih komponenti
Polivinilhlorid (PVC):
-linearan termoplastian polimer koji s edobija polimerizovanjem vinilhlorida
radikalnim polimerizovanjem
n CH2 = CH2 CH Cl [ - CH2 - CH Cl - ]n
-Osobine:
-vrst beli prah, gustine 1350- 1460 kg/m3
-molarna masa 50 000 150 000 g/mol
-otporan na kiseline i baze
-rastvoran u vodi, alkoholu i mnogim rastvaraima
-omekava na 92 -94 oC, a topi se na 170 oC
-poseduje dobre elektroizolacione i toplotno izolacione osobine
-zbog nestabilnosti na povienim temperaturama , dodaju mu se stabilizatori, koji
spreavaju razlaganje( metaloorganska jedinjenja Pb, Sn, Ba, Cd, Zn , epoksi
jedinjenja)
-Prerauje se svim tehnikama za preardu plastinih masa
-Primena u grafikoj industriji:
-za izradu tamparskih formi za ravnu i rotacionu tampu
-za izradu stereotipa
-za izradu duplikata kliea
-za izradu elastinih podmetaa za tamparske maine
-kao materijal za korienje
Polivinil acetat:
-linearan polimer koji se dobija polimerizovanjem vinil acetata
n CH2 = CH [ - CH2 - CH - ]n

|
OOCH3

|
OOCH3

-Osobine:
-amorfan, bezbojan polimer gustine 1180- 1190 kg/m3
-molarna masa 10 000 160 000 g/mol
-temperatura omekavanja 50 90 oC
-rastvara se u veini organskih rastvaraa
-nerastvoran u alifatskim ugljovodonicima
-otporan na oksidaciju, sunevu svetlost i ne stari u atmosferskim uslovima
-dobre adhezione osobine ( izrada lakova, boja , lepkova)
Primena u grafikoj industriji:
-za lakiranje otisaka (alkoholni rastvor)
-lepak za korienje
Polivinil alkohol:
-termoplastian polimer, koji se dobija alkoholizom, polivinil acetata u prisustvu jakih
kiselina ili baza kao katalizatora
n [CH2 = CH ]n + CH3OH [ - CH2 - CH - ]n + n CH3COOH
|
|
OOCH3
OH
-Osobine:
-vrst polimer, bele boje, netoksian
-gustina 1200-1300 g/m3
-molarna masa 5 000 100 000 g/mol
-temperturno stabilan do 140 oC
-na temperaturi od 200oC se razlae
-rastvoran u vodi i polivalentnim alkoholima
-postojan na dejstvo ulja, masti, alifatinih i aromatinih ugljovodonika
-Primena u graf.industriji:
-za uzradu ofstnih tamparskih formi
-za izradu kopirnih slojeva
-za izradu lakova i lepkova
Akrilni polimeri:
-razliita jedinjenja na bazi akrilne i metakrilne kiseline
-polimerizovanje se izvodi u masi, emulziji i suspenziji
-Osobine:
-Estri akrilne i metakrilne kiseline su termoplastini, amorfni materijali, dobrih
optikih osobina
-polimetilakrilati su po mehanikim osobinama, vri od akrilata
-fiziko-mehanike osobine zavise od duine alkoholnog ostatka ( sa poveanjem
njegove duine meh. osobine se smanjuju, kao i gustina i temp.omekavanja)
-Rastvaraju s eu ketonima, aromatskim ugljovodonicima, a slabo se rastvaraju u
alifatinim ugljovodonicima
-Otpornost na svetlost i atmosferske uticaje je odlina
-Primena u graf.industriji:
-za izradu fotopolimernih tamparskih formi i kopirnih slojeva
-kao konstrukcioni materijal

Poliamidi: posebna lekcija

-linearni heterolani polimeri, koji u osnovnom lancu sadre amidnu grupu:
-CN
||
O
-dobijaju se polikondenzacijom dikarbonskih kiselina i diamina
-Najznaajniji predstavnici:
-Poliamid 6 ( najlon 6 , perlon)
-Poliamid 11 ( najlon 11,rilsan)
-Poliamid 6,10 ( najlon 6,10 )
-Osobine:
-poliamidi su polimeri linearne strukture,visokog stepena kristalnosti
- gustina 1140-1160 g/m3
-molekulska masa 8 000 250 000 g/mol
- poseduje dobre fiziko mehanike osobine, dobre elektroizolacione osobine
-otporan na hemijska i koroziona dejstva
-Moe se preraivati svim tehnikama prerade za preradu termoplasta
-Primena u grafikoj industriji:
-za izradu fotopolimernih tamparskih formi (Nylon-print,Dycrol)
-za izardu duplikata tamparskih formi
-za izradu matrica
-vezivno sredstvo za tamparske boje
-lepkovi za korienje
-poliamidne niti se koriste za ivenje knjiga i broura pri korienju
Poliestri: posevna lekcija
-heterolani polimeri, koji u osnovnom lancu imaju estarsku grupu:
-CO
||
O
-Podela: alkidni, PET polietilentereftalat, nezasieni poliestri i polikarbonati
-Osobine:
-amorfan ili delimino kristalni prah bele boje
-gustina 1330-1455 g/m3
-molarna masa 10 000 do 40 000 g/mol
-otporan na dejstvo hladne vode, ulja masti, nepolarnih i slabo polarnih rastvaraa
-neotporan na vruu vodu, vodenu paru, koncentrovane kiseline i baze, polarne
rastvarae
-poseduje dobre mehanike osobine, otpornost na dejstvo svetla, dobre
elektroizolacione osobine
-Prerauje se brizganjem i ekstrudiranjem
-Primena u grafikoj industriji:
-folije od PET se koriste kao podloga za filmove za laminiranje
korica i za zatitne omote
-za izradu traka za natpise na koricama
-PET vlakna se koriste za izradu plastinog papira
Polikarbonati:
-sloeni poliestri ugljene kiseline i dioksi jedinjenja opte formule:

