SWAMI MUKTANANDA SARASWATI

(po uputstvima Swami Satjanande Saraswatija)

NAWA YOGINI TANTRA

Joga za ene
za ene koje ele zdravlje, sreu i samorealizaciju

Naslov originala
Nawa yogini tantra
by Swami Muktananda Saraswati
Bihar school of Yoga, Munger, India

Prevela sa engleskog, priredila i izdala:

Dr Duica Lei Toevski
Recenzent:
Prim, dr aslav Hadinikoli
Fotografije:
Nikola uri

Beograd, 1989. godine

A D R A J

ENE I DUHOVNOST
ene i duhovnost - Gurudev, Svami Satjananda Sarasvati 6.
Telo ene 10.
Jogiko telo 16.
Menstrualni ciklus 23.
Menarha i menopauza 30.
Izrastanje u enu 38.
Primalna energija 44.
Brak 50.
Drugi izbori 55.
Boanska sutina 61.

PRIMENA JOGE U NEKIM STANJIMA I POREMEAJIMA

Bol u leima 68.
Depresija 74.
Glavobolja 83.
Leukoreja (vaginalni sekret) 90.
Poremeaji menstruacije 95.
Gojaznost 99.
Trudnoa 104.
Prolaps 117.
Poremeaji urinarnog sistema 119.
Cistitis 120.
Proirene vene 123.

JOGA SADHANA ZA ENE

Uputstvo za sadhanu 127.
Sadana za poetnice 127.
Srednji kurs 128.
Klasina sadana 128.
Renik asana 129.
Tuma pojmova 186.
Biharska kola joge 190.

PRIKRIVENA DUHOVNOST
Predgovor jugoslovenskom izdanju
NAWA YOGINI TANTRA je knjiga o lepoti enskog principa u svim
aspektima enskog postojanja i svakom dobu kroz koje ena prolazi. To je knjiga za
svaku enu koja eli da naui vie o sebi samoj i svom fizikom, mentalnom,
emocionalnom i duhovnom biu, raste i razvija se u svemu to radi.
enska priroda je visoko intuitivna i bliska duhovnosti. NAWA YOGINI
TANTRA govori o osveivanju te, najee prikrivene duhovnosti i kretanju prema
centru naeg bia. Knjigu je inspirisao Swami Satjananda, jedan od retkih ivih gurua
koji je razumeo ulogu ene, i svojim dubokim uvidom u njenu psihu ponudio reenje
za mnoge probleme sa kojima se ona susree. Kao otelovljenje roditelja na kosmikoj
ravni, on neprekidno inspirie ene, sada ve u svim delovima sveta, da pronau
svoje mesto u shemi evolucije, i onda kada izaberu da slede tradicionalni porodini
ivot, kao i kada ele da se kreu stazom slobode.
NAWA YOGINI TANTRA je knjiga za ene, ali i za njihove oeve, brau,
mueve, sinove i ljubavi.
Swami ivamurti Saraswati
Biharska kola joge, Atina

ENSKA I MUKA ENERGIJA

ena je jedinstvena kreacija prirode, zasebna planeta u svemiru.
ena je stvorena da bude umetnik ivljenja i da svojom intuicijom oseti
najvie tajne i istine o ivotu.
Kako probuditi boginju u eni. Budite produhovljena ena i imajte hrabrosti
da ispoljite sopstvenu linost i veru u sebe. Ova knjiga e vam pomoi da spoznate,
ako to ve niste, da je zadovoljstvo biti ena.
Kada bi ene napustile ovaj svet, on bi se pretvorio u pustinju poruuje
nam Svami Satjananda Sarasvati. U knjizi je data specijalna praksa ovog velikog
duhovnog uitelja za sve ene sveta koje trae zdravlje, sreu, samorealizaciju,
duhovnost.
Bezbroj korisnih saveta iz Biharske kole joge o tajni dugog i srenog
ivota.O harmoniji duha i tela, bliskosti, ljubavi, braku, trudnoi, bolestima,
vaspitanju dece, kreativnosti, mukarcu, seksualnosti.
Kako zaobii hladni rat meu polovima. Nikad od mukarca, ili bilo ega
drugog, ne pravite sredite svog ivota, jer centar sveta je u vama. Mo je u vama.
Snaga u sprezi sa nenou predstavlja maginu kombinaciju linosti, novi
pogled na enstvenost i muevnost. Oslobodite se seksualnih stereotipa,
najsrenije su one osobe koje su razvile i ensku i muku energiju u sebi.
Svako od nas ima i muke i enske energije u sebi. Verujem da je jedan od
najznaajnijih izazova u ovom vremenu kako da razvijemo u potpunosti te energije.
Nepoznavajui ove energije, mi kao deca zapadne kulture ne retko doivljavamo
razne teskobe, duhovna i druga iskuenja, a za enin imid u ovom vremenu je jako
bitno da spozna i ove dimenzije svoje linosti.
Osobe koje su mi otvorile jedan nedotaknuti svet, pomogle mi da spoznam i
ensko i muko u sebi su prevodilac i izdava ove knjige, neuropsihijatar Dr Duica
Lei Toevski, Svami ivamurti i akti Gouin, autorka prekrasne knjige: iveti u
svetlosti, i ja sam im zahvalna na tome.
Istone filozofije uvek - su ukljuivale pojam jin (ensko/receptivno) i jang
(muko/aktivno), i govorile su da je sve u univerzumu sainjeno od te dve sile. Na
zapadu je Karl Jung dao pionirski i uzbudljiv doprinos svojim pojmom anime i
animusa. Objasnio je da mukarci imaju ensku stranu (animu), a ene imaju muku
stranu (animus), i da veina nas jako potiskuje te aspekte u sebi, i moramo nauiti da
se uskladimo sa njima. Jung i njegovi sledbenici uradili su divnu stvar koristei
snove, mitove i simbole, i time pomogli mukarcima i enama da ponovo zadobiju
svoje izgubljene, poricane delove. Mnogi drugi filozofi, psiholozi, pesnici, pisci i
umetnici izraavali su ideje mukih i enskih energija u sebi i u svemu ostalom.

O naem enskom aspektu akti Ganin misli kao o intuitivnom sopstvu.

To je najdublji, najmudriji deo nas samih. To je enska energija, i kod mukaraca i
kod ena. To je receptivni aspekt, otvorena vrata kroz koja moe da tee via
inteligencija univerzuma, receptivni kraj kanala. ensko u nama komunicira sa nama
putem intuicije - unutranjim podsticajima, oseajima utrobe, ili slikama koje dolaze
iz dubokog mesta u nama. Ako u budnom stanju ne obraamo svesnu panju na nju,
ona pokuava da nas dotakne kroz snove, emocije, i fiziko telo. Ona je izvor vie
mudrosti u nama, i ako nauimo da je paljivo sluamo, svakog trenutka, ona e nas
savreno voditi.
Muki aspekt je akcija - naa sposobnost da radimo stvari u fizikom svetu
- da mislimo, govorimo, da pokreemo telo. Da ponovim, bilo da ste muko ili
ensko, muka energija je vaa sposobnost delovanja. To je izlazni kraj kanala.
ensko prima univerzalnu stvaralaku energiju, a muko je izraava u svetu, putem
akcije; tako imamo stvaralaki proces.
Na primer, umetnik moe da se probudi nadahnut idejom da slika (to je
slika koju mu saoptava ensko), i odmah odlazi u atelje, uzima etkicu i poinje da
slika (akcija mukog). Majka moe odjednom da oseti brigu prema detetu
(upozorenje od unutranje ene), i otri u drugu sobu da bi dete odvukla od vrelog
poreta (akcija njenog mukog principa). Biznismen moe da oseti impuls da
kontaktira izvesnog saradnika (to je vostvo njegovog enskog), pozove ga (akcija
njegovog mukog), i da napravi novi dogovor.
U svakom od ovih sluajeva muko i ensko unutra bili su u stvaralakom
jedinstvu, i doveli do stvaralakog rezultata - slike, spasavanja deteta, poslovnog
poduhvata. ak i jednostavna sekvenca oseanja gladi, odlaska u kuhinju, spremanja
ruka, takoe ilustruje isti taj proces.
Naalost, nismo nauili kako da pustimo svoje muke i enske energije da
prirodno funkcioniu, u pravilnom meusobnom odnosu. Nae ensko inspirisano je
stvaralakim impulsom, i saoptava nam ga putem oseanja, a nae muko na osnovu
toga deluje govorom, kretanjem, ili injenjem bilo koje odgovarajue delatnosti.
Da bismo iveli skladan i stvaralaki ivot, potrebno je da imamo
unutranju ensku i muku energiju potpuno razvijenu i da obe energije zajedno
pravilno funkcioniu. Da biste u potpunosti integrisali unutranje ensko i muko,
treba ensko da stavite u vodei poloaj. To je njena prirodna funkcija. Ona je vaa
intuicija, to su vrata vae vie inteligencije.
Jedinstvo enskih i mukih energija u pojedincu je osnova sveg stvaranja.
enska intuicija plus muka akcija jednako stvaralatvo. Svako treba da pusti svoju
intuiciju da ga vodi, treba da bude spreman da to vostvo sledi direktno i neustraivo.
Priroda enskog je mudrost, ljubav i jasna vizija, izraena kroz oseanje i
elju. Muka priroda je spoljanja akcija koja prihvata rizik, u slubi enskog, nalik
vitezu i njegovoj dami.
Nataa Markovi, urednik izdanja
5

ENE I DUHOVNOST
Svami Satjananda Sarasvati
Po tantri, postoje dva vana pola energije, poznata kao iva i akti, koji
imaju razliite naine ispoljavanja u kosmosu i u individualnoj egzistenciji. U
ljudskom druvu, mukarac i ena predstavljaju ivu i akti. U univerzalnom umu,
vreme i prostor su aspekti ove dve energije, dok su to um i prana u duhovnom ivotu.
U hata jogikim tekstovima, dve akti su poznate kao ida i pingala - ida predstavija
svesnost a pingala ivotnu snagu ili pranu. Ove dve akti su suprotni polovi energije,
koji su obino razdvojeni, osim u vreme kreacije kada se susreu i sjedinjuju. U
univerzalnom umu, vreme i prostor ine jezgro, a njihovo sjedinjenje predstavija
eksploziju materije. Ovde, vreme predstavija plus a prostor minus energiju.

Aspekti buenja
U obinom ljudskom drutvu, mukarac i ena su dva razliita pola
energije. O ovim energetskim polovima detaljno se govori u drevnoj tantrikoj
tradiciji. Moda ste videli fotografiju Kali koja stoji, skoro naga, sa jednim stopalom
na ivi koji lei na zemlji. Ona ima divlji izraz, kvav jezik i malu (ogrlicu) od 108
ljudskih lobanja oko vrata to je Kali u probuenom stanju. Moda ste, takoe, videli
slike, (iako su one retke) ive koji sedi u poloaju lotosa - pola njegovog tela je iva,
polovina je akti. Zatim, moda su vam poznate slike ive i Parvati koji sede u
poloaju gurua i uenika - iva sedi u lotosu, a Parvati neto nie, ispod njega - iva
svojoj Parvati otkriva tajne tantre. etvrti primer, nalazi se oko 110 milja od Mungera
u veoma vanom centru tantre poznatom kao Tarapeetha. Tamo moete da vidite
ivu kako u ustima dri dojku akti.
Sve su ovo veze izmeu ive i akti na razliitim nivoima evolucije i
probuenja. Jednom je akti uenik, a iva guru: ili, ena je uenik, mukarac je
guru. Na drugom nivou, oni uopte nisu razliiti - iva i akti su isprepletani u
jednom telu, jednoj ravni, jednoj ideji. Na drugoj ravni evolucije, akti je superiorna,
a iva potinjen. Ovakvi aspekti energije su simbolika, filosofska interpretacija
stadijuma probuenja akti koja je inherentna svim jedinkama.

Duhovna svesnost ene

U tantrikoj tradiciji, smatra se da je ena iznad mukarca, to se inicijacije
tie. Ovo, naravno, ne treba da se shvati kao socijalni fenomen, nego kao duhovni
stav u vezi sa evolucijom vie svesti. ena, njene emocije i psihika evolucija su na
viem nivou od mukarca. Buenje duhovne snage, kundalini, je mnogo lake u telu
ene nego u telu mukarca.

Osim toga, potrebno je da se razume jo neto to je od izuzetne vanosti najee, mukarac koji ue u dublje slojeve uma i iz njih izae, nije u stanju da
iskustva koja stekne ponese sa sobom, dok ena to moe. Meni se ini da su samo
male razlike izmeu enine unutranje i spoljanje svesnosti. Kada duboko uete u
svoj um, doivljavate razna iskustva, ali, kada se vratite u grubu svesnost, izmeu tih
iskustava i svesnog uma pada veo - kod ene se to ne dogaa.
Osim toga, psihiko bie ene je proeto duhovnou. Spoljanja
ispoljavanja ene - ljubav prema lepoti, nenost, simpatija, razumevanje, su izrazi
njenog unutranjeg stanja. Ja se esto alim govorei da, kada bi sve ene napustile
ovaj svet, on bi postao pustinja. Ne bi bilo boja, mirisa, osmeha ni lepote. Unutranja
svesnost ene je zaista veoma receptivna i spremna za duhovnu eksploziju.
U kundalini jogi ena, takoe, ima izvesnu prednost. Muladhara akra kod
mukarca je smestena u oblasti tela (u meici, perineumu) koja se ne lokalizuje lako muskarci rade mula bandhu i nita se ne dogaa. Meutim, u telu ene, muladhara
moe ak, i prstima da se dodirne. Prema tome, buenje kundalini u telu ene moe
da se dogodi mnogo bre nego u telu mukarca.
ena je uvek bila glavni prenosilac energije, a mukarac medijum. ena ne
mora da bude vaa supruga - moe da bude vaa majka, erka ili uenik. Marija je
bila Hristova majka, Majka Aurobindo Arama je bila uenik. U tantrikoj tradiciji
postoji pria o esdeset etiri jogine, koje se slave u celoj Indiji, u ezdeset etiri
hrama posveena aspektima enske energije kojih ima ezdeset etiri. Jedan od
hramova je u Asamu, drugi u Kalkuti u Kali Ghatu.

Uloga ene u tantri

U tantrikoj tradiciji, akti je kreator, a iva instrument. iva se nikada nije
smatrao stvaraocem. U vama margi, akti je ta koja je vana, ne samo u seksualnom
ivotu nego i u duhovnoj praksi, ona izvodi procese kreacije i vodi veinu duhovnih
rituala. Kod Hindusa, sve rituale, religijske i druge, uglavnom vode ene: mukarci su
tihi i pasivni. ena je voa, mukarac je uenik. Bilo da se radi o obinoj socijalnoj
ceremonji, religijskom obredu, oboavanju nekog boanstva, ili o danu posta, ena je
ta koja vodi rituale, mukarac je samo prati. Ova tradicija u Indiji je poznata kao
inicijacija od ene ka mukarcu.
Vama marga je duhovna praksa koja moe da se izvodi sa vaim partnerom.
Kalaakra predstavija inicijaciju sina od strane majke. U Indiji, severno od Bihara,
nalaze se centri za ovakvu praksu. Sve do granice Nepala na severu, Asama na istoku,
i Utar Pradea na zapadu, iri se oblast u kojoj dominira kalaakra inicijacija, ak i
danas. Prema ovoj tradiciji, sin svoju majku smatra boginjom. Svako jutro, kao to
hriani idu u crkvu nedeljom ili hindusi idu u hram i klanjaju se boanstvu, sin se
pribliava svojoj majci. To nije samo socijalno potovanje koje on pokazuje starijem
u porodici, nego duhovno oboavanje koje se izvodi, ne zato to je ena majka, nego
njegov guru.

Isto se dogaa i u vama margi, all ovde se partner klanja eni, koja mu
stavlja duhovni znak ili znak blaenstva na elo.
Tako, ena ima dve vane uloge u tantri, i tuna je greka smatrati enu
samo seksualnim partnerom. Seksualni ivot je vaan, ali nije jedina veza koja moe
da postoji izmedu mukarca i ene. Uostalom, vaa majka je takoe ena, kao to su
to i vaa erka i supruga.

ena je na prvom mestu

U tantri, uloga inicijatora se prenosi sa mukarca na enu. Ramakrina
Paramahansa je uvek svoju suprugu Saradu smatrao boginjom ili Devi. U sanskritu,
Devi znai osvetljen, slavan. Kada se Ramakrina oenio, bio je veoma mlad,
njegova ena je bila jo dete, ali on je nju smatrao boginjom majkom, i tako se
ponaao prema njoj.
U shemi evolucije, ena je na prvom mestu, iva na drugom. Sa ovakvim
stavom, ako idete duhovnim putem, bilo sa svojom enom, erkom ili uenicom,
treba da ste svesni da je ona pokreta, a vi uesnik u svemu to se dogaa. ak i ako
je mukarac realizovao viu svesnost, on e imati tekoa da je prenese drugima ako
ne ukljui i enu u taj proces.

Hipoteza hatha joge

U tantri postoji i i drugi put koji se zove dakina marga ili Vedika tantra.
Ovde ena nije neophodna, kao erka, majka ili supruga, jer se smatra da aspirant ima
oba principa u sebi samom - ida je enski, pingala muki princip. Sjedinjenje izmeu
mentalnih i praninih snaga je isto to i sjedinjenje izmeu mukarca i ene. To je
stav hatha joge.
Ida je akti, pingala je iva. Kada se dva nadija sjedine u ana akri,
dogaa se pravo jedinstvo. Sedite akti je u muladhari, iva se nalazi u sahasrari, u
venoj joga nidri, neaktivan, nekoncentrisan, bezimen i bezoblian. Ovde on nije ni u
kakvoj vezi sa destrukcijom i kreacijom, i njegova svesnost je homogena i totalna.
Nema vibracija u sahasrari. Praksom joge budi se akti koja je smetena u muladhari,
akti se podie, i kree uz suumnu ka ani, u kojoj se odvija njihov susret.

ivin ples
Sjedinjenje se dogaa kada se spoje dva pola energije. Kada ukjuite
prekida, pojavi se svetlo, jer se spajaju ice prekidaa. Tako, u ana akri, kada se
dogodi spajanje, dogodi se i eksplozija. Tada se energija, stvorena u ana akri, kree
u sahasraru, u kojoj se iva i akti sjedinjuju, a kada se sjedinjenje dogodi, iva
zapoinje svoj ples. Ples Natarae koji se vidi u Indiji je simboliki izraz probuenog
ive.
Kada se iva probudi iz svoje duboke joga nidre, poinje svoj ples.
Naravno, ne govorim o oveku, nego o snazi, energiji, ije je buenje u oveku
simbolizovano plesom ive u obliku Natarae. Tada se akti i iva zajedno sputaju
8

do muladhare, i oboje dolaze do svetovnog nivoa, do materijalne ravni. Ovo je staza

svetaca koji silaze i dolaze do nas, s vremena na vreme. Ako proitate filosofiju ri
Aurobinda, razumeete buenje energije i njeno sjedinjenje sa ivom, koji igraju
zajedno i zatim silaze na nau ravan postojanja. Zbog toga u krija jogi postoje uzlazni
i silazni putevi - arohan i awarohan.

Novo drutvo
Uloga ene u duhovnom ivotu je definisana, ali njen poloaj u modernim
kulturama je veoma daleko od takve uloge. Ljudi u celom svetu se bore sa svojom
krivicom i grehom. Ako elite da obnovite prastari vii poloaj ene, moderni stavovi
treba da se promene. U stvari, socijalna struktura e morati da bude zasnovana na
novom konceptu religijskih realnosti, u kojima se uloga ene u duhovnoj evoluciji
oveanstva razume i prihvata. Ovo je apsolutno neophodno za razvoj drutva novog
oblika.

TELO ENE
enski pol je bioloka oznaka koja se daje lanovima bilo koje vrste koji
raaju mlade. U optoj upotrebi, re ima mnogo vie znaenja i odnosi se na
karakteristike, koje nisu strogo bioloke. Danas, roenje u enskom obliku ne znai
samo sposobnost za materinstvo, nego i mogunost izraavanja izvesnih psiholokih i
bihejvioralnih odlika. Naravno, osobine i ponaanje ene se razlikuju od kulture do
kulture i kroz vreme koje prolazi. ena nije samo proizvod biologije, nego i
socijalnog procesa. Re ena nije samo oznaka za ensko telo, to su i sve psiholoke
karakteristike celovite zrele osobe.
I pored razliitih kulturalnih predstava i ideala ene, postoji ono to je
izgleda slino i to traje, a da bismo to otkrili, prvo emo ispitati enski pol u strogo
biolokom smislu.

