Korekcija duine izolovanih elemenata usled uticaja nosaa

Yagi antene
Dragoslav Dobrii, YU1AW
dragan@antennex.com

Uvod
Nosa Yagi antene je neizbeni deo njene konstrukcije. Teorijski, Yagi antena moe da
radi dobro i bez nosaa. U stvari, metalni nosa nije deo aktivnog sistema antene koji
zrai nego je neizbean deo njene nosee konstrukcije.
Yagi antena moe biti sagraena na vie naina. Moe biti sagraena tako da su njeni
elementi izolovani i udaljeni od metalnog nosaa ili da prolaze kroz njega. Ovaj drugi
metod moe biti izveden tako da su elementi elektrino spojeni za metalni nosa, i da su
elementi izolovani od metalnog nosaa. Svi ovi naini montae elemenata na nosa imaju
svojih prednosti i mana kao i razliit uticaj nosaa na elemente antene.
Do sada smo, u nekoliko prethodnih lanaka [1, 2, 3, 4], istraivali kako dimenzije
nosaa, oblik njegovog poprenog preseka i njegovo rastojanje od elemenata antene utie
na karakteristike est razliitih Yagi antena za 2m koje su sline u svim karakteristikama
osim u veliini Q faktora [6, 7]. U tim lancima smo pokazali kako prisustvo metalnog
nosaa utie na performanse Yagi antene kada su elementi izolovani i postavljeni na
razliita rastojanja od provodnog nosaa i kako nosa utie na elemente koji prolaze kroz
njega i nisu izolovani.
U prethodnim lancima [1, 2] smo pokazali kako utie metalni nosa na elemente antene
koji prolaze neizolovano kroz nosa sa okruglim i kvadratnim poprenim presekom i koje
su razlike u karakteristikama antene kada koristimo ova dva oblika poprenog preseka
nosaa.

Sl. 1 Model Yagi antene sa izolovanim elementima koji prolaze kroz metalni nosa i sa izdignutim aktivnim dipolom

Postoji jo jedan mogui nain montae elemenata Yagi antene na nosa koji je postao
vrlo popularan i esto korien. To je nain kada elementi prolaze kroz metalni nosa ali
su elektrino izolovani od njega. Obino, komad plastine cevi navuen na elemenat na
njegovoj sredini i provuen kroz nosa obezbeuje elektrinu izolaciju koja smanjuje
interakciju izmeu nosaa i elemenata a time i veliinu uticaja nosaa na karakteristike
antene (Sl.1).
Kao to smo videli u naim prolim lancima, prisustvo provodnog nosaa i veliina
njegovog prenika imaju uticaja na Yagi antenu tako to joj menjaju dijagram zraenja i
ulaznu impedansu. Na osnovu teorijskih prorauna i praktinih merenja poznato je da
prisustvo debelog, provodnog nosaa u blizini elemenata ima tendenciju da skrauje
efektivnu duinu elemenata i zbog toga pomera karakteristike antene ka viim
frekvencijama.
Na dijagramima prikazanim u naim prethodnim lancima moemo videti da se krive
aktivne i reaktivne ulazne otpornosti pomeraju ka viim frekvencijama simultano sa
poveanjem prenika nosaa. Kao posledica toga, rezonantna frekvencija i krive ulaznog
prilagoenja (povratnog slabljenja) se takoe pomeraju ka viim frekvencijama. Kao to
se oekivalo i krive irokopojasne direktivnosti se takoe pomeraju na vie frekvencije.
Antene pokazuju razliitu osetljivost na uticaje okoline zavisno od svog dizajna, i zbog
toga se moe oekivati da antenski nosa, kao nepoeljni elemenat, moe proizvesti
razliite uticaje na antene razliitog dizajna.
U ovom istraivanju ispitaemo kako metalni nosa utie na karakteristike antene kada su
elementi izolovani i prolaze kroz njega.
Korekcija duine elemenata
U sluaju pomeranja karakteristika antene po frekvenciji neophodno je izvriti
kompenzaciju duine elemenata da bi se ouvale performanse antene na eljenoj
frekvenciji. Nain montae elemenata, prenici nosaa i elemenata, kao i njihovo
meusobno rastojanje odreuju veliinu uticaja nosaa i neophodnu korekciju duine
elemenata.
Za elemente koji prolaze kroz nosa i elektrino su spojeni sa njim, korekcija duine
elemenata je oko 25-45% prenika nosaa. U prethodnim lancima pronali smo da je to
generalno empirijsko pravilo za korekciju elemenata usled uticaja nosaa na neizolovane
elemente koji prolaze kroz njega sasvim tano za antene sa niskim Q faktorom. Meutim
za antene sa viim Q faktorom pronali smo da bi veliina korekcije trebala biti manja za
optimalne karakteristike antene.
Za elemente koji prolaze kroz nosa i izolovani su od njega empirijsko pravilo za
korekciju iznosi oko 15-25% prenika nosaa, za uobiajene prenike nosaa (20-50
mm). Za nosae sa veim prenikom potreban je vii procenat korekcije zbog mnogo
izraenijeg uticaja nosaa na antenu.

