Rebeka Solnit

LUTALASTVO
Istorija hodanja
S engleskog preveo
Vuk

Seterovii

Geopoetika
izdavaitvo

Sesto

poglavlje

PUT KOJI VODI IZVAN VRTA

1. Dvoje Setada i

*F

tri vodoPada

Dve nedelje pre isteka stoleca, brat i sestra su zajedno poSli u Setnju kroz debeli sneg.
oboje su bili tamnije puti, a prijatelji su govorili da im se oboma po hodu moglo videti da su
loseg raspoloZenja, ali tu je prestajala svaka slidnost medu njima. onje bio visokog rasta, sa
rimskim nosem, stalozen, dok je ona bila niska, sa plamenim pogledom u odima koje nisu
mogle da proilu neopaZeno. Prvog dana puta - bioje 17. decembar - prevalili su dvadeset dve
milje na konjima pre no sto su se rastali sa svojim prijateljem, diji su bili konji, i produzili pepo
Ske, preSavsi jos dvanaest milja do konadista, ,,od dega smo poslednje tri milje presli vei
mrklom mraku, a dve od leda stvrdnutom putu, zbog dega su nas bolela otekla stopala i gleznji. Sutradan izjutra, zemlja je bila prekrivena tankim slojem snega, taman dovoljno da put
omeksa i ne bude vise klizav." Kao i prethodnog dana, dvoje putnikaje skrenulo sa staze da
vide vodopad koji se survavao niz planinsku strminu. ,,Jutarnji vazduh bio je ostar, leden", napisaoje na Badnje vede brat u pismu, ,,napadaoje gust sneg, no bese izgrejalo sjajno sunce, a
pred nama bese dvadeset jedna milja koju smo imali da prevalimo za kratkog zimskog dana...
sa nama bliZe strane, dinilo se da se voda obruSava sa visokog ludnog svoda, kao kakva kolonada 5to se rasprskava u vise stubova formirajudi zidine nekog starog zamka. Iako smo nevoljno napustili ovo mesto, ose6ali smo veliku radost u du5i."
Toga su popodneva naisli na jos jedan vodopad, koji je izgledao kao da se izmedu debelih ledenih pioda u slapu pretvara u sneg. ,,vodeni tok se probijao kroz resetke od vretenastih ledenica, Eikljaiuei u ne.lednakim mlazevima koji su se izlivali preko litice dasjade das slabije.., napisao je Lrat. ,,Tako bi se voda namah sjurila u ponor, u finoj neprekinutoj zakrivljeno.i tini.li, t oju Ui .e najednom mestu prekinula, skoro na pola puta do dna, te bi se vodene kapi raspiSite i, noiene vetrom koji je duvao ka nama, snaZno tresnule o zemlju nedaleko od
nas, kao iznenadni pljusak. U takvim okolnostima, dovek svakoga dasajasno oseia daje nebo tu nad njim. Ponad najvise tadke odakle se survavao vodopad promicali se krupni paperjasti oblaci, a nebo iznad nasih glava dinilo se blistavo i plavetnije nego obidno." Posto su
poput neZne device, koju brizna majka / lz grada vodi na zdrav seoski vazduh... / lila je u operu, park, zborove, igru,

Rebeka Solnit

. LUTALASTVO

obiSli vodopad, pre5li su jo5 deset milja za dva satz i dewrt ,,zahvaljujudi dobrom putu i povoljnom vetru koji nam je duvao u letla". Izgleda daje ovo postignuie za brata predstavljalo
izvor zadovoljstva ne manje nego izgled krajolika kojim su pe5adili. Pre5li qu jo5 sedam milja do sledeieg odmori5ta gde su preno6ili, a sutradan ujutro su otpeladili do Kendala, odakle
je podinjala Jezerska oblast, mesto na koje su do5li da Zive.
Devetnaesti vekje bio sve bliZe dok su brat i sestra hitali ka svome novom domu, zapravo kolibi koja se nalazila na obodu Grasmira, seoceta pokraj jezera. Kao Sto su mnogi ditaoci ve6 pretpostavili, ovo dvoje krepkih hodada bili su Vilijam i Doroti Vordsvort. To Sto su
oni uradili za ta detiri dana hoda preko Peninskih planina u severnoj Engleskoj, i sve ono Sto
su dotad uradili i Sto ie od tada uraditi peSa6e6i, doistaje fantastidno, mada nije lako objasni
ti po demu je to toliko znadajno. Ljudi su odvajkada putovali peike i to znatno dalje i po mnogo gorim wemenskim uslovima. U vreme kada su se pesnik i njegova sestra rodili, trideset godina ranije, ljudi su podeli da se sa divljenjem odnose prema prirodnim pojavama u nekim
krajnje divljim predelima u Velikoj Britaniji - planinama, liticama, pustarama, olujama i moru, kao i vodopadima. U Francuskoj i Svajcarskoj su se vei bili pojavili prvi planinari koji su
osvajali planinske vrhove - Mon Blan, najvi5i vrh u Evropi, prvi putje osvojen detmaest godina pre toga. Za Vordsvorta i njegovo dru5tvo kaZe se da su od pe5adenja stvorili ne5to novo, da su ga pretvorili u neito drugo, da su oni zadetnici loze Setada koji pe5ade pe5adenja radi i zbog zadovoljstva koje im pruZa boravak u prirodi, dime su postavili temelje za potonje
nadogradnje. Ve6ina autora koji su pisali o ovoj prvoj generaciji romantidara smatra da su oni
zasluZni za pojalu hodanja kao kulturnog 6ina, kao svojewsnog estetskog iskuswa.
Kristofer Morli je 1917. napisao: ,,Oduvek sam hodanje posmatrao kao jednu vrstu lepe umetnosti koja je bila poprilidno zapostavljena do XVIII veka. Poznato nam je iz duvene
knjige ambasadora Zisurana kolikoje mnogo putnika u XIV veku obijalo staze i bogaze po tuclim zemljama, ali niko od njih nije putovao radi uZivanja u samome kretanju i krajolicima koji se menjaju... UopSte uzev, tadno je daje pre Vordsvorta odlazak u Setnju kroz prirodu, po
poljima i brdima, iz distog zadovoljstva u ritmidnom i naizmenidnom nizanju koraka, bio prava retkost. O njemu uvek mislim kao o jednom od prvih koji su koristili noge kao sredstvo za
bavljenje filozofijom." Morli nije daleko od istine u pwoj redenici, premda je XVIII vek dobrim delom ve6 bio protekao kada je Vordsvort rotlen 1770. On je, medutim, bio taj koji je
hodanje kao lepu umetnost spojio sa pe5adenjem kroz prirodu, a tu nastaje zbrka. Od Morlija
naovamo, veze hodanja i engleske kulture obradene su kao predmeti u tri knjige, koje su zastupale tezu daje hodanje u ovom smislu nastalo u kasnom XVIII veku, sa Vordsvortom i njegovim istomiSljenicima koji su se bavili pe5adenjem.
O giljanju: shtdija iz hodanja Morisa Marplesa iz 1959, Hodanje, knjiievnost i engleska kultura En D. Volas iz 1993. i Romantiino pesniitvo i putovanje peike Robina DZarvisa

/ U jutamju Setnju i molitvu tri

sata na dan...