Klju
Klju razliitom razvoju mukarca i ene moe da se pronae u
najjednostavnijoj jedinici ivih bia - eliji. Hromozomi nose gene sa ifriranom
informacijom koja odreuje pol ljudskog organizma. U svim elijama oveka ima
dvadeset dva para hromozoma koji odreuju neseksualne karakteristike i jedan par
koji odreuje pol i odlike povezane sa polom, to ukupno ini dvadeset tri para, ili
etrdeset est hromozoma.
Sve elije ljudskog tela imaju po dvadeset tri para hromozoma osim jajne
elije i spermatozoida jedan od svakih je neophodan da se stvori kompletna elija.
elija koja se stvara u vreme koncepcije je osnovna jedinica iz koje nastaju sve elije
budueg ljudskog bia.
Svaka jajna elija ima polovinu hromozoma novog organizma, a enski deo
hromozomskog para koji odreuje pol, zove se X-hromozom. Spermatozoid nosi
drugi polni hromozom koji moe da bude X (enski) ili Y (muki), a pol deteta je
determinisan spermatozoidom, jer, ako on nosi X-hromozom, sjedinjavanje sa jajnom
elijom e stvoriti 2X (XX) hromozomski par, ili enski pol, odnosno XY, muki pol,
ako spermatozoid nosi Y hromozom.
Tako, 45 hromozoma je zajedniko za oba pola i samo jedan par, 46 je
razliit. Varijacije koje iz ovoga izlaze uinile su da mnogi ljudi preuveliavaju
razlike meu polovima, zaboravljajui da polovi imaju toliko mnogo zajednikog.

ena i mukarac
Osim reproduktivnih organa, muko i ensko telo imaju iste sistema organa
sa veoma malo zanemarljivih razlika. ene imaju manji kapacitet plua, i skoro isti
10

cirkulatorni sistem, iako je enski sistem na neki nain jai jer je manje podloan
sranom udaru i bolestima cirkulacije. ene i mukarci imaju identian nervni sistem,
iako se za mukarce kae da imaju vei mozak. Medutim, u poreenju sa ukupnom
teinom tela, enski mozak je, u stvari, vei.
ene imaju lake i delikatnije kosti nego mukarci. Veina mukaraca ima
kukove ue od ramena, kukovi veine ena su ili malo iri ili iste irine kao grudni
ko i ramena. Obino su noge ena krae u odnosu na ukupnu visinu nego kod
mukaraca, to, meutim, moe da bude posledica uticaja dijete i fizike aktivnosti u
detinjstvu.
ene nisu tako miiave kao mukarci, naroito u oblasti grudnog koa, i
imaju vie masnog tkiva. Iako su im miii slabiji, mogue je da se enska
muskulatura razvije kao muka, ako ene obavljaju istu fiziku aktivnost,
kontinuirano.
Opte je stanovite da su mukarci jai, a ene slabiji pol, i pored dokaza
da je ena konstitucijski jaa nego mukarac. ene ive due, i u svakoj starosnoj
grupi smrtnost mukaraca je via nego smrtnost ena. ene ree imaju ulkusnu
bolest, i infarkt srca, a misli se da je sklonost sranim poremeajima posledica dejstva
mukih polnih hormona. Statistika, takoe, pokazuje da su ene spremnije da
podnesu napore i da nisu tako delikatne kao mukarci. Kae se mukarci su jai, ali
ene su izdrljivije.

Hormonski sistem
Endokrini sistem je vrsta sistema posrednika, koji koordinie razliite
unutranje funkcije. Sastoji se od razliitih hemikalija koje se zovu hormoni, koje
lue specijalne lezde sa unutranjim luenjem. Hormoni se raznose u sve delove
tela, i imaju veliki uticaj na rast tela, njegovu veliinu i oblik, na enski temperament,
mentalnu snagu, stav prema ivotu, energiju i linost.
lezde sa unutranjim luenjem su hipofiza, pinealna lezda (epifiza),
tiroidna, paratiroidna lezda, pankreas, timus, nadbubrena lezda i gonade
(reproduktivni organi). Skoro sve postoje u parovima, tako da ako se jedna lezda
oteti ill oboli, druga moe da nastavi da zadovoljava potrebe tela. Akcija svake
lezde je blisko povezana sa svim drugim lezdama, a interakcija razliitih hormona
su vani aspekti ovog sistema. Tako, svaki poremeaj, ak i u jednoj lezdi, imae
znaajne reperkusije na telo ene i na njene emocije.
Hipofiza (pituitarna lezda) je mala lezda veliine zrna graka, smetena
na bazi mozga. Ona je vrhunska lezda koja kontrolie sve druge preko nekoliko
specijalizovanih hormona, ukljuujui i one koji upravljaju reproduktivnim ciklusom.
Hipofiza, takoe, regulie telesnu vodu i koliinu soli, i utie na periodiino
zadravanje tenosti koje mnoge ene doivljavaju u vezi sa menstrualnim ciklusom.
Smetena na bazi mozga, hipofiza je vrlo osetljiva na stres u nervnom i hormonskom
sistemu. Poremeaj hipofize moe da se doivi u mnogim delovima tela, a kod ene,
naroito u vezi sa mesenim ciklusom.
11

Pinealna lezda (epifiza) je odgovorna za blagi prelazak izmeu razliitih

stanja svesti - od budnosti ka spavanju, sna ka budnosti, kao i za psihiku aktivnost.
Ova lezda ima ulogu u fizikom sazrevanju deaka i devojica, i povezana je sa
emocionalnom stabilnou odraslih. Deficit serotonina, jednog od pinealnih hormona,
je inilac koji utie na pojavu depresije - problem mnogih ena svih uzrasta.
Glavna funkcija tiroidne lezde (titasta lezda) je regulacija metabolizma,
rast tela, i uticaj na sastav krvi. titasta lezda utie na na unutranji asovnik
aktivacijom ili inhibicijom razliitih organa i sistema. Oblikovana kao leptir, nalazi se
u vratu, ispred i sa obe strane dunika. Hiperaktivna tiroidea dovodi do gubitka
telesne teine, nervoze, razdraljivosti i ljutnje. Neaktivna tiroidea moe da povea
teinu, i osobu uini letarginom, plaljivom i pesimistinom. Druge funkcije mogu,
takoe, da budu poremeene.
Paratiroidne lezde su veoma male, dve na svakoj strani dunika. Iako
smetene unutar titaste lezde, one deluju nezavisno, i reguliu rast kostiju i
distribuciju kalcijuma i fosfora.
Timus se nalazi u centru grudnog koa i naroito je vaan kod dece, u
regulaciji rasta. Iako ima manji znaaj kod odraslih, smatra se da timus igra vanu
ulogu u imunolokim reakcijama. Poremeaj timusa dovodi do sniene otpornosti
organizma i poremeene emocionalnosti.
Nadbubrene lezde se nalaze iznad bubrega. Njihov centralni deo (medula,
sr) proizvodi adrenalin i noradrenalin koji utiu na krvni pritisak, disanje, potronju
kiseonika i brojne druge aspekte refleksne reakcije borba ili bekstvo. Previe ovih
hormona dovodi do povienog krvnog pritiska i cirkulatornih problema, poremeaja
varenja, i anksioznosti. Kora nadbubrega proizvodi steroide koji utiu na jetru,
bubrege, reproduktivne organe, krvni pritisak, varenje belanevina i mobilizaciju
eera i masti. Neodgovaraua proizvodnja kortizona se pojavljuje u bolesti bilo
kojeg od ovih sistema.
Pankreas (guteraa) sadri Langerhansova ostrvca, koja proizvode enzime
za varenje i hormon insulin koji regulie eer u krvi. Deficit insulina uzrokuje
dijabetes (eernu bolest) sa komplikacijama.
Gonade su lezde reproduktivnog sistema, testisi i prostata mukarca,
jajnici ena, koji proizvode hormone neophodne za seksualnu diferencijaciju i zrelost.
U ena, jajnici stvaraju estrogen i progestereon, koji utiu na menstruacioni ciklus.
Neravnotea ovih hormona uzrokuje sve vrste poremeaja reproduktivnog sistema,
emocionalne poremaaje, anksioznost i depresiju. U ena, proizvodnju ovih hormona
regulie mehanizam povratne sprege iz nekoliko drugih lezda, naroito hipofize,
koja je posebno osetljiva na nervnu napetost ili emocionalni stres.
Svi hormoni, ukljuujui i seksualne, prisutni su u mukarca i ene, ali,
njihova ravnotea je razliita. Muki hormoni, meu njima i testosteron, zovu se
androgeni, enki su estrogeni. Nadbubrene lezde oba pola proizvode velike
koliine androgena i estrogena. Estrogeni mukarca nemaju specificnu funkciju, bar

12

to se tie sadanjih stavova i znanja. Androgeni su okidai, pokretai fizikih stanja

koja se oseaju kao seksualna napetost.
Pod uticajem hipofize, ceo endokrini sistem i interakcije razliitih hormona,
menjaju se u pubertetu. Sa zrelim funkcionisanjem testisa, odnos androgena prema
estrogenima u telu muskarca je pedeset etri prema etrdeset est procenata. S
obzirom na ovu injenicu, velika slinost meu polovima je zapanjujua, ba kao i
razlike izmeu njih. Meutim, promena hormonske ravnotee u pubertetu dovodi do
razvoja reproduktivnog sistema i naglaava razlikovanje mukaraca i ena. U telu
mukarca, vea proizvodnja testosterona dovodi do sazrevanja seksualnih organa,
dubljeg glasa i pojave maljavosti.
U telu ene, predominacija estrogena dovodi do rasta dojki i irenja karlice.
Masno tkivo se taloi na raznim delovima tela, dajui tipinu zaobljenu konturu zrele
ene, a glas ostaje i dalje visok.
Hormon progesteron utie na ovulaciju i menstrualni ciklus koji traje u
reproduktivnom dobu ene. Ovaj ciklus je, moda, najdramatiniji aspekt enske
fiziologije, inei da ensko telo ima ritam razliit od mukarevog.
enska tela aktiviraju iste lezde i hormoni kao i mukarca, osim lezda
povezanih sa reprodukcijom. Meutim, telo ene je kompleksnije od tela mukarca.
Ne samo da se endokrina ravnotea stalno menja zbog menstrulanog ciklusa, ve
zbog bliske povezanosti svih lezda, stalna promena ove ravnotee utie na telo ene
i njene emocije.

Reproduktivni sistem
ena i mukarac se fiziki razlikuju po primarnim (polni organi) i
sekundarnim polnim karakteristikama, kao to su dojke ena, i vea maljavost i dublji
glas muskarca, proporcija kostiju i raspored masnog tkiva. Najoiglednije razlike su u
polnim i reproduktivnim organima koje kod ena ine klitoris, vagina, materica,
jajovodi i jajnici.
Vulva: Spoljanje genitalije ene su poznate kao vulva i sastoje se od
klitorisa i velikih i malih usana koje okruuju ulaz u vaginu. Klitoris je siuni
erektilni organ na samom vrhu vulve, odgovara penisu mukarca, izuzetno je osetljiv
i poveava se sa nadraajem. Vaan je za seksualno uzbuenje i zadovoljstvo ene,
inae nema funkcionalnu ulogu u reprodukciji.
Vagina: Ako se razdvoje male usne, vide se dva otvora: manji, iznad,
(otvor mokranog kanala) i vei, nie, za vaginu. Vagina je cevasta tvorevina koja
vodi ka materici. Mesto na kojem se susreu vagina i materica je poznato kao grli
materice. Vagina je dugaka oko 7,5 centimetara, ali se moe znaajno poveati.
Funkcija vagine je primanje penisa mukarca i semene tenosti. Za vreme seksualnog
kontakta, grli se podie, a vagina produava prema unazad, formirajui upljinu u
kojoj se deponuje semena tenost kao u malom bazenu. Posle kontakta, grli se

13

sputa u ovaj bazen, uranjajui se u semenu tenost koja onda moe da tee ka
materici i jajovodima.
U veine devojaka koje nisu imale seksualne kontakte postoji tanka
membrana koja prekriva otvor vagine. To je himen ili devinjak koji mora da se
pocepa u toku seksualnog kontakta. Cepanje himena se obino dogaa za vreme
prvog seksualnog odnosa ali moe da se dogodi i pre toga. Odsustvo himena ne znai
da devojka nije devica, iako je njegovo prisustvo skoro sigurni znak devianstva.
Materica: Materica je krukast organ dugaak oko 7 cm, povezan sa
spoljanjim svetom preko vagine. Njeni zidovi su sainjeni od miia koji su najjai u
enskom telu, prekriveni su spolja membranom i unutra sluznicom. Materica je
obino nagnuta napred sa otvorom (grliem) prema unazad. Ako se jajna elija
oplodi, ona se usadi u zid materice koja moe mnogo puta da se povea da bi
obezbedila rast deteta (fetusa).
Jajovodi: Na svakoj strani materice u trbuhu, nalaze se jajovodi, fine tube
koje se zavravaju slobodno, krajem koji ima oblik trube. Zavretak tuba se nalazi
blizu jajnika a jajna elija prolazi kroz tube posle izlaska iz jajnika. Tube su duge oko
10 cm i veoma su tanke na ulasku u matericu. Jajnoj celiji je potrebno tri do etiri
dana da proe kroz jajovode, ali ona ostaje iva samo dan ili dan i po. Ako nije
oploena, ona se dezintegrie pre ulaska u matericu. Oploena jajna elija zaustavlja
se u zidu materice.
Jajnici: Jajnik je sfernog oblika, irok oko 2,5 cm a teak oko tri grama. Po
jedan jajnik je smeten sa svake strane materice, i u njima se proizvode jajne elije
koje su siune, mikroskopske elije. Jajna elija sazreva i izlazi iz jednog ili drugog
jajnika u svakom ciklusu od oko etiri nedelje. Misli se da se jajnici naizmenino
smenjuju u proizvodnji jajnika ali to nije sasvim sigurno. Ponekad moe da se dogodi
da se oslobodi vie od jedne jajne elije, i ako se obe oplode, rodie se blizanci.
Proces oslobaanja jajne elije naziva se ovulacijom.
Jajnici proizvode estrogen i progesteron koji upravljaju menstrualnim
ciklusom, pod uticajem hipofize.
iroki ligament: Falopijeve tube, jajnik, krvni sudovi materice i nervi, lee
zajedno u irokom tkivnom omotau koji ide od materice do zidova karlice,
poznatom kao iroki ligament.
Dojke: Dojke nisu direktno u vezi sa reprodukcijom ali obezbeuju hranu
za novoroene i deluju kao pokazatelji ritma tela. Dojke su parne lezde, smetene
na obe strane grudnog koa, i sadre specijalno lezdano tkivo koje proizvodi i
izluuje mleko. Mleko se serijom kanala odvodi do bradavice, koja se sastoji od
erektilnog tkiva i sadri otvore kroz koje beba sisa mleko. Mleko majke, pored
ishrane, prenosi i imunitet na dete. Dojke su veoma osetljive i bradavice reaguju na
uzbuenje uvrivanjem i erekcijom. Nije neobino da dojke reflektuju faze
menstrualnog ciklusa, mnoge ene primeuju da su njihove dojke vee i tee
neposredno pre menstruacije, i da se vraaju na uobiajenu veliinu ubrzo posle toga.
14

Menstruacioni ciklus
Svaki sistem je vie od zbira svojih delova, to posebno vai za enski
reproduktivni sistem. Pod vostvom hipofize, organi za reprodukciju imaju
hormonski ritam koji dovodi do ovulacije i menstruacije, i koji suptilno utie na
zdravlje ene i njene emocije.
* * *
ena treba da se upozna sa funkcionisanjem svog organizma kao celine,
naroito sa reproduktivnim sistemom koji je primarna karakteristika njene bioloke
polnosti. Prema jogikom stanovitu, ova oblast je pod uticajem muladhara akre
koja je sedite primalne energije i jedan od najvanijih psihikih centara. Senzitivnost
na lokalizaciju muladhara akre je preduslov mnogih vebi joge.
Unutranji poloaj reproduktivnih organa ne dozvoljava njihovu laku eksploraciju
(istraivanje), i mnoge ene, ak i danas, ne znaju razloge periodinih telesnih
promena koje doivljavaju, to je sve praeno i tajnovitou, stidom i sujeverjem koji
tako esto prate ensku seksualnost. U knjigu smo ukljuili ovu jednostavnu diskusiju
da bismo pomogli enama da imaju osetljiviju objektivnu svesnost svojih tela.
Meutim, standardna fiziologija je samo okvir za razjanjavanje linih percepcija
koje su stvarna osnova eninog poznavanja sopstvenog tela.
Razumevanje znakova funkcionisanja tela pomae otklanjanju straha i
doprinosi sigurnosti svake ene. ta vie, poznavanje ritmova zdravlja je osnova
ranog otkrivanja poremeaja i bolesti. Ova vrsta telesne svesnosti je pristupana svim
enama od kojih su mnoge razvile svoju senzitivnost do te mere da ne samo da
oseaju fizike promene, nego, takoe, i tok suptilne energije. Znanje je mo, a mo
senzitivne kontrole tela je pravo po roenju svake ene.

15

JOGIKO TELO
Jogika fiziologija predstavlja fiziologiju psihikog ili suptilnog tela,
dimenzije nae egzistencije koje fiziko oko ne vidi. Ona dodaje novo shvatanje
aforizmu biologija je sudbina, upoznavanjem psihike biologije sa ciljem
postizanja transendentalne svesnosti. Znanje o suptilnim energijama omoguuje svim
enama da razumeju svoja fizika tela kao instrumente evolucije svesti.

Panakoa
Ezoterina fiziologija govori o postojanju pet dimenzija unutar ljudskog
okvira, koji su poznati kao panakoe, omotai Atmana.
Koa je sanskritska re sa znaenjem omota. Ako stavite rukavicu na
aku, ona je jedan omota. Po jogikom stanovitu, ima pet takvih omotaa koji
pokrivaju atman, iskru beskrajne svesnosti koja je uzrok i jezgro naeg bia. Kreui
se spolja od atmana, od nevidljivog ka vidljivom, od suptilnog prema grubom, ovi
omotai su: anandamaya, vidjnamaya, manomaya, pranamaya i anamaya. U ovom
kontekstu maya znai sastavljen od a omotai ili dimenzije egzistencije su
sastavljeni od blaenstva, intuicije, intelekta, energije i hrane.
Anandamaya koa je dimenzija istog blaenstva. Vidjnamaya koa je
omota vieg znanja koje se doivi u blesku intuicije genija, na primer. Manomaya
koa je dimenzija uma - intelekt, memorija, koncept i razum. Pranamaya koa se
sastoji od prane, vitalne energije koja aktivira telo i motivie um. Annamaya koa je
fiziko telo, tako nazivano jer zavisi od anne, ili grube hrane. Svi ovi omotai ili
dimenzije bia se prepliu i deluju jedni na druge. Oni su razliiti izrazi jedne zraee
svesnosti, i ni na koji nain nisu izolovani. Naa svesnost je ograniena na grublje
dimenzije, kreirajui vetaku podelu izmeu prirodnih i nadprirodnih
percepcija i sposobnosti. Cilj ukupne sadhane je osveivanje ovih pet omotaa tela i
slavnog atmana ispod njih.
Razlike izmeu ovih dimenzija su varijacije rafinovanosti i ekspanzije, jer
su ista supstanca. Svaki omota je sastavljen od energije, koja vibrira razliitim
frekvencijama. U fizikom omotau energetska vibracija je najsporija. Kako se
kreemo preko koa, vibracije postaju bre i finije dok se ponovo ne vrate u istu
svest. Energija je samo dinamiki oblik svesti, a svest je potencijalni oblik energije.
Zbog ovoga svaki nivo nae egzistencije ima karakteristini kvalitet percepcije,
oseanja, misli i svesnosti. Vibracija energije, prane, je refleksija jasnoe, finoe i
ekspanzije svesti.
Da bismo ovo bolje razumeli, posluiemo se analogijom: za razliite
vibracije prane uzeemo razliita stanja vode. Voda, kako je doivljavamo uopteno
16

je tenost, koja zamrznuta postaje vrsta, led. Led je vrsta voda. Na isti nain
moemo da razumemo fiziko telo kao imobilizovanu, zamrznutu energiju, stanje
u kojem se energija kree tako sporo da je ak i ne percipiramo kao energiju. Kada
zagrevamo led, pokreemo u njemu energiju i on se pretvara uvodu. Karakteristian
izraz vode je njen tok. Na isti nain, u pranamaja koi, prana tee u talasima energije.
Kao to se voda kree bre od leda, tako se i para kree bre od vode. Misli se,
takoe, kreu neverovatnom brzinom a dimenzija naeg bia koja odgovara mislima
je manomaya koa. Para ne samo da je bra, ve i monija od vode - mala koliina
pare moe da uradi mnogo vie posla od iste koliine vode. Primeri za to su ekspres
lonac, ili parna maina. Slino, manomaya koa je monija od niih dimenzija.
Izvan pare, nalazi se etar, veoma fini gas, proreena atmosfera. Ideju o
osobini etra moemo da dobijemo ako se setimo doivljaja mirisa. Kada u sobu ue
neko ko je stavio parfem, odmah osetimo miris jer se etar veoma brzo kree u svim
pravcima. Slino, vidjnamaya koa je svuda prisutna, sveproimajua.
Analogiju ne moemo da napravimo sa anandamaya koom, jer nema
niega u isto fizikoj sferi ime moe da se poredi ovo stanje postojanja bia. Ipak,
tako neizreciva, trenscendentalna dimenzija egzistencije je deo naeg naslea koji
eka da bude osveen i oivljen od svih nas.
Na jogikom putu esto ujemo izraz podizanje nivoa svesti, pri emu se
misli na ekspanziju svesti koja onda obuhvata svih pet koa. Kada praktikujemo
sadhanu, poveavamo vibracije i finou energije, prane, koja je osnova postojanja.
Nae percepcije i oseanja, misli i preokupacije, takoe postaju finije i
sveobuhvatnije.
Kada je energetski nivo nizak a vibracije grube, svesni smo skoro iskljuivo
fizikog tela. Sva naa oseanja i misli vezani su za telo, njegove elje i nesree.
Kako pojaavamo energiju, podiemo svesnost na vie nivoe - postajemo svesni
prane i psihike osnove uma, i uimo da kontroliemo misli i usmerimo svoju
kreativnost. Na jo viem nivou, otvaramo se za intuiciju i iskustva izvan uma, kao
i rast duhovnosti.