[- O R O - C ] n
||
O

-Osobine:
-vrst, bezbojan, providan, delimino kristalian polimer
-gustina 1200 kg / m3
-molarna masa 30 000 do 90 000 g/mol
-izvaredne mehanike i elektroizolacione osobine
-dobra hemijska otpornost
-temperatura topljenja 240 oC
-mali koeficijent termikog irenja
-veoma postojan na atmosferske uticaje
-Prerauje se brizganjem i duvanjem
-Primena u grafikoj industriji:
-za izradu slova i lineotipnih matrica
Fenolformaldehidne smole: posena lekcija
-dobijaju se polikondenzovanjem fenola i derivata fenola sa formaldehidom koje
dovodi do umreavanja
-Vrste:
1.Novolak- se dobija reakcijama u kiseloj sredini
2.Rezolne smole se dobijaju reakcijama u baznoj sredini
-Osobine:
-gustina 1140 1220 kg/m 3 (tene)
- gustina 1220 1270 kg/m 3 (vrste)
-umreene fenolne smole imaju dobre mehanike, termike, elektroizolacione i
hemijske osobine
-Prerauju se uglavnom presovanjem
-Primena u grafikoj industriji:
-Novolak smole se zbog mogunosti rastvaranja u alkoholu koriste za izradu vezivnih
sredstava grafikih boja za duboku tampu
-Smole rastvorene u ulju se koriste za izradu tipografskih i ofsetnih boja
-za izradu matrica, slova, za reljefno toplo tampanje
-za izradu stereotipa
-za izradu matrica iz praha ili laminata
Epoksi smole:
-predstavljaju oligomere koji sadre najmanje 2 reakciono sposobne epoksidne ili
glicidil grupe, koje su sposobne da se umreavaju stvarajui nerastvorne i netopive
polimere
-Umreavaju se aminima, dikarbonskim kiselinama i njihovim anhidridima
-Osobine:
-vrsti ili teni proizvodi svetlo ute boje
-rastvaraju se u acetonu, toluolu, benzolu
-poseduju dobre mehanike, hemijske i elektroizolacione osobine
-dobra temperaturna stabilnost, umerena gorljivost
-Primena u graf.industriji:
-za izradu boja za tipografiju i ofset tampu

PREDAVANJA 9
ELASTOMERI:
-Elastomeri su polimeri sa osobinama visoke elastinosti u irokom temperaturnom
intervalu
-visoka elastinost je sposobnost materijala za velike povratne deformacije
-Struktura:
-to su polimeri sa linearnim dugakim i fleksibilnim makromolekulskim lancima,
sposobnim za umreavanje i stvaranje trodimenzionalne mree
-jednostruke veze omoguavaju rotaciju i fleksibilnost makromolekulskog lanca
-dvostruke veze omoguavaju umreavanje makromolekula
-Tg je znatno ispod sobne temperature
-u normalnom stanju makromolekuli elastomera su sklupani tako da je rastojanje
izmeu krajeva mnogo manje nego kad su istegnuti ( dejstvo spoljne sile )
- po prestanku dejstva spoljne sile makromolekulski lanci se vraaju u prvobitno
sklupano stanje
-Podela elstomera:
-prirodni kauuci
-sintetski kauuci
-guma
-Osobine:
-mala vrednost modula elastinosti u poetku istezanja 0,1- 10 N/m2
-velika vrednost modula elastinosti u istegnutom stanju
-velika vrednost izduenja pri kidanju ( 1000 %)
-dobra amorizirajua svojstva
-Najveu primenu ima guma
Prirodni kauuci:
-dobija se koagulacijom prirodnog lateksa
-93-94 % izoprena
- 6-7 % primesa
-Osobine:
-svetlo ute boje
-molarna masa 1 300 000 g/mol
-gustina 913 kg/m3
-rastvoran u aromatskim rastvaraima ( benzen, toluen, ksilen, hloroform)
-nerastvoran u alkoholu
-pri temperaturama viim od 10 oC kauuk je amorfan
-duim izlaganjem temperaturama niim od 10 oC kauuk kristalie
-zbog prisustva dvostrukih veza vrlo je reaktivan
-Primena:
-najvie se koristi za proizvodnju auto guma, transportnih traka,remenja,proizvoda za
higijensku i medicinsku upotrebu
-Primena u grafikoj industriji:
-za presvlaenje tamparskih cilindara za ofset tampu