ALEKSANDAR PouP, ,,PIsMo GosPoDIct

BLAUNT"

Zaputili su so u

Put koji vodi izv.tn

vrtd

89

koji svoje stanoviste dokazuju pozivaju6i se na nemadkog svestenika

mu vlasnici
Karla Morica. Dok je 1782. pe5adio Engleskom, Moric je desto bio u situaciji da
k6mi i gostionidaris prezirom zalupe vrata i izbace ga napolje, dok su ga kodijaSi i vozari remora biti daje njedovno z"apitkivali da li mu treba prevoz. otuda je dosao do zakljudka da
pltuje pe5ke
gov nadin putovanja delovao neprimereno ljudima kojeje susretao: ,dovek koji
smatra nekakvim divljakom, sirotanom kojije zastranio' koga zaglei ovoj zemlji se izgleda
"od
koga podor.eva i koga izbegava svako na koga naitle na putu." Listajuauj., isuzatpuajr,
jitaocuje ostavl.ieno da nagatla da nije moZda Moricovo odelo' njegovo drZa6i ovu knjiiu,
a ne to Stoje i5ao
nje ili moZia strani naglasak izazivao nepoverenje kod ljudi kojeje susretao,
pesice. tpak, sve troje-autora koja ga citiraju uglavnom Prihriataju njegovo obja5njenje'
'
puiovanje je ive do kasnog XVIII veka u Engleskoj bilo izuzetno naporan i teLak podrumskih
duhvat. putevi su bili nesigumi, posmda je vrebala opasnost od napada i zaseda

iz lgg8. tri

su naslova

razbojnikaisitnihpljadka5a.onikojisutomoglisebidapriu5te,putovalisukonjima,konj.
.ko,o"rapr"go- ilikodijama, ili, ako ni5ta drugo, bar tovarnim kolima, neretko sa oruZjem;
ili neka secikesa,
onaj ko bi sJ zaputio javnim drumom vrlo je verovatno bio ili puki siromah
pomakarje tako bilo do sedamdesetih godina XVIII veka, kada su neki udenjaci i ekscentrici
putevima se vidno podeli da idu drumovima iz zadovoljstva. Do kraja XVIII veka, stanje na
paje i putobotjSalo, kako u pogledu njihovog kvaliteta tako u pogledu bezbednosti ketanja'
p.St" portutJdonekie dostolnije i poStovanije. Na izmaku stole6a, Vilijam i Doroti voruunl"

puta
dsvoi sasvim su lagodno mogli da se zapute ne samo glavnim drumovima nego i da sa
predele kojima su
skrenu na kojekakvi ledine i itranputice; dok su sa divljenjem posmatrali
po
pasjem
vremenu po
i
pe5ade6i
dak
prolazili, sa iadovoljstvom potvrduju6i svoju istrajnost
da strepe
pameti
bilo
nije
iojem drugi ne bi nos promolili iz ku6e, odigledno da im ni na kraj
ho6e li ih neko napasti ili oklevetati zbog toga.
U Jezerskoj oblasti su ve6 bili jednom, Sest godina pre one Setnje usred zime. ,,Prepesa-

a zatim jo5 dvadila sam, sa svojim bratom, skoro trideset kilometara od Kendala do Grasmira,
da se samo podeset pei kilomitara od Grasmira do Kesvika, prosavsi predelima tako zanosnim
iz 1794,
ekskurzije
zeleti mogu.., zapisalaje nadahnuto Doroti u prvom ushi6enju posle njihove
tako da prerlem prea ondajelkao opravdanje za svoj postupak, tetki napisala: ,,Ne mogu tek
peiice
Ja
nipoito nisam smlpotucam
to onog deta tvoiega piima gde pi5e5 kako se zent /7 om
prijatelji bili sre6trala dJje to nesioitobi zasiuzivalo prekor, jer sam bila ubedena da bi moji
je
ni da duju da sam imala hrabrosti da na delu isku5am snagu kojom me priroda obdarila,_5to
jastucima kakve komi je ne samo pruZilo beskrajno vise uZivanja no sto bih imala zavaljena u
umesto Karla
dije ve6 sam time oba5ka uitedela svotu od trideset 5ilinga." Ako za svedoka,
da se
uvidamo
onda
iz
1794,
rcti
na
njene
\.io.i"u, ,r."mo Doroti Vordsvort i pozovemo se
za
dame.
na pesadenje kroz prirodu gledalo lose zato 5to je nekonvencionalno i neprikladno

Klarens se tome usprotivio

Hajd park; dok su iSli, ser Filip se sve vreme hvalisao kako je nenadmaian u snazi uma

90

Rebeka

solnit. LUTAI-ASTVo

Premda je Vordsvort, u izvesnom smislu, rodonadelnik smisla za lepo modemog doba

(Doroti onda tu dode neka tetka), dijom smo zaslugom u stanju da uodimo mnoga dopadljiva
i prijatna svojstva pojava u na5em Zivotu, kao i ulogu imaginacije u njemu, on sim je u isti mah

bio nastavljad starije tradicije, tako da bi ispravnije bilo smatrati ga svojevrsnim preobraZavaocem, obnoviteljem, reformatorom koji je izvr5io bitan uticaj na istoriju hodanja u prirodi.
Njegovi prethodnici, istina, nisu imali obidaj dajavnim drumovima idu peSke (ba5 kao ni njegovi modemi sledbenici, po5to su automobili zauzeli puteve, udiniv5i ih ponovo mestom opasnim po Zivot). I pre njega su mnogi koji drugadije nisu mogli na put i51i peike, ali su retki bili
oni koji su to dinili iz zadovoljstva, na osnolu dega istoridari zakljuduju da je peSadenje iz
uZivanja u to doba bilo sasvim nov fenomen. U stvari, hodanje je tada ve6 postalo vaZna aktivnost, premda ne u kontekstu putovanja. Premda je pre Vordsvorta bilo vrlo malo putnika koji
su javnim drumovima i5li peSice, mnogi od njegovih prethodnika rado su iSli u Setnju po vrto-

vima i parkovima.

2. Ba5tenska staza
Sredinom XIX veka, Toro je napisao: ,,Kada hodamo, mi prirodno Zelimo da Setamo po
livadama i Sumama jer, Sta bi s nama bilo kad bismo hodali samo po balti ili trLricl?" ZaToroa, dovekova sklonost ka pe5adenju u netaknutom prirodnom okruZenju nije odretlena istorij skim procesom, ve6 samom prirodom * ukoliko ovaj poj am oznadava vanvremenu istinu koju otkrivamo, nasuprot istorijskoj koju sami stvaramo. Daaas veliki broj ljudi voli da peSadi
po Sumama i gorama, ali je ova pasija savremenog doveka nastala kao rezultat odrealenih verovanja, ukusa, vrednosti koje su razvijane tokom tri stotine godina. Pre toga oni koji su imali povlasticu da u Setanju traZe uZivanje i estetsko iskustvo dinili su to iskljudivo u ba5tama ili
trZnicama. Pasija prema prirodi, koja je uhvatila korena jo5 u Toroovo doba da bi u na5e vreme dostigla nesluiene rumerc, ima specifidnu predistoriju, tokom koje je sama priroda postala kulturna tekovina. Da bismo shvatili zaito ljudi vole da Setaju nekim krajolikom sa
izvesnom svrhom, najpre moramo razumeti kako je ova sklonost proistekla iz vrednosnog
anadenja engleskih vrtova gde se prvo i pojavila.
eesto uzimamo za shodno daje na5a kultura nekako prirodno utemeljena, medutim svaki temelj dini prvobitnu podlogu koju su postavili neki graditelji - 5to 6e reii daje to kreativna konstrukcija, a ne bioloSka nemino\..nost. Kao Sto je kultuma revolucija u XII veku dovela do pojave romantidne ljubavi, najpre kao teme u knjiZevnosti a onda i kao naroditog doZivljaja sveta, takoje i XVIII vek stvorio pasiju prema prirodi, strast bez koje Vilijam i Doroti
Vordsvort nikada ne bi usred cide zime i5li u dugu Setnju i usputjoS sketali sa puta, ionako

tvrdeCi da ima veCu snagu od ma kog doveka u Engleskoj i dodao da u tom dasu hoda bolje od ma koga u njihovom