Tokovi energije
Glavni tokovi prane dre zajedno multidimenzionalni energetski obrazac
koa. Ovi tokovi, putevi pranine struje u telu i umu poznati su kao nadiji. U
prevodima astri sa sanskrita, nadiji su pogreno nazivani nervima. Nadiji nisu nervni
sistem - oni znae tok, (u sanskritu sve to tee zove se nadi). Tok struje je ono to
se zove nadi - u reci to je voda, u nadijima tela protie prana, energija.
Nadiji ine energetsku mreu puteva ili struju energije koja se nalazi preko
nervnog sistema. U jogikoj psihikoj fiziologiji govori se da ima 72.000 nadija u
telu, od kojih su vana etrnaest, a od najvee vanosti tri nadija - ida, pingala i
suumna. Kako treba pronai i razumeti ove nadije? Nijedan doktor nije pronaao
nadi u toku operacije, nadi ne moemo da zatvorimo u bocu. Ako mislimo o nadijima
kao krvnim sudovima, venama ili arterijama ili ak nervima, nikada ih neemo
17

pronai. Ipak, iako nadije ne moemo da otkrijemo disekcijom tela, ne znai da oni
ne postoje. Upotrebiu grubu analogiju:
Ako preseete moje grlo dok govorim, neete pronai nijednu re u njemu.
Re ne moete da disecirate, ne moete da je stavite u bocu kao uzorak, ne moete da
izvedete operaciju da biste popravili svoj izgovor. Pa pak, nema sumnje da rei
postoje i vi imate sigurnost u voju sposobnost da ih upotrebljavate. Slino, niko ne
moe da nam pokae misao, da je lokalizuje u poseban deo mogza - i pored toga mi
mislimo, i imamo misljenje o svemu ta radimo.
Govor i miljenje su struje, tokovi. Rei se proizvode tokovima daha koji
stvaraju vibracije u glasnim icama, tok vibracije, jednu vrstu nadija. Misao je,
takoe, tok. Na najmaterijalnjem nivou, za misao se zna da je tok hemikalija,
transmitera i elektrinih impulsa od jedne elije mozga u drugu. Iako ne moemo
tano da odredimo poreklo i zavretak ovakvog toka, uvereni smo da miljenje
postoji.
Kako postiemo senzitivnost i uvide i iskustvo joge, postajemo svesni
tokova energije koji ine nadije. Kada se u sobi otvori prozor, struja vazduha e
ulaziti unutra. Na isti nain moemo da postanemo osetljivi i da osetimo struje prane
u telu - tokove energije. Kada elektricitet prolazi kroz ice, ne vidimo ga. Izgleda kao
da nema nikakve promene u ici, u provodniku, ali ako stavite prst u elektrinu
utinicu, struju ete sigurno osetiti. Tako je i sa nadijima, akrama i drugim
organima suptilnog tela. Kako poveavamo senzitivnost sadhanom, kada nauimo
kako da ukljuimo struju, postaemo svesni prirode i funkcije tokova pranike
energije u telu. Razumeemo nadije kao puteve ili struju suptilne energije mnogo
suptilnije od toka vazduha u prostoriji, mnogo snanije od protoka elektriciteta.

Ida i pingala
Tri glavna kanala u naem suptilnom telu su ida, pingala i suumna.
Ponekad se ovi tokovi, reke energije, nazivaju po svetim rekama - Ganga, Jamuna i
Sarasvati. Sa poetkom neto ispod baze kime, ida nadi tee navie levom stranom
kimenog stuba do samog centra glave. Pingala, koja poinje na istom mestu kao ida,
tee du desne strane kime da bi se sjedinila sa idom u visini srednjeg mozga.
Suumna nadi protie najsuptilnijim jezgrom kime.
U hata jogikim tekstovima, ida se opisuje kao andra (mesec) nadi, pingala
kao surja (sunce) nadi, to ukazuje na njihovu komplementarnu prirodu. Ova dva
nadija imaju sfere uticaja koje su istovremeno fizike, psiholoke i duhovne, jer zrae
u svim koama iz fizikog tela, preko uma ka suptilnom Sopstvu.
Na fizikom nivou, tok prane u idi i pingali moe da se uporedi sa
funkcionisanjem autonomnog nervnog sistema. Dominacija ide odgovara dominaciji
parasimpatikog, (relaksirajueg) nervnog sistema, dominacija pingale simpatikom
(aktivirajuem) nervnom sistemu. Kada je pingala aktivna, dah protie kroz desnu
nozdrvu, kroz levu nozdrvu dah protie kada je aktivna ida.

18

Na psiholokom nivou, tok ida nadija povezan je sa funkcionisanjem desne

hemisfere mozga - aktivira se holistiko miljenje u simbolima i slikama pre nego u
reima, kao i intuicija, receptivnost i usmeravanje prema unutranjem svetu. Pingala
je povezana sa levom hemisferom mozga, odgovornom za logiku, analizu, verbalno
miljenje, inicijativu, usmerenost ka spoljanjem svetu. Moglo bi da se kae da ida
obezbeuje inspiraciju za akciju, a pingala sposobnost da se akcija u svetu i ostvari.
Ida nadi se esto naziva manovahini, kanal manas akti, mentalne energije ili
svesnosti. Pingala se zove pranavahini, kanal prana akti, vitalnosti i ivotne snage.
Pingala je povezana sa dinamikom energijom a ida sa mentalnom i psihikom
svesnou.
Tok prane kroz ova dva glavna puta prenosi se kroz sve koe, ukljuujui i
fiziko telo, preko mree malih kanala, koji se takoe zovu nadiji. U Upaniadama,
govori se da ima 72.000 nadija u ljudskom organizmu koji su odgovorni za vitalnost
tela, jasnou uma i suptilnost svesti.

Poreklo bolesti
Jogini razumeju bolest kao poremeaj slobodnog toka energije kroz nadije.
Ako je prana na bilo kojem mestu blokirana, pojavie se bolest, kao i ako postoji
viak energije ili energetski deficit. Zdravlje i dobro oseanje tela su posledica
slobodne distribucije prane i njene ravnotee u svim dimenzijama naeg bia. Joga je
efikasna u odravanju i obnavljanju optimuma zdravlja, jer su jogike vebe
usmerene ba na redistribuciju i harmonizaciju prane.
Blokade i neravnotea toka energije koji se manifestuju kao bolest u
fizikom telu, mogu da vode poreklo iz bilo koje koe. Prema tome, uzrok bolesti
moe da bude fiziki, emocionalni, mentalni, psihiki ili duhovni. Simptomi bolesti
zavisie od toga koji nadiji su blokirani. Ako razumemo ovo, razumeemo kako nae
razliite bolesti i nelagodnosti tela mogu da imaju svoje poreklo u mentalnom ili
emocionalnom nemiru, zanemarivanju ili frustraciji unutranjeg ivota.

Suumna nadi
Kada se ida, pingala i svi mali nadiji sasvim proiste - odnosno, kada se
otklone svi blokovi i otpori - a tok prane je u savrenoj ravnotei, budi se trei nadi,
suumna, kanal spiritualne energije.
Cilj joga sadhane je uravnoteenje ide i pingale, mentalnih i vitalnih snaga,
receptivnih i kreativnih energija - bukvalno, razvijanje uravnoteene linosti. Kada se
to postigne, suumna nadi postaje aktivna a mi moemo da koristimo finiju i mnogo
snaniju energiju, istinski kreativnu duhovnost. Kada transcendentalna svesnost pod
imenom kundalini akti protie kroz suumnu, doivljavamo ekspanzivna stanja
svesti koja omoguuju spiritualne uvide i iluminaciju.

19

Vrtlozi moi
Kako sve vie energije poinje da protie suumnom, razliiti aspekti nae
linosti poinju da se otkrivaju veom aktivacijom psihikih energetskih centara koji
se zovu akre. Po psihikoj fiziologiji joge, dok suumna nadi tee uspravno prema
samom vrhu glave, ida i pingala imaju drugaiji tok. Njih moemo da shvatimo kao
dodatke glavnom toku suumne, koji imaju krivudav tok, spiralni, sleva udesno,
zatim sdesna u ulevo, du kimenog stuba.
Ida i pingala se na svom spiralnom putu susreu u nekoliko vanih taaka.
Take susreta su tano na mestu njihovog ukrtanja u kimi, gde se kratko spajaju sa
suumnom. Razumevanje spajanja nadija, susreta tokova prane, omoguuje nam da
razumemo prirodu akri. Uvek kada se dve reke susretnu, kada mala struja ue u
veliku, kada se pritoka ulije u veu reku, stvori se vrtlog. Isto tako, na mestima u telu
na kojima se struje energije susretnu, postoje vrtlozi. Na svakom spoju ide, pingale i
suumne, postoji vrtlog, kruni pokret energije. Krune formacije u kojima suptilna
energija protie u koncetrinim krugovima, velikom brzinom i fantastinom snagom
ine tokove energije koji se zovu akre. Ako shvatimo nadije kao reke energije,
onda emo misteriozne akre kundalini joge da razumemo takoe kao vrtloge u
kojima se spajaju fizika, mentalna i duhovna energija.

akre
Tokovi ide, pingale i suumne se susreu na etiri mesta: na repnoj kosti,
iza pupka, iza srca i iza grla. Ako se ovome doda izvorna taka nadija, u meici
(perineum), i njihov zavretak u sredini mozga, ukupno emo imati est spojeva u
kojima se nadiji ulivaju jedan u drugi. Na svakom od ovih spojeva postoji vrtlog
energije, koji se zove akra. Postoji hiljadu malih akri u telu, ali est su najvaznije:
muladhara u meici mukarca i grliu materice ene, svadhisthana u visini repne
kosti, manipura iza pupka, anahata iza srca, viudhi iza grla i ana u visini srednjeg
mozga.
Svaka akra ima taku aktivacije u telu. Ako se na tu taku koncentriemo,
moemo da postanemo svesni i same akre. akre utiu na nervni i endokrini sistem
fizikog tela, povezanou svake od njih sa specifinim nervnim pleksusima i
lezdama. Preko pvih fizikih centara, akre energizuju sve organe tela. akre su,
takoe, odgovorne za izvesne psiholoke stavove, delujui tako kao most izmeu tela
i uma. Primarno, ovi vrtlozi koncentrisane energije deluju kao rezervoari, i centri
distribucije prane, a njihovo ispravno funkcionisanje je neophodno za nae fiziko
zdravlje kao i za osnovni rast.
Muladhara akra je sedite primalne energije, izvor senzualnosti i
spiritualnosti. Muladhara je taka ishodita ide, pingale i suumne, a taka njene
aktivacije kod ena je grli materice. Ona predstavlja instiktivni um i sa
svadhistanom upravlja reproduktivnim sistemom.

20

Svadistana akra ima svoju taku aktivacije u visini pubine kosti. Ona
upravlja enskim reproduktivnim i urinarnim sistemom preko sakralnog pleksusa i
jajnika. Svadistana je centar nesvesnog uma i sadri elje i inhibicije, talente i
intuicije, demone i boanstva.
Manipura akra je centar vitalnosti i aktivira se svesnou u visini pupka.
Ona odgovara solarnom pleksusu i povezana je sa nadbubrenim lezdama. Manipura upravlja sistemom za varenje i glavni je distributor fizike energije. Inicijativa,
harizma i herojstvo su atributi ove akre.
Anahata ima taku aktivacije u centru grudnog koa, a regulie rad srca i
sistema za disanje. Preko sranog pleksusa, njoj odgovara timus koji ima ulogu u
otpornosti organizma. Ova akra je emocionalno srce, zadueno za prihvatanje nas
samih i drugih, za emocionalno izraavanje. Kada se potpuno probudi, daje
univerzalnu ljubav i samilost.
Viudhi akra je centar za ienje u grlu. U vezi je sa vratnim pleksusom i
titastom lezdom, omoguuje uvide i razlikovanje.
Ana akra, tree oko ive, budi se svesnou u centru izmeu obrva.
Njen fiziki medijum je epifiza, koja regulie promenu svesti od budnosti ka
spavanju, od spavanja ka snovima, depresije ka optimizmu. Buenje ane otkriva
vie moi uma i psihiku receptivnost preko koje se ostvaruje vostvo gurua i vieg
Sopstva.

Veza tela i uma

akre formiraju energetsku vezu koja obavija telo i um pranikom
energijom. Ako postoji bilo kakav poremeaj fizikog tela zbog pogrene ishrane ili
haotinog ivotnog stila, on e dovesti do nelagodnosti uma. Na primer, kada je enin
menstruacioni ciklus neredovan, ona e osetiti emocionalne promene u obliku
strepnje ili depresije. Sa druge strane, kada strah, frustracija ili krivica uzrokuju
emocionalni nemir, ovo e poremetiti prane uma. Takav poremeaj se odraava preko
svadistana akre i njenih nervnih i emocionalnih veza, a ove disharmonije uma
postaju vidljive kao nepravilnosti u fizikom telu.
akre se ponekad zovu padme, ill lotosi, od kojih svaki ima odreen broj
latica. Latice su, u stvari, pomoni nadiji koji se odvajaju od ide i pingale preko
posebne akre. Ako postoji bilo kakva blokada ili neravnotea u ovim nadijima, to e
se manifestovati kao neki fiziki poremeaj u organima kojima upravlja odreena
akra.
Na primer, svadistana akra ima est latica. Ovo znai da ima est nadija
koji izlaze iz svadistane u razliite organe pod njenim uticajem. Ako postoji viak ili
deficit pranike energije u ovim nadijima, ena e imati neki poremeaj u urinarnom
ili reproduktivnom sistemu. Suprotno tome, svaki problem u urinarnom ili
reproduktivnom sistemu moe da se prevazie proiavanjem ovih nadija asanama,
pranajamom i drugom praksom koja aktivira svadistana akru. Praksa joge nikada

21

nije samo fizika niti samo mentalna, ona je viedimenzionalna i vodi nas u svoj
naoj kompleksnosti prema celovitosti i harmoniji.

Procvat spiritualnosti
U veine ljudi, akre deluju samo delimino. Kako se nadiji iste od
opstrukcija i vie energije poinje da protie suumnom, akre postaju sve aktivnije.
Ovi suptilni lotosi cvetaju, a mi doivljavamo zraee fiziko zdravlje i ogromnu
energiju.
Jo vanije, kako se akre otvaraju, njihovi kvaliteti poinju da deluju u
naoj linosti. Mogunosti i talenti koji su ranije bili uspavani, i samo potencijalni,
sada poinju da se pokazuju u svim naim radnjama i interakcijama. Linost se
postepeno transformie, kako se tamne uspavane oblasti uma i due pune energijom i
svetlou.
Potpuno razvijena transcendentalna linost je simbolizovana sahasrara
akrom, na vrhu glave. Procvat ovog lotosa sa hiljadu latica predstavlja prosvetljenu
duu, kada bezbrojni naini kreativne duhovnosti osvetljuju nae ivote.
Procvat svih naih sposobnosti preko progresivnog buenja akri je konani
cilj joge, koji dovodi do zdravlja, sree i samorealizacije svake ene. Iskustvo ovog
supersvesnog stanja zove se samadhi, dogaa se kada se kundalini penje iz muladhare
kroz akre du susumne do sahasrare. Ovo sjedinjenje ive i akti, mukarca i ene u
jednom telu, smatraju jogini, je najvie stanje naeg postojanja: transcendencija
beznaajnosti razlika u ekstatinom stanju istinske ljudskosti.

22

MENSTRUACIONI CIKLUS
Igra univerzuma je igra sa mnogo ritmova - izvijuganost i nepredvidljivost
planine; stakato promena dana i no'i; kruna putanja sunca; pojava i povlaenje
meseca. ivot u telu ene, predstavija uestvovanje u promenama i tokovima
kosmosa, jer enska svesnost je stalno usmerena na obrazac plodnosti prirode koji se
ogleda u njenom menstruacionom ciklusu.
Ova poviena svesnost je tiho prihvatanje naih veza sa beskrajem, i ne
bismo smeli da dozvolimo da degenerie morbidnom preokupacijom telesnim
dogaajima. Mnoge ene dozvoljavaju da njihova svest bude ograniena na njihova
tela. Svesno ili nesvesno, one vide sebe kao bolesne, sa strepnjom posmatrajui
najmanje varijacije sopstvenog ciklusa, brinui se zbog najblaeg bola, stvarnog ili
imaginarnog.
Stav posmatraa prema telu je doprinos zdravlju, ali on mora da bude
zasnovan na pravom znanju i sigurnosti. Moramo da nauimo da imamo poverenje u
svoje telo. Na fiziki okvir je majstorsko delo prirode, zauujue jako i graciozno
integrisano. On harmonino funkcionie pod mnogim uslovima, ak i veoma tekim,
bez naeg svesnog uea. Ljudsko telo je samoreguliui mehanizam koji se
konstantno prilagoava svojim potrebama i kapacitetima.

Menstruacioni ciklus
Menstruacioni ciklus je sekvenca dogaaja koji se pojavljuje jedanput
meseno u seksualno zrele ene. Od menarhe (prve menstruacije) do menopauze
(prestanka menstruacije u odmaklim godinama), ovaj ciklus se ponavlja, u stalnom
ritmu. Poetak svakog ciklusa se inicira folikulostimulativnim hormonom (FSH) koji
proizvodi prituitarna lezda (hipofiza) smetena na bazi mozga. Ovo stimulie jajnik
da proizvede folikul (meak) koji sadri jajnu eliju. Kako folikul sazreva, poinje da
izluuje estrogen koji priprema sluznicu materice da primi oploeno jajace.
Estrogen, takoe, utie na hipofizu tako da ona poinje da lui luteinizujui hormon
(LH). Kada ova dva hormona dostignu odreeni nivo u telu (oko etrnaestog dana
ciklusa) zreli folikul oslobaa razvijenu jajnu eliju u jednu od Falopijevih tuba
(jajovoda).
Poto se izbaci jajna elija, folikul postaje corpus luteum (uto telo) koje
proizvodi progesteron. Progesteron inhibira dalju ovulaciju i odrava sluznicu
materice spremnom za oploeno jaje. Ako se jajna elija oplodi, ona putuje du
jajovoda i implantira se u unutranji zid materice. uto telo nastavlja da lui
progesteron do oko dvanaeste nedelje trudnoe, kada placenta preuzima ovaj zadatak.
Ako se jajna elija ne oplodi, uto telo nestaje oko dvadeset etvrtog dana. Sekrecija
23

estrogena i progesterona veoma brzo opada izmeu dvadeset etvrtog i dvadeset

osmog dana, dovodei do ljutenja sluznice materice i menstruacije. FSH iz hipofize
ponovo postaje dominantan a novi folikul i jajna elija poinju da se stvaraju.

Menstruacija
Menstruacija je samo proces kojim se nepotrebna sluznica materice
izbacuje iz tela. Menstruaciona tenost izlazi kroz vaginu i sastoji se od otpadaka
tkiva i krvi, sline ostaloj krvi organizma, osim to se ne zgruava. To su isto tkivo i
krv koji bi uvali jajnu eliju da je bila oploena. Nema nieg neistog u ovoj
tenosti, iako ona moe da razvije lako neprijatan miris zbog daljeg raspadanja posle
izlaska iz tela. Menstruacija traje od tri do sedam dana meseno, najee etiri do
pet dana, i obino se gubi olja tenosti u jednom periodu.
Prva menstruacija obino poinje izmeu desete i etrnaeste godine, iako
moe da se ne pojavi do sedamnaest ili osamnaest godina. Njoj obino predhodi
poveanje dojki i pojava pubine maljavosti.
Menstruacioni ciklus traje oko trideset - do trideset pet godina, za koje
vreme moe da se prekida trudnoom ili boleu. Prestanak ciklusa dolazi kao deo
procesa starenja. Telo koje stari obino proizvodi manje koliine hormona koji
kontroliu ciklus, koji, na kraju sasvim prestaje, dolazi do menopauze, ili prelaznog
doba.
Ovulacija moe da se ne pojavljuje u prvoj godini posle pojave
menstruacije. Slino, prekid menstruacije u menopauzi ne mora da znai prekid
postojanja ovulacije - neke ene ostaju plodne godinu ili dve posle poslednje
menstruacije.
Poto nema strogih pravila, naglaavamo da je fiziologija samo okvir unutar
kojeg treba razviti telesnu svesnost.

