Mirko Djordjevic-Kisobran Patrijarha Pavla

Mirko Djordjevic FINAL.
indd 1
15.5.2010 17:45:38
Za izdavaa: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi

Urednica: Ksenija orevi
Korice: Slavia Savi
Lektura: Jelena Gall
Korektura: Lana Budimli
Prelom: Ivan Miladinovi
igoja tampa, 2010.
Tira: 1000
ISBN 978-86-86391-20-9
Ovo izdanje je delom pomogla Norveka narodna pomo.
CIP -
,
821.163.41-92
323(497.11)
271.222(497.11)
, , 1938Kiobran patrijarha Pavla : kritika
palanakog uma / Mirko orevi ; [urednica
Ksenija orevi]. - Beograd : Peanik, 2010
(Beograd : igoja). - 238 str. ; 20 cm
Deo teksta na engl. jeziku. - Tira 1.000.
ISBN 978-86-86391-20-9
a) b)
COBISS.SR-ID 175271692
www.pescanik.net
Mirko Djordjevic FINAL.indd 2
15.5.2010 17:45:45
Mirko orevi
KIOBRAN
PATRIJARHA PAVLA
Kritika palanakog uma
15.5.2010 17:45:45
15.5.2010 17:45:45
Unuci Mai,
pisac
15.5.2010 17:45:45
15.5.2010 17:45:46
SADRAJ
RUENJE ISUSA (2008-2009)

Beogradska rtva paljenica
Pesnika rugalica za patrijarha Pavla
Uskrnji esej o licemerju
Kosovo jok
Kosovske trube jerihonske
Judin peat
Moleban za evropsku Srbiju
Tehniki sinod i tehnika vlada
avo na vrhu igle
Politika siroad velike Srbije
Pomirenje u podne
Oklevetani antifaizam
Duhovnik u ludoj kui
Krivokletnici
Tihovanje s predumiljajem
Beda klerikalizacije
Pu u SPC nije ga bilo, jer nije uspeo
Crveno slovo za J. B. Tita
11
13
14
16
18
21
23
26
29
31
34
38
40
42
44
47
48
51
53
15.5.2010 17:45:46
Pismo vladike Grigorija

Komunisti i bogumili
Pla Kasandre srpske
Kovai lanih rei
Nova srpska palanaka misao
Hitlerovi pravoslavci
Eppur si muove
Dimna zavesa episkopa Irineja
Njego u Hagu, a Irinej u Novome Sadu
Molitva protiv kulture
Demantuju se samo tane vesti
U Trebinju prolee srednjeg veka
Na putu za Emaus
Legenda o kukaviijem jajetu
Tuna legenda o lai francuskoj
Neobino pomirenje na egru
Domanovi po drugi put meu Srbima
Napokon izlaz na more
De Golu spomenik od novinskog papira
Legalizacija politike divlje gradnje
Srblji svi i svuda ekaju Ruse
U Kini ive Kinezi
Prilika je elava
Sumporna kia nad Beogradom
Ruenje Isusa
Sumnjivo cvee u vencu Kosovke devojke
Sila boga moli
Nevine rtve ne daju mira
55
58
61
63
65
68
72
74
77
80
82
84
87
94
97
100
102
104
106
108
109
110
112
114
116
120
121
122
POKRTAVANJE PINGVINA (2009-2010)

Kiobran patrijarha Pavla
Luda kua u palanci
125
127
130
15.5.2010 17:45:46
Ljotiu je crkveni vrh bio leviarski

Tuna radost mitropolita Amlohija
Apeli i vapaji nai
Prvi gaf patrijarha Irineja
Bahate vladike i orava Anelija
Dugovi patrijarha Irineja
Pokrtavanje pingvina u Beogradu
Ateizam nije bauk
Neobine pustolovine graanina NJKV
Rehabilitacija avola
Aneli iz avolje varoi
Srbija izmeu krsta i irafe
Pod blagim krilom ideolokog erosa
Srbija od neba do pakla
Mala glosa o hlebu i vinu
133
135
136
138
140
142
154
156
158
159
162
164
167
170
173
ZAPISI O VARVARIMA (1996-2007)

Unutranja strana rata
Kosovski bouri venu
Srbija na dai
Senke minulih vremena
Junak naeg doba
Proroci i pesnici u predizbornoj kampanji
Veronauka kao politika
Nespokojne moti Lazareve
Strah od drave boje
Epilog i novi zaplet
Opelo i poruke
Muke sa simfonijom
Odluno ne svojoj dravi
Izazovi bez odaziva
Ideoloke mantre vladike Atanasija
177
179
181
182
184
186
188
189
192
193
196
198
199
201
205
208
15.5.2010 17:45:46
Mrakobesije
Sitno kaluerski
Slavlje s povodom i utanje s razlogom
Zapis o palanakom Zoilu
Jasan peat duha palanke
Sveci i osvetnici
Uhvatiti mesta dui i prei put za to
Nevolje sa granicama
Zapisi o varvarima
210
211
212
214
215
216
218
220
222
SAYING AMEN
Patriarch Pavles Umbrella
Nikolay the Saint
Saying Amen
Bosnia Is Far Away
225
227
230
233
237
BIBLIOGRAFIJA
243
10
15.5.2010 17:45:46
RUENJE ISUSA (2008-2009)
11
15.5.2010 17:45:46
Kiobran patrijarha Pavla Mirko orevi
12
15.5.2010 17:45:46
Ruenje Isusa (2008-2009)
BEOGRADSKA RTVA PALJENICA

etrdeset je dana od kako je mladi Z. Vujovi izgoreo u plamenu
amerike ambasade.
Ljudi smo i dugujemo mu sveu, taj simbol rtve koji ivi prinose
mrtvima. I neka u ovom zapisu izostane neka uena rasprava o rtvi
u krugu religijskih sistema osim nekoliko napomena: postojale
su u istoriji razne vrste rtava. Najpoznatije su rtve paljenice na
rtveniku je ivotinja, rtve zahvalnice i pokajnice. I danas se oveku ledi krv u venama kada ita kazivanje u knjizi Mojsijevoj, 22.1-23,
kada Avram prinosi dugo ekanoga sina Isaka kao rtvu ime Isak
znai milo dete koje se smeje ali ga via sila spreava i umesto
deteta na rtveniku je ovan. Ostavimo to Nieu i Kjerkegoru, koji
su debele knjige napisali o tome. Novi zavet je natkrilio sve te varvarske obiaje, kojih su se Jevreji polako odricali. Sa Hristom koji se
dobrovoljno rtvuje za sve smisao rtve je prebaen u simboliku
ravan. Imaju smisla samo simbolike, duhovne rtve. A to su molitve, deljenje milostinje i svea koja gori. Hrianska crkva priznaje
samo beskrvnu rtvu, a to ui i naa SPC u svojim slubama.
Nije tako bilo onog februarskog dana kada je vatra progutala nesrenog mladia.
Pravo je ljudi da protestuju i niko razuman to sporiti ne moe. No,
politiki prvaci su harangom raspaljivali masu do izbezumljenosti.
Sve to su podsticali gospoda Kotunica i T. Nikoli. Gorela su zdanja
stranih drava, opljakane su stotine radnji nedunih srpskih graana. Bila je to no pijana u svakom pogledu grad je goreo, i plamen
je progutao nedunog mladia, opili su ga nerazumnim reima
slepog gneva i prkosa. Mladi je izgoreo izgoreo je tako da ga nije
bilo lako identikovati jer ga je bezumlje prinelo na rtvenik jedne
13
15.5.2010 17:45:47
A samo nekoliko stotina metara od hrama goreo je mladi kao rtva

raspaljenog nacionalistikog bezumlja. Ni traga od normalnog graanskog protesta tu nije bilo. Nieg hrianskog, ni meu dravnim
ni meu crkvenim glavarima dimio se paganski rtvenik. Trajala
je jedna pijana beogradska no, koja nikome a Kosovu najmanje
dobra donela nije. Posledice su svima vidljive, no bezumlja je
bila vrhunac promaene politike V. Kotunice i njegovih zvaninika.
Ostala je slika u seanju, koja je otila i u svet.
loe politike. Nita se uspaljenim voama dogodilo nije otili su

na moleban u hramu Sv. Save. A sluba molebana je slina jutrenju,
slui se u vreme tuinske navale, meusobnog rata, pomora, sue i
gladi. Sluio je arhijerej, teci su i akoni sasluivali, a dine glave
narodnih vodova Kotunice i Nikolia, pognuto su pratile slubu.
Zapis je ovaj mala votanica na grobu mladia, koji je rtva paljenica

ostraenih, politiki i paganski nadahnutih monika.
Peanik.net, 02. 04. 2008.
PESNIKA RUGALICA ZA PATRIJARHA PAVLA

Od Aristotela do Rolana Barta, svi se teoretiari knjievnosti u jednome slau svako umetniko delo sadri u sebi elemente dovoljne
za njegovu analizu. Nema razloga da to ne vai i za pesmu Majka M.
Bekovia koju je, kao novinu pesnikih rukopisa, doneo Politikin
Dodatak za umetnosti, knjievnost i kulturu 08. 12. 2007.
Znatielja italake publike za ono to e doneti srpski bard, glasoviti
Orfej na ratitu, M. Bekovi, godinama ne opada. Bitno je za analizu
14
15.5.2010 17:45:47
pesme i tu se slau teoretiari nai u pesmi osnovni motiv koji

odreuje njenu ritmiko-melodijsku shemu, a posebno otkriti stav i
glas lirskog subjekta. Jer, lirska pesma traje zvuanjem i znaenjem.
ak i iskusnije analitiare upravo tu ekaju iskuenja Bekovieva
pesma je neto mnogo prostije, nego to je sm to hteo.
Ritmiko-melodijske sheme nema ni u zametku, a lirski subjekt je
sasvim jasan to je bolesni patrijarh srpski Pavle. Pet strofa nejednake duine, u slobodnom stihu, izgraeno je na temelju nekakvog
razgovora koji je pesnik vodio sa patrijarhom na njegovom bolesnikom odru. Izostala je snaga metafore i pesnike imaginacije imaginarni dijalog je zaista banalan: lirski subjekat govori nejasno, tonom
oveka koji misli prosto do primitivnosti. On doivljava onaj svet na
nain oveka koji nema nikakvu predstavu o carstvu boijem. To
svakako nije patrijarh Pavle, ve tu progovara pesnik sam, kao loa
zamena.
U njegovoj viziji carstvo boije je neka nebeska Srbija, zapravo
ova dananja, samo preneta tamo. Sree se pesnik tamo sa carem
Lazarom i sv. Savom. Sasvim posustala imaginacija ini svoje, srpski
patrijarh nema pojma politike konotacije su odnele prevagu o
carstvu boijem, koje je sam Hristos denisao najmanje dvadeset
puta: carstvo boije je u nama.
A kod Luke u 17.20-21. Isus kae: Carstvo Boije nee doi da se
vidi, niti e se kazati: evo ga ovdje ili ondje, jer gle carstvo je Boije
unutra u vama. U nekim drugim prevodima, Isus precizira da je
carstvo boije meu nama ljudima, koji treba da u odnosima pokaemo snagu ljubavi i razumevanja. Naravno da patrijarh Pavle to zna
bolje i od nas, ali je jasno i to da pesnik Bekovi o tome pojma nema,
pa je sopstveno neznanje i lou metaforu pripisao lirskom subjektu,
a to je u ovoj pesmi patrijarh srpski Pavle.
15
15.5.2010 17:45:47
ak i oni koji veruju da kod Bekovia ima metafora, ovde e biti

zateeni. Banalne istine su oduzele re lirskom subjektu. Ta pesma
je rugalica, eranje na koje smo navikli. A ostalo je rekao jo V. G.
Bjelinski u uvenom pismu N. V. Gogolju: piscu koji pristane na la
i koji se slui neistinama, neka via sila oduzima i um i talenat.
Kod Bekovia, to je prepoznatljiva geopolitika slika dananje

Kotuniine, raspoluene Srbije, koja umesto vizije nudi primitivnu
mitologiju. Patrijarh srpski Pavle to zna, a Bekovi ne zna, i stoga je
ova pesma ruganje patrijarhu Pavlu, oveku iz ijih se knjiga i propovedi vidi neto sasvim drugo.
Peanik.net, 06. 03. 2008.
USKRNJI ESEJ O LICEMERJU

Suma njegovih ideja je sasvim jednostavna, do neponovljive banalnosti. Ide po Srbiji prvi Tehniar i zasipa je neim tako dobro poznatim.
Izloio je jo 2002. svoj program, u vidu jedne poruke upuene uesnicima simpozijuma o liku i delu famoznog vladike Nikolaja. I od tada
on to ritualno ponavlja. Nikolaj, poznati, do mrnje i zlobe ostraeni ideolog faistikog voe D. Ljiotia, za Kotunicu je svetlo u
istorijskoj tami srpske istorije. Kao narod i drava, kazao je vrhovni
Legalista, smoi emo snage da putovanje srednjim putem nastavimo (a njegov srednji put vodi u Rusiju koje odavno nema). Na to nas
u ovoj prilici podsea na putovoa vladika Nikolaj. U istoj besedi on
pominje uska biblijska vrata, kroz koja Srbija treba da ue u venost. EU i Evropa, to su za njega pojmovi nedostojni pomena. Uspeli
smo da odgonetnemo odakle su ova tesna vrata. Kod Luke u 13.23.
zaista se pominju ta vrata, ali kao metafora o linom spasenju.
16
15.5.2010 17:45:47
Ovo je samo jedan primer licemernog korienja jevanelja. Javnost

je zasuta licemerjem, a uoi Uskrsa sve ga je vie. Niko ne spori
pravo V. Kotunici da govori o Nikolaju i Ljutiu onako kako govori.
To je njegov izbor po principu duhovne srodnosti, ali licemerje politikih vodova zaista je uzelo maha. Toga do sada nije bilo u ovako
grubom, nakaznom vidu. U licemerju se utrkuju i nadmeu dravni
pesnici-propovednici. Dodaju po koji citat iz Biblije, pomenu Hrista
i nastavljaju svoj maraton licemerja. A u Matejevom jevanelju, u
23.27, Isus je jasno istakao deniciju licemerja. Grozno zvue te
Isusove rei: Teko vama knjievnici i fariseji, licemjeri to ste kao
okreeni grobovi, koji se spolja vide lijepi, a unutra su puni kostiju
mrtvakijeh i svake neistote.
Teko je poverovati do koje mere je politiki diskurs prezasien licemerjem. Lani bogomoljci, bezdarni pesnici-propovednici a svaki
od njih sanja da bude Filip Vinji srpske Udbe pune novine, govore
na televiziji i ne kriju svoj strah od Evrope. Psovke i rugoba od rei
to im je jezik. Neka radikalska perjanica imenom Krasi upotrebljava
toliko psovki da ga je zazorno i citirati. Davno su ozbiljni ljudi ocenili
Ljotia kao politikog fariseja i licemera, jo pre svetskog rata, ali su
ovi dananji njegovi sledbenici prevrili svaku meru. teta to zakon
brani navoenje njihovih metafora, makar kao primer. Englezi to
zovu moral insanity. A kada ovek ita izjave Kotuniinog ortaka
V. Ilia, biva mu jasno da ovde i stroga primena evropskog zakona
nee lako proi. itae prvi Tehniar svakodnevno svoje sastave i
mnogi e mu verovati, a V. Ili e psovati.
Junaci prostake fraze su vodovi narodni a Evropa eka.
Licemeri su takvi kakvi su, i Molijer i ura Jaki su ih poznavali,
ali ovi mnogo lau. Retko kada je u naoj politikoj istoriji bilo toliko lai i licemerja. Oni postavljaju ultimatum Evropi, onoj sili koja
je ipak, koliko toliko zaustavila njihovo bezumlje. Vreme je zaista
17
15.5.2010 17:45:47
Peanik.net, 16. 04. 2008.
za dekontaminaciju. ekanje Uskrsa je, barem nekima, opomena

za to. A nade ljudske ima i bie je, posebno tamo gde fariseja i
licemera ima manje. Veruju oni u svoj dan dananji, i ne znaju
ta je to nada treega dana. I ovaj mali uskrnji esej o licemerju
podseanje je na to.
KOSOVO JOK
Lii na anegdotu, pomalo bizarnu, sa onim legendarnim zrncem
istine ali nije anegdota. U svim ozbiljnim istorijama diplomatije,
kao primer buduim trudbenicima u fraku koji za zelenim stolom
kroje i prekrajaju geopolitiku kartu sveta, stoji taj primer i uistinu
ga ne bi trebalo smetati s uma.
Naredio je sam Sultan zapovedniku svoje sredozemne ote da vidi
kako to ide sa Maltom da pokua razgovore, a ako ne ide, da tvrdoglave kaluere-vitezove reda sv. Jovana silom savlada. Sledei naredbu sa
najvieg mesta, zapovednik je po svim pravilima vojne vetine rasporedio bojne galije. Magla je obavijala ostrvo i ratne izvidnice su javljale da
su kalueri, bogami, odlino opremljeni. S njihovom artiljerijom nije u
tom momentu bilo ale. Uplaen i nesposoban da problem rei, zapovednik je odstupio i utekao sa bojita. ejtan je odneo alu i zapovednik je
dobio naredbu da se javi na raport na divanu, samom padiahu. Ostalo
je zapameno da je, zbunjen u pokuaju da objasni svoj poraz i svoju
nesposobnost, pred Sultanom samo promucao Malta jok.
Nije Kosovo Malta, ali u ponaanju V. Kotunice i njegovih diplomata
neto podsea na malteki neuspeh.
18
15.5.2010 17:45:47
U jeku predizborne kampanje V. Kotunica je u jednom asu, nesposoban da obuzda emocije, pominjui EU i komesara Oli Rena,
uzviknuo da nema reenja osim njegovog. Nabrajajui svoje razloge
i argumente protiv svakog oblika nekog drugaijeg statusa Kosova,
osim onog koji zagovaraju on i njegov legendarni ministar Samardi
i svita vernih savetnika, Kotunica je gnevno poruio: Ne postoji!
A ta to ne postoji, ili ta postoji na Kosovu, prvi ministar nijednom
reju nije objasnio. I ne samo to. On i ne dozvoljava da mu neko
prie i pita ga za neko objanjenje, jer je sada vano ostati ministar
prvi i nakon izbora.
A proces oko Kosova ulazi u veoma vanu fazu. Da ratuje Kotunica
ne moe, da pregovara ne ume, a da bude deo procesa u kojem valja
voditi rauna o Srbima koji na Kosovu ive na pamet mu ne pada
i stoga je, barem u izbornoj kampanji, reio da vrti plou Kosovo
kao nekakvu mantru. Ima tu i malo istorije, loe nauene, i mnogo
mitologije, ali politikog logosa u tome nema. To su poodavno osetili
Srbi na Kosovu i valja uti glas politiara, mislimo sada na gospou
Radu Trajkovi, kojoj se iskustvo sporiti ne moe, slagali se mi u
svemu sa njom ili ne.
Prvom ministru tehnike vlade vano je da se njegova kosovska mantra
ponavlja, a da se proglasi nekim novim zavetom kakvog li svetogra
posle Novog zaveta Hristovog pomau mu i neki ljudi iz Crkve.
Kosovo ima svoju istorijsku istinu, svoju mitologiju a i mitovi su
deo kulturne istorije. Ali zavet to nije i politika se iz tako shvaenoga
zaveta izvoditi ne moe. Ne zanima prvog Tehniara niz injenica
na Kosovu je jo UMNIK, na snazi je rezolucija SB UN, a Eulex se tek
razmeta. Najmanje ga zanimaju Albanci koji takvi kakvi su tamo
ive, ali ne mari on mnogo ni za Srbe kojima izlaza nema, osim da
ostanu tamo gde su zaista svoji na svome i da pokuavaju nekako
19
15.5.2010 17:45:48
U procesima ima cik-cak kretanja, malo napred, malo nazad, ali u

njihovoj sutini je napredovanje, jer to je smisao istorije. Dobar deo
Srba na Kosovu to shvata, za razliku od V. Kotunice i njegovih diplomata-komesara. Vreme nee ekati na njih i problem e ostati, barem
do pojave nekog novog oveka koji e imati hrabrosti za istorijski
iskorak u pravcu pomirenja naroda i regija. A to je sva lozoja EU,
koje se palanaki politiari boje kao avo krsta.
da se dogovore sa Albancima u potrazi za modelom zajednikog

ivota. Srbi bi najgore postupili ako bi dozvolili da se reenje trai
bez njih. Gore od najgoreg bilo bi samo jedno: da sluaju glas koji im
Kotunica i njegovi diplomati u ovom trenutku alju.
Ve kad smo se uhvatili diplomata i njihovog umea, nije na odmet

navesti jo jedan primer koji se tie upravo Kosova i slinih problema
u svetu. Jedan iskusni evropski diplomata dobro osedeo u slubi
Republike posluio se jednim paradoksom: Nema problema koji
odsustvo njegovog reenja ne bi moglo da rei. To je ipak neto sasvim
drugo od onog neka bude to biti ne moe, jer svega je bilo, osim
onog to ne moe biti. Znamo da nee biti ono to ne moe biti, ali se
Vladika tako izrazio i tako biti ima. A navedeni onaj paradoks se ipak
lako ita: nee proi ni koja godina a moda ni toliko i u Beogradu i
u Pritini e se drugaije govoriti o Kosovu. Mi emo shvatiti da ne biva
ono to ne moe biti, a Albanci da nema suverene drave sa stranom
vojskom na svojoj teritoriji. Sa suverenitetom se neto dogodilo nakon
srednjeg veka, samo se o tome u Beogradu jo ulo nije.
Uostalom, nije vaan V. Kotunica vano je da Srbi na Kosovu to
shvate.
Peanik.net, 24. 04. 2008.
20
15.5.2010 17:45:48
KOSOVSKE TRUBE JERIHONSKE

Onaj ko briljivije prati kako se o Kosovu pie u beogradskoj politikoj publicistici, te u govorima partijskih lidera, mora ostati zbunjen.
Svega ima u toj gami konotacija osim stvarnog Kosova kao regiona
pod upravom UN, koji odnedavno povei broj evropskih zemalja
priznaje kao samostalnu dravu. Malo ko vodi rauna o Srbima na
Kosovu, posebno o onima na jugu Kosova, kojima je najtee, jer se
jo nisu pribrali od oka nakon one martovske eksplozije ovinistikog nasilja godine 2004. Re je dobila znaenje etikete koju politiki
lideri lepe jedni drugima kada treba oznaiti patriote i izdajnike.
Opasna igra traje i lideri su se svojski razigrali, posebno u izbornoj
kampanji koja zapoinje. Tu je kockica zvana Kosovo zaista vana.
Miting na kojem su Vojislav Kotunica i Tomislav Nikoli harangirali
masu zavrio se znamo kako, kao moleban. Bilo je vatre i pljake, ali se nita povodom toga preduzelo nije. Kockica stoji i dobro
funkcionie, a ta e biti sa srpskom zajednicom na Kosovu, to nije u
prvom planu. Kosovo je negde daleko, a najvanije je ovde osvojiti
poziciju. I u dravi i u Crkvi to je potpuno isto i niko iv ne moe
precizno da odredi ko tu koga kopira.
Vladika rako-prizrenski koji je nedavno proirio titulu sintagmom i kosovsko-metohijski sasvim jasno poruuje da su ef
drave Boris Tadi, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremi i ministar vojni utanovac izdajnici jer nee vojskom da brane Kosovo.
Preosveeni je 13. 02. 2008. u Danasu jo precizniji: ne treba nam
sporazum sa EU, treba se obratiti azijskim zemljama, pozvati ruske
dobrovoljce i kupiti najsavremenije borbene sisteme od Rusije.
Ratna truba je visoko podignuta iako se preosveeni naas ogradio
izjavom da je to njegov lini stav a ne SPC u celini. Ve poetkom marta Danas, 5. 03. 2008 preosveeni Artemije se javno
sukobio sa prvim ovekom Sinoda SPC mitropolitom cetinjskim
21
15.5.2010 17:45:48
Amlohijem i mnogo ta je tad postalo jasno. Izdao je preosveeni

Artemije posebnu zabranu sve-tenstvu i monatvu Kosova da ne
opte ni sa kojom institucijom na Kosovu. Stav crnogorsko-primorskog mitropolita i on je svoju titulu proirio reju arhiepiskop bio
je razumniji jer Crkva mora, i uvek je tako inila, da sarauje sa
postojeim vlastima. Vekovima je tako bilo. Zna se i to da sukob
u SPC ima svoju istoriju crkvena vlada je odbila predlog vladike
Artemija da budu tuene sve zemlje koje su priznale Kosovo. Da
treba tuiti te zemlje stav je i premijera srpskog Kotunice. Saznalo
se jo da je Sinod odbio predlog vladike Artemija i da je lino patrijarh Pavle sa kosovskim ministrom kulture potpisao Memorandum
o razumevanju, ali je i patrijarhov potpis proglaen nevaeim ko
zna koji put oduzimaju patrijarhu pravo da odluuje. A radilo se
o obnovi poruenih svetinja naih, koju je preuzimala kosovska
vlast uz garanciju meunarodnih institucija, sredstva su ve bila
obezbeena. Vladika Artemije se nije zaustavio na tome. U Blicu od
11. marta 2008. objavio je da se u izbornoj kampanji koja zapoinje
njegova eparhija svrstava uz DSS i SRS. Cilj je, kae preosveeni, da
se druge partije stave daleko od pozicija vlasti. Jasno da jasnije
biti ne moe. On poziva birae da se uzdre od podrke DS ili G 17
plus i drugih koji nee da vrate Kosovo.
I tako boj na Kosovu traje, a malo ko veruje da bi se reenje moglo
postii ratom. Sam voa SRS Nikoli kazao je da njegova partija
nikog ne zove u rat i da mi niti hoemo niti moemo da ratujemo. Utoliko je udnija izjava vladike Artemija. Zna preosveeni, a
ko bi bolje od njega znao, onu divnu Knjigu Isusa Navina, posebno
mesta u 6.1-20, pred ijim autorom blede i najbolje stranice iz Tacita
ili Herodota. Vojevao je hrabri biblijski junak na predstrai Hanaana,
legendarne zemlje obetovane, ali nisu ratnike trube sruile Jerihon
biblijska je arheologija to dokazala ve manevarsko umee i sranost vojnika. Politika nije legenda ni mit u Beogradu i Kotunica
22
15.5.2010 17:45:48
i vladika Artemije od toga prave politiku. I to ii nee, to e plaati

Srbi na Kosovu, koji sigurno oekuju drugaiju poruku. Valjalo bi
im se i u Beogradu i na Kosovu suoiti s realnou i graditi mogue.
A to je istorijsko izmirenje Srba i Albanaca. To nije nemogue i za
to sigurno kasno nije. Trube jerihonske nee nita uiniti, a nee ni
zapaljiva retorika na mitinzima i besede na nekom molebanu. Ipak
je Kosovo blizu a Rusija daleko. Tu poruku ekaju i Albanci i Srbi,
i iz Beograda i iz Brisela.
Republika, 426-427, 1-30. april 2008.
JUDIN PEAT
Kada je u uskrnjoj noi velikoj noi neugasle ljudske nade posle
slube proitana uskrnja poslanica SPC vernicima i celom narodu,
mnogi su ostali zbunjeni. I to ne samo u laikoj, ve i u crkvenoj
javnosti. Videlo se to i po tome to se niko, ak ni oni za koje je crkva
spasenjska ustanova, nije usudio da poslanicu komentarie. I kada
se beogradski Danas odluio da to uini, zabuna je ostala. I neka, ne
mala, nelagodnost.
Dobro je to se ljudi u poslanici opominju da trae ono dublje, duhovno, jer velika no nade treega dana to i podrazumeva. U nekim drugim akcentima lei zabuna pomeano je sveto i profano. Uzvieno i
dnevno-politiko. I sve to u vezi s Kosovom. Postoji naravno, istorijska
istina o bici 1389. koju svi znaju ugasila se srpska drava i nije je bilo
vekovima. Postoji kosovski mit i predanje, te kosovska legenda. I svi
znaju, ili bi trebalo da znaju, svih pet stupnjeva formiranja kosovske
legende. Mitovi i legende su uostalom, deo kulture svakog naroda.
Nevolja je u tome to se u poslanici operie pojmom zavet. Sve moe
23
15.5.2010 17:45:48
Nema ni ivoga ni mrtvoga Rusa koji je od velike bitke na polju

Kulikovom pravio zavet. Nema ni Francuza koji je od bitke kod
Poatjea presudne za itavu Evropu nainio neki novi zavet, iako
je tu konjica Karla Martela spasla Evropu od saracenske najezde.
Ne, toga sigurno nema i bilo nije. Ovo svetogre je izum uspaljenih
ideologa. U tekstu poslanice stoji: treba ispuniti kosovski zavet i sve
e biti reeno. Tekst je jasan: Ako drimo taj zavet, niko nam nee
oteti Kosovo i Metohiju, ni ovoga ni onoga veka, kao to niko nije
mogao jevrejskom narodu oteti njegov sveti Jerusalim. Nesreni Srbi
s Kosova, izmeu ekia i nakovnja balkanskih ideologa, treba samo
da priekaju oko dve hiljade godina. Lepo i uteno, nema ta, od naih
arhijereja. A uz njih je na bdeniju i legendarni Legalista V. Kotunica,
sa zvaninim dravnim Guslarem, koji ovako opeva Srbiju:
Kosovo biti, ali za hriansku Crkvu postoji samo jedan zavet to

je Novi zavet Hristov. I nita drugo, jer nekog drugog zaveta ni kao
metafore nema, a da moe imati nekog smisla za hrianina.
Samo se ovde, carice nebesa,

Na mom jeziku moli bez zastanka.
I ne lae nita i ne jede mesa,
I osam vekova posti bez prestanka.
I tako dalje a dokle, malo ko zna. A u poslanici stoji i jedna dobra
i zaista mudra opomena: Znanje steeno iskustvom jeste najvea
potvrda vere. E, kad bi tako bilo, ali nesreni Srbi s Kosova znaju
da je tako kako je, i tuno sluaju ta im crkva poruuje. I sve je to
neverovatno, ali je istinito. I tuno istinito, da i Bogorodica zaplae,
a njen smo pla sluali u uskrnjoj noi.
Lau politiari i pesnici, i to je ono najgroznije. A vrhovni Legalista
ponavlja da je svaka re vladike Nikolaja dostojna da bude uklesana
24
15.5.2010 17:45:48
u mermer, jer on je nama putovoa vazda kroz vekove i uitelj. Isti

Nikolaj je 1940. u predgovoru za famozno Kremansko proroanstvo
doslovce tvrdio da se zemlja ne okree, da je ravna ploa. Pravo je
V. Kotunice i njegovog Nikolaja da se opredeljuju za geocentrinu
ili heliocentrinu teoriju, ali je nae pravo to su dobre rei iz ovogodinje poslanice da verujemo u znanje steeno iskustvom. Sve
prorok do proroka, i ne zna se koji je vei od kojeg.
To Kremansko proroanstvo su ideolozi udesili za V. Kotunicu inae, to je faljivka plaena svojevremeno iz dvorskog dispozicionog
fonda. Evo kako svedoi Blic 03. 03. 2002, gde jedan ideolog iz tabora V. Kotunice kae: Seli smo i napisali ceo jedan deo Kremanskog
proroanstva. Poznati pisac Duan Kovaevi objanjava: Onda
smo dopisali da e se pojaviti takav ovek i onda sam dao opis
Kotunice kao fotorobota. Pisac je detaljno opisao novog junaka V.
Kotunicu, a na pitanje odakle mu takva ideja, on mirno odgovara:
Na narod voli mit.
I tako, sve dalje i dalje, i niko ne zna dokle, jer mitu kraja nema.
Kada je na trei dan Vaskrsa, kako se izjasnio V. Kotunica, ef drave B. Tadi potpisao preliminarni sporazum sa EU, sve je krenulo
kako je i moralo krenuti. Kune se ef drave da je ministar B. eli
potpisao to irilicom, ali mu niko ne veruje. Unezverena pogleda,
muei muku sa svojim naoarima, ita Kotunica neki sastav.
I to niko ne razume, a nije sigurno ni da on sam shvata. Panika.
Zakretale su reimske ideoloke avke, trae spas za Srbiju. Od
Evrope. Nego ta.
Najdalje je dobacio neki ministar kau da se prosvetom narodnom
bavi Lonar, koji je in efa drave oznaio kao Judin peat.
Toliko smo se trudili da Judino jevanelje, koje je amilo u pesku
25
15.5.2010 17:45:48
I tuno i smeno, ali to je Srbija u kojoj V. Kotunica tek namerava

da vlada.
Grme proroci, lau pesnici, i zvona zvone. I nikom se nita ne moe
rei. Ovde je poezija odavno pobedila istoriju. To zna naravno i
pisac ovih zapisa iz palanakog podzemlja, zna da je ovo uzaludan
posao. Jer godinama pie pisma koje niko ne otvara i ne ita.
NagHamadija esnaest vekova, ugleda svetlo dana i na srpskom

jeziku (National Geographic, Beograd, 2006). I eto, opet nesreni
Juda Iskariotski nije Hristov verni uenik i sledbeniik, ve se inkarnirao kao Srbin, u osobi efa drave B. Tadia.
Peanik.net, 30. 04. 2008.
MOLEBAN ZA EVROPSKU SRBIJU

No je bila majska i izborna, ekali su se rezultati parlamentarnih
izbora. Povremeni udari severca s banatske strane i obilna kia kvarili su no. Jo se nisu ule lipe na palilulskom bregu, ali se u gradu
slavilo buno, kako mi to umemo. Koalicija okupljena oko DS-a i B.
Tadia zaista je oduvala radikale, koji su pali neoekivano nisko.
Nekoliko asova pre nego to su se oglasila crkvena zvona za jutrenje
u spomen na sv. Vasilija udotvorca i ratnika, koji se slavi svakog
12. maja, bilo je jasno da je pobeda proevropske Srbije blistava, jer
su snage narodnjake koalicije potuene za vie od deset procenata.
Meutim, slavlje se vrlo brzo nalo u senci neverice. Srbija je pokazala Janusovo lice, ili dva revera na istom kaputu. Na jednom su se
mogli videti simboli Evrope, dok su nas sa drugog gledala lica triptiha, generala Mladia, psihijatra Karadia i politiara Kotunice.
26
15.5.2010 17:45:49
U zavrnom delu kampanje lino je novosadski rer Davidovi

uputio svoj hitlerovski pozdrav narodnjakoj koaliciji. Koliko im je
to pomoglo, analizirae oni koji znaju da rade taj posao.
Uprkos slavljenikoj atmosferi uli su se i glasovi onih koji su pitali
kuda zapravo idemo. Malo je nedostajalo da Srbiji postane jasno koji
je to pravac, ali je upravo to malo i ovaj put zatajilo. Nedostajalo
je svega pola koraka, na koji e, kako se ini, Srbija jo priekati.
Mi, koji smo okupljeni oko DS-a i partija sline orijentacije, pobedili
smo, i to blistavo, ali oni sastavljaju vladu!
Tu poinje visoka matematika i zaumna igra kombinacija ko
e s kim, ko nee ni sa kim i ko e moda sam ili sa svima. Tu
nita ne pomae, ni znanje o rasporedu snaga ni umee komentatora, jer i dobri komentatori povremeno zamuckuju. Mada je
V. Kotunica gubitnik, i to veliki, on ipak dri konce u rukama.
Kombinatorici nema kraja, ba kao u ahu, gde je broj kombinacija neogranien. Da li e i kako vladu sastavljati neki Ivica s
nekom Maricom, ili sa onima koji su bili u maricama, to malo ko
moe pouzdano da zna.
Na izbore su doli svi od beogradskih poklonika crnorukaa do
ljubitelja pisca romana, inae ubice premijera, koga kritiari hvale,
sa znakom na kojoj je stajala psovka, gruba i gnusna, upuena
Evropi. Nama ne prilii da tekst citiramo, jer ono to Legija poruuje mnogi u narodnjakoj koaliciji misle, ali ne govore. Stoga je na
potezu B. Tadi kao ustavni ef drave i politiki lider, mada ni u
njegove odluke ne moemo do kraja biti sigurni, jer je vie puta do
sada povlaio loe poteze. Graani su dali svoj glas, ali e o sudbini
zemlje odluivati neka druga kombinatorika. Sastavljanje vlade e
se moda odugovlaiti i do jeseni, jer se kombinatorima ne uri.
Jedino se Srbiji uri, i to mnogo.
27
15.5.2010 17:45:49
Ostalo znamo. Kombinatori oko V. Kotunice nastavie svoju priu o Kosovu, a to je nekakvo imaginarno Kosovo koje sa stvarnim
Kosovom nema nikakve veze. Svejedno, oni imaju svoju politiku
za najmanje jedan vek i bie joj dosledni. To e biti pria o izdajnicima i patriotama, pri emu e se strogo uvati istine o tome ko
je de iure i de facto dopustio da Kosovo krene putem nezavisnosti.
Jer to njihovo Kosovo moe svata da bude, ali ne mora nita
da znai.
Mi smo imali jednog velikog pisca u XV veku, ali smo ga zaboravili.
Zvao se Konstantin Filozof, s pravom, jer je bio enciklopedijski obrazovan i jedan od blistavih umova svoga vremena. Pisao je o despotu
Stefanu Lazareviu i Srbiji onog doba, vremenu posle poraza na
Kosovu, i to ueno i mudro. Nije bio kaluer, kau istoriari, ali je
bio retkog dara, pravi vizionar. Na jednom lepom mestu u svom delu
on govori o srpskom despotu i Srbiji, koja trai put izlaska iz krize:
I ti hoe, i konj ti hoe, ali Bog ne da. Te bi rei trebalo da ima na
umu B. Tadi, uz napomenu da Bog sve daje hrabrima i potenima.
Nai preci iz XV veka dobro su znali na ta misle, a kako god neko
danas poimao pojam Boga, to znai da se ovek mora ravnati prema
dobru i vrlini. Stoga, ovo o molebanu nije ala niti nekakva ironija,
Srbiji je potrebno mnogo vere i mnogo nade. I strpljenja da naini
mali-veliki korak u ovom momentu, kada se kombinatori cenkaju
oko ponekog poena, poput onih koji su se na Golgoti, kraj raspea,
otimali o Hristovu odoru. Naravno, ne dao Bog da taj moleban bude
nalik onom nedavnom, kada su svojim harangama V. Kotunica i T.
Nikoli zapalili Beograd.
Peanik.net, 14. 05. 2008.
28
15.5.2010 17:45:49
TEHNIKI SINOD I TEHNIKA VLADA

Kada su se oci i uitelji nae Crkve okupili na epiklezi to je mistini
in zazivanja Duha svetoga kojim se otvaraju sabori Srpske pravoslavne crkve i zapoeli saborske rasprave, sve je krenulo u nekom
udnom znaku i niko nije mogao da zna kako e se ovo zasedanje
okonati. Vesti koje stiu iza dobro zamandaljenih vrata nisu vesele,
uglavnom odiu atmosferom stihova meuse se hoe da pomore,
zlaanima da pobodu noi. Znamo da je rasprava burna i buna.
Vladika mileevski preosveeni Filaret je, prema pisanju medija,
toliko podigao i ton i glas da se ulo na ulici!, mada je pitanje treba
li uvek verovati novinama, jer hartija trpi sve. Bilo kako bilo, dnevni
red Sabora je obiman, brojne su razliite struje i lobiji, iako moda
najvie muke izaziva bolest patrijarha Pavla, koji je na bolnikom
odru, jer on nikome ne daje blagoslov, niti hoe da se povue. On
to i ne moe, jer po Ustavu SPC patrijarh se bira doivotno i tek kad
premine ne dao Bog moe se sazvati izborni sabor, koji e raditi
po Ustavu SPC i uz potovanje kanona koji garantuju normalan red i
poredak u samoj Crkvi. No, sve vesti govore da to ne ide ba lako i da
su crkveni oci zaista na mukama. Na kraju je Sinod ipak preuzeo na
sebe svu vlast, dunost i obaveze srpskog patrijarha.
Deavalo se ve da su patrijarsi, zbog bolesti ili iz drugih razloga,
bili spreeni da obavljaju dunosti, ali Crkvom nikada do sada nije
upravljalo kolektivno telo.
Poloaj patrijarha denisan je Ustavom SPC. On je harizmatska glava
tela Crkve, koja ostaje na tom mestu doivotno. Nadlenosti Sinoda
a to je crkvena vlada takoe su jasno denisane i one se ne podudaraju s nadlenostima poglavara Crkve. Za vreme Drugog svetskog rata
imali smo situaciju da je poglavara SPC, patrijarha, okupator bacio
u tamnicu, potom zatoio u manastir, da bi ga na kraju rata odveo u
29
15.5.2010 17:45:49
logor Dahau. Poslove Crkve vodio je za to vreme mitropolit skopski

Josif, ali su odluke postale vaee, s punom kanonskom snagom, tek
kada ih je odobrio patrijarh, i to nakon to se iz zarobljenitva vratio
u zemlju. Sada situacija nije takva, mada je patrijarh spreen da vri
dunosti. Stoga valja saekati: prvo, da se Sabor zavri i da se objavi
zvanino saoptenje, i drugo, da lekarska komisija sa VMA dostavi
izvetaj o radnoj sposobnosti patrijarha. Taj izvetaj mora biti u celini
publikovan, jer se samo tako moe umiriti i laika i crkvena javnost.
Bez toga se deava da jedni viu kako je u SPC izvren pu, a drugi
da se sve radi prema kanonskim propisima.
Nije, naravno, izvren pu, ali valja imati na umu da svuda, pa i u
Crkvi, ima potencijalnih puista koji ekaju as da ostvare svoje
namere. Stoga je vano drati se reda i poretka, jer je situacija i u
Crkvi i u dravi vanredna. Za volju starog patrijarha da se ne povlai
zna i na dravni poglavar, ustavni predsednik Boris Tadi. Ruska
crkva se ve oglasila stavom da patrijarh ne moe biti obezvlaen
dok je iv. Sinod moe da vri samo tehniku vlast, ali to ne prejudicira izbor budueg poglavara, niti se to sme dozvoliti. Stoga odluka
Sinoda mora biti denisana kao privremena kako bi se izbegli neeljeni efekti. Niko ne bi smeo biti privilegovan time to je lan Sinoda,
jer Sinod se menja i popunjava, ali tako to je najstariji po hirotoniji
u Sinodu ili Saboru. Sabor moe biti i vanredni, ali ako se bira patrijarh mora se pretvoriti u izborni, i to se mora saoptiti javnosti.
Stoga je oigledna paralela izmeu stanja u dravi i stanja u Crkvi, a
to ne treba da udi, jer dravne i crkvene institucije odavno funkcioniu po zakonu spojenih sudova, to se oznaava kao simfonija
ili sabornost, kojom se die i mnogi prvaci politikih partija. To
posebno istiu predstavnici narodnjake koalicije. Ima, naravno, i
drugih pitanja koja dele oce i uitelje, ali najvanije je da se sada vrati
redovno stanje i da se svi pridravaju principa kanonskog legalizma.
30
15.5.2010 17:45:49
To, naravno, nije legalizam kojim se proslavio Vojislav Kotunica,

jer njemu do toga nije ni stalo.
O svemu e se suditi prema potezima koji e uslediti narednih dana,
a to nam je i poruka iz jevanelja po delima ete ih suditi.
Peanik.net, 20. 05. 2008.
AVO NA VRHU IGLE

Bilo je to davno Boe, skoro pre pola veka bili smo studenti. A ono o
emu je tada bila re jo je starije negde na prelazu izmeu XII u XIII vek.
Na Sorboni, u Parizu, danima su profesori vodili seminare na temu koliko
anela moe da stane na vrh igle. Ili, moe li se iskljuivo spekulacijom
dokazati da ovan ima digericu. Citati, tekstovi na latinskom i disput.
Bili smo mladi, hteli smo da svojom mudrou zbunimo profesora:
kako su ti ljudi, koji su itali sv. Tomu i Aristotela, mogli biti tako
naivni, a mogli su u mesari na uglu da vide ovnovsku digericu.
Znali su oni to, ali je cilj bio da se to dokae spekulativno, gimnastikom uma, a ne empirijski. Studente su uili miljenju i njegovim
mogunostima. Drugi odgovor je bio zanimljiviji na vrhu igle, na
nekom jeziku vage, ne sede samo aneli ve i avoli. I zaista je tako.
Od tog odnosa na vrhu igle na jeziku vage sve zavisi. Uistinu se
ni profesori ni studenti nisu bavili uzaludnim poslom.
Setili smo se ovoga povodom najnovijeg Tadievog sholastiko-politikog trika. Formirae B. Tadi vladu sa SPS-om, koji je jeziak na
vagi na kojoj se njie Srbija posle izbora. Tadi se dosetio politike
dogme o nacionalnom pomirenju. Vlada se s nekim praviti mora. Iz
31
15.5.2010 17:45:49
Tu zapinje Tadieva politika sholastika. Ako u SPS-u ima anela,

neka se oglase, neka podvuku crtu i neka se operu. Nije iskljueno
da u SPS-u i njih ima, ali opet smo pred onim prostim pitanjem: ubica i rtva se ne mire lako, ipak su Miloevieve ubice ubile inia.
A ne obrnuto.
EU kau morate imati vladu, jer s kim da potpiemo ono to je za

Srbiju najbitnije. Ovi oko Kotunice i eelja nee sa Evropom ni po
koju cenu. I tako je I. Dai dakle, Miloevieva partija postao
jeziak na vagi. Ali jo se ne zna ko sedi na vrku tog jezika, da li
plemenite nebeske inteligencije, odnosno aneli, ili zli dusi, odnosno avoli iz Miloevievih eskadrona smrti.
Lepa je ona biblijska vizija pomirenja, koja nudi sliku lava i koute kako spavaju zajedno. U istoriji i ivotu, pa i u Srbiji, nije tako.
inodejstvovao je Amlohije nad odrom Z. inia, a vladika Filaret
je duhovne napore inio pod lipom u Poarevcu. Dogma o nacionalnom pomirenju, ako neko hoe da je prihvati, mora poivati na
maksimi: pomirenje je mogue na istini i u istini. Ostalo je varljiva
igra, prazna sholastika i politika mitologija.
Pred vagom sudbine, dok njen jeziak podrhtava, stoje svi. I socijalisti i Tadi. Nee moi bez onog kopernikanskog obrta. Ali, niti je I.
Dai N. S. Hruov, niti je neki Amlohije veliki papa Jovan XXIII,
koji je sazvao Drugi vatikanski koncil. Za razliku od ovih reformatora, koji su obeleili promene u drutvu i u Crkvi, koji su ruili staro
i gradili novo, balkanski lideri su sitne iardije. Oni na tasove vage
domeu svoje tegove i trguju. Dan i no.
Nee I. Dai razbiti ikonu Miloevievu, niti po drugi put sahraniti Voda. N. S. Hruov je razbio ikonu Staljinovu i bukvalno ga
iz groba u mauzoleju iskopao i odneo telo nekuda. Jo nije poznato
32
15.5.2010 17:45:50
gde telo Staljinovo stvarno poiva. Nije ni mnogo koji vladika u SPC
na visini pape Jovana XXIII, koji je do temelja sruio srednjovekovnu
crkvu. I gradio novu.
No, valjalo bi se osvrnuti u gnevu i suoiti se s realnou.
Ako vlada Srbije bude formirana sa Daiem, i ako ta vlada ratikuje sporazum sa EU, prvak SPS-a e ipak mesta dui uhvatiti. A to
bi za Srbiju bio veliki korak. Za SPS bi to takoe bio veliki korak,
ali u ovom momentu niko nije siguran da je SPS sposoban za to. I
ako preosveeni Filaret nekim udom ipak prestane da celiva grob
Miloeviev kao to mu je za ivota javno ljubio ruku u Hagu i on
e biti blie obeanom nam carstvu nebeskom.
Za sada je sve mogue, ili je malo ta nemogue. Ako iz ove sulude
igre ispadne V. Kotunica, sigurno je da ga nee aliti ni svi u DSS-u,
a Srbija najmanje. Jer Kotunica ne samo da treba da ode, ve nije
trebalo ni da dolazi. Ali, tu smo gde smo.
A aneli i avoli nisu prazni simboli, ni metafora. Neko e i od
crkvenih velmoa jednoga dana morati da se pokloni senima nevino
ubijenih u Srebrenici. Tu je tajna pomirenja, jer Isus stoji i opominje
poznajte istinu i ona e vas osloboditi.
Dok Srbija stoji na vagi, jo je jedna napomena nuna: istina rtve
i delata nema isti predznak. Tadieva izjava da DS i SPS dele neki
zajedniki bol jednostavno je besmislica, jer rtva ostavlja bol kod
sledbenika, a ubice zasluuju samo osudu. Tu taku razgranienja
Tadi je prevideo u svojim politiko-sholastikim vebama. Dobrim
rezultatima tu se ne moemo nadati.
Peanik.net, 14. 06. 2008.
33
15.5.2010 17:45:50
Nedavno je ruski strunjak za geopolitike studije Leonid Ivaov, koji

se na meunarodnim simpozijumima pojavljuje u uniformi generala, sa srpom i ekiem kao amblemima uz uniformu, izjavio kako
su danas u Evropi katolici uinili da se Rusiji i svim pravoslavnima
otme duhovni pravoslavni centar u Konstantinopolju. Neki su primetili da je to sintagma iz arsenala politike mitologije slovenola,
koju je nebrojeno puta varirao i F. M. Dostojevski i da tome ne treba
pridavati veliki znaaj, ali ozbiljni analitiari su ipak upozorili da
stari politiko-mitoloki obrasci nisu samo to i da se oni neprekidno
popunjavaju. I u Crkvi su davno zaboravili, a to je najudnije, onu
sjajnu metaforu iz Mateja 9.17. o starim obrascima koje treba
ispuniti uvek novim sadrajem: Takoer se ne ljeva vino novo u
mjehove stare; inae se prodru mjehovi, vino se prolije i mjehovi se
pokvare.
POLITIKA SIROAD VELIKE SRBIJE
Bosanski politiki lider M. Dodik iz RS govori o velikoj Srbiji kao

cilju koji bi trebalo realizovati nekim novim sredstvima, ali se ne vidi
na koja to sredstva misli. Ne zna se zbog ega ak i ozbiljni pisci
samo Srbima pripisuju taj obrazac, a zna se da i Bugari decenijama
sanjaju svoj sanstefanski san koji se poslednji put istorijski inkarnirao
tokom Drugog svetskog rata. Od Vuka i njegovog lanka Srblji svi i
svuda do naih dana traje ta polemika koja je pokazala da svi mali
narodi, u balkanskoj sferi posebno, imaju svoj projekat velike drave: Hrvatske, Albanije ili Maarske. Odgovarao je A. Starevi Vuku
da hrvatski prostor see ne samo do Drine nego preko Timoka do
bugarske granice i dalje. Uvek je taj projekat isti, isti je diskurs kojim
se obrazlae, a ostvarivan je uz pomo velikih sila i ratovima. Nema
u sintagmama te vrste nieg spornog, ako one podrazumevaju kulturno i versko jedinstvo na jeziko-kulturnoj osnovi jednog naroda.
Nevolje poinju kada se ideja kulturnog jedinstva pretvori u dravnu
34
15.5.2010 17:45:50
ideju. Tu se suoavamo sa injenicom da imperijalizmi malih naroda

nisu nita manje pogubni od imperijalizama velikih naroda i drava.
Balkanski prostor poslednjih decenija je kolski primer za to. To se
najbolje vidi po politikim idejama koje se bukvalno izvode iz mita i
predanja. Za vladiku rako-prizrenskog Artemija nema zapravo nieg
problematinog u mitovima i legendama. On ih ne vidi u smislu kulturnih injenica, ve kao realije na kojima se moe utemeljiti konkretna savremena politika. U jednom objanjenju u Danasu 02. 07.
2007. on doslovce kae: Oni govore o Evropi, o zemaljskom carstvu,
o kosovskoj i vidovdanskoj mitologiji. Po njemu, kosovska legenda
je neki apsolutni izvor i putokaz za aktuelnu politiku. To onda za
njim ponavljaju politiki lideri iz takozvane narodnjake koalicije.
Svakodnevno, u svakoj prilici, bez uvida u nauna saznanja o mitu
i predanju.
Arhaini obrasci imaju jo neke karakteristike od kojih su najvanije
barem dve. Oni se popunjavaju po potrebi i vrlo slobodno neogranienim brojem optih mesta. Ta su opta mesta ideolozima i
politiarima uvek pri ruci. To ne govori o njihovoj vrednosti, ali
mnogo govori o njihovoj upotrebljivosti. Politiki i ideoloki uinak
takvih mesta je nesrazmeran onome ta ona zapravo znae, ali njima
se vie veruje nego proverenoj naunoj istini.
U ovogodinjoj uskrnjoj poslanici kojom se stari patrijarh Pavle
obratio vernicima i graanima uopte Pravoslavlje, 01. 05. 2008.
opet se Kosovo i kosovski problem vide kao zavet. U poslanici
stoji jedna ideja koja se tie Hristovog Novog zaveta koji je ugaoni
kamen hrianstva: Drugog kamena niko drugi ne postavi, niti
moe postaviti. To je sasvim tano, ali u daljem tekstu se Kosovo
vidi kao zavet u punom teolokom smislu rei: Mi smo iveli i
umirali sa kosovskim zavetom. U Briselu negde sedi Pilat Pontijski
i spreman je da opere ruke dok raspinju pravednika, koji jedini zna
35
15.5.2010 17:45:50
gde zapoinju i gde se zavravaju zemaljsko i nebesko carstvo. Tu

sledi jedna podua tubalica za Kosovom koju valja navesti: Ako
zaboravim tebe, Kosovo, ako zaboravim tebe, Metohijo, neka me
zaboravi Desnica Gospodnja! Neka se prilepi jezik moj uz nepca
moja ako se tebe ne setim, ako ne istaknem Kosovo i Metohiju kao
poetak veselja moga. Ne treba sumnjati u iskrene elje saborskih
otaca, bez obzira na njihov patetini ton, ali tu se vidi i pravi problem
sa takvim obrascem: sve je tu, ali nema stvarne veze sa Kosovom i
stvarnim prilikama na njemu, pa ni sa nevoljama koje imaju tamonji
Srbi izmeu ekia jedne loe politike koja im se diktira iz Beograda
i nakovnja albanske, uglavnom ovinistiki nastrojene veine, koja
se politiki ponaa opet prema nekom svom osvetanom politikomitolokom obrascu. Ni rei u poslanici nema o tome da su se neki
evropski narodi pomirili i nali formulu mogueg zajednikog ivota.
Olako korieni obrasci ubijaju nadu.
I u dravi i u Crkvi siroad velike Srbije je zaista ostala bez rei i
osim oskula nema ta da ponude. Privlane patetine fraze i parafraze a sve ih je vie ne mogu biti polazite za realnu politiku
mogueg. Dobar deo vladika u episkopatu opsednut je vizijom
jednog sveta u kojem nade mnogo nema, jer se stvara udovina
globalistika civilizacija po meri izopaenog morala. Ima neke
istine u tome, ali nada mora biti ovekova saputnica ako se zaista
hoe svet i red i poredak u njemu koji nisu bez kvasca venog
smisla ljudskog ivota. Sva ova muka ojaene i zbunjene dece
mitske velike Srbije izvire iz frustracije i kao rezultat ima upadljivu
nelagodnost u dodiru sa evropskom civilizacijom o tome govore
i arhaini obrasci bez novih sadraja. Evropa hoe poruuju oci i
uitelji SPC da nas pretvori u bezoblinu masu meu narodima.
Ako se to ne dogaa pravoslavnim Grcima i Bugarima koji su u
EU, nema potrebe to tako dramatino naglaavati. Ostae Kosovo
u mapi mitske svesti kao neki i zemaljski i nebeski Jerusalim, jer
36
15.5.2010 17:45:50
to je priroda mita i predanja, ali ljudima koji tamo ive to sigurno

nee biti dovoljno. Tako se nudi uteha koja zapravo i nije uteha:
navodno se treba samo naoruati strpljenjem, kako je u istoriji
pokazao jevrejski narod koji je posle dve hiljade godina doekao
da mu Jerusalim bude vraen. Jedva da je potrebno ponavljati
istoriju Jerusalima u kojem je Hristos objavio Novi zavet srpski
politiki prvak V. Kotunica mirno tvrdi da se patnje Srba i Jevreja
u istoriji mogu porediti, jer su to dva stradalnika i paenika
naroda. Izgleda da pomenuta deca ipak znaju da nisu dorasla
velikom cilju i odatle frustracija. Vladika Artemije tako kae da
su aktuelni dravni poglavar B. Tadi i njegovi ministri izdajnici i
da im ne treba dozvoliti da upravljaju Srbijom. Sabornost moe da
bude pokrie za politiku, ali ona je uglavnom loa.
Mali zapis o patrijarhu Pavlu

Na bolesnikom odru patrijarhu Pavlu ovaj zapis nee mnogo znaiti
ali nama je nuan. Sabrani na epiklezi u dvorskoj kapeli, arhijereji
SPC pristupili su dnevnom redu majskog Sabora SPC dosta zbunjeni
prilikama u kojima se nala zemlja. Sinod je preuzeo na sebe sva
patrijarhova ovlaenja i svu vlast. Sam patrijarh nije podneo ostavku, niti je kome dao blagoslov. Ustav SPC je jasan: imamo patrijarha
i to je oboleli patrijarh Pavle; to priznaju i dravne vlasti koje su po
slovu propisa uredno obavetene, to priznaju i pomesne pravoslavne
crkve ruska se ve oglasila ali je uinjeno kako je uinjeno. U
panici su se zaule i krupne rei. To je pu, kau neki. Nije ba pu,
ali ima puista u Saboru i oni ekaju svoj trenutak. Nikom nije jasno
kako e Sinod kolektivno upravljati Crkvom, jer primera za to nema.
Sinod moe vriti tehnike poslove, ali se o svemu mora obavestiti
patrijarh.
Dva su ogledala u kojima se Srbija ogleda jedno pokazuje da imamo
tehniku vladu, a drugo da imamo i neki tehniki Sinod. Za sve to
37
15.5.2010 17:45:50
Ostalo je pred nama i pred Srbijom koja dugo eka.