-za izradu lepila i samolepljivih traka

Sintetski kauuci:
-dobijaju se reakcijama paolimarizacije monomera:
-butadien
-stiren
-izopren
-hloropren
-eten
-propen
-za proizvodnju kauuka se koristi najee emulziona polimerizacija koja se inicira
slobodnim radikalima
-Podela:
a.) Kauuci opte namene:
( koriste se za izradu proizvoda masovne namene kao to su gume, transportne trake,
obua)
-butadien kauuk
-butadien-stiren kauuk
-butil kauuk
-eten-propen kauuk
-izopren kauuk
-hloropen kauuk
b.) kauuci specijalne namene:
(pored svojstva elastinosti moraju da zadovolje i neke specijalne zahteve ; otpornost
na goriva, maziva i rastvarae,otpornost na visoke temperature, na atmosferske
uticaje i sunevu svetlost)
-butadien-nitril kauuk
-tiokol
-silikonski kauuk
-Poliuretanski kauuk
-akrilni kauuk
-flurovani kauuk
Primena sintetskih kauuka u grafikoj industriji:
1.Stiren-butadien:
-za izradu neradnog sloja vieslojnih gumenih tamparskih cilindara za ofset tampu
-za izradu lepila za korienje knjiga
2.Butadien-kauuk:
-za oblaganje tamparskih cilindara
-za izradu lepka za korienje
3.Butadien-nitrilni kauuk:
-za izradu valjaka ureaja za bojenje
-za izradu gumenih slojeva tamparskih cilindara
4.Poliuretanski kauuk:
-za izardu tamparski cilindara razliitih tvrdoa ( ofset tampa,flekso tampa,za
nanoenej lakova)

5.Silikonski kauuk:
-za izradu tamparskih formi za suvi ofset
-za izradu lepka

Proizvodnja gume:
-guma se dobija umreavanjem kauuka- vulkanizacija
-vulkanizacija predstavlja popreno povezivanje dugakih i fleksibilnih lanaca (sl.4.4)
-stepen vulkanizacije = broj poprenih veza koje se formiraju u toku vulkanizacije
-Inicijatori vulkanizacije:
Sumpor- reakcija S sa dvostrukim vezama u makromolekulima kauuku
nastaju sulfidne veze sumporni mostovi izmeu istih makromolekula
-sumporna veza moe biti:
-monosulfidna S-disulfidna S-S-polisulfidna -Sx Ostali inicijatori vulkanizacije:
-peroksidi
-organski disulfidi i polisulfidi
-diamini
-Osobine gume nakon vulkanizacije:
-smanjuje se plastinost
-smanjuje se rastvorljivost u organskim rastvaraima
-poveava se elastinost i zatezna vrstoa
-poveava set vrdoa i otpornost na habanje
-Vulkanizacija se izvodi :
-pri temperaturi 130-160 oC
-pri pritisku 0,2 0,5 Mpa
-zavisnost osobina vulkanizata od vremena vulkanizacije sl:4.5
-Finalne osobine gume se postiu meanjem razliitih aditiva sa kauukom:
Sredstva za vulkanizaciju:
-omoguavaju umreavanje( sumpor, peroksidi, amini, izocijanati)
Ubrzivai:
-raskidaju osmougaoni lanac sumporne strukture
-tiazoli, amini
Aktivatori:
-utiu na efikasnije delovanje ubrzivaa
-ZnO, stearinska kiselina
Usporivai:
-obezbeuju da ne doe do vulkanizacije tokom pripreme smee
Punioci:
-dodaju se smeama za vulkanizaciju sa ciljem poboljanja osobina proizvoda
(otpornost na habanje, kidanje )
- neaktivni punioci; aktivna a ( do 100 nm), aerosil SiO2
-neaktivni punioci ( kalcijum karbonat, barit, kaolin)
Omekivai:
-organske supstance koje smanjuju viskoznost kauuka i time olakavaju umreavanje
ostalih komponenti

-koriste se razliita ulja, masne kiseline

Antioksidanti:
-organske supstance koje se dodaju smeama s kauukom radi zatite od njihovog
starenja

Izrada proizvoda od gume: (sl.4.6)

1.priprema sirovina
(dekristalizacija, seenje bala kauuka, merenje,mastifikacija)
-mastifikacija= operacija omekavanja kauuka koja se izvodi na dvovaljcima to
dovodi do kidanja dugakih makromolekulskih lanaca
2.meanje pripremljenih koliina kauuka sa ostalim dodacima
3.oblikovanje u kalupima i presama
4.vulkanizacija pri povienoj temperaturi
5.zavrna obrada i kontrola proizvoda
PREDAVANJA 10
Boje:
Istorijski uvod;
-boja predstavlja:
-pojam apstraktne prirode koja izaziva optiki oseaj ( uto , zeleno, plavo)
-pojam materijalne prirode koji oznaava materiju kao nosioca obojenja
-pronalazak boje datira ve iz najranije istorije ljudskog razvoja (runo nanoenje boja
pomou pera na pergament, papirus, na glinene i kamene ploe)
-temelje tampanja sa bojama su postavili Egipani i Kinezi
-prvobitna tamparska boja je bila crna boja, koja je dobijena meanjem ai sa
razliitim prirodnim lepilima
-razvoj tamparskih boja pratio je razvoj tamparstva, a nagli porast je nastao od
momenta pronalaska Gutenbergove tamparske maine
-u prvoj fazi razvoja tamparskih boja dominira crna boja, kao veziva se koriste
lanena ulja a kao pigment a uz ukuvavanje do odreene gustine
-u 19. veku pored crne boje poinju da se intezivno koriste i boje drugih nijansi
pigmenti mineralnog ili biljnog porekla
Sastav grafikih boja:
-Boja koloidni, disperzni sistem satavljen od pigmenata ( vrsta faza) i veziva
(tena faza) i ostalih komponenti veziva; ulja, smole, rastvarai i sikativi
--Grafika boja obojena supstanca koja poseduje odreeno obojenje i ima
sposobnost da se u toku tampanja vee za podlogu za tampu
-Uloga:
-da stvara kontrast u odnosu na podlogu
-Zahtevi:
-vizuelne karakteristike
-podesnost za odreenu vrstu tampe
-suenje pod odreenim uslovima
-vezivanje za odreeni materijal i postojanost
Vizuelne karakteristike boja:

-Vizuelne karakteristike boja se definiu:

-obojenou grafike boje
-transparentnou i opacitetom
-sjajem

-obojenost je definisana sa 3 parametra:

I.ukazuje na ton boje ( crveno, plavo, uto)
II.ukazuje na jainu obojenost mera zasienosti graf. boje
III.istoa koja ukazuje koliko je svetla ili tamna graf. boja
-Uticaj pojedinih faktora na obojenost:
a.)hemijska struktura obojene supstance
b.)veliina estica
c.)karakteristika povrine
d.)koliina obojene supstance
e.)vrsta veziva
-treba da vee estice obojene supstance u dispergovanom stanju
-prodiranjem u podlogu, vezivo povlai odreenu koliinu obojene supstance
-uopteno vea koliina smole u vezivu i rastvaraa poveava jainu grafike boje
f.)stepen opaciteta i transparencije
-vei opacitet daje vei stepen refleksije
g.) sjaj
-mera sposobnosti grafikih boja da reflektuju upadnu svetlost
-zavisi od prirode obojene supstance, veliine estica, oblika i karakteristika povrine,
koliine smole
-to je vei odnos smola-obojena supstanca, sjaj e biti vei
Osnovni koncept obojenosti:
-Pojam obojenosti je zasnovan na razliitim fizikim, hemijskim, fiziolokim i
psiholokim procesima
-Vidljivi deo spektra elektromagnetnog zraenja 400-700 nm
-Boje se doivljavaju iskljuivo uticajem svetlosti koja moe biti prirodna ili vetaka
-u toku doivljaja boja svetlost pada na objekte koji jedan deo svetlosti upijaju a drugi
odbijaju
-U sluaju plavog obojenja predmet odbija svetlosne zrake sa talasnim duinama koje
odgovaraju plavoj boji, a svetlosne zrake koje odgovaraju ostalim bojama predmet e
apsorbovati
-u sluaju potpunog odbijanja svih elektromagnetnih talasa dobija se belo obojenje
-u sluaju upijanja svih elektromagnetnih talasa dobija se crno obojenje
-siva boja nastaje kada predmet apsorbuje talase koji pripadaju vidljivom delu
elektromagnetnog spektra ( 400-700 nm)
-Hromatske boje; plava, uta , crvena
-Ahromatske boje; bela, crna, siva
-Opta struktura obojenih supstanci-hromoforna teorija:
molekul obojene supstance ( sl.4.3) se sastoji od:
-hromofora- linearnih ili ciklinih sistema konjugovanih dvostrukih veza
-auksohroma- elektroni donorskih grupa
-antiauksohroma- elektroni akceptorskih grupa

Aditivna i suptraktivna smea boja:

-Aditivna smea:
-vidljivi deo spektra RGB
-700-600 nm-crvena
-600-500 nm- zelena
-500-400 nm-plava
-Primarne aditivne boje (crvena, zelena, plava-RGB)
-Preklapanjem primarnih boja dobija se:
-crvena + zelena uta
-zelena +plava cijan
-plava + crvena- magenta
-Suptraktivna smea:
-primarne boje: cijan, magenta, uta- C,M Y
-sekundarne boje ( crvena, zelena, plava )
-U praksi se boje meaju tako to se uta, magenta i cijan , nanose posebno na
podlogu jedna za drugom
Pigmenti u grafikoj industriji:
-pigmenti su nosioci obojenja u tamparskim bojama a predstavljaju vrlo sitne,
nerastvorne, hemijski stabilne estice u kristalnom stanju
-Zahtevi za pigmente:
-odreeno obojenje i pokrivnu mo
-prakast oblik ili sposobnost prevoenja u prah
-optimalne dimenzije estica su 0.02 0,5
-krupnije estice izazivaju pojavu svetlosnog efekta tj. nijansa i ton boje se menjaju u
zavisnosti od ugla posmatranja
-jako sitne estice dovode do koloidne disperzije pri emu je postojanost otiska
nezadovoljavajua
-sledei zahtev je lako kvaenje meanje i homogenizovanje sa vezivima ( sl.4.5 i
4.6)
-formiranje zatitnog omotaa debljine 20-30 ime se postie bolja plastinost
-isto obojenje koje je stabilno prema temperaturi i svetlosti
-stabilnost osnovnog obojenja prema vezivima i rastvaraima
-sposobnost da se ne taloi ili ne isplivavaju na povrinu veziva
-postojanost u odnosu na vodu, kiseline, alkalije , rastvarae
-da ne usporava proces suenja
Neorganski pigmenti:
1.Prirodni:
-dobijaju se kao rude, eksploatacijom iz zemljine kore
-zbog smanjene disperznosti poseduju slabiji intenzitet obojenja i slabiju pokrivnu
mo
-od dobrih osobina istiemo; postojanost prema svetlu, vodi, alkoholu, uljima
-najee korieni pigmenti:
-oksidi gvoa, venecijansko i indijsko crveno
-barit, kineska glina (belo)
-oker, umbra (braon)
-ultramarin (plavo)