Bolna menstruacija
Roditi se kao ena, znai biti predodreen za patnju, ili, to bar tako izgleda
onim enama koje imaju bolne periode. Ovaj problem je postao tako rairen
poslednjih nekoliko generacija da se sada smatra normalnim da menstruacija bude
praena razliitim fizikim i emocionalnim nelagodnostima. Postoje prie o enama
za koje menstruacija nije teret, moda ak i poznajemo jednu od tih ena, ali one su
tako retke da ih smatramo srenima jer su uspele da nekako budu poteene agonija
svoje polnosti. Ipak, normalno ne znai idealno - to je samo pokazatelj onoga to
se dogaa veini ljudi, i prilagoavajui se normi, zaboravljamo da stvari mogu da
izgledaju i drukije. Bol pri periodu, kao i svaki drugi bol, je znak da neto nije u
redu sa telom, i nije dobro da se ovo muenje koje se ciklino vraa, neznalaki
ignorie. Pomou joge mogue je izvesti pozitivnu akciju za eliminisanje bola pri
menstruaciji i ponovo otkrivanje enskog naslea zdravlja.
Menstrualne tekoe su neprijatne kao to je to kijavica, a medicinsko
znanje o ovom problemu je ogranieno. Jedan od retkih istraivaa ovog podruja, dr
24

Katherina Dalton (SAD) utvrdila je da enski bol nije jedan, ve dva odvojena
problema.
Spazmodina (grevita) menstruacija se karakterie grevima i akutnim
bolom u donjem trbuhu, ponekad sa muninom ili drhtavicom na poetku perioda.
Obino se pojavljuje u ena ispod dvadeset pet godina i nastaje posle roenja prvog
deteta.
Kongestivna dismenoreja je povezana sa napetosu koju doktori zovu
premenstrualni sindrom. Teak, dosadan bol u trbuhu i donjem delu lea moe da
pone tri ili etiri dana pre krvavljenja. Neke ene primeuju oticanje i osetljivost
grudi, oteen trbuh i opti doivljaj nadutosti. Zadravanje tenosti moe da se
pokae u privremenom poveanju teine do tri kilograma, a moe da postoji i
munina. Glavobolja, opta napetost i ostipacija su esti. Najgori aspekti sindroma su
razdraljivost, depresija i letargija koji ine ovaj deo meseca emocionalno tekim.
Fizika i psihika prepunjenost smanjuju intenzitet kada pone krvavljenje, i
nestaju kada je gubitak krvi najobilniji. Ova vrsta menstrualnih problema je esta u
ena svih uzrasta, od puberteta do menopauze, i izgleda da se pogorava sa svakom
trudnoom.
Iako medicinska nauka nije uspela da u potpunosti objasni uzrok bola, dr
Dalton, kao i dr Carey i Pinkerton iz Australije, tvrde da su obe, spazmodina i
kongestivna dismenoreja, posledice hormonske neravnotee. Pri spazmodinom bolu
ima previe progesterona u telu dok su kongestivni problemi posledica vika
estrogena. Drugi istraiva, dr Elizabeth Connel, smatra da su grevi materice
uzrokovani visokim nivoima prostaglandina. Ovo su hormonima sline supstance
koje proizvodi sluznica materice u velikim koliinama, neposredno pre ljutenja.
Manjak progesterona, (odnosno, viak estrogena) takoe dovodi do toga da elije
organizma zadravaju natrijum, a gube kalijum. Ovo ima svoje posledice, jer
transmisija impulsa u nervnom sistemu i mozgu zavisi upravo od pravilnog odnosa
ova dva elektrolita. Izgleda, prema tome, da je hormonski disbalans fizioloka osnova
nae emocionalne preosetljivosti za vreme menstruacije.

Jogiki pristup
Doktori obino tretiraju menstruacione tekoe analgeticima (lekovima
protiv bolova) i hormonskom supstitucijom - kontraceptivnim pilulama (ene na
oralnim kontraceptivima imaju bezbolne periode). Meutim, pilula je, u najboljem
sluaju, rizina stvar, i sve vei broj ena odbija da je uzima. Joga, sa druge strane
nudi prirodne i efikasne metode bez toksinih nusefekata, sa koristima koje
prevazilaze fiziki aspekt.
Mnoge ene pitaju da li je bezopasno da se izvode asane za vreme
menstruacije. Neophodno je da se nikako ne napree, i pored ove uobiajene
predostronosti, nema nikakvog razloga da se prekine sa vebama. Veina doktora
sada veruje da ene ne samo da mogu da uestvuju u bilo kakvoj napornoj aktivnosti
u bilo koje doba ciklusa, nego da od toga imaju i koristi. Studija izvedena jo 1965.
25

godine, uporedila je 65 ena plivaica sa 138 studentkinja nesportistkinja i pokazala

da su plivaice imale mnogo manje menstruacionih tekoa.
Sirasana (stoj na glavi) i sarvangasana (svea) se ne preporuuju za vreme
menstruacije, alo varasana, aankasana, marariasana i trbuno disanje u avasana
pomau da se smanje bolni grevi. Kongestivni menstrualni bol se gubi kada je
menstruaciono krvavljenje na vrhuncu, a ovo krvavljenje se ubrzava kontrakcijama
materice slinim onima za vreme orgazma. Mula bandha je, zato, naroito efikasna,
iako ovu vezbu morate da prekinete pri naznaci nesvestice ili drugih neprijatnosti.
U ostalom delu ciklusa, uravnoteen programa asana e harmonizovati
proizvodnju hormona suptilnom manipulacijom lezda. Asane masiraju i komprimuju
lezde i unutranje organe ubrzavajui cirkulaciju i metabolike promene - lezde i
ceo reproduktivni sistem jaaju i tonizuju se. Dobar program vebi treba da ukljui
sledee: surija namaskar, sarvangasana, halasana, kandharasana, matsyasana,
bhudjangasana, alabhasana, dhanurasana, paimotanasana, mula bandha i varoli
mudra. Meditativna praksa, narocito joga nidra i antar mouna, su idealne za
poputanje napetosti koja remeti nau fiziku i emocionalnu harmoniju.

Ishrana
ista ishrana sa zrnevljem i povrem ini uda za mnoge bolesti,
ukljuujui i bolnu menstruaciju. Visoko proteinska dijeta, naroito ona zasnovana na
mesu, sasvim sigurno oteava problem, i zanimljivo je da pojava dismenoreje raste
uporedo sa porastom potronje mesa u nekim zemljama.
Sa povratkom na jednostavnu, vegeterijansku hranu, mnoge ene su
postigle znatno poboljanje menstrualnih tekoa i smanjile gubitak krvi. ak i ene
koje i dalje jedu meso, imaju mnogo koristi ako smanje koliinu dnevnih kafa i
preraene hrane sa konzervansima, naroito eer, glazirani pirina i proizvode od
belog brana.
Treba da jedemo i veoma zrele banane i svee narande, kao i sok od
limuna s vremena na vreme, da bismo nadoknadili privremeni gubitak kalijuma koji
remeti funkcionisanje nervnog sistema.

Negativni pristup
Bolna menstruacija nije imaginacija, bol je stvaran, i ponekad za njega
postoji fiziki uzrok. Ipak, esto je on uvelian negativnim i nejasnim emocionalnim
stavovima o seksualnim oseanjima i seksualnim aktivnostima uopte. Veoma esto
postoji kompleks krivice, kao da oseamo (moda nesvesno) da je bol nekakva kazna
za grehe, stvarne ili imaginarne, u naem seksualnom ivotu. Pogreno shvatanje se
iako pojavljuje u pubertetu kada pojava menstruacije koincidira sa budenjem
seksualnih elja.
Zanimljiva je studija izvedena u Australiji, raena na mladim enama koje
su imale veoma jake bolove i provodile po nekoliko dana u krevetu svakog meseca
zbog toga. Posle individualnih intervjua, imale su seanse sa relaksacijom, pomou
26

tehnike sline joga nidri. Terapeut ih je vodio kroz nekoliko kruenja telesne svesti a
zatim budio seriju odgovarajuih slika da bi desenzitizovao njihovu reakciju na bol i
samu menstruaciju. Rezultati su bili izvanredni, i veina ena je doivela smanjenje
napetosti, bola i vremena provedenog u krevetu. Posle est meseci, vie od polovine
je i dalje imalo bezbolne periode kao i promenjen, pozitivniji stav prema menstruaciji
uopte.
U nekim primitivnim drutvima, prva menstruacija devojke se smatra
znakom seksualne zrelosti i slavi se kao trenutak postajanja enom. Meutim, u
veini kultura, ovo je obavijeno stidom i tajnovitou, ako ne i tabuom. ak i na
osloboenom Zapadu, ene se jos smatraju nekako neistim, a ovakav stav je
naroito tipian za muslimane. Hindu i jevrejske ene moraju ritualno da se proiste
posle svakog perioda. Sve ovo je uglavnom zasnovano na neznanju i praznoverju, i
oteava enama, naroito mladim devojkama, da prihvate prirodno funkcionisanje
svojih tela. Bioloke injenice su esto nepoznate i opti tabu u vezi sa diskusijama o
periodu produbljuje misteriju, to je glavni doprinosei faktor enskom bolu i
napetosti koji tako esto (i sasvim nepotrebno) prate menstruaciju.
Veliki svetac Ramakrina je bio vrlo strog u vezi sa svojom hranom, i
pridravao se pravila da ne uzme hranu koju je pripremao ili posluio neko ko nije iz
kaste brahmina. Uzimao je prasad samo iz hramova, ili hranu koju je kuvala njegova
ena, arada Devi. Meutim, prema hindu obiaju, ene ne mogu da pripremaju
hranu dok imaju menstruaciju. U biografiji arade Devi, Svami Gambhirananda je
zapisao sledei dogadaj:
Sluaj, moja draga, moje nevolje sa jetrom su se poveale, jer mi ovih
dana nisi kuvala hranu. Zato to nisi radila?
Majka je objasnila:
ene ne mogu da kuvaju nikome u dane svoje neistoe.
Ko kae da ne mogu? - pitao je Majstor. Uradi to za mene, nee uiniti
nikakav greh na taj nain. Da li bi mogla da objasni koji deo tvog tela je neist koa, meso, kosti, sr? Znaj da se istoa i neistoa nalaze u umu; nema nieg
prljavog van uma.
Posle toga, majka je uvek kuvala za njega. Zadovoljan ovim, majstor je
rekao:
Vidi, draga moja, kako je zdravo moje telo jer uzima tvoju hranu.
Znaaj pvog moe da se shvati, ako znamo da je, Ramakrina eleo da
njegova ena bude primer za druge ene, potujui sva ogranienja u vezi sa enama
brahmina, i sve do smrti nije, po pravilima kaste, uzeo ak ni kuvan pirina od nekog
ko nije bio brahmin.
Menstruacija se esto smatra hendikepom, za vreme kojeg ena ne moe da
obavlja poslove van kue. Veruje se da su ene nekompetentne u to vreme, i sklonije
nezgodama i psihikim poremeajima. U skladu sa tako rairenim stavovima, nije
udo da neke ene smatraju menstruaciju i bolove pri njoj kao proklestvo enskosti.
27

Takoe se govori da premenstrualne promene raspoloenja mogu ozbiljno da utiu na

enine intelektualne sposobnosti. Da bi ovo ispitala, Sharon Golub, sa koleda u New
Rochelle (SAD), dala je razliite testove grupi od pedeset sredovenih majki u nedelji
pre njihovog perioda. ene su odgovarale da su bile anskioznije i depresivnije nego
normalno i da su imale tekoe u koncentraciji i radnoj efikasnosti. Meutim, njihova
realna radna sposobnost nije pokazivala nikakve znake intelektualnog hendikepa u
ovom razdoblju. Rezultati istraivanja pokazuju da su ene pre rtve sopstvenih
negativnih stavova o sebi samima i svojim telima, nego rtve biolokih zbivanja.

Nagovetaj iz prolosti
U Indiji je postojao obiaj, koji jo uvek vai u ortodoksnim porodicama
brahmina, da se ene izoluju za vreme mesenog perioda. One ne ulaze u kuhinju, u
sobu za puu, niti dodiruju lanove porodice. Tradicionalno, jedna soba se izdvaja za
njih, i one se u nju povlae najmanje tri dana. Za vreme izolacije, ena koja
menstruira se sama pere i isti, i spava na vunenoj prostirci na podu. Ona sklanja u
stranu svoj sari i pokriva se jednom tkaninom, a ako deca moraju da dou do nje, ine
to gola. etvrtog dana kua se isti prskanjem svetom vodom iz Ganga, ili neke
druge svete reke, ena se kupa, pere kosu i izlazi iz zatoenitva. Sledei dan moli
se u hramu, i posle toga se vraa porodici i muu.
Naalost, poreklo ovog obiaja je zaboravljeno i pogreno se tumai, kao da
su ene neiste i zagaene za vreme menstruacije. Ustvari, obiaj se izvodi ne da bi
se porodica zatitila od ene koja menstruira, nego da se ena zatiti od svoje
porodice.
Ovaj period izolacije omoguavao je eni da se odmori od kunih obaveza,
koje su, u tradicionalnoj porodici do pedeset lanova, bile veoma velike. (Mnoge
moderne majke poele da imaju vremena za sebe, i da se odmore od poslova u kuci i
dece, nekoliko dana u mesecu). Ovakvo povlaenje je bila psiholoka zatita u vreme
poviene emocionalne senzitivnosti. Umesto da pogora svoju razdraljivost ili
depresiju, koji se tako lako pretvaraju u scene besa ili rune rei, ena se povlaila u
smirujuu tiinu svoje sobe, uvajuci mir svog uma i harmoniju porodice.
Danas ene ne preduzimaju takve predostronosti, a stari obiaji su
naputeni kao nepraktini. Uprkos hendikepa nelagodnosti i napetosti, ene su
pokazale da su sasvim sposobne da nastave sa svojim uobiajenim aktivnostima i
karijerom, to im daje zadovoljstvo koje potpuno negira bol. U svakom sluaju, ene
nisu hendikepiranije od mukaraca koji ee od njih imaju tegobe visokog krvnog
pritiska ili ir.
Ipak, razumevanje cilja starih navika razbija mit o enskoj neistoi, to nas
samo po sebi oslobaa stida i emocionalne nelagodnosti. Iako je period povlaenja
luksuz koji malo njih moe sebi da priuti, moemo da organizujemo svoje obaveze
tako da imamo vie odmora i privatnosti, ako to poelimo. Slobodan sat za vreme
kojeg se praktikuje antar mouna, daje priliku da se opustimo, i dobijemo novi pogled
na stvari oko sebe.
28

Moramo da se setimo da su problemi koje imamo u vreme perioda oni isti

koji su sa nama, ali ih mi obino sklanjamo u stranu. Naa poviena senzitivnost za
vreme menstruacije ini nas svesnijim, i ako odvojimo vreme da se istinski suoimo
sa problemima, moda emo pronai njihovo pravo reenje. U antar mouni samo
mirno sedimo i posmatramo svoje misli i oseanja kako prolaze preko fizikog
ekrana iza naih zatvorenih oiju. Ako zadrimo objektivni stav svedoka, a ne
prosuujemo, ova veba je veoma osveavajua. Na ekranu idakae, nema nieg
dobrog i nieg loeg. Ono to tamo vidimo je na nesvesni um, koji se manifestuje u
svetlucavim bojama i slikama koje nas zabavljaju kao nadrealistiki film, ali sa
otkrivanjem istinskog znaenja ivota. Antar mouna nam daje psiholoki isti prostor,
i dozvoljava da budemo u kontaktu sa sobom, upoznavajui i prihvatajui delove
naeg bia koje esto ignoriemo. Ba kao to nae telo odstranjuje supstance koje
mu vie nisu potrebne, tako i mi moemo da odbacimo istroene ideje i predstave i
iskoristimo ovu priliku za rast Sopstva.
Zemlja ima svoje sezone kada crveno i uto lie opada, a vitalni sok se
povlai pre snanog ponovnog izbijanja u prolee. Prihvatanjem pozitivnog stava
prema ovom, najprirodnijem od enskih procesa, moemo da koristimo punu
svesnost menstruacije da bismo doiveli vezu sa Majkom Zemljom i pridruili se
ritmovima kosmosa.

29

MENARHA I MENOPAUZA
Kada neki prirodni dogaaj koincidira sa zrelou nae svesnosti, mi se
otvaramo za nove dimenzije iskustva, spontane inicijacije prirode, nove poetke koji
su osnova nae zrelosti i mudrosti. Sve kulture prepoznaju poetak fizike zrelosti
kao vreme promene svesnosti. U mnogim tradicijama, pubertet se oznaava posebnim
ceremonijama koje posveuju fiziko odrastanje i bude ivot due. Ovo je pravo
vreme za uvoenje devojica u jogu, sa ciljem odravanja zdravlja i emocionalne
stabilnosti, i postavljanja kamena temeljca duhovnoga iskustva.

Menarha
Pubertet je vreme u kojem devojica postaje seksualno zrela, odnosno ena
sposobna da raa decu. To je, takoe, proces rasta koji traje nekoliko godina, koji,
meutim, u subjektivnom prostoru lii na iznenadni dogaaj. Jedan od takvih
znakova pribliavanja puberteta je porast dojki, kojem moe da prethodi pojava
maljavosti stidnog predela. Manarha, ili prva menstruacija, je znaajan dogaaj ovog
procesa, koji oznaava fiziku zrelost devojice, i poetak njenog ulaska u socijalno
doba odraslog.

Sveanost
U mnogim tradicionalnim kulturama, pubertet devojica i deaka obeleava
se simbolikim ritualima. Kod nekih starosedelaca Australije, mladu devojku su
stavljali u topao pesak do pojasa, da bi potpomogli prvu menstruaciju, a majka ju je
hranila i brinula o njoj na svetom mestu. Kasnije, ona se vraala u plemensko
obitavalite da bi proslavila obeleje ulaska u zrelo doba ene.
U nekim delovima Indije, slavila se kumaripua, (i jo uvek se slavi), u
vreme pojave prve menstruacije. Prvog dana, poto je postala ena, devojku slave
porodica i prijatelji, kao inkarnaciju devianskog aspekta akti - Kumari, simbol
istoe i nade. Kumari kasnije izrasta u Parvati, koja postaje pratilja ive. Ona se
obasipa poklonima i cveem, i pojavljuje se u svom prvom sariju. Ponekad se izvodi
festivalska procesija u to vreme. etvrtog dana, posle ritualnog kupanja, devojka
odlazi u hram da izvede puu i od tada poinje da posti i uestvuje u religijskim
obiajima kao sve predane Hindu ene.

Vreme stvaranja
Takvi rituali olakavaju neto to bi mogao da bude teak prelazak, i javno
prihvataju novi status mladog odraslog bia. Meutim, mnoge kulture vie nemaju
posebne ceremonije za taj period, i mnoge devojke dobijaju prvu menstruaciju
30

potpuno nepripremljene. Naravno, mnogo je bolje da devojice porazgovaraju sa

svojim majkama o onome to se dogaa u njihovim telima, jer treba da postanu
svesne ovih procesa kao normalnih a ne tetnih. Ovo je, takoe, vreme izazova za
majku i erku, i prilika da se ostvari topao odnos dve ene koji e takav ostati i u
kasnijim godinama.
Iako majka ponekad osea stid da o ovakvim dogaajima govori,
senzitivnost i iskren razgovor e biti neto to e njena erka potovati. Zbog svega
toga, potrebno je da se poznaju bioloke injenice. Ovo vreme je takoe, vreme
preispitivanja stavova majke, jer, negativnost, ne samo da je tetna za nju samu, nego
i neto to njena erka lako nasluti, i to e njenom iskustvu ene dati negativna
obeleja.

Metamorfoza
Adolescenciju karakteriu stresovi i napetosti koji prate period brzog
razvoja linosti. Fizike promene zapoete u pubertetu se nastavljaju, i potrebno je
nekoliko godina da se uspostavi hormonska ravnotea. Prvih godina, menstruacije su
esto neredovne i bolne. Devojke esto imaju probleme sa telesnom teinom i sa
izgledom koe lica, to ih ini nesigurnim i jo vie im oteava prilagoavanje na
njihova nova tela.
Ne samo da joj novo telo predstavlja stranca, ve adolescentna devojka
postaje svesna novih uloga i odgovornosti koje esto kreiraju emocionalni konflikt.
Ona se suoava sa svojim seksualnim nagonom i ui kako da manipulie njim, i
primeuje da mukarci imaju seksualnu svesnost njenog tela. Nekim devojkama je
sve ovo prirodno i ak odgovara njihovom egu, ali mnoge se doivljavaju kao stvar
a ne linost, i potrebno im je vreme da razviju naine za prevazilaenje ovakve
depersonalizacije. U ortodoksnim drutvima, devojke se tite i upozoravaju da se
ne drue sa mladiima, tako da se ispunjavaju neprirodnim strahom koji samo
poveava njihovu otuenost.
Za vreme adolescencije devojka je pod pritiskom pripreme za udaju i
materinstvo i ona otkriva da mora da se odrekne mnogih sloboda svog detinjstva.
Ponaanje koje je bilo dozvoljeno maloj devojici vie ne prilii mladoj dami koja
mora da kanalie svoje energije na skroman nain. Devojke postaju svesne masovne
slike enstvenosti - slatke, poeljne, predane i, pre svega, lepe. Mnoge prihvataju
ovakav model i pokuavaju da mu se prilagode, da bi bile nesrene ako im to ne uspe.
Adolescentne devojke tipino provode mnogo vremena brinui o svom izgledu i ne
snalazei se sa svojim zbunjujuim emocijama.
Ovo je vreme kada devojka mora da napravi kompromis sa svojim
ambivalentnim eljama, i razvije vetine neophodne da bi postala lan drutva
odraslih. Zbog toga, vedra devojica esto postaje udljiva, ljutita, razdraljiva, ili se
povlai od ljudi. Ponekad moe da se ponaa na nain koji je ili antisocijalan ili
samodestruktivan. Problemi koje je moda imala od ranog detinjstva postaju
ozbiljniji, i njeni konflikti mogu da se manifestuju kao razdraljivost, komarni snovi,
31

nono mokrenje, grickanje noktiju, laljivost, stidljivost, utljivo posveivanje

fantazijama, preosetljivost ili plaljivost.
Ponekad se ponaanje devojke toliko menja, da njeni roditelji misle da je
ona mentalno bolesna. esto njena okolina ne razume ono to joj se dogaa, jer nije
svesna veze izmeu promena u njenom telu i onih u njenom umu. U takvim
sluajevima, mladu enu ponekad odvode psihijatru koji moe da joj da sedative
ovi pak, moda blokiraju simptome, ali devojci ne pomau da razvije
samoprihvatanje i samopoznavanje. U Indiji, u takvim sluajevima izvode se pue,
magijski rituali i izgovaraju mantre, sve bez mnogo uspeha.
Situacija, meutim, ne mora da bude tako ozbiljna za sve, iako e mnoge
devojke primetiti neke oscilacije u svom raspoloenju i ponaanju u godinama ulaska
u ivot ene.