r
IL

tI
,
t
t,

t
i,

I
h

Pul koJl vodi lzvan

vrta

9l

vooma napornog, kako bi se nagledali vodopada. To, naravno, ne znadi da pre ovih istorijskih
porioda nije bilo onih koji su izgarali u plamenu romantidne strasti ili se divili potocima i rekama, ved naprosto daje tada uspostavljen kulturni okvir kojije ove vrednosti pribliZio i prenoo vedem broju Uudi, pruZiv5i odredena konvencionalna sredstva za izraZavanje ovih oseiaqia, pripisujuCi im narodite iskupiteljske vrednosti, te preobraZavajuii svet i okolinu tako da
ovim tendencijama daju ve6eg maha. Ne moZe se prenaglasiti koliko je znadajna ova revoluoionama promenabila za raz,tljanje sklonosti prema prirodi i Setanju kod ljudi. Ta promena
jo dovela do preoblikovanja kako intelektualnog tako fizidkog sveta, pokrenuv5i mase putnika da se zapute na dotad nepoznate i tajnovite destinacije, podstakav5i uretlivanje nebrojenih

parkova i rezervata, swaranje'staza i vodida, klubova i organizacija, kao i obimnu literaturu i

umetnidko stvarala5wo koji su bili maltene bez presedana do XVIII stole6a'
Neki od izvora koji su ostavili traga na ovu tradiciju uodavaju sejasno, poput kamena
medala, prenose6i svoje zave5tanje na brojne sledbenike i potomke. Ali najdublji uticaj jeste
onaj koji poput ki5e natapa Siroko polje kulture i koji proZima svest u svakodnevnom Zivotu.
Takav uticaj 6e wlo lako pro6i neopaZen, po5to deluje kao daje tako bilo oduvek, kao daje
to prirodan pa dak i jedini mogui pogled na svet. To je ono Sto je Seli imao na umu kada je
napisao: ,,Pesnici su nepriznati zakonodavci sveta." Tako silan uticaj je imala romantidarska

strast prema netaknutim mestima i predelima, divljini, jednostavnosti, prirodi kao idealu,
hodanju u prirodi kao stupanju u vezu sa jednim mestom i nadinu da se izrazi btdnja za jednostavnos6u, distotom i samo6om. Sto 6e re6i, hodanjeje prirodno, ili bolje re6i deo prirodne
istorije, mada je odlazak u prirodu radi Setnje kao kontemplativno, spiritualno ili estetsko
iskustvo nastao u okviru konkretne kulturne tradicije. Ova tradicla je ve6 kod Toroa bila naturalizovana, a takvo shvatanje zdu5no su prihvatili i mnogi od onih koji su odlazili u sve dalje Setnje kroz prirodu - promenljiva istorija hodanja neraskidivo je povezana sa promenljivim merilima ukusa u pogledu pogodnih mesta za Setnju.
Pravi razlog za5to se smatra da su Vordsvort i njegovi istomi5ljenici bili utemeljitelji, a
ne reformatori tradicije hodanja iz estetskih motiva jeste to 5to su hodadke aktivnosti njihovih prethodnika bile zanemarljive. Njihove kratke Setnjice u sigurnom okruienju zapravo su
samo uzgredni deo istorije arhitekture i vrtlarstva; one nisu predmet posebne literature, o njima moZemo naii tek usputni spomen po romanima, dasopisima i pismima. Sama srZ ove istorije skrivena je drugom istorijom, onom koja se bavi nastankom mesta za Setnju, mesta koja
su u XVIII veku postala znatno ve6a i kultumo znadajnija. Toje takotle povest o radikalnom
preobraZaju modernog smisla za lepo, koji je od formalnog i visokostrukturiranog postao neformalan i naturalistidki. Na svom podetku, to deluje kao trivijalna istorija o dokonoj aristokratiji i njihovim arhitektonskim preokupacijama, no iz toga su, kao rezultat, nastala neka
izuzetno dopadljiva i subverzivna mesta i prakse savremenog sveta. Pasija za hodanjem i pri-

drultvu, ukliudujuii ser Filipa Bedlija. Znalo

se da ser

Filip Bedeli nije bogzna kakav peSak, te je smesta izazvao

92

ReDerd

so/rir ' LUTALASTVo

rodomjetakopostalanekavrstatrojanskogkonjakoji6enaposletkudemokratizovatirazlidi.
barijere i ograde podignute oko
i" ."gri.* airsrra i, u dvadesetomveku, ioslormo snrsiti sve
aristokratskih imanja.
-"-'--rrloz"
mestima. Sve do
." p.utiti kako se hodanje kao praksa upraznjavalo na razliditim
zamkova' ova su zdanja deXVI veka, u doba kada su d,orci i palate podeli da nidu umesto
hodnika kojima se nije stizalo nikuda'
,io i."ufu i *oj" galerije - dugeiu'Le prostotije poput
iz Sesnaestog veka nai" t" [iri p."t',"i namenjeni za fizidki veZbe u zatvorenom' "Lekari
bile prava mesta
gLJ"Ji.ir-t"rito ,,, ,uJkodn"u,e Setnje znadajne- ?'y*.li:' a galerije su za
izlazak napo'
uslovi bili nepovoljni
da se malo protegnu noge, onda kada su vreminski
kraju' postale
na.
(Galerije su'
lje", pi5e Mark Zl-u. o rrolol irt*iji vikendica i letnjikovaca'
na svom prvobitnom znadair"ui gO" r" izlaZu slikarska pi"*", tuto daje hodanje izgubilo
Zelji
g"r.'i.i.l"i u"t' rn"'tu kojimu si posetioci nuzno setaiu') Po
je
gde
ka'f.r"f.ii"" Bfirut"t", nu VirrOro.i'tJ- dvorcu je sagratlena narodita terasa za Setnju
'f:i"l
vetar' obide jedan krug sat
da svakodnevno, izuzev ako je duvao mnogo iak
i."f"
nego uzivanja' premda su ljudi koristili
"UieO
,i."i"u".". i"oinjeje i aalje biio'uis" 'wut 'atuutla u.tome nalazili neko zadovoljstvo' Ali
Ir":"-U"st" i graaine i u svihu hodanja, a mora daiu
j" u to aouuloJrila priltno ogranidena' Dana 11' oktobra 1660' Samjuel
j;;;;;"d"reirasuo aa tJp'osetu purtom Jent DZejms' a1i sve sto je nasao za shodnoje
uoA"' Dve godine kasn rje' 2l maja 1662' zapisao
da zabeleZi da je video bile ,u pui'p"
'u
vise paZnje privuklo intima"i".".r":"- Zenom bio u Seinji "tot Vu.lt ttot' uli mu jeodito
je zanimalo druStvo'
,"'-Uf:" n""fi*" ljubavnice, okadeno da se su5i u privatnoj ba5ti Njega i pesnistw' ali 6e
r" pit"a". i'ri."i.ri p"izuz.;os iije bio bitna tema u britanskom slikarstru
jedan vid ke"
p".r"i. Sve dok okruZenje nie Aotlo na 'nadaju' hodanjeje bilo naprosto
tanja, a ne iskustva.
Srednjovekovne gradine bile
Revolucija, medutim, tek 5to nije podela, i to u vrtovima'
delom iz razloga bezbednosti u tim nesigumim
su sa svih shana opasane ui,otit
'iaouirna,
prikazani u sede6em ili leZedem polovremenima. Na slikama ovin vJova likovi su najdesde
od Pesme nad pesmama' metafo'
Z"ir, O"t tf"S":. muziku ili razgovaraju (ozidani vrtje'joi
tradicije to je i prigodno mesto za udvarara za Lenskotelo, a od nastaJa dro.rL i3uburr"
vodke' prskaju6e fontane i munj" i n"rtoru.rj"). Mi.irro cve6e, lekovite trave' plodonosne