Republika, 430-431, 1-30. juni 2008.
POMIRENJE U PODNE
stari i bolesni patrijarh Pavle nije kriv, ali su krivi i u dravi i u Crkvi
oni koji su mogli uiniti a uinili nisu da tako ne bude.
Ovo nema nikakve veze sa engleskim naslovom Kestlerovog romana

re je o pomirenju kao politikoj dogmi koja nam se nudi.
U takvoj prilici neka ne bude bez malog teoloko-politikog proslova. Navoditi nekom ono iz Mateja u 18.21-35. i jo nekih desetak
mesta, zaista nikakvog smisla nema. Odavno se i vladike ljute, jer
im se jevanelje negde zaturilo. Ono na primer, da treba pratati
ne sedam puta ve sedam puta po sedamdeset i sedam. Te ono,
kada te neko udari po levom obrazu, okreni mu i desni. S tim jevaneljskim etikim maksimalizmom muio se i F. M. Dostojevski, a
u romanu Braa Karamazovi to je osnovna tema. I to malo kome
treba, a najmanje politiarima, pa ipak: mladi Aljoa je obukao crninu i okrenuo lea svetu. Da miri i da prata. Nema ljupkijeg lika u
ansamblu likova kod velikog pisca. I ko se ne sea njegovog brata,
lozofskog cinika, koji mu pria prie, meu kojima ima onih od
kojih hvata vrtoglavica.
Skupocenom psu osionog spahije su deca slugu slomila nogu i spahija je naredio da se dete pred oima majke svue i da se na njega
puste psi da ga rastrgnu, to je i uinjeno. Treba li mati da oprosti
tom spahiji, pita brat Ivan, a Aljoa pada i muca: Da se strelja!, tiho
38
15.5.2010 17:45:51
odgovori, a na licu mu bled neki i iskrivljen osmeh. To je za one koji

razmiljaju o pomirenju i pratanju na nekom viem nivou. Nudi
nam se jedna tipino politika dogma, koju treba svi da prihvate, ona
nam se bezmalo nareuje i zapoveda. I tu sve i zapinje, jer dijalog o
istinskom pomirenju zapravo i ne postoji.
Pomirenje lepo zvui, ali neto nedostaje i mnogo se pria-muk toj
prii moe dodati. Muio je tu muku i veliki svetitelj i prosvetitelj
sv. Sava. Mirio je brau koja su bacala zemlju u krvavi graanski rat,
i nije ilo lako. I danas u Srbiji imamo mesta koja se zovu Polumir
ili Mali mir. Legenda kae da braa u poetku nisu htela ni da se
pogledaju, niti da ruku prue. Neki pak kau zarad deset godina
unapred ne treba se toliko osvrtati na prolih deset godina. Zaista
lepo zvui, ali ak je i intelektualna elita Tucija i Hutua javno izrazila
pokajanje i priznala.
Da sve pone u istini i na istini ni kod Tadia ni kod Daia nieg
slinog nema. Ko e od vladika i dinih ideologa proslavljene
SANU otii u Srebrenicu i kleknuti? Niko. Hoe li reimski bard
Matija i njegova bratija napisati pesmu o Srebrenici? Nemamo
toliko imaginacije da to zamislimo. Ovde su Karadi i Mladi
heroji bez mane i straha na istaknutom mestu u nacionalnom
ikonostasu.
Jedno je pomirenje kao ideal, i niko razuman nema nita protiv
toga, a drugo je politika dogma koja se namee. I dugo e oni
trgovati oko interesnih sfera, ali poeci procesa e se prepoznati
po delima. Diktator pod lipom u Poarevcu i nevino ubijeni Z.
ini ne stoje u istoj ravni i to bi se moralo rei, od toga bi
se moralo poi. Oni koji znaju kako zlokobno svetluca bomba
na prozoru i kako puca staklo pod udarom osvetanih kamenica znaju i relativnu vrednost politike dogme. Neka se vlada
39
15.5.2010 17:45:51
Ako se pomirenje nudi u podne, neka tako i bude, ali je preporuljivo

da ideja makar prenoi. Nas jo gledaju kao majstore Srebrenice, a
ne kao ljude pruenih ruku.
Peanik.net, 04. 07. 2008.
formira, jer vlade mora biti ostalo je oekivanje koje podrazumeva ulog najvee nade.
OKLEVETANI ANTIFAIZAM
Najpre valja pomenuti A. Hitlera i Ditriha Ekarta, oveka koji je
bio njegov uitelj. On je polarna zvezda moga ivota, priznaje
voa Rajha. Nagradio ga je: Ekart je bio glavni urednik partijskog
lista nacistike partije Volkischer Beobachter Narodni doboar.
A sam Hitler tu izlae svoj program koji e realizovati ognjem i
maem u evropskim razmerama. Pojava hrianstva je bila najtei
udarac za oveanstvo, a boljevizam je vanbrano dete hrianstva, pri emu su i jedno i drugo izmislili Jevreji. To je mali citat,
a ima toga u obilju.
I opinio je Hitler mnoge i svuda nije ih malo bilo ni meu nama
Srbima. Pomenimo i Nikolaja Velimirovia i njegovo predavanje
iz 1935. na Kolarevom narodnom univerzitetu. Divio se Nikolaj
Hitleru jer je poduzeo posao koji se prilii jedino svetitelju, geniju
i heroju. Sroio je kasnije iki besednik himnu, tropar D. Ljotiu
koji se s orujem u ruci, punih osam dana nakon zvaninog zavretka poslednjeg svetskog rata, borio na strani Hitlera. Setimo se
makar one strofe:
40
15.5.2010 17:45:51
Dimitrije, mudri dobrovolje,

to molitvom nebesa otvara,
i Boiji divni ugodnie
to zlotvore duhom pokorava.
Odavno nema A. Hitlera, a nema ni Nikolaja. Hitler je pucao sebi
u glavu, a Nikolaj je svetac u diptihu Srba svetitelja, ima svoja dva
zapovedna dana u kalendaru SPC. I nema vie faizma, ali zbilja u
Srbiji danas nema ni antifaizma. Hoe Srbija u Evropu, a ona se
gradi, izmeu ostalog, i na bogatoj antifaistikoj tradiciji. Srbija se
stidi svog antifaizma, a antifaisti ute. Ne stidi se Srbija generala
Mladia, ni sumanutog R. Karadia, ali se stidi svoje antifaistike
tradicije. Ne samo da se ta tradicija potiskuje, nego Srbija nee antifaizam. Ona kao da hoe da u ikonostasu budu i Mladi i Karadi.
Moda e i oni stii, njih slave kao heroje bez mane i straha. I u dravi
i u Crkvi svi se zalau za rehabilitaciju generala Nedia, kolaboracioniste i Hitlerovog sluge koji je pobio desetine hiljada Srba. Banjica
i Jajinci malo kome neto znae. Iz dana u dan hvalio se Nedi na
prvim stranama svojih novina imenima i prezimenima stotine Srba
koje je streljao jer nisu priznavali okupaciju drave.
Nema smisla citirati citirali smo to stotinu puta i nikakve vajde. I
nikom ivom se ne sme rei da je i SPC imala bogatu antifaistiku
tradiciju. O tome se ni u SPC ne sme govoriti, jer se tamo slue pomeni i Nediu i Ljotiu. Stotine svetenika i monaha su poloili ivote u
borbi protiv faizma. O tome postoji impozantna Spomenica. Njih
nema u ikonostasu ne, tamo su svi, sveci i osvetnici, ali njih nema.
Nije vreme antifaizma. Na velikoj paradi u Moskvi povodom ezdeset
godina pobede nad faizmom ruski predsednik V. V. Putin dodelio je
medalje svima dostojanstveno i mirno medalju je primio i hrvatski
predsednik S. Mesi. Nas tamo nije bilo. Nas to nije zanimalo. Negde
u to vreme V. Kotunica se bavio pisanjem pisma Ravnogorcima. A
41
15.5.2010 17:45:51
U Srbiji antifaizam nikoga ne zanima, pa je stoga i ovaj mali zapis

deo uzaludnog posla kojim se njegov pisac poodavno bavi.
Beton, Danas, 22. 07. 2008.
to je, izmeu ostalih, jedan od najrunijih dokumenata nae novije

istorije.
DUHOVNIK U LUDOJ KUI

Napokon je dini ratovoa R. Karadi na putu za Hag i krenuo
je pravi medijski cunami, ono to nam se, avaj, ne dogaa prvi
put. Veni zakon palanke balkanske: veno ponavljanje istog. Ne,
ovo sigurno nije neki vestern, nije poznato ime nekog slavnog
reisera u tom anru koji bi ovo mogao da smisli ne, jo jednom listamo nezaboravljene izvetaje Pere Todorovia, iz knjige
Hajduija, koje su nadahnule Krleu da napie najlepa poglavlja
u romanu Zastave. Knjiga je o sprezi, krajem XIX veka, srpske
radikalije i gorskih careva. Muno i tuno, do suza i do gaenja: ispovesti jataka, prie samih hajduka pred puanim cevima,
i tune ispovesti njihovih devojaka. Sve to je ne samo banalno,
bljutavo, nego tu nema ni traga od heroja i hrianskog viteza. Tako
i dananja pisanija o Karadiu: kafana u kojoj je najee boravio
zove se Luda kua, tu su gusle i krivo gudalo koje nam je veru
sauvalo, tu su novine Zdrav ivot br. 48-49/2008. sa tekstovima
doktora Dabia. Brinuo je doktor o zdravlju nacije, on je duhovni
istraitelj. Tu su naklapanja o tihovanju i meditaciji, o isihastikom iskustvu koje e nas spasti. Ni traga od duhovnosti, sve same
polupismene banalnosti.
42
15.5.2010 17:45:51
Tu se nita ne moe, ulicama se ne moe proi od duhovnika. Sve

duhovnik do duhovnika, Nikolajeve legije hodaju ulicama, oko
crkava. A tek novine, i crkvene i laike! Piu se itija, prodaju se
medaljoni, sa krstom i bez krsta, za svaiji dep. Svi su se pomamili za duhovnou, a niko da se zapita kako su sklepali tu re; u
drugim jezicima je nema, nije je bilo ni u naem, ali znalo se ta je
duhovno a ta je materijalno. A sada duhovnosti ima za dve ute
banke.
O doktoru Karadiu, meutim, koga ucveljena nacija ispraa u Hag
ima i vanijih podataka.
O njegovoj sprezi sa SPC ima na pretek. Govorio je on jo 1994. da
se glas Crkve slua kao glas najvieg autoriteta.Godine 1997. za
njega se zauzeo i Sinod SPC traei obustavljanje postupka Hakog
tribunala protiv doktora R. Karadia. A tune 1994-95. SPC je u
Parizu izgubio spor sa listovima Liberation i Le Monde i to prvi put
u svojoj istoriji. Ime srpskog patrijarha ozbiljno je kompromitovano.
Oko Foe i nemilih dogaaja u tom gradu uznemirio se itav svet. To
su nama, kao hrianskom narodu, doneli ovi duhovnici. Duhovnici
i hajduci, sa kojima se palanka politika sada u suzama rastaje. To
su oni plodovi koje je blagoslovio u NIN-u jo 1990. Amlohije u
himni, pohvalnom slovu, S. Miloeviu. Politika palanka u Srbiji
ve trinaest godina zaista je luda kua. Puna duhovnika. Znamo
sada i to da se doktor Karadi predstavljao i kao S. upljanin i V.
orevi, sluio se dokumentima mrtvih ili ubijenih ljudi. I od toga
se pobei ne moe, krvnici i rtve ostaju nerazdvojni i u ivotu i u
smrti. Ostaju tragino zagrljeni i kada prekorae crtu i nau se s one
strane dobra i zla. To je ono to duhovnici i ne slute. Uzalud je bilo
sve, pa i ono nadgrobno slovo koje je nad odrom majke Karadieve
nadahnuto slovio Amlohije: Ona je rodila heroja. A podavie
Karadieve ratovoe, uz blagoslov duhovnika, bezmalo pola Bosne.
43
15.5.2010 17:45:51
Moda se ovoj prii primie kraj, ali za pravi epilog jo nismo

sigurni. Jo o njemu piu, to preovlauje, kao o heroju. Hajducima
na Balkanu sleduje slava. Uz gusle. Male skupine momaka demonstriraju, viu protiv partijaa kako verno uvaju tu glupu re Nikolajevu. A u zadimljenim kaima jei legendarna srpska harmonika:
Oni su metanisali, postili, ali hajduka posla: meso ne jedu, ali krv
piju. Sve o tome znamo, i kao da nita ne znamo.
Romanijo, je l ti ao,
Radovan je noas pao.
Ima, meutim, znakova da se oi otvaraju. Oglasio se profesor sa
beogradske bogoslovije Sveti Sava i to jasno: Karadi je skrnavio
ideale pravoslavnih monaha. E, da je samo to, oskrnavila je ta bratija
sve to je i srpsko i ljudsko. Ostalo je stvar Suda i potenog suenja.
Peanik.net, 24. 07. 2008.
KRIVOKLETNICI
Kolone dine radikalije srpske sa znamenjima i partijskim ripidama
hodaju ulicama Beograda i kunu i preteni manje ni vie nego prvom
ustavnom faktoru u dravi, B.Tadiu. Prete mu smru i kunu ga do
devetog kolena. Neka gospoa Vjerica mu predvia sudbinu poslednjih Obrenovia i Z. inia. Kune i preti kao zaduna baba, i sve
upuuje na to da se ne ali, jer radikali su uvek drali re. Baca ini
radikalske i poziva SPC da valjda zajedno sa njom sastavi spisak
svetaca i prokletih izdajnika.
44
15.5.2010 17:45:51
Muno i grozno je to i jasno je zbog ega mnogi ute. Munina i strah

su svojstveni ljudima u sluenim vremenima. A mi u senci Apisovoj
ne ivimo od jue, jer ko ga sve nije zazivao ovih godina njega
krivokletnika bez trunke ljudske i ocirske asti. I u toj munini i
takvom muenju nastaje i ovaj uzaludni zapis koji je mi to znamo
sigurno malo kome potreban.
I dok se istinoljubiva glasila beogradska raspameuju priama o slavnome doktoru Dabiu, on ve putuje u Hag kao izvesni R. Karadi,
i to glavom i legendarnom bradom.
Zbunila se i SPC. I u njoj ima onih koji znaju u ta ih gospoa Vjerica
uvlai, ali nije malo ni onih koji bi doktora Dabia pravo u ikonostas.
A on je odavno prebukiran slinim likovima svetaca i osvetnika.
Ima u SPC mnogo ljudi koji znaju da je kletva greh i bezumlje, ali
ima i onih koji bi ovim arhajskim i primitivnim inom u svako doba
prizvali zlo svome blinjem. I uinili ga a to nam ni u Crkvi ne bi
bilo prvi put. Ima u njoj mnogo krivokletnika.
Ako Boga znate, nije doktor Dabi nikakav tihovatelj ili isihasta, ve
hajduk balkanski. U svojoj poruci jataku i sinovcu on kae: Ne treba
da se brine, jer ti si to hajduki odradio. Valja li kome rei da niko
ne moe biti ni zloinac ni svetac ako se to ne dokae razumnim
i dovoljnim dokazima koje veina ljudi prihvata. Kakav isihazam i
monako tihovanje? Saekajmo Sud, jer samo oko Srebrenice fali
nekih desetak hiljada ljudi.
A ako smo kod poslednjih Obrenovia, Evropa Srbiji decenijama nije
oprostila majski prevrat. Tadanji prvi ovek nae Crkve, Inokentije,
u doba venanja Aleksandra i Drage, bio je naredio jektenije u
crkvama u slavu kralja i nove kraljice. Nju je nazivao golubicom i
gugutkom na srpskome prestolu.
45
15.5.2010 17:45:52
Ali SPC tada ipak nije utala oglasio se prota D. Ruvarac u zvaninom glasilu Srpske patrijarije, Srpski Sion, i jasno poruio broj
od 10-31.maja 1903 da je to nova ljaga na srpskom obrazu. On je
osudio krivokletnike i meu njima i mitropolita Inokentija i obeleio
ga kao uesnika srpske bruke i sramote.
Posle njihovog ubistva, kada su ubice izvikale kneza Petra Karaorevia za kralja Srbije, na blagodarenju u Sabornoj crkvi isti taj
Inokentije je odao priznanje ubicama kao hristoljubivom vojinstvu
to je uklonilo tiranina s lica zemlje. Krivokletnik je naredio graanima Beograda da okite kue u ast Apisovih crnorukaca, a sam je
okitio crkve.
Ne bi bilo loe da poutele stranice ovih listova prelista i mnogi

dananji jerarh u SPC i da ne uri ima mesta i vremena za prave
svece i heroje. Dobro bi bilo mnogima da pogledaju koga je blagoslovio patrijarh Gavrilo u noi 27.marta 1941, jer je bio pravi ovek
Crkve i patriota Nemci su ga odmah liili slobode i utamniili.
Toliko o kletvama i zakletvama krivokletnika ostalo je stvar dravnog tuioca. Sve je reeno u jevaneljima o kletvi i o krivokletnicima
i nema potrebe a nema se ni kome to sve navoditi. Ipak teko je
zaobii ono divno mesto iz Mateja, 26. 74, a tie se iskustva samog
apostola Petra u paraboli o zaklinjanju: I tada se poe kleti i proklinjati da ne zna tog ovjeka. I odmah zapjeva pijetao. I opomenu
se Petar rijei Isusove to mu je rekao: dok pijetao ne zapjeva, tri
puta e me se odrei. I iziavi na polje plaka gorko. I stare knjige
i novine o neem govore vreme je da i SPC pripazi na svoj simbol
crvenog petla i da ne hita. Sud e dokazivati da li je doktor Karadi
zloinac, a za svece i svetitelje nikada nije kasno.
Peanik.net, 30. 07. 2008.
46
15.5.2010 17:45:52
TIHOVANJE S PREDUMILJAJEM
Stoji doktor Karadi pred sudijama u Hagu, bled kao krpa i vidno
uplaen. Vie nema sumnje, sam je priznao, nije u pitanju nikakav
vidar i travar doktor Dabi on je to. Glavom i s rupicom na bradi,
doktor, psihijatar i pesnik Karadi.
Sudija mirno nareuje da se u zapisnik uredno unese i to da e se
okrivljeni oslanjati na nevidljive savetnike u toku procesa. Sudija
nema nita protiv nebeskih inteligencija, anela arhanela. Sud se
nee baviti knjievnim delima legendarnog tihovatelja-ratnika sud
e se baviti pretpostavljenim nedelima.
Recimo, nekom tamo Srebrenicom, o emu su ve izvedeni sudski
dokazi. Upravo je iz srpske Patrijarije saopteno da je Karadi isihastatihovatelj, koji godinama sledi umnu molitvu. Usudio se profesor G.
Radenkovi s beogradske bogoslovije Sveti Sava da kae za novosadski
Dnevnik (25. 08. 08) da je to to Karadi ini godinama skrnavljenje
pravoslavne tradicije i da nema nikakve veze s isihazmom.
Nikom nita, ve su novine javile da je i patrijarh srpski Pavle poslao
Karadiu ikonu blagoslovenu s linim potpisom. A u novinama
sam Bog zna ega nema. Slike ljubavnica, kazivanja svih koji su znali
da je to on, a posebno onih koji pojma nisu imali da je to on. Hajduki
posao nam je u krvi, a mate nam ne nedostaje. Ima tugaljivih vesti,
politikih naroito. Ali ne samo Karadi, svi su poeli da tihuju.
Istina, malo preglasno.
Neke zgode se tek raspravljaju, a ima ih uistinu dirljivih. Godine 2000.
dravni poglavar SRJ doktor V. Kotunica snimci postoje jer su to
bile sveanosti J. Duia u Trebinju ljubi ruku nekom kalueru
za koga vele da je R. Karadi. Navodno nije znao da panagiju nose
47
15.5.2010 17:45:52
Buknuo je rat na Kavkazu i poela je da tihuje i srpska diplomatija.

Nije lako naljutiti majicu Rusiju koju srpski radikali javno pozivaju
da doe u Srbiju. Jeste, hoe ti Osetini da se otcepe od Gruzije i da
sreno poive u nedru majke Rusije a vekovima za Rusijom nisu
ba eznuli. U diplomatskom Beogradu je ministar Jeremi izabrao
tihovanje. Ratuju dva pravoslavna naroda, ali i u SPC tihuju. Nikad
se ne zna.
samo uredno hirotonisani episkopi a onaj je bio obian kaluer.

Jo se ne zna kako e se to reiti a postoji opiran lmski izvetaj
jer svi sada tihuju: i oni koji znaju sve i oni koji ne znaju nita.
Oni koji su znali, oni su ga i uhapsili i u Hag poslali. Ostali tihuju, s
predumiljajem.
Dokle e trajati to tihovanje u dravi i u crkvi ni to se ne zna. Nema

dokaza da je utanje zlato, barem ne u diplomatiji.
Peanik.net, 19. 08. 2008.
BEDA KLERIKALIZACIJE
Ponavljanje nekih elementarnih istina je, naravno, dosadno, pa i vie
od toga: to je sugurno uzaludan posao. Ipak, nema druge, te istine se
moraju ponavljati, a rizik preuzima na sebe onaj koji se time bavi. Na
vrednost te borbe i tih rizika ukazivao je sam Hegel. Zna se ve vekovima da klerikalizacija nanosi ogromnu tetu drutvu, ali se manje
zna, ili se to nee rei, da klerikalizacija nanosi jo veu tetu Crkvi.
Zna se to svuda, ali kod nas ne. I tek kada stvar pukne, mi se naisto
zbunimo. Zna se i to ta je potovanje zakona, a ta je lana dogma
48
15.5.2010 17:45:52
politikog legalizma. Mogao bi ovo biti mali traktat o politikoj lozoji palanakog doktora Kotunice ali ne, ovo e biti esej ili zapis
o onome to nam se dogaa u Crkvi.
Istini za volju, pomenuti doktor e biti zapamen po tome to je svojim
politikim forsiranjem klerikalizacije samu SPC uvalio u grdne nevolje. Jer on je bio vlastan sam Bog zna odakle mu ova re. Puklo je,
a on negde tihuje, ko zna gde i ko zna s kim. A to to smo za vreme
njegove vladavine stalno govorili vezano je neijem maku za rep.
Vesti, tune i rune, iz Visokih Deana, pokazuju da ubiremo gorke
plodove klerikalizacije. Pod kupolama Deana, iji mir uvaju svete
seni kralja-muenika Stevana Deanskog, koga je oslepeo otac u borbi za vlast, potukla se bratija meu sobom. Mediji javljaju i o teim
telesnim povredama. Nije ala, jer Neastivi je tu zabavu davno
uveo. Ako emo pravo, nije to prvi put u istoriji Crkve ono o sv.
Nikoli svi znaju. A godine 431. i 449. sazvan je vaseljenski sabor u
gradu paganske boginje Artemide da utvrdi dogmu o Mariji koja je
teotokos Boga je rodila, a ostala i nakon toga devica. Podelili su
se oci i sauvana su dokumenta koja govore da je otac Dioskur tukao
oca Flavijana, koji je bio protivnik te dogme, pesnicama i nogom u
stomak i da je sabesednik sa plenuma podlegao ranama.
Smenio je vladika Artemije svoga vikara vladiku sa temelja drevne
Ulpijane, i jo i oca Savu Janjia oni se pak ne predaju i dolo je do
pobune. Kanonski legalisti, ortaci V. Kotunice, mue muku kako
da to objasne. Sastao se i Sinod u Beogradu, stao je na stranu smenjenih. Uz ostalo, iz Beograda, iz SPC padaju teke optube. Biznis
i prot, buka i bes u SPC, sve u stilu ije su nae pare. Izbilo je
na povrinu ono to se oekivalo. Sprega monika iz bive Vlade i
delova episkopata bila je ozbiljna, pominju se enormne cifre.
49
15.5.2010 17:45:52
Problem zapravo uopte nije crkveni, vec bukvalno politiki. Podelio

je preosveeni Artemije medijima svoje saoptenje u martu 2008. u
kojem zahteva da se SPC u celini svrsta uz DSS i SRS i da B. Tadi i
njegova opcija budu stavljeni daleko od pozicija vlasti. Oni su, iz
dana u dan poruuje Artemije, izdajnici.
Kako e Sinod to reiti, nikom ivom jasno nije: u sadanjem Sinodu,

na ijem elu stoji mitropolit Amlohije, dvojici lanova crkvene
vlade istekao je mandat, a Sabor nije izabrao druge. Burno je bilo
i na Saboru i znalo se da e nam se ovo dogoditi. Svi govore ili sa
strahom ili tako da nita ne kau loe proe onaj ko se usudi da
ii na sveca.
Pozvao je preosveeni jo u februaru 2008. ruske dobrovoljce na Kosovo. Toj se politici javno usprotivio episkop Teodosije sa jasnim
naglaskom: naa SPC nije tako mona da odreuje status Kosova,
niti e ona biti strana u sporu. To je posao drave, a SPC treba da
ostane na Kosovu i da sarauje sa postojeim vlastima, jer tako je
vekovima bilo.
To je prava pozadina ovog sukoba, koja nije kanonska, ve se svodi
na pitanje o tome kako sauvati svetinje na Kosovu i kako pomoi
Srbima koji tamo ive. Videemo kako e se sukob razreiti, ali ono
to smo videli govori da je baena ljaga na SPC i na dravu, kojoj na
svetskom medijskom nebu ne cvetaju same rue. Ostalo je runa i
tuna pria o naim palanakim naravima.
Peanik.net, 27. 08. 2008.
50
15.5.2010 17:45:52
PU U SPC NIJE GA BILO, JER NIJE USPEO

Negde poetkom oktobra patrijarh Pavle je, pod bremenom starosti
i bolesti, navodno podneo molbu za penziju. Oko bolnikog odra
umornog i bolesnog oveka zapoele su crkveno-politike igre bez
granica, surova borba za vlast. Patrijarh je izbaen iz jektenije, a
patrijarsi se vekovima pominju pod svojim imenom u liturgiji. A
nikome smetalo nije kada je doktor Kotunica 2000. pomenut na
tom mestu.
Famozne molbe nigde nema i, pritisnuti nevoljom, saborski su oci
smislili jo jednu: molbu patrijarhu da ostane na elu SPC. To lii
na nas. I napokon smo saznali, iskazao je to D. Kalezi iz Crkve, da
ni tekst ni potpis nisu autentini. Onda je neko izgovorio strane
rei pu u SPC. Tu se ova igra zaplela tuno i runo.
Onaj ko je itao poznato delo K. Malapartea Tehnika dravnog udara, zna vana pravila: puevi se izvode samo kada imaju maksimalne
izglede na uspeh. Greku koja se zove neuspeh ozbiljni puisti ne
prave, jer ako pu uspe, oni su revolucionari i reformatori, a ako ne
uspe, oni su pobunjenici protiv ustavnog ili kanonskog poretka i tu
je njihova sudbina zapeaena. No, u Srbiji to ne mora da bude tako.
Ovde ni puisti nisu ono to su nekada bili. Kada je sabor okonan,
ispalo je da pua nije ni bilo jer nije uspeo. Pua odjednom nema, a
puisti nastavljaju svoje igre. Stari patrijarh umoljen je da ostane
na elu SPC, gde se on sve vreme i nalazi po Ustavu SPC. U ovim
reima ima paradoksa samo za one koji ne ive u zemlji Srbiji. To
pokazuju analize kojima su zbivanja meu saborskim ocima propratili strani strunjaci. No mi za to ovde mnogo ne dajemo. U estokim
sukobima koji su sreom proli samo uz manje intervencije hitne
pomoi oci su se podelili na novotarce i zilote, odnosno reformatore i ekstremiste-fanatike.
51
15.5.2010 17:45:53
Neko je hteo da od SPC naini privezak svojoj politikoj partiji i to

mu je uspelo. Munje i gromovi ove borbe za vlast remete staraki san
patrijarha na VMA. Niko se ne usuuje da kae koliko su dravne
strukture moi posebno tajne slube kumovale svemu ovome. Pred
dvorom srpske patrijarije gomilaju se automobili i specijalni dipovi
crkvenih kneeva (na voznom parku bi im pozavideo i Veliki vojvoda
od Lihtentajna).
Tu se ve nije lako snai. Godinama gledamo ratniki ostraenog

mitropolita Amlohija, a sada se i njemu dogodio narod u obliku
demonstranata zilota. Pa se ljudi pitaju: ako je on reformator, kakvi
li su tek konzervativci?
K. Malaparte nije predvideo srpske dravne i crkvene pueve, koji

su tako planirani da se mogu svrstati u tip odgoenih. Evo, sada
pua nema, ali su puisti ostali tu, uvek spremni da ponovo prionu na
posao. Iskrena namera starog patrijarha da pomogne razgoropaenoj
sabrai arhijerejima nije sporna nevolja je u tome to on to nee
moi dugo.
Dolazi vreme da se SPC suoi sa sopstvenom igrom.Tu je pala jo
jedna re lustracija, koja je u SPC nuna i koja je obavljena u veini
crkava na pravoslavnom istoku. Munje i gromovi su doekali pisca
ovih redaka kada je pre nekoliko godina to javno kazao. Ali sada ima
nade: o lustraciji govore i neki episkopi SPC. Moda e taj proces
i uspeti, ako se u sve opet ne upletu tajne slube i monici ministarstva vera, koje kod nas spada u ministarstva sile. Probleme nee
reiti ulica i demonstranti. Niko nema hrabrosti da podseti oce kako
nam je reeno: inite tako svijetu da vam povjeruje.
Do majskog sabora ni jedna strana nee sedeti skrtenih ruku. Niko
nee tonuti u postu i naslaivati se liavanjima, kako stoji kod
52
15.5.2010 17:45:53
jednog od crkvenih otaca. A peanik crkveni melje sitno i pesak

tee. Svi znamo odakle je ono da ne zidamo na pesku svoju zidanicu. Pitanje je samo znaju li to nai puisti i antipuisti.
Peanik.net, 19. 11. 2008.
CRVENO SLOVO ZA J. B. TITA

Ni svecima nije lako, jer novi su se zakitili sumnjivim oreolima
koji ne blistaju, a mnogim starim je numbus konano potamneo.
Crkveni kalendar je odavno prebukiran, a tek kod nas Srba imamo
pravi haos u kalendaru. U njemu je odavno zastupljen, i to sa dva
zapovedna dana, i poznati ljotievski ideolog, Nikolaj. Crnogorci
su bogami otili i dalje: imaju dva sveca od kojih je jedan, sudski je
to dokazano, zaklao mnogo ljudi, a meu njima i majku istaknutog
beogradskog umetnika, M. Janketia. Tako to ide, prema svecu je
i tropar, a najslavniji, onaj posveen D. Ljotiu sroio je pomenuti
sveti Nikolaj. O takvim svecima se sve zna, ali se u poslednje vreme u novinama vrte i novije zgode. Graanin Dragan Kamaljevi
iz sela Dragolja podno Rudnika ostavio je svoju krsnu slavu sv.
Nikolu i uveo Titovdan 29. novembra, u znak kultne uspomene
na prvaka KPJ, J. B. Tita, koji je obnovio Jugoslaviju. Deluje bizarno, ali ono to je on izjavio agenciji BETA deluje sasvim ozbiljno i
nikako se ne bi smelo potceniti. Naravno, politiari imaju tipino
politiko objanjenje: to je navodno neki jugonostalgiar. Ali, tradicija se ne naputa lako, niti se lako gradi. Recimo, pola Beograda
slavi sv. Nikolu, a druga polovina im ide na slavu. Graanin ovaj
ima pravo da slavi i da menja slavu, to mu niko ne moe osporiti.
I njegovu ikonu novu valja potovati, ali se upravo tu ima mnogo
toga napomenuti nedavno je KP Rusije G. Zjuganova predloila
53
15.5.2010 17:45:53
Sve to oko sv. Nikole nije jednostavno, a dirati u tradiciju nije zgodno u
Srbiji je ak opasno. Toga se nije plaio i uao je u sutinu prob-lema
rimski prvosvetenik blaene uspomene, papa Pavle VI. On je svojim
potpisom i snagom uiteljskog autoriteta koji mu dogmatski pripada,
izbrisao dvesta svetaca, meu njima i sv. Nikolu. Sudei po objanjenju,
imao je za to jake razloge. Nikolaj je bio vladika u gradu Mira, u Likiji,
i otuda ga i danas u liturgiji pominju kao miriklijskog. Na saboru
crkvenih otaca u Nikeji godine 325. on je u plenumskoj dvorani, tokom
rasprave, svog oponenta Arija udario tako da je ovaj izdahnuo. Oci su
ga zbog toga strogo kaznili udaljen je iz dvorane, ali je do danas ostao
svetac pod oreolom. Danas se to u Crkvi objanjava tako to se kae da je
on to uinio iz velike revnosti prema istini. Ovaj argument ne vredi ni
lule duvana, jer je zloin oevidan i nema opravdanja. To je papa Pavle
VI dobro znao. Arije je u Nikeji formulisao svoje uenje kojim je osvojio
bezmalo polovinu Evrope. To je uenje poznato kao jeres arijanizma:
ovek ne treba da veruje slepo, ve mora razumski da prosuuje o Bogu
i sebi u svetu. Ne mogu se prihvatiti sv. Trojica, jer je to vraanje na
politeizam, a osim toga i Sin Boji nije mogao postojati pre nego to
je bio roen. To je ono da li je Bog Sin istobitan sa Bogom Ocem, i
tu je ona grka re homouzios, zbog koje je tokom vekova proliveno
toliko mastila i krvi. Na Nikejskom saboru je pobedio Simvol vere,
Arije je mrtav, a sv. Nikola je i dalje svetac onima koji to hoe. I danas
ga oglaavaju u liturgiji. Svako ima pravo na svog sveca, ali se istina ne
moe skrivati u nedogled. Najmanje ima razloga da se ovaj problem
Ruskoj crkvi da Staljina kanonizuje kao sveca, a Crkva je to odbacila. Ipak je to politika linost zloglasne reputacije, a nema ni
dokaza o njegovoj svetosti. Graanin Kamaljevi je poao drugim
putem. On kultno prihvata J. B. Tita, SPC ne dira, jer izgleda dobro
zna da ni za Nikolaja dokaza o svetosti nema, a ipak je u kalendaru
poaen crvenim slovom. Ovaj graanin je izgleda iz nekih razloga posumnjao u sv. Nikolu. I nije jedini.
54
15.5.2010 17:45:53
tretira senzacionalno, jer i komunisti imaju bogat kalendar svojih svetaca i muenika koji su za ideale ivot poloili. Tu nas eka jedan paradoks koji nije jednostavan. Naime, u neem se slau rimski papa blaene uspomene, Pavle VI, i J. B. Tito. Papa je znao da nisu svi sveti koji
su u crkvenom kalendaru pod crvenim slovom, a i J. B. Tito je imao
veoma zanimljiv sud o problemu svetosti. U partijskom vjeruju to
je za komuniste bio Program SKJ iz 1958. stoji da nita nije toliko
sveto da ne bi moglo biti zamenjeno neim svetijim i mnogo vrednijim.
Dobro su poznati kriterijumi po kojima se odreuje da li je neko svetac,
a na prvom mestu je princip vrednosti i istine koju je neko svedoio,
i ivotom potvrdio rtvujui se za druzi svoja kako doslovce stoji.
Nije lako svetiteljima i svecima, ali nije lako ni sa njima. Ona valja sa
ukarice, koja se svesno rtvovala neka je bila i skojevka borei
se u okupiranom Beogradu pod Nemcima, ispunjava sve uslove za sveticu. A sv. Nikola te uslove ne ispunjava. Ali, tu smo gde smo. O dobrano
prebukiranom kalendaru nae Crkve tek bi trebalo govoriti, ali za sada
to niko ne radi.
Peanik.net, 03. 12. 2008.
PISMO VLADIKE GRIGORIJA

Vladika zahumsko-hercegovaki Grigorije je najmlai vladika u
episkopatu SPC, uenik uvenog Atanasija Jevtia, kojeg je nasledio
kada se Atanasije povukao iz slube. Vladika Grigorije se do sada
nije eksponirao zbog principa posluanija koji vlada u episkopatu,
strogog pravila da mlai sluaju starije.
Ovim pismom Grigorije izbija u prvi plan, pri emu treba podsetiti
da je na Saboru SPC 11. novembra upravo on bio pretendent na mesto
55
15.5.2010 17:45:53
Pismo vladike Grigorija ne doivljavam kao neki veliki skandal ili

senzaciju, ve kao dokumenat koji nam potvruje ono to smo ve
znali da se u crkvi apue i uti. Izgleda da je dolo vreme da se i u
Crkvi jasno i glasno progovori o vrlo neprijatnim stvarima.
patrijarha i zagovornik ideje da se zbog bolesti patrijarha Pavla i njegove

nemoi da vodi Crkvu izabere novi patrijarh. Vladika Grigorije je tokom
Sabora imao podrku vancrkvenih struktura, kao to je ministarstvo
vera, ali je ostao bez podrke veine unutar Crkve, to je na kraju dovelo
do molbe da patrijarh Pavle doivotno ostane na svojoj funkciji.
Bitno u ovom pismu je to to Grigorije iznosi desetak taaka o kojima

ranije nije bilo doputeno govoriti. Sluaj Pahomije, sluaj Filaret,
lustracija u Crkvi, gradnja Hrama Sv. Save... Jedino je Peanik imao
hrabrosti da govori o lustraciji u Crkvi, pa se godinama zbog toga
dizala buka na nas, govorili su kako je Crkva sveta ustanova i da je
nedoputeno tako govoriti. Pri tome je lustracija proces koji je obavljen u Rumuniji, u Rusiji i u Bugarskoj i sada je, izgleda, dolo vreme
da se obavi i kod nas. Grigorije nam u svom pismu otkriva i upliv
tajnih policijskih struktura u borbu za vlast unutar SPC.
Iz pisma se jasno vidi da je borba u episkopatu postala ljuta i bespotedna, a samo pismo istovremeno predstavlja nastavak blamae za
koji je naa crkva dobrim delom sama kriva, zato to nije uspevala da
odgovori na mnoga otvorena pitanja i jer je dozvoljavala da se njome
godinama manipulie. Prvo je Miloevi SPC koristio u politike svrhe, posle njega Kotunica u dva svoja mandata tokom kojih je voena
politika forsirane klerikalizacije, pri emu se nije vodilo rauna o tome
da e klerikalizacija naneti velike tete srpskom drutvu, ali i Crkvi.
Pismo nagovetava nastavak borbe koja e, na ljutit i dramatian
nain, dugo trajati i u emu ne vidim nita loe, jer e Crkva moda
56
15.5.2010 17:45:53
konano podvui crtu ispod svoje, ako ne daleke ono bliske, ratne
prolosti i svoje saradnje sa strukturama moi. Do sada je crkvena
mo u episkopatu bila vezana za mo u dravi; one su delovale po
principu spojenih sudova, ali sada ta veza puca.
Iako koterije unutar SPC moemo razvrstati u dve grupe, konzervativnu i liberalnu, ne smemo izgubiti iz vida da je to promenljiva stvar.
U prilog tome ide i injenica da je mitropolit Amloje decenijama
bio olienje najkonzervativnije struje, a sada u sukobu sa vladikom
Artemijem pokazuje da je odabrao liberalniju stranu. Dakle, taj se
odnos stalno menja.
Konzervativna struja u Crkvi je u prednosti i zato to je naa crkva pod
velikim uticajem Ruske pravoslavne crkve moskovkoga patrijarhata,
iji je poglavar nedavno preminuo i jue je sahranjen u Moskvi.
Crkva deli sudbinu drave, pa kako se Jugoslavija raspadala, tako se i
crkvena struktura raspadala i pucala po avovima podela. Zato smo danas svedoci vrlo dramatinih okolnosti, a poslednja je pismo vladike
Grigorija. Moda je dobro to ba pretendent na mesto patrijarha govori
javno o problemima unutar SPC. Meutim, procenjivati koja e struja
prevladati jo je rano, jer e na kraju sve zavisiti od dravnih, vojnih
i policijskih struktura, to nekome moe delovati zaudno, ali to ovo
pismo potvruje.
U ovom momentu Crkva nam je jako slaba i to u hrianskom smislu rei
podeljena je i neslona. Ovo je poraz sabornosti SPC, poraz principa
na kojem naa crkva treba da stoji i kojim bi probleme trebalo reavati
usaglaenim dogovorom. Trijumfovao je palanaki duh politikih i politikantskih podela i svrstavanja koje ne donose nita dobro ni drutvu,
ni Crkvi.
Peanik.net, 10. 12. 2008.
57
15.5.2010 17:45:53
Od prie o komunistima u Beogradu odavno ne moe da se ivi:

kada ovek ita lepo ureene sveske asopisa Dveri srpske, te debele
tomove knjiga u izdanju SPC, ima utisak da nikada komunisti, ni
1920. ni 1941, nisu bili jai. To nisu tek miljenja nekih publicista
svako ima pravo da govori ve debeli tomovi knjiga. I sve o njima,
o komunistima. Smeno je ono ime neki dokoni kaluer zabavlja
hiljade svojih slualaca u amteatru Mainskog fakulteta BU. Zbori
kaluer o tome kako treba svaku Jugoslaviju u mutnu Maricu.
Dvorana se trese, a on velia koga sve ne.
KOMUNISTI I BOGUMILI
On je u predgovoru i komentarima za uveni zbornik drevne jevrejske knjievnosti na naem jeziku Karadia i Mladia proglasio za
brau Makaveje ovog naeg nesrenog veka. Na svim evropskim
jezicima postoje prevodi ovih uvenih spisa, a predgovore i komentare pisali su najvei znalci i strunjaci. I ni kod jednog od njih ovakve
ludosti nema, kakvu ovde itamo. Znamo da nam niko nee verovati
nijednu re, pa zato predlaemo itaocu da paljivo proita ove atanasijevsko-amlohijevske pohvale Karadiu i Mladiu. Onaj ko ne
veruje, razuverie se kada bude proitao hiljade stranica kojima ove
pristalice hiromantije i crne magije zasipaju knjiare beogradske. I
njihov je zakljuak jasan: za sve su krivi komunisti. A bilo ih je po
njima i pre nae ere.
Akademici pod sedim kosama govore kako Beograd nije osloboen
oktobra 1944, jer je tada zapoela prava komunistika okupacija i
ona, evo, jo traje. Niko nije uradio neku pristojniju tipologiju antikomunizma kod nas i sve je mogue. Pa i ovaj bedasti, palanaki
beogradski antikomunizam. A u tom poslu su, uglavnom, pored
kaluera, nekadanji istaknuti lanovi davno nestale KPJ. ute
o tome komunisti, koliko ih jo ivih ima, a ute i antikomunisti iz
58
15.5.2010 17:45:54
lozofskog ubeenja, jer su izgleda shvatili da se nema kome govoriti. Moda i jedni i drugi i treba da ute etablirana je ideologija koja
je groznija i od jednog i od drugog, o kakvoj ni jedni ni drugi, izgleda, pojma imali nisu. U drugim je zemljama a posebno uspeno u
Rusiji ovaj fenomen valjano izuen. Kod nas se o tome progovori
kada se nau ljudi koji u Smederevu hoe da podignu spomenik D.
Ljotiu, ili negde drugde nekom slinom patrioti i heroju. To u
novinama potraje dan-dva i idemo dalje.
Ipak, mora se neto, u duhu naslova, rei i o nesrenim bogumilima.
Stari autokrata Nemanja je ognjem i maem unitio bogumile a
to je bio ogroman deo stanovnika njegove drave. Jedne popali i
posee, a naelniku njihovome ureza jezik u grlu, belee nai stari pisci. Sveti Sava je, naravno, prisustvovao tome, ali se iz istorije
zna da se drao boljeg naina od oevog: Treba unitavati jeres,
ali nikako jeretike. Kada se danas u Beogradu o tom Nemanjinom
inkvizitorskom inu pie, on u krugovima elite i danas nailazi na
odobravanje. Nemanja i danas ubire aplauze zbog toga nasilja, a ako
je za utehu, tako su sa ljudima koji drugaije misle postupali i na
hrianskom Zapadu. Od Provanse do Bugarske. To je ono to odobravanje to predstavlja problem. A kome sve nije bio uzor srpski
upan koji je ognjem i maem unitio neprijatelje. Kada bi kalueri
i vladike znali koji su se sve diktatori pozivali na Nemanju, brade bi
im se dobro nakostreile. No, oni nisu ni duni da znaju, njima je
dovoljno da propovedaju.
To o komunistima i bogumilima smislio je stari diplomata kraljevine Srbije Miroslav Spalajkovi. Kada je Hitler na Uskrs 1941.
bombardovao Beograd i naao kvislinge srpske da mu poslue u
tom varvarskom delu, M. Spalajkovi je bio toliko opinjen likom i
delom voe Rajha, da se ni u Berlinu nije mogao nai ovek toliko
oduevljen idejom Hitlerovog faizma. Spalajkovi je 1943. objavio
59
15.5.2010 17:45:54
Ova misao je toliko oduevila okupatore da je Spalajkovieva

pakvila objavljena u listu Srpski narod oktobra 1943, zatim u listu
Novo vreme, iste godine i istog meseca, a Nemci su se postarali da
bude objavljena i na nemakom i na srpskom jeziku u Dunavskim
novinama. Za tunu slavu ovog kvislinga danas niko nee da uje, a
svesno ili podsvesno, svi ga slede. Protestovao je protiv ove denuncijacije mitropolit Josif prvi ovek SPC, jer je patrijarh bio u zatvoru
govorio je da je to prljava rabota, da je to no u lea naoj crkvi,
ali bilo je uzalud. Jo ranije dok ga okupator nije bacio u tamnicu
protestovao je protiv Spalajkovia i njegovog okretanja Hitleru i
patrijarh Gavrilo Doi. To je sramno delo oveka govori patrijarh u
svojim zapisima o 27. martu koji pljuje na svoju prolost, koji slui
i sluie okupatoru.
pakvilu protiv SPC, denuncirao ju je kod okupatora, a naslov je bio

Crvene vladike. Tu je on jasno kazao: U svakom narodu i u svim
vremenima ima kukolja, to jest pobornika zla. Oni uvek okreu lea
Bogu. U doba Nemanjino oni su se zvali bogumili, a danas se zovu
komunisti. To su uvek isti ljudi. Njihova neumoljiva strast je stalno
ratovanje protiv Boga.
Tako je i bilo. Ima neeg kako god ga shvatili u toj sintagmi o

komunistima i bogumilima. Zaslepljeni kalueri i pisci desniarskih
glasila su, ipak, jasni: ognjem i maem treba poi na one koji se usude da misle svojom glavom. U vreme Nemanjino to su bili, zaista,
bogumili, a u vreme Hitlera komunisti jer nema dokaza da i oni
nisu ljudi i Srbi koji su ustali protiv okupatora.
Peanik.net, 12. 12. 2008.
60
15.5.2010 17:45:54
PLA KASANDRE SRPSKE

U razgovoru o sudbini Srba i Srbije (Veernje novosti, 31. 12. 08. i 1-2.
01. 09) poznatom piscu D. osiu je neto sigurno polo za rukom.
Uspeno je rezimirao svoja razmiljanja kakva pratimo godinama, koja
je on nekada zvao razistorijom. Sada je ipak odustao od te sintagme,
jer je pojmio da je ona semantiki prazna i da se neologizmi ne grade
ovako u srpskom jeziku. Ovaj se barem nije uzdigao do nivoa istoriosofskog pojma.
Ova beseda iz Novosti je anrovski istoriosofska reeksija, a ne konvencionalni razgovor za novine. Nije to najvea nevolja, jer to se dogaalo
i mnogo talentovanijim piscima, kakav je bio F. M. Dostojevski. Ali,
jedno je Dostojevski koji gradi likove i situacije za svoju teoloko-antropoloku teoremu, a drugo je Dostojevski koji bira ulogu ideologa ruske
samodravne hegemonije. Za istoriografske reeksije je potrebno vie
znanja nego to podrazumeva asno zanimanje seoskoga agronoma.
Ne, nije D. osi ni O. pengler ni N. Danilevski i sigurno je blii svom
kolegi, vrhovnom Staljinovom agronomu koji je sahranjivao genetiku
i Mendela i uradio nita nije. No jo neto je poznatom piscu polo
za rukom prikazao je ogromna stradanja naeg naroda i milionske
rtve njegove koje su dovele do demografske katastrofe. Nerazumno
bi bilo sporiti osiu plemenitu elju da nijedan Srbin vie ne gine u
uzaludnim ratovima. Da je sve to umetniki uobliio po zovu stvaralake intuicije, sve bi bilo u redu, jer u tome je ranije uspevao. Umesto
toga, pisac je izabrao ulogu legendarne i poslovine keri Prijamove
Kasandre, ijim proroanstvima niko u Grkoj verovao nije. Ko je kod
osia itao iskrenu i ljudski bolnu Simkinu ispovest u manastiru, iz
romana Koreni, ili ko zna ono umetniki uspelo prelamanje planova
ljudske i nacionalne sudbine iz romana Deobe dobro zna da osi
za to dara ima.
61
15.5.2010 17:45:54
D. osi koristi i biblijske metafore. Bilo bi mu bolje da se prisetio

drevne Rahile iz Prve knjige Mojsijeve (29.27-3) koje se sea i jevanelista Matej u 2.18, ije rei i danas u umetnikom smislu iskreno
zvue i jee: Glas u Rami u se, pla i ridanje, i jaukanje mnogo:
Rahila plae za svojom djecom, i nee se utjeiti, jer njih nema.
Ovo to D. osi ini je neto drugo, u stilu kako bi bilo da je bilo
kako bilo nije. Za pisca to pitanje nije, niti sme biti, banalno retorsko
pitanje. Niko nee povratiti milione mrtvih Srba i o tome se ne bi
smelo ovako naivno razmiljati. Razmiljati i naricati. Uzgred, iveo
je u srednjem veku jedan veliki mislilac, a zvao se Petar Damiani to
je negde vreme naeg sv. Save koji se pitao da li bog moe da uini
da ono to je bilo bude kao da nije bilo. Moe li bog da uini da
stvaranja Rima nije bilo, pitao se ovaj lozofski paradoksalista, koji
se nije bojao da javno obrazloi odgovor: ne, takvog boga nema ni u
jednoj religiji, pa nije to ni bog hrianski.
Jedno je istoriosofska reeksija, a drugo je pla i ridanje i krgutanje zubima no, takav je D. osi, konkretan. Nismo se nikada
borili za neku veliku Srbiju, kae on, ni u velikim svetskim ni u
jugoslovenskim graanskim ratovima. Ali, jesmo, izgleda, i stoga sada nariemo kao ucveljena siroad te velike Srbije. Njegov
odgovor na pitanje da li smo mogli izbei ono to je bilo je jasan:
Mogli smo da smo 1915. prihvatili Londonski pakt u kome su nam
saveznici za ustupanje Bugarskoj teritorija od leve obale Vardara
garantovali prisjedinjavanje Srbiji Bosne i Hercegovine, delova
Slavonije i jadransku obalu sa Splitom do rta Planke. Ali nije tako
bilo i tu se nita ne moe. Uostalom, tano je da na tom prostoru
ive Srbi ali oni taj prostor i danas dele sa drugima koji imaju sline
aspiracije. Jedno je jedinstvo kulturnog prostora na osnovi jezika i
pisma i etnike pripadnosti, a drugo su drave. A one se menjaju, i
to dramatino. Ono danas oko Vardara nisu Bugari, ali nisu ni Srbi
i tu ne moemo nita.
62
15.5.2010 17:45:54
Lako se vidi koja nevolja zadaje brigu D. osiu propao je jedan

projekat, a niko ne priznaje krivicu za to. Mui D. osia i Vojvodina
ne, nee Vojvodina biti nikakva posebna drava, ali da nije bilo
njene autonomije u Austrougarskoj monarhiji, ne bi bilo Dositeja i
Vuka, ni srpskog pravoslavnog baroka, ni doba prosveenosti. Sva
je prilika da pisac plae nad sobom i nema snage da ponudi nita
bolje od onoga to nudi dini vojvoda V. eelj. Mi smo do nedavno,
a bogami i drugi oko nas, vodili ratove bez neophodne racionalnosti i realnih procena u ishodima. To je tano. Ali o sebi poznati
pisac ni rei ne kae, osim to plae i narie. On je godine 1992.
u knjizi Promene dao neka objanjenja, a jedno ga predstavlja kao
neuspelog mislioca: Budua revolucija u ovoj zemlji u kojoj vladaju
komunisti, staljinisti, titovci, treba da bude: paljenje papira! Paljenje
svih knjiga, svih tekstova i novina napisanih od komunista i pod
njihovom vlau. Paljenje svih revolucionarnih tampanih tekstova
od Prvog svetskog rata pa nadalje. Nau pismenost treba poeti od
Miroslavljevog jevanelja i XII veka, poeti od azbuke i Vuka i ne trovati decu nacionalnom istorijom.
Komentar na ovu desno-proletkultovsku misao nije potreban.
Peanik.net, 06. 01. 2009.
KOVAI LANIH REI

Godinama to traje falsikatori su esnaf i bilo je reagovanja, ali
vajde nema. Ti se ljudi zovu nekako, Medi ili Arsi, i oni uporno
falsikuju kulturnu batinu. I u srednjem veku se znalo ta je plagium u odnosu na original rukopisa: kazna je bila pomenulo se, ne
povratilo se odsecanje ruke, posebno za falsikatore novca. Ovde
63
15.5.2010 17:45:54
se radi o neem lukavijem i podlijem falsikat je upalio i objavljuje se godinama. Neko je pripisao velikom upanu Stefanu Nemanji
nekakvo razmiljanje o jeziku. Ispada da je surovi autokrata bio i
lingvista, a u svemu to je sauvano u istoriji i istoriji knjievnosti,
ukljuujui i itija i hagiograje, nieg slinog nema. Jednom su to
objavili i vezali za lepu Dolinu jorgovana i princezu Anu Anujsku
koja je negde oko 1250. bila kraljica. Falsikat je ponuen upravo
tako s mirisom jorgovana. Nije iskljueno da e i drugih pakovanja
biti, zapisali smo. Ali to se tampa i Srpad ui naizust.
Falsikatori znaju dovoljno je da to bude due u opticaju i uspeh
je zagarantovan. Lepo ureena revija Matica, poslednji broj iz 2009,
koju izdaju iseljenici u Kraljevu i koja se prilae uz mnoge beogradske
novine, donosi Nemanjino navodno Zavetovanje o jeziku i pismu.
Dobrom imitacijom slova nae stare azbuke i stilizacijom teksta postignut je utisak da je pred nama tekst velikog i slavnog upana srpskog.
Falsikator je osetio da je politiki trenutak pogodan i ve u drugom
pasusu patetino kae: uvajte se, edo moje, inojezinika. Oni koji
govore drugim jezikom su zlo, a u Crkvi se kod nas i danas u tom
smislu koristi izraz inoslavni svi hriani koji nisu pravoslavci. Oni
su zlo koje preti Srbiji i koje bi je moglo unititi. Veliki lingvista, neki
lani Nemanja, upozorava sasvim precizno i politiki nedvosmisleno:
Tamo gde odzvanja naa re, gde se jo glagolja i gde se jo, kao stari
zlatnik obre naa re, znaj edo moje, da je to jo naa drava, bez
obzira ko u njoj vlada. Taj program je politika poruka, svejedno to
u tekstu nema nieg to podsea na Stefana Nemanju ono to imamo i o emu govori sv. Sava ni jednom reju ne podseaju na ovo.
Nesrene izbeglice i iseljenici se ovakvim stvarima kljukaju i ko zna
kakvih e jo pakovanja biti, ali je izvesno da se u dinoj SANU niko
nee uzbuditi zbog toga.
64
15.5.2010 17:45:55
U jednom terazijskom prolazu odavno stoji grat koji je sroio neki

duhoviti graanin, kombinujui jednu nau i jednu svima znanu italijansku re: Avanti prevaranti. Nije loe kao naslov bolji od ovoga
koji smo mi uzeli.
Peanik.net, 20. 01. 2009.
NOVA SRPSKA PALANAKA MISAO