Dar majke
Ne treba posebno naglaavati da majke adolescentnih devojaka takoe
prolaze kroz teko vreme. I otac i majka mogu mnogo da pomognu svom detetu u
ovom periodu, dajui stalnu podrku. Neophodno je da se ima stav neposedovanja i
dozvoli sloboda za eksperimentisanje i istraivanje, briljivim posmatranjem sa
distance. Divno je o tome govorio pesnik Dubran u Proroku:
Vaa deca nisu vaa deca,
ona su sinovi i keri ivota koji
ezne za samim sobom.
Oni dolaze kroz vas, ali ne od vas,
i iako su sa vama, vama ne
pripadaju.
Upoznavajui svoju erku sa jogom, majka joj daje dragocen dar hrabrosti i
optimizma koji su joj potrebni na putu njene jedinstvene sudbine.

Dika
U Indiji je postojao obiaj, sada ukinut, da se devojice alju u aram zbog
gurukul obrazovanja, to se jo uvek ini se deacima. Sankritsko klasino delo, Abhigyana Shakuntalam, govori o aramskom obrazovanju devojica koje je trajalo
punih dvanaest godina. Devojice su, takoe, bile inicirane u upanayam. Nekada su
devojice i deaci dobijale ovu diku, zajedno sa uputstvima o surjanamaskara,
pranajami i gajatri mantri. U drugim religijama, ovoj diki odgovara priest meu
hrianima, navzote kod Parsija, i mizvah Jevreja - sve je bilo posveeno i
devojicama i deacima.
U nae vreme, kada se ivot devojke otvara i predstoje joj nove mogunosti,
senzitivna majka ovaj proces moe da olaka uvoenjem svoje keri u jogu. Praksa
joge je korisna za fiziko telo, jer regulie organske funkcije i uravnoteuje hormone.
32

Asane, naroito suria namaskara, deluju povoljno na menstruacioni ciklus, kontroliu

telesnu teinu, iste lice i oslobaaju agresivnu energiju na siguran nain. Pranajama i
apa dovode do relaksacije, smiruju emocije i pomau razvoju pozitivne
samosvesnosti, nasuprot morbidnoj preokupiranosti sobom. Joga omoguuje da se
razvije emocionalna stabilnost i sigurnost mlade devojke. Jo vanije, praksa joge
uva specijalnu vezu koju deca imaju sa svojim unutranjim svetom, tako da se
svesnost koja ve postoji, ne gubi za vreme prelaska u svet odraslih, ve transformie
u zrelu duhovnost.

Promena ivota
U Vedama se govori o etiri arame ili stadijuma ivota, koji prate
uobiajeni tok socijalnog i duhovnog postojanja. Prvi stadijum je brahmacharya
arama, koji upravlja ponaanjem mladih ljudi pre braka. Za to vreme, deca su
naputala svoje domove da bi ivela sa guruom koga su sluili. Njihovo obrazovanje
je imalo poseban naglasak na duhovnom razvoju koji ih je pripremao za budue
dunosti.
Brak je oznaavao poetak grihastha asrame u kojem se duhovni rast
stimulie podizanjem porodice i preuzimanjem aktivne uloge u drutvu. Kada se deca
odgaje, i roditeljski par obavi svoje dunosti, ulazilo se u vanaprastha asramu,
odnosno povlaenje iz drutva i posveivanje duhovnoj praksi. Posle takvih
iskustava, odricali su se sveta i ulazili u sanyasa asramu.
Inicijacija u upanayanam u pubertetu oznaava poetak brahmaarya
asrama, a vanaprastha dika u srednjim godinama, prelazak iz porodinog ivota u
period intenzivnije sadhane. Mnogim enama fizika injenica menopauze, ili
gubitka menstruacije, kristalie promenu ivota koja je vie od bioloke promene.
Dok vanaprastha arama ne zavisi od menopauze, ovo prirodno sazrevanje stimulie
enu da preispita svoju socijalnu ulogu i posveti se duhovnom ivotu koji oznaava
novi period rasta i razvoja due.

Menopauza
Kao deo prirodnog procesa starenja, telo proizvodi sve manje koliine
reproduktivnih hormona. Jajnici i materica se smanjuju, i konano, menstruacioni
ciklus prestaje. Ovaj fizioloki dogaaj se naziva menopauza ili klimakterijum. Kao i
pubertet, menopauza je postepen proces koji moe da traje nekoliko godina. Obino
se dogaa izmeu etrdeset pete i pedeset pet godina ivota, iako ima sluajeva kada
poinje ranije. U hladnijem klimatu, ene koje ranije dobiju menstruaciju obino
doivljavaju menopauzu kasnije. U toplijim zemljama, menarha i menopauza esto
poinju ranije. Drugi inioci koji utiu na poetak klimakterijuma su opti standard
ishrane, gojaznost i raanje.
Rana menopauza moe da bude posledica bolesti ili hirurkog uklanjanja
jajnika. Operacija materice (hysterectomia) ne utie na menopauzu ako se ne uklone i
oba jajnika. esto se ostavlja jedan jajnik (ako je zdrav) koji nastavlja da proizvodi
dovoljnu koliinu estrogena i odlae menopauzu do uobiajenih godina.
33

Pad estrogena i progesterona u klimakterijumu uzrokuju male promene u

kostima, koi i cirkulaciji, ali u sutini najvei znaaj menopauze je da ena vie ne
moe da zatrudni. Sve druge funkcije i sposobnosti ostaju iste i nema nikakvih
smetnji linom razvoju.

Fiziki simptomi
Postepeno opadanje proizvodnje hormona poinje nekoliko godina pre
prestanka menstruacije, i kako se smanjivanje nastavlja, menstruacije postaju
oskudnije, krae traju i ree se pojavljuju. U nekih ena, posle dugih pauza,
menstruacije mogu povremeno da budu obilne, a u nekih ciklus prestaje naglije. U
oko 15 procenata ena, ciklus ponovo poinje posle jednogodinje ili neto due
pauze, i onda sasvim prestaje.
Kako se telo prilagoava brzoj promeni hemijske ravnotee, obino se
doivljavaju fizike nelagodnosti. Ovo nije samo psiholoko, jer postoji i jasna
fizika osnova, i dogaa se i enama koje su inae sasvim zdrave, aktivne i
pozitivnog stava. Vrui talasi su iznenadni naleti vruine u grudima, gornjem delu
lea, grlu i glavi, a ponekad ih prati i takasto crvenilo koe. ena moe za to vreme
da se obilno znoji, da bi se zatim oseala slabom i imala drhtavicu. Ovakvi vrui
talasi traju kratko, a mogu da se produe i do petnaest minuta. Nepredvidljivi su, i
mogu da se javljaju nekoliko puta u toku dana. Neke ene ove talase doivljavaju u
vreme uobiajene pojave njihovih perioda. Oni se najee javljaju nou (nono
znojenje) i poto mogu da poremete spavanje, jedan su od glavnih uzroka umora i
razdraljivosti koji se oseaju u toku dana. Iako nisu sasvim jasni, izgleda da su vrui
talasi pokuaj hipotalamusa da se prilagodi iznenadnim hormonskim promenama.
Kada se telo sasvim privikne na nii nivo estrogena, ovi talasi se gube.
Atrofija vagine je medicinski termin za gubitak fizioloke vlanosti i
elastinosti vagine, to je posledica smanjenja sekrecije vaginalnih zidova. Suvoa
vagine moe da bude uzrok bolnog seksualnog kontakta, i predispozicije za infekcije.
Obino se javlja u kasnijem delu menopauze i ne razvija se znaajnije do pet ili deset
godina posle potpunog prestanka menstruacionog ciklusa.
Poveavanje telesne teine nije neophodno posledica menopauze, ala apetit
moe da se povea u ovom periodu. Sa starou, potrebe tela za hranom se ustvari
smanjuju, i regularna jogika dijeta i potovanje unutranje mudrosti tela, spreie
gojaznost.
Sindrom menopauze je termin lekara kojim se pokrivaju ne samo pomenuti
problemi, ve i drugi simptomi kao to su glavobolja, poremeaj varenja, omaglice,
lupanje srca, nepravilnosti krvnog pritiska, nesanica, letargija, razdraljivost i
depresija. Sve ovo nije direktno u vezi sa padom nivoa estrogena. Ipak, hormonske
fluktuacije definitivno utiu na raspoloenje ene i mogu da uzrokuju neprijatna
dogaanja, fizika i psihika, u osetljivijih ena.
Fizike i emocionalne tekoe se menjaju iz dana u dan, i neke ene ih
uopte ne doivljavaju. Studije izvedene u Engleskoj i Americi, pokazale su da su
34

samo vrui talasi, nono znojenje i vaginalna atrofija u direktnoj vezi sa

klimakterijumom.
Uopte, izgleda da e veina ena (devet od deset) doiveti neku vrstu
nelagodnosti, ali obino ne do stepena koji e poremetiti njihovo ivljenje i zahtevati
medicinski tretman. Samo mali broj ena (dve od deset) imaju vei broj problema
koji remete njihov uobiajen ritam ivota.

Neke od terapija
Hormonska supstitucija je terapija koju daju neki lekari u tekim
sluajevima klimakterinih tegoba, i predstavlja ponavljano uzimanje sintetikog
estrogena. Iako je esto efikasan, ovakav tretman je kontroverzan jer poveava rizik
za karcionom materice, hipertenziju, trombozu i bolesti srca.
Homeopatija je odlina pomo naroito primenjena uz jogiku sadhanu.
Sepia je veoma efikasna za depresiju a pulsatilla za valunge.
Pravilna dijeta moe da pomogne da se umanje klimakterine i
postklimakterine tegobe. Ponekad dolazi do deficita kalcijuma zbog nedostatka
hormona ovarijuma, i treba da se nadoknadi ekstra kalcijumom (mleko i zeleno
povre) i vitaminom D (sunanje). Ovo e odrati kosti jakim i spreiti osteoporozu.
Deficit nekih proteina (naroito triptofana) se javlja u depresiji, i moe da se pojaa
smanjenjem nivoa estrogena. Neznatno poveanje proteina u dijeti spreie depresiju
ovog uzroka, tako da hrana treba da sadri mleko, soivo, soju, bademe, penicu,
pirina i drugo zrnevlje.
Redovna praksa joge od dvadesetih i tridesetih godina, obezbedie zdravlje
svih sistema, i uiniti da kada se menopauza pojavi, bubrezi, stomak i creva budu
adekvatno pripremljeni da podnesu hemijske promene organizma.

Negativni stavovi
U ranijim vremenima promena ivota je bila mnogo tea zbog vela
praznoverja i konfuzije, i verovalo se da predstavlja potpuni gubitak enstvenosti:
enini sokovi su presuivali i ostavljali joj samo smeuranu starost. Iako je poveano
znanje dananjeg vremena u mnogome promenilo ovakav stav, ovaj period je jo
uvek osnova strahova mnogih ena. Meutim, ene koje su uvek sledile disciplinu
samokulture pored toga to su bile predane porodici, u celini imaju manje sumnji i
nesrenih trenutaka. ene sa mudrim i pozitivnim pristupom promeni, ree
doivljavaju psihiki stres i depresiju.
Studije Pauline Bert i Bernice Neugarten iz Bostonskog medicinskog
centra, pokazale su da mnoge tekoe menopauze ne moraju da doivljavaju sve
ene. Ovi istraivai su pokazali da direktni znaci menopauze (vrui talasi, atrofija
vagine) postoje kod veine ena u menopauzi, ak i onih koje su optimistine i
aktivne. Meutim, depresiju, nesanicu, glavobolju i druge simptome sindroma
menopauze, ee doivljavaju ene u grupi od dvadeset pet do etrdeset godina.
35

Izgleda da ovi problemi nisu specifini za menopauzu, nego su refleksija

nezadovoljstva odraslih ljudi.

Pogreni strahovi
Uopteno govorei, mlade ene su one koje imaju vie negativnih stavova
prema promeni ivota. Sa iskustvom koje tek treba da se dogodi, one imaju
iskrivljene ideje i tee oekivanjima da e promene biti mnogo gore nego to uistinu
jesu. ene koje su prole menopauzu, imaju mnogo manje negativnih stavova. Njima
je menopauza od mnogo manjeg znaaja u celokupnom kontekstu linog rasta i
ispunjenja.
Jedan od glavnih strahova ena je da e njihov senzualni ivot da se
promeni menopauzom. Meutim, nije neobino da starije ene nastave da ive
aktivan seksualni ivot i posle tog perioda, i mnoge od njih, nasuprot starom mitu,
doivljavaju procvat intimnosti sa partnerima, i pojavu novih interesovanja sa
mogunou izraavanja nepokazane talentovanosti.
Drugi strah je da je menopauza poetak brzog ulaska u senilnost. U ranijim
vekovima, ivot naih baki i prabaki je bio mnogo krai nego to je to danas. U
Africi, na primer, oko 1900. godine, ena je u proseku ivela oko pedeset godina, i
ulazila u menopauzu u etrdesetoj. U modernim vremenima, menopauza se pojavljuje
u isto vreme ili neto kasnije, a duina ivota je oko sedamdeset godina ili vie.
Slino produenje ivota dogaa se u celom svetu. Prema tome, menopauza nije
zavretak aktivnog ivljenja. Posle nje, ostaje nam jo oko treina ivota, godine u
kojima imamo prednost iskustva kao i manje obaveza i problema.

Stav joge
enama koje su praktikovale jogu u mladim godinama, fizike nelagodnosti
u menopauzi su manje intenzivne a emocionalni poremeaj skoro da ne postoji. Kao i
u svim hormonskim neravnoteama, joga asane imaju izvanredan stabilizujui efekt.
Izvesna koliina estrogena nastavlja da se stvara u jetri i bubrezima ak i posle
prestanka funkcionisanja jajnika, i jogika praksa moe da stimulie ove dodatne
izvore da parcijalno kompenzuju gubitak hormona. ak i ako niste ranije radili jogu,
nikada nije kasno da to ponete, a operacije kao to je hysterectomia ili neke druge,
nisu nikakva prepreka.
Praktikovanje obrnutih asana kao to su viparita karani mudra,
sarvangasana, sirasana, su veoma korisne, naroito ako se izvode zajedno sa
asanama u kojima se leni deo savija unazad (na primer bhudjangasana, skakavac).
Pranajama, izvanredan nain kontrole disanja, moe da pomogne kod razdraljivosti i
nesanice. Od najvee koristi su mudre i bandhe, mula, alandhara i udijana bande,
zajedno sa praksom meditacije.
S druge strane, meditativne vebe omoguuju lake suprotstavljanje strahu
koji moe da pojaa fiziki stres. One, takoe, daju inspiraciju za plodnu upotrebu
godina koje dolaze. Mnoge stare ene su veoma senzitivne na meditativne vezbe 36

one su proivele mnoge svoje ambicije, i mnoga njihova vezivanja polako, prirodno
opadaju, tako da za vreme meditacije imaju manje smetnji.

Karma sanjasa
U vedika vremena, ena i mu su se povlaili (i bukvalno tako) u umu, i
dostojanstveno ulazili u stadijum ivota koji se zove vanaprastha arama. U ovo
vreme to nije sasvim praktino, niti mogue, za veinu ljudi, ali, mnoge ene izlaze iz
perioda promene ivota sa novim oseanjem za vrednosti i novim znaenjima ivota.
Inicijacija koja osnauje i potkrepljuje novu svesnost zove se vanaprastha dika ili
karma sanjasa. Ova dika i naa joga sadhana ne trae da se povuemo iz sveta, ve
da ivimo sa razliitom filosofijom, i proirenom svesnou.
Da bismo kompletirali svoje ivote, zatvorili krug jednog ciklusa i ispunili
svoj sutinski cilj, neophodno je da doivimo buenje svesnosti, to je mogue
ostvariti viarom, dijanom i drugom sadhanom. Bez vieg iskustva, bez atma
anubhuti, nai ivoti dolaze do kraja nezavreni, jo uvek traei svrhu onoga to je
proivljeno. Karma sanjasa nam daje okvir koji nas pribliava ranijem iskustvu i
omoguuje sadhanu za sazrevanje duhovnog ivota u dostojanstvenoj i istinskoj
mudrosti.

37

IZRASTANJE U ENU
Svaka kultura pripisuje razliite oblike linosti enama i mukarcima. Mukarci treba
da budu muevni, ene enstvene, i suprotnost jedan drugom. Misli se (uglavnom
nesvesno) da je muko i ensko ponaanje uroeno, i da reproduktivna uloga
determinie linost. ene se tradicionalno smatraju oseajnim, nenim, osetljivim na
potrebe drugih, one su neagresivne i misli se, padaju pod uticaj drugih. ene se
doivljavaju kao osobe koje se lako prilagoavaju na druge, pre nego to njima
dominiraju, kao nekompetetivne i skromne. One su pre oseajna bia nego bia koja
misle, okrenute unutra, a ne ka spoljanjim uspesima. ene se ne doivljavaju kao
snane, nezavisne, ambiciozne i samopouzdane - svi ovi kvaliteti se povezuju sa
linou mukarca. Ovakva slika, ili idealni model ene je veoma rairen, uprkos
dokazima o suprotnom, i postao je stereotip prema kojem se procenjuju sve ene.

Toliko mnogo zajednikog

Studije endokrinologa o efektima hormona na linost, pokazuju da muki i
enski hormoni imaju suptilan uticaj na linost. Visok nivo testosterona, mukog
hormona, povezuje se sa agresivnijim linostima, i mogao bi da bude bioloka osnova
za optu veu agresivnost mukaraca od ena. S druge strane, enski hormon
estrogen, izgleda ima feminizirajui uticaj.
Ipak, ova istraivanja insistiraju na tome, da nivo hormona nije vie od
osnove za razvoj izvesnih potencijalnih odlika linosti, odnosno predstavlja
predispoziciju, koja je veoma mnogo pod uticajem sredine u kojoj jedinka raste.
Razlike meu enama mogu da budu vee nego razlike izmedu ene i mukarca.
Izvesne razlike izmeu mukarca i ene su nesumnjive; one su praktino beznaajne
u odnosu na iroke mogunosti otvorene za oba pola.
Da mukarac deluje kao mukarac (grub, nezavistan, pouzdan), a ena kao
to zena treba da se ponaa (nena, topla, prihvatajua), dugo se mislilo da je
nepromenljiva bioloka injenica, stalni izraz najdublje prirode oveka. To, meutim,
nije bioloka, ve socijalna injenica. Muevan mukarac i enstvena ena su
proizvodi dugog procesa socijalizacije tog suptilnog edukativnog procesa koji
oblikuje novorodenu jedinku u humano, socijalno bie. Ovaj znaajan zadatak izvode
detetova porodica, prijatelji, vrnjaci i ira zajednica (koja je, danas, zajednica sveta s
obzirom na mogunost komunikacije). Ne samo da se dete razvija kao jedinka, nego
se oblikuje tako da se uskladi sa drutvom. Ovakva sveobuhvatna edukacija izvodi se
na milion raznih naina, nou i danju, u toku niza godina. Ona prodire u svako vlakno
koje ini obrazac i teksturu lvota.