2.Sintetiki pigmenti:
-dobijaju se taloenjem iz vodenih rastvora mineralnih soli
-disperznost ovih pigmenata je vea nego kod prirodnih, to omoguuje dobru
providnost
-Najee upotrebljavani sintetiki pigmenti:
-barijum sulfat ( belo)
-kadmijumova uta i crvena so
-kalcijum karbonat (belo)
-hromna zelena i uta so
-molibdenska oran so
-olovna crvena i bela so
-titan dioksid i cin oksid ( beo)
-ultramarin (plavo)
-sva ova jedinjenja imaju prirodna suiva svojstava
Organski pigmenti:
-organska jedinjenja prirodnog ili sintetskog porekla koja pored C i H sadre jo ;
O,N,S
1.Prirodni organski pigmenti:
-biljnog ili ivotinjskog porekla
-Najpoznatiji prirodni pigmenti:
-tirski purpur ( puevi, koljke )
-karmin ( biljne vai)
-indigi ( biljke )
-alizarin(biljke)
-neujednaenog su kvaliteta
-postojani su prema spoljnim uticajima
2.Sintetski organski pigmenti:
-imaju najveu primenu u proizvodnji grafikih boja, pre svega zbog velike
disperznosti, postojansti prema svetlu, otpornosti na kiseline i baze
-imaju malu spec.teinu tako da nisu skloni taloenju
-dobijaju se frakcionom destilacijom katrana ( katranske boje koje reaguju sa
razliitim hemikalijama, HNO3, H2SO4, NH3, halogenidi
-Najvaniji sinteski organski pigmenti:
-azopigmenti
-benzedinsko uto
-ftalocijansko plavo
-brilijantsko uto
-pirazalen oran
-naftol crveno
-arilid i diarilid uto

-indatren plavo
-metil ljubiasto
-Viktorija plavo
-diazo mrko

PREDAVANJA 11
Veziva u grafikim bojama:
-Veziva su tene komponente boje koje slue kao disperzna sredstva za dispergovanje
i prenoenje pigmenata na tamparsku podlogu
-vezivo daje boji konzistenciju ( viskoznost , lepljivost), sposobnost suenja i
odreuje radne karakteristike grafike boje
-najee koriena veziva; ulja, firnajsi i smole
Podela;
-u zavisnosti od oksidacione moi ulja dele se na ;
-suiva, polusuiva i nesuiva ulja
-pokazatelj suivosti ulja je koliina vezanog kiseonika, koja je proporcionalna
jodnom broju
-jodni broj predstavlja koliinu joda, koju moe da apsorbuje 100 g ulja;
-iznad 140 suiva ulja
-100-140 - polusuiva ulja
-ispod 100 nesuiva ulja
-u zavisnosti od porekla:
-mineralna ulja,biljna ulja, ivotinjska ulja, sintetika ulja
Mineralna ulja:
-dobijaju se frakcionom destilacijom nafte nesuiva ulja
-Osobine:
-postojanost prema bazama, kiselinama, agensima za suenje
-lako prodire kroz papir pri emu ostavlja masne mrlje
-Podela:
1.mainska ulja:
-za grafike boje se upotrebljava teko mainsko ulje, a koristi se uz dodatak
kolofonijuma ka o vezivo za visoku tampu
2.asfaltno vezivo:
-smea prirodnih asfalta i stearina razrwwnih sa mineralnim uljima
-najvie se koristi za proizvodnju crnih boja
Biljna ulja:
-spadaju u grupu suivih ulja i karakteriu se sposobnou da vezuju kiseonik iz
vazduha pri emu reakcijama polimerizacije formiraju elastini film
-Podela:
1.laneno ulje:
-trigliceridi razliitih masnih kiselina, pri emu nezasiene kiseline reaguju sa
kiseonikom i ovravaju
- u toku dueg ukuvavanja bez prisustva vazduha viskoznost ulja se naglo poveava
pri emu nastaje firnis
2.polusuiva i nesuiva ulja:
-suncokretovo ulje-polusuivo
-ricinusovo ulje-nesuivo ulje

Sintetika ulja:
-proizvode se iz prirodnih sirovina (sojino ulje, riblje ulje, derivata nezasienih
acetilenskih jedinjenja ili sintetskih alkidnih ulja)

-Podela:
1.dehidrirano ricinusovo ulje:
-dobija se hemijskom modifikacijom nesuivog ricinusovog ulja
-poseduje osobine dobrog kvaenja pigmenta
-ima veliku brzinu suenja
2.alkidna ulja:
-posebno dobru tvrdou pokazuje film koji formira ovo vezivo
-primena kod boja koje se vezuju na metalne folije, celuloidne i celofanske podloge
3.karbamidne i melaminske smole
-u prisustvu katalizatora brzo polmerizuju
-dobijenu filmovi mogu biti porozni, homogeni, tvrdi i krti, meutim dodavanjem
plastifikatora ove loije osobine se mogu popraviti
Smole:
-nekristalne vrste materije ili tenosti relativno velike molekulske mase
Podela;
a.)Prirodne smole:
1.kolofonijum;
-prirodna smole biljnog porekla-bor
-posebno je dobro vezivo na bazi kolofonijuma rastvorenog u mineralnom ulju
2.elak;
-prirodna smola ivotinjskog porekla
-predstavlja smeu masnih kiselina, voskova i pigmenata
-koristi se kao vezivo za fleksografske boje, za boje za duboku tampu, za lakove za
papire
-ima veliku otpornost prema vlagi i pari
b.)Sintetske smole:
-omoguuju dobijanje boja sa specijalnim osobinama
-boje na bazi sinteskih smola se sue isparavanjem
-veziva na bazi sintetskih smola se mogu koristiti za sve vrste tampe
-najznaajnije sintetske smole; kolofonijum estar, fenolformaldehidne smole,alkidne
smole
Rastvarai u grafikim bojama:
-rastvarai su komponente u grafikim bojama koje odravaju smolu u rastvorenom
stanju do momenta prenoenja boje na podlogu za tampanje
-rastvarai bojama daju naophodnu konzistenciju
-kao rastvarai se koriste organske materije, koje posle otiskivanja isparavaju, pri
emu omoguavaju da se boja na otisku zadri i to bre sui
-najvanija osobina rasvaraa je velika brzina isparavanja
-najee korieni rastvarai;
ketoni, estri, alkoholi, alkohol-etri, ugljovodonici
Sikativi ( suioci):