;;;.ilil;;Gtt"

;;'.i;;;;";.i-ai
;;

"i-i

zidkiinstrumentinadinilisuoAoritr*oyu.estaukojimaseuZivasvimdulima'dokjeza
zidova tog hrama

spoljnjem svetu, izvan

fizidke aktivnosti bilo vi5e ,'"go oo,oSno palike u
ptemiOijo! akti,no udesWovali u vojnidkim du'
dulnosti, s obzirom na to au suireanlovetovni
postao kudikamo bezbedniji po Zivot' a ariZnostima i ku6anskim posl*jlnuJtuau:" suet
prave palate' vrtovi su podeli da nidu Sirom Evro'
stokratski domovi se iz wrtlava preobrazili u
je
dopadljiva
,r"-,,Ue bilo cveia ivo6a; swhatve pio.irene gradine bila da bude

,".'irl"

nolog junakr da ec u hodu tskmiac u

bilo kojo novcc on izsbere'

MARI',A ED2voRT'

Br'lxD'i

Uvctrc su hodali

I'ut hofi vodi izvat vflu

93

vrtovi bili mesta da se u njima pro5eta i posedi, barokni vrtovi su

po
razmerama.
Kao Sto je hodanje predstavljalo fizidku veLbu za one
bili upedatljivi
svojim
koji nemaju potrebu za duZim peiadenjem, tako su ovi prostrani vrtovi bili kultivisani krajolici dija se svrha sastojala samo od toga da Setadima priu5te umni, fizidki i dru5tveni podsticaj.
Da barokni vrtovi nisu bili tako razmetljiva parada bogatstva i moii, nj thov izrazito apstraktan karakter bi se i mogao nazvati strogim, isposnidkim. Stabla drve6a i Zive ograde bili
su stesani u kvadratne i kupaste oblike; stazice i putiii su se pruZali kao prave linije iscrtane
kao lenjirom; voda je pumpana u fontane i vodoskoke ili dosipana u bazene geometrijskih
oblika. Bioje to trijumf platonskog reda, pobeda ideala koji se nametnuo preko neuredne materije stvamog sveta. Ovi vrtovi su uzimali arhitektonske vrednosti geometrije i simetrije i
uvodili ih u organski svet. Ipak, i u njima je bilo prostora za neformalno ponaSanje i prival
nost: tokom njihovog razvoja, jedna od glavnih funkcija aristokratskih gradina bila je da ljudima omoguie mesto gde se mogu odmoriti od domaiinstva i posvetiti se kontemplaciji ili prisnim razgovorima. U Engleskoj, Vilijam i Meri su 1699. u dvoru Hampton dodali nove vrtove, u kojima se moglo ujednom pravcu pre6i i do dva kilometra pre no Sto se stigne do zida.
SetaliSta, iliti staze, sve su viSe postaj ali vaLan deo vrtova, svedode6i na posredan nadin o rastuioj populamosti hodanja (u ovom kontekstu,,,Setali5te"je znadilo stazu dovoljno Siroku da
njome mogu proii dve osobe rame uz rame, pa bi se mogla nazvati konverzacionom stazom).
Podetkom XVIII veka, engleska putnica i hronidarka Silija Fajns ovakoje opisalajedan vrt koji je posetila: ,,Tu se nalaze poSljundani puteljci i travnate povriine i staze za Setnju, od kojih
sejedna, imena Zakudasta staza, proteZe 6itavom duZinom gradine, sa travom lepo poko5enom
u redovima, i ona se na vi5e mesta useca i pravi okuke Sto vode u kakav io5ak, skroz do zida,
pa dovek u nekoliko navrata pre vremena pomisli daje doiao do kraja Setali5ta." Ipak, kako
su zidovi oko vrtova polako iSdezavali, sveje teZe bilo povu6ijasnu liniju razgranidenja izmedu prostora unutar vrta i onoga izvan njega. Renesansni vrtovi u Italiji radije su pravljeni na
padinama odakle se pruZao lep pogled na pejzaZe u dolini, povezuju6i tako vrt sa svetom, za
razliku od francuskih i engleskih vrtova koji su se retko kad nalazili u takvom oknrZenju. Linija do koje seZe pogled uglavnom se zavriavala kod ba5tenskog zida, preko kojeg se pruZala moZda kroz kojekakve rupe i otvore na zidu.
U Britaniji su zidovi konadno pali kada se podetkom XVIII veka pojavio takozvani ,,haha" pregradni kanal. Manje viSe neprimetan sa razdaljine, ha-ha - tako nazvan zato Sto bi zadudeni Setadi navodno kliknuli ,,Ha ha!" kad bi najednom nabasali na ovakavjarak sluZioje
kao nevidljiva barijera koja je stanovnicima vrta ostavljala otvorenim pogled u daljinu bez
ikakvih prepreka. Dokle seZe pogled, tuda 6e se i Setad zaputiti. Engleska imanja su se uglavnom sastojala od nekoliko odeljenih prostora koji su bili pod sve striktnijom kontrolom vlasnika: parka, vrta i ku6e. Prvobitno zamiSljeni kao lovadki rezervali, parkovi su docnije poza oko. Dok su renesansni

sami dole do Jezera, pokraj Parka wana, posle zalaska sunca, igledali kako nebo poprima svedane boje noii, uz

Reheka Solnit

. LUTALASTYO

stali neka vrsta tampon zone, mesavina prostora za dokolicu, poljoprivrednog zemljiita i obliznjih radnidkih detvrti, ujedno obezbe<luju6i materijal za ogtev i prostor za ispasu. Tipidna
bastaje bila znatno manji prostor oko ku6e. Pi5u6i o istoriji ovih parkova, Suzan Lasdun ovako opisuje dugadke drvorede posadene u parkovima i gradinama iz XVII veka: ,,ovi drvoredi su pruZali senoviti zaklon pod kojim se moglo iii u Setnju, sto je najpre u vreme darlsa II
postaio stvar mode, a potom i bilo utvrdeno pravilima ophodenja u parku... Svakako daje
sklonost ka svezem vazduhu i fizidkom kretanju ve6 bila nesto Sto se smatralo za stvar ,,en-

gleskog..ukusa. Sada su privatni kuoevlasnici koristili SetaliSta ujavnim parkovima, a izlazak

; ietnj;je postao ne5to Sto se radi iz uZivanjajednako kao odlazak u lov, voZnja ijahanje. Nastojalo se da se Setalista udine Sto zanimljivim, tako da su se uzimali u obzir estetski razlozi,
polev od pregleda koji se u stanju mirovanja pruZa sa prozora ili terase do elemenata koji
odre<luju taeku gledista pri pokretu... Setadje, u sfuari, isao kruZnom putanjom, Sto ie u XVIII
veku utrzo posiati standardni nadin razgledanja vrtova i parkova. Dani kada je bilo bezbedno samo pro5etati se terasom - i draZ toga - odavno su pripadali pro5losti."
Sa Zivicama potkesanim u raznim oblicima, bazenima u formi geometrijskih tela i svedanim kolonama drveia, formalno uredeni vrtje navodio na pomisao daje priroda haos kojije dovek doveo u red (premda su se, najpre u Italiji u doba renesanse, veoma cenile slike
n"tut""titr krajolika, ako se ve6 nije jednako :uvalavala nedirnuta zemlja). Kako je tokom