38

Socijalni proces
Dok se raste u telu ene, jedinka se tretira kao ensko, uvek razliito od
mukarca. Skoro neprimetno osoba ui ta to znai da se bude ena meu enama i
ena meu mukarcima. Razliito tretiranje mukaraca i ena poinje u detinjstvu.
Majke i bolniarke podiu devojice nenijim pokretima; ne pokreu ih tako brzo i
koriste vie intoniran glas nego kada govore deacima. One nenije dodiruju
devojice. Sa druge strane, bebe - deaci se podiu grubljim pokretima i dodiruju
manje neno, ljudi im govore glasnije. Sve ovo je zasnovano na pretpostavci da su
deaci snaniji i da je devojicama potrebna vea zatita, pretpostavci koja se prenosi
na dete ovim i mnogim drugim, na izgled beznaajnim iskustvima. Ljudi ne reaguju
samo na muku ili ensku bebu - lutku, oni komuniciraju sa potencijalnim
mukarcem i enom, i manja-vie nesvesno uestvuju u formiranju detetove budue
linosti.
Kako deca odrastaju, njihove seksualne odlike se dalje podkrepljuju.
Tranje, skakanje, penjanje i grube igre su zabava malih deaka u celom svetu,
zabava od koje se devojice obino odvraaju da se ne bi povredile ili razvile
nepoeljnu grubost. Devojice se upuuju na kuu i ukljuivanje u nenije, tie igre,
esto verbalnog tipa. Igranje sa lutkama i mladom decom je univerzalno za njih i
obino ih vue poslovima buduih ena, kao to je pletenje ili kuvanje malih rukova,
na primer. Kasnije u ivotu, vetina enskih ruku, obraanje panje na sitne
detalje aktivnosti i sline crte se smatraju uroenim, a na rani trening se zaboravlja ili
se on otpisuje kao samo igra.
Devojicama se obezbeuje neto zatitnikiji odgoj, odnosno, one se,
najee briljivije nadgledaju, i provode vie vremena sa odraslima, to je verovatno
u vezi sa opservacijom da su devojice zrelije nego deaci istog uzrasta. Pohvala
ove zrelosti je esto mera njihove pasivnosti. Dok se izvesna samostalnost i
neposlunost toleriu kod deaka kao znak njihove nezavisnosti, kod devojica se ne
voli, da bi se kod njih cenila senzibilnost odnosno, preputanje roditeljskim
(socijalnim) zahtevima i oekivanjima.
Razumljivo je, ako se ima u vidu ovakav trening, da psiholozi nalaze da
devojice imaju razvijeniju panju od deaka, i da ranije naue da sede mirno. Do
puberteta, njima je, takoe, lake da se izraavaju reima nego deaci. Iako ih deaci
sustignu, devojice i dalje imaju sklonost da koriste rei vie od njih. Dok deaci
ee izravaju ljutnju na fiziki nain, devojice to radije ine reima. Tako, ene
stiu reputaciju neagresivnosti, to, ustvari nije prava istina. One su samo nauile
razliiti nain izraavanja - i mogu da budu isto agresivne, samostalne, nezavisne,
beskrupulozne i jake kao i mukarci. Efikasnost ovog treninga dece, i njegovog ranog
zapoinjanja, pokazale su studije kolske dece u Sjedinjenim Dravama. Iako deca
Zapada moda postaju ranije socijalizovana zbog uticaja mas-medija, u svim
modernim drutvima, dogaaju se sline stvari. Istraivai su posmatrali tri grupe
kolske dece, od pet, devet i etrnaest godina, i procenjivali njihove stavove prema
enskim i mukim ulogama u porodici, drutvu i njihovim emocionalnim
karakteristikama. Deca zaposlenih majki, kao i deca razliitih socijalnih slojeva i
39

rasnog porekla, imala su sline stavove u svim ispitivanim grupama. ak i pet godina
stara deca imala su visoko stereotipne poglede, bez obzira na poreklo.
Devetogodinjaci su bili najotvoreniji, ali i oni su na isti nain shvatali socijalne i
emocionalne uloge mukarca i ene, prema vaeem socijalnom doivljaju
muevnosti i enstvenosti. etrnaestogodinjaci su bili najstereotipniji, verujui da su
interpersonalni i emocionalni kvaliteti neophodni enama a ne i mukarcima.
Studija je pokazala do kojeg stepena deca usvajaju socijalne stavove o
odgovarajuem ponaanju i aktivnostima polova. Nekritino prihvatanje ogranienja
stereotipova ograniava samo doivljaj dece i verovanja o mogunostima koje im
ivot pred njima nudi. Ovakvo shvatanje polova se smatra sasvim normalnim i skoro
da se zanemaruje. Zaboravlja se da su enska i muka linost, vrsta (neophodne)
socijalne igre - konvencije i ogranienja. Meutim, to nisu ogranienja prirode nego
drutva, kulture, i prema tome, mogue ih je menjati u skladu sa potrebama i drutva i
jedinke od koje to drutvo u krajnjoj liniji zavisi.

Kulturoloki aspekti
Devojke zapadnih zemalja imaju mnogo vie slobode od svojih vrnjakinja
June Evrope ili Orijenta. U sedamnaest godina one mogu da rade samostalno i ive
odvojeno od roditelja, dok u Indiji, na primer, one mogu da napuste kuu tek posle
udaje. One su, nezavisnije, samostalnije i sigurnije, i mogu da se osete neestvenim u
susretu sa restriktivnijim drutvima. Sa druge strane, devojke iz tradicionalnijih
drutava mogu da izgledaju straljivije, povuenije i bezbojnije, u poreenju sa njima.
Ovo, naravno, nije bioloka odlika raznih geografskih prostora, ve posledica
vaspitanja u kulturama razliitih vrednosnih sistema.
Antropolozi, posle istraivanja primitivnih drutava, tvrde da nema
uroenih mukih i enskih karakteristika. Drutva koja su ispitivali nazivaju se
primitivnim jer su naini njihovog ivljenja bliski prirodi, svemu to je uroeno
oveku, u njegovom prirodnom stanju. Kako se ljudi civilizuju modeli ivljenja se
menjaju, filtrirajui svoje prirodne odlike kroz razne slojeve uenja i zahteve kulture.
Primitivna drutva imaju nepromenjen nain ivota hiljadama godina, i idealni su za
istraivanje uroenih svojstava nae vrste.
Istraivanja kao to su ona koje je sprovela Margaret Mid (Pol i
temperament"), pokazala su da ne postoje uroeni muki i enski temperamenti.
Prouavajui tri drutva Nove Gvineje, ona je otkrila da u jednom, drutvu Arapea,
ene zaista imaju temperamentne odlike pasivnosti, nenosti i neagresivnosti, koje su
povezane sa uroenom enskou. Sa druge strane, isti su bili i mukarci tog
plemena. U susednom plemenu Mundugumor, mukarci su imali egoistine i
agresivne crte koje su se uvek povezivale sa mukou. Isto je meutim bilo i sa
enama. U treem drutvu, Tchambuli, muske crte imale su ene, a enske
mukarci. Dr Mid je zakljuila: standardne razlike linosti polova su kulturalne
kreacije na kojoj se svaka generacija, enska i muka, vaspitavaju i prilagoavaju.

40

Sinteza
Stereotipovi retko kome sasvim odgovaraju. Ipak, oni postoje i imaju
znaajan uticaj, jer u njih veina ljudi veruje. Socijalne slike o muevnosti i
enstvenosti su standard u odnosu na koje se jedinke procenjuju, i na koje su
stimulisani da se prilagode. Ispitivanje ovih stereotipova ne znai i ulazak u borbu
polova i besmislene argumente oko toga ko je bolji, ve sagledavanje onoga ta
jesmo i onoga ta nismo, kao i onoga ta moemo da postanemo.
Postoje psiholoki testovi iji je cilj da mere stepen mukosti i
enstvenosti u nekoj linosti, odnosno, koliko linost prihvata stereotip polova.
Studije izvedene pomou ovakvih testova su pokazale da optimalno mentalno
zdravlje ne zavisi od prilagoavanja obrascima polova. Na primer, ene koje imaju
visok feminini rezultat, (odnosno, u skladu su sa masovnim enskim idealom), takoe
imaju anksioznost, nisko samopotovanje i samoprihvatanje, i nezadovoljne su
sobom. Muskarci koji su bliski maskulinom idealu imaju manje tekoa u
adolescenciji, ali kasnije mogu da imaju iste neurotine simptome.
Zatim, vie intelektualno postignue se, uobiajeno, povezuje sa viim
maskulinim rezultatom devojica i viim femininim rezultatom deaka. Istraivai
upotrebljavaju termin androgini (andro - muki, gini - enski) za osobe koje ne
odgovaraju sasvim stereotipu pola, ve pokazuju meavinu enskih i mukih
karakteristika. Oni su otkrili da androgini ljudi nisu ogranieni u oseanjima i
ponaanju. Nasuprot snano polno determinisanim ljudima, androgini mukarci i ene
su bili jednako dobri u mukim i enskim aktivnostima. Oni su bili nezavisni i
samostalni kada je to potrebno, i topli i davajui u odgovarajuim situacijama.
Otklanjanje tereta stereotipa dozvoljava jedinkama da slobodno pokazuju
crte mukarca i ene. Oslobaanje ljudi od polnih uloga i dozvola da budu androgini,
inilo bi ih fleksibilnijim u susretu sa novim situacijama, i manje ogranienim u
ponaanju i izraavanju linosti. Androginija dozvoljava svakoj osobi da bude
nezavisna i nena, samostalna i pokorna, maskulina i feminina kako situacija zahteva.
Sloboda od stereotipova obogauje ponaanje, i omoguuje efikasnije snalaenje u
raznim situacijama. Najefikasnije i najsrenije osobe su one koje su razvile obe strane
sebe, muku i ensku.
Joga naglaava da moramo da ukinemo dominaciju ega i smanjimo njegov
uticaj. Jedan od naina manifestacije ega je polni stereotip. Prepoznavanjem ovog
stereotipa, moemo da uvidimo koliko je nae ponaanje socijalno determinisano, a
kolika je naa sopstvena priroda. Kada jednom upoznamo socijalna ogranienja,
moemo da preispitamo i moda transcendiramo ona koja su ogranienja linosti.
Popularni ideali muevnosti i enstvenosti su korisni u pokazivanju naih
nedostataka, otkrivajui nam snagu koju treba da razvijemo da bismo postali celoviti.

Transcendencija
U meditaciji otkrivamo nesvesne simbole koji utiu na nae stavove prema
nama samima i drugima. U ovakvim simbolima ena e pronai dominantnu sliku
41

svog idealnog mukarca. Na jednoj ravni ova slika je samo personifikacija erotske
elje, ali je, takoe, i veza izmeu svesnog i nesvesnog. Ovaj maskulini ideal je
komplementaran linosti ene, manifestacija njenog mukog principa.
Prepoznavanjem i prihvatanjem ovog simbola, ona moe da obogati svoja oseanja i
nain na koji doivljava svet, to je dovodi u direktniju vezu sa njenom unutranjom
prirodom, koju zatim moe da integrie u svoju svest, i priblii se cilju celovitosti.
Integracija mukih i enskih elemenata linosti, simbolizovana je u Indiji
androginim boanstvom Ardhanarivara. Statue ovog boanstva su pola muke, pola
enske: iva je sa desne strane, akti sa leve. Ovo boanstvo pokazuje drevnu istinu
da bog nije ni musko ni ensko, ve transcendentalna fuzija jednog i drugog.
U svakom od nas, Ardhanarivara je predstavljen nadijima idom i pingalom,
dvema glavnim strujama prane koje teku sa svake strane kimenog stuba, ida sa leve,
pingala sa desne strane. Ovi nadiji odreuju konstituciju tela kao i karakter uma i
emocija. U tradicionalnim opisima, ida se smatra enskim, a pingala muskim
potencijalom, i oba su prisutna u svakom ljudskom biu, eni i mukarcu na isti
nain.
Opisi ensko i muko su u drevna vremena korieni u svom najirem i
pozitivnom smislu, kao kljune rei ili skraenice za mnoge druge kvalitete i
asocijacije. Kada vie nae energije cirkulie u jednom od ovih kanala, aktivira se
poseban nain percepcije i delovanja, nain bivstvovanja u svetu.
aspekti ide
mesec
no
plavo
hladno
negativno
um
manas
subjektivno
celovito
umetnost
boja, prostor, zvuk
inutranje sagledavanje
intuicija

aspekti pingale
sunce
an
crveno
vrue
pozitivno
vitalnost
prana
objektivno
parcijalno
praksa
rei
spoljanje sagledavanje
logika

Sve drevne kulture su poznavale ovo dejstvo duha. U alhemiji, ida i pingala
se oznaavaju kao mesec i sunce, ili lav i jelen. U Tarot kartama oni se pojavljuju na
nekoliko karata kao dva stuba na desnoj i levoj ivici. U kineskoj filosofiji ida i
pingala odgovaraju jin i jangu. Moderna nauka sve vie obraa panju na ovo
dvojstvo i njegove potencijale istraivanjem leve i desne hemisfere mozga.
Umesto da mislimo na muki i enski princip, moemo da govorimo o
nainu receptivnosti i inicijative. Ida predstavlja receptivnost koja nas ini otvorenim
42

za mnoge nove mogunosti, spolja i unutra. Pingala predstavlja inicijativu, kreativnu

akciju, nau sposobnost da izrazimo i oblikujemo svoje mogunosti u svetu. Pod
dejstvom ide doivljavamo inspiraciju za akciju, pod dejstvom pingale otvara se na
kapacitet za kreativnu ekspresiju.
Dunost svakog joga sadhake je razumevanje ovih sila, njihovog
naizmeninog delovanja, preplitanja, komplementarnosti i kompenzovanja. Kada su
ida i pingala u savrenoj ravnotei, kada otkrijemo i prihvatimo uticaje obe energije,
budi se suumna nadi - put i potencijal za transcendenciju. Hata jogiki tekstovi nas
upuuju da idemo dalje, izvan sunca (pingale) i meseca (ide), prema ravni
transcendentalne linosti, nae istinske ljudske prirode.

43

PRIMALNA ENERGIJA
Po uenju joge, sve je energija, a igra energije je kosmiki zakon. Ceo
univerzum je realnost nastala od meuigre energije i svesnosti, ljubavne lile, igre
ive i akti. U jogi nije fiziko telo vano, ve kvalitet i kvantitet energije koja
mobilie telo, motivie um i podie nivo svesti.

Primalna energija
Kundalini je aspekt univerzalne ivotne snage (prane) koja nadahnjuje
ljudska bia. ovekova primalna energija je kundalini akti, koja svoj najvii izraz
ima u duhovnom prosvetljenju, ali nalazi svoje grube i neposredne manifestacije u
seksualnoj energiji. Ova energija je eksplozivna snaga u oveku - sve to zovemo
linim magnetizmom, harizmom.
Veina ljudi jo ne prepoznaje ono to su ponovo otkrili zapadni psiholozi a
u tantri je poznato oduvek - da je primalna energija motivaciona snaga svih ljudskih
emocija i aktivnosti. Energija je polarizovana, ona moe da privlai ili odbija,
pozitivna je ili negativna. To najlake moemo da vidimo na magnetu sa severnim i
junim polom, ili elektricitetom sa pozitivnim i negativnim krajevima. Ovo je
obrazac egzistencije, spontana igra ive i akti, svesti i energije. Kreacija ivota,
energije i materije nije mogua, dok se ne sjedine pozitivna i negativna snaga.
Ljudski ekvivalent univerzalnoj evoluciji ive/akti je igra mukarca i ene u
razliitim socijalnim i linim odnosima.
Frojd, koji je imao najznaajniji uticaj na psihologiju Zapada, tvrdio je da se
ova energija nalazi u nesvesnom umu i da trai svesno ispoljavanje u obliku
instinktivnih elja. On je ove instinktivne impulse nazvao nagonima (obuhvata
njihove dinamike i motivacione aspekte). Jogini ih zovu vasane. Nae emocije koje
utiu iz nagona zavise od njihovog zadovoljenja ili frustracije.
Zahtevi preivljavanja i socijalnog ivljenja, da ne pominjemo duhovnu
emociju, ne dozvoljavaju slobodno ispoljavanje i ispunjenje naih elja. Ipak, ova
primalna energija je imperativna i ne tolerie lako frustraciju. Ako se elji iz bilo
kojeg razloga ne dozvoli izraavanje energije, ona se povlai u nesvesni um u kojem
se ponovo kanalie za ispoljavanje, na drugi nain. ena moe konstruktivno da
preusmeri ovu energiju u rad, kreativna i duhovna razumevanja. S druge strane, ova
primalna energija moe da pronae negativan izlaz kroz agresiju, anksioznost ili neki
drugi oblik unutranje napetosti.
Ako je frustracija elje praena posebno bolnim iskustvom, onda se i elja i
seanje na iskustvo potiskuju u nesvesno, u kojem se troi velika koliina energije da
bi se spreilo njihovo ponovno pojavljivanje u svesti. Takav oiljak uma u jogi je
44

poznat kao samskara, i smatra se najveom smetnjom punoj duhovnoj realizaciji.

Iako u budnom stanju nismo svesni svojih samskara, one se ipak pojavljuju, na
primer u obliku strahova ili opsesivnih misli. Primalna energija ne moe tek tako da
se negira, utia. Ako pronae neposredni izlaz u fizikom sjedinjenju, ona mora da se
preusmeri, pronae drugi kanali za svoje ispoljavanje, ili e doi do pojave neuroze i
drugih oblika mentalnih bolesti. Zbog takvog preusmeravanja, mnogi aspekti naih
ivota su pod uticajem primalne energije. Frojd je tvrdio da raznolikost izraavanja
libida dovodi do razvoja bogato artikulisanog mentalnog ivota i kreativnosti.
Stvaralac psihoanalitike teorije, nije bio jedini istraiva koji je naglaavao
univerzalnu prirodu primalne energije. Jung je, takoe, koristio libido kao glavnu
motivacionu energiju oveka, iako ju je kasnije proirio izvan seksualnog aspekta.
Wilhelm Reich, Marcuse i Norman O. Brown su pridavali veliki znaaj zdravoj
seksualnosti i njenoj ulozi u svim aktivnostima oveka.
Psiholoke teorije su u skladu sa tantrikim vienjem da primalna energija
predstavlja osnovu ljudskih emocija i ne moe da se negira a da se pri tom ne
poremeti proces prirodnog ivljenja i umanji vitalnost. Nema sumnje da su nae
emocije manifestacija i ove primalne energije, koja je ponekad duhovna, ponekad
seksualna. Negirati nau seksualnost znailo bi iskrivljavanje onoga to mnogi ljudi
smatraju esencijalno ljudskim - emocionalnu senzitivnost. Meutim, zbog naih
spiritualnih ciljeva, nije dovoljno da se samo dozvoli neogranieno pokazivanje ove
energije da bi se izbegla devijacija linosti. Potreban nam je metod za usmeravanje
ove velike snage u vie energetske centre naeg bia.
U modernom drutvu raireni su krivica, frustracije i psiholoki poremeaji,
kao posledica nerazumevanja vie svrhe seksualnog ivota, u vezi sa spiritualnim
buenjem. Tantra joga nam omoguuje razumevanje prirode i svrhe primalne energije
i daje konkretan sistem prakse za njenu sublimaciju. Tantra nije uzana staza askeze
niti staza nedisciplinovanog zadovoljavanja. To je staza vieg iskustva i pootrene
svesnosti, koji nastaju iz inteligentnog razumevanja i prihvatanja nae ljudske
prirode. Tantra je put ka slobodi kroz ostvarivanje zdravog i duhovnog naina
izraavanja naih instinkata. Ona ne trai da se odreknemo svojih tela i funkcija, nego
da se odreknemo konflikata i krivice, koji stoje izmeu nas i proirene svesti. Ono to
je neophodno je da na pravi nain koristimo svoju vitalnost, i primalnu energiju
upotrebimo u svrhe duhovne transformacije.

Brahmaarija
Pravilno usmeravanje primalne energije za spiritualnu evoluciju, predstavlja
brahmaariju. Ona se obino prevodi kao celibat, i, iako celibat nema veze sa
ukupnou ovog koncepta, on predstavlja jedan od elemenata seksualne sublimacije.
Celibat je totalna apstinencija od seksualne interakcije, i u astrama opisano je osam
stepena strogosti - (izbegavanja): krija nivritti (brani odnosi), adhvavasaya (elja),
sankalpa (razmisljanje o voljenom, voljenoj), guhyabashana (privatni razgovori),
kirtana (hvaljenje njenih/njegovih kvaliteta drugima) keli (igra), sparshana
(dodirivanje), darshana (gledanje u nju/njega). Kada se ostvaruje celibat zbog
45

duhovnog uvida, odricanje se proiruje i na autoeroticizam, i ak na nesvesno

izraavanje u snovima.
U Indiji, ako ena ostane udovica, oekuje se da vodi ivot potpunog
povlaenja iz drutva, a posebno od druenja sa mukarcima. Tradicionalno, udovice
oblae samo jednostavne bele sarije, bez ikakvog nakita i ukusa; one briju glavu; jedu
samo jedanput dnevno; spavaju na tankoj prostirci postavljenoj direktno na tvrd pod;
izbegavaju nepotrebne razgovore u bilo kojem drutvu. One ustaju u etiri sata ujutro
za puu ili sadhanu, i provode dan u sluenju porodici ili zajednici. Iako je ova
tradicija danas manje stroga, omoguuje nam da upoznamo nain odravanja celibata,
bilo zbog vie sile ivljenja, ili zbog sopstvenog izbora.
Neke ene se odriu seksualnog ivota da bi sve svoje vreme i energiju
upotrebile za ostvarivanje kreativnih ciljeva. Druge osobe mogu privremeno
odricanje da koriste da bi razumele sopstvenu emocionalnu dinamiku i potrebe; da
ispitaju svoje talente i potencijale koji su bili zanemareni zbog zahteva veze; da
razviju svoju sposobnost za davanje i primanje ljubavi sa manje vezivanja, dubljim
uvidom i slobodom.
Ostvarivanje celibata u fiksiranom periodu vremena, naziva se nastika
brahmaarija. Trajanje celibata - mesec dana, est meseci, ili nekoliko godina, zavisi
od saveta gurua. Odricanje od seksualnog ivota ima dve svrhe - uvanje energije i
olakavanje izvesnih sadhana; postizanje uvida u seksualnu konstituciju to je osnova
za konzervaciju i pravilno izraavanje primalne energije. U periodu nastika
brahmaarije, mogu da se opserviraju i najsuptilnije manifestacije primalne energije u
odnosu na fiziku elju, socijalne interakcije, linu emocionalnu stabilnost i
kreativnost. Na taj nain postaje se senzitivniji na uticaj seksualnosti u svim
oblastima ivljenja i svestan posledica njenog potiskivanja ili ispoljavanja.
Veoma je vano ako sadhaka sazna koliko vasana (latentnih elja) ima u
ovom pravcu. Neke ene otkrivaju da je veliki deo njihove primalne energije ve
preokrenut u intelektualne i kreativne ciljeve, i da njihova elja za fizikim
izraavanjima nije tako jaka niti trajna. Kod drugih ena, bez obzira na kreativna
postignua, ovaj nagon je mnogo jai i trajniji. Praksom nastika brahmaarije, moe
da se shvati da li je partnerski odnos samo navika, ili snana sila linosti. Ako on
predstavlja samo naviku, posle ovakve sadhane, postepeno e nestati.
Ako zahtevi primalne energije nisu tako jaki, ili su ve delimino
sublimisani, onda je to stanje pasivne seksualne energije. Kada ima manje primalne
energije, ona mora da se uva, a kada je seksualna konstitucija pasivne prirode (isto
vai za mukarce kao i za ene), onda je celibat veoma koristan za olakavanje staze
sadhane. Ostvarivanje celibata u toku celog ivota zove se akhanda brahmaarija, kao
u ivotu Bheeshma Mahapite i Hanumanjija. Patanali nas ui, da se kroz ovakvu
brahmaariju dobija znaajna virya - hrabrost, i izdrljivost, za uvanje snage i
optimizma za duhovnu avanturu.