Veliina uticaja nosaa, a time i promena karakteristika antene, zavise od prenika nosaa
i neophodno je primeniti razliite korekcije duine elemenata, kao kompenzaciju tih
promena, za razliite prenike nosaa.
Meutim, nae prethodne simulacije pokazuju da su uticaji nosaa kao i efekti korekcije
duine elemenata na razliite karakteristike antena takoe razliiti. Kao rezultat toga
moramo da izaberemo takvu korekciju duine elemenata koja e najbolje da kompenzuje
uticaje nosaa na izabranu karakteristiku antene. Ostale karakteristike antene bie takoe
kompenzovane, ali obino u manjem obimu, i za njih bi moda bilo potrebno izabrati
neke druge vrednosti korekcije duine elemenata za optimalnu kompenzaciju.
Uslovi pod kojima su vrene simulacije
Svih est antena koje su koriene u prolim lancima [1, 2, 3, 4 i 5] ponovo su
simulirane pod istim uslovima. Provodni okrugli nosa promenljivog prenika postavljen
je tano u osu antene tako da elementi sa navuenim plastinim izolatorima prolaze pravo
kroz centar cevi nosaa (Sl. 1).
Dielektrina konstanta upotrebljenog plastinog izolatora je uzeta da je vrlo mala i bliska
jedinici. Dielektrini gubici u plastinim izolatorima su uzeti da su zanemarljivo mali.
Debljina zida plastine izolacione cevi uzeta je da je 2 mm, a duina 4 mm vea od
prenika nosaa.
Duina elemenata je menjana da bi se kompenzovali uticaji nosaa na elemente. Ta
produenja elemenata poznata kao boom correction menjana su u opsegu od 0 do 15 mm.
Korekcija je primenjena na sve elemente podjednako osim na aktivni dipol poto on ne
prolazi kroz metalni nosa. Osa aktivnog dipola je izdignuta iznad gornje povrine nosaa
za veliinu poluprenika nosaa. Tokom simulacija poluprenik nosaa je menjan od 10
do 25 mm kao parametar. Debljina zida metalne cevi nosaa je odreena da bude 2 mm.
To predstavlja simulaciju Yagi antene sa elementima koji su izolovani od nosaa pomou
plastinog izolatora u vidu cevi koji je navuen na sredinu elementa i montirani su tako
da prolaze kroz metalni nosa. Uslovi pod kojima su vrene simulacije su vrlo slini
praktinoj situaciji kada je samo jedna antena, sa okruglim metalnim nosaem i
elementima koji prolaze kroz njega izolovano postavljena na vrh visokog i tankog stuba.
Meutim, sam stub nije deo simulacionog modela.
U svrhu poreenja, na kraju je metalni nosa uklonjen i antena bez nosaa i bez korekcije
elemenata je simulirana sa istim prostornim diskretizacionim parametrima u programu,
kako bi se dobila precizna referentna vrednost. Ti rezultati su oznaeni imenom no
boom na dijagramima.