U seriji malih uzaludnih eseja, ovaj neka bude poruka jednom palanakom misliocu odve dosadnom.
O pismu je zapravo re, koje je prvi ovek u Sinodu SPC uputio
dravnom vrhu laike Republike, o predlogu statuta Vojvodine.
Najpre su nam nametnuli lano i neuko retorsko pitanje o tome ima
li pravo SPC da se oglaava o drutvenim i dravnim problemima.
Naravno da ima i to je dosadno ponavljati. Nevolja je u tome to
se Crkva o tome godinama oglaava i to egzemplarno loe. Barem
u poslednjih dve stotine godina ni u jednoj dravi Evrope Crkva
nije reavala ustrojstvo drave. Ne, sigurno nije, barem posle 1905.
kada je odvojena od drave Brijanovim zakonom. Gospodin-drug
S. Antoni, koji sjaji u plejadi nove srpske misli, to i ne zna on
prodaje po palanci banalni organicizam koji je kao miljenje davno
zaboravljen svuda osim u Srbiji. Mui se ovaj mislilac da proita
Filozoju palanke R. Konstantinovia i ne ide mu ne moe, pa
ne moe. Kod nas u Srbiji postoji malo gruba, ali dobra re za
mae je govea glava mnogo. On meutim, proziva i poziva da
valjda kod njega studiramo socio-religijske probleme. Avaj, on i ne
zna kod koga smo i kada to obavili.
65
15.5.2010 17:45:55
Ovaj mali zapis i nije o njemu i njemu bliskima, koji su obina epizoda u vanom poglavlju o agoniji palanakog uma. Stoga najpre
jedno seanje na davne dane minulo je od onda punih trideset
godina kada se ulicama Beograda kretala neobina povorka od
stotinak svetenih lica. Dostojanstveno i u mantijama, to je onda
bilo uistinu neobino. Crkva je do tada bila svedena na prostor
izmeu porte i oltara i nije je bilo na javnoj sceni na politikoj
nikako. Ljudi iz ove impozantne povorke odneli su jedan dokumenat u Predsednitvo SFRJ i u Predsednitvo SR Srbije koji je potom
publikovan u Pravoslavlju (15. maj 1983.) i preveden na mnogo
jezika. Bilo je to i legalno i legitimno, jer su na nemirnom Kosovu
tada prilike bile grozne. Od tada do danas naa Crkva je objavila
sedam puta po sedamdeset takvih apela i memoranduma i u
svakom isto. ak i isti tekst. Kada bi se sabrali, bilo bi to nekoliko debelih knjiga u kojima se nudi reenje famoznog problema
kosovskog bez Albanaca. Uzalud. Albanci su brzo shvatili lekciju,
pa su ponudili reenje bez Srba, i tu smo gde smo. Nita Crkva
reila nije, ak ni svoj status na Kosovu, gde joj danas, kao i ranije,
ne cvetaju rue.
U vezi sa ovim Amlohijevim pismom oveka mui jedna druga
misao: ako smo onda bili slepi na jedno oko, zar sada nismo slepi na
oba? Dao bi Bog da nam se oi otvore, ali teko ide. Ovo Amlohijevo
pismo je pokuaj politike reanimacije partijica kakve su SRS, NS i
DSS, koje su upravo potonule na izborima. Mogli bismo podsetiti
da je naa Crkva u autonomiji pod Habsburkom monarhijom doivela svoje zlatno doba; imali smo reforme i doba prosveenosti sa
Dositejem i Vukom, no nema potrebe. Pisac ovih uzaludnih eseja
seje so i eka da nikne seme.
Mue se organicisti i nikako da shvate da ljudsko drutvo nije bioloki organizam. Nije muka u tome kako oni misle, ve u tome
66
15.5.2010 17:45:55
ta ine. A ine da svet palanke ostane sebi dovoljan. Palanka misli

samo sebe i to palanaki skueno i neuko. Uostalom, mi se svi na
neki nain hvalimo da je palanka specino na, srpski pojam,
da se ak ni re ne moe lako prevesti na neki evropski jezik. Nije
tano to palanako iskustvo imaju i drugi, ali je ono valorizovano
i revalorizovano upravo u procesu koji se oznaava kao miljenje,
a to je svojstvo i funkcija visokoorganizovane materije koja se zove
ljudski mozak. U evropskim jezicima postoje rei za nau re palanka, u francuskom se to kae lesprit de clocher, da se oznai sve ono
od De Mestra do Bonala i Morasa kao izraz palanake faistike
misli: ljude uurene ispod svog seoskog tornja i zvonika koji
dalje od toga ne vide. Ali najbolju re za pojam palanke imaju Rusi
u svom jeziku. Oni u sloenici i kombinaciji toka koka zrenjia
oznaavaju pod prvim delom taku gledita nekog mislioca, a pod
drugim delom bednu blatnu humicu na kojoj stoji neki stvor i s
nje iznosi svoje misli. Nekad smo, avaj, napisali i knjigu o tome.
Odosmo daleko, poinismo greh protiv jevanelja u kojem nam je
data zapovest: Non jacere margaritas ante porcos. Kako objasniti
nekom palanakom stvoru ta je sociolog, a ta je mi se izvinjavamo pak, ginekolog.
Neka palanakih mislilaca na njihovoj blatnoj humici, a pesak tee
u venom nam svima suenom peaniku. A gde je Kosovo posle
njihovog viedecenijskog reavanja, to imaju u svim jutronjim
novinama.
Peanik.net, 14. 02. 2009.
67
15.5.2010 17:45:55
Nedavno je istoriar Nikola Samardi u dnevniku Danas upotrebio

izraz kleroboljevici, i tako smo se ako smo se nekako snali s izrazom klerofaisti nali pred novim nevoljama. Istini za volju, on nije
obrazloio u emu vidi poreklo tako neega, ali je sigurno da toga
ima, i da je toga bilo, samo se kod nas ne eli o tom znati.
U svetu nije tako najvei ivi istoriar Ruske crkve D. V. Pospelovski
objavio je 1995. knjigu dokumenata o tome, koja je prevedena na vei
broj evropskih jezika. Jo je udnije da ta knjiga nije primeena kod
nas, iako je o SPC i nama pravoslavcima u njoj mnogo i vanog i novog.
Posebno onog o emu se kod nas uti, ili o emu tek strunjaci znaju.
HITLEROVI PRAVOSLAVCI
Ne zna se da li je vea zbrka oko toga u izdanjima SPC ili u laikim

publikacijama. Uzalud e neko traiti neto o tome i u Pravoslavnoj
enciklopediji koju imamo. ak nita nai nee ni o patrijarsima
kakvi su Varnava ili Gavrilo Doi.
Ovo nije rasprava o Crkvi pod Hitlerom i potrebe za tim i nema,
jer je to elaborirano u znaajnim knjigama u svetu. Hitler je imao
svoju tevtonsko-pagansku religiju, rasistiku naravno, ali sa Crkvom
nije lako izlazio na kraj kako se obino misli. Katolike je bio toliko
preplaio da je papa Pije XII utao sve vreme rata, a sve je znao o
unitavanju Jevreja. Zvanini Vatikan i danas stoji iza teze da je papa
imao razloge jer bi, da nije utao, navodno, bilo gore i za Jevreje i
za njega. To nije tano i tek danas savesni istoriari meu katolicima
i kod nas ne samo u svetu jasno govore o tom neodgovornom
utanju rimskog prvosvetenika.
Netana je i teza da su pravoslavci bili odluno protiv hitlerizma, ali
tu je potrebno istai najvaniju tezu D. V. Pospelovskog: voa Rajha
68
15.5.2010 17:45:55
se lake snaao ak i sa Ruskom pravoslavnom crkvom i njenim

odreenim strukturama nego sa SPC. Ozbiljno je radio na tome da
slomi SPC, ali nije uspeo patrijarha i prvojerarha SPC Gavrila Doia
drao je u zatvoru sve do kraja rata. Ipak, u neem je imao uspeha
i to rano, jo 1937, kada je Hitlerova propaganda shvatila da se sa
Crkvom mora drugaije postupiti. Nema potrebe navoditi Nikolajeve
pohvale Hitleru to je poznato ali se moraju navesti neki momenti
iz ivota i rada patrijarha Varnave, ije je zabune hrabro razreio
patrijarh. Doi, s kojim Hitler nije uspeo u svojim namerama, bio
je ubeeni antifaista.
Neemo navoditi ni memoare ni razna miljenja, ve emo navesti
najbitnije iz slubenog Glasnika SPC koji je to i danas.
Odustaemo ne samo od tumaenja, ve i interpretacija i posluiemo se slubenim prevodom kako ga donosi zvanini organ SPC u
dvobroju 1-2. za 1937. godinu. DNB to je zvanina agencija Hitlerova prenosi razgovor dopisnika lista Volkischer Beobachter to je
zvanino glasilo Hitlerove partije sa patrijarhom Varnavom. Mnogo
je tu laskavih rei o patrijarhu, jer ga Nemci tada vide kao oveka
ije poslanice Vlada Kraljevine ak i zabranjuje. Naravno, patrijarh
Varnava vidi glavnu opasnost u komunizmu, ali kae: Firer velikog
nemakog naroda vodi borbu koja slui na korist celom oveanstvu. Ta borba nastavlja patrijarh potie iz idealnih motiva i nema
nikakve veze sa imperijalistikim ciljevima.
U istom broju dopisnik iz Beograda za Mnchens Neueste Nachrichten
javlja i to je slubeni prevod iz zvaninog glasila SPC da patrijarh govori o dalekovidom Fireru koga je Bog poslao nemakom
narodu koji se bori protiv komunizma i internacionalnih Jevreja
koji ugroavaju Evropu. Upravo je to zabranjivala Vlada Kraljevine
i o tome su pisali Politika i Oiani je. To je razreio novi patrijarh
69
15.5.2010 17:45:55
No, to je ve poznatije, ali da je patrijarh Varnava bio u vrzinom kolu

okruen ruskom monarhistikom emigracijom, o tome se uti.
Tana je i vana jo jedna teza D. V. Pospelovskog: Hitler je naglo promenio kurs i poeo da trai svoje pravoslavce kada je J. V. Staljin 1943.
dozvolio rad Ruskoj pravoslavnoj crkvi. U tom smislu se voa Rajha
oslonio na Rusku pravoslavnu zagraninu crkvu koja je nastala u
Sremskim Karlovcima 1922. godine. Ta Crkva postoji i danas, pre dva
meseca je u njoj dolo do novog raskola, i to ozbiljnog. Ta zagranina Crkva je dala episkopa Germogena Anti Paveliu za takozvanu
Hrvatsku pravoslavnu crkvu. Nesrenog episkopa su ubili Tumanovi
partizani. Episkopi te karlovake crkve, i njenog Sinoda, pisali su
poslanice Hitleru, u kome su videli izbavitelja od Jevreja i komunista.
Gavrilo Doi, koji je okrenuo politiku SPC u smeru suprotnom od

onog koji je sledio Varnava.
Ruski crkveni istoriar nudi obilje dokumenata koji pokazuju koliko se patrijarh Varnava trudio oko te crkve ija e i sam rtva biti
nakon njega je Gavrilo Doi poveo, i to uspeno, drugu politiku
u SPC. Hitler i nacisti su priznavali samo tu zagraninu crkvu i
njen karlovaki Sinod. Tu je ukaz Adolfa Hitlera o imovini RPC u
Nemakoj koja se daje Karlovanima i tu su i razgovori slubena
beleka izmeu Hitlerovog izaslanika Hauga i Karlovana. Haug
je jasan: Nemaku dravu zanima samo jedno pravoslavna crkva
moe biti samo jedna, a to je crkva karlovakoga Sinoda.
Inae, ondanji ruski patrijarh je ne samo osudio tu crkvu ve ju
je i slubenim ukazom zabranio. Za tu crkvu bio je zaduen sam
Rozenberg, koji je poznavao problem i znao i ruski jezik ta je Hitlerova crkvena politika doivela krah nakon kraja poslednjeg svetskog
rata. Ruska crkva se obnovila sa pobedom saveznika i zadobila je
70
15.5.2010 17:45:56
pravo sluenja pod Staljinom koji je to inio, naravno, voen politikim motivima. Ranije je bila gonjena kao pod Dioklecijanom, ali je
polako zadobijala pozicije za bolje vrenje svoje misije.
Zanimljivo je i hvale vredno da se pomenuti ruski crkveni istoriar u
svom delu koristi arhivskom graom iz ruskih i srpskih arhiva posebno izdanjima iz 1939. godine koja sadre zbornike saborskih akata
karlovakog Sinoda. On tu grau bolje poznaje nego mnogi od nas.
Moskovski patrijarh Tihon, koji je imao teke probleme pod Lenjinom,
jo je maja meseca 1922. izdao specijalni dekret kojim karlovaku
crkvenu upravu i svu imovinu onu u Evropi i poratnoj Nemakoj
predaje mitropolitu Jevlogiju koji je stolovao u Parizu. Dokumentacija
je impresivna, posebno deo koji govori kako se patrijarh SPC Varnava
nije snaao u tim vremenima kada je Hitler ve otvoreno pretio Evropi
i svetu. U dokumentima se nalaze, izmeu ostalog, grozni antisemitski referati jerarhije ove neslavne zagranine ruske crkve. Tako se
u vreme najstravinijih progona Jevreja od strane karlovana krivica
za sve bacala na Katoliku crkvu Nemake koja se borila za zatitu
Jevreja od Hitlera i koja je uglavnom istupala protiv nacistikog antisemitizma. Karlovaki Sinod je video opasnost u masonima i Jevrejima
i posebno u komunizmu. Tu se i na patrijarh Varnava nije snaao.
Karlovani su proglaavali za jeretike i takve mislioce kakvi su bili
Nikolaj Berajev ili O. Sergej Bulgakov, koji se smatra osnivaem kole
pravoslavnog moderniteta. Na Zapadu, pak, posebno u Francuskoj,
oni koji su se distancirali od zagranine crkve bili su legendarni
heroji pokreta Otpora pod vostvom De Gola i komunista.
To je ta belina kojom se manipulie danas u desniarskim krugovima u Beogradu.
Ni sintagma kleroboljevici nije bez osnova D. V. Pospelovski u
knjizi objavljenoj u Moskvi i o tome prua dosta dokumenata.
71
15.5.2010 17:45:56
Bilo je pod Lenjinom jo vie raskola u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i

to i zdesna i sleva, kako se istoriar izraava. Ako su obnovljenici
poznatija epizoda i neuspeo pokuaj obnove Crkve zahvaljujui
D. V. Pospelovskom, znamo i za crkvene strukture koje su stvarane
da se u potpunosti prihvati program Komunistike partije uz slobodno delovanje Crkve. Konsekventni ateista V. I. Lenjin, naravno, ni
na to nije pristao iako su mu organizovali i liturgijsku slubu no,
i ova crkva postoji sve do danas i tu smo pred neim to tek eka
istraivaa. Posebno kod nas. Oni su ovi leviari raskolnici saraivali sa organima EKA-GPU-NKVD i to ine i danas. Danas ruskim
faistima oko Limonova ne smetaju ni Hitler ni Staljin oni su za
totalitarni sistem ma koje boje on bio. Danas se oni prepoznaju i kod
nas kao takozvani ekstremisti kakvih ima ak i meu vladikama.
Nita u istoriji posebno u istoriji Crkve ne prolazi bez ostavljenog
traga.
Danas, 20. 02. 2009
EPPUR SI MUOVE
Ustala su dobra i naotrena pera na veselog dss-sociologa S. Antonia, koji ne uspeva da razume smisao Filosoje palanke R. Konstantinovia. Neka re u odbranu ovog dss-sociologa treba da bude iskazana: elementarna pravila logikog i losofskog umovanja nalau da se
kae da u ovom sluaju subjekat ne poima da je objekat. Jer, pomenuto
delo je i o njemu. Koje e tek muke imati pomenuti mislilac i patriota
ako ga Neastivi bude sablaznio da ita Konstantinovievo delo Bie
i jezik u osam debelih tomova! Palanka misli sebe samu i to jedino i
moe ali ako bi to bilo miljenje, palanka ne bi bila palanka.
72
15.5.2010 17:45:56
Palanka je obrazac sebi i za sebe, bez obzira kako operie pojmovima

kakvi su tradicija i miljenje kao takvo. Misao u palanci nije ipak njena, ve pozajmljena i varirana toliko puta da je neprepoznatljiva kao
misao, odnosno prepoznatljiva kao ne-misao. A primera ima toliko
da bi ovaj u nizu naih uzaludnih zapisa mogao da bude traktat o toj
agoniji.
Napisao je osioni ruski spahija K. Leontjev u XIX veku da je zaostalost
slovenskog istoka najbolja odbrana od trulog zapada. Navodio je to
kao svoju misao jeromonah Justin Popovi u XX veku, a poznati
pisac D. osi je to uobliio u formulaciju da je zaostalost na poetni kapital. I tako u beskraj tee palanaka misao sve do danas. Jer
danas je pomenuti ruski spahija najprevoeniji pisac u Beogradu.
Svi se raspameuju dubinom njegove misli. Mnogo se spahija bavio
nama Srbima, a bio je i diplomata na Kritu. Jednom je u audijenciji
biem iibao kolegu iz diplomatskog kora, francuskog veleposlanika
Derea, koji se nepovoljno izrazio o pollitici ruske imperije. Tako to
ide u palanci frak i bi idu zajedno.
Daleke 1922. Isidora Sekuli je napisala da je zapad ne samo truo,
ve i mrtav, i da budunost pripada ruskoj misli. Zapad je rastao
i uspeo se na piramidu evolucije i revolucije, a onda mu je dola
dekadenca. Ruska osnovna misao, misao o Bogu, nema dekadence.
Ta misao obuhvata nas danas sve. Iz te misli, okom i duom, obuhvatamo i mi sve. Jednim potezom pera otpisani su i Spinoza i Dekart
i vekovi do danas. U Beogradu to ponavljaju iz dana u dan u desetercu, ne slutei da je R. Konstantinovi ve opisao nejunaku smrt
deseterca.
Palanka i dalje veruje sasavim ozbiljno da se Zemlja ne kree. Napisao je njen Sveti Nikolaj da se Zemlja zaista ne kree i to godine
1940. u predgovoru za famozno Kremansko proroanstvo, ali to je
73
15.5.2010 17:45:56
misao o kojoj se ne sme govoriti, jer u kalendaru SPC taj svetac

ima dva zapovedna dana crvenim slovom obeleena. U tom eseju
je svetac sa zemljom sravnio i Darvina, iako u hrianskoj crkvi
jasno stoji da je Darvin u pravu papa je rimski tu odluku svoje
akademije potpisao manu proprio. U palanci je i crkva palanaka,
i akademija dobrim delom, i sva elita. I tu se mnogo ne moe, jer
palanka ima svoje mere i merila i u njenom numerikom sistemu
nita ne znai ljudska misao, pa ni religija koja, ako je prava, nikada
nije ni nudila primitivni kreacionizam kakav na palanakom vaaru
prodaju akoni-komesari i pakvilanti-sociolozi kakvih sve vie ima.
Jedino to se moe, to je ponoviti onu re poluslepoga starca Galileja
koga su prineli na rtvu i bacili u vatru ipak se okree. Presude su
tada pisane legalistiki precizno, pa tako u zavrnom pasusu presude . Brunu stoji jasno: Kazniti dakle brata ordana blago i bez
prolivanja krvi. To je znailo na lomau. Slava Bogu da palanaki
monici to vie ne mogu.
Peanik.net, 26. 02. 2009
DIMNA ZAVESA EPISKOPA IRINEJA

Sve to oko Zakona o zabrani diskriminacije i sva buka i bes u javnosti, mora se priznati, lukavo su smiljeni. I jo lukavije podmetnuti i
laikoj i dobrom delu crkvene javnosti. Ne bojimo se rei da u tome
ima ingenioznosti zbunili su se ak i oprezniji crkveni komentatori:
danima se podmeu autentino lana pitanja o tome imaju li pravo
crkve i verske zajednice da se izjanjavaju o problemima u drutvu i
dravi imaju naravno. To je prva probna dimna zavesa, kako u borbi za vlast inae biva. Smislili su lukavo u nekom Zakonu o crkvama i
verskim zajednicama da postoje nekakve tradicionalne crkve, a da
74
15.5.2010 17:45:56
su stotine drugih negde skrajnute ili su drugog reda. Iz njih se sada

ale da su diskriminisani. Ali ove tradicionalne to vezuju maku o
rep, jer su obezbedile svoje mesto na dravnim jaslama. Tu nije kraj,
jer je navuena i druga dimna zavesa: sve crkve i verske organizacije
su javno pristale da u ovoj dravi jedna od njih a to je SPC bude
najtradicionalnija. Ba tako. I sada zbog ovog zakona SPC trpi udarce
dobrog dela javnosti, a posebno od strane nevladinih organizacija.
To, da su neke crkve tradicionalne, a neke nisu, ne postoji nigde u
svetu, niti je u nauci poznato. To ne poznaje ni Ustav Srbije. I to
ratoborni episkopi stavljaju na rep onom maku iz uzreice srpske.
Vlada se prepala, a sa njom i drava, kada im je telefonirao Episkop
baki preosveeni Irinej. Stoje zbunjeni, jer ne znaju ta e sa svojim
Ustavom, nad kojim su se zakleli dravni velikodostojnici na elu
sa ustavnim poglavarem sekularne Republike B. Tadiem. Vlada se
prepala, a crkve demonstriraju svoju politiku mo. Nije to od jue.
Ali tu sledi prava i najgua dimna zavesa, jer bitka nije okonana.
Isti je mobilni zazvonio i zbog statuta Vojvodine i ega sve ne. Vlada
je saginjala glavu, a naelnik andarmerije je u tren oka bio pod opasaem. Iza dimne zavese mitronosne glave viu da spasavaju javni
moral, jer se ne sme dozvoliti da Srbin promeni veru, a iz SPC se hvale
kako grupe poznatih Nemaca, pa i Japanaca, prelaze na pravoslavlje
i slobodno biraju da veruju po liturgijskom obrascu SPC. Kada je to
postalo providno, potegli su homoseksualce kao marginalnu grupu
koja postoji od pamtiveka u ljudskoj vrsti. To je ve trik. I to politiki
i lukav u pomenutom zakonu niko nikome ne dozvoljava da stupa
u vezu sa osobom istoga pola to se ovde uopte ne tretira. Niti je
Crkva obavezna da takvu vezu blagosilja. A da homoseksualnosti
ima i u crkvama, o tome svi dosta znamo stotine svetenih lica se
rainjava u toku godine diljem sveta. Uopte se o tome i ne radi. Iza
zavese se krije volja za mo u politici. Neki prvak DSS to i ne krije
zove se S. Samardi i jasno kae: Crkva mora biti deo sistema
75
15.5.2010 17:45:56
Zakon samo regulie da se ni prema kome, kako god bio verski ili
seksualno orijentisan, ne sme primenjivati nasilje. A u programima recimo Srpskih rasonalista i drugih bukvalno stoji da Cigane,
te Jevreje i pedere treba iskoreniti i unititi i ne samo da pie, ve
to gledamo na ulicama.
odluivanja. Doslovce tako. Iza dimne zavese skriva se protivljenje

samom duhu zakona koji sankcionie diskriminaciju i nasilje na bilo
kojoj osnovi, pa i na verskoj. A nasilja ima. U Kragujevcu su krajem
marta pravoslavci tukli pravoslavce koji se bore za drugaiji nain
sluenja da nije bilo policije, svega bi bilo.
Nee monici crkveni i partijski oligarsi sam duh evropskog zakona

oni hoe politiku mo i novac.
Ali pustimo Evropu svuda u svetu postoje zakoni protiv diskriminacije i nama je u Srbiji takav zakon zaista nasuno potreban u
momentu kada se diskriminacija obilno izliva na ulice. Zakon u
vezi s kojim se Vlada Srbije sprema da kapitulira samo ne dozvoljava diskriminaciju. Ostalo se i ne pominje. I kada se ova dimna
zavesa nekako razgrne, sve je jasno partijski velikodostojnici su
Crkvi dali toliku vlast da sada i sami ne znaju ta e. U Ustavu se
ne pominje ni jedna crkva, niti bilo koja verska organizacija. No, i
onaj ko nije itao Clausewitza zna emu slue dimne zavese, odnosno da je njihova funkcija dvostruka: ili se iza njih skrivamo kako
bismo odstupili i povukli se, ili se, pak, skrivamo spremajui se za
jo ei napad. Sve nam se ini da je u vezi sa ovim zakonom sada
re o drugom. Praviemo se da ne znamo ta je domen kanonskog
prava a to pie u Ustavu SPC a ta, pak, domen javnog dravnog
javnog prava, u vezi s im je Ustav Srbije sasvim jasan i primerno
dobar i moderan.
76
15.5.2010 17:45:56
Ove politike igrice nisu nimalo bezazlene i sada je vano da drava ne odstupi.
Ostalo se ak i iza guste dimne zavese preosveenog episkopa bakog sasvim jasno vidi: radi se o tome ija e biti imovina prekrasne
Fruke gore ija duhovna latifundija i u ijim e rukama biti
mo donoenja zakona, njihove primene ili abrogacije. To je svuda
u svetu u ingerenciji zakonodavnog tela drave. to se Crkve tie,
i po njenom Ustavu je tako samo se to skriva iza ovakvih dimnih
zavesa.
Toliko u jo jednom uzaludnom eseju u ovim Zapisima iz palanke.
Peanik.net, 14. 03. 2009.
NJEGO U HAGU, A IRINEJ U NOVOME SADU

Besedio je episkop baki preosveeni Irinej u Novom Sadu u
Matici srpskoj na naunom skupu o Njegou. I jo jednom je
uspeo da okira javnost da li i naunu, to ne znamo. U stvari, sve
je to sasvim oekivano od poznatog egzorciste: istio je grad od zlih
duhova, danima, posle predstave pozorita iz Modene. Video je tu
zle duhove, a onaj ko je predstavu gledao, video je da u njoj dobro
pobeuje zlo. Nije to sve telefonom je zvao policiju, i naelnik je
u tren oka bio pod opasaem. Tuno i runo, naravno, ali tu smo
gde smo, zbunjeni na palanakom raskru, i skoro neemo na svetlo dana. Besedio je i o Statutu Vojvodine A SPC je u vojvoanskoj
autonomiji imala crkvenu, kolsku i delom politiku autonomiju.
Imala je barok i zlatno doba svoje reforme. I raspisali se sada
brzopisci: to su rane od klinaca na telu nekakvoga pravoslavlja.
77
15.5.2010 17:45:57
Sada, pak, pria o Njegou i to u vezi sa Zakonom o zabrani diskriminacije. Bio bi, kae episkop Irinej, i Njego osuen za netoleranciju,
moda bi ga i u Hag. Ba neukusno i dozlaboga loe. Grmeo je pustinjak cetinjski protiv Dositeja, traio je zabranu njegovih dela. I da ne
bee kneza Miloa, prva sabrana dela tog pisca bila bi zabranjena. A
bio je Njego valjda olienje tolerancije i za pravo drugog i drugaijeg. Neka mu bude, ali nije tako bilo: njegoevska pesnika retorika
je naglaavala kako hoda rie na ravno Cetinje i kako emo ii
do kraja u istrebljivanju drugih. Romantiarska retorika nije disala
duhom tolerancije, ni sa koje strane muslimani su u tom nadgornjavanju odgovarali istom merom:
Njihovog, drugog nema i ne moe biti. I sve je to tako prazno da

ovek nema o ta glavu da razbije.
Vie vredi dan klanjanja jedan

No krtenja etiri godine.
Bolje kolovan svet zna odavno da razlikuje stav pisca od iskaza
njegovih junaka. Preosveeni za to ne daje ni pet para. No, nije
sva nevolja u tome. On ne zna jo neto, ono najvanije: ne bi ni
Njego danas govorio tako, snaga talenta i irina opservacije mu to
ne bi dozvolile. A i jedno i drugo je imao. Ovako kako preosveeni
ita Njegoa postupali su i oni raspomamljeni mitingai, koji su na
transparentima nosili stihove Njegoeve, hodajui za motima koje
su precizno obeleile marrutu kojom e se kretati delovi dine
JNA. Mi to znamo, ali episkop baki to nee da zna. On je opsednut tekstom Zakona o zabrani diskriminacije, koja je po reima
jednog aljivdije mila, koje god vere bila. Zna vladika Irinej tekst,
i Njegoev i ovog zakona, ali pojma nema o kontekstu: to je onaj
dublji smisao koji treba iitavati iz duha vremena, posebno vremena netrpeljivosti i mrnje. Nije vrednost dela Njegoevog u onim
78
15.5.2010 17:45:57
sloganima, jer su i drugi uzvraali isto, samo s promenjenim

predznakom. A taj predznak nije stvar stila ve izvire iz dubine
vremena zla. Onaj ko ovako ita, lou knjigu ita: ne moe se iz
Njegoa, i njegovih verskih oponenata, izvui samo to. No, episkopu bakom nije do Njegoa, on se mui sa duhom tolerancije koji
je jedina odbrana od besmisla iz kojeg die govor mrnje. Jedan
junak iz Njegoevog dela neemo mu pominjati veroispovest, koji
je projahao sa orujem i Kuranom u rukama od Bagdada i Beograda
i od Beograda do Cetinja, kae verskim intelektualcima i bogoslovima svih vera, jer se nagledao zla islamskoga i hrianskoga, ove
dirljive i zaista divne ljudske rei:
Musafa mi rad bih bio znati
za vas te ste nai knjievnici,
je l na srcu ka na jezik vama;
vjerujete l tome to zborite.
To bi valjalo u ovom sluaju, i jo tolikim drugim, utvrditi.
U sluaju episkopa bakog neemo uriti s odgovorom, a razlog je
prost: on tera prepoznatljivu partijsku politiku, i to ini egzemplarno loe. Dananjem srpskom drutvu i dravi potreban je Drugi i
Drugaiji, kao ogledalo u kojem proveravamo svoju toleranciju. A
politiko je za danas, sutra e biti drugaije. Uostalom, negde u
jevanelju imamo ovu opomenu: dosta je danu svakome zla svojega.
Barem bi vladike trebalo da gledaju preko ruba vremena trebalo bi,
ali mi imamo malo takvih.
Peanik.net, 23. 03. 2009.
79
15.5.2010 17:45:57
Napokon smo se snali odgonetnuli smo dino ime srpske publicistike: potpisuje se S. Antoni i oglaava se u novinama. On se prihvatio posla utvrivanja kulturnog obrasca u naoj kulturi i politici,
a to je uistinu vaan posao i vredan rasprave. Mi koji u vezi s tim
verujemo Slobodanu Jovanoviu a pisac ovih zapisa S. Jovanoviu
jedino to veruje znamo da je to nedovren posao. Otkrie nam se
pretvorilo u muku. Boe jedini, ega tu nema, i deluje neverovatno
i niko iv nam verovati nee, ako knjige ove ne proita. Tuguje on
nad likom i delom zlosrenog armijskog generala M. . Nedia, koji
je bio predsednik srpske vlade tokom poslednjeg svetskog rata u
Beogradu. I deca u osnovnoj koli znaju da Srbija nije imala tada ni
dravu, ni teritoriju, ni Vladu: ona je bila u izbeglitvu i meunarodno priznata. Ta vlada je pomenutog enerala oglasila izdajnikom
na redovnoj sednici predsednik je bio S. Jovanovi. Jo ranije mu
je izreena mera raalovanja nesreni general je bio jednostavno
kvisling u Srbiji koja je bila nemaka okupaciona zona. I sve tako
redom ali u knjiarama je nekoliko stotina knjiga o delima kvislinga koji su sada heroji.
MOLITVA PROTIV KULTURE
Arhiv objavljuje sve o sabranim delima i nedelima, samo to nikoga

ne zanima. No, i to je deo pomenutog kulturnog obrasca i kulture
nae. I sve to ne ide bez svetog Nikolaja, koji u zvaninom kalendaru SPC ima dva zapovedna dana crvenim slovom. Sveti Sava se
ugurao nekako u taj kalendar tek s jednim danom i to tek u vreme
balkanskih ratova. Do tada je amio van kalendara SPC. Nikolaj je
klasik novog kulturnog obrasca: on u estom tomu svojih spisa jasno
kae da je grob na program. Onim dubokim njegovim mislima o
Jevrejima neemo se vie baviti i ne treba to je primer zoolokog
antisemitizma. To je ludost, a ne misao. Tako govori sveti Nikolaj
koga porede s Jovanom Zlatoustim: otelo im se i nije loe, jer je slavni
80
15.5.2010 17:45:57
crkveni otac bio ostraeni antisemita. ta je otac i uitelj Crkve pisao

o Jevrejima, nije zgodno citirati. Deluje sumanuto i neverovatno. Na
se Nikolaj meutim proslavio svojim mislima o kulturi i istakao je
primer kulturnog obrasca koji e se mnogima uiniti neverovatnim.
No, doekao je evo svoje vreme. I nee biti nikakvo udo kae ovaj
ljotievski svetac ako Crkva propie molitvu protiv kulture kao zbira svih zala. Jer kad imamo molitvu protiv gordosti, i protiv mrnje
i divljatva i bezbotva i krivoverstva i nasilja i grabei i svakoga
bogohulstva i svakoga neovetva, zato ne bi imali molitvu protiv
kulture kao zbira svih zala? Ne samo da bi takva molitva bila potrebna i opravdana, nego mislimo da bi trebalo odrediti jedan dravni
molitveni dan u godini kada e sav narod sa svojim stareinama
moliti se Bogu i Gospodu da ga spase od kulture. Tako, doslovno
tako, i to je program koji se obavezno zavrava grobom nadajmo se
da smo daleko od groba srpske kulture.
Sreom, nije cela SPC ovo prihvatila, jer se znalo da u tome nema
misli i da je to ludost i budalatina. Nije da nemamo spremnih pravoslavnih talibana koji to hoe, ali ima u Crkvi ljudi kojima je jasno da
sveca i svetosti u tom misliocu nema ni za zdelu lea koja se u jevaneljima pominje. Ima ih mnogo koji bi sutra proklamovali Nedelju
borbe protiv kulture koja bi se svetkovala radno: ima publicista koji
javno kau da e voditi rovovsku borbu protiv slobodnog miljenja
i oseaju se za sada sigurno u tom gvozdenom antikulturnom rovu.
Mogao bi se sastaviti itav cvetnik kao neka antologija takvih
misli iz spisa takvih pisaca i mislilaca.
A ako budu oglasili Dan borbe protiv kulture, u svetkovinama neemo uestvovati, ali emo knjige njihove kupiti. Palanaka misao ima
samo jedan, svoj palanaki arin, i palanka ne misli sebe ve ivi
sebe i tako traje. A traje, jer je ona stanje duha koji se hrani publicistikom ovakve vrste i petparakom teologijom za narod i za sujeverne.
81
15.5.2010 17:45:57
Peanik.net, 04. 04. 2009.
Ucveljena politika siroad velike Srbije osuena je na palanaki

mentalitet i ne vidi kako ide vreme i ve je nestalo tako stoji u
jevaneljima da se pogleda i napred. Da se odveemo od Justina
i Nikolaja. I od svetosavlja, koje je kao re skovao i lansirao jedan
oajni Rus koji se zvao Fjodor Titov, i to u Beogradu uoi poslednjeg
svetskog rata.
DEMANTUJU SE SAMO TANE VESTI

Priu o monom ministru francuskom iz vremena revolucije, pa sve
do Napoleona I, moda smo i zaboravili, ali bi je trebalo jo jednom
proitati i uti. Beskrupulozni kardinal i ministar, legendarni Taljeran,
dobro je poznavao umee vladanja. Koga sve nije sluio i koga sve nije
izdao! On je kao sveteno lice predloio narodnoj skuptini sekularizaciju crkvenih imanja i njihovo pretvaranje u javna dobra izdao je
sve, ali sebe nikada. to se tie vlasti, tu je bio jasan. Drao je moni
kardinal i ministar u rukama sve konce i spoljne i unutranje politike.
U dravi su sve znali samo on i njegov lini sekretar. Sastanci su
odravani svakog jutra i trajali su ukupno 15 minuta, u prostoriji
bez stola i stolice sekretar je imao tri poverljiva i kratka pitanja, a
kardinalovi odgovori bili su jo krai, ali obavezujui. Lajava francuska tampa pie, rekao je jednom sekretar, da ste vi, eminencijo, doveli sedmu ljubavnicu. Ja sam, nastavio je odani sekretar,
napisao demanti i sve sam to demantovao u ime vlade, u celini i u
detaljima. Bacite to, povikao je Taljeran, to su gluposti, to se ne
demantuje. U mojim godinama ne znam ta u ni sa ovom jednom
ljubavnicom. Zapelo je kod treeg izvetaja. Opet lajava francuska
82
15.5.2010 17:45:57
i evropska tampa tvrdi da se iz ovog kabineta, eminencijo, iz naih

slubi i od narodnih para forsira obaranje reima u Evropi. Moj
Marselju, tako se nesrenik zvao, to odmah demantujte, u celini i
detaljima, i to zvanino. Ali, eminencijo, mucao je sekretar, pa i
vi i ja znamo da je to tano, mi to radimo iz ove prostorije. Shvatite
mladiu, podigao je kardinal sada ton, pametna vlada demantuje
samo tane vesti, a ne gluposti.
Pustimo Taljerana vlada u Beogradu nas mesecima raspameuje
onim siledijom Kovaeviem. ta sve vlada do sada nije saoptila i
demantovala, pa opet malo znamo ta se deava i ta e biti. Ukinuli
su oznaku dravne tajne, a ono iza te nalepnice jo je vea nepoznanica. Na siledija Kovaevi umalo nije liio ivota nekog amerikog graanina, pri tom i Jevrejina, i postao je nacionalni heroj.
Doveli su ga pod kupole parlamenta da se srpstvo dii njime. Vlada
i ministar Jeremi poeli su da mucaju kao onaj nesreni Taljeranov
sekretar, ali nita graanima nije bivalo jasno: da li se demantuje
la ili itav niz istina o kojima se govori i o kojima narod sve zna?
Vrhunac je bio pre dva dana, kada je Vlada zvanino saoptila da e
kriminalci svih srpskih zemalja i tajkuni plaati svojom imovinom
ovog bojadiju i silediju. Lepa parada: sada je laknulo i Kovaeviu
i dravi, jer kriminalci e se udruiti i solidarno raditi. Poruka je jo
lepa: svim Srbljima koji poine neko siledijsko delo, kada nekoga
olee do smrti, ima ko da pritekne u pomo. Navodno, to nee biti
drava gde e ona jadna u ovoj krizi da nae milion dolara nego
e to uraditi kriminalci i tajkuni, odvojie od svojih usta i dati heroju.
Nacionalni interes je na prvom mestu. Budimo, brao Srbi i sestre
Srpkinje, tajkuni i siledije. Svi znaju da je to glupost, jer drava e
sve ovo iz budeta morati da plaa. I tako Cvetkovieva vlada ne zna
ta da potvrdi, a ta da demantuje. Zna samo da treba dosta toga da
sakrije ko je to krio ameriki i na zakon, i ko ne treba da robija
ni ovde ni u Americi za ono za ta se svuda u svetu robija. Ostalo
83
15.5.2010 17:45:58
To je ve mnogo tu se ne bi snaao ak ni moni ministar i kardinal

Taljeran.
nije teko predvideti mi emo, graani, to platiti. Deluje lukavo,

aavo i glupo istovremeno, ali tu krije se jo mnogo toga neija se
fotelja mora sauvati i to Vlada po svemu sudei dobro zna. Pamet
se Cvetkovievoj vladi priznati ne moe, ali lukavstvo i glupost je
neponovljivo krase. Vlada u Beogradu hoe da demantuje ono to svi
znaju, ali i da sakrije to isto.
Peanik.net, 06. 04. 2009.
U TREBINJU PROLEE SREDNJEG VEKA

Nije se to dogodilo u gradiu Bezieru 1372. godine uoi prolenog
svetkovanja Blagovesti ne, to se dogaa u Trebinju uoi Blagovesti
6. aprila 2009. godine. Tako stoji na papiru presude koju je Eparhija
zahumsko-hercegovaka izrekla dvojici graana BiH u RS koji su se
ogreili o kanone i delovali protiv uenja Crkve. Presudu je potpisao
preosveeni Grigorije koji je na crkvenom sudu bio i tuilac i sudija.
Tok suenja nije poznat do detalja, ali presuda je tu i nad njom nije
lako rei neku razumnu re: odustali su komentatori a u inostranstvu niko i ne veruje da je to mogue i uistinu nikom lako nije. Sve
to imamo je zvanini tekst presude, a ostalo je za one koji se jo
mnogo emu ude pisac ovih zapisa se odavno niemu ne udi, ali
to ne znai da mu je sve ovo sasvim jasno.
Graani BiH Nikola Sekulovi i Blao Stevovi su izopteni iz Crkve
i drastino kanjeni.
84
15.5.2010 17:45:58
Oni su itamo presudu povredili ast i dostojanstvo sluitelja oltara Gospodnjeg. Oni su u svojim izjavama negirali Bogom dano episkopsko dostojanstvo Episkopu Eparhije zahumsko hercegovake.
(Re je o episkopu Grigoriju, koji je jesenas osvojio simpatije i crkvene
i laike javnosti svojom savesno pisanom promemorijom o otvorenim
i bolnim pitanjima u SPC.) Dalje ne znamo o emu se radi, kao da je
neko uutkao mladog episkopa. Graani o kojima je re kanjeni su
iskljuenjem, i to reima: Odluuju se od svih Svetih Tajni, i isti ne
mogu koristiti druge darove koji pripadaju lanu pravoslavne Crkve,
niti uopte ulaziti u svete hramove, prisustvovati Svetoj Liturgiji niti
bilo kojoj svetenoradnji: bogosluenju, hrianskom krtenju, vjenanju, sahrani i tako dalje, a lanovima Crkve je zabranjeno moliti se
sa izoptenima.
To je sve i oni koji oekuju komentar od pisca ovih redaka ovog
puta e biti razoarani.
Nekoliko, naravno, uzaludnih i nikom potrebnih pitanja emo postaviti: ako su ovi ljudi to uinili, oni mogu promeniti veru i pristupiti
drugoj crkvi, jer to se dogaa svakodnevno u svetu. Tako se crkve i
dele i to vekovima i onda se ovek pita emu ovaj sud i ova sudanija. Oni su laici i graani i imaju pravo da priznaju vladiku ili da ga
ne priznaju, pa i da ga kritikuju, to se takoe svakodnevno svuda u
svetu dogaa. U tom sluaju suda ovog besmislenog i ne bi moralo
biti, ali papir je tu i ljudi su obeleeni i prokaeni i to groznim igom.
Crkva ima svoje autonomno i od drave odvojeno zakonodavstvo
avaj! Ako su, pak, nesreni graani drave BiH neto govorili o tome
kako se vode poslovi u Eparhiji, za to su morali ponuditi dokaze,
ali pred sudom na graansko-pravnom podruju. Sem toga, oni su
graani BiH, a presuda crkvenog suda vai na celom kanonskom
podruju SPC. I tako dalje, do besmisla i beskraja.
85
15.5.2010 17:45:58
I u srednjem veku se potovalo neko naelo crkva osuuje, ali

izoptenika predaje dravnim vlastima. Presuda je oroena do pokajanja, a ako se ne pokaju kuda smo to poli i gde smo ve stigli? Ko
odluuje ta je jeres i ko su jeretici, kada i vladike SPC jedan drugom
govore to isto? Ako se neko usudi da progovori o liku i delu nekog
episkopa sa dokazima rizikuje da bude proklet i izopten. Nosie
ig srama na elu. U srednjem veku je to bilo regulisano naopako i
grozno. Onaj ko je imao u rukama latinski tekst presude izreene
ordanu Brunu, koji je bio monah, morao bi zapamtiti makar onaj
pasus u korektnom srpskom prevodu, a on glasi: Kazniti, dakle,
brata ordana blago i bez prolivanja krvi.
Ne, sigurno, u Trebinju niko nikoga nee spaljivati, ali sve ovo mirie na srednji vek. I ne na njegovu jesen, ve na neko novo srpsko
srednjevekovlje, na njegovo nenadano prolee. Uskrnja poruka ova
presude je grozna: svaki ovek mora paziti ne samo ta e rei o
vlastima, ve i o episkopima. Nedavno je potvrena presuda stoglavog sinoda Ruske crkve L. N. Tolstoju. Jeza poduzima oveka kada
ita kakvim reima Crkva kune navek prokletog i prezrenog ruskog
Judu. Groznije od onoga to su rabini izrekli B. de Spinozi. Nije lako
biti igosan i ovako obeleen, a osim toga, ekskomunikacije nisu u
tradiciji SPC. Ili su ljudska prava ala koja se poetkom aprila uje i
ljude zabavlja. Ovo nee biti to ovde je Neastivi odavno, i to lino,
odneo svaku alu.
Druge komentare ovoga puta preputamo vinijima i dostojnijima.
Peanik.net, 12. 04. 2009.
86
15.5.2010 17:45:58
NA PUTU ZA EMAUS
U vreme uskrnjih praznika, ono to se govori, to se u crkvama uje
u propovedima lieno je smisla do te mere i toliko je ispolitizovano
da smeta normalnom ljudskom uhu. U javnim glasilima i medijima
uskrnji dodaci su vapijue nepismeno ureeni. To je jo jedan razlog
da se o Uskrsu ipak progovori, da se vidi gde taj sakralni scenario sa
svojim protivrenostima i napetostima stoji u ramu onoga vremena
od pre 2000 godina.
Ako se elementarno razdvoje legende, predanja, pa i falsikati kojima
se brojne crkve vekovima bave, pria o Uskrsu i vaskrsenju je neobina sama po sebi. Fabularno gledano, ona se svodi na jedan obian
pasus u jednoj knjizi, a ak ni taj pasus nije nastao na licu mesta,
nego vek i po nakon dogaaja, pa se u njemu prelamaju nade, ali i
ljudske zablude. Ta sakralna pria ima jo jednu neobinu dimenziju nju ve 2000 godina ispisuju i dopisuju imena kakva su Tomas
Man, Miroslav Krlea, najvei umovi u slikarstvu, najvei sineasti.
Pria o Isusu i onome to se dogodilo nikada nije suvina, niti je do
kraja ispriana. Mi u toj linosti ne vidimo ono o emu govore freske
i nekakva prikazanja, nego zaista nadu za ljudsko iskupljenje.
Re iskupljenje mui ljude, a teolozi je svesno komplikuju; ona je,
meutim, ljudska dimenzija u Hristovoj propovedi, jer kada padnemo u nemoi, kada nas prikljue na aparate, eznemo za tim da
neko podeli nau muku, da nas uzme za ruku i preuzme deo nae
patnje na sebe. U tome je jedna dimenzija ove velike prie, a sam
sakralni scenario je, rekosmo, prost. Iz vremena kada se dogodilo
raspee, pogubljenje Isusovo, nemamo nikakvih dokumenata.
Najverodostojniji dokumenti su jevanelja, nastala kasnije, pa u njima ne treba oekivati nikakvu realistinu sliku i reportau. Postoje
legende, ali nauka nije nita od toga potvrdila da je legendarni
87
15.5.2010 17:45:58
Podsetiu na jedan detalj koji u crkvi neete uti: kada je Isus poeo
svoju propoved ljubavi prema drugom i drugaijem, za njim je hodala gomila, hiljade i hiljade, naravno Jevreja, on je i sam bio Jevrejin.
Rimske vlasti, pa i nomenklatura politike vlasti u Judeji, uzbudili su
se zbog te mitingake atmosfere i zato je on u vrtu uhapen i osuen
na pogubljenje, kao i stotine i stotine drugih pre njega. Ali ne zaboravite, gomila je vikala, narod se bio dogodio, Isus, kralj judejski.
izaslanik rimskog cara Imperija Pilat Pontijski slao izvetaje Senatu,

pa i imperatoru lino, o tome ta se dogaa. Izvetaji su svakako
postojali, ali mi danas njima ne raspolaemo, pa ipak, zahvaljujui
jevanelistima i gnostikim jevaneljima, otkivamo jedan lik koji u
ii sabire ovekovu dramu na zemlji od roenja do smrti.
To je izazvalo paniku neko hoe vlast. Na sasluanju kod rimskog

pravnika Pontija Pilata, Pilat mu kae mladiu, hoe da bude kralj
judejski? Setite se, Isus odgovara ni na pamet mi ne pada, moje
kraljevstvo nije od ovoga sveta, ja irim jedno drugo uenje, a to to
masa vie, to nije glas naroda. Isus u lice kae Pilatu to radi vaa
tajna sluba kojom rukovodi Levi Matej, skuplja poreza koji baca
takve klevete. Rimski pravnik je legalistiki dosledno odustao i u
izvetaju je rekao ja na ovom mladiu ne vidim de facto krivice, on
ponavlja besmislice koje mi Rimljani u robovlasnikom sistemu ne
moemo da pojmimo, da su svi ljudi jednaki, da je svaka vlast nasilje
nad ovekom, da svaka vlast korumpira, a da centralna autokratska
vlast totalno korumpira.
Njega su osudili u vanom politikom trenutku, jer u susednoj Siriji
je bila stacionirana legija, zvali su se Kobre, kojima je iz Rima izdato
nareenje da, ako neredi zahvate ire mase, upadnu u Jerusalim.
Pilat se uplaio i sam uhapsio Isusa, pa Kobre, sreom, nisu upale u
grad, jer gde oni prou tu trava ne nie.
88
15.5.2010 17:45:58
1945. godine u pesku Nag Hamadija u egipatskoj pustinji pronaena

su takozvana gnostika jevanelja, pisana pedesetak do stotinak
godina nakon dogaaja, iz kojih se nudi jedna potpuno nova slika o
Isusu, otkrie koje se smatra najveim otkriem poslednjih vekova.
Mojim skromnim trudom dobili smo na srpskom jeziku Judino i
Marijino jevanelje. Marijino, jer ona je njegova saputnica, jer je hrianstvo roeno iz moi ljubavi jednoga oveka propovednika koji
nije bio Bog, nego propovednik. On je za ljude tvrdio svi smo mi
deca Boija, nikad on za sebe nije rekao ja sam Bog, to mu je kasnije pridodato na plenarnoj sednici sabora. S druge strane, hrianstvo
je svojevremeno roeno i iz imaginacije jedne ene koja mu je bila
odana od poetka do kraja, pa i posle smrti, siromane, bosonoge
devojke koja je nekim udom bila vrlo pismena, koja ga je pratila,
koja je kasnije stigla do Rima nosei jaje. Nju u istoriji znamo pod
imenom Marija Magdalena. Isusova nauka je humana, on oveka i
enu ne razdvaja.
Najtee u ovoj prii je vaskrsenje, jer uete da je Isus pogubljen, pa
je onda ustao iz groba, proetao, obukao se i vratio se kui. To su
iste besmislice o kojima ni u istoriji, ni u jevaneljima, sinoptikim
ni kanonskim nema pomena. Vaskrsenje ima jedan drugi smisao,
to je velianstvena metafora oveka koji ivi snagom volje, koji ima
prirodno pravo da nee da umre, koji hoe da ivi. U jevaneljima o
vaskrsenju nema ni desetak rei, najdue to ima to je desetak redaka kod Luke, koji je to pisao tek kasnije, vek i po je proao od toga, ali
je zabeleio jedan momenat, jedini koji se danas falsikuje.
U tih desetak stavaka imate ovu priu pogubljen je Isus, a apostoli,
njegovi verni sledbenici, su se razbeali od straha, za njima je krenula potera rimske policije. Njih nekoliko putuju izgubljeni, jednom od
njih znamo i ime, zvao se Kleopa, a putuju u neko mestace koje se
nalazi 12 kilometara od Jerusalima, Emaus. I odjednom su osetili da
89
15.5.2010 17:45:58
Oni nude empirijski, zioloki, medicinski dokaz da se u njima

probudila nada. To je vaskrsenje, ostalo su legende dostojne freski.
Danas ne moete vaskrsenje posmatrati tako, nego ga morate gledati
u dimenziji ljudske nade. Isus propoveda civilizaciju ljubavi, to je
ono to je s take gledita rimskog pravnika u robovlasnikom sistemu bilo ludost, ali u isto vreme on ljude poziva da budu budni, da
se odupru, da misle, da svedoe. Tako ete postati ljudi, to on kae,
a ne biete bogovi.
se u njima budi nada, a bili su izgubili svaku nadu, i ini im se da je

neko sa njima. Ne tvrde izriito da su bilo koga videli, ali ne moete
to pripisati ni halucinaciji umornih ljudi koji danima nisu ni vode
pili. Postoji pred kraj jedno mudro objanjenje, oni kau to to se
u ovoj smrti dogodilo, to i nas moe stii dok no padne, jeste da
neko mora da postoji da ljudima ulije nadu da ive. Zar ne oseate,
dok smo mislili ko je ovo, ta je ovo, gorela su nam srca.
Najbolja denicija Hrista koju ja poznajem potie iz pera oveka koji

je sebe deklarativno smatrao ateistom, a imao je imaginaciju nadljudskih razmera. Pisac se zvao Miroslav Krlea i napisao je Isus je
kao pojava astralni, zvezdani ljiljan u muionici velikog inkvizitora,
i tako e on stajati pred nama i to e biti opomena. To govori ateista
Krlea.
Isus je ponudio prostu formulu ljudi moraju da stvore zajednicu
u kojoj mora da postoji duh koji e ih drati u ljudskoj iskrenosti
i veliini. Zato ga zovu utopistom, dok je za desetak istoriara
komunizma on komunista. Bio sam dete kada su nas postrojavali da
pevamo Petokraka sa pet roga, ja se borim protiv Boga, ne borim se
protiv Hrista, on je bio komunista. Ta energija nade nije potroena,
a crkve su sa Isusom i njegovim uenjem, to bi elimir ilnik rekao,
postupile po principu podeljenog boga: svaka je uzela za sebe deo i
90
15.5.2010 17:45:59
on je ostao potpuno u tami, ali njegovo svedoanstvo u svim svojim

dimenzijama je i danas aktuelno i precizno jasno.
Najvei greh je kada nacionalna i intelektualna elita odlui da lae.
On ih je nazivao farisejima, koristei onovremeni izraz za pripadnike
sekte koji su jedno govorili, a drugo radili. U tom smislu Isus je na
savremenik i u Uskrsu ne treba videti naivnu priu, treba videti lik
koji je stvarniji od stvarnog.
ovek, kae Isus, vaskrsava svakoga dana ako je budan za duh istine, u rei vaskrsava koju tvori, u delu kojem svedoi i vaskrsava ako
ne ivi samo svoj ivot, nego ivi makar malo i za drugoga, u tome
je smisao.
On je udovina pojava Hegelov izraz jer zbunjuje um. 1901. godine Lav Tolstoj, pisac Rata i mira, Ane Karenjine i romana koji se zove
Vaskrsenje, iskljuen je iz crkvene zajednice i proklet. Prokletstvo
je oglasio stoglavi Sinod Ruske pravoslavne crkve, i to prokletstvo
vai i danas, a deluje groznije od onog koje su rabini uputili Spinozi.
Tolstoj je otvoreno rekao da su liturgijske prie vraanja i lai, da je
Trojstvo nerazumljivo i da je Isusova veliina u ljudskosti njegovoj i
ni u emu drugom.
Vekovima se ponavlja pria o apostolu Judi, meutim, otkria su
pokazala da je to ista legenda, da je u pitanju bio jedan od najvernijih uenika koji su Isusa do kraja sledili i jedini razumeli u emu je
smisao njegove poruke: zato se on odluuje da strada, da ljudima d
primer postradanja za druge. Zanimljivo je da su veliki pisci vekovima
to u Judi nasluivali i znali trebalo je da se 1945. otkriju gnostika
jevanelja, pa da se vidi da je iva istina poruka Isusova; ide vreme i
ve je nestalo. Neemo se mi moliti ni na gori ovoj, ni na Frukoj, ni
u Jerusalimu, nego emo se moliti u duhu i istini. Sledei momenat
91
15.5.2010 17:45:59
Obino se misli da je Konvent za vreme Francuske revolucije odvojio

dravu i crkvu, a da je tek 1905. Brijanovim zakonom crkva odvojena
od drave. Ne, precizno u knjizi pie uenici prilaze Isusu i pokazuju mu monetu, na jednoj strani je lik imperatora, a na drugoj je vrednost, i pitaju ga ta da rade. On im jasno kae kako niste razumeli,
podajte Bogu Boije, a caru carevo, to su odvojene stvari. Crkva se,
meutim, vremenom pretvorila u drutvenu mo. Sticanjem moi i
materijalnog blagostanja crkva niti poruku Hristove misli, jer ona
poiva na tome ima mesta za sve na zemlji i za svakog od nas, za
sve koji e se roditi, ima mesta za svaiji grob, ne brinite o tome.
te poruke je jo zanimljiviji. Nebrojano puta on uenicima govori

poznajte istinu. Ne govori moju istinu, ni sadukejsku, ni farisejsku,
ni izraelsku, ni rimsku, istinu govorite i ona e vas osloboditi.
Dananji ovek, koji je zbunjen obiljem i potroakom groznicom

civilizacije, vie osea enju za tim preporodom nego moda ljudi
Isusovog doba. Po tome On na aktuelnosti apsolutno ne gubi.
Javio se mladi koji je reio da svoju smelu misao javno kae, da
je saopti bez alternative i koji je pokazao vrhunac ljudskosti da
za tu istinu i strada. To je bio Isus i taj Isus i danas hoda na elu
gladnih, bolesnih i iznemoglih. I danas taj Isus, po mom dubokom,
strogo intimnom doivljaju, kuca na vrata oveka da ga opomene
da e mera njegove slobode biti sloboda drugog, da e mera njegove
ljudskosti biti rtvovanje za drugog i da e mera njegovog uma biti
da su svi ljudi jednaki.
Da li je Isus monarhista, car, kralj i imperator kako ga prikazuje tekst
iz dananje liturgije koji je korien jo u vizantijskom politikom
ritualu? Ne, sve to nema nikakve veze sa Isusom. Ja bih rekao da je
on u pravom smislu rei, koliko god to drsko zvualo, republikanac,
92
15.5.2010 17:45:59
ovek koji gradi zajednitvo ljubavi. Na kraju krajeva, on je to expressis verbis i rekao svojim uenicima. Kada su nakon vaskrsenja hteli
dokaza ko je on deava se to u neverovatnoj sceni kod Luke on
nema lozofeme, on ne pravi retorske uvode, ve uzima hleb, lomi
ga i deli sa njima. To lomljenje hleba je simbol hrianstva rtvovati
se za druge. Jedite, kae on nema tu lozoje, nije to neki ezoterini apstraktni sistem jedite, to je telo moje i vae koje se za vas
daje, pijte, to je krv naa koju prolivamo i otii emo kao ljudi. I uvek
to inite meni u spomen. To ih je u poetku bilo dosta raspametilo,
ali to je Isus.
Na vek je ponudio uase, Drugi svetski rat, gasne komore i logore,
pa Bosnu uase koji su zadali muke i teolozima, jer gde je bio Bog,
ako ga ima? Sva svedoanstva koja imamo o njemu, od apokrifnih,
jevaneoskih, rimskih istoriara, pokazuju ga kao oveka lepog,
mladog, hrabrog. Jede i pije sa ljudima, nije se libio ni da se sa grenicima i grenicama drui, ali niko nije ostavio traga da se on ikada
nasmejao. Taj momenat je udo, to nije nimalo sluajno. Ovaj svet je
toliko u zlu da on za osmeh nije imao razloga, a i boansko i ljudsko
nosi u sebi. Na kraju, on je ljudski na krstu zavapio: Eli, Eli, lama
sabachthani Boe, Boe, zato si me ostavio.
Isus je Jevrejin, svi njegovi uenici su Jevreji, njegov jezik je hebrejski
i aramejski. Danas ete u Beogradu proitati bar 37 knjiga u kojima
se tvrdi da su Jevreji narod ubica, da su Jevreji ubili Boga. To je najogoljeniji zooloki antisemitizam koji ire Nikolaj i njegove pristalice.
Isus je disident iz judaizma, on je pokuao velianstvenu reformu
nisu samo Jevreji izabrani narod, svi su ljudi izabrani, na svima je
vama sveteniki znak poznanja da ste ljudi. Antisemitizam je sramota hrianske civilizacije, jer svega ete nai u jevanelju, ali ni govora
o nekom nacionalnom, rasnom ili etnikom odreenju. Reforma
koju je on pokuao da izvri tipina je reforma disidenta, on kae
93
15.5.2010 17:45:59
Nisu Jevreji izdali Boga, Isusa, on sebe nije smatrao Bogom, izdalo
ga je ljudsko zlo, vlast koja se dogovarala sa rimskim vlastima za odranje privilegija i moi. Isusa, na kraju, nisu pogubili Jevreji, ba ako
hoete tekstualno, nego rimska legija. Antisemitizam danas cveta na
neznanju i cveta kod onih koji Hrista nisu ni prepoznali ni naslutili,
ma kako ukraene mitre i kamilavke nosili.
jevrejskim rabinima, moramo sklopiti novi savez koji se ni po emu

nee razlikovati od onog prvog, ali e u njemu biti korigovano to da
ima osvete ne inite drugima ono to ne elite da drugi vama ine.
Iz emisije Peanik, 17. 04. 2009.
LEGENDA O KUKAVIIJEM JAJETU