veka u Engleskoj baita sve viSe gubila svoj formalni oblik, razvila se ideja o naturalistidkom stilu ureclenja terena, koji 6e se produti pod imerlom jardin anglais, engleski vrt,
odnosno pejzaZta arhitektura, sto je jedan od trajnih engleskih doprinosa zapadnoj kulturi.
Kakoje nisiala vizuelna barijera kojaje bastu razdvajata od okruZenja, tako su i pravila u prostomom planiranju baste postala manje stroga. Godine 1709, Entoni ESli Kuper, lord od
Saftsberija, uskliknuoje: ,,O divotna Prirodo! Ti uzvi5ena Lepoto i suverena Dobroto! Ja vigde ni umetnost
5e odoleti ne mogu strasti sto u meni buja za svaku vrstu prirodnih oblika
niti uobrazenost i Hirovitost eovekova nisu pokvarili praiskonski Red, ne poremetivsi svojim
dejstvom prvobitno Stanje. iak i krsevite Stene, mahovinom obrasle Spilje, duboke mrkle
re6ine i iilomljeni vodeni Slapovi, sa jezivim Gracijama iz sveta Divljine, sto vise predstavljaju Prirodu, poseduju privladnost i svojim izgledom deluju Velidanstveno kako to nikad
n.n1oi" formalna Patvorina KneZevskih Vrtova." Retorika se, ipak, malo zaletela ispred
prakse. Jer proii 6ejo5 mnoge decenije pre no Sto mesto kneZevskih vrtova bude zauzela prava divljina. Ipak, Saftsberijevo blagonaklono viclenje prirode kao inherentno dobre spojilo se
prirodu, unapresa optimistidkom verom da bi se ljudi mogli u svojim vrtovima ugledati na

XVIII

diti je, pa dak i izmisliti.

k1.ajolika, uvek
,,^Ljudi odukusa 6e PesniStvo, Slikarstvo i vrtlarstvo, iliti nauku uredenja
smatrati za Tri sestre, ili Tri Nove Gracije Sto ude5avaju i ukrasavaju prirodu", duvene su reposlcdnjc sun.cvc zrakc koji trnu iza brcluljitkrt, mir cvctova lcpc katc i duSo scnkc plilnill& pros(rtc prcko njih, svc

Pul

ltdi

vodi izvdn vrla

95

di llorasa Volpola, bogatog estete koji se dosta potrudio da romantidno merilo ukusa u umetnostima prenese na svoje sledbenike. Volpolovo stanovi5te se zasniva na premisi daje vrtlarstvo isto tako umetnost kao i mnogopoitovane tradicionalne veltine pesnika i slikara. Ovo
vreme je predstavljalo pravo zlatno doba bavljenja vrtovima - ili pre neku vrstu perioda inkubacije, kada se iz svih tih uredenih gradina, spevanih stihova i naslikanih platna rodila ljubav
prema prirodi. Druga od premisa ovog stanovi5tajeste da prirodu treba udelavati i ukalavati, makar u baStama, a po slikama iz toga doba moZe se naslutiti kako bi se to moglo posti6i.
Na razvoj engleskog vrtlarstva uticaj su izvr5ila italijanska kultura prostomog uredenja XVII
veka, kao i shvatanja Kloda Lorena, Nikole Pusena i Salvatora Rose, poznatih po terenu koji
se valovito proteZe u nedogled, obzorju uokvirenom drve6em paperjastog izgleda, nepomidnim vodenim povriinama i klasidnim gradevinama i ru5evinama (a u sludaju Rose, i po hridinama, bujicama i razbojnicima, zbog degaje od svih ostao najvi5e obeleZen kao gotidar). Docnije su engleskim vrtovima pridodati hramovi sa stubi5tima i mostovi u stilu Andrea Paladija
kako bi viSe lidili na italijansku kampanju ovekovedenu na ovim platnima i da bi se sugerisalo daje Engleska naslednica vrlina i lepota staroga Rima. ,,Baitovanstvo, uopSte,jeste slikarstvo krajolika", re6i su Aleksandera Poupa, koje ukazuju na to da su ljudi podinjali da prostor
ba5ti i vrtova gledaju onako kako su posmatrali pejzaZe na slikama.
I mada su arhitektonska obeleZja - ruSevine, hramovi, mostovi, obelisci -jo5 mnogo decenija bila omiljen ukras u vrtovima, glavni predmet urealenih vrtova sadaje postala sama priroda * ali jedna sasvim specifidna verzija prirode, naime priroda kao vizuelni spektakl biljaka
i vode i prostora, sreden predmet za spokojnu kontemplaciju. Za razllk.u od formalno uredenih vrtova i slika, kojeje trebalo posmatrati sajedne idealne stajne tadke, pejzaina arhitektura engleskih vrtova posetioca je naprosto ,,zvala da se upusti u istraZivanje, da otkrije sva
iznenadenja i skrovite kutke kojeje trebalo obiii pe5ke", kako pi3e istoridar vrtova DZon Dikson Hant. U svojoj istorijskoj analizi odnosa staleZa i krajolika, Karolin Bermingam dodaje:
,,Dok je francuska baita bila formalno uredena prema jednom srediSnjem pogledu iz prostota kuie, engleski vrtje bio sadinjen od niza vi5estrukih isko5enih vidnih polja koja su se oku
ukazivala tokom Setnje, kad bi posetilac pro5ao kraj njih." Vrtovi su, da se posluZim malo anahronim pojmovima, postali vi5e filmski nego slikovni - bili su osmi5ljeni tako da se promatraju u poketu, kao sled kompozicija koje se pretapajujedna u drugu pre nego kaojedna statidna slika. Vrtovi su bili projektovani prema estetskim i praktidnim potrebama Setada, te su
zadovoljstva Setanja i posmatranja postala medusobno povezana.
Bilo je i drugih dinilaca koji su uticali na sve izraZeniji proces naturalizacije wtova. MoZdaje od najve6e g znaaajabtlo izjednadavanje prostomog planiranja sa engleskim poimanjem
slobode. Engleska aristokratija kojaje gajila oseiaj ljubavi prema prirodi se, u izvesnom smislu, time politidki pozicionirala, utvr<lujuii ondainji socijalni poredak kao ne5to prirodno,

dok nisu dospeli skoro do najudaljeoije tadke obale. U daljini

se

iuo mrmormnogih vodopada, koji

se za

videla ne mogu

96

Rerel4 So/r,1' LUTALASTVO

i njihova sklonasuprot francuskbj lzvestadenosti. Zato i njihovo trazenje razonode u prirodi,

nostia portretisanjus apejzaLima'tpozadini, i njihovo oblikovanje ,,1ova u naturalistidkom
podtekst, kao ito
duhu, i nlihovo nelovanje smisla za prirodno okruZenje, sve to ima politidki
je to kaiolin Bermingam sjajno pokazala. Metlu ostalim uticajima treba spomenuti izve5ta-

je sa opisima kinesnt vrtova, kroz koje su vijugali puteljci i kanali s vodom, 5to je za krajnli efei<at imalo utisak velidanja slo2enosti sveta prirode, a ne njenog potdinjavanja' Ni rane

kineskom stilu ;i poku5aji imitacije prirode nisu imali mnogo slidnosti sa svojim originalom, ali jabila izraLeia namera, koja 6e se s vremenom dalj e razvijati. Konadno,
uredena, zatvoovu je [.omeru ,kusa bila pokazatelj intzetrrog samopouzdanja. Formalno
u kojem dovek
rena gradina i zamak bili su sasvim normalna pojava u nebezbednom svetu
vrtje pomora-da se zaititi od opasnosti i doslovno i estetski. Kada su okolni zidovi sruleni,
posluZio kao primer da u prirodi ve6 postoji red, kao i daje taj red u saglasju sa ,,prirodnim"
ru5evine,
za
dru5tva
ovog
retkom dru1tva koje uZiva u ovim gradinama. Sve ve6e zanimanje
planine, redne bujLe, za situacije koje pobutluju ose6anje straha i melanholije' kao i za umetprivilegovane slonidku d"lu sa ovim temama, ,u" to nuroai na zakljudak daje za engleske
priuste
da se zabave
jeve Zivot postao zaista toliko spokojan i lagodan da su mogli sebi da
osim tosvim onim uzasima i strahbtama s kojima su se ljudi negda borili da izadu na kraj.
pre sveoblastima,
u
drugim
procvat
i
ga, lidno iskustvo i neformalna umetnost doZivljavali su
s"erije radene u

ga usponom romana.