Sl. 2 Srednja vrednost ulaznog povratnog slabljenja antene u opsegu 144146 MHz za razliite poluprenike nosaa (br) i
korekcije duine elemenata (corr)

Za ovaj posao ponovo je korien profesionalni program za elektromagnetne simulacije

baziran na Finite Integration Tehnique metodi. Slino kao i u prethodnim lancima, uticaj
nosaa i efekti kompenzacije promenom duine elemenata su posmatrani na sledeim
karakteristikama antena:
1. Srednja vrednost ulaznog povratnog slabljenje (S11) u opsegu 144...146 MHz
2. Srednja vrednost irokopojasne direktivnosti u opsegu 144...146 MHz
3. Srednja vrednost Q faktora antene u opsegu 144...146 MHz
4. Dijagrami usmerenosti antene u E i H ravni na frekvenciji 144.5 MHz
Ova simulacija bi trebala da odgovori na pitanje koja je najbolja vrednost za korekciju
duine elemenata koji prolaze izolovano kroz nosa i kako se ona menja sa promenom
prenika nosaa i tipa antene.
Ulazno povratno slabljenje
Prezentirani rezultati na Sl. 2 pokazuju zavisnost prosene vrednosti ulaznog povratnog
slabljenja od primenjene korekcije duine elemenata (corr) za razliite poluprenike
nosaa (br). Vidimo da su samo DL6WU i DJ9BV antene skoro potpuno nezavisne od
primenjene kompenzacije duine elemenata i da su zadrale dobro ulazno povratno
slabljenje za sve vrednosti poluprenika nosaa i korekcije duine elemenata. To jo
jedanput demonstrira njihov veoma tolerantan dizajn koji je skoro potpuno neosetljiv na
ozbiljne uticaje nosaa i promene dimenzija elemenata antene.
K1FO antena je takoe pokazala vrlo dobro i oekivano ponaanje pri promeni
poluprenika nosaa i neophodnoj korekciji duine elemenata. Ova antena je pokazala
vrlo malo veu osetljivost na tane vrednosti kompenzacije za tanke nosae od dve
prethodno pomenute antene.
Preostale tri antene, zbog njihovog uskog SWR radnog opsega imaju manje proseene
vrednosti ulaznog povratnog slabljenja. Meu njima, DK7ZB antena ponovo je imala
znaajno bolje ukupno proseno povratno slabljenje u odnosu na ostale dve antene,
posebno za tanje nosae. Ove antene su ponovo pokazale relativno manju osetljivost na
tane vrednosti korekcije duine elemenata samo kada se koriste sa veim prenicima
nosaa.
Iz rezultata sa Sl. 2 vidljivo je da antene sa niim prosenim Q faktorom imaju manju
varijaciju i ukupnu razliku ulaznog povratnog slabljenja zbog promene poluprenika
nosaa i primenjene korekcije duine elemenata u izabranom opsegu 144...146 MHz.
Takoe je veoma primetna neosetljivost i tolerantnost antena sa niskim Q faktorom na
tanu vrednost kompenzacije duine elemenata za odgovarajui poluprenik nosaa.
Ako uporedimo ove rezultate sa slinim dijagramima iz prethodnog lanka [2] za antene
sa neizolovanim elementima moemo videti da se ulazno povratno slabljenje slino
ponaa ali da je veliina uticaja nosaa na izolovane elemente manja. Kao rezultat ovog
manjeg uticaja nosaa ukupna varijacija ulaznog povratnog slabljenja je takoe primetno
manja.

Sl. 3 Srednja vrednost irokopojasne direktivnosti antene u opsegu 144146 MHz za razliite poluprenike nosaa (br) i korekcije
duine elemenata (corr)