46

Grihasta brahmaarija
Hata joga moe da utie na hormone tela tako da potpuno zaustavi procese
reproduktivnog sistema. Tako agitacija koja se prenosi nervnim sistemom ka umu
preko shukra i vajra nadija, moe potpuno da se blokira. Cilj joge nije, meutim,
potiskivanje, nego sublimacija. Joga insistira na neophodnosti sublimacije, a u isto
vreme prihvata neophodnost i znaaj supruanskog odnosa, za zdravu eliminaciju
samskara i kao instrument u procesu evolucije.
Dok neke ene imaju pasivnu seksualnu konstituciju, kod drugih je
primalna energija dinaminija. Ove druge nikada nee postici duhovnu realizaciju
kroz privremeni ili isforsirani celibat - one moraju svoju energiju da reguliu kroz
iskustvo. Takve ene (i mukarci) e, u sluaju da se odreknu seksualne interakcije na
silu ili impulsivno, uvek biti pod uticajem potisnutih nagona. Zato je, pored tradicije
odricanja, uvek postojala i tradicija progresa kroz brani ivot. Jo od vedikih
vremena grihastha arama se smatrala neophodnim stadijumom u linoj evoluciji, u
kojem se duhovni ivot stimulie brigom o porodici i aktivnom ulogom u drutvu.
Fiziko sjedinjavanje slui odravanju braka. Drugi nain sjedinjenja je joga ili
usavravanje (siddhi), da bi se uzdiglo do najvieg, - do susreta i sjedinjenja ive i
akti u sahasrara akri, na kruni glave.
Brani odnosi su izraz iste primalne energije koja manifestuje univerzum i
pokree nas ka duhovnom prosvetljenju. Duhovna evolucija zavisi od uklanjanja
blokova koji spreavaju slobodan tok ove energije. U nekim stadijumima ovo
ukljuuje otklanjanje inhibicija, kompleksa i frustracija kroz zadovoljavajui
supruanski odnos. Moemo da rastemo kroz zadovoljstvo, kao i kroz patnju, a dobri
brani odnosi omoguuju nam da postignemo linu integraciju. Tako, ulazak u
grihastha aramu ne znai samo korak ka ispunjenju ula, ve i ka evolutivnom rastu,
ispunjenju duhovnosti ivota.
Celibat je samo deo definicije brahmaarije, i primenjiv je samo za neke
ljude, u posebno vreme. Prava definicija ovog kontroverznog koncepta ne ukljuuje i
negaciju supruanskih odnosa. Brahma je vrhunska svest, arja je pokret, ili
ponaanje. Brahmaarija je pokret ili ponaanje koje se ostvaruje u vrhunskoj svesti
ili ka njoj vodi. Brahmaarija je ponaanje onoga ije misli, emocije i celo bie su
usmereni prema ekspanziji svesti.
Grihastha brahmaarija je nain seksualnog ponaanja za one koji su u
braku, opisan u Manusmriti, Yagnavalkya Smriti i slinim astrama. Grihastha
arama nije odricanje, apstinencija od branih odnosa, ve praksa fizikog sjedinjenja
zajedno sa nekim jogikim krijama za zadravanje orgazma. Velika koliina energije
koja se tako oslobaa se uva zadravanjem bindu-a, telesnih tenosti koje se lue u
vreme klimaksa. Ova energija se zatim usmerava iz muladhare u vie energetske
centre pomou varoli mudre, sahaoli mudre, udijana bandhe i mulabandhe, to
dovodi do eksplozije samskara i ekspanzije svesti.

47

Koncept zadravanja bindua i produavanja vrhunskog doivljaja (raas) je

neophodan za pravilno razumevanje brahmaarije, kao to je napisano u Hatha Yoga
Pradipici:
Onaj ko kontrolie bindu i uva svoj raas pomou varoli mudre, zove se
jogin. Njegov raas nikada ne moe da se uniti, i u njegovom telu, nada (zvuk) se
spaja sa binduom. Ako u varoli mudri bindu i raas mogu da se dre odvojeno u
telu, onda praksom joge mogu da se postignu sve vrste sidhija.
Sve ovo vai i za iskustvo ene.

Maituna
Prema tantri, interakcija izmeu ene i mukarca moe da ima tri svrhe stvaranje potomstva, zadovoljstvo ili samadhi. Sadhake doivljavaju ovaj odnos bez
ikakvih inhibicija, koflikata ili krivice, kao deo sadhane za samadhi. Obino se
vrhunac ovog iskustva gubi pre nego to se produbi, ali, za duhovne svrhe, vrhunac
mora da se produi, da bi se probudili uspavani centri svesti i poeli da funkcioniu u
svakodnevnom ivotu. Maituna prema tome, nije samo fiziko jedinstvo, nego
jedinstvo sa pogledom na samadhi - njena svrha je podizanje kundalini energije iz
muladhara akre i osveivanje nesvesnih centara mozga.
Praksa maitune zahteva strogu pripremu oba partnera, i usavravanje nekih
jogikih vebi. Na poetku, ena razvija kontrolu nizih centara preko
paimotanasane, alabhasane, varasane, suptavarasane, i sidha joni asane. Sirasana
je, takoe, vana za regulaciju reproduktivnih hormona i harmonizovanje mozga.
Mulabandha, udijana bandha, Sambhavi mudra, sahaoli mudra, i kumbhak
(zadravanje daha) treba da postanu tako spontani da nema nikakvih teskoa u
upotrebi ovih tehnika na vrhuncu maitune.
Na emocionalnom nivou, mukarac i ena treba da budu oieni od
zavisnosti i posedovanja. Oni, takoe, treba da transcendiraju uobiajeno stereotipno
muko i ensko ponaanje, do nivoa na kojem su oboje u stanju da postignu
ispunjenje iskrenim prihvatanjem ene u ulozi gurua. Maituna se odvija pod
inicijativom i vostvom ene. Ona je ta koja izvodi sve neophodne pripreme i stavlja
oznaku na elo svog partnera, govorei mu kako da meditira. U obinom odnosu,
mukarac ima agresivnu ulogu a ena se podinjava. U maituni ena preuzima
vostvo, a mukarac postaje njen medijum. ena mora da bude u stanju da uzbudi
mua, i da mu pri tom pomogne da zadri svoj bindu. Ako mu izgubi kontrolu,
verovatno ena nije dobro vodila ritual.
U tantri se kae da je iva bez akti samo ava, nepokretno telo. Na roenju
kosmosa, akti je kreatorka a iva je svedok, tako da u tantri ena ima status gurua, a
mukarac status uenika. Tantrika tradicija se prenosi od ene ka mukarcu, ena je
ta koja mukarca inicira u praksu.
ena koja je u stanju da sauva njen raas zadravanjem orgazma, prava je
jogina... Varoli praksom stiu se sidhiji tela koje postaje lepo, meko, sjajno i

48

privlano. Ova boanska praksa joge omoguuje osloboenje kroz uivanje i

zadovoljstvo. (Hatha Joga Pradipika).

49

BRAK
U vedika vremena, brak i duhovnost su ili ruku pod ruku. U ta drevna vremena,
riiji su bili grihaste, oenjeni ljudi sa porodicama, a imena Vashishte i Arundati, Atri
i Anusuya, Yagynavalkya i Maitreyi su vekovima predstavlja najviu branu radost i
vernost, i najvia spiritualna dostignua. U dananja vremena, meutim, brano
blaenstvo je vie nada nego injenica za mukarca i enu, unutranja stagnacija vie
nego unutranji rast.

Opsena
U celom svetu je rasprostranjena pojava da su udate ene prijemivije za
mentalna oboljenja nego bilo koja druga podgrupa ljudi. vedski izvetaji pokazuju
da se mentalni poremeaji sa veom verovatnoom javljaju kod udatih nego kod
neudatih ena. Ameriki rezultati pokazuju internacionalni trend da, to vie dece
neka ena ima, vee su anse da e imati psihike probleme nego njen mu, ene sa
manjim brojem dece i neudate devojke.
Najvia incidencija zloupotrebe sedativnih lekova nije meu mladima, nego
meu domaicama, naroito u razvijenim zemljama. Da bi se izvukle iz stanja
dosade i letargije, ene se sve vie okreu raznim tonizirajuim supstancama koje im
obeavaju polet i vitalnost. Depresivna domaica sa nejasnim bolovima uzima veliku
koliinu lekova koji ni na koji nain ne utiu na njeno bazino nezadovoljstvo.
Alarmantan broj ena je zavisan od sedativa i antidepresiva, i ne moe da zapone
dan bez njih. Sve ovo, kao i porast razvoda, ine da srean brak predstavlja samo
opsenu.

Sredstvo a ne cilj
Ove tune injenice pokazuju da smo izgubili uvid u znaaj braka u
kontekstu duhovnog razvitka. Mukarci, a naroito ene, doivljavaju da je blizak
odnos cilj za sebe, a ne sredstvo za dalji rast. ene su uslovljene da veruju kako udaja
automatski donosi sigurnost, svrhu i trajnu ljubav. One ignoriu injenicu da, bez
obzira da li su udate ill ne, ovakva postignua zahtevaju neprekidan rad na sebi u
obliku nepokolebljive sankalpe i stalnog samodavanja. Odnos izmeu mukarca i
ene moe da donese izuzetnu vitalnost, sjaj i inspiraciju, pod uslovom da razumemo
da takav odnos nije postignut cilj, ve stalna tenja ka savrenstvu.

Sigurnost
Mnogi odnosi bi bill uspeni da od njih nismo traili ono ta je za taj odnos
nemogue. Brak nam ne moe garantovati sigurnost. Unutranja sigurnost ne moe da
50

se obezbedi nikakvim spoljanjim aranmanom, niti zaslugom nekog drugog, ona je

iskljuivo lino dostignue. To je harmonija i uverenost u sopstvenu unutranju
sutinu, koja je posledica samospoznaje sa darom pribranosti koja ne moe da se
poremeti ivotnim problemima.
Materijalna sigurnost je efemerna. Kue mogu da se zapale, posed ukrade,
novac moe da postane bezvredan; nema osiguranja protiv rata, bolesti, katastrofe.
Isto tako, ne moemo da pronaemo potpunu emocionalnu sigurnost u odnosima sa
drugima. Niko ne moe da nas voli dovoljno da ispuni nau unutranju prazninu, a
posesivna ljubav samo stvara strah koji ovu prazninu pojaava. Nesigurnost, a ne
sigurnost je osnovna injenica ivota koju treba da prepoznamo. Umesto da jurimo za
neim to ne postoji, treba da prihvatimo nesigurnu prirodu nae egzistencije. Joga
nas ui da se ne identifikujemo sa spoljanjim, i da se ne vezujemo za stvari koje posedujemo, kao ni za ljude. Unutranja usamljenost moe da se prevazie samo
iskustvom venog i nepromenjljivog u nama samima, a joga nam obezbeuje
praktine naine da negujemo takvo iskustvo.

Romansa i otuenost
Brak se univerzalno povezuje sa ljubavlju, ali veina mukaraca i ena ne
uspeva da napravi razliku izmeu ljubavi i romanse, to dovodi do toga da se mnogi
brakovi zasnivaju na iluziji a zavravaju razoarenjem. Ljubav vidi jasno - ona moe
da prihvati greke ali nije slepa za njih. Sa druge strane, romansa je zanos, u kojem se
postaje slep za pravu prirodu druge osobe. Ljudi se privlae nekim doivljajem
afiniteta, veim ili manjim slaganjem ideja i oseanja, to je sve uveano i fizikom
privlanou. U poetku vidimo samo pozitivne stvari u drugome, naglaavajui sve
prijatno u drugoj licnosti. Umesto da vidi potencijalnog mua kakav jeste, zaljubljena
ena esto vidi projektovani ideal svojih elja i potreba. A njena potreba je takva da
ona postaje slepa za njegove mane, i ubeuje sebe da on poseduje kvalitete koji ne
postoje. Kasnije, njegova slika se menja pod teretom porodine svakodnevnice - a
kada pone da vidi svog mua realistinije, ena postaje razoarana. Kako otkrivamo
aspekte linosti koji nam se ne dopadaju, teimo da preuveliavamo greke mua,
kao i da mu pripisujemo mane koje ne postoje. Romansa se lako pretvara u
rezigniranost i otuenost.
U zemljama u kojima se brakovi sklapaju po dogovoru roditelja a ne
buduih suprunika, nema ak ni poetne privlanosti. ena poinje ivot sa
mukarcem koji joj je pravi stranac, pod pritiskom prilagoavanja porodici koja
oekuje od nje da je slui ljubavlju i odanou.

Moemo da volimo svakoga

Nema nade niti duhovne dobiti ako se predamo nezadovoljstvu. Treba
zapamtiti da moemo da nauimo da volimo svakoga, jer svako ima neke kvalitete
zbog kojih moemo da ga potujemo i volimo. Umesto da usmeravamo panju na
neprijatne aspekte neije linosti, moramo da nauimo da pronalazimo i volimo
njegove vrline.
51

U svim batama nalazimo mnoge lepe cvetove - neki imaju divan oblik,
neobinu boju, ali su bez mirisa. Drugi imaju jednostavan i neugledan izgled, ali nas
opijaju svojim mirisom. Neki cvetovi se otvaraju na suncu, drugima treba zatita
senke. Ipak, prihvatamo svaki cvet onakav kakav jeste, i ne traimo da bude drukiji.
Iako naem ukusu neki cvet moda vie odgovara, ako izbliza pogledamo bilo koji
cvet, pronaiemo neku njegovu odliku koja e nas armirati.
Joga nas ohrabruje da razvijemo istu vrstu prihvatanja i potovanja u svim
odnosima, i daje nam praktine naine da od toga napravimo ivu realnost a ne
pobonu frazu. Naravno, nije lako nauiti da se voli neko ko je prestao da nam se
dopada, jer to zahteva stalnu budnost i odricanje od sitnih i neracionalnih stvari u
svima nama. Ali, ovo moemo da prihvatimo kao duhovnu neophodnost ili emo da
nastavimo da podnosimo frustracije i usamljenost naih ivota. Kako naa sadhana
poinje da ostvaruje vezu sa boanskim u nama samima, postepeno se otvaramo za
prave aspekte linosti i istinsku radost u jedinstvenom udu svake osobe sa kojom
imamo kontakt u toku ivota.

Brak je sadhana
Depresija i nezadovoljstvo mnogih udatih ena su posledica nepoznavanja
ideje da brak moe da bude sadhana. Transformacija spoljanje linosti i
upotpunjavanje unutranje prirode nije jednostavan proces, i ne treba da oekujemo
da brak bude uvek lak. Ali, kada jednom nauimo kako da upotrebimo naa iskustva
braka i porodice u takve svrhe, nai ivoti dobijaju novi cilj i znaenje, nalazimo
novu snagu i novu radost.
Sjediniti vae fizike egzistencije i vae materijalne interese, udruiti se
tako da se zajedno suoavate sa tekoama i uspesima, porazima i pobedama ivota je osnova braka - ali, sve to nije dovoljno. Da budete jedno u tenjama i usponu, da
napredujete istim korakom na duhovnom putu - tajna je trajnog jedinstva. (Majka,
Aurobindo Aram)
U Indiji, ena tradicionalno potuje i voli svog mua kao svog gurua, a on
nju voli i potuje kao devi, boginju. To ne znai da je bilo ko duhovno superioran,
ve da je in ljubavi put ka transformaciji, i da je svrha braka da se partneru pomogne
da bude vei nego to bi to bio sam.
Ono to ne volimo u drugim ljudima moe da nam bude uitelj, jer nam
pokazuje sopstvene otpore, predrasude i emocionalne blokove. Ono to ne volimo u
drugima je esto osobina koja postoji neprepoznata u nama samima, ili koja dodiruje
nau slabost i osetljivost. Na otpor i vezanost ini neke situacije neprijatnim i
frustrirajuim, a kada se u takvim situacijama esto nalazimo, treba da se zapitamo:
ta mogu da nauim iz ovoga? Ako smo iskreni i otvoreni za svoj unutranji glas,
takva situacija e nam omoguiti da steknemo uvide i oslobodimo se nekih
ogranienja.
Mu moe mnogo da naui iz ponaanja svoje ene, ena, takoe, moe da
usvoji snagu i vrline svog mua. Sa inspiracijom i podrkom odnosa ljubavi, imamo
52

vie volje i sposobnosti da se prepustimo snazi transformacije. Mnogo je lake da se

bude otvoren prema nekome ko nam je blizak, koga volimo i potujemo, nego da se
predamo idealu koji je udaljen i apstraktan.
Kao snopove ita ona vas prikuplja sebi.
Kao vrilica ito ini vas golim,
Prosejava vas da vas oslobodi
Vaih ljuski.
Ona vas melje do belila.
Gnjei vas dok ne postanete gipki.
Onda vas predaje svetoj vatri
Da postanete sveti hleb za sveti pir Boga.
Sve ovo e vam uiniti ljubav Da znate tajne svog srca, i u tom znanju
Postanete deo srca ivota.
Kahlil Dubran

Karma sanijasa
Govor Gurudeva, Svami Satjanande Sarasvatija:
Za vreme grihasta arama upleteni ste u karmu, a ove karme stvaraju jo
vie karme, i samskare za koje ste vezani zbog anasaktija ili ukljuivanja. Mogue je
da se ima porodica i deca, dunosti i obaveze, sa totalnim vezivanjem ili
nevezivanjem. Meutim, nas su uili da sve to zasnivamo na vezivanju. Niko nam
nikada nije pokazao kako da ivimo sa roacima, obavljamo svoje dunosti,
reavamo probleme i kako da kontaktiramo sa lanovima porodice, prijateljima,
novcem i imovinom, sa stavom nevezivanja. Vetina ivljenja bez vezivanja naziva
se karma sanijasa.
Nevezivanje nije neto ta moe da se razvije samo razmiljanjem ili
intelektualnim procesom. Ako ne doivite neko iskustvo koje menja kvalitet vaeg
uma, ne moete da razumete znaenje nevezivanja. Da biste razumeli anasakti,
vairagju, sanijasu ili nevezivanje, potrebno vam je neto vie od intelektualnog
procesa, treba da imate drugaiji kvalitet uma. Intelektom vi znate da vam nita ne
pripada i da je sve prolazno. Moete to da govorite svaki dan, ali, poto postoji toliko
mnogo mamate, mojega i vezivanja, veina stvari koje se dogode drugima,
pogaaju i vas.
Moete da proitate celu Yoga Vashishtu, ali, ako se dogodi neka
nezgoda u vaoj porodici, vi ete je sigurno osetiti, jer, Joga Vashishta nije nainila
fundamentalnu transformaciju u strukturi vae svesnosti. Ona je samo proirila va
intelekt. U najboljem sluaju, moete da kaete, ivot je prolazan - ipak e vas
pogoditi nesrea. Ono to je neophodno je preobraaj svesnosti, anubhuti ili iskustvo,
to moe da se dogodi praksom djana joge, samointrospekcije, mantrom i drugim
tehnikama joge.
53

Veina ljudi ivi porodini ivot, ne zbog potovanja niti zato to misli da
ovaj ivot ima dostojanstvo, ve zato to su pod psiholokim ili socijalnim pritiskom.
Da nema takvih prisila mislim da nikada ne bismo vodili takav ivot. Retko je
razumevanje za pravu ulogu grihasta arama u naoj evoluciji. Da li je svrha
porodinog ivota samo troenje uma na senzualne stvari? Zar to nije put ka
realizaciji? Zato je red grihasta arama stvoren u Vedama? ta je bio njegov cilj? Da
li je to samo reprodukcija? Da li zadovoljstvo? Ili moda samorealizacija?
Grihasta aram je put, ne cilj za sebe. Iz grihasta arama treba da preete u
vanaprasta aram ili u fazu koju zovem karma sanijasa. Kada treba da zaponete
vanaprasta aram? U 56. godini, kada dobijete prvi srani napad? Ili moda u 76.oj,
kada ste potpuno isceeni od ivota? Ne, im shvatite da grihasta aram nije cilj nego
put, i da u toku ivota morate da razvijete dublju i viu, veitu, trajnu i
sveproimajuu svesnost, odmah krenite dalje! Traite od svog gurua geru dhoti,
spiritualno ime, filosofiju ivljenja i cilj.
Karma sanijasin ima cilj, Grihasta ga nema, on samo ivi. Imovina, novac,
obrazovana deca, - to ne moe da bude cilj nae sudbine. Karma sanijasin ima jedan
cilj, ne dva, i jedno opredeljenje. Ne mogu da postoje dva odredita kada je u pitanju
totalna kosmika egzistencija. Svako bie, pokretno i nepokretno, biljka, mineral,
sisar, leptir, ovek, rakasa ili deva, kree se prerna jednom odreditu koje se zove
savrenost ili purna, odnosno paramatna tatva. Moete to da nazovete nirvanom,
Bogom, vaikunthom ili kaivaluom, sve ima isto znaenje. Odredite je samo jedno, a
kada od gurua dobijete svoj cilj, postajete karma sanijasin.
Jedanput godinje idite u neki aram, sami, bez porodice. Obrijte glavu,
obucite geru, spavajte na podu, jedite samo jednom dnevno, praktikujte kompletnu
brahmaariju (mislima, reima i delom), i ivite kao purna sanjasin - ne puite, ne
sluajte radio, ne itajte novine, ne mislite na politiku, posao, trite, radite samo
jednu stvar - vau sadhanu. Va guru e vam rei ta treba da radite - apu, likhit
apu, asane ili itanje Joga Vashisthe ili Bhagavad Gite. Ako vam ne kae nista,
radite u vrtu ili kuhinji.
ak i kratko ivljenje sanijase od petnaest dana, obogatie vas dubokim i
trajnim iskustvima, stvorie novi um i linost. Kada se zatim vratite u grihasta aram,
videete stvari drugim oima. Mogu se dogaati roenja i smrti, venanja, konflikti i
prepirke, ali vi ete biti u stanju da im prilazite kao druga linost.
Ne morate da oblaite geru kada idete na posao, to nije neophodno. Kada
ste karma sanijasin, morate da igrate ulogu savrenog porodinog oveka sa
unutranjim stavom sanijasina. Karma sanijasa treba da postane red vaeg dana, i
osvesti vanaprastu. Nemojte da ekate dan vae penzije. ak i kao udati i oenjeni
ljudi, u grihasta aramu, moete da budete karma sanijasini.