-sredstva za poboljanje i ubrzavanje vezivanja boja, pri emu deluju kao katalizatori
na brzinu suenja boja
-efikasni su samo u prisustvu kiseonika koji omoguava reakciju oksidacije, pri emu
se stvara vrsti film
-u toku oksidacije, kiseonik se prvo vee na sikative , a zatim se aktivirani kiseonik
oslobaa i oksidie vezivo
-Najee korienio sikativi;
-soli Ca, Pb, Mn
-sikativi se dodaju boji najvie do 1 %
-Podela prema nainu delovanja:
-jaki sikativi ( povrinski suioci)
-mirni sikativi ( dubinski suioci)
Dodaci grafikim bojama:
-dodaci modifikuju osobine grafikih boja
-dodaci su meavina raznih vrsta voskova, sapuna,masti i ulja
-upotrebom dodataka se eliminiu nedostaci boja usled kojih dolazi do problema u
toku tampanja ( slepljivanje, razmazivanje, preslikavanje)
-Podela:
Antioksidanti, koji usporavaju tok suenja ( fenoli, amini, aldehidi, ketoni)
Povrinski aktivna sredstava, koja slue za kvaenje pigmenta
( pospeuju dispergovanje pigmenata u vezivu)
Dodaci za ublaavanje jakih mirisa boje
Svojstva grafikih boja:
-Svaka komponenta koja ulazi u sastav grafike boje daje boji odreena svojstva, pri
emu udeo komponente zavisi od svojstava koja grafika boja treba da ima
-glavna svojsta grafikih boja:
-obojenost
-konzistencija ( viskoznost, teljivost, lepljivost, tiksotropija)
-Konzistencija je podlona promenama:
-laka konzistenciaj( tene boje)
-teka konzistencija( pastozne boje)
-Odreivanje svojstava:
-ispitivanjem ulaznih komponenti
-ispitivanjem pokazatelja:
-odnosa grafike boje i podloge
-brzine suenja
-kontrole otiska
-postojanosti na razliite uticaje
Viskoznost grafikih boja:
-Viskoznost je mera unutranjeg otpora koji se javlja prilikom teenja
-Znaaj poznavanja viskoznosti grafikih boja u grafikoj industriji proizilazi iz
zahteva koje postavljaju razliite tehnike tampe
-Optimalna viskoznost predstavlja viskoznost boje koja je u datim radnim uslovima
najbolja za primenjenu tehnike tampe
-Odreivanje viskoznosti:
-viskoznost se odreuje aparatima viskozimetrima
-kapilarni viskozimetri(sl 4.13) - za tene grafike boje ( flekso i duboka tampa)

-rotacioni viskozimetri(sl 4.15) za pastozne grafike boje

( Stormerov, Mc Mielov, Brukfildov, Hoplerov, Larijev)
-Viskozitet se odreuje kao mera otpora koji grafika boja prua prolasku starnog tela
kroz nju

Teljivost:
-sposobnost grafikih boja da se dobro i ravnomerno rasporeuju po povrini valjka
tamparske maine
-Klasifikacija:
-duge boje imaju dobru teljivost
-kratke boje imaju slabiju koheziju, pa se nit lako prekida
Lepljivost :
-relativna sposobnost prijanjanja grafikih boja za podlogu, odnosno adhezija boja
prema podlozi i kohezija estica unutar same boje
-Znaaj lepljivosti za tampanje proizilazi iz mogunosti transporta boje kroz sistema
za dovoenje boje na tamparsku mainu i sposobnosti prelaska grafike boje na
tamparsku formu i sa forme na podlogu za tampanje
-u sluaju slabe lepljivosti grafike boje s e slabo prenose kroz sistem i ne daju otar
otisak
-u sluaju prevelike lepjivosti grafike boje se lepe za tamparsku formu gde ostaju i
nakon otiskivanja
-Odreivanje lepljivosti:
-lepljivost se odreuje takmetrom, sl 4.16
-ureaj s esatoji od 3 valjka
- 1. valjak nanosi boju na centralni valjak
- centaralni valjak se okree tano zadatom brzinom
-3. valjak je povezan sa jedne starne sa centaralnim valjkom a sa druge strane s
mernim sistemom, tako da je njegovo okretanje posledica lepljenja grafike boje na
valjak
Tiksotropija:
-Reverzibilan proces koji ukazuje da se u toku odreenog vremena viskozitet boje
poveao, da bi se opet dodatnim meanjem viskozitet vratio na prvobitan nivo
teljivosti
-Odreivanje tiksotropije:
-meanjem sa koninim meaem u toku odreenog vremena odreenim
intenzitetom , teljivost boje se poveava
-tiksotropna svojstava se procenjuju na osnovu vie dijagrama dobijenim pri razliitim
uslovima
Optika svojstva grafikih boja:
1.Ton grafikih boja;
-ton boje odreuje talasna duina kojom s e svetlosni zrak reflektuje od obojene
povrine refleksni spektrofotometar
-talasnu duinu koju apsorbuje neka obojena povrina odreuje
se pomou apsorcionog spektrofotometra
-Ton boje zavisi od odnosa obojene povrine i okoline i posledica je razliitih duina
puteva prostriranja svetlosnih zraka kroz sloj grafike boje
-ton boje direktno definie kvalitet odtampanih proizvoda sa estetske take gledita