To da s prolea, negde oko Blagovesti, odjekne neobini glas te inae
lepe ptice uinilo je svoje: legende se vezuju za njenu pojavu, iako
ozbiljni ornitolozi sumnjaju da ta ptica drugim pticama podmee
svoje jaje u gnezdo. U ravni metafore o kukavici, stvari stoje mnogo
jednostavnije. Kada doe njihovo vreme, a u Srbiji je danas vreme
kukavica, one hoe mesto heroja, iako su u svoje vreme bile sve
drugo nego heroji. U novijoj istoriji Srbije, kao i u brojnim zemljama
Evrope, u istoriograji su upravo kukavice doekale svoje vreme
i bave se poslom istorijskog revizionizma. Izgleda da je na neto
slino mislio i ruski ambasador u Beogradu A. Konuzin, koji se 9.
maja oglasio u naoj javnosti: Digli su glavu oni koji su nam pucali
u lea, kae ambasador, a citirane rei su stavljene u naslov.
Za sve ovo njegova ekselencija A. Konuzin zasluuje pohvalu, ali u
celoj prii ima i onoga to mu otvoreno prigovaramo. Tano je to
94
15.5.2010 17:45:59
da svuda u Evropi, a u Srbiji i Rusiji posebno, diu glavu oni koji

trae istinu o borbi protiv faizma. To je nekakva nova, do sada
neuvena istina, a zapravo to kukavica opet podmee svoje jaje i
eka da se iz njega izlegne ptiica. Od toga to naglaavamo nema
nita: izlei e se ptice izdaje, koje su zaista u vreme poslednjeg
svetskog rata pucale u lea antifaistima. Dobro je ambasador A.
Konuzin pobrojao saveznike i posvedoio o manjku pamenja koje
antifaistima dugujemo. Neke je zaboravio recimo jugoslovenske
partizane, iji doprinos nije bio mali u slamanju Hitlerove politike
kontinentalne hegemonije i totalitarne dominacije. I tu zapoinje
drugi deo prie, o emu govori i ovoj zapis.
Ako je jasno zbog ega u zemljama s manjom antifaistikom tradicijom kukavice diu glavu i gde postoje faisti nije nikako jasno zbog
ega u takvim zemljama kakve su Rusija i Jugoslavija bujaju prononsirane faistike grupe i organizacije, koje ne samo da diu glavu
nakon vie od pola veka od sloma faizma, ve otvoreno dominiraju
u javnom ivotu, javno izlau svoja programska faistika naela i
bukvalno prelaze s rei na dela. To je ambasador A. Konuzin zaboravio da objasni. U Rusiji danas javno deluju faistike partije i udruenja u okviru Ruske crkve i van nje, koje svoje namere ne kriju. Oni
bukvalno programski koriste Hitlerove slogane o Rusiji koja pripada
samo Rusima, koja mora dominirati Evropom. Oiveli su i takozvani
ideolozi ruske ideje, koji su za vreme poslednjeg svetskog rata s
Hitlerom pokuavali da istorijski inkarniraju dominaciju takve vrste.
Trezveni ruski naunici davno su objasnili da u tim neoslovenolskim idejama nema nieg vrednog, jer je to buncanje i papagajsko
ponavljanje imperijalnih ideja kojima je F. M. Dostojevski dobrano
zainio svoje, inae, umetniki vredno delo. O tome ambasador
nije govorio, a jo manje je govorio o neem sasvim konkretnom:
ako su ruski nai tako se zvanino zovu neka vrsta Putinove
partijske milicije koja provocira nerede, odakle to da i kod nas deluju
95
15.5.2010 17:45:59
nekakvi nai? Imamo dakle ruske i nae nae i rezultati se vide od

Aranelovca do Paneva, svugde u Srbiji. Tako je nekako vekovima
i bilo iz zemlje nedozrelih ideja, kako je govorio poznati srpski
knjievni kritiar Lj. Nedi, dolaze nam faistike, a ne antifaistike
ideje. U tome prednjae crkveni velikodostojnici u SPC i u krugovima
oko nje. Onaj ko poznaje ideologiju Dveri i slinih grupacija zna o
emu se radi, jer D. Ljoti nije sigurno neki veliki mislilac, a danas
ga plaena partijska pera komitetskih ideologa oglaavaju za oveka
koji je bio na pravom putu.
Mogao je a nije to uinio ambasador Rusije i o tome neto da
kae.
Istoga dana kada je on objavio ovaj apel i poloio venac na grobove
ruskih i naih boraca palih u borbi protiv faizma, u sabornoj crkvi
u Beogradu odsluen je parastos M. Nediu i D. Ljotiu. Pravo na
pomen ima svako, ali ovo je bio javni politiki in. Rekao je ambasador koju o decitu pamenja i pijeteta prema palima, ali je i sam
mnogo toga zaboravio. Moda se ambasador moe pozivati na to da
mu nije bio cilj da izlae istoriju svetskog rata, ali ostaje gorak ukus
u ustima od ovakvih zaborava. Kau da u Srbiji nema faizma i da je
besmisleno o tome govoriti i zakon donositi.
Dobro bi bilo da je tako, ali tako nije, sasvim je drugaije na ulicama
i u publicistici.
Peanik.net, 20. 05. 2009.
96
15.5.2010 17:46:00
TUNA LEGENDA O LAI FRANCUSKOJ

Sve je bilo groteskno i tuno u isti mah u toj poseti ustavnog
poglavara Republike Srbije Francuskoj pria je to o B. Tadiu na
Jelisejskim poljima. Doao je B. Tadi sa Balkana, i iz kojih sve
ne magli, posebno onih koje sve vie zastiru beogradsku politiku
scenu i nema mnogo izgleda da e se one podii. Ne, nee, one
su u mnogim glavama, pa i u glavi ustavnog nam efa sekularne
Republike Srbije. Salutirao je mladi pukovnik Republikanske garde,
sa sabljom u ruci, i pod onom trorogom kacigom napoleonovskom.
Sviraju se himne i sevaju blicevi dok B. Tadi urno hita do N.
Sarkozija da se rukuju. Nadalje je sve glupo, otuno: govorio je B.
Tadi o legendarnom prijateljstvu sve u stilu one lae francuske
koja se kretala jednom da vrati i kralja i vojsku i vladu iz Grke,
kuda ih je odvela jedna suluda, nerazumna politika, posle onog
hica u Sarajevu na Vidovdan naravno, godine 1914. Ne ironiimo
nad nadom i stradanjem jedne generacije, jer iskreno su nai dedovi pevali to o lai francuskoj i nadali se da e preiveti. Ima u tome
patetike, ali ona nije neiskrena. Deo je naeg pamenja. Predsednik
Sarkozi to zna, ali je svog milog gosta potedeo istorije: mnogo je
vode od onda proteklo ispod mosta Mirabo pod kojim protie
Sena i nae ljubavi i vremena su se menjala. To N. Sarkozi zna,
ali B. Tadiu to ne dolazi do svesti. To sa laom francuskom malo
je drugaije i traginije: kada je Miloevi svojim nasiljem zapoeo
da zavija Balkan u crno, specijalnom naredbom efa francuske
Republike, iz Tulona je isplovila krstarica Georges Clemenceau.
S njenih paluba uzleu avioni, ona je mono vojno oruje, kakvo
malo koja zemlja ima. Bila je to jo jedna laa francuska. Njena
destinacija su bile vode Jadrana. I onda, a to znamo: i Amerika i
evropske zemlje i Francuska ovde su nas bombardovale. Laa
ova pucala je po Srbima, jer se nasilje nije moglo zaustaviti. I tako,
ili tako nekako, za one koji pamte, za one koji vide da u venom
97
15.5.2010 17:46:00
Nije veseo ni drugi deo ovog zapisa, koji se tie SPC i svega u njoj i
oko nje.
I tu je sve u magli, posebno u glavama ministara i vladika, a tek u
glavi dinog ministra vera u kabinetu B. Tadia. Stigli su do ire
javnosti lmski snimci dokumenti o crnoj magiji u jo crnjoj
Crnoj Reci. Pod ornatom pravoslavnim, svetenici batinai rade svoj
posao. Osvetana lopata seva u rukama, po nesrenim bolesnicima
zavisnicima od droge. Oni imaju vidi se na lmu i posebnu
prostoriju za muenje, sa svim alatima. Bilo je tako u srednjem veku,
i na ulazu u tu prostoriju bilo je napisano: Locum torturae. Poslenici
Tome Torkvemade su to radili uasne scene batinanja zaprepastile
su javnost. I laiku i crkvenu. U Evropi neverica koje je ovo doba
u toj Srbijici koja hoe u Evropu? Hoe sa mantijama i osvetanim
lopatama i aovima. Dobar deo javnosti to bezmalo odobrava
ukljuujui i roditelje ovih bolesnih ljudi. Samo smo mi Srbi, meu
krtenim narodima, tako razumeli ono iz knjige Postanja i skovali
ono batina je iz raja izala, i batina u raj vraa. I tu smo gde smo,
i tako kako smo. Zbunio se i sveti Sinod, vlada crkvena. Kao, nisu
znali do sada da toga ima a svi smo znali i govorili smo. I onda malo
iznenaenje, nije se oekivalo: otrim reima Sinod je to osudio, i
jo zatraio je od pravosudnih organa drave da pokrenu postupak.
Nee, pa nee episkop Artemije, opire se Sinodu, ali je ipak nainio
radikalan korak smenio je upravnika i postavio novog. Tako je
osveena lopata zamenjena osveenim aovom. Nee drava smeti
nita da preduzme ko bi se usudio da ie na sveca, proao bi kao
uran iz one ljupke Vukove prie. Pisac ovih zapisa uporno stoji pred
pragom nade neto se, jednom, mora promeniti u SPC. Mora, jer
peaniku istorije curi vreme-pesak. O tome Tadi nita ne zna a

mi, ipak, znamo. I kao uzgred: na poljima Jelisejskim u Parizu bio
je vedar i lep dan, a kod nas kiovito i maglovito.
98
15.5.2010 17:46:00
u protivnom crkva e nam ostati muzej starina. Ko e te promene

zapoeti, niko iv sada ne zna. Jednom se mora nai neki episkop,
spreman i hrabar da izgovori one rei non possumus iz Djela apostolskih 4.20. koje znae: inite s nama to hoete, udarajte nas na
muke, ali mi ne moemo da utimo o onome to videsmo i usmo.
Nee to biti episkop zahumsko-hercegovaki Grigorije, ali se jednom
mora nai neko slian. Jer ovaj Grigorije jesenas jeste hrabro rekao
sve, ali su ga uutkali, i on sada pravoslavnu fatvu baca na one
koji drugaije misle. I zbog toga, ovde, pred pragom nade, neemo
da budemo pesimisti, jer u protivnom ne preostaje nam nita drugo
nego da hirotoniemo dinog ministra vera B. ijakovia, i sline koji
bi mu sasluivali. Ili da onom ranijem ministru vera M. Raduloviu
stavimo na glavu kamilavku. Verovali ili ne, ministar ijakovi ima
publikovan predlog za izmene Kaznenog zakonika Srbije sa zapreenim kaznama za jeres, a ta je to prava vera, a ta jeres, to je
ministar obrazloio. Taj sve zna.
Iz vremenske prognoze, za kraj: nije u Srbiji uvek kiovito i maglovito. Ima i vedrijih dana, a jedan takav e jednom svanuti.
Kada kada njih ne bude ovde gde su sada.
Peanik.net, 30. 05. 2009.
99
15.5.2010 17:46:00
Godinama, i to neukusno, patetino i uvek prigodno, namee nam se

istorija i stoga je tako loe znamo i doivljavamo. To nisu jubilarne
godinjice, to je neka satnica koja je potrebna politikim prvacima.
Svaka im je godina bezmalo jubilarna i obeleava se pobedama ak
i kada se radi o porazima, a to je posebna pria. I to je manje Srbije,
sve su vee i pompeznije njene pobede.
NEOBINO POMIRENJE NA EGRU
Napokon stie neki drugaiji glas s istorijskog egra, ali i on se teko

raspoznaje u buci koja se die. Sve o bregu ponad Nia i slavnom
inu Stevana Sinelia znamo: daleke 1809. srpski su ustanici ekali
Ruse proneo se glas da su ve u Bugarskoj i ovek se i ovom
prigodom pita koji put ih mi to ekamo, a oni nikako da stignu...
U rovovima izmeani i Srbi i Turci, nali su smrt groznu i ostale su
lobanje u najudnijoj graevini u Evropi, ele kuli. Bezumlje hrabrih
je reilo bitku: Sineli je pucao u barutanu i izginulo je oko 3000
Srba i blizu 6000 Turaka. I ostale su lobanje, ali to je najtunije
niko nije siguran koliko ih je turskih, a koliko srpskih. To jo nisu
prebrojali ni istoriari iz okruenja V. Kotunice. Svejedno, slavni
francuski pesnik A. de Lamartin je prolazio tuda i ostavio zapis o ljudima koji imaju ovakav spomenik, o Srbima koji su junaki izginuli.
Uzgred, niko ne zna zbog ega se samo deo ovog zapisa nalazi na
zidu ele kule.
Istoriari-savremenici dogaaja, poput L. Arsenijevia Batalake,
ostavili su nam bitna objanjenja. To su bila mutna i krvava vremena, kada su tlaili i grabili ne samo Turci, no i slavni junaci koji su
inili narodu, u svakom usmotreniju mlogobrojna zla. U tome je
uestvovao i slavni Sineli, ali sve je nestalo u eksploziji baruta, a
ele kula je i danas deo pamenja naega.
100
15.5.2010 17:46:00
I sada s egra ujemo ipak neki novi glas nije bilo neodmerene patetike, niti proglaenja pobeda, jer su tu svi bili poraeni.
Nedavno, prilikom jednog drugog takvog jubileja, srpski ministar
Velja Ili koji puca od patriotizma, nije dozvolio kolegi R. Ljajiu da
ide u Oraac i da stoji negde u senci Vodovoj. On je turin i valjda
se to ne moe dozvoliti u Srbiji. Sada je na egru uz srpskog premijera sa lanovima diplomatskog kora venac poloio i ambasador
Republike Turske naravno, i svojima i Srbima. I to je neki znak.
Makar znak koji opominje da istoriju treba ostaviti istoriarima, a
da savremenicima treba poslati poruku mira i poruku o novim vremenima. Nije turski ambasador tu poloio venac samo stradalnim
Srbima, ve i svojim precima. Vreme je i za mir i za pomirenje,
jer na jubilarnim predstavama odavno gine mnogo vie nego to je
stvarno poginulo uglavnom Batalakinu procenu jo niko osporio
nije. No, ovo pomirenje na egru imalo je i neke druge pratee
znake: bilo je dravnih simbola Srbije, zastava SFRJ sa petokrakom, zastava etnikih i podosta ajkaa sa kokardama uistinu
neobino pomirenje, ali ipak ohrabrujue. Ovom proslavom ipak
nije dominirao ratniko-patrijarhalni folklor u kojem glavnu ulogu
igra neslavni general R. Mladi. Meu prisutnima upadljiva je
bila pojava devetogodinjeg Stevana Sinelia, direktnog potomka
slavnog resavskog vojvode.
I mali su znaci dovoljni da potpale iku nade u bolje razumevanje
meu dravama i generacijama.
I to je sve eto zapisa koji nije sumoran na palanakom uvek sumornom horizontu.
Peanik.net, 03. 06. 2009.
101
15.5.2010 17:46:00
Usud neke groteske nas prati svuda pa i u Parizu ak i kada se

radi o kulturnom dogaaju prvoga reda. Sree R. Domanovi nije
imao za ivota: jedino dete, njegova erka Danica, negde je u svetu
i niko o njoj nita ne zna. Umro je mlad Nie bi rekao kome ne
uspe ivot uspe mu smrt; mnogo je kazao o nama Srbima koji i
danas, u politikom smislu, nosimo na elu onaj ig: dangu. I, udne
li rei, nema je ni kod Vuka, a to je turcizam koji oznaava onu udnu spravu kojom se vrelim gvoem igoe stoka. Uinilo se da se
velikom piscu srea nasmeila sto godina posle smrti prevedene su
na francuski jezik njegove satire i promocija je obavljena u Srpskom
kulturnom centru u Parizu na Jelisejskim poljima.
DOMANOVI PO DRUGI PUT MEU SRBIMA

NA JELISEJSKIM POLJIMA
Avaj, nije tako bilo i pria lii na davno preminulog pisca, a kako
bi drugaije i bilo.
Sto godina posle smrti stigao je R. Domanovi u Pariz trudom talentovanog prevodioca, gospoe Kristin Salub. Au fer rouge, tako je
sjajno prevedena Domanovieva Danga uz druge satire i Francuzi su
otkrili ono to i sami vole darovitog umetnika satiriara, ije delo nije
izgubilo ni sjaj umetnike metafore, ni oticu o ljudima meu kojima
jo ima mnogo onoga o emu je veliki pisac pisao. Imali su pravo ljudi iz ministarstva kulture Srbije: pomogli su objavljivanje ove knjige.
Govorilil su na promociji znani slavisti francuski kakav je Pol-Luj Toma
sa Sorbone, oni kojima se veruje, jer znaju ne samo srpski jezik ve
i kulturu srpsku posebno politiki mentalitet i istoriari poznati u
svetu. A knjigu je objavila izdavaka kua Non lieu, koja objavljuje
vrhunska dela svetske umetnike batine. Rei iz imena kue znae:
nema mesta daljem sudskom gonjenju. Dakle, oslobaajua presuda
za R. Domanovia, uz pohvale prevodiocu i komentatoru. Neobian
102
15.5.2010 17:46:01
znak! Sada Francuzi itaju onu ljupku zgodu o Marku Kraljeviu po

drugi put meu Srbima i o tunom Kosovu na kojem stoji barutina od
srpskih suza. Tako je govorio Domanovi, uz kazivanje o slepom Voi
slepoga naroda u kojem se sasvim lako prepoznaje legendarni Baja
Pai sa njegovom ljutom radikalijom. Inae, nepunih sto godina nakon
Paieve smrti Srbi su podigli spomenik Baji Paiu, i to na nekadanjem
Trgu Marksa i Engelsa. Usred grada Beograda. Ne treba se uditi, mnogi
su Domanovia itali, ali nisu svi mnogo je bilo Voa i vodova i posle
legendarnog Baje i bezmalo svi su bili slepi.
I kada je u dvorani za promocije poelo itanje odlomaka pobunili su se
Srbi u Parizu i sve se pretvorilo u mali politiki miting. Intervenisao je
direktor, ali uzaman gnevne patriote su osule paljbu na izdavaa i prevodioca i gospoa Kristin Salub je izloena uvredama silazila meu
sluaoce da objasni, no nita nije pomagalo. Kako se moe prevoditi neki
Domanovi koji rui Srbe, koji stvara lou sliku o jednom junakom
narodu, koji ima D. osia i tako dalje: rodoljupci su pomamljeno optuivali NATO i Zapad, koji su prava Stradija, a ne civilizovane zemlje. Inae,
Stradija je prevedena kao Servilia, a to je posebno razgnevilo patriote.
Uzaludni su bili pokuaji da se kae da je slavni pisac mislio na Srbiju iz
vremena poslednjih Obrenovia i, gle uda, tu su bili pomalo u pravu, jer
i dananja Srbija stoji zbunjena meu dravama i mnogo lii na onu koju
je Domanovi naslikao u svojim satirama neki nas je usud obeleio da
se u istoriji ne snalazimo. Kau da se N. Pai sretao sa Domanoviem
ak i posle objavljivanja satire Voa, kada su svi znali ko je njen junak.
Lukavi Pai je dobro znao o emu se radi i kau da je kazao piscu za
ono kako ste me prikazali, moj Rade, trebalo bi da vas strpam u aps, ali
kako ste o tome umetniki rekli, popiemo i kavu u nekoj prilici. Da li je
anegdota tano sauvala ovaj dijalog ne znamo, ali znamo da dananje
uspaljene patriote ne znaju ni ta je knjievnost, ni ta je satira oni
znaju za buku i tako su se i poneli prema Francuzima koji su doli na
promociju prevoda Domanovieve knjige u Parizu.
103
15.5.2010 17:46:01
Nee biti udno ako u Parizu posle ove promocije doe i do ozbiljnih
nereda na Jelisejskim poljima.
Peanik.net, 06. 06. 2009.
I jo jedna vest je potvrena: ista kua od istog prevodioca najavljuje

i prevod knjige M. Popovia Vidovdan i asni krst.
NAPOKON IZLAZ NA MORE

Sve balkanske prie traju dugo, a treba da proe najmanje sto godina da ih razumemo.
Mnogo puta je legendarni voa radikala i dugogodinji predsednik
srpske vlade, N. Pai, to ponavljao. Pred poslanicima Narodne
skuptine, i predstavnicima velikih sila, sveano i patetino: Za nas
je pitanje Draa pitanje izlaska na more, a to je pitanje ivota ili smrti. Daleke 1913, istina nakratko, naa je vojska ula u Dra no ni
sudbina ni velike sile nam nisu bile naklonjene; zavrilo se kako se
zavrilo, kao i mnogo toga iz kazivanja moga dede, koji je s vojskom
bio u Drau, i istorija je pola drumom, a mi umom. Ili, moda, obrnuto. Ako je za utehu, nismo mi Srbi jedina rtva lukavstva istorijskog uma. I tako, nakon sto godina, sve je krenulo prozainije. Brzo,
i sve bre zavrava se moderna saobraajnica Dra Pritina, i za
nepuna dva sata i Srbi i Albanci e stizati na obale Mediterana. Kada
se taj put bude vezao za koridore na tlu Srbije, put od Nia do mora
bie ala nekih est sati. Srbija je, napokon, izala na more ne,
nije gura, tako je: jer, po rezoluciji 1244 SB UN Kosovo je u Srbiji.
Sve zavisi od toga ko kako tu rezoluciju ita Ahtisari ju je proitao
na neki drugi nain. No, kako god nadalje bilo, i Srbi i Albanci izlaze
104
15.5.2010 17:46:01
na more, ako budu imali pameti. A opet, pamet na Balkanu nema

neku veu specinu teinu ni kod Srba ni kod Albanaca. Sada su
na probi ne samo Albanci i Srbi, ve i Evropa. ta e dalje biti, to ne
znaju ni Kotuniini mudraci iz Drvengrada, koji danonono zure
u knjige starostavne Tarabieve. Bolje je ipak gledati napred nego
ratovati jo sto godina injenice su legendarno tvrdoglave.
Nevolja je naa u neem drugom mi radije ostajemo vezani za prolost, za legendu. Mi imamo silne ustanove pa i jedno ministarstvo
koje se bave Kosovom, i stojimo u mestu. Mi se jo nismo oteli
arima i sjaju srednjega veka, a narodna pesma je prepoznatljiva u
diskursu naih politiara.
Taj drugi deo prie ispriao je R. Domanovi, a ko bi drugi, takoe
pre sto punih godina. Ko se ne sea Stradije, bila je ta pria i u
kolskoj lektiri, i onog udnog stranca koji je doao iz sveta u zemlju
slavnih predaka u Srbiju. Kao i svaki stranac hteo je da upozna sve
kljune institucije u Srbiji, posetio je sve ministre, Akademiju nauka
i Mitropolita lino. Najljupkija je scena kada radoznali stranac dolazi
na sednicu Narodne skuptine. Poslanici u visokom domu su upravo usvajali zakon o ureenju ratne ote neobine zemlje Stradije.
Radoznali stranac je pitao poslanike i ministre dobrano zauen
zbog ega donose zakon o ureenju ratne ote, jer Stradija ne izlazi
na more. Dobio je zaista udan odgovor jeste, zemlja ne izlazi na
more, ali: Naa je se zemlja, gospodine, graniila nekad sa dva mora,
a nai su narodni ideali da Stradija bude ono to je nekada bila. Mi
na tome, vidite, radimo. Po sebi se razume da radoznali stranac nije
bio zadovoljan: ne gradi se budunost gledanjem u prolost, ali u
Srbiji-Stradiji tako je bilo i pre sto godina kada je Domanovi objavio
znamenitu satiru o udnoj zemlji. Od onda do danas, lino je avo
mnogo puta odnosio alu, a istorija je ila napred.
Peanik.net, 14. 06. 2009.
105
15.5.2010 17:46:01
Raspisale se novine beogradske o De Golu i to se pretvara u tender

za srpskog De Gola.
A story o balkanskom De Golu nije nova zgoda, ona u novijoj istoriji
Srbije ima svoju zaista bizarnu istoriju: svojevremeno su kolumnistibombai i novinari ratni hukai na to postolje uzdizali i samog S.
Miloevia. Pisci i lanovi SANU su o tome ostavili traktate sreom,
danas zaboravljene. Potom su se na postolju smenjivali mnogi, od
Kotunice do ovih sada.
DE GOLU SPOMENIK OD NOVINSKOG PAPIRA
Sada se na zlatom opervaenom postolju za srpskog De Gola nazire

silueta Tome Nikolia, prvaka SNS. No, da bi pria o De Golu bila
jasnija, valjalo bi umesto uvoda kazati koju re o pravom, istorijskom
arlu De Golu: u danima katastrofe svetske, kada se voa Rajha A.
Hitler smeio novinarima pod arkadama Trijumfalne kapije u Parizu,
ovek neugasle nade u budunost Evrope iz Londona je poruivao
da je izgubljena jedna bitka ali ne i rat. I kada je uspeo 1944, ovaj
ovek sudbine je poruivao Francuzima glasajte kako hoete, ali ja
sam vam sauvao dravu, imanje i kue i neto pokustva. Potom
su Francuzi glasali i rekli mu ne, ali je drava opstala i Evropa se
gradi. Istina je, spore se politikolozi jo o tome je li De Gol bio vie
nacionalista ili rojalista. Ni jedno, ni drugo, jer njegova je deviza
jasna, u brazdi je republikanske tradicije bio je samo patriota.
ef republike ponavljao je De Gol mora istovremeno imati manje
prava negoli kralj, a vie prava negoli dananji kraljevi koji vladaju.
Izvesna gospoa Lj. Smajlovi ovako kae: Evropljani prieljkuju
srpskog De Gola koji bi, sa autoritetom i reputacijom srpskog nacionaliste, graanima saoptio grubu istinu da je Kosovo zaista otilo.
106
15.5.2010 17:46:01
Tako je to, zaista, De Gol i uinio: kazao je Francuzima da Alir nije

francuska zemlja, da je kolonijama odzvonilo.
Davno je to bilo, bili smo studenti, pamtimo hice na Malom Klamaru,
pobunu generala i OAS i ostalo De Gol je izvukao ivu glavu. Sve
to znamo, i opet muka je sa ovim srpskim kandidatima za De Gola.
Muka je u razlici izmeu patriota i pigmeja-epigona na Balkanu.
Najpre, ovi nisu izgubili jednu bitku ve seriju ratova, a jo sanjaju
rat. Njima je rat, zaista, bio bolji. Mogu konzervativni politiari da
naine obrt politika istorija zna mnogo takvih primera ali T.
Nikoli je izaao iz eeljevog injela. Stoga je teko verovati u srpskog De Gola. Ovi ovde jo ne razlikuju ta je vanije da li kakva,
ili kolika drava.
A da neko kae istinu o Kosovu i udesu Srba na Kosovu toga
junaka u vojnikim izmama, meu politiarima ovde, jo majka
rodila nije. Moda neko u Evropi i veruje da e biti srpskog De
Gola lino verujemo da e ga jednom morati biti ali za sada je ovo
samo maketa za spomenik. I to od roto-papira. Ovde se niko ne kaje
i ne suoava sa zlom devedesetih godina, i da nije suda u Hagu, sve
bi se prosto zaboravilo.
A arl De Gol je odmah iza rata nekolicinu pesnika i akademika osudio na smrt sreom, pomilovao je neke, skonali su u doivotnom
zatvoru. On je duhovnog oca nacije arla Morasa osudio na smrt
pa ga pomilovao, ali su se drugi nali pred streljakim strojem vojske
Republike. ak je i jednog kardinala Francuske oterao. Maral F.
Peten to je francuski Nedi umro je u zatvoru i danas mu niko ne
polae venac slave i muenitva. Bar ne u ime Republike.
Peanik.net, 23. 07. 2009.
107
15.5.2010 17:46:01
Nije samo SPC u politici. I polumesec je nad Srbijom zaao u gustu

senku dnevne politike, pa ipak ima neeg novog u onome to najavljuje
efendija M. Zukorli iz Sandaka: osnivanje Politikog saveta IZ na ijem
je elu. Skinute su maske i rukavice. Efendija je ponudio javnosti i jedno
objanjenje ja inim samo ono to ine Mitropolit Amlohije i kosovski vladika Artemije. Tako kae efendija Zukorli i to i podvlai. Ova
legalizacija divlje politike gradnje otvara jo neka neugodna pitanja.
LEGALIZACIJA POLITIKE DIVLJE GRADNJE
Imamo ne jednu, ve dve IZ iz Srbije, i one su ljuto zavaene, do te

mere da se i oruje potee. IZ iz Beograda nije najavila osnivanje
ovakvog politikog tela, ali da je i ona u politici, to ni za koga odavno tajna nije. Sve crkve i verske organizacije imaju kodekse vere i
svoje statute i ni u jednom ne pie da su politike organizacije.
Nije problem u tome to se ljudi iz crkava izjanjavaju i o politikim
pitanjima; nevolja je u tome to oni to rade egzemplarno loe. Ono
to muslimanima predlae efendija Zukorli za muslimane vernike
dobro nije, kao to je za Srbe na Kosovu veoma loa politika koju im
namee vladika Artemije.
Jo jedna je nevolja tu govori se da su ugroena verska prava muslimana u Srbiji. Jesu, ali su ugroena upravo politikim svrstavanjima
verskih voa. Ko je sve kumovao podeli IZ iz Beograda, nije ba
nepoznato. Jer i ministarstvo vera vodi lou politiku njegov Zakon
o crkvama i verskim organizacijama je klju koji ne otvara ni jednu
bravu. A verske voe se politiki rvu. A zna se ni onaj najvei i najlepi ilim u damiji nije dovoljan za dvojicu imama. Politika postaje
zla sudbina vernika.
Peanik, 09. 08. 2009.
Republika, 460-461, 1-30. septembar 2009.
108
15.5.2010 17:46:01
SRBLJI SVI I SVUDA EKAJU RUSE

Stie krajem oktobra ef ruske drave D. A. Medvedev to nije ba ala a
u palanakim novinama u Beogradu vavilonska pometnja. Za neke stvari
treba imati razumevanja. Ve dvesta godina Rusi dolaze, ali i Karaore
i Tito su znali da oni lako dou, a teko odlaze. A ono to donesu lii na
darove Danajaca. Pometnja je i u Rusiji, jer tamo nisu sigurni da li je D.
A. Medvedev prvi ovek Rusije. Ni sam D. A. Medvedev nije siguran da
li je ef drave, ili prvi posle V. V. Putina. Ali nije uljudno meati se u
unutranje ruske probleme naa muka nam je dovoljna. Kao to pie u
jevanelju: Dosta je danu svakome zla svojega.
Kod komentatora suza suzu stie. Jedni plau od radosti, eto nam
zlatnog kozakog kopita, koje vekovima ekamo. Drugi su u panici,
ulazimo, vele, u rusku zonu uticaja i kuku nama. I. Dai kae da
je to dobro, jer setili smo se svoje antifaistike tradicije, a njemu
uzvraa gnevno jedan nije S. Antoni da je to nastavak okupacije od 20. oktobra 1944, kada je Srbija u crno zavijena, jer je tada
poraena srpska vojska. Koja i kakva, to niko iv ne zna, jer je tada
postojala jedna Jugoslovenska armija i ona je bila na strani saveznika
zapadnih demokratija i velike Rusije. Tom priom o ruskoj okupaciji godinama nam ve lobanju bue akademici iz SANU. No, pustimo
to, veliki Gost se ozbiljno sprema, a ni domainima lako nije. Ve
se glancaju uniforme generala i admirala jo mi toga imamo a
vladike spremaju epitrahilje i mesta u Trebniku koja valja proitati.
Doi e gost, migovi poasni presretai e parati nebo, orie se i
Boe pravde i Mnogaja leta.
Tako i prilii. Srblji, pak, sva tri verska zakona nikako da se dogovore je li to dobro ili nije. O Medvedevu ne znaju mnogo, kao ni Rusi,
ali o V. V. Putinu znaju dosta toga. Znaju da je ojaao Rusiju, da
je ona pod njim stala na noge i da je sa njim jasno da su granice
109
15.5.2010 17:46:02
Rusije tamo gde mi to jutros hoemo, i da V. V. Putin javno, redovno, nedeljom i praznikom celiva svetu Desnicu patrijarha vascele
Rusije, u Kremlju, pod ikonom dravne Trojeruice kako se ikona
zove. Nevolja je u tome to ima i Srbalja koji o V. V. Putinu znaju i
drugo desetine novinara je dobilo metak u grudi, a da niko osuen
nije, progone se voe opozicije, njih divljaki tuku. Nad svima bdiju
Nai, neka vrsta partijske milicije, kakve je bilo i u vreme cara
Ivana Groznog taj nam je roak, ena mu je bila Srpkinja. A ti
Nai Putinovi imaju i srpske Nae dirljiv je bio susret Peanika
sa njima u Aranelovcu.
Iako je potovani D. A. Medvedev ba onizak ovek, on je ipak visoki
Gost. Pred gostom se moramo pokazati, ali siroti komentatori ne
znaju ta da nam porue: hoe li to biti dan pobede nad faizmom
ili dan okupacije? Valjda emo se do njegovog dolaska dogovoriti o
svrsi i smislu ove posete jednom e i Srblji nai svoju duu.
Peanik.net, 11. 08. 2009.
U KINI IVE KINEZI

Uskoro emo, ako je verovati dravnom nam poglavaru B. Tadiu,
imati vie mostova i Beogradu e zavideti, nije iskljueno, i
Budimpeta i Pariz. Sa sremske strane, preko bedema beogradskih
ispod kojih jo stoje romske atrlje do banatske ravnice stizae
se za nekih desetak minuta. Reklo bi se, budunost je ve poela dini gradonaelnik Beograda bezmalo dva puta dnevno nas
uverava u to. Svi zvaninici hitaju da nas uvere u jo neto: bie
Kina najvaniji stub nae spoljne politike. Tu sa tim stubovima i
mostovima kineskim neto zapinje.
110
15.5.2010 17:46:02
Imali smo mnogo tih stubova i mostova u spoljnoj politici i ilo je

barem poslednjih dvadeset godina traljavo. Ko nas nije sve oslobaao, naroito braa naa jednoverna Rusi, i uz koga se sve godinama ne navaskrsavasmo, i isto je tu smo gde smo, i sa Kosovom i
bez Kosova. Sada e, kau, Kinezi da zalegnu za Kosovo, kao to su
to inili godinama za svoj Tajvan, i blago nama. Mi koji smo dugo
iveli pamtimo kako je Kina decenijama redovno slala dvesta trideset i drugo i poslednje upozorenje secesionistima Tajvana da se
uzmu u pamet.
I Tajvan je danas tamo gde je i bio zvali smo ga Formoza i nita se
ne menja. Istorija se moe zamiljati svakojako, ali se teko menja.
Realnost je meu svim injenicama sigurno najtvrdoglavija.
A sada jedno podseanje. Primao je predsednik Republike general De
Gol u Jelisejskoj palati upravo imenovanog ambasadora Francuske u
Pekingu. Rutinska ceremonija, ambasador prima iz ruku efa drave
akreditivna pisma to se u naem starom jeziku zvalo verodajnice. Tom prilikom to ambasador sam kazuje diplomata se pred
De Golom ba raspriao ta e sve uraditi. Izvui e svaku vajdu za
Francusku, nametnue Kinezima model francuskog naina ivota i
interesi e mu biti da u Pekingu krene ba kako Francuzi to hoe.
Dirnut sam, ekselencijo, i vaim znanjem i vaim patriotizmom to
ambasador opisuje ali vas molim da na polasku imate na umu i
neto to niste znali: Ne smeite s uma da u Kini ive Kinezi. Dugo
se ambasador muio da odgonetne sibilski smisao ove proste fraze.
Ipak mu je postalo jasno: nee biti, i ne moe biti da u Kini bude
ba kako mi to hoemo, oni imaju svoje interese, svoje raune i nisu
manje patriote od nas Francuza.
Umesto naravouenija samo nekoliko napomena za politiare u Srbiji. Ne, nee se Kina ba pretrgnuti oko Kosova, a nisu se pretrgla
111
15.5.2010 17:46:02
Peanik.net, 24. 08. 2009.
ni braa Rusi. Tajvan je tamo gde je bio i pre vie od pola veka.
Godinama smo pokuavali da kaemo nekome da na Kosovu ive
Albanci. Niko iv to nije hteo da uje, ne, tako govore izdajnici
i neki rasrbljeni Srbi. Ne i ne, Kosovo je samo srpsko i navek e
biti srpsko. A kada su to Albanci preveli i rekli da je Kosovo samo
albansko, niko ne zna ni ta da kae ni ta da ini.
PRILIKA JE ELAVA
Doputovali smo na kraj leta, zbunjeni. Prestale su uene rasprave o
krahu Jugoslavije i istoriare je to zamorilo i ostala nam je neka
drava-nedonoe. Kao da smo svi nedovreni i kao da je sve nedovreno. To je pravo stanje. Malo kome pada na pamet da se stvari mogu
i urediti, jer prilika svaka nije bez nade. I u dravi i u crkvi je isto.
Iz dana u dan sve je vie stubova i mostova spoljne politike, a nju
nemamo pa nemamo. I nesvrstani smo ne zna se u odnosu na koga
i svrstani, naravno uz Rusiju. I eto, kada visoki gost Medvedev
nije ba visok, ali ga tako moramo titulisati bude sleteo u Beograd,
mnogo toga nee biti jasno. Ne samo nama, nego ni Medvedevu.
Deca bi rekla ba je frka u Beogradu. Nee biti, stoga, uljudno da B.
Tadi optereuje Gosta tim Kosovom. Ima ruski veliki Brat nekoliko
kosova u kui i podosta oko kue. Niko ne zna ta nosi dan, a ta
no kako je krenulo iz majice Rusije, moe se desiti da izvanredni
opunomoeni ambasador Rusije ponudi verodajnice nekom tamo
u toj dravi kosovskoj ne dao Bog, grozno je i pomisliti! Prilike se
menjaju, i svaka je udljiva i obavezno elava. I u crkvi je isto. Dala
Republika 120 miliona nije greka ove godine za SPC na Kosovu,
i ne ide pa ne ide. Odredio je episkop rako-prizrenski Artemije sebi
112
15.5.2010 17:46:02
platu od 144.000 dinara. Njegovi svetenici nisu otili ba daleko idu

i do 30.000. Uz naplatu za obrede, dobijaju jo po 200-300 evra od
drave Srbije lino. Ne ide posao, reenje za sada nudi jedino prvak
DSS-a V. Kotunica. Vlada belim engenom priznaje nezavisnost
Kosova grmi dr Kotunica i pere ruke od Srba sa Kosova. Naao je
on reenje i za one muke sa strujom: iskljuiti struju celoj pokrajini.
ta da se kae od popa i beseda. A za Srbe na Kosovu ne mare
ni Srbi ni Albanci. Igumanija Visokih Deana kae: O nama ionako
niko ne vodi rauna.
Leto je na izmaku, na obroncima ima i prvih pramenova jesenje
magle. Iako su mnoge prilike proputene, svako je vreme prilika
da se nae reenje za ovu muku nau. I nema vremena bez prilike koja se prua, samo malo ko to hoe. I tu se vraamo na rei
u naslovu, na davnanju muku prevodilaku. Od davnih deakih
dana to me prati, i nije lako. Ima kod Stendala jedna udna re u
pripovetkama i romanima, koja me je opsedala. Kae veliki pisac,
kao uzgred, prilika je elava. Je li to neka ljudska silueta? Nije. I
koliko god puta se vraali Stendalu, nije sigurno kako to prevesti.
Mue se Rusi, Italijani, i ko sve ne. Ne pomae tu ni Roberov renik.
Tek smo kasnije razabrali da tako neto postoji kod starog Rablea.
No, ne ide ni to. I gle uda, imamo odlino, sasvim tano objanjenje
kod generala De Gola. On je svoje ministre u kabinetu ba voleo da
mutra citatima iz klasika. Na mukama oko francuskog kosova, u
vreme dramatinih zbivanja oko nezavisnosti Alira, general je to
sjajno proitao kod svog omiljenog pisca Stendala. A smisao je ovaj:
prilika koja se u kljunim istorijskim momentima prua politiarima
udljiva je ba kao boginja Klio. Prilika je uvek elava i pravi politiar
se poznaje po tome to ume da je shvati i da je zgrabi, makar za
ono malo kose na temenu. Veliki starac iz jelisejskog dvorca ne samo
da je dobro poznavao Stendala, nego je zgrabio elavu priliku i doneo mir i napredak Francuskoj. Mi ba nemamo takvog politiara, a
113
15.5.2010 17:46:02
Kod nas je to malo drugaije. Nama se prilike lako pruaju, a jo lake

nam izmiu iz ruku. Umesto da ih zgrabimo, mi gradimo stubove i
mostove, ali nezavrene. Ko zna, moda e dolazak ruskog gosta biti
prilika da se bolje odredimo, jer on je iskoristio priliku i ono to se
otcepilo od Gruzije uz njegovu vojnu pomo priznao je kao dravu.
prilika je bilo mnogo. Lepa metafora Stendalova je pouna, jer on je

kao Napoleonov tabni ocir gledao kako se Carstvo smanjuje, kako
je ratna srea udljiva i uvek elava.
Leto je na izmaku, a nama prilika za prilikom klizi iz ruku. Ministri

i vladike su to reili svojim platama, a pred zdanjem vlade radnici
trae minimum zaraenog. Jo je vie onih koji e se spaliti da bi
dobili i nezaraeno. Svako eka neku priliku da zgrabi neto od drave koja je sve manja i sve nemonija, a iz Srbije, sudei po zvaninim
vestima, vesti nema. Jer, Srbija je zemlja bez novih vesti.
Peanik.net, 15. 09. 2009.
SUMPORNA KIA NAD BEOGRADOM

Ima neeg sumornog u beogradskoj politikoj palanci i ovako
podjesen, dok jo sunca ima. Doli Srbi sa Kosova na crkvenonarodni sabor, i to usred Beograda, u dvoranu KNU. I usvojili su
Rezoluciju, od rei do rei sroenu iz sabranih dela dr V. Kotunice.
Ozbiljan je to dokumenat, barem se njima tako ini: za sve je kriv B.
Tadi, jer nije delovao po svim strateko-taktikim pravcima u odbrani Kosova. Da ovek poali tog Tadia, nemonog i slabanog prosto
Boris Nejaki u Novom dvoru nasred Beograda. Morao bi neko i nad
njim da se saali no, dogaaj nije u tome. Objavili su u toj rezoluciji
114
15.5.2010 17:46:02
da svetenstvo i monatvo na elu sa episkopom Artemijem nisu

prisustvovali skupu zbog zabrane mitropolita Amlohija. Kada je
ta zabrana publikovana, to niko ne zna ali bie da je tako kada Srbi
kau. Nema toga to u ovoj sumornoj palanci nije mogue. Sukob
izmeu episkopa kosovsko-metohijskog i Sinoda SPC nije nov, iako
jo nikoga nismo ubedili da se i na toj relaciji neto menja. Ili da
se moe promeniti. Neto drugo u ovoj rezoluciji je ipak vanije:
odluili su Srbi, svi i svuda, i saborno, da te svoje zahteve urue
Dmitriju Medvedevu, kada uoi 20. oktobra bude prispeo u Beograd.
I kada kremaljski velmoa to bude proitao, bie sve reeno, veruju
oni ako ne pre, ono o Uskrsu idue godine eto nas u Prizrenu, na
legendarnoj reci Sitnici. Tako pie u rezoluciji, pa neka B.Tadi bere
kou na iljak. A gospodaru Rusije je dosta svih tih kosova, teko
da e on tu rezoluciju i proitati.
Prestravio se ponosni slobodarski Beograd od neeg drugog od
neke parade ponosa. ak su i sportske vesti o pobedama naim svedene na prvih dvadesetak minuta na dravnom TV dnevniku. Sve
se trese oko ove parade i svi su na nogama. Okupie se nekoliko
stotina ljudi i ena, ija su seksualna opredeljenja drugaija, i to e
slomiti krila Srbiji. Smeno i tuno. Taj fenomen homoseksualizma
prati ljudsku vrstu otkad je ima, sree se u svim sferama drutva. U
Crkvi najvie ga ima. I papa rimski bezmalo svakog dana potpisuje
silne ukaze o katigovanju svetenika zbog pedolije, recimo i tu
smo gde smo, nita se ne menja. U toj prii beogradskoj, ponovo je
junak dana ko bi drugi bio mitropolit Amlohije. Zna on o emu
se tu radi, ali je onaj starozavetni mit o Sodomi i Gomori rastegao
i nategao tako da i tetiva puca: on ne zove otvoreno na nasilje, ali,
kako pria ovu priu, drevnu biblijsku metaforu, sve je mogue. Jer
i njegovi su na ulici, ekaju mig. Marginalizovane grupe strepe, niko
da ih zatiti, i one imaju neka prava. Svi znaju o emu se radi zna
i mitropolit Amlohije i svi igraju svoje politike igrice. Kako su
115
15.5.2010 17:46:03
se naotrili oni iz Obraza ili iz 1389 ni najgore nije iskljueno,

no, nadajmo se da do nasilja doi nee. Svi se kunu da ga biti nee,
ali simpatini neki mladi, skoro deak, iz Obraza kae: Svi znaju
ta e biti. Izgleda da je tako. Zna mitropolit da mu je pria bajata,
da ona pripada starozavetnoj biblijskoj tradiciji, iako se i u Novom
zavetu pominje sodomija. No on mirno najavljuje kaznu boju, ba
onako kako se to pominje u drevnom mitu Bog e spaliti Beograd i
Srbiju zbog nekoliko stotina tih ljudi i ena. Ovo i ekaju oni drugi,
s druge strane ulice, da dobiju boje pokrie za svoje nasilje, koje
i ne kriju. Oni ga ak najavljuju. Sve je mogue, ali ima neeg to
se sada mora uiniti. Mora se dati pravo svima, pa i obespravljenim
marginalizovanim grupama.
I jedna utena prognoza vremena za nedelju sve e to proi, a sumporna kia na Beograd pasti nee.
Peanik.net, 18. 09. 2009.
RUENJE ISUSA
Mnogo nam se toga ve dogodilo: pred skiptrom Amlohijevim
uzmakli su i drava, i dobar deo javnosti. Pognuo je glavu i ustavni
poglavar Republike B. Tadi. A nije ni vano to parade nije bilo, jer
su uzmakli, nadajmo se, barem malo i bojovnici desniarskih grupa.
No i dalje nam i tampa i radio bue lobanju tom paradom i slinim
zgodama.
A iza toga, i to poodavno, stoji neto mnogo ozbiljnije, to nas tek
eka. I upravo o tome malo je kome i stalo da ozbiljnije porazgovara. Makar poneto bi se tu moralo pomenuti: kakvi navijai, kakvi
116
15.5.2010 17:46:03
bakrai, to to oni govore i ine godinama u Beogradu i vano je i

ozbiljno. Jer to su deca gubitnika iz poslednjih ratova, ili potomci onih koji se otvoreno i bogami hrabro ne mire sa rezultatima
Drugog svetskog rata. U lepo ureenim i skupoceno opremljenim
sveskama njihovih glasila, sve to lepo pie: Dveri srpske broj 30,
2/2006 posveuje broj doktoru Marku Markoviu. To je pisac
brojnih knjiga koga predstavljaju kao prvo pero srpske emigracije, koje je i danas bard srpske politike publicistike. Ovi baroknoraskoni epiteti nisu tek tako dati uz ime ovog mislioca on je
intelektualna ikona. Neobian je ivotni put ovog oveka koji je
u Parizu stekao pristojno obrazovanje: on je krajem 1944. godine
izabrao svoj put. Neumorno, u poodmaklim godinama, stao je
kada se Drugi svetski rat ve bio zavrio na elo Versko-ideoloke
komisije vojske pokojnog pukovnika Drae Mihajlovia. Stojao je
u stroju Artiljerijskog diviziona Srpskog dobrovoljakog korpusa u
Istri, ekajui zajedno sa Ljotiem i Nikolajem da se otvori nekakav novi front za borbu protiv saveznika koji su ve bili porazili
Hitlera. ekali su i pomo ruskog generala Andreja Vlasova, ali
sve je odneo vihor istorije. I nakon svega, ispio je ovaj ovek gorku
au emigrantskog ivota, i sada u Beogradu za njim hoda gomila mladog sveta iz Obraza, Dveri srpskih i slinih druina.
Svega se doktor Markovi sea precizno i o svemu sudi mirno, i
to nudi kao program. Ne, ovo nije osvrt na delo ovog mislioca, no
tek napomene i poneki citat. Nije mislilac zaboravio da objasni
mladim Beograanima ni krvavi kragujevaki oktobar ni streljane
ake i profesore, kao ni lik i delo Ljotievog komadanta Marisava
Petrovia. To je bila njegova odgovornost kae doktor Markovi
danas i ja ne znam ta bi svako od nas na njegovom mestu uradio, a njegova krivica je samo u tome to je 200 srpskih talaca
zamenio sa 200 Cigana. I to je to. I sve je to mnogo ozbiljnije kada
izae danas i ovde na ulice beogradske.
117
15.5.2010 17:46:03
Ne, nisu to nikakve grupe i grupice, to su pravi programi koje

su pisali ljudi sa ogromnim politikim iskustvom koje nije ala.
Taj se program danas realizuje na ulicama. Objavljen je, recimo
14.04.2004 Program rasonalista Srbije, to je pravi koncizno i
precizno dat program. Nema drave srpske izvan nae bele rase
i u toj dravi svi Jevreji, Cigani, iptari, Turci balije i ostali obojeni stranci, ne mogu se smatrati lanovima bele nacije. Da, to
je program i neemo dalje navoditi sve take. Izgleda da to malo
koga uopte zanima. Tu je i eugenika za odbranu rase, a lan 59.
doslovno denie ulogu Crkve: Poto se Srpska crkva do sada nije
ogreila o Srpski narod, ona mora biti pod posebnom panjom
crkva mora biti odvojena od drave, ali naa drava ne moe biti
odvojena od crkve: u buduoj rasnoj srpskoj dravi, crkva i drava
e postati jedno.
I to je sve, ili nije ba sve, jer i od ovoga nas ve boli glava. I svi ti
mladi bojovnici koji mariraju pod ripidama s ikonom Nikolajevom,
i sve ono o emu grmi neki kaluer, dokon i zbunjen jo mu na
grudima stoji vladianska panagija mnogo je ozbiljnije od navijaa i nekakvih grupica. Potpisali su ovaj kaluer, u ime SPC, i doktor
Markovi nekoliko dokumenata sa slinim sadrajem i programom,
pa ak i nekakvo pismo Haralampiju u kojem se o Dositeju govore
besmislice i budalatine, kakvih u istoriji jezika srpskog bilo nije.
Na ulicama beogradskim su aveti prolosti. To su crne stotine pod
barjacima Dveri, Obraza i Nacionalnog stroja, koje sve ovo ushieno sluaju u dvorani Mainskog fakulteta BU. Sve se uskomealo i
pomealo, i u glavama i na ulici. I ta se sve ne nudi na ovoj seansi
mrakobesija, to je teko poverovati! Danima nam mediji bue lobanje, i ta se lobotomija sprovodi po planu i programu. Ne kopaju po
arhivama istoriari, a ovi to kopaju i otkrivaju grobove, ne ine to
zarad istine o rtvama svih strana u ratu. Cilj je drugi i jasan: treba
legitimizovati jednu ve etabliranu ideologiju. A moti su pride. Jer
118
15.5.2010 17:46:03
kada ih svi budu poneli, obeleiemo jo jednu marrutu novog

nacionalnog sunovrata jednog nam je malo bilo. Bog zna jedini
o emu se tu radi, jer novine sipaju otrov, mrnju i strah. A bojovnici premlauju nedune strance, iji preci nisu bili ni u etnicima
ni u partizanima. Te radio je Nikola Kalabi za OZNU, te nije, ali
neto drugo raspameuje: sada OZNA a to je sada BIA radi za
Kalabieve etnike i one poraene, a do istine o rtvama na svim
stranama nikom stalo nije. To se zove pomirenje. I sve se to skriva
ispod skuta crkvenog, a SPC stoji zbunjena i kao da nema ta da
kae. Rui se lik Isusov, baca se u senku njegova poruka svetu i
oveku, rui se svetla tradicija antifaizma koje je u SPC bilo, rue
se lik i delo blaene uspomene patrijarha srpskog Gavrila Doia.
Nikog ne zanimaju ljudske sudbine nevino ubijenih na svim stranama u ratu, vano je imati moti, jer izbori se pribliavaju. Aveti
prolosti su na ulicama, meu nama. Niko da se seti rei Isusove
Jovan 8.32: I poznajte istinu, i istina e vas izbaviti. Ta istina
je data bez nacionalnog predznaka. Sada je vano ugaati crkvi, i
pripremiti dobro moti, oprati ih i lakom presvui, jer izborno telo
je ve pripremljeno za to.
I tako dalje dok ulicama mariraju sveci i osvetnici.
Danas, 23. 09. 2009.
119
15.5.2010 17:46:03
To vie nisu politika zbivanja, to je palanaki groteskno i runo:

stigla je sa robije Biljana Plavi i nacija je raspameena. Ekstaza.
Teko je verovati, ali to je neka srpska Jovanka Orleanka. Ne,
nisu potrebni citati pisac ovog uzaludnog zapisa je to godinama
nudio sve znamo. Ili nita ne znamo.
Niko da se seti zabranjeno je i seati se nieg iz sabranih nedela ove ene. Sud je rekao svoje no ona je ikona i to vie puta
osveena. Bilo je 1990. u NIN-u ono to je mitropolit Amlohije
formulisao ovako: Slui na ast Miloeviu i vodeim ljudima
Republike Srbije to su shvatili u jednom momentu vitalne interese srpskog naroda. To to je zapoeto, ako se produi, urodie
izuzetno bogatim plodovima.
SUMNJIVO CVEE U VENCU KOSOVKE DEVOJKE
Sve se ovo produilo i potrajalo je: grobnice i stratita teko je

izbrojati. I sramote za nas sve, za dva veka najmanje. I usudili
smo se jednom davno da napiemo, kada je mitropolit Amlohije
proglasio ovu enu-zloinca Kosovkom evojkom, i odgovorio je
preosveeni kako on ostaje kod toga. A na venac od tada mnogo
je suza palo, i dosta krvi. Sada se Beograd dii njome.
Prazno je u palanci, da ovek nema o ta glavu da razbije.
Sedi sada preosveeni Amlohije u Sava centru, a besedu dri
D. A. Medvedev. Sedi na antifaistikom skupu i slua. I lepo
i tuno. I muno. Sve je mogue, ovde i sada. Samo je muka
golema seati se, jer i za seanje je potrebna hrabrost a mi je
denitivno nemamo. Ili i mi koji se priseamo ne znamo ta s
tim da inimo.
120
15.5.2010 17:46:03
Heroina hoda ulicama nasmejana i to je svima u najboljem redu.