irokopojasna direktivnost
Krive proseene irokopojasne direktivnosti antena datih na Sl. 3 prate slian trend kao i
krive prosenog ulaznog povratnog slabljenja datih na Sl. 2.
K1FO, DL6WU i DJ9BV antene su pokazale visoku stabilnost irokopojasne
direktivnosti za sve promene poluprenika nosaa i korekcije duine elemenata. One su
sauvale svoju visoku vrednost prosene direktivnosti (dobiti) u celom 2 m amaterskom
opsegu ak i kada su bile kompenzovane pogrenim vrednostima korekcije duine
elemenata za dati poluprenik nosaa, ali takoe ak i onda kada uopte nisu bile
kompenzovane!
Sledee dve antene 2SA13 i DK7ZB su ponovo pokazale malo veu direktivnost (do oko
0.5 dB) nego ostale antene, ali samo onda kada su bile kompenzovane za optimalnu
direktivnost tanim vrednostima korekcije duine elemenata za dati poluprenik nosaa.
Ova korekcija se ponovo pokazala da treba da bude manja nego za antene sa niskim Q
faktorom i da je mnogo kritinija nego za prethodne tri antene.
Slino kao i u prethodnim simulacijama EF0213-Q5 antena pokazala je slinu
direktivnost kao i tri antene sa niskim Q faktorom, ali sa velikom promenom
karakteristika za razliite poluprenike nosaa i primenjene korekcije duine elemenata. I
za ovu antenu se pokazalo da primenjena veliina korekcije treba da bude manja nego za
antene sa niskim Q faktorom i da je takoe kritina.
Dijagrami dati na Sl. 3 pokazuju da antene sa visokim prosenim Q faktorom pokazuju
visok stepen varijacije direktivnosti sa razliitim korekcijama duine elemenata kao
rezultat njihove vee osetljivosti na dimenzije elemenata i upotrebljenog nosaa, kao i
ueg radnog opsega.
Q faktor antene
Kao to smo napomenuli u prethodnim lancima, uticaj nosaa, zajedno sa primenjenom
korekcijom duine elemenata, menja sve karakteristike antene i izmeu ostalih menja i Q
faktor antene. U naim ranijim istraivanjima zapaeno je da dobar dizajn antene
pokazuje svoju stabilnost i tolerantno ponaanje malom promenom Q faktora antene u
uslovima nekog spoljanjeg uticaja. Prema tome, zakljuili smo da veliina promene Q
faktora pri dejstvu nekog spoljanjeg faktora, uporedo sa promenom ostalih
karakteristika, postaje vrlo fina mera stabilnosti karakteristika i tolerantnosti antene, i u
saglasnosti sa tom vrednou mogue je predvideti kako e se verovatno neka antena
ponaati u uslovima raznih spoljanjih uticaja u praktinom radu [6, 7]. Ta injenica je
potvreno mnogo puta do sada, u skoro svim prethodnim simulacijama antena u
razliitim uslovima spoljanjih uticaja [1, 2, 3, 4 i 6].

Sl. 4 Srednja vrednost Q faktora antene u opsegu 144146 MHz za razliite dimenzije kvadratnog nosaa br=a/2 i korekcije
duine elemenata (corr)