-Odreivanje tona boje najee se vri pomou etalona-ton karta

2.Prozranost:
-Zavisi od naina prelamanja svetlosnog zraka koji prodire kroz grafiku boju ( sloj
pigmenta i sloj veziva)
-u sluaju podudaranja pokazatelja prelamanja svetlosnih zraka kroz vezivo i kroz
pigment boja je prozranija u suprotnom sluaju za posledicu imamo opacitet
3.Sjaj grafikih boja:
-Sjaj odtampanog otiska iskljuivo zavisi od stepena glatkosti odnosno hrapavosti
njegovih povrina
-vie glatka povrina daje vei sjaj
-hrapava povrina daje mat efekat (rasipanje svetlosnog zraka)
-sjaj se utvruje koeficijentom refleksije i predstavlja koliinu energije svetlosnih
zraka u vidljivom delu spektra koji se reflektuju sa obojene povrine a izraavaju se u
%, ureaj- glosometar
PREDAVANJA 12
KLASIFIKACIJA BOJA:
Grafike boje za visoku tampu:
Grafike boje za tipo tampu:
-koriste se pastozne i relativno konzistentne boje
-veziva i ostale komponente moraju biti neutralni
-Zahtevi za boje:
1. za male brzine tampanja koriste se boje teke konzistencije
2.za relativno velike brzine tampanja koriste se boje vee teljivosti
3.za tampanje na cilindarskim mainama koriste se boje neto teljivije nego
za 1.grupu
4.za tampanje na rotacionim mainama boje moraju biti lepljivije nego za
cilindarske maine
-Pri tampanju tipo tampom poeljno je tampati sa to tanjim filmom boje , ne
debljim od 3
-u toku kraih prekida rada maine boja ne sme da se sui
-Za proizvodnju ovih grafikih boja koriste se pigmenti vrlo fine granulacije,a njihov
ukupan sadraj u boji ne prelazi 20 %
-za veziva se koriste suiva ulja, alkidne smole ( 30 50 % ), pri emu s eviskozitet
podeava dodatkom naftenih destilata visoke temperature kljuanja
Grafike boje za flekso tampu:
-tampanje se izvodi elastinim gumenim reljefnim formama i izrazito teljivim
grafikim bojama
-Sastav grafikih boja za flekso tampu:
a.) pigment
b.) isparljivi rastvara
c.)smole rastvorene u pogodnom rastvarau
-Neophodno svojstvo flekso garfike boje je laka teljivost koja se odrava dodatkom
pogodnog rastvaraa runo ili automatski

-Obojenost i jainu fleksografskog otiska odreuje debljina filma koja se kree u

opsegu 2-15
-Zahtevi za boje:
-pigment treba da ima veliki stepen kontrasta u odnosu na podlogu
-smola ( elak, kolofonijum, poliamidna,karbamidna, maleinsak i dr.) treba da bude
dobro rastvorljiva u alkoholima

Grafike boje za ofset tampu:

-Predstavljaju najsloeniji sistem garfikih boja
-Boje su po konzistenciju viskozne i sline su pastama
-Ove boje moraju imati veliku lepljivost ali istovremeno moraju biti kratke
-Kohezija grafikih boja za ofset tampu treba da je u optimalnim granicama kako bi s
emogao obaviti prenos grafike boje u zadatoj koliini sa forme na gumeni ofset
valjak, a sa njega na podlogu
-Zbog kvaenja forme u toku tampe dolazi do emulgovanja boje, to znaajno utie
na karakteristike boje
-Poseban zahtev se postavlja za stepen disperzije pigmenta odnosno dobro
dispergovanje i homogenizovanje pigmenta u vezivu kako bi se na otisku ostvarila
ravnomerna dubina tona
-Pigmenti moraju biti postojani prema vodi i prema kiselinama
-Primenom kompozicionih veziva koja predstavljaju smee smola i ulja, postie se
vea postojanost prema vodi
- smanjuje hidrofilnosti i preterane telivosti se ostvaruje dodavanjem jedinjenja na
bazi voska
-debljina filma ovih grafikih boja iznosi 1- 3 , zato je potrebno koristiti vei sadraj
pigmenta, a manje sikativa
Grafike boje za duboku tampu:
-Zbog karakteristinih udubljenja elemenata na tamparskoj formi koriste se boje
manje viskoznosti i vee isparljivosti
-Sastav boja; smole,pigmenti, plastifikatori, voskovi, aditivi, rastvarai
-Pigmenti se koriste do 15 % i moraju biti postojani prema rastvaraima
-Za kontrolu sjaja koriste se punioci ; kaolin, kalcijum karbonat
-Zahtevi za smole:
-odgovarajua adhezija na supstrat
-dobra rastvorljivost
-dobra isparljivost
-kompatabilnost sa pigmentima koja daje eljeni sjaj
-dobro kvaenje pigmenta
-jainu koja obezbeuje postojanost otiska na trenje
-Izbor rastvaraa je uslovljen materijalom na kojem s etampa i krajnjom upotrebom,
pri emu rastvara ini do 60 % sadraja boje
-Osobine se mogu poboljati jo upotrebom aditiva
Grafike boje za sito tampu:
-Boje za sito tampu treba da budu kratke i pokazuju konzistenciju koja nije masna
-Tehnoloka specifinost ovog postupka, gde se pod pritiskom istiskuje boja kroz
otvor sita, upravo zahteva boju koja se lako odvaja od sita i izvlai u tanke niti