Toliko u ovom fragmentu naih uzaludnih zapisa iz palanakog
politikog podzemlja.
Peanik.net, 30. 10. 2009.
SILA BOGA MOLI

Sila boga ne moli jer bog silu ne voli to je u obiaj uzeta re no,
u Kikindi nije tako. Moda je spor oko stana crkvenog u meuvremenu je dobio simbole bogomolje i banalan, a ako nije, to je neto
o emu odluuje sud. Vrhovni sud Srbije je presudio da i ovek
koga crkva iseljava ima neko pravo steeno stanarsko pravo i
doli su izvritelji. Episkop banatski Nikanor sa svetenstvom se
usprotivio, nee ni da uje. Senzacija, piu novine Politika 31.10.
2009. na prvoj strani ali re je o skandalu. To je klasian primer
sukoba drave i crkve, ali kod nas odavno tako ide. Sada se ovaj
sukob, a i drzava i SPC su se hvalile simfonijom, preneo na ulice.
Miting i kontramiting. Neto je poznato.
Valjda e se oko stana nagoditi, ali ovde je lino Neastivi doao po
svoje.
Episkop je graanima, izvriteljima odrao slovo. Pet para ne daje
preosveeni Nikanor ni za dravu, ni za Vrhovni sud. Slabiji je,
gnevno se oglasio preosveeni, Vrhovni sud nego SPC, a i mlai
je. Zapamtite to dobro! A vaem tieniku prenesite jednom za sva
vremena, neka napravi znak krsta prema svojoj zgradi. Ako doete i
trei put, grad e blokirati uenici, vojska, ako bude potrebno i policija. Mi veu silu imamo nego vi!
121
15.5.2010 17:46:04
Ne, ni u srednjem veku tako bilo nije sigurno nije. To se zna. Da

se episkop povinuje vladaru, toga je bilo, ali da episkop ne priznaje sopstvenu dravu, toga nikad nije bilo. To je Srbija, umorna od
mitinga uz blagoslov Crkve koji joj umalo nisu glave doli. U nekoj
zemlji, neka bude i afrika, koja ima ustav i vrhovni sud, reagovao
bi dravni tuilac ne, ovde sve moe. Da li e se oglasiti dravni
poglavar B. Tadi, koji se javno zakleo na Ustav, ne znamo, jer ni
SPC ni drava nisu sigurni oko granica onih koje odreuju dokle je
neto carevo, a odakle poinje boje. Tu je granicu odredio Isus lino
i ona je zapovest.
Onaj ko bi hteo da komentarie ove nerazumne rei imae tekoa.
U Srbiji sve kasni, kasni i poruka Isusova.

Muno je u palanci na oba oka, i onom dravnom i onom crkvenom.
Peanik.net, 03. 01. 2009.
NEVINE RTVE NE DAJU MIRA

U ovom haosu u Srbiji sve je mogue za kim sve nisu ronjene suze. U
ikonostasu nacionalnih veliina previe je zloinaca i zloinki. Kako su
samo oplakivali R. Karadia i kakve mu vence pesnici nisu pleli i jo
uvek pletu. A knjige o njima, to su tipine srednjovekovne hagiograje,
a piu ih ne samo svetena lica, ve i laici. Moda bismo i mogli Biljanu
Plavi da ostavimo na miru posle sudske presude, ali njene rtve to
nee. I nismo vani mi, vano je ovo drugo: mora neko da stane na
stranu tih nevino ubijenih. Vratila se Biljana Plavi, piu novine, u
Bosnu, i pria se nastavlja na groteskni nain: dva puta je mitropolit
122
15.5.2010 17:46:04
Amlohije jemio u javnim izjavama njeno politiko devianstvo, odnosno nevinost i uzdigao ju je na mitski pijedestal Kosovke evojke. Ne,
nije Biljana Plavi Devica Srpska orlenska, ne, ona je zloinac. Izdala je
ak i svog nekakvog vrhovnog komadanta Radovana Karadia.
Neto nije u redu sa publicitetom koji joj svi obezbeujemo. Jer ona
taj publicitet ne zasluuje.
Sud je rekao svoje. Neto drugo nas mui i ta je vest uasna: Biva
predsednica RS osim Banjaluke, treba da poseti i Bijeljinu, a prisustvovae i promociji knjige koju je napisao svetenik s kojim je kontaktirala
dok je bila u zatvoru. U principu, jer to je uenje Crkve, Crkva treba da
prata, ali da li to moe Crkva koja je pruala javno duhovnu logistiku
ovoj zloinki i njenoj bratiji? Na to pitanje u Crkvi postoji odgovor, ali
nema odgovora na ovo drugo pitanje gde nai tu Crkvu? Nije se ona
pokajala, nije ni narod koji ju je uzdigao. I tako Plavievka stoji u
ikonostasu veliina, a publicitet joj jemi oreol. Sve znamo o njenim
zloinima, ali ovo to ona sada radi, to je voenje one iste politike, koja
je jednom propala. Oprotaj se trai od rtve, odnosno od preivelih
i unesreenih, a ne od sauesnika. Neka publicisti u medijima sami
prosude koliko su i ranije bili sauesnici. Tu je problem.
Peanik.net, 12. 11. 2009.
123
15.5.2010 17:46:04
15.5.2010 17:46:04
POKRTAVANJE PINGVINA (2009-2010)
125
15.5.2010 17:46:04
126
15.5.2010 17:46:04
Pokrtavanje pingvina (2009-2010)
KIOBRAN PATRIJARHA PAVLA

Sahrana patrijarha Pavla podignuta je na nivo dravne sahrane, i
ne zna se ko je tu vie bio zbunjen. Ilo je to na dravnoj strani na
trenutke do neukusa koji taj, lino skroman, ovek nije zasluio. A
jo e dosta vremena proi dok se svi ne budu sabrali od amara
koji im je pokojnik dao. Svima nama. Nije izabrao kriptu u Sabornoj
crkvi za svoj veni dom, ni mermernu grobnicu u hramu sv. Save na
Vraaru, ne, otiao je na malo crkveno groblje u Rakovici. Iskoristio
je svoje pravo izbora znajui ta i drava i crkva od njega oekuju. I
to je neka poruka, od mnogih koje ve mnogi itaju razliito. Kako
god ga istoriari budu ocenjivali, za ovaj bum oko sahrane, barem
za to, pokojnik nije kriv.
U novinama, pak, ega sve nema detalji banalni, ali i oni sa porukom. Znamo da honorar od svojih knjiga ostavlja Crkvi, da je stari
budilnik zavetao unuku, ali ne znamo jo kome je zavetao svoj
stari kiobran. Godinama smo ga viali na ulicama sa tim starinskim
kiobranom. Budilnik je njega budio za jutrenje, ali nije uspevao da
probudi sabrau arhijereje. I sada na sahrani, ko sve nije bio pod
kiobranom njegovim i ko sve godinama pod njim stajao nije.
Naravno, ne pod onim starim, ve pod onim koji se podrazumeva
za ono vlasti to je imao meu sabraom arhijerejima u Sinodu i
Saboru. I tu je sva muka njegova, moda i udes njegove misije tokom
dvadesetak godina na elu SPC.
Dola je sada da potrai utehu nad odrom i sama kosovka evojka B.
Plavi, koja je sa ratovoama Karadiem i Mladiem dobar deo Bosne
zasejala grobovima. U munim godinama raspada drave sa zloinima
koji su uasnuli svet pokojni patrijarh se nije ba snalazio. Izgovarao
je opomene, ne da nije, ali sabraa arhijereji, barem dobar deo meu njima, nisu krili svoje ratne ciljeve. Ne, ne Isusu mira i pravde, ve
127
15.5.2010 17:46:04
Stotine hiljada nevino ubijenih ne daju mira, i zovu na neka priseanja. Moda to i treba tako da bude eka nas ocena lika i dela ovog
pokojnika. Ovi to mu ve sada ispisuju hagiograje, neukusno politiki intonirane, boje se tog priseanja. Ovi to ve viu santo subito,
odmah svetac, nisu iskreni. I ne zna se da li ih je vie neiskrenih u
drutvu ili u crkvi. Manipulisali su patrijarhom svi, od Miloevia do
Kotunice, a on se nije umeo snai i mnogu je gorku au ispio, a da
nije uspevao da makar neku otkloni.
balkanskom bogu Marsu do crne zemlje su se klanjali. I druge su vodili,

i sve nas, do ambisa iz kojeg jo izali nismo. I skoro neemo.
Ponudili su mu da d blanko potpis Miloeviu da moe da zastupa

sve Srbe ma gde oni bili. I on je potpisao zelenim mastilom i onda
sabraa su zatraila da potpis javno povue, i on ga je povukao.
Ponienje je to, i treba ga podneti. Nad njegovim odrom zvaninici
se sada boje da se prisete i svoje i njegove uloge. A tajne nema, sve je
zabeleeno, sve je objavljeno.
Dosudili su i njemu i crkvi politiku ulogu. I on se nije snaao daleke
1991. potpisao je pismo lordu Karingtonu da svi Srbi moraju ui pod
zajedniki krov sa Srbijom i svim srpskim krajinama. To je bio poetak
sunovrata. Jeste on blagoslovio i Karadia i Mladia ne na zlo ali
su oni pod njegovim kiobranom sejali zlo i smrt. I danas nad odrom
ima mnogo onih koji su inili zlo, i ritualnim besedama se nee pokriti
niija krivica, ni njegova ni bilo koga od nas. Ne, nije patrijarh Pavle
dao blagoslov o. Gavrilu kod Trnova da inodejstvuje ne, daleko
od toga a o. Gavrilo je pod epitrahiljem blagoslovio korpione koji
su streljali one jadne bosanske, bosonoge deake. Ne, nije o. Gavrila
patrijarh blagoslovio, ali ga nije a trebalo je izoptio iz vere i odluio
od crkve. Dugaka je hronika i njegovih i naih lutanja i svi je znamo.
Da je on imao dobre namere, u to ne sumnjamo, ali da su sabraa u
128
15.5.2010 17:46:05
Sinodu imali svoje namere, ni u to se ne moe sumnjati.

Zastanimo tu nad jo jednom gorkom aom: odveli su ga 1995.
u spaljenu Fou, nazvali su je tada Srbinje, i raspisala se evropska
tampa posebno Le Mond, Figaro i Liberation u Parizu da SPC u
Bosni podrava etniko ienje. Navedeno je bilo i ime patrijarhovo,
pa je SPC podnela tubu u Parizu protiv tih listova. Muno i tuno.
Na suenju u Parizu svedoili su mnogi, meu njima istoriar Paul
Garde i srpski vizantolog Ivan uri. Branio je SPC vladika Atanasije
Jevti i to tako dobro da se suenje zavrilo sudskom osudom SPC.
Ne, kazao je sudija, fakta su fakta, a francuska se istina ne moe
uutkati. I tu je gorku au ispio pokojni patrijarh a da li smo i svi
mi sa njim, o tome je rano suditi. Jeste, stigao je da kae i da ponovi
kako nee ne veliku, nego ni najmanju Srbiju, po cenu zloina i to
e mu biti s pravom zapisano ali ga sabraa arhijereji sluali nisu,
jo manje pak raspomamljene ratovoe.
Opomenama je otvorio put pokajanja ali uspeo nije a taj je put
pred nama: pod pepelom onih koji su stradali u Srebrenici stoje i
mnogi epitrahilji i mnoge epolete generala. Neko mora da podvue
crtu ispod prolosti, a kajati se imaju zbog ega i pojedinci i SPC i
drava Srbija. O pokojnicima se, tako kau, ne govori loe, ali se najbolje govori kada se govori istina. Poznajte istinu i istina e vas osloboditi, rei su iz jevanelja Isusovog.
Sve ostalo uz ovu borbu za mesto pod kiobranom sveca koji hoda
meu nama najveim delom je obino licemerje.
Peanik.net, 21. 11. 2009.
129
15.5.2010 17:46:05
Negde krajem 80-ih godina 19. veka reklo bi se, koliko jue i radikali
su se bili ljuto okomili na Vladaoca-knjaza i ubrzo kralja Srbije Milana Obrenovia: koja sve zla i opaine nije on poinio u Srbiji, odvojio
je zemlju od majice Rusije, okrenuo se Evropi, uveo je eleznicu u
Srbiju, zbacio je mitropolita Mihaila sa trona Crkve, pa ga i uhapsio
taj je bio ruski ovek i trebalo mu je na svaki nain doakati.
Uspeli su da zakau sednicu velike Narodne skuptine da se javno rasprave bolna pitanja unutranje i spoljne politike. Da narod
zna. I da se sednica odri hitno, ne u Beogradu, ve u Kragujevcu. I
Vladalac obavezno da prisustvuje. I bi tako kralj je sedeo u fotelji
Visokog doma i pratio je rad Skuptine Ustav tako nalae. Ne, nije
kralj po Ustavu imao pravo da se mea u rad Skuptine. Prolazili su
sati, a poslanici su utvrivali zapisnik sa prolog zasedanja i nikako,
ni posle mnogo sati, da preu na dnevni red. Jedan radikalski poslanik je bio nezadovoljan time kako su njegove rei unete u zapisnik,
odnosno, ta je on na proloj sednici rekao gospodinu ministru
javno u Skuptini. Satima se to proveravalo, italo se, a radikalski
poslanik je bio sve nezadovoljniji. I kada je on prolazio pored kraljeve fotelje, nesreni kralj Milan je tiho i krajnje uljudno primetio: Ali
gospodine, za Boga miloga, pa uneto je u zapisnik da ste ministru
rekli da je lopov i laov! Ne, vae velianstvo, Vi ne govorite istinu,
uopte nisam tako rekao. Zbunjeni kralj Milan pocrveneo je od stida
sam je sebe uvalio u sve to, sedeo je zaprepaen. Ipak se retko
dogaa da se Vladaocu kae javno da ne govori istinu. Ne daj Boe
da lae. Ali kako, mucao je kralj Milan, svi smo videli i uli ta ste
mu rekli, upisano je. Ne, velianstvo, vi ne govorite istinu, i hou da
se moje rei tano unesu u zapisnik: nisam ja rekao da je ministar
laov i lopov, ja sam jasno rekao da je on laovina i lopovina. I
tu se izvetaj prekida izgleda da su morali tano da kau ta je
radikalski prvak rekao ministru.
LUDA KUA U PALANCI
130
15.5.2010 17:46:05
U nae doba izumeo je neki doktor Kotunica barem za Vladu

Srbije telefonske sednice, ali u sv. arh. Sinodu to nikako da usvoje kao metod rada. I dolo je do zbrke i frke, u kojoj se ne zna ko
govori istinu, ko lae i kada to ini. I niko iv da se snae. I skoro
nee jer u toku sednice Narodne skuptine u vezi sa svime u
Vojvodini, Sinod se naao ba u sosu, i to ba sada kada valja birati
patrijarha. Jo 6. februara ove godine oglasio se Sinod in corpore i
poslao pismo S. uki-Dejanovi i B. Tadiu opominjui ih da se sa
Vojvodinom Lukavi ne ali: ovo oko Vojvodine je ist separatizam,
ovo je komadanje Srbije. I pozvao se na to pismo radikalski neki
poslanik, i kazao da ga je potpisao baki vladika Irinej. Nesrenik
nije gledao dobro, nije pismo potpisao vladika Irinej, ve Sinod
zvanino, u punom sastavu. Hitno se javio Skuptini vladika baki
Irinej sa izjavom da je to falsikat i da on, ne daj Boe, tako neto
nije i ne bi potpisao. A pismo svi imaju u rukama ali prva dama
Visokog doma obavetava poslanika o demantiju vladike Irineja,
pri emu pismo uopte ne pominje. Nesreni radikalski poslanik
kri ruke, gleda u nebesa, nikako da shvati ta ga to snae i ta mu
je sve to trebalo. Dan posle toga, oglasio se bljustitelj trona patrijarago Amlohije koji kae da, ja sam to uinio i potpisao to
pismo u ime celog Sinoda koji je bio okupljen na molitvi i raspravi.
Sada Irinej baki pere ruke, okree lea Amlohiju, ali nije jedini:
ko je ovo pisao, ko je kome to pismo uzeo, i ko govori istinu, nee
se lako ni brzo utvrditi. ini se da Sinod arhijerejski nije tako svet
kako mu u naslovu pie. Do sabora prolog lanovi Sinoda su bili
bihako-petrovaki Hrizostom i dini Filaret mileevski i radikalski. Prvi se sada nieg ne sea i okree lea Amlohiju, i to
javno jutros u Politici kae, a onaj drugi, episkop Filaret mudro
uti. Ispade da je Amlohije to sam radio, a on to, istini za volju
ponosito i sam tvrdi i kae da stoji i danas iza svake rei tog pisma.
Mnogi sada od njega bee, novine piu popreko ga gledaju, ali
on stoji kao klisurina. Pribliava se izborni Sabor 22. 01. 2010. i
131
15.5.2010 17:46:05
mnogi se ponaaju kao ona divna stvorenja na brodu koji tone, ali
niko za sada ne zna ko je sa Amlohijem. I u crkvi i u dravi. To
to se svuda mnogo lae nije moda ni bitno katkad je i la na
spasenije. Neki lau javnost, neki lau druge, a neki lau i sebe
same. Sve to je tada Sinod saoptio o predlogu statuta Vojvodine,
kae mitropolit Amlohije, i danas bih potpisao. Dobar deo Srbije
to misli, a da li e ga svi podrati na Saboru, to niko ne zna. Ali
je jasno da uoi izbornog Sabora podele u episkopatu bivaju sve
dublje, a izjave sve tunije i runije. Onaj radikalski poslanik iz
19. veka je isterao svoje: upisano je da je gospodin ministru rekao
ne da je laov i lopov, ve da je laovina i lopovina. La se ne
moe tolerisati, kae S. uki-Dejanovi, a to poruuje i episkop
Irinej baki. To je tano. La se zaista ne bi smela tolerisati, ali
nikako da se sporazumemo kako to da la kazana pre podne,
ve popodne bude istina, i obrnuto. Ne znamo ta e biti sa A.
Martinoviem on argumenata protiv statuta Vojvodine nema, ali
ima dobru dikciju kada govori: pogreio je, nema potpisa vladike
Irineja ispod famoznog pisma, ali Martinovi ima pismo u rukama
i svi ga imamo. Imaju ga i S. uki-Dejanovi i B. Tadi. Sada treba
dokazati nemogue: da pismo postoji, ili da ne postoji.
Tuno je u palanci, i ba runo, a tek to smo ispratili na veni poinak patrijarha Pavla.
Peanik.net, 28. 11. 2009.
132
15.5.2010 17:46:05
LJOTIU JE CRKVENI VRH BIO LEVIARSKI

S vremena na vreme raspiu se novine beogradske evo i danas
to ine o D. Ljotiu i M. Nediu i zabuna, iz dana u dan, biva sve
vea. Nose, navodno, navijai zastave ljotievske kakvi navijai,
kakvi bakrai: njih svuda ima i razumne vlade to reavaju primenom pozitivnih zakona. Ovde se radi o neem ozbiljnijem. Piu
novine da desniara svuda ima, i to je tano. Kad se naete nekog
februarskog dana u Parizu, u parohiji Sen-Deni, videete to.
No, tamo su republikanske institucije tako stabilne, a javnost akademska i slobodna tampa tako savesni u dijalogu, da oni zaista ostaju marginalna pojava. Ti nostalgiari prizivaju i kralja Luja i marala
Petena, ali nemaju nekog uticaja.
Drugi je nesporazum jo vei kae se da dravni organi nemaju
dovoljno znanja o njima. To nije tano, imaju i dobro znaju, jer
imamo tuce ministara i legion dravnih sekretara, a osim toga,
istoriari su napisali gomilu knjiga o tim idejama, ali nema javnog dijaloga. Piscu ovih redaka ni na kraj pameti ne pada da se
bavi onim ime treba da se bave dravni organi on nastavlja
svoj uzaludni posao. Uostalom, desniarske organizacije imaju
svoje publikovane programe sam Ljoti svojevremeno nije imao
tolike mogunosti. One izdaju debele sveske svojih glasila, ali
malo ko o tome govori sve se zavrti kada doe do sudara na
javnim mestima. U Beogradu danas ima toliko publikacija i knjiga
sam Ljoti bi bio zadivljen da je iv da ovek rizikuje da bude
dosadan ponavljajui neto o voi zbora koji nije posustajao
u svojim namerama ni u Sloveniji, deset dana nakon zvaninog
zavretka poslednjeg svetskog rata. Ko je sve bio s njim? E, o tome
ve nije ugodno govoriti: bio je Nikolaj Velimirovi, koji je nad
odrom Ljotievim odrao nadahnutu besedu. Krajem aprila 1945
133
15.5.2010 17:46:05
Dimitrije, mudri dobrovolje,

i boiji divni ugodnie,
to molitvom nebesa otvara,
i zlotvore duhom pokorava.
kada je Adolfu Hitleru bilo ostalo jo osam dana ivota vladika

Nikolaj je izgovorio zanosnu himnu Dimitriju Ljotiu, kombinujui patos crkvene himne i narodski deseterac, iz koje navodimo
samo jedan deo:
Neobuzdan u svom pesnikom zanosu, ekajui otvaranje drugog

fronta koji bi oslobodio Evropu od boljevika, masona i Jevreja,
vladika i prorok slavi dalje D. Jevevia i P. uriia. Sve je to do
detalja publikovao prota Milan D. Jankovi (Beograd 2002), ali to
nikog ne zanima. Veeg fariseja SPC nije imala od D. Ljotia, on je
SPC udario no u lea, otvoreno ju je denuncirao kod okupatora.
Govorio je da su vladike nae ni vrui ni hladni, i da su leviari. O
tome je svedoanstvo ostavio i prvi ovek SPC pod okupacijom,
mitropolit Josip Cvijovi. No, ko jo u Beogradu danas mari za
ozbiljna svedoanstva? Niko. Nekim prvacima politikih stranaka
sve ovo treba, a dobar su im posao odradili i navijai koji naravno
ne itaju nita, pa ni druga ljotievci su se oslovljavali sa drue
D. Ljotia.
Danas, 28. 12. 2009.
134
15.5.2010 17:46:06
TUNA RADOST MITROPOLITA AMFILOHIJA

Kada je onog ranog novembarskog popodneva u snu umro patrijarh
Pavle, tunu vest je javnosti objavio prvi ovek Sinoda SPC sada
uvar upranjenog trona mitropolit Amlohije. To je bilo uistinu dosta neobino, jer mitropolit se zaplakao u mikrofon. Jecao
je, i za to treba imati razumevanja ljudski i hrianski je aliti i
tugovati za nekim. Plau i ridaju stoji u tekstu iskreno dirljive
zaupokojene liturgije. Dokoni zajedljivci, kojima smo se opirali,
govorili su i pitali da li je ta tuga iskrena. I odjednom, u poslanici za
Boi 2010. koju je itao mitropolit Amlohije, stoji sintagma koja
zbunjuje. Pomenuo je mitropolit nekakvu radosnu tugu koja je
obuzela i njega i narod srpski i SPC. Oni koji vole igru rei, sa svim
konotacijama, sada se pitaju da li je to bila radosna tuga ili neka
tuna alost, jer semantika igra rei ipak razlikuje elemente koji
se iskljuuju. Ipak, u odbranu mitropolitovu valja neto precizirati:
za hrianina je smrt prelazak u drugi, bolji svet, ali to ne iskljuuje
pla i tugu, pa ak kod Crnogoraca i grebanje lica i seenje kose u
alosti za pokojnikom.
S krsta je Isus zavapio Ocu s prekorom zato ga je napustio, a u vrtu
se Getsemanskom molio u krvavom znoju da ga mimoie aa smrti.
Ni pomena nema o tome da je smrt Dan radosti, jer hrianstvo je
religija ivih negde kod sv. Luke ima ono mesto poruke da ostavimo mrtvima da sahranjuju mrtve. Da nevolja bude vea, ovaj obiaj
je delo laika i dvorskih pesnika i ideologa iz nedavnog vremena. Re
je Prvom slavuju miloevievskog nacionalizma, Matiji Bekoviu,
koji u jednom zapisu objavljenom u Politici krajem 2007. i u pesmi
koja ga prati kae o patrijarhu Pavlu Svi plau, samo se on raduje.
Pesma je patetina, bezdana i loa, sazdana od iskaza koji se pripisuju
patrijarhu Pavlu s porukom: Radujmo se smrti, u njoj je spasenje.
U spisima i objavljenim homelijama pokojnog patrijarha Pavla nema
135
15.5.2010 17:46:06
Peanik.net, 07. 01. 2010.
ni traga nekoj apoteozi smrti. Pred nama su danas svima dosupna

svedoanstva prisutnih u asu smrti patrijarhove od sestara do
lekara koja kazuju da je patrijarh Pavle smrt doekao ljudski, mirno
i strpljivo. Tako umiru hriani jer hrianstvo je za ive i za one
koji su izabrali nadu za svoju saputnicu do poslednjeg daha. Sve se
moe, pa i smrt, banalizovati u palanci duha, jer palanka zna samo
za jednu meru za svoju meru svega, pa i ivota i smrti.
APELI I VAPAJI NAI

Potpisali su apel neki, njih 200 intelektualaca, dao bi Bog da ih
toliko imamo. Pariz i njegovi asopisi, meu njima i Esprit, nemaju
ni polovinu od toga. No, bilo kako bilo, to je cvet elite nae, i nije
mu prvi put da se oglaava. Uvek patetino, za spas i slogu nau, u
vremenima burnim. Svoje potpise stavili su prvi ovek SPC, bljustitelj trona patrijarogo, mitropolit Amlohije, pesnik i slavni Orfej sa
ratita srpskih M. Bekovi. I sila jedna drugih, jo dinijih: tu su i
nezavisni analitiari DSS, sve u nadi da e moi da reanimiraju oronulo telo DSS-a i voe te partije V. Kotunice, koji se ne miri sa porazom
na izborima. Navodno ne treba Srbija da ue u NATO, a niti se Srbija
sprema niti je ko tamo zove, no za svaki sluaj bolje joj je da enjivi
pogled ne skida sa majice Rusije. Ljubav je uvek slepa. Ne deluje sve
ba ozbiljno, no nee ni tako biti ipak ovi intelektualci znaju ta
rade oni nee ove na vlasti, nee pa nee, do izbora je jo daleko, a
na izborima se nikad ne zna ija e majka crnu vunu da prede.
A ti apeli nai u novijoj istoriji Srbije imali smo ih za itavu antologiju. I nije nam s tim apelima nikada na dobro bilo. Avgusta meseca
136
15.5.2010 17:46:06
1941. godine naa je drava nestala nakon Hitlerovog bombardovanja

na Uskrs, a nekakva Vlada generala M. Nedia je uveravala narod
tu su vladu inae izabrali okupatori da mu spas lei u sluenju
Nemcima, a ne sa onima koji su na strani saveznika krenuli u otpor
Hitleru. Potpisali su taj apel svi, cela srpska nacionalna elita, njih na
broju 420. Svoje potpise stavila su i trojica vladika SPC i nekoliko
protojereja, ali ne i patrijarh Gavlilo Doi, koji je iz zatvora, jer nije
imao pravo da izae ni na ulicu, poruio: Ne, sunji ne potpisuju.
Mitropolit Josip Cvijovi, koji je za sve vreme rata bio na elu SPC,
u oi je rekao Milanu Nediu da on nee da potpisuje taj apel, da je
to sramni in, jer i komunisti su Srbi i imaju pravo na otpor. Tako
je bilo. A ta je kazao Milo uri, slavni helenista i iva legenda
intelektualnog potenja, odbijajui na licu mesta da stavi svoj potpis?
Prevodilac Homera je okrenuvi se poznatim muziarima koji su potpisivali, kazao: Lako je vama, vi duvate u diple, a ja predajem etiku
na Beogradskom univerzitetu. On je znao ta Hitler hoe, a znao je
i da zapadne demokratije i velika Rusija zovu sve na otpor Hitleru.
A ko sve nije potpisao sva elita naa, do poslednjeg seoskog agronoma. I loe smo proli, jer uvek su ti apeli najavljivali neko mutno
vreme. Ne dao Bog da i sada tako bude. No, i ovo ne sluti na dobro
jer je patetino nategnuto i dosta budalasto. S vremena na vreme,
mi mnogo volimo te apele i vapaje, koji su sroeni tonom kojim je
prorok Jeremija plakao nad opustoenim gradom svojih nada. Sada,
kau, nee sa Zapadom, oni su nas bombardovali. A to nas je i Hitler
bombardovao, i to na Uskrs 1941, to se ovde ne pominje, kao to se ne
pominju ni Turci koji nam da ono od ranije ne pominjemo ubie i
onog deaka sa testijom u ruci, na ukur esmi usred Beograda. Sve
je ovo sada teranje jedne politike i nastojanje da jo jednom ponemo
ono sa susedima to ni prvi put nije trebalo da poinjemo.
Peanik.net, 14. 01. 2010.
Republika, 470-471, 1-28. 02. 2010.
137
15.5.2010 17:46:06
Mnogo se nade polae u njega, tek izabranog patrijarha Irineja,

i jo su vea oekivanja. Najvea meu jastrebovima koji mu
duvaju za vrat i u Saboru i u Sinodu. Istini za volju, nije on
uveo u crkvu graanina A. Karaorevia taj se sam uveo i
uz koleno mu seo. Valjda je bio ohrabren onim to je kosovski
vladika Artemije kazao 15. januara ove godine: Oekujem
onaj dan kada e princ biti krunisan kraljevskom krunom, jer
Srbija stoji na dva stuba kruni i SPC. I tako, sve sami stubovi
u ovoj Srbiji. Ona stoji na mnogim stubovima i karijatidama, a
njihov broj se menja iz dana u dan, kako to politikoj nomenklaturi zatreba. Izaao je tuni princ na balkon Saborne crkve,
iako ga patrijarh nije venao za presto. Ova igra, isto politika,
izmeu trona i oltara odavno traje i ve je svima dosadila. Princ
i ne pomilja da svi politiari imaju nekog svog pretendenta
V. Kotunica nije jedini kralj bez krune i patrijarh bez kiptra. A ne
ali se, kako se nekima i ini, ni sam B. Tadi, iako se najbolje ne
snalazi ispod silnih stubova izmeu trona i oltara.
PRVI GAF PATRIJARHA IRINEJA
I onda je dola konferencija za tampu srpskog patrijarha Irineja,

koji se prvi put naao oi u oi s novinarima.
Trudio se patrijarh mnogo da ostane odmeren i umeren, ali sve
mu je bilo uzaman: ni njemu dobri vetrovi ne duvaju, jer mu za
vrat duvaju justinovci i nikolajevci. Ipak, on je neto precizirao i
neke znake dobre dao drava je jedno a crkva je drugo, pa ono
sa Kosovom neka vidi ta e Tadi i neponovljivi V. Jeremi, a SPC
e initi svoje. Sadanji kurs drave je dobar, rekao je patrijarh,
i nema potrebe da zaziremo od Evrope. Na kraju, patrijarh je
kazao i ono najznaajnije to mnogi nisu primetili. Mislei na
Kosovo, on je naglasio: Ne smeta na Kosovu da delimo sudbinu i
138
15.5.2010 17:46:06
suivot sa narodima koji tamo ive. E, kad bi tako bilo! Patrijarh

ipak nije smeo da dirne u sjaj i rasko vladika, ni da dotakne njihove dipove.
I onda se dogodilo ono to Francuzi zovu la gaffe i to se i kod
nas upotrebljava kolokvijalno. Ispalo je da su muslimani dobri
samo dok su manjina, i to je razgnevilo dve IZ u Srbiji, koje meu
sebe hoe da se pomore. Srpski patrijarh ih je ujedinio u strahu.
Dan iza toga, patrijarh je ponudio jedno izvinjenje, navodno da
su mu rei istrgnute iz konteksta. Ako je tako, sve e dobro biti,
ali postoji opasnost da ove rei ohrabre bojovnike da pripale jo
koju damiju, a na drugoj strani muslimane da oskrnave jo jedno
hriansko groblje. I tako, ne ine dobro oni koji patrijarha Irineja
ve smatraju nepogreivim, ali ni oni koji mu sve odriu.
Ipak je neto krenulo dao je znak da e se susresti s papom
rimskim u Niu 2013. godine. Pa ako specijalni avion italijanskog
ratnog vazduhoplovstva ba i ne bude smeo da sleti u Beograd,
u strahu od nekih vladika, sletee na aerodrom Car Konstantin
u Niu. Priu o caru Konstantinu emo ostaviti za drugi put, a
za sada vredi se nasmejati onima, ak i u ozbiljnoj tampi, koji
govore on je na ovek, Nilija, bezmalo Srbin.
Peanik.net, 29. 01. 2010.
139
15.5.2010 17:46:06
Danima ve sa sremske ravnice preko kalemegdanske terase

svojim ledenim dahom orava Anelija zaliva i ledi ulice beogradske. Tako etnolozi zovu jednu vrstu pogane koave (videti
kod V. ajkanovia), koja ledi krv u ilama starica kad se vraaju
s jutrenja i hitaju u sirotinjsku kuhinju. Tanka sindikalna supa
sada ivot znai, a sedamdesetoro naputene dece silo je u ahtove gradske kanalizacije u potrazi za toplinom. Nema toplote i
topline nigde, orava Anelija ne odustaje, a novine beogradske
da Bog sauva, piu o svemu drugom.
BAHATE VLADIKE I ORAVA ANELIJA
Piu kako svaki epenak naih politikih partija ima svoju

Rusiju za SRS je to Pravedna Rusija, a za SNS to je Putinova vena i po svaku cenu Jedinstvena Rusija. Koliko je
ta Rusija nepravedna prema onim malim narodima podno Kavkaza, to nikoga ne zanima. ak ni ozbiljne novine ne zanima injenica da postoji i jedna slobodna i demokratska Rusija o tome u Beogradu nita ne znaju. Jo je veselije
ono to o crkvi piu asni arhimandriti i smerni protosineli
politike publicistike. Patrijarh je uvredio muslimane jeste, bio
je to gaf, ali ostae upameno i da je on prvi srpski patrijarh koji
se javno izvinio i priznao svoju greku. Uostalom, ta je ovaj gaf
prema onome to je preosveeni episkop A. Jefti izgovorio na
Blagovesti 7. aprila 2004. u manastiru elije kod Valjeva? Kazao
je: Muslimani jadni smrde, poto jedu loj. Te se prostake rasistike izjave malo ko sea i svi su udarili na patrijarha Irineja.
Pie se i o episkopu Kaavendi, mada njega to mnogo ne brine.
On uiva ono pare raja na zemlji negde kod Bijeljine, kako se
njegov dvorac zove. Patrijarh Irinej jo ima vremena da progovori
i da neto uini da se od crkve ne pravi peina hajduka, kako
140
15.5.2010 17:46:06
Isus kae. Kako ljupko i udno odjekuju rei one kaluerice iz 4.

veka, iskuenice koja pie svom episkopu i duhovniku, svetom
Grigoriju Nazijanskom: Tonem u postu, sveti oe, i naslaujem se liavanjima. To u Beogradu danas zvui kao fantastika.
Preosveeni Kaavenda nije ba jedini koji se pretrgao od posta,
ali neugodno je sve citirati. Red bi bio da neki od vladika, pa i
sam patrijarh, svrati u neko bedno svratite. Tako ine i rimske
pape i francuski su kraljevi tako inili i nije tek simbola radi
Marija Antoaneta bila duna tri dana u godini da muze ovce sa
siromanim pastiricama u svom kraljevstvu. Vreme je da neko iz
crkve poe i onom radniku koji trai nadnicu, iako on pripada
radnikoj klasi. Kau da je to komunistika izmiljotina, ali rano
je radnika i siromaha otpisivati.
Jo jednom valja rei i simboli su signali. I neka dokoni kaluer
A. Jefti i dalje razvija svoje reeksije drei se uenja sv. Nikolaja
o tetnosti kupanja: svaki stvor zemaljski uasno zaudara ako se
povremeno ne okupa. Ne biva to samo sa muslimanima, jer svi
smo stvoreni na isti nain. Red bi bio da se pree s rei na delo, a
te rei nije izmislio drug Tito, to ponavlja apostol Pavle vie puta
u svojim poslanicama: po delima ete ih poznati.
Peanik.net, 01. 02. 2010.
141
15.5.2010 17:46:07
Razgovor vodila Tamara Nikevi.

Novoizabrani patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej (Gavrilovi),
milou Svetog Duha izvuen iz anonimnosti svoje nike eparhije,
javni je ivot zapoeo prilino neuobiajeno uvredama. Najprije na
raun brae muslimana, a onda i brae Crnogoraca.
DUGOVI PATRIJARHA IRINEJA
Filozoja i psihologija islama je da muslimani, kada su u manjem

broju, umeju da se ponaaju i da budu korektni, ali kada postanu
nadmoni i superiorni, ine pritisak.
A o Crnogorcima: Mi smo jedan isti narod, ma koliko to poricali.
Deoba koja se desila izmeu Srbije i Crne Gore je bezumna i nerazumna stvar... Ne mogu da shvatim da Crnogorac ne prizna srpstvo
kao svoju maticu, kao svoj narod. I mi se ovde u Srbiji delimo na
umadince, Bosance, Vojvoane, ali naa matica, nai koreni su u
jednom narodu srpskom.
A onda je osamdesetogodinji patrijarh malo i zaprijetio: Kosovo je
naa sveta zemlja i moramo biti spremni na svaku rtvu da bismo
ga sauvali, makar ona zahtevala stradanja. Bolje ne bi ni Biljana
Plavi!
Nakon protesta reis-ul-uleme Islamske zajednice u Srbiji Adema Zilkia i sandakog muftije Muamera Zukorlia, patrijarh Irinej je objasnio da je njegova izjava o islamu istrgnuta iz konteksta i da muslimanima, naim blinjima i naoj brai upuuje iskreno izvinjenje.
Crnogorcima se nije izvinjavao, jer, izuzev Crnogorske nacionalne
zajednice iz Beograda, niko nije ni protestirao.
142
15.5.2010 17:46:07
Vjerovatno zadovoljni to je, opet voljom Svetog Duha, Srbija formalno ipak spasena milosra vladike crnogorskog Amlohija i vladike
bosanskog Kaavende, analitiari i javnost etrdeset i petog srpskog
patrijarha, uprkos svemu, ocjenjuju kao ovjeka koji nije ni reformator ni konzervativac, ve zagovornik srednjeg puta i dijaloga.
Uzimaji u obzir situaciju pre izbora sukob golubova i jastrebova moda bi najpreciznije bilo rei da je ovo to smo dobili najbolja
od najgorih solucija kae sociolog religije Mirko orevi. Niti e
novi patrijarh biti reformator jer za tako neto nema kapaciteta ni
duhovne snage niti e moi da obuzda u Sinodu one kojima mnogo
duguje.
Dani: Kome duguje?
orevi: Onima koji su se, radi mira u kui, odrekli svoje kandidature i podrali takozvanu umereniju struju. Nije nepoznato da
je Amlohije dobio najvei broj glasova. Ipak, na kraju je rebom
izabrano srednje reenje u koje se polau velike nade.
Dani: Glavni kandidati za mjesto patrijarha bili su vladike Amlohije,
Irinej baki i Kaavenda. Odakle odjednom na tronu Irinej niki, autsajder koji se nije spominjao niti u jednoj varijanti?
orevi: Kako bi spreili produbljivanje raskola koji je bio dostigao
ozbiljne razmere, saborski oci su doli u situaciju da izaberu oveka
koji e im najmanje smetati, koji e biti neupadljiv. To je potvreno
odmah nakon izbora. Amlohije je ak rekao da se raduje i da drugaije ne bi ni valjalo! S tim su se sloili Kaavenda i Irinej baki. to
se samog reba tie, to je formalnost.
Dani: Zbog ega je novi patrijarh odgovarao svima?
143
15.5.2010 17:46:07
Dani: Koji je to vladika?
orevi: Mislim da je patrijarh plod kompromisa dve do krajnosti

zaraene struje unutar Sinoda Amlohijeve i Kaavendine. Pred
ulazak u kovertu prvi je mogao da rauna na neto vie od dvadeset
glasova, dok je drugi za sobom imao sigurna 22 glasa tzv. bosanskog
lobija. Koliko sam obaveten, na samom poetku zasedanja jedan od
vladika je ipak predloio da se izabere neko oko koga emo imati
najmanje spora.
orevi: Amlohije. Ve u 12 sati i 15 minuta, crnogorski mitropolit je praktino povukao svoju kandidaturu i predloio kompromisno
reenje. Svestan da ga ni laika, a ni crkvena javnost nee prihvatiti,
pragmatian kakav jeste, Amlohije je ceo svoj govor koncipirao u
tom pomirljivom tonu. Posle neviene medijske hajke u kojoj su
ponovo isplivale neke poznate injenice iz njegovog ivota, i vladika
Kaavenda je shvatio da mu akcije u javnosti nisu ba na zavidnom
nivou. Trei pretendent, Irinej baki, s druge strane, vai za papistu
koga svetenstvo ne moe oima da vidi.
Dani: Zato?
orevi: Na proslavi 25. godinjice pontikata pape Jovana Pavla
Drugog u Beogradskoj nadbiskupiji, Irinej baki je rekao da e se
u budunosti hriani ujediniti i da bi, kada hrianstvo bude
jedinstveno, po pravdi i po kanonima logino bilo da prvi ovek
u Vaseljenskom hrianstvu bude prvi episkop grada Rima, a to je
rimski papa. Posle te izjave, poela su javna gunanja i optube da
je Irinej papista. Iako je vaio za oveka bliskog svim vlastima od
Miloevia (bio je njegov dvorski teolog, krstio mu je unuka), preko
Kotunice do Tadia ta izjava je Irineju bakom ozbiljno naruila ugled. U tom odnosu snaga, Irinej niki je uzet kao spasonosno
144
15.5.2010 17:46:07
reenje. Nije pripadao klanovima, bio je blizak patrijarhu Pavlu... Za

razliku od ostalih vladika koji su justinovci, novoizabrani patrijarh
Irinej je jedini episkop koji nije sledbenik Justina Popovia. Osim
toga, nemojte izgubiti iz vida da je i dosta star, a s tim se u crkvi uvek
rauna.
Dani: Izborom Irineja za novog patrijarha, ko je ipak najvei gubitnik?
orevi: Kaavenda i Amlohije su najvei gubitnici. Kao uvar
prestola i vrilac dunosti mitropolita beogradsko-karlovakog, istovremeno kao mitropolit crnogorsko-primorski i arhiepiskop cetinjski, pravdajui poraz, Amlohije kae da bi, da je kojim sluajem bio
izabran za srpskog patrijarha, morao da napusti Crnu Goru.
Dani: Mislite da je mitropolitu Amlohiju tron Svetog Petra Cetinjskog
bio vaniji od mjesta patrijarha srpskog?
orevi: Ne znam da li je ba vaniji, ali sam siguran da mu je to
zvanje od velikog, ak izuzetnog znaaja.
Dani: Zbog ega? Zbog toga to beogradskim nacionalistikim krugovima na taj nain poruuje da je srpsku Spartu bez njega nemogue vratiti pod okrilje Srbije?
orevi: Ima i toga, ali mislim da je pre svega u pitanju strah od
Crnogorske pravoslavne crkve, ije je istorijsko pravo da bude autokefalna. Njima oigledno ta crkva smeta vie nego to bi to eleli da
pokau. Plaei se uloge i znaaja CPC-a, procenjeno je da je najbolje da Amlohije dri pod kontrolom situaciju u Crnoj Gori. Drugo,
ovde postoji bojazan da bi eventualni Amlohijev zamenik mogao
da zaigra na neku drugu kartu.
145
15.5.2010 17:46:07
orevi: To nikada ne treba iskljuiti. Podsetiu vas da je mitropolit Amlohije, na uporno insistiranje novinara na ovome o emu
razgovaramo, rekao da nema ambicije da postane patrijarh neke
crnogorske crkve, ali ako to bude narodna volja... Boe moj! ta
moe!... Ne, to svakako ne treba iskljuiti. Amlohije je vrlo zanimljiva linost, trenutno najjaa gura u Saboru i Sinodu.
Dani: Ali, neki politiki krugovi u Crnoj Gori su spekulisali da e

upravo Amlohije, izgubi li bitku za novog srpskog patrijarha, zahvaljujui tituli arhiepiskopa cetinjskog, postati patrijarh autokefalne
CPC. Koliko je to mogue?
Dani: Kaete da je Amlohije najjaa gura u Saboru i Sinodu; istovremeno, rekli ste da je, uz Kaavendu, najvei gubitnik izbora za
novog patrijarha.
orevi: Nema tu nikakve protivrenosti: njih dvojica su formalni
gubitnici koji su nali oveka kome su vezali ruke, kojim komanduju, kome stalno duvaju za vrat. Sutinski, oni vladaju i njihov uticaj
i znaaj u Saboru i Sinodu, bez obzira na to to nisu izabrani za
patrijarha, nije umanjen.
Dani: ta je sutina sukoba Amlohija i Kaavende borba za tron
ili neto drugo?
orevi: ista borba za vlast. Obojici je jasno da nisu popularni,
da ih drava Srbija nee. S druge strane, zna se da je patrijarh Irinej
vrlo brzo dobio saglasnost srpskih dravnih organa. Znalo se to
unapred.
Dani: Odakle vladiki Kaavendi tolika mo?
146
15.5.2010 17:46:07
orevi: Zahvaljujui takozvanom bosanskom lobiju koji dri

pod kontrolom. Unutar crkve taj lobi igra na jaku politiku kartu i
poruuje: Kosovo je izgubljeno i nemojmo se vie zanositi; nasuprot
tome, nas dvadeset i dvojica vam jamimo da e Republika Srpska
biti integralni deo Srbije.
Dani: Pa, i Srbija svako malo alje sline poruke. Ako misle isto,
odakle onda tolika odioznost prema Kaavendi?
orevi: Episkop Kaavenda je, kako se sada to popularno kae, kontroverzna linost, u javnosti mnogo puta kompromitovana. Svata se
pisalo... uli ste priu o srpskom Versaillesu, Kaavendinim raskonim dvorima?! Njegov nain ivota je u neskladu s jevaneoskim
normama. U zemlji u kojoj imate tako puno gladnih i siromanih, tim
nainom razmetanja ne moete daleko dogurati. Osim toga, konano
je svima, pa tako i Tadiu, jasno da od prie o pripajanju RS Srbiji
nema nita. Evropa nee dozvoliti podelu Bosne. Zato Kaavendina
obeanja ne piju vodu. Jednostavno ne veruju mu. Naalost, to se
ne odnosi na crkvu koja dozvoljava da Kaavenda bosanskim lobijem preti kao buzdovanom. Evo, videli ste novog patrijarha! Do sada
se nije isticao nekim ekstremnim izjavama; odjednom...
Dani: Ne znamo kakvim se izjavama isticao; rije je o ovjeku koji je
ivio u relativnoj anonimnosti...
orevi: Tano. Bio je obian niki episkop, ivio mirno, bez
reektora... Onda je dospeo u iu javnosti i pokazao da, naalost,
ni Sveti Duh nije nepogreiv. Patrijarh Irinej je slab, nesposoban da
se odupre pritiscima...
Dani: Patrijarh je marioneta u rukama jastrebova, to hoete da
kaete?
147
15.5.2010 17:46:08
Dani: Patrijarha Irineja opisujete kao marionetu u rukama monih

klanova unutar crkve. Meutim, u istoriji je dosta sluajeva da linost
koja je bila u sjenci, slaba, koja je postavljena kao marionetska, kada
dobije mo ili vlast, pokae neoekivanu snagu, izraste u snanog
lidera. Moe li se slina stvar desiti patrijarhu Irineju?
orevi: Nije to nikakvo moje veliko otkrie. U istoriji crkve se

toliko puta dogaalo.
orevi: U istoriji se zaista dogaalo da je slabi patrijarh uspevao

da zapone velike reforme koje od njega niko nije oekivao. Zato
savetujem da novoizabranom patrijarhu damo makar stotinu dana.
Dani: Kakva je razlika izmeu patrijarha Irineja i njegovog prethodnika, patrijarha Pavla?
orevi: Do sada patrijarh Irinej nije uspeo da dostigne vrline koje
je imao patrijarh Pavle skromnost, umerenost, uzdranost ali
pokazuje znake da e dostii mnoge slabosti koje je imao patrijarh
Pavle, a o kojim se sada ne govori.
Dani: O kojim slabostima je rije?
orevi: Patrijarh Pavle je takoe bio marioneta: potpisao je pismo
lordu Carringtonu, blagosiljao je spaljenu Fou, Mladia, Karadia...
Danas o patrijarhu Pavlu govorimo da je bio lino estit ovek, ali
njegovu politiku ulogu e ocenjivati istoriari. Patrijarh Pavle jeste
bio skroman...
Dani: Gospodine oreviu, zar Vam ne djeluje licemjerno da se
u dravi s toliko lopova i tajkuna na slobodi skromnost pokojnog
patrijarha Pavla promovira u vrhunsku vrlinu?
148
15.5.2010 17:46:08
orevi: Dobro, to je tano, ali je upravo zbog toga njegova skromnost, njegov asketizam padao u oi. Poznato je da je patrijarh Pavle,
videvi dipove svojih episkopa parkirane ispred Patrijarije, rekao:
A ta bi tek bilo da nisu poloili zavet siromatva?! Morate to uzeti
u obzir. Meutim, svi smo mi skloni preterivanjima koja su, nakon
smrti patrijarha Pavla, esto znala da budu neukusna, ak i uvredljiva po Pavla samog. Ali, to je stvar mentaliteta. Patrijarh Pavle, uprkos injenici da je bio marioneta, imao je i neke osobine kojima se
iskupljivao pred svojim vernicima, pred graanima. Hoe li to imati
i patrijarh Irinej?!
Dani: Prije vrijeanja upuenih na raun muslimana i Crnogoraca,
prva izjava novoizabranog patrijarha je bila da e pozvati papu u
posjetu. Odakle to?
orevi: Patrijarh se izleteo. Meutim, odmah je bio opomenut od
Irineja bakog, pa se korigovao rekavi da e o eventualnoj poseti
pape Srbiji odluivati Sabor SPC-a. Meutim, moram rei da je patrijarh Irinej uporan u jednom: ako i ne doe u zvaninu posetu Srbiji,
papa e 2013. godine u Niu sigurno prisustvovati proslavi sedamnaest vekova uvenog Milanskog edikta. I to je dobra ideja.
Dani: ija je nadlenost posjeta pape crkve ili drave? Ko o tome
treba da odluuje?
orevi: Od Miloevia, preko Kotunice do danas, papa ima pet
zvaninih poziva da poseti Srbiju. Prvi poziv je, preko svojih izaslanika, poslao Slobodan Miloevi. U Vatikanu su odgovorili da papa
nee doi u Beograd bez saglasnosti veinske crkve. A u crkvi kau
jo nisu sazreli uslovi.
Dani: ta to znai?
149
15.5.2010 17:46:08
Dani: Kada govorimo o izboru patrijarha, znate staru priu o tome

da je drava, kolokvijalno UDB uvijek birala srpskog patrijarha...
orevi: Tano! Nikada se u istoriji nae crkve nije desilo da je
patrijarh izabran bez saglasnosti kralja, cara, vladara, predsednika...
Pravoslavna crkva bez drave, ma kakva ona bila, ne znai mnogo.
Do sada nije zabeleen sluaj da pravoslavna crkva bude u opoziciji
dravi.
orevi: To je diplomatska fraza koja znai da se naa crkva sa tim

ne slae. A ne slae se zbog toga to je pod uticajem Ruske pravoslavne crkve, koja se dri iste formulacije. Dolazak u Beograd papa vidi
kao vanu taku i odskonu dasku za put u Moskvu.
Dani: Da li je katolika crkva tako kooperativna u podrci politike

drava u kojima je dominantna?
orevi: Tu postoji vana razlika: drave katolikog sveta ne mogu
da utiu na izbor pape. Ruku na srce, katolicima je mnogo lake nego
nama. Imaju drugaije ustrojstvo njima je papa poglavar, duhovni
centar im je u Rimu, a u 9 sati ujutro istu liturgiju slue u Paragvaju,
Rimu ili na Neimaru. U zemljama Zapada crkva je odvojena od drave. Kod nas to nije denisano.
Dani: Ustav kae da su drava i crkva odvojene.
orevi: Formalno jesu. Sutinski, stvari stoje drugaije. Predsednik
Srbije Boris Tadi, odmah nakon imenovanja, sastao se sa novoizabranim patrijarhom Irinejem. I primetili ste ta je Irinej posle toga
rekao: Osnovni kurs dravne politike je dobar, kakva je takva je,
to je naa drava. Patrijarh je podrao Srbiju na putu u EU, ali je
dodao i tu se vidi Amlohijev uticaj da je o eventualnom ulasku
150
15.5.2010 17:46:08
u NATO potrebno raspisati referendum. Videli ste i Irinejev stav o

Kosovu. Rekao je da je Kosovo nae duhovno sedite, ali i dodao:
Duni smo da delimo sudbinu, suivot sa narodom, naom braom
koja tamo ivi. Svestan je da drugaije ne moe biti...
Dani: A: Kosovo je naa sveta zemlja i moramo biti spremni na
svaku rtvu da bismo ga sauvali, makar ona zahtevala stradanja?
Kakve rtve, kakva stradanja?!
orevi: U pitanju je tradicionalni stav Srpske pravoslavne crkve
izraen pre dve godine u Memorandumu SPC-a o Kosovu. Patrijarh,
ma ta o tome mislio, mora da se pridrava tog dokumenta. Ne zaboravite njegove rei upuene Albancima na Kosovu. Poruio im je da,
kada na prolee bude iao u Pe na ustolienje, Albanci to ne treba
da shvate kao provokaciju. Ne elim da ga branim, ali moram da
ponovim: nevolja je u tome to je patrijarh pod pritiskom i to e to
stalno biti.
Dani: Da li je patrijarh pod pritiskom uvrijedio muslimane?
orevi: U odnosu na rasistike ocene vladike Atansija, ovo nije
nita strano. Izjava jeste gaf, ali ne zaboravite da je Irinej prvi patrijarh u istoriji Srpske pravoslavne crkve koji je javno priznao greku i
javno se izvinio onima koje je uvredio. Rekao je da je bio nespretan,
nesmotren i svoju izjavu nazvao nesrenom. Da se razumemo: u
istoriji su sve religije svoju imperijalnu mo irile i osvajanjima i
islam i hinduizam i hrianstvo.
Dani: Pod ijim je pritiskom patrijarh uvrijedio Crnogorce? Amlohijevim?
orevi: Mislim da je to dug Amlohiju. Videli ste da je samo dva
151
15.5.2010 17:46:08
Dani: ta je na toj proslavi traio ministar Jeremi? Kakva je to poruka bila Crnoj Gori?
orevi: Ta poseta je bila nepotrebna, liena svakog smisla. To nije
posao ministra inostarnih poslova i, pravo da vam kaem, s obzirom
na to da je, mimo svih diplomatskih pravila, ef nae diplomatije
u Crnu Goru stigao ne udostojivi crnogorsku vlast ni zvanine
obavesti o svojoj poseti, strepeo sam da e Crnogorci reagovati kao
onomad, u sluaju vladike Filareta strpati ga u dip i proterati ga.
Imali bi pravo.
dana posle izbora novog patrijarha u Bijelom Polju prvi put odrana
proslava Dana svetog Save, koja je vie liila na Amlohijevo dokazivanje Crnoj Gori da nije izgubio u Beogradu. Vrlo udno, proslavi je
prisustvovao ef srpske diplomatije Vuk Jeremi.
Dani: A, ne, ne, niste se trebali bojati.

orevi: Nije Jeremi graanin kao vi ili ja; on mora potovati protokol. Iskreno iznenadilo me je da Crna Gora na tu posetu, kao ni
na izjavu patrijarha, nije zvanino reagovala ni MIP, ni ambasador...
Niko! To je dravno pitanje i trebalo ih je opomenuti. Videli ste kako
reaguju u Srbiji: odmah vas proglase za persona non grata.
Dani: Kako razumijete politiku Srbije u odnosu na susjede? Zar nije
udno to to su odnosi izmeu svih zemalja bive Jugoslavije uglavnom skladni, a da je jedino Srbija u svai gotovo sa svima?
orevi: Nije to nita udno. Kada je o Crnoj Gori re, mislim da se
naa elita nikada nije pomirila sa injenicom da se radi o dravi koja
je suverena. Poznata je stvar da se u crkvi i dobrom delu nacionalne
elite Crnogorci smatraju nacijom koju je izmislila Kominterna...
152
15.5.2010 17:46:08
Dani: Amlohije kae kopilad Milovana ilasa.