Sudei po rezultatima simulacija mnogih antena pod razliitim uticajima spoljanje

sredine uoeno je da nije dovoljno da neka antena ima nizak polazni Q faktor u
idealizovanim uslovima kompjuterskih simulacija da bi bila smatrana dobrom i
tolerantnom antenom! Neophodno je dozvoliti anteni da pokae kako se ponaa u realnim
ili simuliranim uslovima nekog ozbiljnog spoljanjeg uticaja i proveriti kako ona tada
menja svoj poetni Q faktor! Ta razlika u vrednostima Q faktora daje mnogo bolji uvid u
kvalitet antene! Dobre antene obino imaju vrlo malu razliku izmeu poetnog Q faktora
dobijenog u idealizovanim uslovima kompjuterskih simulacija i Q faktora dobijenog u
uslovima nekog ozbiljnog spoljanjeg uticaja [6].
Prezentirani rezultati u ovom lanku jo jedanput potvruju ovu injenicu. Antene koje su
u ovim istraivanjima pokazale veoma stabilne vrednosti niskog prosenog Q faktora
pokazuju takoe tolerantno ponaanje time to su sauvale dobro ulazno prilagoenje i
stabilnu visoku prosenu vrednost direktivnosti pod svim uslovima!
Kao to je to uoljivo sa dijagrama datih na Sl. 5, DL6WU, DJ9BV i K1FO antene
pokazuju stabilan, ravan i nizak prosean Q faktor koji je u vrlo dobroj saglasnosti sa
njihovim prosenim vrednostima ulaznog povratnog slabljenja i irokopojasne
direktivnosti.
Interesantno je da preostale tri antene imaju relativno ravan i nizak Q faktor samo onda
kada koriste nosae vrlo velikog prenika! Izgleda da nosai velikog prenika sniavaju
njihov Q faktor i proiruju njihove karakteristike irokopojasne direktivnosti i radnog
opsega.
Dijagram antene
Svi dijagrami su simulirani na frekvenciji 144.5 MHz. Zbog ogranienog obima lanka,
nije bilo mogue prikazati dijagrame zraenja svih est antena za sve simulirane
poluprenike nosaa. Ali kao ilustraciju ponaanja svake pojedine antene sa razliitim
korekcijama duine elemenata, odluili smo da prikaemo samo dijagrame za
poluprenik nosaa br=15 mm (30 mm prenik) koji se najee koristi za ovu duinu
antene.
Kompenzacija uticaja nosaa
Ponaanje sagraene antene zavisi od razliitih mehanikih reenja koja su koriena za
montau elemenata na nosa. Takoe postoji veoma velika zavisnost parametara antene
od toga da li je antena sagraena tano onako kako je bila predstavljena programu za
simulaciju i optimizaciju preko svog modela. Pored toga, antene razliitih konstrukcija
ponaaju se razliito pod istim uslovima okoline zavisno od njihovog Q faktora, tj.
podlonosti na promene karakteristika usled interakcije sa okolnim predmetima.
Sa elementima koji neizolovano prolaze kroz metalni nosa imamo najveu moguu
interakciju izmeu elemenata i nosaa. Kao to smo mogli videti u prethodna dva lanka
[1, 2], zbog ovog najveeg mogueg uticaja nosaa na stabilnost karakteristika antene, i
najmanja promena dimenzija nosaa, ili ak samo njegovog oblika, moe znaajno da se
odrazi na karakteristike antene!

Sl. 5 Dijagrami zraenja za svih est antena u E ravni na 144.5 MHz, za dimenziju nosaa br=15 mm u zavisnosti od korekcije
duine elemenata (corr)

Sl. 6 Dijagrami zraenja za svih est antena u H ravni na 144.5 MHz, za dimenziju nosaa br=15 mm u zavisnosti od korekcije
duine elemenata (corr)

Sa elementima koji izolovano prolaze kroz metalni nosa svi ti uticaji nisu toliko veliki.
Veliina uticaja nosaa je manja zbog toga to su elementi elektrino izolovani od
nosaa, i shodno tome veliine promena karakteristika antene su manje. Meutim, opti
trend za svaki tip antene je vrlo slian. To jasno pokazuje da je podlonost antene na
uticaje okoline odreena njenim dizajnom i da veliina uticaja zavisi od njene
konstrukcije, tj. od naina montae elemenata.
Optimalna kompenzacija uticaja razliitih dimenzija nosaa pomou korekcije duine
elemenata za tri najvanije karakteristike antene: maksimum irokopojasne direktivnosti
(Direktivnost), minimum Q faktora (Q faktor), i maksimum ulaznog povratnog slabljenja
(Prilagoenje) u celom opsegu 144...146 MHz za svih est antena sumirana je u Tabeli 1.
Vrednosti oznaene kao zajednike su one koje su zajednike i zadovoljavaju
optimalnu kompenzaciju svih parametara u isto vreme.
Tabela 1
Antena

DL6WU-15

DJ9BV-2-40

K1FO-16

DK7ZB-12-6

2SA13

EF0213-Q5

Optimalna korekcija duine elemenata za upotrebljeni poluprenik nosaa [mm]