UzoritprimerovograzvojavrtovamoZedabudeStouvuBakingemu.ovajvrtjepro.

pa sada moZe da posluZi

sao skoro sve faze koje su obeleZile engteski vrt tokom XVIII veka,
pe6ine' ispokao neki leksikon ondainjeg vrtlarstva, u kojem su vaZnu ulogu imali hramovi'

snidkekelije,mosti6i,jezeraipejzaZneceline.Tujebilajednaodprvihambijentalnihcelina

gotidkom duhu.
u kineskom stilu ratlenih u Engleskoj, kao i gradevine nastale u obnovljenom

VikontKobam,vlasnikvrta,umestoformalnog,,salonskogvrta..,podignutogl680,izgradio
jez;atno veiu,'formalno oblikovanu gradinu, kojuje postepeno menjao i prepravljao u korak

i Hramonovim stole6em. Najpre su Elizijska polja, sa Hramom britanskih dostojanstvenika

preinadena tavima antidkih i modemih vrlina, ve6 spomenutim u prethodnom poglavlju, bila
je
preobraZen i
potom
sa nekako talasasfim konturama, a na slidan nadin
ko da deluju finije,
'Staze
koje su isle u pravoj liniji sada su postale krirudave, tako da posetioci
ostatak gradine.
politidku prestonicu vigotu vise ;su i51i u Setnju ve6 u lutnju. Kristofer Hasi opisuje Stouv,
jezik
prostornog planiranja'
vaca, kao sredstvo pomo6u kojegiu politidke ideje prevedene u
p.it"-".i" formalno ureilenje rrta dovedeno,,u sklad sa humanistidkim duhom stole6a, njepoverenjem u indiiouo. u".o- r, disciplinovanu slobodu, poStovanjem prirodnih kvaliteta,
politici ili
iid,ru, bio to dovek iii arvo, i mrZnjom piema svakoj vrsti tiranije, bilo daje red o
je
Kobama,
hortikulturi,.. veiina poznatih pejzazrlih arhitekata toga doba radlla za vikonta

duti. zuisktli su svdc

lcljc

orJ l.,unc,

(li.ic

zlt lrcnc

oll

hilll llulll0 i tih[. $kfilll rt svoi<rj lunarnlli pcdini. -'ll)M^s

I'ut kdi volli

izv

vrtu

97

medu dijinr gostima su bili mnogi vcliki pesnici i pisci. A vrt se Sirio sve vise i vise, osvajajudi u tnairu po nekoliko desetina ari prostora. ,,U roku od detrdeset godina", saZeto zakljuduje
izmenio tako da se viSe nije zanimao za pravilno ras.jcdun ocl isioridara vrta, ,,njegov se ukus
porcdene terasaste travnjake, statue i pravolinijske staze... ve6 muje bilo stalo do eseja u trorlinrenzionalnom pejzaZnom slikarstnr, do kreiranja idealnog pejzaLa'"
Cuven po brojnim pesmama, slikama i opisima, vrt Stouv je bio glavno mesto za kul-

lurna desavanja toga doba, kao izvor nadahnu6a i kao pribeziste od gungule. DZejms Tomson,
kojije kao gost tu proveo veii deo 1734- i 1735. godine, u poglavlju ,,Jes-en" svoje poeme
Ciaisnjo diba speiao ie ove stihove: ,,Oh, daj Sirokom da stazom hodim / Sto kroz velidajni
Stouv me vodi... Opdinjen dok Setam vrtom, kroz / Uredeni svet divljine." Pisana nerimovanim stihom, ova poima u kojoj se opisuju smene godisnjih doba i siiusna zbivanja u prirodi
verovatnoje udinila vise od svih drugih knjiZevnih dela za popularisanje ljubavi ka prirodnim
pejzaLima-. Cak je i DZ. M. v Tamer u XIX veku uz svoja platna dodavao kra6e izvode iz ove
poeme. o divotama Stouvaje dosta pisao i Poup, kojije ujednom pismu opisao kakoje u treboj deceniji XVIII veka izgledao tipidan dan u ovom vrtu: ,,Svako pode nekim svojim putem
i tako Svrlja naokolo sve do podneva kada se ponovo okupimo." Horas volpol je 1770. proje
veo neko vreme u Stouvu u gostima kod vikontovog naslednika. Posle dorudka, dru5tvo
provodilo dan u Setnji vrlom,,ili bi se tuda vozili u lakim dvokolicama, sve dok ne dode das
za obladenje,. vedemje toalete. vrt je zauzimao doista ogromnu povrsinu, za kojuje bio potreban ditav dan da se obitle pebke, pri demu nije bilo jasne granice do koje se vrt prostire, ve6

je od okolnih predela bio razdeljen samo ha-ha kanalima.

Te iste godine, gotidki arhitekt Sanderson Miler Setao se tuda sajos nekim druStvom u
kojemje bio i Lanselot ,,Kejpabiliti" Braun, pejzazni arhitekt koji 6e svojim slobodnim nedoteranim povrsinama pod vodom, drve6em i travom sprovesti pravu revoluciju u uredenju vrtova. Braun je u Stouvu napravio Grdku dolinu, najve6u i najjednostavniju povrsinu u ditavom
vrtu (iako izgleda sasvim prirodno, dolinaje zapravo bila iskopana u zemlji i deloje ruku radnika dije mi8ljenje o pejzaZnoj arhitekturi nije ostalo saduvano do nasih dana). Braunovski
vrt, iz kojeg su u velikoj meri proterane skulpture i arhitektonska zdanja, vise nije imao za svrhu da bude spomen na povest dovedanstva i politi6ku istoriju. Prirodaje bila predmet, a ne tek
prigodno okruZenje. A posetioci vrta sad nisu bili usmeravani u kalup ve6 gotovih refleksija
o vilinama i Vergiliju, ve6 im je prepuiteno na volju da misle svoje misli dok cunjaju zavojitim stazama koz vrt (premda su oni opet mislili o prirodi, odnosno Prirodi, kao 5to svedode
nebrojeni saduvani tekstovi). Tako se od jednog autoritamog, javnog i suStinski arhitektonski
uredenog prostora, vrt postepeno preobratio u privatan i samotan svet divljine'
Nisu svi bili radi da prihvate Braunovo uredenje vrtnog p ejzaLa. ser DLoiua Renolds,
predsednik Kraljevske akademije, napisao je: ,,Bastovanstvo, u meri u kojoj je ono Umetnost,

CRE], ,,DNEVNIK sA JEZERA"