orevi: Tako je. Makedonci, makedonski jezik, njihova akademija
nauka ni to ne postoji. To je juna Srbija. Crna Gora, Makedonija,
Bosna i Hercegovina, deo Hrvatske sve se to smatra privremeno
posednutim srpskim teritorijama. To misli i crkva. Evo, prekjue je
prvi put objavljena originalna Svetosavska himna, inae spevana u
Segedinu 1823. godine. Od momenta nastanka, falsikovana je 25
puta, a posle dvadeset godina jo 27 puta.
Dani: Kako?!
orevi: Jedan od falsikata je bilo ubacivanje stihova: Bosna i
Hercegovina, svetog Save dedovina. U tom falsikatu pobrojane su
redom sve srpske zemlje. U zvaninom kalendaru SPC-a evo ga ovde
i dalje stoji falsikovani tekst himne u kojem se govori o Srbima sa svih
strana od Fruke Gore, Banata, Boke Kotorske, Bosne i Hercegovine...
U prvoj verziji iz 1823. godine, o tome nije bilo ni govora. U crkvi se
prelamaju mnoga drutvena zbivanja. Dosta toga dolazi iz crkve, dosta
stvari ona generie. Crkveni nacionalizam letizam i politiki nacionalizam sretno su se susreli na Gazimestanu 1989. godine. Zato se po
zbivanjima u crkvi najbolje mogu itati politiki tokovi u Srbiji.
Dani: Kako ih itate?
orevi: Crkva pokuava da se prilagodi, da prihvati i blagosilja put
Srbije u Evropu. To ide sporo, traljavo... Boris Tadi je neodluan. Zna
da ne sme otvoreno da se sukobi sa crkvom, jer ona pokriva ogroman
deo srpskog birakog tela. A o tome Tadi veoma vodi rauna, pa im
poputa, pravi ustupke... U Ustavu Srbije pie da su, osim crkve i
drave, odvojeni kolski i dravni sistem... A oni su uveli veronauku,
to im je propalo. Vladimir Putin tako neto nije dozvolio.
153
15.5.2010 17:46:09
orevi: Kakva god da je Rusija, politika kultura je na mnogo

veem stepenu nego u Srbiji. Trideset akademika, ukljuujui tri
nobelovca, su prole godine Putinu uputili apel u kojem zahtevaju da
ne dozvoli klerikalizacju drave i da ne pravi ustupke crkvi. Putin je
njihov zahtev uvaio. Moete li zamisliti nae akademike sa slinom
porukom?! Ovde je situacija kudikamo sloenija. U svim sferama. I
nije fer da patrijarha odmah okrivimo za sve. Moda bi ga, uprkos
svemu, ipak trebalo pustiti, dati mu ansu. Videemo! Uostalom, u
Jevanelju se kae: Po delima ete ih poznati, ne po reima.
Dani: Zato?
BH Dani, 05. 02. 2010.
POKRTAVANJE PINGVINA U BEOGRADU

Iako jo nije dovoljno protumaena, legendarna je stvaralaka imaginacija Anatola Fransa. Ovaj sjajni erudita vratio je francuski satirini roman u brazdu staroga Rablea. Njegova satira, ironini sistem
iskaza i vrcavi stil su uistinu prava vrednost proznog iskaza. Njegov
roman Ostrvo pingvina postoji i srpski prevod duhovita je parafraza politike istorije njegove zemlje. U osam knjiga, poput naunih
traktata, junaci ove knjige, ljupka stvorenja koja vekovima obitavaju
na ledenim santama severa, mirno se, ironino-dostojanstveno etaju,
odeveni u svoje diplomatske frakove. Istini za volju, nema dokaza da
diplomate frakove nisu pozajmili od njih, ali eto, sveti Majol je reio
da ih pokrsti, i tu poinju zapleti koje je samo ovaj pisac umeo da gradi: sabrali su se oci i uitelji Crkve, negde u raju, na sabor, da odlue o
ispravnosti njegove misije. Svi su tu, od pape rimskoga do blaenoga
Avgustina, i nesreni misionar je osuen: ne, ovo krtenje ne moe
154
15.5.2010 17:46:09
biti valjano, jer ova udesno lepa stvorenja nisu poinila greh koji bi
se krtenjem imao ponititi. Doveo je sveti Majol svoje pingvine u
nekoj laici u Pariz, u civilizaciju, ali su pingvini morali da se izjasne
jer drugaije oci i uitelji nisu hteli da li su pingvini ili ljudi. I tako
krteni i nedokrteni, pingvini su u civilizaciji zapoeli svoju politiku istoriju. Ta istorija je ironijski prosleena od srednjeg veka, preko
renesanse do novoga doba. Lako se prate likovi, i prepoznaju.
Nije, istina, jasno imamo li mi Srbi neke veze sa pingvinima, ali da
neke slinosti ima, to je u nekim momentima sasvim oevidno. Svi
se sada pitaju, a posebno Prvi pingvin nae diplomatije, kako da se
formulie spoljno-politiko stajalite zemlje. Neko krtenje, evo,
dolazi iz Rusije, ali sudei po onome to se pie u versko-politikom
glasilu koje se zove Peat, to nee ii lako, pa makar se mi, ne tri
puta, ve trideseti i tri puta i jo trikratno po ruski prekrstili. Moda
bi sve ovo liilo na alu, ili pak na nezaboravnoga Anatola Fransa, da
se nismo nali pred jednim problemom. Rusi su nam ponudili jednu
rusko-balkansku teoremu. I sabrali su se oci, i crkveni i laiki dravni, uz asistenciju politikih publicista, ija je svaka re obeleena
ruskim peatom ali reenja nema, pa nema.
Kazao je ovih dana general D. Rogozin da e Rusi priznati nezavisnu
dravu Kosovo, i to onoga asa kada mi Srbi-pingvini budemo odluili da svoju postojbinu napustimo i preemo u NATO.
Sabrali su se oci u Saboru i nikako ne znaju ta da ine. Kako god
da postupe, Kosovo e biti sve dalje. Priznali su, jadni, da se rei
gasikacija Srbije to je sve ono oko NIS-a na srpski prevode kao
rusikacija, a da se ova pak re prevodi semantiki precizno kao
putinizacija. No jedno je lingvistika, a drugo je politika. Ova teorema
je zapravo ucena ako neete sa nama, u ram nae vojne doktrine,
ostaete bez Kosova. Sve poinje da lii na drugi deo traktata romana
155
15.5.2010 17:46:09
Ima u ovoj teoremi jo jedna nepoznanica: ako se priklonimo

i NATO-u ni njima na pamet ne pada da nam vraaju Kosovo.
Tako smo se mi nali u situaciji da ne znamo kuda e nai sveci i
svetitelji u amcu-ljuspici, poput svetog Majola, da vode Srbe. Kako
god da se uzme, niko nam ne nudi Kosovo, a beogradski pingvini
nikako da se osvrnu i pogledaju ta su uradili sa tim Kosovom, i to
poodavno.
pominjanog Anatola Fransa. Ni rei nije general Rogozin rekao da

e, ako se mi triktratno po ruski prekrstimo, doi da brani Kosovo, a
iz njegovih izjava se vidi da mu to ni na pamet ne pada.
Bilo kako bilo dok prvi Pingvin nae diplomatije neto ne smisli
treba itati u ove ledene dane priu o pingvinima Anatola Fransa.
Peanik.net, 08. 02. 2010.
ATEIZAM NIJE BAUK

Barem kod nas to tako ide zbunimo se i uplaimo kada se pojavi
neto novo. A sve to o ateizmu nije novo, bilo ga je oduvek kao i
teizma, kao izvesne slike i oseanja sveta i, naravno, nekog znanja o
oveku i Apsolutu.
U 19. veku, recimo u vreme K. Marksa, ateizam je bio glavni problem hrianske crkve, ali danas to nije jer se pred Crkvom naao
mnogo vei problem: to je problem religijskog i verskog pluralizma.
Crkve se koliko ih ima gloe oko prava na privilegiju pune i jedine
Istine i nijedne nema koja pravo da bude jedinospasavajua ne zahteva za sebe. Uostalom, religioznost se ne iscrpljuje poimanjem
156
15.5.2010 17:46:09
i praktikovanjem samo u crkveno-dogmatskom smislu, jer je to

mnogo iri pojam. S. Frojd koji govori o religiji kao iluziji i sam
priznaje, u delu Nelagodnost u kulturi, da postoji neko ljudima
svojstveno okeansko oseanje, odnosno, oseanje da pripadaju
nekoj celini koja ih nadilazi. To je ta metafora o Bogu koja je varirana nebrojeno puta.
Iz istorije ateizma znamo da se i on moe manifestovati na tipino i
tu je problem religijski nain. Neretko se ateizam javljao kao zahtev
koji podrazumeva posedovanje pune i jedine Istine o svetu i ovekovom paradoksu u svetu. Drugim reima, i ateizam je esto ponavljao
greku svake organizovane religije i religioznosti bio je ideoloki
iskljuiv i sklon totalitarizmu. Samo jedan primer je, drimo, sasvim
dovoljan: u Novom Sadu se 2004. pojavio list Bezbonik, iji prvi broj
je pokazao da je to ponavljanje kliea iz dvadesetih godina 20. veka
kada je u sovjetskoj Rusiji organizovano bio forsiran ateizam militantnog tipa, to nije imalo osnova ni u Marksovoj kritici religije, ni u
nauci koja iri horizonte ovekovih saznanja. To je bio vid ideoloke
presije iju alosnu istoriju znamo. Ako je organizovana religioznost vekovima bila totalitarna, nema razloga da to bude i ateizam
kada se ozbiljno shvati kao ovekovo nastojanje da sebe prepozna u
panorami ideja koje neko objanjenje nude. Sve je to tako daleko od
iskustva evropskih demokratija u kojima se neguje uzmimo samo
taj primer i tradicija jednog E. Renana i tradicija crkava koje stoje
na svom vjeruju. Uzgred, Renanov ivot Isusov je bio lektira generacija i danas to jeste.
Mogue je da nekom upravo obrnuto treba da i ateizam bude bauk,
a ne pravo na poimanje i oseanje sveta.
Danas, 08. 02. 2010.
157
15.5.2010 17:46:09
Graanina NJKV vozi autant iz Vojske Srbije, a na kolima se lepra zastavica sa monogramom A: diljem Republike njega doekuju
devojke u narodnim nonjama, hleb i so su obavezni, i niko tano
ne zna ta ovaj graanin zapravo radi, kao to ne zna ni ta radi
sa nama, a jo manje znamo mi ta emo s njim. Na mukama su
i velikodostojnici Republike, sa lentom na grudima, koja je simbol
republikanskog suvereniteta. On hoe ni manje ni vie kralj da nam
bude usred dine Republike, koja se i pred njim i pred sobom totalno
zbunila. To s kraljevinom nam ne ide, odnosno za sad niko to nee,
pa nee ni graanin NJKV. Nema tu zajedno sa graaninom strane
drave M. Dodikom i celom svitom ni tri frtalja kralja, kako govorae na prijatelj daroviti Duko Radovi. Graanin NJKV zna gde mu
je mesto u crkvi, ali ne zna se gde treba da sednu dostojanstvenici
Republike, jer tu gde je NJKV graanin seo za njih mesta nema, a gde
su oni seli NJKV ipak nae sebi mesto. On zna da je u ovoj zbunjenoj
Srbiji dobro biti kralj.
NEOBINE PUSTOLOVINE GRAANINA NJKV
A to se Ustava Republike tie, do toga ni vajni republikanci oko

Borisa Tadia mnogo ne dre, jer se to moe gaziti kao trava u parku
na zabranjenom mestu. Njegov visoko preosveeni mentor mitropolit Amlohije zaboravio je da ga naui da svakog 29. maja u godini
u cik zore mirno sie u kriptu crkve svetoga Marka na Tamajdanu
i da poloi venac na grob kralja Aleksandra i kraljice Drage koje je
njegova kua muki ubila.
U nastojanju da nainimo sasvim kratak zapis o prikljuenijima
graanina NJKV imali smo sree: pred nama je jedan zaista bizaran
autentini dokumenat. Beogradski nedeljnik Vreme ga je publikovao
18. 12. 2003. Taj dokumenat je neka vrsta riardovski-ekspirovskog
paklenog dijaloga izmeu graanina NJKV i mitropolita Amlohija.
158
15.5.2010 17:46:09
Pitao je vrli jerarh graanina NJKV da li zna kako je Karaore postao

Vod Srbije. I zbunjeni graanin nije imao odgovor na to pitanje.
Tako to su mu posjekli glavu, kazao je visoki mentor. Graanin
NJKV je zbunjen uspeo da proslovi: Znai li to da i meni treba da
odseku glavu? Blagi mentor mu je objasnio sledeim reima: Ako
nisi spreman na to, ne raunaj da moe biti kralj ovakvom narodu.
Zna gaanin NJKV da su se krune i glave uvek valjale kaldrmom, ali
ova ga je jevanelska poruka mitropolita Amlohija ipak zaprepastila. Za sada ne znamo najmanje tri stvari. Prva je da li je graanin
NJKV smean, da li su smeni dostojanstvenici Republike ili smo
smeni svi zajedno. Ipak se ini, ako emo pravo, da je najmanje
smean graanin NJKV, jer mi smo njega i hteli usred republike.
Peanik.net, 20. 02. 2010.
REHABILITACIJA AVOLA
Onaj ko je itao ciklus pria o sv. Savi i avolu, zapazio je da u
svim malverzacijama, ak i kada Srbin sklapa ugovor sa avolom,
avo gubi. Ali novo vreme donelo nam je obrnutu situaciju. avo
je sve prisutniji i ozbiljni mislioci misle da ga treba rehabilitovati,
jer jeste crn, ali nije ba toliko. Neastivi je u naem pravoslavnom
katehizisu dobro denisan kao laa i otac lai. Meutim, meu
spisima naih teologa, nismo uspeli da naemo neki ozbiljniji teoloko-lozofski traktat o avolu, a neke ideje o. Justina Popovia o
avodiceji nisu do danas ozbiljnije razvijene. A neastivi je tu pa
tu, vrzma nam se oko nogu. U vreme blaene uspomene pape Pavla
VI, katoliki bogoslovi u Vatikanu objavili su dokumenat sa vrlo
ozbiljnim tezama, od kojih su najvanije dve. Prvo, Boga niko nije
159
15.5.2010 17:46:09
video kako i stoji u Bibliji, a to se Neastivog tie, on je denisan

kao realnost u predmetno-materijalnom smislu. Katoliki teolozi su
savesno izuili literaturu od sv. Tome do Eriha Froma, te knjievne
varijacije velike teme o Neastivom i doli su do zakljuka da je on
realnost i da se javlja u bezmalo ljudskom obliku. Oslonili su se i na
nauna dostignua, posebno na rezultate klinike eksperimentalne
psihologije i potvrdili su da se straan naboj u ljudskoj linosti, kao
posledica nekontrolisane neuroze, zaplie u oblik i vid linosti koja
razara sve, pa i sebe, i veito seje zlo. Iz ovog manijakalno-depresivnog stanja, i linosti ljudske i kolektiviteti zapadaju u krize koje
se esto razreavaju samounitenjem. A pisci pak poput Mihaila
Bulgakova u romanu Majstor i Margarita uvode neastivog i on se
pojavljuje u tano odreeno vreme u Moskvi, i to na Patrijarijskim
ribnjacima. Zanimljivo je da ovde, u demonizovanoj atmosferi
staljinske Moskve, neastivi igra bezmalo pozitivnu ulogu. Inae,
on voli oko crkava, zaviruje ispod mantija, jer zna da u crkvi i pod
mantijama nisu sve sami bezsrebrenici. On se meao i u rad vaseljenskih sabora, pa je u Nikeji 325. naveo Nikolaja da ubije Arija
to je na omiljeni sveti Nikola. ovek je izdahnuo, jer ga je u toku
plenumske rasprave sveti Nikola udario u mesto koje se u boljoj
prozi ne imenuje svojim pravim imenom.
U Efesu, pak, 431. i 449. godine drana su dva vaseljenska sabora to
je grad Velike majke Artemide. Oci crkveni imali su da ree krucijalno
pitanje za budunost crkve i vere da li je ona Aramejka ili Jevrejka
Marija bezgreno zaela i da li je nakon poroaja ostala netaknuta i
neporona. I Jovan Zlatousti i blaeni Avgustin izraavali su ozbiljnu
sumnju u to veno devianstvo ali ostali su u manjini. Vekovima je to
pitanje potresalo crkvu i tek je 1854. godine papa Pije IX reio problem
i devianstvo je dogma u koju se mora verovati. Na saborima pak u
Efesu, oci su se do te mere bili sukobili, rasprave u plenumu bile su tako
une zavirimo u zapisnike sauvane u svim ozbiljnijim istorijama
160
15.5.2010 17:46:10
Crkve da je otac Dioskur, opet usred plenuma, udario oca Flavijana u

ono nezgodno mesto i ovaj je u trei dan izdahnuo od udarca.
Ne bi se trebalo uditi ovome, ali neastivi je nedavno lino doao u
posetu Beogradu, na svom zadatku da seje razdor, zlo i sumnje. Izbilo
je ovo oko zlosrenog vladike Artemija i vladika Atanasije Jevti,
koji je u Graanicu stigao kao administrator, izjavio je da je vladika
Artemije bio zaposednut od nekih neistih sila koje je personalno
oliavao asni arhimandrit Simeon Vilovski. Da li je otac Atanasije
bio ba precizan koristei ovaj pojam iz psihoanalize, neemo se
sad uputati u to, ali u svakom sluaju, po njegovom uverenju, u
pitanju su neke neiste sile. Odmah je iz ravnog Banata uzvratio otac
Nikanor, vladika banatski, da je Atanasije Jevti ni manje ni vie
nego avolji ovek. Spor je dobio bogoslovsku dimenziju i, kako su
lenji nai bogoslovi, neemo skoro dobiti valjan teoloki odgovor.
Ali problem ubrzano razreavaju i nansijska komisija Sinoda i
dravni organi kojima je Sinod podneo krivine prijave. ta e sud
reiti, videemo, ali da je potrebna terapija koja se zove egzorcizam,
u to sumnje nema. Dobar je strunjak za egzorcizam episkop baki
Irinej, jer je on ve posle gostovanja pozine trupe iz Modene sa
predstavom Due Venti, u kojoj inae dobro pobeuje zlo danima
istio Novi Sad od zlih duhova. Ako on ne bude uspeo sa svojim
egzorcistikim vebama, nije na odmet pozvati u pomo leviarskog
protoprezvitera oca Antonia, koji se oglaava u glasilima kakva su
Peat ili Srpska valjda politika misao.
Bilo kako bilo, potrebni su nam i nansijski inspektori i sudije,
jer je neastivi lino poeo da mae crvenim repom i na Vraaru.
Patrijarhu srpskom Irineju na donjem kraju skiptra ne treba ekser,
nego gvozdena metla.
Peanik.net, 25. 02. 2010.
161
15.5.2010 17:46:10
Uvek kada se vraamo sa sahrane oveka koga smo poznavali, prati nas ta setna misao a i kakva bi druga bila na takvom mestu.
Pomiljamo da e nam najbolje biti na groblju. Svi e govoriti najlepe o nama i nee nas pitati ni za himnu koju smo komponovali
nekom diktatoru, ni za pesmu koju sroismo nekom gradoubici.
Kada aneo prelije grob, i otpeva ono velianstveno dirljivo Njinje
otpuajei, najlake e biti nama mrtvima. Mi ne odgovaramo vie
ni sebi ni drugima, a oni to uznose rei hvale ionako su osloboeni
svake odgovornosti za javnu re. Tu smo izgleda svi isti i jednaki.
Bie nam svima svejedno, ali nevolja je dok smo ivi i sa ivima: pred
saveu odgovaramo. Toga su osloboeni aneli kojih ima svakojakih, a veina je tokom ratnih godina za nama dobrano ogaravila svoja aneoska krilca. I, naravno, napunila depove. Negde kod svetog
Luke ima lepa i divna re koju esto navodimo: Ostavite mrtvima
da sahranjuju mrtve, a ovaj doktor po profesiji koji je sledio Hrista,
dobro je poznavao nau ljudsku prirodu.
ANELI IZ AVOLJE VAROI
Ovo da su svetenici i akoni aneli nije neka naa ironija apostoli

kad piu crkvi laodikijskoj ili sardskoj zovu ih anelima boijim.
Koliko smo aneli, ovde se time neemo baviti, jer ovaj patetini
uvod je samo poetak jedne veselije prie. ta sve nismo uinili
da avolju varo kod Kurumlije upiemo u knjigu svetskih uda
i ne poe nam za rukom. Nije ni teta. Srbija je ionako zemlja
uda. A o avoljoj varoi istraivai, od geologa do etnologa, bog
zna ta rekli nisu najdalje je otiao jedan autor u monograji
o ovom lokalitetu, u knjizi objavljenoj u Kurumliji 2008, koji je
utvrdio da je na tom mestu vana taka Srbije, jer je tu pojaano
polje gravitacije i tu se ljive same od sebe posebno uvijaju odmah
blizu crkve Lazarice. Legende su legende, ali i u okolini Arla na
162
15.5.2010 17:46:10
pitomim breuljicima Provanse, sve ukoso do Vogeza, stabla ljiva

i treanja se uvijaju na isti takav nain i nismo uli da je neko
ponudio takvo objanjenje. Uostalom, Feliks Kanic ne pominje
nita slino, a dobro je obiao ovaj kraj. Imao je vanijeg posla
i legende ga nisu ni zanimale. Druga legenda danas u modi u
Srbiji kae da je oko crkve Lazarice bio ophod i moleban popova
i kaluera koji su pratili ratnike na Kosovo daleke 1389. godine
pa su se stabla ljive za njima tako uvila u to neobino stablo.
Kako ko posee neki panj u Srbiji, ispod testere se javljaju sveci
i svetitelji, suze rone i isto srpski govore. Do te mere je to uzelo
maha, da su i neke vladike opominjale protiv tog opakog sujeverja,
ali avaj, panjevi i dalje plau, kao da ih je sve listom posadio Matija
Bekovi. Sredinom januara ove godine naalio se neko u jednom
beogradskom listu i taj graanin svakako preteruje da mu itava Srbija lii na avolju varo. Ako emo pravo, sve sami stubovi,
mostovi, kule, koridori i nigde mesta za normalnog oveka. I drugo je istina: u Srbiji se odavno odigrava boj izmeu anela i avola,
a kako e se taj boj zavriti, videemo valjda po tome na koju e se
stranu uvijati stabla ljivova. Nije to mimoilo ni Crkvu. Patrijarh
Irinej se uzda u Boga i u Ruse, a Vrhovni agronom Miloevievog
reima, Dobrica osi, izjavljuje ni manje ni vie: Mi moemo
vie nego to moemo. Ovo je da Trojeruica trikratno zaplae. U
ovom postu uvrtanja stabala ljivovih ne posustaje ni Prvi pingvin
dine srpske diplomatije Vuk Jeremi. Pohitao je u Sinod, o emu
je s patrijarhom razgovarao ne znamo, ali vratio se i usred Evrope
izjavio da bi on izmeu Evrope i Kosova izabrao Kosovo. To mu
niko ne spori, ali nevolja e biti sa onima koji nee tako da biraju.
Ima ovaj Vuk snagu, mo i novac i moe da ne znajui ta da radi
bira i ono to nema. Tako je izabrao Kosovo koje nema, a odbacio
Evropu od koje bi makar neto mogao imati. On ne zna da nai
preci nisu postupali tako. Kada su ono na Vidovdan 1389. godine
u ranim prepodnevnim satima bili izgubili Kosovo, nikome na
163
15.5.2010 17:46:10
ta e biti sa ovim, jo ne znamo pouzdano. Ukazae nam se valjda

znamenje na nekom panju ili stablu ljive.
Peanik.net, 06. 03. 2010.
pamet nije palo da bira Kosovo, nego se okretao Evropi, i ivotu i

nekako se ivelo i trajalo. Izgleda da je on izabrao formulu nekih
anela, da bira carstvo nebesko umesto carstva zemaljskoga i to
mu niko ne spori.
SRBIJA IZMEU KRSTA I IRAFE

Nema ve davno Stevana Sremca pisca koji je ispisao briljantnu
fenomenologiju palanke i tek s vremena na vreme oivi u nama ona
ljupka fraza, negde iz balkansko-aromunske ili cincarske lingvistike batine, iz dijalekta koji smo za davnih deakih dana govorili i
znali krs i aratos. Ko se ne sea Sremevih proznih traktata na
temu moe li magare Micko da bude hadija. Prozni iskazi su graeni tako uspeno da uistinu idu u sam vrh evropske proze satirinoironijskog tipa. Sremevi junaci satima vode itave sporove o tome
da li i u magaretu ima neeg svetog, ako je ve bilo u Jerusalimu
sa svojim gazdom (Isusom). Naravno, krst je simbol i svetinja, kao
to je i Jerusalim ali magare ostaje magare i nakon hadiluka.
Aratos je, pak, kada ljude snae beda i smejurija oko neega to je
svetinja, a to oni izmere palanakim arinom. To je samo Sremac
umeo da prikae palanku i njen dah.
Desilo se to i u ponosnoj umadiji usred Kragujevca oko krsta

urevdanskog, a podelilo je i Srbiju vascelu.
164
15.5.2010 17:46:10
Gradski oci su se nali na mukama, jer se narod podelio tako da

jedni hoe krst nad gradom a drugi ga nee i gle uda koalicija
demokratske vlasti je za krs, a opozicija ga nee pa nee i niko
ne zna, pa ne znaju ni opozicioni prvaci, zbog ega to nee, kao
to ni demokratska vlast ne zna zbog ega zapravo to hoe; dah i
duh neke klerikalne megalomanije trese Srbiju. A koliko se novaca
rasipa to niko i ne pita i to u vreme kada su Crkvu ojadili mangupi
u njenim redovima, odnevi ogromne sume oko kojih se sada preganja po sudovima, e da bi se neto novca povratilo. Preosveeni
episkop umadijski Jovan jedini zna zbog ega hoe krst. To e
drugi da plate, poreski obveznici. Burna je bila sednica SO grada
Kragujevca. Crkva tu redovno daje pomen i Nediu i Ljotiu, iji
je komandant Marisav Petrovi izvodio ake na streljanje. Nije
to ba tako, kau tajkuni u mantijama: Izveo je pred streljaki
stroj dvesta Cigana umesto Srba. Sve to treba da stane pod monumentalni krst. Tako e i biti. Legendarni Lord Mayor Kragujevca
Veroljub Stevanovi bukvalno je inodejstvovao i odrao ne govor
nego propoved kakva gradonaelniku ne prilii. Bio je nadahnut
i u oratorskom zanosu citirao je oce i uitelje Crkve, pa i samog
vladiku Nikolaja koji je spevao himnu-akatist Dimitriju Ljotiu.
Pred zbunjenim graanima na galeriji dvorane i u gradu, umesto
nekog objanjenja, dini Lord Mayor oitao je isihastiku molitvu:
Isuse Hriste, sine Boji, pomiluj mene grenoga. Molitva nije
ganula veliki broj odbornika, pa je jedan venik grad i Srbiju stavio
pred novu dilemu: Mi ovde jasno treba da kaemo jesmo li za
krst ili za irafu. To je malo smirilo duhove i odluka je doneta
da se krs podigne na krunom putu, pa neka bude ta bude, jer
vlast je vlast. Nije iskljueno da e se Srbija drati i krsta i irafe u
cilju istorijskog pomirenja. Malo je kome tu do krsta, svima je do
irafe za koju niko i ne pita koliko kota i ta emo sa njom kao
simbolom koji nije srpskog porekla.
165
15.5.2010 17:46:10
Nije mnogo veselije ni u Valjevu u kojem je na delu jedna nova

politika partija koja se zove Naa Rusija. Zaratila je regija valjevsko-abaka sa Bajinom Batom oko Save Savanovia, legendarnog
srpskog vampira. Problem je isto politike prirode, kau sami venici, ali su zaboravili da vampir Sava iz Gliieve prie nije autentini srpski vampir nego neka vrsta rusko-srpskog vampira. Naime,
Glii je koristio Gogoljevu priu Vij u kojoj poltavski vampir ini
isto ono to Glii posle opisuje. Ovaj ovek u opancima i seljakoj
ubari briljantno je preveo Tolstojev Rat i mir na srpski jezik, a
njegovo znanje francuskog bilo je zadivljujue. Nije veliki pisac
kriv za ovu podelu u Srbiji. Duh palanke je nae mentalno stanje
i mi i od svetinje napravimo lakrdiju uvek politiku i neukusnu.
Najgore je to to se sada demokratski elnici trude da budu blii
Nikolaju nego sama opozicija. Negde u svetu to bi delovalo kao
paradoks. Kod nas ni govora o paradoksu, nego nam je potreban
to vei i glamurozniji krst da pokrije nau palanaku bedu i politiko slepilo.
Ima reenja i za to irafa, to ljupko stvorenje, bie krtena po svim
propisima i crkvenih i gradskih otaca. Oko njenog imena nacija ve
hita sa predlozima. Nee biti problem to to ovo stvorenje nije poinilo praroditeljski greh, pa mu krtenje nije potrebno, jer to e biti
lakrdijako-politiki dogaaj.
Bilo kako bilo, Sremac je rano umro, ali je o nama u palanci stigao
bezmalo sve da kae.
Peanik.net, 27. 03. 2010.
166
15.5.2010 17:46:11
POD BLAGIM KRILOM IDEOLOKOG EROSA

Razgovaraju dve asne starine iz dine SANU a neka nama bude
dozvoljeno da iskoristimo samo svoje pravo na uenje.
U dijalogu su akademik, psihijatar i teolog Vladeta Jeroti i spisatelj
srpski Dobrica osi. A taj nam dijalog nudi beogradska Politika
drugoga dana Vaskrsa godine 2010. Da li je ovo pranje biograje ili je
ispiranje seanja, ne bismo mogli rei. Tu se sigurno ne bi snaao ni
znameniti S. Frojd. Govorio je beki doktor o seanju i potiskivanju,
ali ovo to nam dvojica akademika nude je vaistinu neto vie od
toga. Dr Jeroti je u svojim delima razvijao teoriju o potrebi preumljenja Marksa i Frojda. Ali u svojim spisima ovaj autor to nije
uinio, osim to je iz njegovog pisanja jasno da o doktoru Frojdu
neto zna, a da nemakog pisca jevrejskog porekla Karla Marksa ni
itao nije. Uostalom, ovim palanakim gorostasima uma argumenti
nisu potrebni, jer su lino dokaz za sve to oveku padne na pamet.
Najuzbudljiviji deo dijaloga je kada Dr Jeroti pria o tome kako je
on osiu poklonio jedno svoje delo koje je osia potreslo. Delo
ima barokno raskoni naslov: Kako zamiljam da bih razgovarao sa
vladikom Nikolajem Velimiroviem danas. Delo je tiskano u apcu
godine 1993. U tom delu Jeroti, pod blagim krilom rusko-ideolokog
erosa, zasniva svoju glavnu tezu o Rusiji na, kako kae, jednoj stro
uvene pesnikinje Marine Cvetajeve:
Rusija se umom ne moe pojmiti,
Arinom se ljudskim ne moe meriti,
Ona e se svojom merom meriti,
Jer u Rusiju se samo moe verovati.
Rusija je ovde viena ne kao zemlja iz istorijsko-geografske sfere,
ve kao metazika kategorija. Neka mu bude, ali nevolje tek
167
15.5.2010 17:46:11
Razgovor u Politici prenosi se na nezaobilaznog vladiku svetog

Nikolaja. osi priznaje da mu je posle Jerotieve knjige o njemu
vladika postao velianstven, pa kae: Direktno sam se uzbudio
pred ovim starcem. Oevidno, obojicu neto mui i stoga se mue
i sa injenicama i sa propiranjem sopstvenih seanja. A o ovom
starcu nekoliko rei. Naravno, nepotrebnih i osiu i Dr Jerotiu,
jer njihov dalji razgovor tie se lika i dela Dimitrija Ljotia. Dana
23. aprila 1945. u 22 sata poginuo je Dimitrije Ljoti u Sloveniji
kod Bistrice, u uniformi dobrovoljca sa nemakim orujem u ruci,
jer je ratovao na strani Hitlera. Ne zaboravimo, samo sedam dana
bilo je Hitleru ostalo od ivota, jer je 30. aprila izvrio samoubistvo, ali ni Ljoti ni Nikolaj nisu odustajali od vernosti voi Rajha.
Nad odrom Ljotievim besedio je i plakao Nikolaj Velimirovi i
izgovorio jednu himnu u slavu Ljotia, kakve se izgovaraju samo
Djevi Mariji, jer je Ljoti bio politiar sa krstom u ruci. On je,
svedoi Nikolaj nad odrom njegovim, bio toliko poboan da je
dodavao kadionicu sveteniku za vreme slube Boije. Pozvao
je Nikolaj Srbe da ga slave dok je sveta i veka, iako je Drugi svetski rat bio zavren. Mitropolit Josif Cvijovi iji su memoari
objavljeni na Cetinju 2006 koji je vodio SPC za sve vreme rata,
dok je patrijarh bio u zatvoru, o Ljotiu belei i ovo, to mu je i
u oi rekao: I dodah mu jo da njegov prisni saradnik Marisav
Petrovi to je onaj junak koji je izvodio profesore i ake na
streljanje u Kragujevcu udara u okolini Mladenovca nevinim
ljudima po 25 batina, i jo po est u zdravlje izbeglica, i po tri u
poinju. Ovu znamenitu pesmu napisao je Fjodor Ivanovi Tjutev,

roen 1803, umro 1873, a Marina Cvetajeva roena je 1894, a tragino okonala svoj ivot 1941. Nesretna pesnikinja rodila se 30
godina posle smrti Tjuteva, a njena inventivna lirika daleko je od
svake ideologije. Nije ovde posredi samo neznanje da je to, ni po
jada, ve ideoloki eros koji zaslepljuje razum.
168
15.5.2010 17:46:11
zdravlje naeg predsednika Mite. Narod je ovog nemakog slugu

zvao Mita Bogomoljac, a sada se sede glave klanjaju toj neshvaenoj veliini.
Ne mogu se ove palanake ludorije objanjavati neznanjem, jer u
pitanju je opsednutost Rusijom.
Ovde i sada, godine 2010, na drugi dan Uskrsa, ne samo da se
peru biograje, nego se peru i seanja. Haos je i u drutvu i u
glavama, a da li haos dolazi iz glava ili iz drutva to nije lako
razaznati. Njima je potrebna nekakva Rusija koja nije realna
kao druge zemlje, i nekakav Nikolaj, iji je svetaki oreol davno
potamneo. Palanka sve meri svojom merom, ona je na usud, pa
su nam i pisci i sveci palanaki, bledi i neuverljivi. Kada je, na
primer, osi bio u pravu da li 1941, kada je sa pukom u ruci
ustao protiv okupatora i njegovih slugu, ili 1946, ili pak danas,
kada ga mue sopstvena seanja? A pisac ovih redova, koji gnjavi
nekakvim injenicama, odavno se bavi uzaludnim poslom dokazi nisu potrebni. Dokazi su njih dvojica, glavom i bradom. Negde
na kraju Kafkinog romana Proces imamo one prekrasne rei u
kojima se junak pita Hoe li nas stid nadiveti? Nas nee, jer mi
ne umemo da se stidimo.
Peanik.net, 05. 04. 2010.
169
15.5.2010 17:46:11
Ko je itao ozbiljne evropske knjige one na kojima stoji evropska

kultura i civilizacija nee se uditi pomalo patetinom naslovu
ovoga zapisa. Jednu od tih knjiga napisao je blaeni Augustin i ona
se zove Cofessionum libri XIII. U tok knjizi (VIII-8) mogu se proitati
rei koje je ovaj veliki Evropljanin napisao gledajui kako milioni
ljudi, dok propada Rimska imperija, idu za onim mladim pobunjenim robom Isusom, koga prati njegova bosonoga lepotica Marija iz
Magdale krenuli su ti ljudi da menjaju svet da on bude bez mrnje,
da u njemu bude ravnopravnosti, da nema roba ni gospodara. Na njegovoj crvenoj zastavi je pisalo samo jedno: Svaka vlast je nasilje nad
ovekom. Sveti Augistin je zapisao: Ustaju neuki, juriaju i otimaju
nebo, a mi sa svojim ledenim naukama, evo, valjamo se u puti i krvi.
Zar nas je moda stid poi za njima, jer su nas pretekli, a nije nas
stid to ih uopte ne sledimo. To je najsaetija istorija hrianstva i
hrianske crkve, ali i svih nas ovde i sada. itao je tu knjigu i Karl
Marks i svoje najblistavije stranice o pariskim komunarima nazvao
Ovo je juri na nebo.
SRBIJA OD NEBA DO PAKLA
Ko sve to nije itao naao se tu i jedan Srbin, poznati lozof Mihajlo

Markovi, iji se ve objavljeni drugi tom memoara zove Juri na
nebo.
Ovaj lozof je briljantno varirao humanistiko iskustvo Evrope i
nalazio tragove i nae kulture i nae misli u toj brazdi a njegova
teorija o otuenju i razotuenju zaista je blistav primer kako se i u
palanci i uprkos duhu palanakome moe poteno misliti. Njegov
juri na nebo a o tome govore ovi memoari zavrio se sunovratom
koji nas je sve zadesio. Opredelio se lozof za Miloevia kome je
napisao program za SPS, i sa najveim ushienjem blistavu mo
svoga uma stavio u slubu Radovana Karadia i njegove bratije,
170
15.5.2010 17:46:11
koja je opustoila Bosnu, Balkan i konano nebeski narod dovela

do ambisa i kaljuge. Ohrabrio je ovaj lozof svojim stavom odanog
Miloevievog ideologa, i pesnike koji su pisali himne ubicama, i
popove koji nisu tedeli tamjana da blagosiljaju gradoubice.
Ono to je lozof Markovi napisao o bosanskom ratu i o slomu
Jugoslavije, kao neku vrstu himne balkanskom ludilu, jeste juri
bio, ali u obrnutom smeru od nebeskog naroda do pakla. I nebeski narodi idu u pakao. To je bilo jasno i svetom Augustinu, ali ne
mnogim naim jamopojcima i takvu re su skovali nosei moti
i otkrivajui jame. Nikako im nije ponestajalo mastila i papira da
slave ratovanja koja su nas dovde dovela. Nije lako objasniti lomove
u glavama i delima esto umnih ljudi. Stoga ovde neemo navoditi
ni Markovieve ni osieve himne Miloeviu i Karadiu, a Matija i
bratija ve su sebe dovoljno objasnili strunama gusala i na stranicama
istinoljubivo-rodoljubive tampe. Uspeli smo da naemo samo jedno
objanjenje za ovakve preokrete kojima ovi ljudi tragino i palanaki
glupo zatvore svoj krug u taki pogubnoj po njih i po sve nas. Re je
o pruskom caru Fridrihu, koji je bio lozof mnogi ga zovu Markom
Aurelijem novoga doba.
Ostaviemo na trenutak blaenog Augustina i prikazati jednu
scenu iz ivota ovoga cara i ondanje Nemake, koja je imala
nekoliko stotina dravica. One su se naravno, te dravice, gloile
izmeu sebe, vodile krvave ratove u kojima se pljakalo i otimalo.
Hroniari su zabeleili to nije anegdota da je car Fridrih priredio
jednoga dana prijem u Palati i na njega pozvao i diplomatski kor, i
sve glumce, pesnike, lozofe, mislioce koje je imao u kraljevstvu.
Nacionalni krem ushieno je oekivao ta e car rei, a bio je
mudar, govorio je kratko i lozofski koncizno. Car je rekao: Dame
i gospodo, odlinici duha i umea slavnoga mi kraljevstva koje
nosi zastavu germanske rase, odluio sam ovih dana da povedem
171
15.5.2010 17:46:11
jedan rat protiv susedne kneevine, koja nam o glavi radi. Naravno,
gospodo, taj rat e biti krvav, pljakaki, bie to velika otimaina,
ruiemo gradove, neja e biti silovana, drugi i drugaiji koji nee
da se priklone naoj istini, bie zbrisani sa lica zemlje. Zapanjene
zvanice nisu mogle doi sebi, ali mudri car nije propustio da doda i
objanjenje koje glasi: Naravno, gospodo, rat e biti prljav i krvav,
ali tu ste vi, pesnici kraljevstva mi, da ga opevate kao sveti rat, i vi
muziki geniji da ispevate himne i kantate veliini mojih pobeda u
mrvljenju drugih, a vi, oci, biskupi i arhibiskupi ste tu da zamahnete kadionicama i da dokaete da sam postupio po volji Boijoj.
Iz ovog objanjenja razabiremo ta se dogodilo i sa naom nacionalnom elitom u toku godina razaranja i konanog unitenja Srbije.
Mudrim reima cara lozofa mogli bismo dodati jo nekoliko, koje
ovaj umni ovek nije izgovorio. Njegovi su Nemci inili to to su
inili, pesnici su pevali himne zanosnije od Matijinih i slagali hvalospeve uzvienije od onih pokojnoga Mome Kapora, ali su vremenom
razumeli da to ne ide tako, da se moraju ujedinjavati i miriti sa susedima. Kod nas Srba postoji jedna falinka: stao je rat, razorili smo
i unitili koga smo mogli, urnisali smo i upropastili i sebe, ali nai
pesnici ne posustaju u himnama, a popovi nastavljaju da odrauju
svojim trudodanim kadionicama. Beogradske knjiare prepune su
knjiga o kosovskim bourima i bourima uveocima, a sam ministar
vanjskih dela V. Jeremi na nekoj ajanki kod ruskog ambasadora jo
ne pokazuje da je razumeo da se pre smrtne i vene ljubavi na prvi
pogled sa Rusijom, mora neto uraditi i na pomirenju sa susedima. I
da jo jednom pomenemo blaenog Augustina red bi bio da i Srbi
ponu da itaju ozbiljne knjige, a uli smo da postoji ak i prevod
njegovih Ispovesti na srpski koji je govorio da zanos jeste prirodno
ljudsko stanje, kao i pijanstvo u kojem esto traimo utehu, ali je
ovaj svetac i mislilac preporuivao lek koji se zvao sobria evrietas
trezveno pijanstvo.
172
15.5.2010 17:46:12
Predugo smo u ekstazi i valja se osvrnuti oko sebe i videti i razlikovati

legendarne prekrasne kosovske boure od politikih boura uveoka
kojima nas kite politiari ideolozi u Beogradu i Srbiji.
Peanik.net, 17. 04. 2010.
MALA GLOSA O HLEBU I VINU

Danas, na Veliki petak, ve u ranim popodnevnim satima zapoee
iva pria o ivotu i vaskrsenju. I nije sluajno da je to prolena pria.
I niko se nee usuditi danas, uz obilje citata i navoda, da navede
rei apostola Pavla iz poslanice prve Korinanima 14.19: Ali u crkvi
volim pet rijei umom svojim rei, da se drugi pomognu, negoli hiljadu rijei jezikom. A danas e Njega zasuti citatima, legendama, pa
i laima.
Bio je Sin Boiji, koliko i svi mi drugi, a za sebe je govorio, i to je
jedina titula koju je priznavao, Sin oveiji. Usred liturgije odjeknue one rei koje malo ko i razume Angeljskimi ne vidimo dorinosima inmi. Malo ko zna da se te rei zapravo ne odnose na ovog
mladia iz Nazareta, jer on nije bio ni Rimski imperator, ije legije
ire pusto diljem sveta, ni Pantokrator vizantijski: to je odlomak
iz vizantijskog carskog dvorskog rituala kada su vojnici novoizvikanog cara, poto su prethodnog ubili, novog uzdizali na titove
da osvaja svet. Ne, njega nije rodila leponoga Junona i otac mu nije
bio Jupiter rodila ga je Jevrejka, u nekoj vezi koja sigurno nije
bila grena. I on, ovaj mladi, u pratnji devojke Marije iz Magdale,
ide putem nade i vaskrsava. Ne, nije on smru smrt pobedio on
je ivotom smrt pobedio, i rimski pravnik Poncije Pilat uzviknuo
je Ecce homo prepoznao je u njemu oveka. Bosonoga Marija
173
15.5.2010 17:46:12
nosi jaje nakon njegovog raspea i smrti, jer se pred cara Tiberija
nije smelo izai bez poklona, a da li je jaje pocrvenelo od toga to
se ona zastidela svog skromnog poklona, o tome ljupka legenda
mnogo ne kae. Ali to jaje, kao simbol poetka i kraja i danas
na naem stolu nee nestati sa groba. A njegova nauka bila je
ne neka spekulativna lozoja, ni logika konstrukcija, ve hleb
i vino koje je delio sa onima koje nije birao, koji su njega izabrali
kao nadu: Ovo inite meni u spomen. Uzalud emo ga zasipati
legendama i patetinim reima, jer od Josipa Flavija do Tacita i
Plinija mlaega niko o njemu nita nije zapisao to je verodostojno. A Njemu je i bilo stalo da ostane u toj anonimnosti, kako bi se
prepoznao u svakome od nas.
A pria o vaskrsenju nigde, ni u jednom jevanelju, nije ispriana.
Tu priu mi treba da priamo i svedoimo, a jevanelja su ne nekakve biograje i ueni istorijski traktati, nego doivljaji. Marko je
svoje jevanelje ostavio otvorenim. Cela 16. glava, koja pria dogaaje nakon raspea, do detalja nam kazuje samo jedno: Svi su ga
napustili, razbeali su se uenici, ene koje su nosile miropomasti
zatekle su prazan grob. I nije sluajno Marko zapisao u 16.8: I
naavi se tu, pobjegoe od groba, jer ih zahvati strah i drhtanje.
Marko dodaje jednu jo zagonetniju re: I uenici ne vjerovae,
ali osetie da se neto dogodilo. Jevanelista Luka je bio lekar
po profesiji. I on je u 24.12-18. ponudio dokaze kao lekar, nikakve
druge. Njegovi su dokazi emocije i jedno zapaanje iz oblasti kardiovaskularnih promena. Nikog nisu videli, a no je padala, trebalo
je stii do seoceta Emausa, i nita im nije bilo jasno beali su, jer
im je tajna policija bila za petama. Jedini dokaz koji doktor Luka
nudi glasi: I oni govorahu jedan drugom. Ne gorae li srce nae
u nama, kad nam govorae putem i kad nam kazivae pismom.
Ovaj put do Emausa, dvanaestak kilometara od Jerusalima, mora
svako da pree sam, ako hoe neto da razume o vaskrsenju. Sve
174
15.5.2010 17:46:12
ostalo su dosadne propovedi, legende, ali ljudska nada je princip.

To je dobro znao Ernst Bloh. Takav, ovaj mladi, vaskrsava na tom
putu nade, jer je otkrio da je smisao ivota ivot sam, i rtvovanje
za druge. On hoda iz Nazareta kao izbeglica, i hoda i danas na elu
svih nas bolesnih i nemonih, obespravljenih. Hoda, sa crvenom
zastavom u rukama, jer to je jedina zastava koju je priznavao, u
ime ponienih i uvreenih, i u tom hodu vaskrsava. Vaskrsava
se samo na jedan nain: kada se ne ivi u lai, jer i njegov lik su
nosili na zastavama, a nose i danas, gradoubice, inenjeri etnikog
ienja to mu nije umanjilo sjaj. I kada svi danas citiraju rei
Karla Marksa da je religija opijum za narod, nije uopte jasno
zato se ova fraza falsikuje i ne citira cela, a ona glasi kod Marksa:
Religija je opijum za narod, ali i bolni uzdah ponienih i uvreenih. Opijum je anestetik, on umanjuje bolove, a to je ovaj mladi
iz Nazareta, kao vrsni terapeut odlino znao. A nije otrov i la tu
razliku izmeu opijuma anestetika i otrova malo ko zapaa. Nije
ovaj mladi iz Nazareta drei se za ruke sa Marijom iz Magdale
inio uda ni hodao po vodi, ni levitirao u vazduhu on je ipak
uinio jedno najvee udo koje smo pozvani da ponavljamo iz dana
u dan: da drugima budimo nadu, a bez nade kao saputnice ivot e
i za ivota biti smrt.
Odmaknimo se od svih fraza, jer nas na to poziva ovek, Sin oveiji
koji je uvek sa gladnima i ednima i koji i danas poruuje izbeglicama Blago prognanima pravde radi, jer e se pravde nasititi. Hleb i
vino, kae italijanski komunista Injacio Silone, a tako mu se i roman
zove, Pane e vino, to je sva nauka.
I jutros, treba krenuti za Emaus, a on je tu negde u naem susedstvu,
a tamo su i On, i Marija, u ija je usta i ruke bio zaljubljen.
Peanik.net, 02. 04.2 010.
175
15.5.2010 17:46:12
15.5.2010 17:46:12
ZAPISI O VARVARIMA (1996-2007)
177
15.5.2010 17:46:12
178
15.5.2010 17:46:12
Zapisi o varvarima (1996-2007)
UNUTRANJA STRANA RATA

Rat je stao, ali na bosanskoj slici njegovoj jo nema bitnijih promena od izlaska iz Bijeljine, levo i desno sve do Lonara, putnika
prati pusto, vire hladni dimnjaci, na ruevinama slogani bojovnika
i Arkanove slike; pod niskim, sumornim zimskim nebom putnik
se brani od sumornih utisaka, jer ako je ve krenuo u Bosnu ne
moe se rastati sa nadom. A na ulazu u Brko uistinu biblijski
prizor opet ga opseda beznae; spoljanja strana rata je svima u
oima ostao je ugao zgrade, iz okna viri deji crte, neko ko zna
kako je okonano detinjstvo kroz ovaj prozor i preko ovog crtea
gledalo u svet, na simsu veliki, rii maak s tugom u oima. Dugo
e jo trajati ta spoljanja strana rata, obnova nije ni na pomolu,
pa se ovek i nehotice sea one istonjake sintagme o unutranjoj
strani svega, pa i rata koju su toliki pisci koristili koja e jo
due trajati u svesti, i na savesti, u istorijskom pamenju i zlopamenju generacija; beznae ipak smenjuje nada da se u ovome moe
pronai ljudski, humani smisao koji e se obistiniti u zajednikom
ivotu.
U Tuzli, poslednjeg dana novembra, u blistavoj dvorani Umetnike
galerije, pred oko dve stotine prisutnih, zapoinje promocija knjige Srpska strana rata, u organizaciji Foruma graana Tuzle ta se
nada ponovo vraa; u uvodnom izlaganju g. Vehid Sehi naglasio
je vrednost dijaloga na koji ova knjiga poziva, njen poziv i izazov
da svaka strana u ovom ratu otkrije na ovakav nain svoje uee.
Nakon pozdrava koji je pisac ovih redaka preneo svima od asopisa Republika i njenog urednika, istoriarke Olivera Milosavljevi i
Dubravka Stojanovi govorile su o korenima rata, o dubini traume,
o odgovornosti inteligencije, te o udnom gaenju kritikoga duha
koje se izrazilo kao sumrak ljudske pameti na Balkanu. Najprecizniji
je svakako bio Gajo Sekuli sa Sarajevskog univerziteta koji je kazao
179
15.5.2010 17:46:13
da je knjiga Srpska strana rata hrabra, asna, nepretenciozna,

humana i mirotvorna knjiga kakvu bi svi trebalo da imaju, jer ona
najdublje tumai fatalnu renesansu nacionalizma koja se manifestovala irom Evrope, na Balkanu posebno, gde su traume najdublje
i gde srpski sluaj nije jedini, iako su njegove posledice ogromnih
razmera. Trauma je duboka, katarza nije jo na vidiku, ali put ka
njoj je ve neto poetak otrenjenja i najdubljega pokajanja koje
svima predstoji.
Meu prisutnima je posebno bio zapaen i popularni gradonaelnik
Tuzle g. Selim Beslagi njega neki nacionalistiki pametisti nazivaju Srboljub, jer je brinuo o ostanku Srba u Tuzli, ali on to prima
sa smekom i vrsto veruje, zajedno sa nama, da je zajedniki ivot
mogu.
Tuzlu zasipa sitan zimski sneg sa planina, grad je ne tako davno obeleio milenijum od prvog pomena njegovog imena, a ljudi govore
o soli koja je njegovo bogatstvo, ali i o fatalnom prokletstvu soli,
jer grad tone u nekakvo podzemno slano jezero, jedan milimetar
dnevno, pa je saniran deo gde se nalazi i pravoslavna crkva. O.
Nikolaj, posle sluzbe Boje u hladnoj crkvi, oprezno pita kada e
se vladika vratiti, u crkvi su samo starci i starice nema nijednog
mladog oveka. Grad tone u zimsku no, ali u kaima, kao i na
svim javnim mestima, ve klija seme ljudske nade u pobedu ivota,
iako svi priznaju da unutranji znaci rata u svesti i na savesti nee
brzo nestati. I tu nadu, ljudski toplu i potrebnu kao vazduh, uveala
je i ova promocija.
Republika, 153-154, 1-31. decembar 1996.
180
15.5.2010 17:46:13
KOSOVSKI BOURI VENU

Uskoro e se navriti punih deset godina od onoga dana kada je g.
Miloevi na ve nemirnom Kosovu izjavio da ni oruane bitke
nisu iskljuene, a vesti koje nam ovih dana pristiu sa tog mesta
govore da famozna fraza nije bila prazna oskula aparatika-demagoga, koji nije birao sredstva da se domogne vlasti; dobro pripremana operacija jedne u svakom pogledu brutalne pacikacije Kosova,
koja se na jeziku reimske tampe naziva reavanjem kosovskog
pitanja, dostigla je razmere koje su zaprepastile svet; nije tano
poznat broj mrtvih i ranjenih, ali sudei po svemu on nije mali,
a i sama operacije nije vremenski ograniena. Reke izbeglica ve
dotiu do Makedonije i Crne Gore, a mi, kao i do sada, nita ne
znamo iako bismo morali znati ni ta je OVK, ni kako to da toliki
angaovani vojno-policijski efektivi nisu zarobili nekog svedoka
kako bi javnost imala uverljiviju sliku o razmerama zajednike
tragedije Srba i Albanaca; urednicima beogradskih listova koji su
neto pokuali u tom smislu, javni tuilac ve preti Miloevievim
Krivinim zakonikom. A iz dana u dan se kopaju grobovi i svet se
uasava pomisli na novu Bosnu. to se politikih stranaka u Srbiji
tie, one se bukvalno utrkuju u pruanju podrke reimu, tako da
se usamljeni glas GSS jedva i opaa.
Ni terorizam ni separatizam to valjda ve znamo nita dobro doneti nee, ni Srbima ni Albancima, a zlo je sigurno zajedniko. Jasne
su, istina, jo neke stvari. Reenje se nee moi pronai sa akterom
kakav je g. S. Miloevi, jer tokom ovih deset krvavih godina ipak
smo neto nauili iz istorije Balkana. Zlo nee biti samo albansko,
ve i srpsko, i svih ljudi koji ive na ratom ve zahvaenom Kosovu.
Umesto rei mira i traenja puteva pomirenja, u Pritini se lepe
slike Karadia i generala Mladia sa jasno sroenim porukama
181
15.5.2010 17:46:13
koje deluju zastraujue Uspeli smo, nastavljamo! Deset je godina minulo od kada su pod nogama uspaljenih mitingaa svenuli
pogaeni kosovski bouri, iselilo se davno svih devet Jugovia; i
konano e svenuti ti prekrasni simboli jednog vremena ako ih
budu uvali junaci kakvi su Karadi i Mladi, ije svetle tradicije nastavljaju Arkanovi jurinici na dananjem Kosovu. O tome
se nimalo ne vodi rauna. Zaboravlja se da e krv koja se tamo
proliva i albanska i srpska pasti na glavu nama svima. To bi ljudi
u Crkvi morali znati.
Bez obzira na zlo koje je ve poinjeno, treba se okrenuti sutranjem danu, mora se gledati preko ruba dana dananjega. Na to nas
opominje i jevanelista Matej u 6.34: Dosta je danu svakome zla
svojega. Jo nije kasno da se trae naini zajednikog ivota, ali
sutra moe biti dockan, jer i Albanci i Srbi i drugi, kako god bilo,
ivee na Kosovu a gde bi drugde! zajedno, jedni uz druge. Za
mir i pomirenje nikada nije kasno.
Republika, 184-185, 16-31. mart 1998.
SRBIJA NA DAI
Ovo je samo i nita vie melanholini zapis umornoga putnika koji je, jednim drugim povodom i po drugome poslu, prolazio
nedavno obroncima Ravne gore, od sela Ba navie prema Rajcu.
U suton, preko cvetnih padina, kolonama i zapregama svih vrsta
krenula je itava jedna Srbija da slavi; krenula je na udan piknik,
a da niko zapravo i ne zna ta se slavi; ideologiju etniku porazila je ideologija komunistika, a nju je, pak, na sledeoj istorijskoj
182
15.5.2010 17:46:13
okuci, porazila sama istorija. Svejedno, slavi se, iako ideolozi ak

ni nakon pola stolea nisu naisto o bitnom i u svetu poznatom
ko su pobednici, a ko su, pak, izdajnici. I sve drugo kao da nije
vano. Odavno bez harizme, lider SPO skuplja uveoke sa lovorovih
venaca i izgovara nesuvisle fraze iz kojih se jasno razaznaje da iz
istorije apsolutno nita ne zna, a sdi akademik je u novokomponovanoj etnikoj ideologiji otkrio ukus starog pia one komunistike ideologije kojoj je poklonio zlatne godine svoje mladosti. Jei
legendarna, arhaina harmonika dugmetara, toi se rakija i servira
obavezna gibanica uz etniki evap i na vaaru i terevenci traje
slavlje sa lascivnim sloganima-reklamama i porukama koje vreaju
seni umrlih; i u nesnosnoj buci truba i turbo-folk muzike gasi se
svaki traak razuma. U toj terevenci zbore proroci kojima vie niko
ne veruje i oglaavaju se propovednici koje odavno niko ne slua.
Sve je to daa, ona pijana, mnogoboaka, paganski neukusna i
protivna duhu Hristovom, na koju je nedavno u skoro dramatinom
apelu ukazivao i stari patrijarh Pavle, podseajui da due ne jedu i
ne piju, ve ive od pijeteta koji im ivi duguju.
Na takvim gozbama nema pijeteta ni za ive ni za umrle. Srbija na
dai o tome i ne razmilja, jer su je sludeli ideolozi i mesije. No slavi
se, svuda i svako slavi i pominje svoje. I tu, sutradan opet pred suton
pod obroncima ivopisnoga Rajca, svetkuju i komunisti, i njima
se crveno slovo u kalendaru 13. maj po nedokuivoj volji Bojoj
poklopilo tako. Tu su venci poginulima i, naravno, onaj obavezni
velikom Srbinu, kako oni zovu A. Rankovia. Oni su, istina, tii,
nema u njihovim svetkovinama buke ni muzike, ali su u ideolokom
smislu isto tako perdni. Ipak i to je novo oni ute, i to njihovo
utanje kao da podsea da je vreme da razmislimo, da iskoraimo
iz prolosti i da pogledamo nekuda dalje, preko rudnikih visova ka
horizontima novoga vremena i novoga lica Evrope, novoga doba koje
je porazilo sve totalitarne ideologije.
183
15.5.2010 17:46:13
Republika, 189, 16-31. maj 1998.
Srbija treba da se klanja senima mrtvih, to ivi mrtvima duguju,

ona treba da moli za mir i pokoj njihovih dua, ali je vreme da se
Srbija vrati sa dae. Ovakve, paganski su neukusne i uvredljive i za
mrtve i za ive. Ni pobednici i oslobodioci ni izdajnici to nisu
shvatili.
SENKE MINULIH VREMENA