Prilagoenje

10
0-15

15
0-15

20
0-15

25
0-15

Direktivnost

0-15

0-15

0-15

0-15

Q faktor

0-15

0-15

0-15

0-15

zajednike
Prilagoenje

0-15
0-15

0-15
0-15

0-15
0-15

0-15
0-15

Direktivnost

0-15

0-15

0-15

0-15

Q faktor

0-15

0-15

0-10

0-15

zajednike
Prilagoenje

0-15
0-10

0-15
0-15

0-15
0-15

0-15
0-15

Direktivnost

0-15

0-15

0-15

0-15

Q faktor

0-15

0-15

0-15

0-15

zajednike
Prilagoenje

0-10
0-5

0-15
0-5

0-15
0-10

0-15
0-10

Direktivnost

0-10

0-15

0-15

0-15

Q faktor

0-5

0-5

0-10

0-10

zajednike
Prilagoenje

0-5
0

0-5
0

0-10
0

0-10
0-5

Direktivnost

0-5

0-10

0-10

0-10

Q faktor

0-5

0-5

zajednike
Prilagoenje

0
0

0
0

0
0-5

0-5
0-5

Direktivnost

0-5

0-10

0-10

0-10

Q faktor

0-5

0-5

0-5

zajednike

0-5

0-5

Karakteristika

Kriterijumi za optimalnu korekciju u Tabeli 1 izabrani su tako da i uskopojasne antene

takoe mogu da ih zadovolje. Kriterijumi su sledei:
(i)
(ii)
(iii)

Ulazno povratno slabljenje treba da bude bolje od -10 dB (SWR=2) u

frekvencijskom opsegu od 144...145 MHz, ili bolje od -6 dB (SWR=3) u
frekvencijskom opsegu 144...144.5 MHz.
irokopojasna direktivnost ne sme da padne vie od 0.5 dB od maksimalne
vrednosti u frekvencijskom opsegu 144145 MHz, ili ne vie od 1 dB u
frekvencijskom opsegu od 144145.5 MHz.
Q faktor antene ne sme da poraste na vrednost veu od 50 u frekvencijskom
opsegu 144145 MHz, ili na veu od 100 u frekvencijskom opsegu
144145.5 MHz.

Meutim, i pored tako lakih kriterijuma neke od antena sa visokim Q faktorom jedva su
zadovoljile traene uslove!
Zakljuak
U ovom radu smo prezentirali rezultate simulacija i analiza uticaja metalnog nosaa
razliitih poluprenika na antenu kada elementi prolaze kroz njega izolovano.
Uporeivani su uticaji razliitih prenika nosaa kao i razliitih vrednosti korekcije
duine elemenata na ulazno povratno slabljenje, irokopojasnu direktivnost, Q faktor i
dijagram zraenja antene za razliite tipove antena. Ustanovljena je vrlo dobra korelacija
izmeu prosene vrednosti Q faktora antene i tih uticaja.
Jo jedanput je potvreno da Q faktor antene predstavlja vaan parametar koji odreuje
podlonost antene uticajima nosaa, ali takoe odreuje i opseg delovanja korekcije
duine elemenata i njegove efekte! Oigledno je da korekcija duine elemenata Yagi
antene veoma mnogo zavisi od njenog dizajna, tj. vrednosti prosenog Q faktora i da nije
ista za sve tipove Yagi antena
Iz rezultata sumiranih u Tabeli 1 jasno je da je, za antene sa niskim Q faktorom, iji
elementi prolaze izolovano kroz metalni nosa, korekcija duine elemenata prema
usvojenom empirijskom pravilu od oko 15...25% od prenika nosaa sasvim tana.
Antene dizajnirane od strane DL6WU, DJ9BV i K1FO slede to pravilo sa prilino
velikom tanou i ak vie od toga, one su optimizovane u mnogo irem opsegu
vrednosti korekcija. Povrh toga, one su vrlo tolerantne na tanu vrednost korekcije duine
elemenata i ak pogrena vrednost korekcije duine elemenata nee napraviti veliku tetu
karakteristikama antene! Ove antene su vrlo lako zadovoljile kriterijume za optimalnu
korekciju koriene u Tabeli 1.
Kao to se vidi sa dijagrama na Sl.3 one su takoe zadrale istu vrednost prosene
direktivnosti za sve veliine poluprenika nosaa i korekcija kao i bez nosaa. DK7ZB
antena je zadrala istu prosenu direktivnost sa i bez nosaa samo kada je precizno
korigovana za optimalnu direktivnost za upotrebljeni poluprenik nosaa. 2SA13 i
EF0213-Q5 antene pokazale su manju prosenu direktivnost bez nosaa nego sa nosaem