Sutradan nakon Sto je Meri Volstonkraft prvi put vodila ljubav sa Vilijamom

98

Rebeka solnit -

LUTALASTVo

iii

ima pravo na taj naziv, jeste odstupanje od prirode; jer ako se pravo merilo ukusa, kao 5to
to mnogi smatraju, sastoji od uklanjanja svakog pojavnog oblika Umetnosti, ili svih tragova
dovekovog prisustva, onda to vi5b i ne bi bila ba5ta." Renoldsje znao o demu govori. Kako je
bio sve manje razaznatuiv u odnosu na okolni krajolik, vrtje postao izliSan - Volpolje za pejzaZnog arhitektu Vilijama Kenia rekao daje ,,preskodio preko ograde i video daje cela priroda ba5ta". Ako je baSta samo vizuelno ugodan prostor u kojem se moZe Swljati, onda to nije
- ne5to 5to se stvara nego pronalazi, te bi se i tradicija odlaska u baStu radi Setnje lepo mogla proSiriti na turistidku ekskurziju. Umesto da razgledaju dela dovekovih ruku, Setadi Zeljni pejzaZa mogli su da posmatraju dela prirode, a gledati na prirodu na taj nadin, kao na umetnidko
delo, znadilo je obrt koji 6e imati revolucioname, dalekoseZne posledice. Da se posluZim
Saftsberijevim redima, kneZevski vrtovi su naposletku ustupili mesto divtjini; vanljudski svet
je postao podesan predmet estetske kontemplacije.
Aristoloatska gradina je nastala kao prostor unutar zidinama opasanog zamka, da bi se
kasnije njene granice postepeno gubile i naposletku iSdezle. Stapanje vrta sa okolnim prostorom jasan je pokazatelj koliko je Engleska u meduwemenu postala bezbednije mesto za Zivot
(kao i, u ne5to manjoj meri, ve6i deo Zapadne Evrope, gde su engleski vrtovi brzo u5li u modu). Podev od 1770, u Engleskoj je zapodela ,,revolucija u transportu" kada su izgraileni bolji drumovi, smaqjena stopa drumskog razbojni5tva i uvedene jeftinije vozarine. Izmenjena je
sama priroda putovanja. Do sredine XVIII veka, u putnidkim pridama ima malo pomena o
predelima izmeilu mesta religijskih i kultumih spomenika. Posle toga, pojavio se ditav jedan
nov nadin putovanja. Na hododaSdima i putovanjima u praktidne svrhe, razdaljina od ku6nog
praga do putnog odredi5ta predstavtjalaje napor i isku5enje koje treba savladati. Cim se na to
prostranswo podelo gledati kao na pejzaze, putovanje je postalo cilj za sebe, svojevrstan produZetak Setnje kroz ba5tu. Drugim redima, doZivljaji tokom puta sada su mogli da budu razlog
i swha putovanja, umesto kmjnjeg odredi5ta. A ukoliko se ceo kajolik posmatra kao odredi
Ste, ondaje putnik stigao na cilj dim je zakoradio u svet, koji sada moZe da gleda kao kakav
vrt ili sliku. Setanjeje dugo bilojedna wsta rekrcacije, a sadaje to postalo i putovanje, paje
samo bilo pitanje wemena kada 6e i samo peSadenje biti uvr5teno u red zadovoljstava proputovanja prirodnim predelima, a sporost ketanja najzad postati prednost. BliZio se trenutak kada ie siroti pesnik i njegova sestra mo6i da putuju zavejanim stazama iz distog zadovoljstva
u razgledanju i hodanju.
Pod utiskom ovoga puta, Vordsvort je kasnije sastavio vodid za Jezersku oblast, gdeje
saZeto izneo istoriju ovog mesta. ,,Poslednjih Sezdeset godina", piSe on 1810, ,postojao je obidaj - takozvano omamentalno ba5tovanstvo - koji se u ono doba pro5irio celom Engleskom.
U sprezi sa poBtovanjem ove veltine, a u nekim sludajevima i u opreci sa njom, ljudi su razvili izvesnu privladnost prema odabranim delovima prirodnih pejzaLa: i tako su Putnici, dija

Godvinom, iznovajuje obuzela briga i sumnja u samu sebe: ,,Razmisli 5ta se zbilo kao plod tvojc malta u groznici,,.

Put

ko|l vodl lzvan

vrlt

99

jo palnja negda bila usmerena iskljudivo na Gradove, Radionice ili Rudnike, podeli (Sto je
[iti rwor aotua neduvena) da lutaju ostrvom u potrazi za izdvojenim i istaknutim mestima...
da bi se tamo nagledali uzviSenih iti lepih formi Prirode"'

3. Izmi5ljanje

Pej

zaLnog

utizma

Karl Moric, kukavni nemadki putnik koji se na svom hodaladkom puteseswiju vise pui on i njegovi satA osetio odbadenim, u stvari je nailazio na gomilu drugih Setada, pleko dega
s
vremeni ditaoci olako prelaze. on ne obraia posebnu paznju na tolike ljude kojima se susrekaZe da ono sto
6e peSadeci od Grinida do Londona, ali zato za londonski park Sent DZejms
ljudi koji tu
broj
parkajeste
zapanjujuii
,poprilidno nadomesiuje mediokritetski izgled ovog
navia6aju predvede, kadje vreme lepo; na5a najlepSa Setali5ta ni usred leta nisu tako kcata
izme5ao
svetom. Videras sam po prvi put osetio osobito zadovoljstvo kada sam se slobodno
suzapravo
Moric
Sto
u gunguli sa ovim ljudima, koji su vedinom fino odeveni i naoditi." ono
gii5ejeste tlaje u Engleskoj Setanje vrSe gospodska razonoda, ili viSejavna gospodska razoiodu, n"go Sto je to u Nemadkoj, premda to nije sludaj sa putovanjem pe5ke (ovim takode
pokazujJdaje snob, Sto mo7e biti razlog s kojeg negoduje Sto se smatra da peSadenje drumovima ootitu.;e pt"bsu). Tokom svog boravka u Londonu, obiSaoje i vrtove Ranelag i vokshol.
ova populama sastajalista, srodna seoskom vasaru i modemom zabavnom parku, bila su mesta gde s" svirala muzika, izvodile predstave, izlazilo u Setnju i traZilo okrepljenje u okruZenju-vrta, zbog dega su i plemstvo i srednja klasa rado nawadali na neki vedernji provod. Popot .ur."..rih Sitada u parkovima i po trgovima Latinske Amerike, ili posetilaca ma kojeg
u okrudanaSnjeg kamevala ili trgovinskog centra, oni su tu doldzili da vide i da budu vitleni,
i
osveZezakuske
razne
igre,
nudile
zenju [op su uveseljavali zvuci orkestra, pantomimske
njei ostati vidovi zabave. Promenada kao mesto drustvenih odnosa predstavljala je jednu
,tun ,r" *uro*ije kulture hodanja, 6ija se druga strana sastojala od usamljenidkih dasova
provedenih u privatnoj basti ili parku. ,,stanovnici Londonatas vole da Setaju, isto kao Sto naii p.i.;ut"t;i, i"tingu-vole da jaiu", piie Oliver Goldsmit dok pod kinkom kineskog posetipredo"u opl.o1. Votrhoi. ,,Jedan od glavnih vidova letnje zabave ovda5njih Ziteljajeste da u
i
gde
se
razgovaraju
vederje odu ujedan vrt nedaleko od grada, nalickani i gizdavo odeveni,
prigodan koncert."
slu5aju
- kakav
vazan momenat s Moricovog putovanja bilaje i njegova poseta duvenoj Spilji u derbije daje ve6 tada
Sirskoj Gorskoj oblasti, na severu Engleske, nedaleko od Jezera. Zanimljivo
To
u mestu postojao vodi6 koji mu je za izvesnu svotu novca pokazao lokalne znamenitosti.
i
velsu
oblasti,
i
Jezerskoj
je bilo weme ka da je pejzaini turizam bio u zadetku u Gorskoj
ija

6u ponovo dodi kao Usamljeni Hodad

"

E.