Kada su se 13. maja ove godine arhijereji nae Crkve iz zemlje i
inostranstva, predvoeni starim patrijarhom Pavlom, poeli okupljati na redovno zasedanje Sv. arhijerejskog sabora, razloga za
zabrinutost je bilo na pretek. Na Kosovu je svom estinom besneo
rat, a bombe NATO-a su od zemlje pravile pusto. U patrijarijskoj
kapeli sv. Simeona na epiklezi inu molitvenog zazivanja Duha
Svetoga kojim se Sabor otvara u dubokoj, molitvenoj tiini oni su
sigurno bili svesni odluka koje se moraju doneti. O tome govori i
saoptenje za javnost koje u poslednjem broju, od 1. do 15. juna,
objavljuje glasilo nae patrijarije Pravoslavlje. U njemu, barem na
poetku, preovlauju tonovi jednog uravnoteenijeg vienja prilika, jer stradaju svi, pa i albanske izbeglice, a one su nastojale da
se vrate svojim ognjitima, iako se za tragediju okrivljuje samo
svet oko nas.
U saoptenju, meutim, ima mnogo toga to uistinu izaziva veliko
uznemirenje i hrianske i ire javnosti. Naime, Sabor je odluivao o
popunjavanju nekih episkopskih katedri, kao i o drugim izmenama
koje nisu odmah bi valjalo rei najsrenije povueni potezi. Ako
recimo imenovanje jeromonaha Fotija za episkopa dalmatinskog
184
15.5.2010 17:46:13
i administratora gornjo-karlovakog i budi neke nade, najava da

se na svetosavsku mileevsku katedru dovede jeromonah Filaret,
nastojatelj hrama Sv. arhangela Gavrila iz Zemuna, izaziva uenje
i uznemirenost. Hrianska, pa i ira javnost pamti o. Filareta jo
po onom raspaljivanju brutalnog nacionalizma na boinim badnjacima u zemunskom parku krajem osamdesetih godina, kao i
po fotograji njegovoj iz 1994, koja je obila svet i na kojoj se o.
Filaret vidi ispred tenka sa kalanjikovim u rukama. Niko razuman
se nee meati u kadrovsku politiku naeg episkopata, ali razloga
za uznemirenost ima i hrianska javnost ako neto slino imamo! ne bi trebalo da uti, jer prema uenju Crkve episkop nije
samo in u hijerarhiji ve neko ko predstavlja stub Crkve. Gde je
episkop tu je i Crkva, glasi kanonsko pravilo na njemu je dar
prejemstva, to e rei da je on naslednik Hristovih apostola. To se
nije smelo zaboraviti, posebno u ovim vremenima iskuenja kroz
koja prolazimo. A javnost u ovom sluaju ne bi trebalo da ostane
ravnoduna jer opet po kanonima i laici imaju svoje mesto u
Crkvi kao neodvojivi deo verujueg naroda Bojega. U tom smislu se nominacija o. Filareta tie svih nas. Hoe li ruke arhijereja na
hirotoniji o. Filareta biti poloene zaista na glavu najdostojnijeg, i
da li dostojnijeg nije bilo, to se tie svih nas, ne samo episkopata.
Predugo je episkopat u senci jedne prolosti, previe se zalagao za
jednog Karadia ili Arkana, recimo, a da nam nije ponudio bilo
kakav dokaz da su oni najdostojniji meu nama vreme je da se
iskorai iz senke jednog ve minulog vremena.
Republika, 216-217, 16-31. juli 1999.
185
15.5.2010 17:46:14
Hladan januarski dan na beogradskom Novom groblju mesni paroh

je posle ina zaupokojene liturgije prelio grob i sputena je teka mermerna ploa nad venim domom eljka Ranatovia Arkana. ivot koji
se okonao nije ni zapoeo na uobiajen nain u vrtlogu rata gde je
pokojnik imao znaajno mesto. Ali je legenda zapoela istoga dana
onako kako zapoinju mutne, krvave balkanske legende u kojima je
divljenje za gorske careve, kakav je bio legendarni Babeji, mnogo
trajnije od divljenja za one koji su neto dobro i plemenito ostavili iza
sebe. Sa legendama je uvek tako i bilo mnogo znamo, ali nimalo o
onome to se iza njihovog mutnog sjaja krije. O tome govori i nevieni
u svetu publicitet koji je jedan od ozbiljnijih komentatora ak nazvao
neobinog li izraza! planetarnim. Istoriari e tek imati posla, ali su
biogra, pa i hagiogra ve na delu. I ne samo oni. Na tunom zboru i
u pogrebnoj povorci jedna starica govori o pravedniku koji je pljakao
banke, ali ne nae ve strane: Njih bi i ja pljakala. Tu su svi detalji
potrebni za legendu. Razbojnik i kriminalac iji e se krvavi tragovi tek
otkrivati, ali i deak aneoskog izgleda kome je, ba takvom, mesto u
svetakoj legendi.
JUNAK NAEG DOBA
Obilje podataka iz novinski stubaca i sa ekrana elektronskih

medija kao da neko smiljeno slae po strogo binarnom principu.
Ratovao je vrli pokojnik i patriota kako neki kau ubijao i beao
iz zatvora i titio neja i sirotinju i niko sigurno ne zna ili nee
da zna ta je tano. Legende su takve, inae to ne bi ni bile. Niko
ne zna kako je pokojnik kovao medalje, a svi vide jednog Obilia
koji se sjaji na grudima aktuelnog predsednika Skuptine Srbije g.
Tomia. Ima ordenja koje je ukrasilo ak i mantije vladika i mitropolita. I niko ne zna ni to kakvi su bili pokojnikovi odnosi s Bogom,
iako svi znaju da ga je crnogorski mitropolit g. Amlohije putao
da pod orujem prisustvuje slubi Bojoj. Kao da se pokojnik,
186
15.5.2010 17:46:14
kraj tolikih obaveza, i sam potrudio oko vlastite legende. Sebe je

smatrao Cezarom koji udara u klin neprijatelja, patrijarha Pavla
je proglaavao svojim vrhovnim komandantom, a sam je stari
patrijarh imao razumevanja za njega: Taj mladi ovek je verovatno samo mislio da treba da se rukovodi duhovnim, evaneoskim
principima. Niko ne zna tano ni kakvi su bili pokojnikovi odnosi
s vlastima. Krenuli smo, govorio je pokojnik, da sruimo vlast u
Hrvatskoj a ne u Srbiji.
Legende traju sve dok se ono zrnce istine u njima ne pretvori u normalnu ljudsku istinu. Za sada je sve legenda. Ono aputanje u gradu,
koje su i novine zabeleile, da je sve simulirano, da pod ploom Arkana
nema, da e veno iveti, nije tek patetina fraza nad otvorenim grobom. Ona o neemu govori. Zbog ega jedna majka Tereza nije svojom
smru probudila ni deli emocionalne energije, ni deli divljenja i
kolektivnog zanosa koji prate Arkanovu smrt, zbog ega se to zbiva
na tajanstvenoj granici izmeu svetlosti i zloina, na to pitanje nisu
uspeli da odgovore ni blaeni Avgustin ni F. M. Dostojevski, koji su se
naginjali i nad tim ponorom ljudske tajne. Nije lako odgovoriti na jo
neka pitanja, jednostavnija od vene enigme o dobru i zlu. Odakle izvire ovakav i ovoliki stepen masovne identikacije obinog sveta, naroda,
sa negativnim junakom ni na to pitanje nema lakog odgovora. Pa ipak,
nad tim bismo se morali zamisliti. A to se vie ne tie pokojnika. To se
tie nas ivih, ovde i sada.
Republika, 230-231, februar 2000.
187
15.5.2010 17:46:14
Do izbora koji su zakazani za 24. septembar nije daleko i predizborna kampanja se uistinu zahuktava. Nju prate to je novo neke
neobine, pa ak i tajanstvene pojave. U kampanju se ukljuio ni
manje ni vie nego sam patrijarh moskovski i vascele Rusije, svjatjeji g. Aleksije II, koji je na dan Preobraenja Gospodnjeg to
je roendan g. Miloevia uputio telegram uzbudljive sadrine
u kojem slavljeniku eli Mnogaja ljeta to je veoma lepa crkvena
himna na dobro naroda, ne samo Balkana nego i drugih regiona.
Novine su se pak setile Tarabia i njegovih proroanstava, te jo
niza slinih, u kojima se pominje da e Srbiju iz nedaa izvui ovek
poreklom iz sela Kotunia, a odatle je poreklom dr V. Kotunica
koji je kandidat DOS-a. Prelistali smo u vezi s tim mnogo toga,
pa i delo dr Radovana Kazimirovia Tajanstvene pojave u naem
narodu kremansko proroanstvo, objavljeno u Beogradu 1940. i
posveeno episkopu N. Velimiroviu, i naili smo na mnogo zanimljivih stvari. Nevolje e biti velike, Srbija e biti na dnu ponora, i
tada e se umeati Rusija, Srbija e odolevati i uzee cijelu Bosnu
i Hercegovinu. Navode se primeri kako su proroci prorekli kraj
Obrenovia, i to u krvi, i uspon Karaorevia kraja nema svim
tim tajanstvenim vienjima.
PROROCI I PESNICI U PREDIZBORNOJ KAMPANJI
Mnogo je znaajnije ono to se dogaa sa pesnicima, o emu javlja i

Danas od 23. avgusta 2000. U Valjevu je poznati pesnik M. Danojli,
koji je punih deset godina slavio g. Miloevia, okrenuo urak naopako i javno se svojim potpisom zaloio za g. Kotunicu. Proroci
mogu i da omanu, proroanstva mogu da se ne zbudu, ali kada je
re o pesnicima i akademicima, to su ozbiljne stvari. To vie nije iz
sfere tajanstvenog ve egzaktnog. Mogu da omanu ak i sondae
uglednih instituta, ali oni nikako. Iz ovog stava g. Danojlia treba
izvesti zakljuke koji uistinu ne podleu sumnji, a oni su sledei:
188
15.5.2010 17:46:14
g. Miloeviu i njegovom reimu sigurno se loe pie, a g. Kotunica

ima sigurno ozbiljne izglede da pobedi.
Sije budi!
Republika, 245, 16-30. septembar 2000.
VERONAUKA KAO POLITIKA

Napokon se veronauka nala u rasporedu asova osnovnih i srednjih kola Srbije, uz nju i graansko vaspitanje, te jo i nita,
iju sadrinu uenici mogu da biraju, a dosovski skolastiari jo
nisu razjasnili. Uredba vlade Srbije od 24.07.2001. je primenjena,
ali nesporazumi koji je prate od poetka nisu uklonjeni. Sredinom
septembra Crkva je ozbiljno posumnjala u namere drave i ljutito
reagovala Pravoslavlje 15.09.2001 u vidu dunog odgovora
na ruan izazov. U susretu sa verouiteljima, ministar Kneevi
je rekao da e budunost zavisiti od odnosa koji ete vi graditi
i mnogi su znaci govorili da u odnosima drave i Crkve postoje
odreene smetnje na vezama. Ako predmet bude fakultativan to
je ujdurma ministarstva prosvete i prevara, izjavljivao je jedan
arhijerejski namesnik iz Paraina, ali se ubrzo pokazalo da ima
nesporazuma i na viem nivou i to ak i meu promovisanim
verouiteljima. Ako se, naime, prihvati katihetski nain i svako
bude predavao svoju dogmu i uenje, bie komplikacija one se
ve oseaju o emu se nije dovoljno mislilo. Ako se srcem vjeruje za pravdu a usnama priznaje za spasenije kako apostol Pavle
denie veru Rimljanima poslanica 10.9-11 nije jasno kako
bi se vera osim dogmatskog poimanja drugaije mogla shvatati
i tumaiti. Ako veru ne treba poimati i nametati kao dogmu
189
15.5.2010 17:46:14
a na to pristaju neki verouitelji pristaje se na veru koja je pokrie

za jednu politiku ili za jednu ideologiju. Jo jednostavnije vera i
verska pouka odlaze u drugi plan. Saglasnost u vrhovima dravne
i crkvene strukture da se smetnje ovako otklone, posledica je prisustva nekog vieg interesa. Glasovi iz Crkve koji su opominjali
na to nisu sasluani. U jednom opirnom osvrtu na ovaj problem
ugledni teolog, vojvoanski franjevac dr Tadej Vojnovi Danas,
15-16.09.2001 ponudio je neto o emu je valjalo porazmisliti.
Ovo to se sada ini sa veronaukom je ista politika, kae on, jer
mesto vere je u zajednici, a ne u koli. On govori iz iskustva, jer
je i pod komunistima vrio katihizaciju uspeno, naglaava okupljajui ake i studente u Crkvi i oko Crkve, gde je i pravo mesto
normalne verske pouke.
Bilo je kako je bilo, pomenute smetnje su uklonjene i vrhovi drave
i Crkve izabrali su veronauku kao politiki ulog. O tome govori i
neobian apel ezdesetak knjievnika i akademika koji se obraaju
javnosti Danas, 27.09.2001 nudei otvoreno neto to je uistinu
vie od veronauke. Oni se pozivaju na dravni interes to po
sebi nije sporno uz napomenu da je konano u odnosima izmeu
drave i Crkve postignut najvii nivo saradnje koji je jedinstven
u svetskim razmerama. Nisu svi ti ljudi, koliko se zna, bili gonjeni
zbog svoje vere, niti su mnogo godina proveli po tamnicama biveg
reima, i oni se samom veronaukom ovde bave kao ideolokim
prioritetom. Treba graditi to je smisao ovog apela jednu novu
ideologiju, pa makar to bilo od restlova upravo propalih ideologija. To je po njima poetak raskida sa komunizmom. to se tie
poetka kraja, pa i samoga kraja komunizma kao doktrine i prakse,
stvari zaista drugaije stoje, ali u to sada nema svrhe ulaziti. Stvari
stoje mnogo jednostavnije dobar broj potpisnika su ljudi koji su
svojevremeno bili podigli na tit Miloevia i, kada ih je on razoarao i kada ga vie nema na sceni, oni se iskreno nadaju da e im
190
15.5.2010 17:46:14
g. Kotunica dosanjati istorijski san. Njihovu duhovnost smo

nauili da prepoznajemo po razornoj snazi raketno-artiljerijskih
diviziona i raspameivanja kao komande na ratitu, pa su vernici
i svi kojima je do verske pouke zaista stalo s razlogom obuzeti
zebnjom u trenutku kada se nudi i drugi nacionalistiki krug,
makar nam se on preporuivao sa veronaukom shvaenom kao
ideologijom. Tano je da ovaj nacionalizam nema zube, za razliku
od Miloevievog naoruanog nacionalizma, ali posledice nee biti
nimalo ugodne, jer izmeu te duhovnosti i ljudske vere shvaene
kao lini in slobode postoje jasne razlike.
U svakom sluaju, verska pouka izvan Crkve nema mnogo smisla,
osim u ideolokoj funkciji koja se denie dravnim razlogom.
Niko ozbiljan odavno ne veruje da su religija i vera opijum za narod,
ali da ovako shvaena duhovnost moe da bude otrov, to smo uili
tokom minule decenije pod Miloeviem. Ovaj apel ne nudi to je
izvesno neki poetak raskida sa nacionalizmom. No, veronauka je
konano zavedena, prvi podaci o odzivu jo nisu sreeni, a poetne zabune se uveavaju. Na jednom skupu verouitelja, roditelja i
nastavnika u Novom Sadu istaknut je i nov predlog da se novi predmet nazove nacionalno vaspitanje.
Kako je krenulo, sva je prilika da e se predavanje i tumaenje vere
na neto slino i svesti.
Republika, 270-271, 1-31. oktobar 2001.
191
15.5.2010 17:46:15
Malo je kome nepoznato potovanje motiju ruski se komunisti ni

posle osamdeset godina ne rastaju od kultnog potovanja Lenjinovih
zemnih ostataka. U Crkvi, pak, to je posebno vano jer ve prema uenju delovi tela se stavljaju u temelje hrama koji se podie,
budui da Crkva stoji na krvi i kostima muenika. Odnos prema
relikvijama je stvar kulture. Jo su daleke 1942. godine ak i ustake
kvislinke vlasti, uz vojne poasti, predale Nedievim vlastima moti
Lazareve. A vladar na, despot ura Brankovi, jo 1449. je izdvojio
ogromnu sumu novca da kupi moti sv. jevaneliste Luke koje su
najsveanije prenete u Smederevo.
NESPOKOJNE MOTI LAZAREVE
Uistinu je imalo ta da uznemiri javnost Politika, 05. 07. 2002

kada su moti raskomadane, kada je ruka kneza Lazara odvojena
od tela. Novine piu da narod po crkvama pali svee, spremaju
se barikade, pronose se glasovi o novom prokletstvu koje e nas
pratiti, pominje se ak i nekakva odluka Sinoda SPC, ali vladika
branievski g. Ignjatije se ne oglaava. Barem ne onako kako bi to
trebalo da ini jedan jerarh. Nekome je i danas kada se drava
smanjuje potrebna manipulacija duhovnou, pa se nije uditi
to u svemu uestvuje i VJ u sprezi s Crkvom. A ono to se nudi
kao duhovnost dokaz je pomanjkanja upravo duhovne kulture u
ovim nemirnim vremenima. O tome govori i ovakav nemar prema
motima koje su ta god ko mislio o tome javno i kulturno dobro
i svetinja koja vernicima mnogo znai. A razloga za uznemirenje u
iroj javnosti zaista ima na pretek. Nisu daleko za nama vremena
kada su moti Lazareve noene u populistikom zanosu sa dobro
znanim politikim namerama. I posle, i to znamo, tim su tragom
prole vojne i paravojne formacije koje su ostavile krvave tragove koji
zadugo nee biti izbrisani. Na Crkvi je i pravo je vreme za to da se
oglasi, jer procesije sa motima bude tmurna priseanja.
192
15.5.2010 17:46:15
I najzad to nije nevano ne oglaava se ni Zavod za zatitu spomenika. itavim nizom posebnih ugovora izmeu drave i Crkve
ureeno je uvanje svetinja i javnih dobara, biblioteka i retkih rukopisa. Kako je krenulo, opet se moe nai neko ko e istrgnuti list
iz Miroslavljevog jevanelja to se jednom dogodilo. Hrianska
javnost u Srbiji je s pravom protestovala, ali je udno da se u laikoj
javnosti nisu uli glasovi protesta.
Republika, 290-291, 1-31. avgust 2002.
STRAH OD DRAVE BOJE

Odavno se ukazuje na neke znake klerikalizacije javnog ivota, a
odnedavno se, na zaista dramatian nain, govori da Srbija navodno
samo to nije postala pravoslavna damahirija. Ne moe se rei
da tih znakova nema, ali se oni ili preuveliavaju ili se ne opaaju
i na neku razloniju analizu emo, sva je prilika, jo priekati. Bilo
kako bilo, strah od drave boje je prisutan i javnost je s pravom
uznemirena.
Nedavno, na otvaranju izlobe fotograja Rona Haviva Krv i med u
Novom Sadu, ne ba male grupe mladih ljudi uz uee bivih ratnika iz tek minulog ciklusa ratova razvile su zastave sa zlokobnim
simbolima. Nepunih pola sata nakon otvaranja izlobe, na prazninama izmeu panoa postavljena je jo jedna izloba mrani simboli
su govorili jasno koga i kako treba ubiti. Sve je bilo morbidno. Grupa
miletievaca koji su delili svoj list Naa re i pristalice Obraza otaastva bili su agresivni pod istim zastavama mariraju i nikolajevci
sa svojim sloganima o dravi bojoj. U mranoj senci smrti nije bilo
mesta nikakvom dijalogu. Davno je njihov sveti vladika Nikolaj
193
15.5.2010 17:46:15
I, to je najudnije, ovi se mladi ljudi pozivaju na Crkvu koja se ne

oglaava na nain koji bi umirio javnost. Nedavno se Crkva, zahtevajui smenu ministra G. Kneevia, oglasila tonom koji kao da
dolazi iz neke zaboravljene prolosti Politika, 01.09.2002: Dolo je
do sklapanja braka izmeu postkomunistikog ateizma i zapadnog
kapitalistikog hedonizma. Ni rei oci ne kau o onom i kanonski
i graanski-pravno nevaljalom braku izmeu jednog dela jerarhije
SPC i Miloevievog reima koji jo nije razveden.
u knjizi Iznad greha i smrti ispisao rei jednog takvog programa:

Na program dravni i verski i socijalni ispisan je krvlju i kostima
muenika i velikomuenika, na ije grobove mi stajemo, kud god se
maknemo po ovoj zemlji. Svaki grob je ceo program. Kako god razumeli ove rei, one su dovoljne za program zla, mrnje i nasilja.
Malo se ko sea famoznog zbornika Jagnje boije i Zvijer iz bezdana,

u kojem su vladike izlagale svoje ratne ciljeve sa svim vojno-taktikim
i stratekim detaljima. Same su vladike zaboravile himnu Isajije Likuj,
koju su pevale na svadbi pokojnog komandanta . R. Arkana.
A buni miletievi dele svoju Nau re junski broj za 2002 i
pozivaju Srbiju da bude sa istinski slobodnim svetom, u prvom
redu sa istinski suverenim dravama poput Iraka, Irana i Libije. I
jednako se pozivaju na Crkvu jer ako je drava zatajila, Crkva nije.
Ti srbski fundamentalisti prepoznaju se po svom korijenskom
pravopisu seju strah od drave boje. I nikom jasno nije zbog
ega su zajedno s nekim strukturama VJ, osim ako ne zbog onoga
to im je obeano: da e u VJ imati in i biti potinjeni vojnim stareinama, a u verskom pogledu lokalnom episkopu. Ta veza na nivou
struktura moi odavno nije tajna, a u Crkvi se niko i ne trudi da
objasni da drava boja nema nikakve veze sa modernim uenjem
hrianske Crkve.
194
15.5.2010 17:46:15
Mariraju te druine diljem Srbije i svojim saoptenjima zastrauju javnost i prete svima koji drugaije misle da e biti kanjeni. U
novosadskim porukama ne nedostaju imena i prezimena onih koji
ne pristaju na njihov program i na njihovu viziju drave boje.
Opaki znaci, umesto da postaju rei, sve se vie zgunjavaju i nakon
oktobarskih promena. Ne gree mnogo oni koji ukazuju na novi talas
nacionalizma sa elementima kleronacionalizma. Uostalom, sam je
predsednik V. Kotunica zapoeo sa promenama onako kako ih on
shvata, u tipinom gazimestanskom stilu onim politikim mitingom
pod svodovima drevne lavre u Hilandaru gde se hriansko amin
izgubilo u buci politikog aminovanja. I od tada imamo niz crkvenopolitikih skupova koje ni hrianska javnost ne razume. Mnoe se
opaki znaci o kojima i Crkva uti ili ih neke vladike i podstiu.
Jo nije zaboravljen takav zbor u Trebinju uz prisustvo nacionalne
elite kada je predsednik SRJ pozdravljen biranim reima koje on
i zasluuje kao prvi inovnik Republike, ali i kao hristoljubivi
predsednik Vojislav. Zbunjeni su bili i laici i vernici jer u naim
jektenijama izgovaramo najintimnije prosbe, ali se ime vladara
moe pominjati samo po strogo bogoslubenom molitvenom obrascu. Nikada se u naoj Crkvi nije tako inilo i malo kome je jasno
kome je potrebno ovo poigravanje s Crkvom. O tome je progovorio
episkop hvostanski i vikar njegove svetosti patrijarha g. Pavla g.
Atanasije i upravo povodom onog udnog zahteva da se ministar
G. Kneevi smeni Blic, 08. 09. 2002 i to na zahtev Crkve koja
je odvojena od drave. Preosveeni je jasno kazao da se tu radi o
pravoslavnim fanaticima koji seju strah i progovaraju jezikom
mrnje irom Srbije. To da ima fundamentalista i fanatika retko se
uje u naoj Crkvi. Postoje, nastavio je g. Atanasije, u pravom
smislu rei manje paracrkvene formacije, ovde u Beogradu naroito,
neposlune patrijarhu. Re je, zapravo, o dobro instrumentalizovanim grupama za pritisak od strane vojnih i policijskih krugova
koje seju strah i mrnju. I tu su upravo nune neke napomene
195
15.5.2010 17:46:15
Kada je nedavno stareina Crkve sv. Marka u Beogradu izbacio iz

Crkve takve bojovnike probudila se neka nada da emo nainiti i
onaj toliko oekivani korak prema promenama u samoj Crkvi. Ali i
u Crkvi nije malo onih koji i dalje proizvode strah i koji nepromiljeno barataju davno zaboravljenim pojmom drava boja.
asopis Republika je prva upotrebila ovaj vojniki termin, paracrkvene formacije, ali je bila grubo napadnuta u glasilu studenata bogoslovskog fakulteta Logos, koje je ureivao g. Atanasije. Znalo se, i to
dobro, da nije re tek o grupicama, ve o sprezi JNA i paravojnih
formacija s delom jerarhije koja je krvavim tragovima obeleila balkanski prostor kojim je protutnjalo nekoliko izgubljenih ratova.
Vreme je da se razmisli o onoj formuli abako-valjevskog episkopa

g. Lavrentija po kojoj sve politike partije mogu pod crkvenu kapu,
ali Crkva ne moe pod kapu nijedne partije. Ovo drugo bi trebalo da
bude pravilo, a ono prvo je izvor straha, jer malo je politikih partija
koje i same ne hitaju pod crkvenu kapu.
EPILOG I NOVI ZAPLET

Burna zbivanja na relaciji SPC-MPC i afera oko mitropolita
veleko-povardarskog g. Jovana, uz crkveno-politike kombinacije velikih razmera ve krajem leta kao da su se primicala
nekom kraju. Vanredni Arhijerejski sabor koji je okonao zasedanje glavna tema je bila situacija oko MPC pokazao je da
je kraj na poetku. Saborski oci su rainjenog g. Jovana koji je
preao u Srbiju proglasili za egzarha patrijarha srpskog g. Pavla u
196
15.5.2010 17:46:15
Makedoniji, dakle na kanonskoj teritoriji koju MPC kanonski jo

nepriznata smatra svojom. Usledili su novi nemiri Blic 26. 09.
2002 i razgnevljeno makedonsko svetenstvo je ustalo protiv g.
Jovana, pa je on u parku obznanio da je egzarh patrijarha srpskog i najavio nove korake. Sve se jo jednom iskomplikovalo,
jer je ministar spoljnih poslova RM g. Slobodan aule pozvao
ambasadora SRJ u Skoplju i uloio otar protest. Dugo graeni
bolji odnosi meu dravama sada su ozbiljno ugroeni, jer pitanje
nije samo crkveno.
Sam novi egzarh g. Jovan Danas 28-29. 09. 2002 kae da se nalazi
u izgnanstvu, da je u tekoj situaciji jer je Carigrad ostao po strani
i naglaava neto to je sigurno vano: Ljudi na vlasti ne znaju
gde je granica izmeu drave i Crkve. On misli na Makedoniju,
ali stvari ne stoje bolje ni u Srbiji. to se tie vaseljenskog patrijarha svjatjejeg g. Vartolomeja, njegova se duhovna strategija sa
naglaenim ciljevima duhovnog globalizma malo kome svia na
Balkanu, ije su crkve jo uvek zarobljene etnoletistikim okovima. Sama drevna titula egzarha, koja oznaava vojnog upravnika
na delu teritorije Imperije, zbunjuje mnoge. Sve je to probudilo
sasvim neprijatna priseanja, iako je patrijarh srpski g. Pavle jo u
junu davao uverenja da nema ni govora o teritorijalnim pretenzijama. U Makedoniji se boje da se u Srbiji ne pojave snage koje nee
priznavati Makedoncima ni dravu ni jezik ni naciju.
Republika, 296, 1-15. novembar 2002.
197
15.5.2010 17:46:15
I u Hramu sv. Save i na platou ispred njega na tunom ispraaju

nevino postradalog srpskog premijera Z. inia 15. marta sve je
bilo ispunjeno tugom i bolom. Tiskala se ogromna masa graana oko
odra. Uz palucanje svea i pla leluja opomena: vesnici nade skupo
plaaju svoj in, ali nada ne umire ni u srcima najbliih, ni u srcima
graana jedne nove Srbije.
OPELO I PORUKE
Svi su oekivali najavljenog patrijarha srpskog g. Pavla da kae

hrianskom nadom ispunjenu re. Ali, nad odrom pokojnika
prozborio je crnogorski mitropolit g. Amlohije. Od prve rei ljudski smisao inodejstvovanja izgubio se u politikoj retorici. Tiinu
tuge smenila je zebnja i zaprepaenje. Besedio je mitropolit o zlu
rata, o rani posred srca naroda i to u asu kada je malo kome
nepoznato koja je to ruka zadala tu ranu i pokojniku i narodu. I to
je vie odmicao u svojoj besedi pred tunim zborom, sve je bivalo udnije ni na trenutak se prisetio nije ni vanrednog stanja ni
traginog trenutka. Odjekivale su loe sroene aluzije iz kojih se
itaju mitropolitove poznate politike iluzije koje smo skupo platili.
A retorske gure neukusne i neprimerene pretvarale su se u jo
gore bravure. Pomenuo je mitropolit i pilatovski ma pravde kao
da u Hagu sedi veliki pravednik. Oni koji znaju ono to je u naoj
Pravoslavnoj enciklopediji reeno o Pilatu, nauno tano i savesno,
bili su zaprepaeni nabojem antisemitizma kakav odavno nismo
imali u naoj sredini.
Runo je poelo i runo se i zavrilo sve to ako se zavrilo
nad odrom pokojnog premijera inia. Nije bilo niti je moglo
biti zabrane od strane protokola i porodice oglaava se runo
nekakva pres-sluba SPC a Vlada Srbije odgovara da su uvreeni i porodica i prijatelji. Niko ne pominje vernike koji su grubo
198
15.5.2010 17:46:16
uvreeni i povreeni. Ostala je ipak jedna poruka pokojnik je

oko odra okupio graane Srbije i zvaninike Evrope koji u nadi
posustati nee.
Republika, 306-307, 1-30. april 2003.
MUKE SA SIMFONIJOM
Na nedavno okonanom Saboru pravoslavne omladine, koji je odran u Studenici poetkom meseca maja (Danas, 08. 05. 2003), usvojen je i obnarodovan jedan neobian dokument pod karakteristinim
naslovom urevdansko pismo Haralampiju. Obrazac koji se nudi
u ovom dokumentu podrazumeva ostvarenu simfoniju u odnosima
izmeu drave i Crkve. Pomenuti obrazac je precizno denisan i to
u duhu srednjovekovne simfonije. Srbi ve dve stotine godina ive
u zabludi, stoji u tom dokumentu, da imaju dvojicu prosvetitelja,
odnosno sv. Savu i Dimitrija Obradovia od kojih je samo jedan pravi
sv. Sava. Tako jednodimenzionalno odreen kulturni model itavu
srpsku kulturu svodi na svetosavlje. irilo-metodijevska tradicija sa
kojom smo duboko ukorenjeni u civilizacijske tokove Evrope, mnogo vekova pre sv. Save, se i ne pominje. A Dositej se sasvim odbacuje.
Dositejevska tradicija se proklinje kao i sve ono to su kulturi dali
Vuk, S. Markovi, J. Skerli i komunisti, a sa njima i novodopci.
Obrazac ovakvog tipa uopte nije kulturni obrazac, ali je ovo novo
srpsko pismo Haralampiju dokaz svakojake pometenosti u kojoj ivimo. Vizantija kao mrtva paradigma mnogima znai mnogo vie nego
surova realnost razgraene drave i opustoene zemlje.
U neke izjave samog patrijarha srpskog umeu se navodi Nikolaja
koji je ponavljao da tamo gde su drava i Crkva odvojene, tu nije
199
15.5.2010 17:46:16
dobro stanje. Organizacije oko Crkve u ulozi paracrkvenih formacija pruaju logistiku takvim tendencijama, a posebno se istie
Obraz. Religija nije, kae o. akon R. Bigovi, privatno emotivno
oseanje. Ako nije sasvim jasno ta mu je to emotivno oseanje,
jasno je da ovaj liberalni bogoslov religiju shvata kao stvar drave
i ne pomiljajui na mogunost ovekovog linog izbora Boga
i naina ispovedanja vere. Sve se uzima kao odnos struktura moi
koje se ponaaju po zakonu spojenih sudova, a to je daleko od duha
Hristovog i onog svetlog Jovanovog hrianstva.
Neki su znaci zabrinjavajui. Kada je na godinjicu bombardovanja
zemlje od strane zapadne vojne alijanse u manastiru Soko otkriven
spomenik Nikolaju Velimiroviu (Politika, 24. 03. 2000), naelnik
Generaltaba N. Pavkovi odao je najvie vojne poasti nekadanjem
ikom episkopu koji je svojevremeno imao laskave rei za vou
Rajha A. Hitlera, koji je 1941. na Uskrs bombardovao Beograd.
Sve to nije od jue. Kada je godine 1996. poznati pisac S. Basara
pisao kako je famozna panska Inkvizicija spasonosna ustanova
i kako nita nee biti u redu dok se u Evropi ponovo ne budu
zadimile lomae, inilo se da je to samo jedna od bizarnih izjava
kakvih ima na pretek. Danas se u hrianskoj Crkvi na Inkviziciju
gleda kao na sramotu u istoriji Crkve. Ovdanje pristalice nove
simfonije, pak, die se kratkim pamenjem ili neto drugo imaju
na umu. U jednom dokumentu dr ijakovi predlae i obrazlae
nekoliko novih krivinih dela koja treba uneti u KZ, a to su krivina dela protiv drutvenih vrednosti. Uz to se predlae i visina
zapreenih kazni za poinioce, ali je najudnije kako su krivina
dela opisana. Kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne
godine ko se nae u protivpravnom vrenju verskog obreda. Ako
je vrenje verskog obreda kanonski ureeno u Crkvi a jeste
nije jasno zbog ega bi se KZ bavio ispravnim ili neispravnim
200
15.5.2010 17:46:16
inodejstvijem i uopte svetenim radnjama. Da je tu u pitanju

eventualno sankcionisanje jeresi vidi se iz objanjenja koje sledi:
Ko vri verski obred protivno osnovama verskog uenja. No, ako
su drava i Crkva odvojene, postavlja se pitanje da li se moe na
ovakav nain gaziti autonomija drave, odnosno same Crkve.
Za sada deluje neobino i sasvim neprihvatljivo tvrdnja da e
Crkva dobiti istorijsku ansu tek u otvorenom graanskom drutvu, to se u savremenom hrianskom svetu i veruje kod nas se
tvrdi obrnuto. Nedavno je jedan akon-ideolog predstavnik nae
Crkve u Beu tvrdio da nevladine organizacije i otvoreno drutvo
ele ukidanje religije, kao da se religija uvodi i ukida po neijoj
elji i volji.
Republika, 310-311, 1-30. juni 2003.
ODLUNO NE SVOJOJ DRAVI

I oni koji briljivo prate zbivanja na relaciji SPC-MPC bili su zbunjeni
onim to se uz ogromnu medijsku buku dogaalo uoi i na dan sv.
proroka Ilije, 2. avgusta ove godine, oko manastira sv. Prohora Pinjskog
u drevnoj Ohridskoj arhiepiskopiji. Na samoj granici izmeu SCG i
Makedonije, dve drave sa svojim najviim zvaninicima nale su se
pred zakljuanim vratima. I jo dve crkve ljuto zavaene, meu kojima
u ovom momentu nema ni na pomolu neeg od sestrinskih odnosa. Tu
je i veleko-povardarski mitropolit g. Jovan rainjen u MPC koga je
majski sabor nae Crkve postavio za egzarha u Makedoniji. Za atmosferu su se pobrinule i dravne i paradravne i crkvene i paracrkvene
formacije uz asistenciju Vojske i moderno opremljenih policijskih
snaga kojima nisu manjkali ni helikopteri. Bune gomile mladih ljudi,
201
15.5.2010 17:46:16
Ton je bio jo ranije zadat. Episkop abako-valjevski g. Lavrentije

proklamovao je NIN 10. 04. 2003: Narod ih, Karadia i Mladia,
smatra nacionalnim herojima i rodoljubima te ih mudro zaklanja.
Ulje na vatru je dolivala i beogradska i skopska tampa sojsku je
malo ko pominjao. Propala su nastojanja g. Svilanovia i ge I. Mitreve
da to pitanje, ako je crkveno, ree same crkve. Videlo se po svemu
da to nije crkveno pitanje.
sa majicama ukraenim likovima Karadia i Mladia, potisnule su i ono

malo vernika koji su pristigli na proslavu Ilindena.
Popularni vranjski vladika g. Pahomije je bio jasan i odluan: Niko

ne moe na na posed. Zvaninici su se nali u nevolji kakva odavno nije zapamena dugo je problem potiskivan u stranu i sada je
dramatino izbio u prvi plan.
Tako su zapoeli neobini manevri na granici kojima se odmeravala
snaga. Posebno je zanimljivo da je Vojska SCG pomogla da se sveanost ipak odri u karauli, gde su i poloeni venci ASNOM-a, odnosno
postavljeni znaci seanja na stvaranje makedonske drave.
Na sam dan slave, baki episkop g. Irinej, koji se oglaavao kao
patrijarhov glasnogovornik patrijarh srpski g. Pavle bio je u Moskvi
objavio je u Veernjim novostima gnevnu lipiku protiv g. Miunovia, predsednika skuptine dravne zajednice SCG, kakva se
u novijoj istoriji Crkve na ovom prostoru ne pamti. Ako je i jasno
zbog ega je baki vladika nazvao g. Miunovia advocatus diaboli
navodno je u sprezi sa najmranijim silama ovoga sveta nikom nije
jasno, pa verovatno ni samom preosveenom g. Irineju, zbog ega je
gnevno bacio Miunoviu u lice legendarnu Galilejevu frazu Eppur
si muove. Tako je s najvieg crkvenog mesta u Beogradu izreeno
odluno ne dravi i to svojoj. Uz ostalo, baki vladika je uputio
202
15.5.2010 17:46:16
notu vladi RM protestujui zbog spreavanja srpskih svetenika da

slobodno ulaze u Makedoniju. Zbunjen, pa i vidljivo uplaen, g. D.
Miunovi nije prihvatao polemiku, ali je izjavio da je naneta znaajna teta meudravnim odnosima, jer je Crkva na samoj dravnoj granici stvorila zonu ograniene suverenosti drave. Drava je
ovoga puta uzmakla jer Crkva nije htela da popusti.
Nekoliko dana posle toga objavljeno je pismo Veernje novosti, 05.
08. 2003 patrijarha srpskog g. Pavla predsedniku srpske vlade g.
ivkoviu, iz kojeg se doznaje mnogo neobinog iz odnosa drave i
Crkve. Patrijarh je pomenuo nasrtaj dravnih organa RM na slobodu
kretanja i ljudsko dostojanstvo i tako odgovornost za razvoj dogaaja
prebacio na vladu Srbije. Sve e zavisiti, naglaava patrijarh, od vaeg
dranja i dranja vlade kojoj stojite na elu. Ako naa Crkva vri svoju
pastirsku misiju u okviru SCG, koja je njena kanonska teritorija, nije
jasno kako bi srpska vlada mogla da prihvati ovakvu obavezu, pa nije
jasno ni to zbog ega srpski patrijarh unapred hvali g. ivkovia, budui da se zna kako je u Ustavu denisan smer odnosa izmeu drave i
Crkve.
Problem koji se otvorio u ovim manevrima postoji na itavom pravos-lavnom Istoku i o njemu se razliito razmilja. Nedavno je ruski
predsednik, poetkom avgusta ove godine, prisustvovao inu kanonizacije svetog Sergija Radonjekog meu zvanicama je bio i srpski
patrijarh g. Pavle koji se poklonio motima svetitelja i poput ruskih
careva darovao veliko zvono za crkvu u slavu novog svetitelja. Sam
sveruski patrijarh g. Aleksije II u svojoj propovedi je naglasio da su
sveanosti kanonizacije simbol jedinstva Crkve, naroda i vlasti. U
svom govoru V. Putin je stoga postupio mnogo opreznije i uljudno
se kako pie tampa distancirao od slinih nastojanja. On ulogu
Crkve vidi u stalnom uvrivanju sloge meu narodima vienacionalne Rusije.
203
15.5.2010 17:46:16
Kada se uinilo da su zbivanja oko Ilindena otila u drugi plan,

objavljen je 07. 08. 2003 Memorandum SPC o stanju na Kosovu
i Metohiji. Najpre su bili zbunjeni novinari kojima je reeno da
dokument mogu dobiti ako napiu molbu irilicom, a ne na pismu
drugog naroda, ali to i nije neki problem ako je po Ustavu irilica zvanino pismo onda to i valja potovati. Ne zna se, meutim,
zbog ega do dokumenta ne mogu doi svi, jer je on namenjen ne
samo domaoj ve i svetskoj javnosti i publikovan je i na engleskom
jeziku. Ve u prvim izvetajima jasno je naglaeno da je autor ovog
dokumenta g. A. Jevti, vladika u ostavci, koji se poslednjih godina
promovie kao ideoloki spiker nae Crkve. U tom obimnom spisu
imamo itavo obilje podataka koji su plod uistinu velikog dugogodinjeg istraivakog posla o nasilju nad srpskim ivljem na Kosovu,
koje u novije vreme dobija zabrinjavajue razmere. Dati su detalji o
poruenim svetinjama, oskrnavljenim grobljima, uz spiskove rtava
koje su meta albanskih ekstremista, ali nema mnogo podataka o nasilju Miloevieve soldateske. Kosovo je pitanje narodnog, duhovnog,
kulturnog i ljudskog identiteta, istie vladika Jevti i daje i pregled
istorije srpske srednjovekovne drave na Kosovu, ali se o istoriji
drugih skoro i ne govori, iako je i njima Kosovo kua, dom i domovina. Niko nema pravo da se odrekne Kosova, stoji u tom dokumentu
uz poznato mesto iz besede crnogorskog mitropolita g. Amlohija
Mi smo na Kosovu postali zreo istorijski narod. Akcenat je jo
jednom istaknut: Kosovo je srpski Jerusalim. To nije samo teritorija
ve trajni sadraj kolektivne svesti koji nas kao narod uva.
Toga kod nas nema ak ni posle svega to se oko Ilindena zbilo politiki manevri se ne samo nastavljaju, ve dobijaju u zamahu. Drava
je ustuknula pred Crkvom verovatno radi mira u kui i izbora koji nisu
daleko, i nije jasno kako e se odnosi redenisati, kako bi se znalo
dokle vai zapovest Hristova koju svedoi jevanelista Marko (12.17):
Odgovarajui Isus ree im podajte esarevo esaru, a Boije Bogu.
204
15.5.2010 17:46:17
Istorijsko pravo postoji, naravno, ali se postavlja pitanje ta initi

kada se narodi potrude da ga nepromiljeno potroe, kako su se na
nesrenom Kosovu potrudili ne samo Srbi ve i Albanci. U takvom
sluaju ostaje mit i zlatna legenda zlatni san o Jerusalimu ali
taj mit nee mnogo vredeti, kao to nee mnogo vredeti ni san o
albanskom, etniki istom Kosovu. Ni jedno ni drugo nije na velikoj ceni u modernoj Evropi. Ovako kako su stvari ovde postavljene
mogu biti vezane ruke svima, posebno onim pregovaraima koji su
svesni da dijalog Beograda i Pritine mora jednom zapoeti ako se
hoe ozbiljno reavanje problema u ovom delu Evrope, odnosno ako
se hoe Kosovo koje ne bi bilo poprite monstruoznog nasilja kakvo
je bilo ono ubistvo dece na reci Bistrici.
Bie Kosovo i mit i san, ali i deo Evrope koja se gradi izvan svakog
mita i istorijskog sna ili legende.
IZAZOVI BEZ ODAZIVA

Susret sa naglaenim akcentima ekumenizma odran je u Beogradu
sredinom septembra Politika, 17. 09. 2003 na inicijativu Evangelijske crkve Nemake, a domain je bila naa Crkva patrijarh
g. Pavle je uzeo uea sa temom koja je zaista dobro odreena:
Crkva i identitet. Hriani Evrope se danas suoavaju sa problemima
koje namee duh vremena i epoha tranzicije i novog ekumenskog
dakle globalnog naina razmiljanja i delovanja. Ta tema stoji
pred jerarhijom, ali i pred laicima ije je uee u odluivanju i na
ovom skupu naglaeno. Postavljena su vana pitanja, ali odgovori
su bili razliiti i najee nedovoljni. Govornik u ime nae Crkve,
205
15.5.2010 17:46:17
akon R. Bigovi, postavio je nekoliko takvih pitanja koja su ostala

bez pravog odgovora. Pominjao je besednik i simfoniju u odnosima
drave i Crkve, ali malo je koga zanimala ta arhaina formula osim
to su svi lako prepoznavali zagovaranje sprege izmeu jerarhijskih
i dravnih struktura moi, vlasti i vladanja to imamo pred oima u
Srbiji. Izrazio je govornik strah od asimilacije i unikacije, ali nije
bilo mnogo jasno ko je u situaciji da bude asimilovan. Njegova razmiljanja i ne samo njegova o Crkvi su neobina. Navodno Crkva
nije nacionalna, ali to u izlaganju nije dokazano, ve je vienacionalna, a to se govornik nije ni trudio da obrazloi, jer u Sinodu
nema, recimo, albanskog vladike, iako Albanaca pravoslavnih ima.
Na Balkanu je etnoletizam nepreleana bolest i to se osea irom
pravoslavnog Istoka. Veoma je znaajno drugo pitanje koje je postavljeno Da li je danas u Evropi mogue pomirenje izmeu hriana
i sekularne drave? Istini za volju, pitanje se postavilo jo 1789. i
tokom dva veka Evropa je i hriani u njoj nala jednu formulu
koja je odolela probi vremena. Postignuto je izmirenje izmeu sume
sekularnih humanistikih vrednosti i duha jevanelja na principu
zajednikog ideala. No, o tome se u Beogradu ne govori budui da
nove ideje i nove hrianske ideje moraju biti u karantinu najmanje nekoliko decenija, ako ne i vie, pre nego to stignu do nas. To je
pitanje o. akon proirio jednim dodatnim pitanjem i to je ono nad
im se svi moramo zamisliti.
Da li hriani treba da prihvate pluralizam na svim planovima pa i
na verskom tako glasi pitanje i ono je zaista vano. U savremenom
hrianstvu problem vie nije ateizam, kao u XVIII ili XIX veku, ve
pluralizam modernog drutva, koje je odavno tako strukturirano i to
nepovratno, u Evropi posebno. Ni na zapadu ni na istoku nema vie
militantnog ateizma i pluralizam sa svojim slobodama je zaista izazov
pred kojim Crkva stoji danas. Spasenje i osloboenje su svojevrsni korelati jer je spasenje lino a ne kolektivno-kolektivistiko, a
206
15.5.2010 17:46:17
hrianstvo se moe misliti samo hriansko-personalistiki. Ostalo

je istorija koja moe da optereuje kao to je kod nas sluaj ostalo
je tree iskuenje a to je iskuenje vlasti i vladanja nad drugim koji
vie nije blinji graanin. Ostalo je arhaina simfonija koja se i na
ovom skupu ne samo pominjala ve i preporuivala. Tu je dolo do jednog iznenaenja i to od strane beogradskog nadbiskupa S. Hoevara.
Rekao je preuzvieni da bi upravo ovde u Srbiji trebalo odrati vaseljenski sabor u znak obeleavanja 1700. godinjice sabora koji je car
Konstantin sazvao daleke 337. godine. Ko bi sazvao sabor s obzirom
na zastarelu strukturu kanonskih propisa to bi morao biti neki vladar i da li bi se postigla saglasnost svih, o tome se nije raspravljalo,
ali je ideja zablistala velikom razbuenom nadom. Optimisti nisu bili
zateeni hriani su po svom pozvanju i prizvanju optimisti ali i
skeptici imaju jake razloge. Ovde ekumenizam postoji s nekom zadrkom i mogu je samo u politikom smislu i prema politikoj potrebi
ostalo su krupne rei koje nam nikada manjkale nisu.
Glasoviti hrianski personalista Emanuel Munije isticao je kako u
XX veku imamo nov fenomen, a to je svetost izvan Crkve. Evropska
tampa upravo nairoko pie o predlogu poljskih katolika donela ga
je i beogradska Politika u subotu 20. septembra da se otac ujedinjene
Evrope, laik i francuski ef diplomatije uman proglasi za svetitelja.
A kod nas domaa i meunarodna policija pretresa eparhijske dvorove u potrazi za Karadiem i Mladiem koje naa Crkva smatra
herojima i rodoljubima. Od toga da li e naa Crkva biti jatak ili
talac pomenutih ljudi koji bee od zakona zavisi mnogo, pa i ugled
nae Crkve koja se nalazi u vrtlogu ozbiljnih problema.
U zahumsko-hercegovakoj eparhiji vladika preosveeni g. Grigorije
ima drugaije nevolje itavo Trebinje je u rukama monika meu
kojima ljudi iz Crkve imaju vanu re, poseduju ogromna imanja
207
15.5.2010 17:46:17
neka su ostaci imovine muslimanske porodice Resulbegovi i spor se

jo vodi imaju pivaru, a uskoro e imati i aerodrom. Preosveeni g.
Grigorije ima neobino objanjenje tog stanja Nisam ja kriv to iz
Amerike doe Dragan Kovaevi i da nam 50.000 dolara za zdravlje
svoje dece i za spasenje svoje due.
IDEOLOKE MANTRE VLADIKE ATANASIJA

Nesporazumi oko povratka BF u krilo BU jo uvek traju i napokon se
oglasio i ministar prosvete G. Kneevi koji naglaava da se uredbom
ne moe menjati zakon i jo se nada da e drava i Crkva pronai
zajedniki jezik. To nije nemogue ako se bude vodilo rauna o tome
da su crkveno-kolski sistem i laiki-dravni strogo autonomni jer je
njihov poloaj utvren Ustavom. BF i njegovim strukturama zaista
nije u interesu da menjaju dosadanju poziciju. Vano je da se ne
ponovi ideoloki pritisak a neki i to hoe u Crkvi iz daleke 1952.
Pravnici e i u Crkvi i u dravi oigledno imati jo mnogo posla
dok se ne nae razumno savremeno reenje. Mnogo je vei problem
u toj ideologiji koja se eli s promenjenim predznakom vratiti na
BU. Ko zna zbog ega, svi se nekako boje da govore o tome iako svi
vide o emu se radi. Oglasio se u glasilu Dveri a to Radio Beograd
izdano emituje vladika bivi zahumsko-hercegovaki preosveeni
Atanasije i to renikom koji se mogao uti jo dok je na beogradskim
ulicama bilo prevoznika sa konjskom zapregom. Udario je na ovog
saradnika Republike i na sve koji drugaije misle kao na evroslinavce, izdajnike i plaenike kojima ne bi trebalo da bude mesta meu
krtenim ni ivim ni mrtvim Srbima njih on rui i kune reima
208
15.5.2010 17:46:17
koje se od srpskog kaluera do sada ule nisu. Nije to jedina nevolja.