-Boje za sito tampu sadre otro mlevene pigmente dispergovane u vezivu

sainjenom od dehidriranog ricinusovog ulja, sintetske smole, uguenog lanenog ulja
i kerozina i nafte kao rastvaraa
-Regulacijom viskoziteta boje obezbeuje se teljivost u meri koja omoguava lako
prodiranje boje kroz pore sita
-Dobijeni otisak sa ovim bojama poseduje potrebnu otrinu odnosno ne iri se van
mesta predvienih za tampanje i ne razliva se
-Sito tamparske boje se izrauju na bazi laneno uljnih firnajsa i vetakih smola
-Suenje ovih boja se poboljava dodatkom sikativa
-Sloj utisnute boje u sito tampi mnogo je deblji nego u ostalim tamparskim
postupcima ( utroak boje je 10 do 20 puta vei nego u visokoj tampi)
Vodene grafike boje :
-Nalaze sve veu primenu zbog ogranienja koja se postavljaju pred grafike boje
koje sadre organske rastvarae
-Prelazak na vodene grafike boje predstavlja ne samo ekoloku nego i ekonomsku
poterbu
-Osnovni problem pri korienju grafikih vodenih boja je sporije isparavanje koje je
4-5 puta sporije u odnosu na boje koje sadre organske rastvarae i tiksotropija
-Mnogobrojnim ispitivanjima zavisnosti prenosa grafike boje od tiksotropije
zakljuilo se da poveana tiksotropija garfike boje uslovljava loiji prenos boje na
podlogu
-Problem tiksotropije je mogue reiti:
-promenom odnosa pigment-vezivo
-korienjem rastvora polimera
-dodavanjem povrinski aktivnih materija
Uzajamno dejstvo boje i tamparske podloge:
-Nanoenjem boje na podlogu dolazi do kvaenja podloge
-Kvaenje ukljuuje uvek 3 faze. U sluaj tampe to su vazduh kao gasovita, goja kao
tena i podloga kao vrsta faza
-Tokom tampanja tena faza zamenjuje vazduh koji je prisutan u porama podloge,
kvasei istu pri emu se ostavaruju adhezivne veze, odnosno vrsto prijanjanje boja
za podlogu
-U sluaju da boja ne moe da istisne vazduh sa podloge, do kvaenja ne dolazi tako
da se tampanjem ne mogu ostvariti eljeni otisci
-Mogui sluajevi kvaenja podloge sl.5.22, pokazuju da to je vei ugao kvaenja, ,
to je kvaljivost podloge slabija
-Boja naneta na podlogu treba da se kvasi u dovoljnjoj meri, nezavisno od toga dali
podloga spada u grupu upojnih ili neupojnih ( sa slabim upijanjem)
Ovravanje boja:
-Ovravanje boja predstavlja stavranje vrstog sloja boje na povrini podloge
-Prilikom ovravanja boja iz tenog stanja prelazi u vrsto
-Ovravanje omoguuje da se pod uticajem vezivnih sredstava omogui vezivanje
pigmenta za podlogu
-Mehanizam vezivanja boje za podlogu se moe objasniti preko uloge i naina
ovravanja veziva
-U zavisnoszi od karakteristika hemijske grae i osobina komponenti boje kao i
osobina podloge razlikujemo sledee naine ovravanja:

-upijanje ; veziva koja se upijaju u odgovarajuu podlogu

-isparavanje ; veziva koja ovravaju isparavanjem rastvaraa
-oksidacija; veziva koja ovravaju oksidacijom
-polimerizacija ; veziva koja polimerizuju
-geliranje ; veziva koja geliraju
-ovravanje hlaenjem , termotopiva veziva koja ovravaju pri hlaenju

Lakovi i lakiranje tampanog materijala:

-Cilj lakiranja je postizanje sjaja i glatkoe tampane povrine i zatite od spoljanjih
uticaja ( ambalaa)
-idealan sjaj se obezbeuje na glatkom homogenim povrinama bez pora
-lakiranje se izvodi na specijalnim mainama iju nosnovu ine sistemi valjaka
-Podela;
a.) lakovi za lakiranje tampanih matrijala
b.) lakovi za grafike boje
Lakovi za lakiranje:
piritusni lak:
-za lakiranje kvalitetnih papira i kartona
-ovaj lak se moe koristiti samo za lakiranje onh materijala koji sadre boje otporne
na alkohole
-pokazuje ukasto obojenje
Nitro lak:
-potpuno bezbojan lak
-za lakiranje neupojnih podloga uz dodatno kalandiranje
Vodeni disperzni lakovi
-izrauju se na bazi akrilnih smola
Ofsetni lakovi:
-osnovu im ine ulja visokog stepena sjaja
UV lakovi:
- razvijeni su na bazi reaktivnih akrilnih smaola koje omoguuju veoma brzo
suenje
Lakovi za grafike boje:
-dodaju se grafikim bojama radi dobijanja sjajnih i glatkih povrina
-predstavljaju rastvore smola i alkidnih polimera u organskim rastvaraima
1.Bitumenski lak:
-ine ga bitumen i mainsko ulje u odnosi 1 : 4
-koristi se za crne grafike boje
2.Kolofonijumski lak:
-bre vezuje od bitumenskog laka
- ne poseduje izraeno obojenje
3.Sjajni lak:
-predstavlja smeu polimernih smola i ulja
-koristi se za izradu sjajnih ofset grafikih boja
4.Lak za suenje na povienim temperaturam
5.Lak na bazi tvrde smole i lanenog ulja