P. ToMPSoN

Proveo sam naredni dan lutaju6i dolinom. Stajao

100

Rebeka solnit. LUTALASTVo

Skotsko.l. I kao Sto su deskriptivne pesme i poslanice pisane kao panegiridna pratnja engleskog
pejzaZnog r.rtlarstva u razvoju, tako su vodidi i bedekeri posluZili da se o njima pronese glas

i da podstaknu rast turizma. Poput savremenih putnih vodida i putopisa, ovi prikazi navode Sta
sve treba videti na nekom mestu i kako stiii donde. Pored toga, u nekima od ovih prikaza
ponajpre u knjigama sve5tenika Vilijama Gilpina - daju se i uputstva kako ove stvari treba
posmatrati. Kakoje interesovanje za prirodno okruZenje bilo znak prefinjenog ukusa, oni koji su hteli da se pokaZu ugladenima morali su da steknu obrazovanje u poznavanju krajolika.
Udinivii ga tako uticajnim piscem, stide se utisak da su se savremenici Gilpinu obra6ali za pouku onako kako su potonje generacije konsultovale vodide da bi male kako da odaberu praru viljuiku ili komplimentiraju domaiici, po5to je Gilpin pisao u vreme kada je srednji staleZ
podeo da pridaje vrednost prirodi, Sto je do tada bila preferencija aristokratije. PejzaZno uredeni vrt bio je luksuz koji su sebi mogli da priu5te ili da u njemu uZivaju tek retki, ali je zato
netaknut krajolik stajao na raspolaganju doslovno svima, a otkako su putevi postali bezbedniji i bolji, a prevoz jeftiniji, sveje vi5e pripadnika srednje klase bilo u stanju da ode na put i
uZiva u prirodi. Vrednovanje krajolika bilo je neSto demu se pojedinac morao nauditi, a Gilpin
je u tom pogledu za mnoge bio uditelj.
,,Ona hoie svaku knjigu koja 6e joj re6i kako da se divi nekom starom dvornovatom
drvetu", kaZe Edvard za romantidnu Merijen iz romana Razum i osetajnosl DZejn Ostin. KnjiZevni kritidar DZon Barel piSe da se,,u izvesnom smislu, moZe re6i daje u Engleskoj kasnog
XVIII veka prosta kontemplacija prirode, nezavisno od njenog predstavljanja na slikama, u
knjiZevnim delima ili drugadije, podela da se smatra bitnim oblikom kultivacije i gotovo posebnim vidom bavljenja umetno5iu. Pokazati dobar ukus u poznavanju prirodnog okruZenja
bilo je za uspeh u druStvu odjednake vaZnosti kao i ume6e pevanja ili sastavljanja dolidnog
pisma. Junakinje mnogih romana iz poznog XVIII veka pravi su virhrozi u iskazivanju svoga
rafiniranog ukusa; pri demu nije dovoljno tek staviti do znanja da li neka od njih ima ili nema
smisao zapejzaZe, ve6 su tu od znadaja sve varijacije u okviru opiteg merila ukusa, Stoje kod
pojedinih romansijera umesno sredstvo za prikazivanje razlika u karakteru". Merijen De5vud
potvrtluje svoju romantidnu prirodu sklono56u koju pokazuje prema starom dvomovatom
drve6u, premda se izvinjava Sto je to stvar tako pomodna: ,,Istinaje... da je vrednovanje prirodnog okruZenja postalo prama prida. Svi se prave da to ose6aju i nastoje da opi5u sa ukusom i finodom onoga koji je prvi definisao 5ta je pitoreskna lepota." Ona tu takode ima na
umu Gilpina, zasbtLnog za to ito je rei pitoreskno uila u svakodnevni jezik. Ova je red prvobitno oznadavala svaki krajolik kojije lidio ili mogao da se pojmi kao slika, da bi naposletku
stekla znadenje divljeg, gn-rbog, sirovog i zamrienog pejzaLa.
Jer, Gilpin je ljude podudavao kako da prirodne predele posmatraju kao slike. Danas
nam njegove knjige omogu6avaju da steknemo utisak o tome kako je nova razonoda posma-

sam pored vrela Arvejrona,

koji izvire iz

gledera,

tiji

se

tok lagano sliva s gorskih visova da zapreli dolinu.,. Ovi

r
t

I
I
tr

i
I

;
t.
,j

1",
Put koll vodl lzvan vrta
ll
tranja kajotika postala prava pomama i kolikoje ljudin\ r tom pogledu bila neophodna pomod. Cilpin svojim litaocima poruduje 5ta da gledaju i kako da traZene prizore uoblide u
uobrazilji. Za Skotsku, na primet veli: ,,Samo da nije te oplte oskudice predmeta, narodito Sumq siguran sam da bi Skotski predeli bili ravni onima u Italiji. Postavljeni su op5ti okviri lin|a, sve Sto nam jo5 trebajeste zaw5ni dodir" - Sto znadi da se novi predmet Skotskog terena
moZe shvatiti porettenjem kako sa umeh1o56u tako sa ve6 ispoS6enim italijanskim predelima.
Gilpin je napisao vodide za brojna podrudja Engleske, posebno za Jezersku oblast, kao i za Vels
i Skotsku, sastaviv5i popis mesta koja treba posetiti. I drugi su poSli njegovim stopama. U
svojoj grozomornoj ali uticajnoj knjizi Krajolici: didaktiika poema u tri btjige iz 1794, Ridard Pejn Najt je sastavio slede6e rime: ,,Udimo da koz stvamosti slidice / prepoznamo rad
majstora kitice."
BaS kao i sklonost prema prirodi, tako i naglaiavanje njene slikovitosti i pojava pejzaInog turizma dana5njim ditaocima deluju kao ne5to Sto se podrazumeva, no sve te ideje stvorene su u XVIII veku. Poznato je da je pesnik Tomas Grej 1769. obi5ao Jezersku oblast, 5to je
bilo pune dve godine posle prve posete turista koji su do5li narodito da bi uZivali i pisali o
ovom krajoliku, kao 5to je i Grej udinio. Do kraja stole6a, Jezera su postala znadajno turistidko odrediSte, 5to su i ostala do dana dana5njeg, zahvaljuju6i Gilpinu, Vordsvortu i - Napoleonu. Jer, nemiri i previranja koji su potresali kontinent od izbijanja Francuske revolucije i tokom
Napoleonovih ratova imali su za posledicu da oni Englezi koji bi ranije moZda otputovali u
inostranswo sada ostanu u domovini i potiu u obilazak svoje zemlje. Turisti su putovali kodijama, a kasnije vozom (i na kraju kolima i avionom). Citali su njihove knjige i vodide. Posmatrali su njihove pejzaZe. Kupovali su suvenire. A kada bi napokon stigli, onda bi peiadili.
Prvobitno je pe5adenje bilo samo sludajna, neplanirana aktivnost, nezaobilazni deo procesa
ketanja u cilju nalaZenja najlep5eg prizora. Ali ve6 podetkom idudeg veka pe5adenjeje dinilo
cenfalni deo pojedinih turistidkih akcija, a pe5adke ture i planinarenje bili su u povoju.

4. Blato na njenoj podsuknji

Iako je indikativno daje u svojim romanima sasvim preSla preko Napoleonovih ratova,
DZejn Ostin nije zaobi5la druge aktuelne teme toga doba. Tako se u romanu Nortengerska
opatija narugala ondasnjoj pomami za gotskim romanima, sa neverovatnim mradnim zapletima, dok jet Razumu i ose6ajnostibila jedva ne5to manje sarkastidna kadje red o romantidnim
shvatanjima koje je Merijen DeSvud imala o ljubavi i prirodi. Izgleda da je kasnije u Zivotu
ipak donekle prihvatila kult prirode, pa tako u romanu Mensfild parknavi5e mesta osetljivost
koju njenajunakinja ima za prirodne lepote izjednadava sa njenim moralnim wlinama. Roma-

uzviseni i velidanstveni prizori priu3tili su mi najveiu utehu koju sam mogao da dobijem. Uzdigli su me iznad svake