zato to prisustvo metalnog nosaa smanjuje njihov Q faktor i proiruje karakteristike

direktivnosti i radnog opsega.
Antene s visokim Q faktorom zahtevaju mnogo manju vrednost korekcije duine
elemenata koja je oko 2-3 puta manja od korekcije za antene sa niskim Q faktorom. Pored
toga one nisu tako tolerantne i zahtevaju da budu primenjene sasvim precizno odreene
vrednosti korekcije duine elemenata da bi se ostvarile optimalne kompenzacije
karakteristika antene.
Iz rezultata datih u Tabeli 1 moemo videti da korienje usvojenog empirijskog
pravila za vrednosti korekcije duine elemenata kod antena sa visokim Q faktorom
najee daju kompenzaciju karakteristika antene koja nije optimalna. Ove antene su
generalno mnogo tee zadovoljile kriterijume koriene u Tabeli 1, a pojedine su jedva
zadovoljile traene minimalne vrednosti, iako su kriterijumi podeeni tako da i
uskopojasne antene mogu da ih zadovolje.
Ako poredimo rezultate ovih simulacija sa rezultatima prethodnih sa razliitom
montaom elemenata (izolovani i na dovoljnom rastojanju od nosaa i neizolovani koji
prolaze kroz nosa) [1, 2, 3, i 4] kao i uticaj nakupljene vode ili leda na elementima [6]
moemo videti da svaka pojedina antena prati svoj specifini nain ponaanja pod svim
tim uslovima uticaja raznih spoljanjih faktora. One se ponaaju uvek na slian nain koji
skoro u potpunosti zavisi od njihovog dizajna, tj. njihovog Q faktora.
Reference:
1. Dragoslav Dobrii, YU1AW, Yagi Antenna Elements Correction for Square
Boom, antenneX, January 2010, Issue No. 153.
Prevedeno na srpski jezik: Dragoslav Dobrii, YU1AW, Korekcija duine
elemenata Yagi antene usled uticaja kvadratnog nosaa,
http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/Kor_elem_kv_nosac.pdf
2. Dragoslav Dobrii, YU1AW, Yagi Antenna Elements Boom Correction,
antenneX, December 2009, Issue No. 152.
Prevedeno na srpski jezik: Dragoslav Dobrii, YU1AW, Korekcija duine
elemenata usled uticaja nosaa Yagi antene,
http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/Kor_duzine_elem.pdf
3. Dragoslav Dobrii, YU1AW, Boom Distance Influence on Yagi Antenna,
antenneX, August 2009, Issue No. 148.
Prevedeno na srpski jezik: Dragoslav Dobrii, YU1AW, Uticaj odstojanja
nosaa na Yagi antenu,
http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/Uticaj_odstoj_nosaca_na_yagi.pdf
4. Dragoslav Dobrii, YU1AW, Boom Radius Influence on Yagi Antenna,
antenneX, June 2009, Issue No. 146.
Prevedeno na srpski jezik: Dragoslav Dobrii, YU1AW, Uticaj prenika
nosaa na Yagi antenu,
http://www.yu1aw.ba-karlsruhe.de/Uticaj_precnika_nosaca_na_Yagi_antenu.pdf
5. Dragoslav Dobrii, YU1AW, Boom Influence on Yagi Antenna, antenneX,
May 2009, Issue No. 145.

Prevedeno na srpski jezik: Dragoslav Dobrii, YU1AW, Uticaj nosaa na Yagi

antenu, http://www.yu1aw.bakarlsruhe.de/Uticaj%20nosaca%20na%20Yagi%20antenu.pdf
6. Dragoslav Dobrii, YU1AW, Yagi Antenna Design Sensitivity in Practice,
antenneX, November 2008, Issue No. 139.
Prevedeno na srpski jezik: Dragoslav Dobrii, YU1AW, Osetljivost Yagi
antena u praksi, http://www.yu1aw.bakarlsruhe.de/Osetljivost%20Yagi%20antena%20u%20praksi.pdf
7. Dragoslav Dobrii, YU1AW, Yagi Antenna Q factor, antenneX, July 2008,
Issue No. 135.
(lanak je preveden iz asopisa antenneX, Februar 20010.)