Nedavno je od 02. do 05. 05. 2003 preosveeni sroio i svojom
rukom potpisao glasovitu Studeniku deklaraciju uz koju ide jo
jedan neobian dokument urevdansko pismo Haralampiju. Tu
je ovaj neprosveeni kaluer udario i na prvog srpskog ministra prosvete i utemeljivaa moderne srpske prosvete Dositeja Obradovia
najrunijim reima, kakve se nisu ule u celokupnoj istoriji nae
Crkve od nekog kaluera srpskog i tu smo gde smo.
Pie vladika Atanasije svom sabratu iz XVIII veka Haralampiju
Mamuli, saradniku velikoga Dositeja, i izlae svoju nekakvu nauku i kulturologiju kakve do danas bilo nije. Dositej je, po njemu,
opaki zaetnik vanzavetne kulture u Srba kojoj je zrcalo bila
bezbona prosvetiteljska kola zapadne Evrope. Svi koji su sledili
Dositeja su zlo jer ti njegovi dijaci su vee zlo naneli srpskom
narodu od samog Dositeja i vladika ih nabraja to su vukovci, i
markovievci, i skerlievci, i komunistiki ideolozi i na kraju novodobci. Nudi nam neprosveeni kaluer jednu primitivnu kulturologiju i pie korijenskim pravopisom kojim Srbi ne piu, jer pojma
nema o fonetikom zakonu naega jezika koji se zove jednaenje
suglasnika po zvunosti srbski i novodobci. Tu je i Nikolaj i
na nacionalizam koji je najstariji u Evropi, koji je jevaneoski
i organski. Bie zanimljivo kako e Nauno-nastavno vee BU
oceniti ovu nauku to emo videti jer su referati javno dostupni
po zakonu i moraju biti stavljeni na uvid javnosti. Ove mantre su
jednostavno primitivizam i podseaju na besedu, recimo, nekog
docenta hiromantije i crne magije s nekog srednjovekovnog univerziteta. Srpskom kalueru ovo ne prilii.
Bilo kako bilo, i ovakvi e opsenari besediti sutra ex cathedra na BU.
Republika, 327, 16-29. februar 2004.
209
15.5.2010 17:46:17
U osmovekovnoj istoriji nae Crkve nije bilo neeg slinog i takvo

se mahnitanje sada nudi kao nekakvo svetosavlje. Poslednji put
se neto slino ulo kada je pod okupacijom Nediev ministar M.
Olan u Novom vremenu govorio kako e nam Berlin doneti novu
svetosavsku Srbiju. Dobro je poznato da se naa Crkva od toga
ograivala i to u vie navrata. I samo delo sv. Save se ovim posramljuje i ocrnjuje i to se ini na poetku XXI veka i to od strane jednog vladike SPC. Usred Evrope u koju nas je Dositej vodio i uveo. Sa
velikim svetiteljem i prosvetiteljem sv. Savom Srbija je u srednjem
veku bila Evropa meu velikim Evropljanima XIII veka sv. Sava
je znamenita pojava a danas sa ovim i ovakvim svetosavcima
Srbiji preti da bude srednji vek u savremenoj Evropi koja poodavno
die na oba pluna krila. I vekovima su razumni Srbi to znali i
imali su u svom starom jeziku re mrakobesije, koja je semantiki
najmanje dvostruko bogatija od novolatinske rei opskurantizam
kojom se uglavnom prevodi. Novolatinska re sadri samo mrak,
a naa i mrak i bjesove-avole koji u njemu obitavaju. S vremena na
vreme oni se oglaavaju svakojako, pa i naglaeno ideoloki. Kako
e zakonodavci i BU reiti pitanje izuavanja teolokih disciplina
u okviru Univerziteta to emo jo videti srpska Alma mater uva
tradiciju i sv. Save i velikog Dositeja koji nas je uveo u Evropu.
Neka se kaluer goropadi na sve koji se usuuju da iu na sveca.
Nauno-nastavno vee e rei svoje o svemu, pa i o jednoj ovakvoj
kulturologiji. A neprosveeni kaluer e vremenom nauiti da
moe i bez runih rei i da prljava psovka nije nikada bila neka
velika nauka.
Trenutno je srpski i psovati ali nee ni to jednoumlje veno trajati.
MRAKOBESIJE
Republika, 328, 1-15. mart 2004.
210
15.5.2010 17:46:18
SITNO KALUERSKI
Beogradski nedeljnik Vreme od 15. 04. 2004. posveuje pune dve
stranice besedi srpskog kaluera Atanasija Jevtia biveg vladike
zahumsko-hercegovakog koja uistinu raspameuje oveka koji
ita. Boe jedini, ega sve tu nema! Pod atorom slovi kaluer o
dosovskoj vlasti koja je zlo gde se ljam okupio, pominje neke
Sonje i Natae bez saradnika asopisa Republike Mirka orevia
nije se moglo i druge ljude koji sa svojim nastranostima izazivaju zgraavanje graana, jer su valjda homoseksualci koje treba i
tui. Igra kaluer svoju udnu politiku igru i tvrdi da je R. Karadi
istih ruku, ali sve to neka mu bude, kao i ono njegovo otpisivanje
punih dvesta godina srpske kulture od Dositeja do danas, i to neka
mu bude. Pominje ovaj udni kaluer i o. Justina Popovia koji je
no mirisao. Imao je, kae, onaj ni znoj koji se i danas osea
u eliji. I to nije udno svi koji su poznavali o. Justina seaju
ga se kao veoma uljudnog oveka i dobrog sagovornika. Raspaljen
svojom igrom politikom, u stilu sitno kaluerski, Atanasije govori
o evroslinavcima, ali ni to nije mnogo novo niti se na to vredi
osvrtati. Nego, on mirno pria kako muslimani smrde gde sednu
Oni smrde, a ne soba.
Slua mlade srbska pod atorom u Valjevu i ta e ko sme da
ii na sveca.
Republika, 332-333, 16-31. maj 2004.
211
15.5.2010 17:46:18
Povoda za velianstveno slavlje na Vraaru pred hramom sv. Save

uistinu je bilo mnogo. Odvojeno od Vlade, SPC je slavila godinjicu
Ustanka, godinjicu spaljivanja motiju velikog svetitelja i prosvetitelja i poetak majskog redovnog Sabora. Sveano i uzvieno delovala
je doksologija koju je vodio crnogorski mitropolit Amlohije na ovom
najveem pravoslavnom skupu. Tu je i gradnja patrijarijskog dvorca sa nizom drugih objekata i nije sluajno jedan laiki list pomenuo
da se gradi srpski Vatikan na legendarnom bregu u Beogradu. Iako
je slavlje crkveno, Vlada je na elu s premijerom V. Kotunicom
bila prisutna in corpore.
SLAVLJE S POVODOM I UTANJE S RAZLOGOM
Mnogo se govorilo tokom sveanosti, ali se o neem moda najvanijem i utalo, a i za jedno i za drugo bilo je razloga.
Slavlje je uveliao i visoki gost svjatjeji Vartolomej I, 270. jerarh iz
Carigrada, koji je u kanonsku vizitaciju Beogradu stigao negde sa
Kariba. On je jasno poruio da je svaki rat u ime religije rat protiv
religije. Meu gostima nije bilo Alekseja II i jasno je da je ruski prvojerarh izbegao susret sa svjatjejim Vartolomejem i za to je, mora se
priznati, imao jake razloge. Na sveanosti se o tome utalo, ali je
spor poznat i godinama traje. U pomesnim crkvama u SPC posebno
optuuju estoko carigradskog patrijarha da hoe da bude svepravoslavni arbitar, da zahteva da mu svi referiu o svemu, odnosno
da hoe da bude neki pravoslavni papa. Mnogima je lagodnije da u
senci svoje autokefalnosti prave saveze i sprege sa svojim dravama
i njihovim poglavarima smelim iskorakom u ekumenskom pravcu
carigradski prvojerarh se tome opire. Optube samo emo neke
navesti idu dotle da se kae kako se on klanja idolima zapadne
plutokratije i izdaje pravoslavlje koje moe da ouva sabornost samo
u okviru etnoletistike autokefalnosti. Uporan je carigradski jerarh
212
15.5.2010 17:46:18
da se jednom prekine sa fragmentacijom po nacionalnim, rasnim

i jezikim odlikama i zbog toga je kriv on je u tome neumoran i
pomilja na veliki Sabor kakvog nije bilo ve punih dvanaest vekova.
I zbog tog ekumenskog stava je, kau njegovi kritiari, Vartolomej
zlo upao je u svejeres ekumenizma.
Spor se ne smiruje, a sve je poelo u vajcarskom gradiu ambeziju
1994. kada je svjatjeji zadobio mnogo pristalica irom Evrope, ali se
ljuto zamerio RPC i naoj Crkvi. Rusi u njegovim susretima s papom
Jovanom-Pavlom II vide trasiranje puta za irenje NATO-a na Istok.
Istina, dokument iz ambezija potpisale su vladike iz SPC Irinej baki i Ignjatije branievski, ali im je Sinod kasnije oduzeo potpise.
Tako se istorija ponavlja godine 1926. je na predlog srpske crkve
sazivanje velikog Sabora odloeno do boljih vremena. Nestali su
razlozi koje je o. Justin Popovi navodio nema vie zida u Berlinu
i pomesne crkve su slobodne posle sloma ruskog modela komunizma ali Vartolomejeva ideja se i dalje doekuje na no. Moskovski
patrijarh nee ni da uje za ekumenizam. To je za njega papizam.
Vartolomeju dobacuju klanjanje zapadnoj plutokratiji i nikom ne
smeta ta sintagma A. Hitlera.
Evropa se moe ujediniti, ali na crkvenom planu samo ako odbaci novotarije koje je promovisao Rim poslednjih 950 godina i ako
drugi prihvate prisajedinjenje jednoj svetoj Crkvi pravoslavnoj.
Tako glase izjave g. Artemija i g. Save Janjia koji nisu usamljeni
u toj doslednosti Justinovom zavetanju. Ovakvi stavovi ukidaju
mogunost bilo kakvih razgovora o nekom jedinstvu crkava u novoj
Evropi koja se gradi. I u tom smislu utanje o tome govori poseta
svjatjejeg Beogradu nije uspela.
Republika, 334-335, 1-30. juni 2004.
213
15.5.2010 17:46:18
Poetika pameta posebno politikog po miljenju ozbiljnih teoretiara veoma je jednostavna. Oseanje inferiornosti osnaeno srazmernom zaviu motiv je koji pokree pametiste. Kultni likovi
sa korice komandant Miloevievih eskadrona smrti M. Ulemek
Legija i muki ubijen reformator i predsednik srpske vlade Z. ini
stoje zajedno kao u ikonostasu. Pieve su teze tako ogoljene da
se bez muke itaju sve je iz prepoznatljive matrice nacionalistike
politike mitologije. Velikog reformatora i pobunjenog intelektualca
koji je pokuao da nadraste palanku ubila je maja koja nije autohtono srpska jer obavlja prljave poslove za gazde na Zapadu. Krivac
je dakle poznat prokleti i truli Zapad. Ostalo su neprimerene tirade
o narodu koji nee dolarsku ideologiju. No, itanje podrazumeva
dva uslova najpre, ne treba nita znati o Legiji, a potom o iniu
treba znati samo to da je bio u mrei maje koja mu je dola glave.
Da je to bilo politiko ubistvo i da je to delo Miloevievih crnorukaca o tome se uopte ne govori u ovom pametu. U prvom planu je
famozni strani faktor koji je u knjizi ostao zagonetan. Sud jo nije
rekao nita, ali publicisti sude kvislinkom reimu Z. inia to
je izraz kojim Miloevi barata pred sudom u Hagu i sve tee po
nekom planu. Presuda je surova posmrtno se kanjava ovek koji
je vratio osmeh Srbiji, u kome je jedna mlada Srbija ve nala svog
junaka i koji je zbacio S. Miloevia. U tom duhu je i recenzija iz
pera redovnog lana dine SANU N. Miloevia koja na zadnjoj
korici sainjava ovaj pametistiki diptih. Vrlog pokojnika akademik vidi kao najboljeg Makijavelijevog uenika meu dosovskim
politiarima za koga je, kao i za njegovog uitelja, politika bila samo
vetina pomou koje se osvaja i zadrava vlast. Obrnuto je veliki
reformator nije mnogo znao o toj vetini i to je neznanje platio glavom. Da je neto znao o vetini korienja svih sredstava za ouvanje
vlasti ne bi ga snalo ono to ga je snalo.
ZAPIS O PALANAKOM ZOILU
214
15.5.2010 17:46:18
Re je o jo neem vanom za pametiste i njihovo umee o

jednom sindromu poznatom pod nazivom Zoilov sindrom.
Motiv mu je u onom oseanju duhovne inferiornosti pokojni
ini je imao solidno lozofsko obrazovanje i znao je evropske
jezike. Pria je stara ima svoju antiku paradigmu. Davno jednom,
u petom veku pre nae ere, iveo je u svojoj palanci u zabaenom
Ampolju pametista Zoil koji je prozvan bi Homerov. Sluajui
kako slava Homerova prelazi granice prostora i vremena i muen
zaviu jer nije imao mnogo dara za polemiku Zoil je sroio pamet u nameri da ospori i pokopa mo Homerove pesnike istine.
Nije to uspeo. Nije ponudio nijedan argument ali je lukavstvo je
bilo ba makijavelistiko uspeo u onom najvanijem. Dok se bude
govorilo o Homeru pominjae se i njegovo ime uz Homera. I tako
je do danas. Tako je Zoil stekao tunu slavu pametiste i postao je
paradigma. To se dogodilo i u naoj palanci, naravno, na palanaki
nain olovka je pisala mrnjom i ostae zapameno ono to je
napisano o iniu. Nesreni Zoil je izleio muku svoje duhovne
inferiornosti, ali je stekao i tunu slavu zavidljivca.
Republika, 336-337, 1-31. juli 2004.
JASAN PEAT DUHA PALANKE

Gospoa ministarka prosvete u Vladi Srbije Lj. oli utisnula je zaista
snaan lini peat prognavi Darvinovu teoriju evolucije iz nastavnog plana. I podnela je ostavku. No, peat ostaje kao znak vremena
venog duha palanke koji se opire razumu. Jo se nije stiala buka
oko toga, a gospoa ministarka nastavlja: Od stupanja na dunost
ministra prosvete svako vee pred spavanje molim se svetom Savi da
me prosvetno umudri. Sva je prilika da svetitelj nije usliio njenu
215
15.5.2010 17:46:18
Oktobra 1996. obratio se papa Jovan Pavle II plenumu Pontikalne

akademije nauka LOsservatore romano nb. 44, 22.10.1996
sa tumaenjem i Darvinovog uenja i poznatih stavaka iz Knjige
koja se zove Postanje 1. 24-29 i izneo stav Crkve o kojem bi
valjalo makar neto znati. Papa, koji je rehabilitovao Galileja i koji
je predsedavao jubileju Kopernikovom poznate su njegove pesme
o Koperniku zaista ima ta da kae. Treba sasluati i njega koji
citira i neznaboca Horacija i koji se nauke sigurno ne boji. Najpre,
nema suprotnosti izmeu nauke i vere, barem ne onakve kakvu
prieljkuju mnogi u Crkvi samoj. Oni stavci iz Postanja nisu
to je njihov dublji teoloki smisao nikakva teorija, ve opomena
da je Tvorac izuzeo oveka i da je ovek duan da se izuzima iz
lanca ive materije i ivih bia to je Bloh u debelim tomovima
opisao kao das Prinzip Hoffnung. Dakle, nije re ni o kakvoj teoriji
ve o veri koja budi nadu.
molitvu, jer je bila neiskrena dobro je to slavni svetitelj i prosvetitelj ne prima takve molitve.
SVECI I OSVETNICI
Nisu svi sveti i svetitelji isti po zaslugama i vekovima se uje dobra
formulacija prema svecu i tropar. U Katolikoj crkvi to je slubeni
in precizno denisan sa svim detaljima postupka u Codex iuris
canonici. Kod nas pravoslavnih nema ocijelne santikacije ali su
kriterijumi jasni i veoma strogi toga se ovek udostojiti moe samo
nakon zike smrti i nevinog postradanja uz posvedoenu injenicu
da se na njegovom grobu zbivaju uda.
216
15.5.2010 17:46:18
Svi su vladari iz doba Nemanjia sveti i guriraju u ikonostasu, iako

u njihovom ivotu barem veine njih nieg svetog i uzvienog
nema. Jedni su drugima vadili oi. Rano se ustalilo i jedno shvatanje svetosti koje je u sutini antihriansko, ali ono opstaje do dana
dananjega i najbolje ga izraava re koja se esto uje nju je navodio
i poglavnik NDH Paveli: Ko se ne osveti taj se ne posveti. U novije
vreme je u SPC obnovljena praksa koja sledi iz te loe tradicije.
Kanonizovan je slubeno episkop Nikolaj Velimirovi koji ne
ispunjava uslove ni na koji nain. Naa mu je Crkva jednoduno
jednoglasnom saborskom odlukom dodelila ak dva zapovedna
dana toliko nema ni sveti Sava i to 18. mart kada se upokojio
1956. i 13. maj 1991. kada su njegove moti prenete u zemlju. Tada
se u rodnom selu Leliu okupio bio cvet srpske inteligencije, koja
je i time dala podrku politici rata koji se ve rasplamsavao. in je
prenoen preko nacionalne televizije. Time je otvorena stranica politikih kanonizacija. Odluka ovogodinjeg majskog Sabora da grupu
svetenika mileevske eparhije proglasi za svece koji su prosijali na
zemlji srpskoj samo je dolila ulje na vatru. Ubrzo je postalo jasno da
su neki od tih svetaca Slobodan iljak i Milorad Vukojii Maca
bili borci etnikih odreda koji su poinili zloine. Pitanja koja su
se otvorila pokazala su da je ovaj nepromiljeni in u funkciji namirivanja politikih rauna jo iz vremena poslednjeg svetskog rata.
Neki u svemu vide namerno izazivanje i laike i crkvene javnosti
oglasio se recimo poznati umetnik M. Janketi iju su majku sveci zaklali i taj je in nazvao amoralnim. Oni pak svetenici koji
su se svojevremeno bili svrstali uz NOP i stradali nisu se nali na
spisku Srba svetitelja iako to mnogi meu njima zasluuju kao
istinski novomuenici. Objanjenje koje je ponueno bilo je jasno
kriterijum je bio ideoloko-politiki.
Republika, 366-367, 1-31. oktobar, 2005.
217
15.5.2010 17:46:19
Orden sv. Save postoji jo od obrenovievskih vremena i dodeljivao

se sve do 1945. godine u znak priznanja za iskazanu ljubav prema
Crkvi i narodu. Istini za volju, nikom nije jasno kako ga ima li
tu propisa i kome dodeljuje princ A. Karaorevi. Drave je sve
manje, a ordena, praznika i svetkovina sve vie, jer itava jedna
generacija politiara osea potrebu za istorijskom identikacijom i
obrasci se ne trae samo u XIX veku, ve se ide sve dublje u srednji
vek. Iz Crkve se ponavlja da postoji Pravilnik, ali taj dokument niko
video nije i svi upuuju na Sinod i na lana Sabora episkopa zvorniko-tuzlanskog, preosveenog g. V. Kaavendu, mada je ubrzo postalo jasno da ni on nije pravi sagovornik. Onom ko je imao u rukama
raskonu reviju Glorija, od 04. 01. 2006, makar neto e biti jasno.
Ova ilustrovana revija donosi reportau pod naslovom Pare neba
na zemlji, u kojoj njegova smernost vladika V. Kaavenda govori o
velianstvenom srpskom Versaju u kojem stoluje nedaleko od
Bijeljine. Vladika grmi protiv komunista, ali im priznaje da su znali
ta se moe osloboditi poreza a ta ne, dok mi moramo da plaamo
porez na obnovu svetinja.
UHVATITI MESTA DUI I PREI PUT ZA TO
Orden sv. Save uglavnom su dobili politiari i biznismeni i nijedna

siromana uiteljica, recimo. Ukrasio je svoje grudi ordenom i glasoviti biznismen Miroslav Mikovi koji za radniku klasu kae da
je razmaena. Njemu odgovaraju mnogi da je njegova nova klasa
gramziva i brutalna, ali to njega ne brine on je u svojim rmama
zabranio sindikate, a uz njegovo ime Sremske novine pominju dvadesetak hiljada hektara vojvoanske oranice i jo mnogo toga. Svi bi
mesta dui da uhvate, a to se moe najlake i najpreim putem tako
steenim bogatstvom kakvo su sticali moderni biznismeni, vojni
liferanti kako se nekada govorilo i feudalci u vremenu rasula,
koji sve prodaju i sve preprodaju i die se dobrotvorstvom. Jedan od
218
15.5.2010 17:46:19
njih je koliko god to delovalo neobino i neverovatno za Boi

ove godine objavio u novinama poslanicu boinu srpskom narodu
kao da je glavom patrijarh. Jagma za bogatstvom je zahvatila sve,
pa i samu Crkvu. Sve se kupuje i sve se prodaje i sve se pa i ono
to sveto nije uredno osveuje po Trebniku. Onom istom iz kojeg
je o. Gavrilo nedaleko od ida blagosiljao famozne Miloevieve
korpione, taj eskadron smrti. Neki su poodavno u sv. Savi ugledali
ne velikog svetitelja i prosvetitelja ve faraona i sada niko ne zna
kako dovriti hram na Vraaru koji se mora dovriti ne pomae
mnogo ni doplatna markica koja je Uredbom Vlade Srbije nametnuta graanima. Niko da podseti da je Isus jednom kazao kako e
kamila lake proi kroz iglene ui nego to e bogata ui u carstvo
nebesko kome je u ovoj jagmi stalo do jevaneljskih parabola. To je
politikim monicima i biznismenima smeno, ali javnosti bode oi
sve to oko hrama skupoceni automobili i jo skuplji dipovi kojima
se razmeu svetena lica.
Bogu hvala, nije sve tako crno i o tome beogradski NIN 09. 02.
2006 donosi neto novo i vano. Re je o nekom zapisu patrijarha Pavla izvor nije naveden koji se oglasio povodom svega
toga, makar uopteno. Crkva se nee dravi Srbiji obraati ni za
kakvu pomo, kazao je navodno stari patrijarh. On je dodao da
nee ni bankama koje su umnoile svoje poslovanje sa stranim
zemljama i stekle nepojamno bogatstvo u zemlji najvee bede
srpskog naroda. Ovo je dobro reeno, ali da li je i sam patrijarh
srpski g. Pavle dovoljno uinio da se ovom zlu stane na put u
ovim tekim vremenima to je ono o emu se i laika i crkvena
javnost s pravom pitaju. Koliko god to bilo nepopularno, podsetiemo na rei iz jevanelja kod Marka (12.41-44), koje i kod Luke
(21.1-4), isto glase, odnosno Isusove su rei o siromanoj udovici
koja je priloila svoju sirotinjsku leptu uz bogatae koji su se
razmetali dareljivou; i za koju Isus kae: Ova sirotica metnu
219
15.5.2010 17:46:19
najvie. Takve na spisku odlikovanih nema, a u stvarnosti je ima

to svi znamo koji smo prilonici za hram na Vraaru i koji se
zadovoljavamo obinom gramotom. Nema dana da ne viamo
nj. svetost starog patrijarha Pavla sa V. Kotunicom i svitom famoznih biznismena, ali je vreme da vidimo kako srpski patrijarh sa
vladikama deli ruak u nekoj narodnoj kuhinji sa beskunicima
i iznemoglima koje prvi mrazevi surovo desetkuju. To jerarsi u
drugim crkvama redovno praktikuju, pa ak i prodaju svoje skupocene salone u korist onih koji su nemoni da steknu za ivot.
Sva je prilika da emo na to jo dosta ekati. Svejedno, jevanelje
nee zastareti sa svojim priama o bogatstvu i siromatvu.
Republika, 376-377, 1-31. mart 2006.
NEVOLJE SA GRANICAMA
U etvrtak 2. avgusta Uprava policije Crne Gore saoptila je ne ba
obinu vest vraen je sa graninog prelaza mileevski vladika Filaret,
ne moe da ue u Crnu Goru jer se nalazi na spisku ljudi koje Tribunal
u Hagu trai, zbog pomaganja beguncima od pravde. Preosveeni
Filaret, istini za volju, ne krije svoju privrenost Miloeviu, Karadiu
i Mladiu. Dva momenta su zaista tu bitna i izvan prie koja deluje
bizarno: prvi je da je to uradila drava Crna Gora po meunarodnom
pravu ovim je iz Evrope prozvana cela SPC, jer po uenju Crkve
gde je episkop tu je cela crkva. O neem drugom niko se ne pita,
posebno u Beogradu: i drava Srbija je prihvatila istu obavezu, duna je da hapsi traene i njihove jatake. Umesto toga iz Beograda je
zapoela kampanja da se, eto, srpskom episkopu zabranjuje pristup
u delu eparhije koja je na teritoriji druge drave. Besmislica SPC ima
eparhije i u Evropi i Americi i nigde problema nema.
220
15.5.2010 17:46:19
Preosveeni je u meuvremenu smislio dodatni scenario: zatraio

je dravljanstvo Crne Gore. Ujdurma je providna, ali nije ni preosveeni igra za potcenjivanje. Da bi neko po crnogorskom Zakonu o
dravljanstvu iz 1999. dobio dravljanstvo mora imati najmanje deset
godina boravka u dravi preosveeni to nema ili da je u branoj
zajednici sa dravljankom Crne Gore preosveeni je kaluer ili da
mu drava Crna Gora dodeli u znak zahvalnosti takvo pravo. I tu su,
dakle, anse episkopa ravne nuli.
U ovoj zabavi koju vladika nudi svetu neto drugo je posredi. Oglasio
se R. Naumov, ministar vera u kabinetu V. Kotunice, koji uz otvorenu podrku Filaretu objanjava da se granice crkve i drave ne
poklapaju. Vekovima je to tako, i bukvalno svaki uenik to zna, ali
ministra Naumova mui neto drugo i on i kabinet iji je lan hoe
da granice kanonskog podruja SPC budu i dravne granice. Za sada,
makar u BiH, Makedoniji i Crnoj Gori. To, meutim, ne ide jedno sa
drugim. Naime, ako je R. Naumovu jasno da se granice crkve i drave ne podudaraju, onda bi bilo normalno da savetuje SPC i vladiku
Filareta da ne ine to to ine.
Granice su u glavama onih koji se jo nisu odrekli politike kartograje koja je Balkan zavila u crno.
221
15.5.2010 17:46:19
Romantiarski setan i bolan do iskrenog ganua veliki pesnik ura

Jaki zabadao je svoje satirine bodlje ne tedei nikog udario je
i na licemerje nekih kaluera i sada mu to, sa zakanjenjem, naplauje Crkva, a u tome na svoj nain uestvuje i vlast dravna. Ve
godinu dana njegovu bistu osioni arhimandrit Sava na legendarnom
Liparu baca u smee odakle je policija donosi. Bio je, kae arhimandrit, pijanica i razvratnik i umesto da ide u crkvu razgovarao je sa
pticama. Bista je na smetlitu i varvari rade ono to jedino i znaju.
Crkva mu ne prata onu divnu pesmu:
ZAPISI O VARVARIMA
Gled sam vam metanije,

Kad varate Boga iva;
Gled sam vas gde se pije,
Gde se jede i uiva.
Slu sam vas kad kunete
Svoje stado, svoje verne,
I kad tajni prizovete,
Licemerni, licemerne!
Gled sam vas ne da nisam,
Kad razbludom usplamtite,
Gled sam vas ne da nisam,
Licemerni, upamtite!
Ne prolazi bolje ni J. J. Zmaj koji je izgubio polovinu ulice u gradu,
jer su se varvari dosetili da je bio komunjara izvinjavamo se zbog
ove rune rei. Veliki pesnik je bio od onih Srba koji nisu utali na
zlo i nepravdu, ma gde se to inilo. Kada su snage mraka godine
1871. u krvi zgazile proklamovanu republiku u Parizu, J. J. Zmaj je
222
15.5.2010 17:46:19
reagovao. Gnevno i prkosno. ive ljude vojska je vukla ulicama, uz

pomo pruskih okupatora, i odnela ih, neke jo ive, u jame pariskog
groblja Pere Lachaise. Zmaj je u ii 1872. objavio pesmu Milostivoj
Evropi na grobu streljanih komunista, i jo jednu, Pariz pade.
Sada mu varvari to naplauju.
Na Trgu Nikole Paia sede u svojim luksuznim kabinetima gospoda
ministri prosvete i kulture. Predsoblja kabineta puna su bisti znamenitih Srba tu su i Draa i Nedi i ko sve ne. Ulice se ukraavaju tablama Nedia i generala Mladia, a nevino ubijeni Z. ini
je predmet sukoba kada se neka ulica njegovim imenom obelei.
Varvari ine svoje i niko im nita ne moe kada smo poslednji put
bili na groblju u Parizu, videli smo pod onim senovitim brestovima i
skromni veni zumbula koji su donele gimnazijalke iz Srbije.
I to je neki znak, nee svi da ute, jer po rei apostolovoj ako neu
ja govoriti, ko e i ako neu sada, kada u?
Republika, 416-417, 1-30. novembar 2007.
223
15.5.2010 17:46:20
15.5.2010 17:46:20
SAYING AMEN
225
15.5.2010 17:46:20
226
15.5.2010 17:46:20
Saying Amen
PATRIARCH PAVLES UMBRELLA

The funeral of Patriarch Pavle was elevated to the level of a national
event. The state occasionally went to humiliating extremes, which
this modest man did not personally deserve. Much time will pass
until everything is again nally settled after the slap in the face that
the deceased delivered to all of us. For his eternal home he chose
neither a crypt in the Cathedral church in Belgrade, nor a marble
vault in the St. Sava Temple. No, he chose a small church cemetery
in Rakovica. He used his right to choose while knowing what both
the state and the church expect from him. And that is a message
too one of his many that has been interpreted differently.
But our newspapers write about every little detail. We know now
that he left the revenues from his books to the Church; that he willed
his old alarm clock to his grandson; but to whom he had left his
umbrella that we are still uncertain about. We used to see him
strolling around town with that ancient umbrella for years. The
alarm clock would wake him up for the morning service, but it never
managed to wake his brother-archpriests. Many stood under his
umbrella at the funeral; and many used to stand under it for years.
Of course, not under the old one, but under the one of authority that
he held among his brothers, the archpriests in the Synod and in the
Council. His torture, and perhaps the nal doom, of his twenty-year
mission as the head of the Serbian Orthodox Church is contained
precisely here.
Consolation was sought on Pavles grave by the very Girl of Kosovo,
Biljana Plavsic, who together with the warlords, Karadzic and Mladic
sowed graves throughout much of Bosnia. In the troublesome
years of the countrys breakup and in the midst of atrocities that
227
15.5.2010 17:46:20
Hundreds of thousands of innocent victims wont let us rest, they

call for remembrance. Perhaps thats the way it should be we are
yet to assess the deceaseds character and his deeds. Those who have
already begun writing his hagiographies, often excessive in their
political overtones, seem to be afraid of such remembrance. Others
who are quick to shout out santo subito (Immediate Sainthood) are
not honest. And it is unclear whether more of the dishonest ones are
to be found in the society or in the church. But they all manipulated
the Patriarch: from Milosevic to Kostunica. And he, not knowing how
to act, swallowed much bitterness and didnt manage to alleviate any.
appalled the entire world the late Patriarch did not quite know how
to act. He uttered warnings no one can say that he didnt but
his brother-archpriests, or at least the majority of them, did not hide
their war goals. They did not pray to a Jesus of peace and justice.
Rather, they bowed to the ground before the Balkan God Mars. And
they led others, and us too, all the way into the abyss, from which we
have not yet resurfaced. And we will not any time soon.
He was asked to give his blind consent which would allow Milosevic
to represent all Serbs, regardless of where they live. And he signed it
in green ink. But then the brothers asked him to publicly erase his
signature, and he did that too. Thats humiliation: one must have
the stomach to withstand it. Standing around his grave, the ofcials
are now afraid to remember their own role and his. But there are no
secrets here: everything has been recorded and published.
Political role was assigned to him and to the church. And he didnt
know how to play it. In 1991 he signed a letter to Lord Carrington
which stipulated that all Serbs must reside under the same roof of
Serbia and all of Serbias territories. This was the beginning of the
downfall. He did give a blessing to Karadzic and Mladic not to do
228
15.5.2010 17:46:20
Saying Amen
evil but they sowed crime and death under his umbrella. Many
who stand around his grave today have committed crimes. No ones
guilt is to be covered up by ritual speeches neither his nor ours. No,
the Patriarch did not give his blessing to Gavrilo of Trnovo to commit
a crime far from it! but Gavrilo, dressed in a cowl, blessed the
Scorpios who shot those poor, barefoot Bosnian boys in Srebrenica.
No, the Patriarch did not bless Gavrilo, but he didnt excommunicate
him from faith and from the church either although he should have
done it. The chronicle of his and our wandering and straying is long,
and we all know it. That he had good intentions is beyond doubt, but
that his brothers in the Synod had their own is also beyond doubt.
Let us pause now before another bitter piecemeal. In 1995 he was
taken to the torn down town of Foca, then renamed Srbinje. And the
European press especially Le Monde, Le Figaro and Liberation in Paris
poured out articles on how the Serbian Orthodox Church supports
ethnic cleansing. The Patriarchs name was cited. The Serbian Orthodox
Church pressed charges against these newspapers. A troublesome and
sad case Many testied during the trial: the historian Paul Garde, as
well as Ivan Djuric, an expert in Byzantine history from Serbia. The
defense of the Church came from bishop Atanasije Jevtic. And the
defense was so strong that the trial ended in a verdict against the Serbian
Orthodox Church. No, said the judge facts are facts, and the French
truth cannot be silenced. Here the Patriarch had to swallow yet another
bitter piecemeal. Did we, too, swallow it it remains to be seen. Yes, he
managed to say and to repeat that he refuses not only the Greater, but
even the smallest Serbia, if creating it means committing a crime and
this must be rightly written and remembered but neither his brothers,
the archpriests, nor the hungry warlords listened. So here we are now.
He opened the path through warnings but he failed. And this path is
still ahead of us: under the ashes of those who died in Srebrenica there
lie many cowls and many military epaulettes. Someone must draw a
229
15.5.2010 17:46:21
Peanik.net, 21. 11. 2009.

Translated by Vesna Bogojevic
line to end the past. Some individuals, the Serbian Orthodox Church,
as well as the state of Serbia all are to repent. The deceased are not to
be badmouthed. But we speak best of them when we speak the truth.
Know the truth and the truth will liberate you, says the Gospel. The
rest along with the struggle for a spot under the umbrella of the saint
who walks among us is mainly vanity.
NIKOLAY THE SAINT

Those who have studied the person and deeds of Bishop Nikolay
Velimirovic know well the peppery price of their undertaking. Ever
since his canonisation in 2003, this ideologue of World War II fascist
leader Dimitrije Ljotic has left no one indifferent even within the
iconostasis of Serbian saints. Worse than that: he has since become
untouchable, so that any attempt at dialogue about him usually
ends with stone-throwing and death threats involving a consecrated
bomb. As a saint and ideologue, Nikolaj typies the provincial
politics of which Vojislav Kostunica acts as rst minister. It seems
that herein lies the everlasting glory of Nikolajs halo: it is nothing
but politics, and bad politics at that. The bishop was not the only
one among Serb clerics who used to praise Hitler. The Serb patriarch
Varnava praised the leader of the Third Reich even more exultantly
in 1937 it was all published in the ofcial journal of the Serbian
Orthodox Church (SPC). All this may no longer be important. What
is important is that contemporary provincial politics has discovered
in Nikolaj the full measure of its own spirituality. Vojislav Kostunica
thus insists that he is our eternal guide.
230
15.5.2010 17:46:21
Saying Amen
Suddenly and unexpectedly, however, a book has caused a great

urry. P. Ilis work Serbian Ortodox Church and the Dachau Secret
can be likened to a stone thrown into a stagnant pool. For many
years now SOC bishops, grey-haired members of the proud SASA
(Serbian academy of science and art), poets and writers have been
insisting that Nikolay, together with Varnavas successor Patriarch
Gavrilo, spent years in the death camp of Dachau, where he was
tortured, beaten and maltreated practically every day. A warlike
monk called Anastasiye he had been a bishop, but gave it up
made devout old women and confused young men weep with his
descriptions of Nikolays tribulations in Dachau, telling them how
he carried the slop-bucket, how he was spat on and knocked about.
Devout and touching lies, all of them. And now suddenly a strange
book appears strange in that it presents carefully marshalled
documents which unequivocally destroy the Nikolay myth. Much
of this was already known, of course, but it is now presented in a
systematic and clear fashion. The patriarch and Nikolay were in
Dachau, but only for a month, which they spent in its VIP section.
They were treated with the greatest care by the German authorities,
so that nothing untoward happened to them. They were released
in late 1944. This was the time when the Red Army had its sights
on Belgrade, whence Nedic and the Germans themselves were
eeing. And it is not true that they were liberated from Dachau
by the Americans: they were freed, but by the Germans, who took
them to Slovenia. It was the end of October 1944 and the war was
practically over. Once in Slovenia, our martyrs presided over a
review of Ljotics and other collaborationist formations, declaring
that they were proud to nd themselves among national heroes.
These heroes, like Ljotic himself, had in fact spent four years
ghting against the Allies. They were now grouping to forge armed
resistance against the Partisans. A government was being formed,
and General Vlasov too was asked to help. This all took place at
231
15.5.2010 17:46:21
As I have already said, this is all familiar and often repeated

stuff. But there are those in Serbia who reject the truth, who are
uninterested in what actually happened in history. Which is why we
are where we are. This is why this book is important. The glow of a
halo is intoxicating, but it loses its lustre when exposed to the rays
of historical truth. Myths are seductive, but are of little value when
confronted with documents. Ilis book demands careful reading,
irrespective of the fact that stone-throwing rather than dialogue will
follow. It is bound to distress our provincial ideologues, who for
some time now have being talking about a preumljenje (metanoia:
here conversion) of Marx and Freud on the basis of spirituality.
This stuff is repeated day in and day out: the TV prophets are
tireless. They continue to repeat calmly: Those who have not read
our Saint Nikolay have wasted their lives. Another good reason
why it is necessary to read books like The SOC and the Dachau
Secret.
the end of April and the beginning of May 1945, i.e. after the end
of World War II.
Bosnian Instutute, translated from Monitor,

Podgorica, 1 September 2006
Argument by Stoning
On 15 May 2006 at around midnight, stones were thrown at the
windows of Mirko Djordjevics home. He and his wife Mira were not
hurt, but the message was clear. Professor Djordjevic is best known
for his works on religion, which maintain a critical attitude towards
the misuse of religion and the Serbian Orthodox Church. On the
evening of the stoning of his house, he had taken part in a television
programme about Nikolay Velimirovic, recently proclaimed a saint of
the Church. He had talked about Nikolays anti-semitism, his praise
232
15.5.2010 17:46:21
Saying Amen
of Hitler, and his friendship with Dimitrije Ljotic whose paramilitary

formations fought with the Nazis during World War II. For some time
now Serbia has been awash with ideas and projects associated with
Fascism. This ideological wave helps to protect from punishment the
perpetrators of crimes committed in the recent war.
Nebojsa Popov
Bosnian Institute, translated from Republika,
Belgrade, 1 June-31 July 2006
SAYING AMEN
When Vojislav Kostunica arrived at Mount Athos on the Day of
Initiation, accompanied by a retinue containing several government
ministers including prime minister Zizic, it was immediately
obvious that his visit was not of a private nature. There was
indeed one moment when, to judge by the TV reports, the ancient
monastery gate looked very much like the backdrop for a public
rally designed to promote a denite policy. This has set off a heated
public debate. Some have argued that the President was leading us
away from Europe as if the holy sites of Athos were not part of
Europes cultural heritage. Others have contended that this was the
only way to a spiritual and national renewal that inevitably leads
us back to Byzantium.
It is indisputable that religious piety is a virtue. Statesmen,
burdened by the heavy responsibility of government, should
indeed perhaps opt more often for seclusion and, in the darkness
of the chant, seek certain answers. This occasion, albeit marked
by a familiar and distasteful display, did also contain also a strong
233
15.5.2010 17:46:21
sense of pathos a poignancy that is understandable, since a visit

to the crucible of our ancient culture cannot but be a moving
experience. So Kostunicas pilgrimage (the papers were full of
such hackneyed phrases) is not in itself unusual. Yet one cannot
fail to feel concern about the kind of policy his visit was intended
to promote. This is because his retinue was shepherded by the
Montenegrin metropolitan Amlohie, a fact that brought back
many disturbing memories, given that His Eminence has hailed
and celebrated Milosevic, Karadzic, Mladic and their warlords with
the disastrous results we all know.
Bishop Amlohies typically mediaeval understanding of the
relationship between church and state, as well as his promotion
of national-religious assemblies, have already been dealt with
in the pages of Republika. He is strongly against any kind of
pluralism. In his view decisions must be made exclusively by the
head of the whole nation, since political parties are of recent
date and are Western imports. Given that our President himself
believes that the Byzantine model of symphonia long ago
rejected in the Christian world - should guide the relationship
between church and state, Amlohies presence at Athos should
indeed worry us all.
It is not His Eminence Amlohie alone who has sought to invest the
visit to the holy places of our faith and culture with this meaning.
The press has reported prominently and at great length (Politika and
Danas, 5 December 2000) strange declarations that have disturbed
religious and secular public opinion alike. Prime minister Zizic
declared that we must learn from how Patriarch Paul rules the
Church, if we wish to create a democratic rather than a dictatorial
government. That our prime minister is unable to differentiate
between such entities as state and church is not so surprising, but
234
15.5.2010 17:46:21
Saying Amen
no one can be sure at present that the head of state does not hold
similar views on what a state based on law should look like. One
minister V. Jankovic whom the press describes as a university
professor talks of tolerance being at the core of Orthodoxy, as if
the rest of us knew nothing about the levels of tolerance displayed
in East and West alike for centuries, where this virtue has not always
blazed forth with equal radiance. Mr Zizic, moreover, concluded
the exposition of his political credo with neither more nor less than
the word amen. We Orthodox Christians have adopted this ancient
Semitic word in the sense of Let it be so!. But it is used only, for
example, at the conclusion of the twelfth article of the NicenoConstantinopolitan Creed; or we pronounce it during the liturgy,
with our hands raised signalling our acceptance of the truth of our
faith and church. Zizics use is not simply blasphemy; the whole
affair is more complex than that.
We are dealing here with a problem well expressed by Metropolitan
Methodius, eminent bishop of the Russian Orthodox Church, when
he spoke of abominations that threaten the Orthodox Church in the
transitional countries of the East. The rst abomination lies in the
fact that the Church is again rushing to place itself under the states
mantle and refusing to separate itself from the state. The other lies
in the desire of post-Communist states to turn the Church once again
into a main pillar of its ideology. This, then, is the meaning of the
event that took place under the roof of the ancient monastery of Holy
Mount Athos.
We are talking about two quite different things: the relationship
between church and state, and the place and role of the Church in
contemporary society. Confusion in regard to the former, i.e. reliance
on the model of symphonia, has led a good number of our bishops
onto the pernicious path of clerical nationalism, from which we
235
15.5.2010 17:46:21
Today we need not fear symphonia, since its time is gone forever. We
are not faced with Orthodox Ayatollahs wishing to turn our country
into an Orthodox Iran. There are good reasons to fear, however,
that we could fall victim to another cycle of clerical nationalism,
of the kind we had under Milosevic. Today Amen is being said to
an understanding of legitimacy advocated by Mr Kostunica. The
notion that legitimacy means defence of the rule of law rather than
the defence of bad laws laws which in a law-abiding state should
be changed and removed is once again being forgotten. Few
people seem to be bothered by this, including the high state and
church dignitaries who visited Mount Athos.
Kritika palankog uma Mirko orevi
have not yet returned. As for the role of the Church in contemporary
society, our Church for some strange reason still does not see this as
an important issue. During the past few years we have quite forgotten
the Amen of our faiths testimony, while proving ready to say Amen
to all manner of ideological and political beliefs. Our misfortunes
do not derive from the former Amen, but from a blind readiness to
approve what was being done.
What is involved here is also crude political demagogy of a kind

that has already reappeared only two months after 5 October, when
some changes were initiated. Or maybe not.
Bosnian Institute, translated from Republika,
Belgrade, 16-31 December 2000
236
15.5.2010 17:46:22
Saying Amen
BOSNIA IS FAR AWAY

The journey from Belgrade to Sarajevo takes over twelve hours,
and is by no means a simple excursion.
Images of a scorched land. This is a land made wretched by the
madness of a Balkan nationalism; these are places lauded by
talentless poets as the sites of great Serb victories. Everything
has been destroyed scientically and with system the roads
disabled, so that the police car escorting us moves with difculty
just as the seeds of the evil bloom that owered here so profusely
were sown systematically. From Kladanj to Olovo the scenes never
change. Vogosca has been burned down, only in Srednja does the
occasional house show some sign of life and the Mrvica (Crumb)
cafe remind us that there are still people alive hre. And so, on to the
martyred city of Sarajevo, whose ruins now come into sight. The
tragedy of this country seen close up is far greater than we have
been told by the press. And so, through the already revived streets
of the city, to the Holiday Inn hotel where, under strict security, the
Serb Civic Council (SCC) is holding its conference.
The SCC is not a political party, but a movement bringing all citizens
of Serb nationality together, on the broadest basis, in hope of a
single and united Bosnia-Herzegovina: a theme present also in the
preparatory documents for the conference, and introduced likewise
by the national anthem sung by girls from the Sarajevske pahulje
(Sarajevo Snowakes) choir. There was no shortage of excitement:
you could sense it in the moist eyes of ofcers in Army of BosniaHerzegovina uniforms, or in the eyes of the conference participant
who introduced himself as a Muslim and businessman. Everyone
did indeed pay homage in his own way (as SCC president Mirko
Pejanovic requested) to the victims of the war. These sentiments
237
15.5.2010 17:46:22
The Bosnian Cardinal Puljic asked in his message for a plenitude

of blessings upon the conference participants. Mihajlo Mihajlov,
writing from the United States, called for the preservation of a free
and multicultural Bosnia. All the messages, and the presidents
speech in particular, contained the same thought: the country will
rise from the ruins as a free federation of its peoples, realizing the
French Revolutions ideal of a nation as a community of citizens
who, precisely in their diversity, gain the opportunity to preserve
their individuality. The aim of the Serb people is for the war to
stop, for the criminals to be punished, and for the process of
democratization in Serbia and Croatia to begin - since without this,
as Prime Minister Hasan Muratovic rightly emphasized, there is no
future for Bosnia either.
were expressed in messages to the assembly that included a warmly

applauded one in the name of our Republika.
Sarajevo, for its part, still looks like a ghost town. Military patrols
move by in APCs with machine guns on their turrets; by freshly
dug graves in the town centre people stand honouring their dead;
in front of the mosque young men prepare for their ritual ablutions,
and are not in the least embarrassed by the questions of their
Belgrade interlocutors: We believe in One God, but it seems we did
not believe enough; whence this evil, equal for all. You can sense
the same idea in the words of a policeman, a Serb, who believes
that this will all pass, of course, once we regain our reason. Hope,
it seems, is growing. But there is also the shadow of fear. What
we have done will be remembered against us!: from the turn of
phrase I gather she is a Serb, despite her tranquil expression. This
is unfortunately how things are: collective memory is formed in
accordance with some such laws, and here in the Balkans and in our
lands it can last for centuries. A walk along the streets is marked by
238
15.5.2010 17:46:22
Saying Amen
alternation between this kind of anxiety and hope. It is expressed

to me best by a man who speaks of two factors that have saved the
city and which, he believes, will save Bosnia as well. First, there
was the unprecedented solidarity of all people, both our own and
people from throughout the world; in the days of suffering they
were all Bosnians the most inuential gures of world art and
science, and the Pope in Rome, and people of all nationalities and
faiths from Belgrade, who were alive to the voice of conscience and
who rebelled against the destroyers from the hills. And then the
town too resisted, with its living spirit of centuries of established
urban existence and multiculturalism, which really did prove to
be a barrier: the Serb Orthodox priest the only one not to leave
Sarajevo likewise speaks very convincingly about this second
factor.
One discovers here that hope is not without foundation. Those
who planned for partition on the ethnic principle are now
confronted with the possibility that any other country even
their own could be partitioned in accordance with that same
principle. Authentic tragedy implies also catharsis, and it was
with a discussion of catharsis that Mirko Pejanovic both began
and ended his speech. Bosnia is far away, but from this hope to a
free Bosnia is not too far.
On the way back everything is the same: the ruins, the burnt-out
houses, the wasteland all the way to Dizdarusa and the line of
separation; the same police escort through the land that emerges
behind the wasteland of destruction. The Republika representative
is now invited to go to Tuzla, where numerous meetings between
representatives of all confessions have been planned, with the aim
of seeking paths of reconciliation and mutual forgiveness.
239
15.5.2010 17:46:22
Bishop Vasilie of Zvornik and Tuzla is not there in the handsome

bishops palace: he has left and is not returning, so that all Church
duties are carried out by the hardworking Caslav Jevremovic
whom the Serb Patriarch Pavle appointed as sub-deacon (he is now
deacon), so that life in and around the Church might continue.
According to him, there are only about three thousand Serbs still
living in the city, though others say that as many as twelve thousand
have remained.
There are plenty of encounters and that is good. They too have been
important, because they open up and acknowledge problems. Some
of them are painful. One such is certainly the daily commemorative
one on the promenade where a shell took away seventy-one lives
of young men and women who were sitting enjoying themselves
in the old part of the city. This even is recalled by Mak Dizdars
lines about the land in which people die so that people can
live carved into the memorial wall before which prayer is the
only comment a rational human being can or should make. That
reminder is heard as a single voice at this place, when a prayer for
the dead is said by a Serb Orthodox priest, an imam or a rabbi, by a
Catholic prelate or by any other citizen who stops here.
It is only in places like this that meetings and interconfessional
dialogues acquire their full meaning. In Tuzla hope did not die
with those young people: the warning remained, giving strength to
others. Against all evil, both that from the hills and that within
us within all of us.
All around from Dizdarusa as far as Novo and Staro Brdo, and
to the village of Rahici where no sign of life is visible images of
destruction, not a single house left whole... On the facades, pictures
of Arkan and slogans about Serb Yugoslavia a symbolism and
240
15.5.2010 17:46:22
Saying Amen
iconography that are not unknown to us. These grafti remain

they are hard to remove. They remain on the ruins beneath which
many human lives lie buried along with the plans of the great
fathers and teachers of hatred who, at the end of our century and
our millennium, initiated this great engineering of death...
Bosnian Institute, translated from Republika, 143-4, 1-31 July 1996
241
15.5.2010 17:46:22
15.5.2010 17:46:23
BIBLIOGRAFIJA
243
15.5.2010 17:46:23
244
15.5.2010 17:46:23
Bibliograja
KNJIGE:
Osmeh boginje Klio. Beograd: Novo delo, 1986.
Znaci vremena. Beograd: NIP In-pres, 1998.
Sloboda i spas: hrianski personalizam.
Beograd: Republika, 1999.
La voix dune autre Serbie Lanti-journal. Glas jedne druge Srbije
anti-dnevnik, Paris: Parole et Silence, 1999.
Legenda o trulom zapadu. Kulturni centar Dama D, Novi Pazar i
Plima, Ulcinj, 2001.
Sjaj i beda utopije. Beograd: Srpska re, 2006.
udljivi bog knjievna misao Lava estova. neobjavljeno.
PRIREDIO:
Mihajlo Mihajlov: Domovina je sloboda, i pogovor, B92, Bgd, 1994.
Srpska konzervativna misao, i predgovor, Helsinki odbor, Bgd,
2003.
ZBORNICI:
Srpska strana rata, ogled: Knjievnost populistikog talasa. Beograd:
Republika, Novi Beograd: Vikom Grak, Zrenjanin: Graanska
itaonica, 1996; drugo izdanje: Samizdat B92, 2002. Ogled prvi put
objavljen u asopisu Republika, 112, 1995.
Put Srbije k miru i demokratiji, ogled: Ratni krst srpske crkve.
Beograd: Res publica, u saradnji sa fondacijom Hajnrih Bel, neobjavljeno; isti ogled objavljen u knjigama: Suoavanje sa demokratijom, Beograd: Helsinki odbor, 2002. i Sjaj i beda utopije. Ogled
prvi put objavljen u asopisu Republika, 273, 2001.
Tolerancija i religijski principi uputa nastavnicima. Jedan od etiri
autora prirunika o tumaenju judaizma, hrianstva i islama,
namenjenog srednjim kolama opte usmerenosti u zemljama Jugoistone Evrope, Sarajevo: Bosna forum, 2004. Knjiga je prevedena
na bugarski, albanski i francuski.
245
15.5.2010 17:46:23
IZBOR PREVODA SA RUSKOG:

Nikolaj Berajev: Duh Dostojevskog. Beograd: NIRO Knjievne
novine, 1981.
Nikolaj Berajev: Nova religijska svest i drutvena realnost; Pogled
na svet F. M. Dostojevskog. Ljubljana: IRO Partizanska knjiga,
Beograd: OOUR IPD Beograd, 1982.
Nikolaj Berajev: Izvori i smisao ruskog komunizma. Beograd:
Knjievne novine i Savremenik, 1989.
Nikolaj Berajev: Filozoja nejednakosti. Budva: Mediteran,
Beograd: Kultura, Titograd: Oktoih, 1990.
Nikolaj Berajev: Aleksej Homjakov. Beograd: BRIMO, 2001.
Nikolaj Berajev: Jakov Beme. aak: Umetniko drutvo Gradac, 2003.
Nikolaj Berajev: Novo srednjovekovlje, Novo srdenjovekovlje I deo,
Kraj renesanse II deo. Za Beograd: Novo delo, neobjavljeno.
Lav estov: Dostojevski i Nie. Beograd: IO Slovo Ljubve, 1979.
Lav estov: Dobro u uenju grofa Tolstoja i Niea. Beograd: NIRO
Knjievne novine,1981.
Lav estov: Prevazilaenje samooiglednosti. Ljubljana: IRO
Partizanska knjiga, Beograd: OOUR IPD Beograd, 1982
Lav estov: Atina i Jerusalim. Budva: Mediteran, Beograd: Kultura,
1990.
Lav estov: Apoteoza iskorenjenosti. Podgorica: CID, 1996
Lav estov: Luter i crkva. Za Beograd: BRIMO, neobjavljeno.
F. M. Dostojevski: Dnevnik pisca 1873; Dnevnik pisca 1876; Dnevnik
pisca 1877-1881; lanci; Belenice. Ljubljana: IRO Partizanska knjiga, Beograd: OOUR IPD Beograd, 1981, 1982.
F. M. Dostojevski: Mladi. Za Ljubljana: Partizansku knjigu, i
Beograd: OOUR IPD Beograd, neobjavljeno.
STRUNI REDAKTOR:
Izgubljeno Jevanelje potraga za Jevaneljem po Judi
Iskariotskom; Jevandjelje po Judi.
246
15.5.2010 17:46:23
Bibliograja
Sergej Bulgakov: Pravoslavlje. Budva: Mediteran, Beograd: Kultura,

1991.
Sergej Bulgakov: Pod zidinama Hersona. Za Beograd: SKC, Ideje,
neobjavljeno.
Georgij Fedotov: Carmen saeculare. aak: ALEF, Gradac, 1995.
Mihajlo Mihajlov: Planetarna svest. Beograd: Beogradski krug,
2001.
Mihajlo Mihajlov: Nenaune misli. Beograd: BRIMO, 2004.
Vladimir Solovjev: Teokratija. Za Beograd: BRIMO, neobjavljeno.
IZBOR PREVODA SA FRANCUSKOG:
Ivon Kastelan: Parapsihologija. Beograd: Novo delo, 1986
Pol otar: Hipnoza i sugestija. Beograd: Novo delo, 1987.
Rolan Geel: Kabala. Beograd: Novo delo, 1987.
Klod Elan: ivot i smrt kralja Aleksandra. Beograd: Novo delo,
1988.
Eduard ire: Veliki posveenici. Beograd: Novo delo, 1989.
Riard Vurmbrant: Karl Marks i Satana. Valjevo: Glas crkve, 1990.
Kornilios Kastoriadis: Mata kritika i sloboda. Beograd: Republika,
2001.
Fernan Brodel: Mediteran i mediteranski svijet u doba Filipa II, tom
I, Podgorica: CID i Beograd: Geopolitika, 2001.
erar Role: Apologija graanskog pravda i tolerancija u sukobu.
Beograd: Beogradski krug, 2004.
SARADNJA U ASOPISIMA:
Kultura, Knjievne novine, Savremenik, 1969-1988; Republika
(http://www.republika.co.rs/), od 1994. do danas; Peat, dodatak
Danasa, izdanje Foruma pisaca, 2000; Monitor, Podgorica, 20032007; Naa borba, Vreme, Svetlost, Helsinke sveske, Mladina,
Gordogan, Peanik FM, Beton, Limes plus, Ouest-France, Nuova
Europa, Gazada, Esprit, Ruska misao...
247
15.5.2010 17:46:23
Kritika palankog uma Mirko orevi
BIOGRAFIJA:
Roen 29.11.1938. u mahali Beline, selo Brod, optina Crna Trava,
od oca edomira i majke Rajinke. Supruga Mirjana, deca: Aleksandar
i Ksenija, unuke: Irina Marie Ysabelle Martinez i Maa orevi.
Diplomirao na Filolokom fakultetu u Beogradu 1964. jugoslovensku
i optu knjievnost, magistrirao 1975, radio kao profesor srpskohrvatskog jezika i knjievnosti u Osnovnoj koli u imanovcima i kao
profesor srpskohrvatskog jezika i knjievnosti i predmeta Kultura
govora na Pedagokoj akademiji za obrazovanje vaspitaa predkolskih ustanova u Beogradu, gde je i penzionisan.
lan Foruma pisaca od 2000, lan PEN kluba od 2004, dobitnik
nagrade Konstantin Obradovi za unapreenje kulture i ljudskih
prava 2007. i novinarske nagrade Duan Bogavac za etiku i hrabrost
2008. i Vukove povelje za 2008. za vrhunska ostvarenja u istraivanju
nacionalne kulture i pedagoke batine, Loznica-Beograd.
248
15.5.2010 17:46:24

Mirko Djordjevic-Kisobran Patrijarha Pavla

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mirko Djordjevic-Kisobran Patrijarha Pavla

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mirko Djordjevic FINAL.

Za izdavaa: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi

Mirko Djordjevic FINAL.indd 2

Mirko Djordjevic FINAL.indd 3

Mirko Djordjevic FINAL.indd 4

Mirko Djordjevic FINAL.indd 5

Mirko Djordjevic FINAL.indd 6

RUENJE ISUSA (2008-2009)

Mirko Djordjevic FINAL.indd 7

Pismo vladike Grigorija

POKRTAVANJE PINGVINA (2009-2010)

Mirko Djordjevic FINAL.indd 8

Ljotiu je crkveni vrh bio leviarski

ZAPISI O VARVARIMA (1996-2007)

Mirko Djordjevic FINAL.indd 9

Mirko Djordjevic FINAL.indd 10

RUENJE ISUSA (2008-2009)

Mirko Djordjevic FINAL.indd 11

Kiobran patrijarha Pavla Mirko orevi

Mirko Djordjevic FINAL.indd 12

Ruenje Isusa (2008-2009)

BEOGRADSKA RTVA PALJENICA

Mirko Djordjevic FINAL.indd 13

A samo nekoliko stotina metara od hrama goreo je mladi kao rtva

Kiobran patrijarha Pavla Mirko orevi

loe politike. Nita se uspaljenim voama dogodilo nije otili su

Zapis je ovaj mala votanica na grobu mladia, koji je rtva paljenica

PESNIKA RUGALICA ZA PATRIJARHA PAVLA

Mirko Djordjevic FINAL.indd 14

Ruenje Isusa (2008-2009)

pesme i tu se slau teoretiari nai u pesmi osnovni motiv koji

Mirko Djordjevic FINAL.indd 15

ak i oni koji veruju da kod Bekovia ima metafora, ovde e biti

Kiobran patrijarha Pavla Mirko orevi

Kod Bekovia, to je prepoznatljiva geopolitika slika dananje

Peanik.net, 06. 03. 2008.

USKRNJI ESEJ O LICEMERJU

Mirko Djordjevic FINAL.indd 16

Ruenje Isusa (2008-2009)

Ovo je samo jedan primer licemernog korienja jevanelja. Javnost

Mirko Djordjevic FINAL.indd 17

Peanik.net, 16. 04. 2008.

Kiobran patrijarha Pavla Mirko orevi

za dekontaminaciju. ekanje Uskrsa je, barem nekima, opomena

Mirko Djordjevic FINAL.indd 18

Ruenje Isusa (2008-2009)

Mirko Djordjevic FINAL.indd 19

U procesima ima cik-cak kretanja, malo napred, malo nazad, ali u

Kiobran patrijarha Pavla Mirko orevi

da se dogovore sa Albancima u potrazi za modelom zajednikog

Ve kad smo se uhvatili diplomata i njihovog umea, nije na odmet

Mirko Djordjevic FINAL.indd 20

Ruenje Isusa (2008-2009)

KOSOVSKE TRUBE JERIHONSKE

Mirko Djordjevic FINAL.indd 21

Kiobran patrijarha Pavla Mirko orevi

Amlohijem i mnogo ta je tad postalo jasno. Izdao je preosveeni

Mirko Djordjevic FINAL.indd 22

Ruenje Isusa (2008-2009)

i vladika Artemije od toga prave politiku. I to ii nee, to e plaati

Mirko Djordjevic FINAL.indd 23

Nema ni ivoga ni mrtvoga Rusa koji je od velike bitke na polju

Kiobran patrijarha Pavla Mirko orevi