54

NOVI IZBORI
enski ideal je oblikovan u skladu sa podelom rada u svim drutvima.
Obino su mukarci ti koji su angaovani u spoljanjem svetu (bilo u lovu ili poslu)
da bi obezbedili porodicu materijalnim stvarima, a enina odgovornost je nega dece i
odravanje doma u kojem se deca uvaju i podiu. enama je potrebna pomo u
poslednjim mesecima trudnoe i ranom ivotu bebe, to je dovodi u zavisan poloaj
od mukarca, bar u toku nekoliko godina ivota. U tom periodu, horizont ivota ene
je ogranien skoro samo na kuu. ene treba da budu visoko svesne emocionalnog
tona unutar porodice i susednih grupa. Uenjem da bude u porodici, ena postaje
pasivna, popustljiva i neagresivna, ohrabrena da razvija intuiciju koja informie njen
privatni svet emocija i senzacija.
Da ena mora da raa decu je bioloka injenica, da ona mora da podnosi
najvei teret njihovog vaspitavanja nije bioloka neophodnost. Tako neto je
pogodno, ali pogodnost i nije neophodna. Ima jo manje razloga da ene odravaju
domainstvo samo zato sto su ene. Meu Todama u juznoj Indiji, mukarci smatraju
da je njihova sveta dunost da se brinu o domainstvu. Da bi se opravdala polna
podela svetskog rada, davno je pretpostavljeno da je enama dodeljena domainska
uloga zbog njihove nesposobnosti da rade nesto drugo. Jo uvek je rasprostranjeno
verovanje da mukarci imaju viu inteligenciju od ena, i da tu inteligenciju mogu
bolje da upotrebe. enama se priznaje da su intuitivnije, ali, u novom tehnolokom
veku intuicija se obezvreuje i smatra kompenzacijom racionalnosti koja se ceni.
Deaci se ue ne da upotrebljavaju intuiciju nego glavu, to se ne oekuje od
devojica. Svet dananjice trai logiki racio za svaku akciju i ne prihvata intuiciju
kao zadovoljavajuu osnovu za odluke, tako da se ensko razmiljanje i zakljuivanje
odbacuje kao nepouzdano i varljivo.
Isto tako, rasprostranjeno je verovanje da ene imaju manje sposobnosti da
misle, deluju, stvaraju. Ipak, nema dokaza, biolokog ili psiholokog, za takvu
nesposobnost enskog pola. Studije polnih razlika u postignuima dece ne daju
nikakve objektivne dokaze za takve stavove. Deaci i devojice su testirani u itanju,
raunanju, matematikom rezonovanju, prostornoj kogniciji, apstraktnom miljenju,
perceptualnoj brzini, manualnim i naunim vestinama. Nije bilo znaajnih razlika u
ovakvim istraivanjima, odnosno, nema pouzdanih, dokazanih polnih razlika u
mentalnoj sposobnosti koja bi potvrdila ogranienost delovanja ena, i njihovu jedinu
sposobnost za domae dunosti. Ako ene treba da se dre u kui jer su fiziki slabije
od mukaraca, onda se treba setiti da ima malo dostignua oveka za koje je potrebna
velika miina snaga.

55

Nema materinskog instinkta

Veruje se da postoji prirodna veza izmeu majki i njihove dece, a o
materinskom instinktu govorimo kao da je osnovni bioloki nagon koji odreuje
ulogu ene u porodici. Skoro univerzalno se veruje da je materinstvo neophodno i
zadovoljavajue stanje za ispunjenje ene, stanje koje je dovoljno da obezbedi
konano zadovoljstvo svakoj eni i jedini nain da se doivi celovitost. Pored nagona
samoodravanja, seksualni nagon je najjai ovekov bioloki impuls koji uslovljava
reprodukciju. Ali, impuls materinstva nije sam za sebe bioloka motivaciona snaga i
nije neophodna odlika svih ena. Materinski instinkt je rezultat generacijskih
socijalnih treninga kombinovanih sa potrebom da se neizbena situacija materinstva
doivi lepom i obogaujuom. Mukarci imaju sve to je neophodno da budu oevi,
pa ipak ne govorimo o oinskom instinktu. Nijedan mukarac ne bi prihvatio
injenicu da je roen pre svega da bude otac, i da je oinstvo jedina uloga koja e mu
doneti lino ispunjenje. Mukarci su postizali zadovoljstvo, oduvek, iz velikog broja
aktivnosti, a oinstvo esto igra malu ulogu u njihovom ivotu. Ipak, ne govorimo za
mukarce koji nemaju decu da su neprirodni, kako esto opisujemo ene koje ne ele
da imaju decu. Takoe, rasprostranjeno je tolerisanje neuestvovanja biolokog oca u
odgajanju dece, dok se ena koja napusti dete i ostavi nekom drugom da ga neguje,
smatra zlom i bolesnom, ili, u najboljem sluaju, nesrenom rtvom sudbine.
Nesrea mnogih ena koje ele da rode decu ali su fiziki nesposobne da to
uine, bi bila dokaz postojanja materinskog instinkta mnogima, koji, ako se ne ispuni,
dovodi do frustracije. Pre svega, nisu sve sterilne ene nesrene. Osim toga, takve
ene nisu izabrale da budu bez dece, i veliki deo njihove nesree je posledica
oseanja liavanja. tavie, u svetu u kojem se materinstvo smatra osnovnim
razlogom i svrhom enske egzistencije, ene bez dece se doivljavaju kao
nekompletne i upuuju im se sauee i saaljenje koji im ne olakavaju situacijii.
ene koje su uspeno prihvatile nedostatak dece mogu da se okrenu drugim
aktivnostima, a mnoge od njih su upoznale radost materinstva usvajanjem dece.
Antropoloki dokazi ne podravaju stav da je doivljaj ispunjenja koji
nastaje negovanjem dece zasnovan na zadovoljenju instinktivne potrebe. Postoje
studije koje su jedva pokazale tragove materinskog nagona u Novogvinejskom
plemenu koje je prouavala dr Mid, ene su sa neprikrivenom odvratnou gledale na
svoju ulogu majke; retke ene koje su se ponaale majinski prema svojoj deci, bile
su ismejavane. Jo udniji je obiaj Mbaja, koje je prouavao Klod Levi-Stros - oni
sa takvim nezadovoljstvom doivljavaju materinstvo, da zarobljavaju mlade iz
susednih plemena, usvajaju ih i odgajaju kao svoju decu, inei na taj nain
supstituciju reprodukcije.
Znaajnija od ovakvih izolovanih primera, meutim, je univerzalna
injenica: malo ljudskih drutava gleda na vezu izmeu majki i njihovog potomstva
kao na tako prirodnu, tako ispunjujuu, da bi uili ene da je materinstvo njihova
dunost i sudbina. I zaista, ovakva edukacija je sve ozbiljnija, kako ljudsko drutvo
postaje civilizovanije - jer, kako svet postaje bogatiji po raznovrsnim mogunostima,
vee su ivotne mogunosti ene i izvan materinstva i porodice.
56

Izbor
Bilo bi glupo rei da ene u budunosti nee vie eleti da se udaju i raaju
decu. Porodini nain ivota je put koji mnogim ljudima odgovara u zadovoljavanju
njihovih elja i potreba, a zadovoljstvo ivljenja uz decu i brigu o njima je ogromno.
Mnogi ljudi biraju zanimanja u kojima e moi da neguju ili ue decu jer ih to
obogauje i stimulie (kako je veliki broj mukaraca meu njima, ne bi bilo tano
tvrenje da je takav izbor sublimacija materinskog instinkta).
iroko rasprostranjena upotreba kontracepcije omoguuje slobodan izbor
materinstva. ena koja aktivno odabere ulogu majke e biti zadovoljnija nego ona
koja to uini nevoljno, bie pozitivnija, kompetentnija i sa vie ljubavi, kreativnija
prema sebi i porodici. Shvatanje prave uloge materinstva i porodinog ivota
oslobodie ene krivice i omoguie nove izbore i zadovoljavanje individualne
potrebe za integracijom.

Neudate ene
Uvek su postojale ene koje su aktivno i svesno odabrale nain ivota koji
je alternativan branom. Jogine, svetenice drevne Grke, kaluerice, svetice, i
religiozni aspiranti svih vremena su u svojim redovima imale ene koje su pronale
ispunjenje izvan braka i materinstva. U svim prostorima su postojale ene koje nisu
bile udate a bile su voljene kao erke, sestre i tetke, ako nisu uspele da to budu kao
supruge i majke. Sve vie ena modernog vremena trai mogunost za puni izraz
svojih potencijala izvan tradicionalnih enskih uloga. Kao to su nekada postojale
mone kraljice, ene ponovo imaju vane uloge u politikom ivotu svojih zemalja,
ak i na najviem nivou. ene su ule u sudnice i hirurke sale, one su inenjeri i
arhitekte, naunice i profesori, umetnice, psiholozi i socijalne radnice. ene sve vie
imaju ansu da vode konstruktivan i ispunjujui ivot u svetu koji je nekada bio
rezervisan za mukarce.

Predrasuda
Uprkos oiglednoj emancipaciji ena, jo uvek ima suptilne diskriminacije
koja je protiv njih. Manji broj ena je u profesijama najvieg nivoa, vei u onim
drugim. Mnogi misle da su ene nekako manje kompetentne i radije zapoljavaju
mukarce. Istina je, takoe, da se veina mukaraca, zbog svoje uslovljenosti, osea
loe ako mora da radi pod rukovodstvom ene, i oekuje da e se svaka ena konano
udati i imati decu, tako da se obrazovanje ena za vie poloaje smatra troenjem
vremena i novca. Veoma je teko neudatim enama da ubede svoju okolinu da svoj
rad ozbiljno shvataju i da im on ne predstavlja kompenzaciju za brani ivot.
Socijalna sredina jo uvek smatra da ene moraju da se udaju, a porodica i
prijatelji troe energiju da ene u to ubede. ena koja se ne uda, ne samo da izdaje
svoju porodicu, vec se smatra da je pod rizikom siromatva, moralne opasnosti i pre
svega, usamljena u starosti, kao da je brak zatita od takvih stvari. Situacija je jo tea
za enu koja bi volela da se uda, ali to ne uspeva - ona je rascepljena jer njeno stanje
57

nije njen izbor, i osetljivija zbog sumnje u sebe, koja je posledica stalnog kriticizma
drugih. U svim jezicima postoje rune ale i nadimci koji se upuuju ovakvim
osobama, to se, naravno ne dogaa i sa neoenjenim mukarcima. Ovakve ene se
smatraju osobama lienim vitalnosti i topline. Sa druge strane, ena karijerista se
smatra bezobzirnom i hladnom, a njena posveenost poslu se ne potuje nego tumai
negativno. Sve eventualne greke neudatih ena se pripisuju njihovom stanju i esto
se govori da je sve to je potrebno takvim enama mukarac. Ipak, sve vie ena se
odluuje da ne vodi brani ivot, uz rizik da uu u nepriznatu bitku za socijalno
prihvatanje.

Vie vremena za jogu

Neudate ene nalaze u jogi oslobaanje od napetosti i inspiraciju za
ivljenje. Praksa joge omoguuje razvijanje stava nevezivanja, mogunost da se
uzdigne izvan nedobronamernog kriticizma i odri mirnoa. Sa stavom - savren rad
sa savrenim nevezivanjem, joga transformie karijeru ene u put ka postizanju vie
svesnosti. Bez obzira na vrstu rada, ovakav stav prethodi shvatanju da rad nije samo
nain zarade i uspeha, ve duhovna praksa. Sa manje obaveza i zahteva okoline, ene
koje su neudate imaju vie vremena da se posvete sebi jogom, koja e im obezbediti
snagu, sigurnost i lini magnetizam, koji e, ako je to uopte potrebno, opravdati
izabrani ivotni stil.

Sanijasa
Ne moramo da promenimo svoj socijalni status da bismo se duhovno
razvijali. Ako smo udati, nije neophodno da se odreknemo branog ivota niti
menjamo nain ivljenja. Sadhana u branom ivotu sigurno moe da nas odvede u
duhovne visine. Sa druge strane, postoje ene, koje po svom izboru nikada nee biti
udate, koje su orijentisane na drugi nain ivota. Za ene koje uz sve to trae najvia
duhovna postignua, za one koje ele jednostavno da budu korisne, joga nudi
sanijasu, put koji vodi ka spontanosti, harmoniji i mudrosti. Odricanjem od drukijeg
naina ivota, ena nita ne gubi. Ako ima materinska oseanja, ta oseanja mogu da
pronau univerzalni izraz i stotine dece e imati koristi od toga. Umesto da slui
mua i decu kod kue, ena e proiriti svoju sferu sluei celo oveanstvo.
Sanijasin se odrie povrnosti sveta da bi taj svet upoznao i doiveo potpunije.
Sanijasa je kreativan ivotni stil koji progresivno eliminie komplekse i
poremeaje, i u kojem nema mesta za neuroze i depresiju. Aktivni i stimulativni nain
sanijase transformie um u savreni instrument koji zrai mudrost a ne konfuziju,
blaenstvo a ne nesreu. Kada jednom postane sanijasin, ena je izvan seksualnih
razlika i osloboena pritiska da se vee za neku ulogu samo zbog sopstvene biologije.
ena sanijasin nema ulogu, ona je slobodna da prihvati svaku akciju koja e joj
omoguiti da slui. Kroz sanijasu, ena najvie moe da pomogne sebi, pomaui
druge; ona je ukljuena u ivot koji e joj svakako omoguiti da dostigne duhovni
cilj. Sanijasa je konano stanje osloboenja ena.

58

ene i sanijasa (izvod iz govora Gurudeva, Swami Satjanande Sarasvatija)

U istoriji joge, ene su uvek bile u veini - prisustvujte bilo kojem asu
joge, satsangu ili aramskom ivotu - naiete vie ena nego mukaraca. Vie ena u
duhovnim pokretima dananjice nije neto to je novo, ve samo obnavljanje onoga
to je u davnoj prolosti postojalo. Poslednjih nekoliko vekova ene su bile liene
osnovnih prava jednakosti, kao i duhovnog ivota. Razlog za to je moda naa elja
da ih eksploatiemo kao objekte putenosti. Siguran sam da je moja sumnja ispravna.
Da je enama bilo dozvoljeno da idu duhovnim putem i podignu nivo svoje svesnosti,
kako bi mogle da budu rtve putenosti?
Do nedavno ene su bile ohrabrivane samo da budu supruge i majke i nita
vie, i uslovljavane da to prihvataju. U poslednje vreme, ene se sve vie oslobaaju
stare tradicije. Meutim, u zemljama Zapada, one su uvek bile ekskomunicirane iz
duhovnih centara. U jogi je to sasvim razliito - mukarci i ene mogu da ive, kreu
se i komuniciraju, sasvim slobodno zajedno. Od poetka istorije joge, ene su imale
vanu ulogu i mnoge od njih su bile svetice i gurui. iva je, veruje se, prvi uitelj i
osniva tantre i joge. Prvi uenik bila mu je Parvati, njegova partnerka, ena ili akti.
Ako itate tantriki tekst, videete da se on zavrava sa pitala je Parvati. Prema
tome, znanje tantre i joge je prvo preneto eni, a u jogikoj kulturi, kada se govori o
nekom odnosu, ena se uvek pominje prva. Govorimo Sita Ram, Rada Krina,
ne Krina Rada i Gauri ankara ne ankara Gauri.
U tibetanskoj i hinduistifkoj tradiciji tantre, bilo je osamdeset etiri sidhe,
od kojih su ezdeset etiri bile jogine. U Kamiru je ivela uvena svetica Lala, koja
se uvek kretala potpuno naga. esto su je njeni sledbenici pitali Lala, zato ne nosi
nikakvu odeu?. Ona bi odgovarala Da li vi vidite moje telo ili moju duu? U
Upaniadama se pominju mnoge svete ene i filosofske diskusije izmeu mukih i
enskih jogina. Posebno lepa je pria o mudroj eni Gargi koja je bila poznata po
svom obrazovanju i kao sanijasin.
Kada je ankaraarija napisao uveni tekst o tantri, Ananda Lahari,
zavrio ga je reima - Da li bi bez akti iva bilo ta stvorio? iva je samo tihi
svedok, akti je stvaralac. Zbog toga se u tantrikoj tradiciji ena smatra inicijatorom.
U svetu postoje dve tradicije - matrijarhalna i patrijarhalna. Judaizam,
Hrianstvo i Islam su patrijarhalni. Hinduizam, Budizam, Zoroastrianizam,
intoizam, Taoizam i Konfuijanizam su matrijarhalne tradicije. Matrijarhalne
religije su sa mnogo razumevanja i milosra prema drugima, to odslikava ensku
prirodu. One su odgovorne za lepe stvari vota, kao to su lepe umetnosti, joga,
tantra, igra, muzika, slikarstvo. Patrijarhalne religije su nekompromisne, proizvele su
mone ratnike i razvile jaku administraciju. One su, takoe, spreile da ene
napreduju.
Meutim, u prolom i sadanjem veku, ene Zapada su postale otvorenije, a
promena se polako dogaa i na Istoku. U skoranje vreme dogodilo se i obnavljanje
tradicije enske sanijase. U ranim ezdesetim i sedamdesetim godinama 20. veka,
kada sam poeo da iniciram ene u sanijasu, ortodoksni ljudi su pravili raznovrsne
59

komentare. Kako su godine prolazile, oni nisu imali drugi izbor ve da slede moj trag,
i svi gurui sada imaju mnogo ena uenika.
Moja filosofija je: ene su vrlo iskrene i poslune. One su predane i vredne,
i kada radite sa njima, ine vas oputenim. Rekao bih da je jedan od najvanijih
razloga za uspeh mog rada uvoenje ena u pokret joge. Ne mislim da su mukarci
beskorisni - oni, takoe, imaju svoje mesto, ali, u shemi kreacije, verujem da su ene
superiorne.
ena je najfinija kreacija kreatora i nema razloga da bude liena duhovnog
ivota. Unutranja priroda ena je duhovna, i treba im dozvoliti da podignu svest i
razviju taj deo njihove prirode. Zato one ne bi postale vidovite, proroci, naunice i
sanijasini?

60

BOANSKI SADRAJ
Astarte, Velika Majka, neno je volela svog sina Tamuza, Zelenog vegetaciju koja je prekrila Zemlju. Oduevljena njegovom lepotom i eleci ga za
sebe, Kraljica Podzemnog sveta kidnapovala je jednog dana Tamuza. Astarte je bila u
alosti. Neutena, lutala je po svetu traei svog sina ali nije nigde mogla da ga nae.
Posle nekog vremena, Sunce se saalilo nad Astartom, i otkrilo joj je tajnu nestanka
njenog sina. Velika Boginja je u besu poslala prokletstvo na celu zemlju: Neka svi
ljudi nestanu! Neka ne bude kie, ni toplote, ni plodova ako mi se ne vrati sin. Poto
je bila tako mona boginja, njene elje su bile komanda i zemlja je postala hladna i
pusta.
Dok je zemlja drhtala, Astarte je pola na naporan put. Kucala je odluno na
kapiju ulaska u podzemni svet, a zlobni uvar je traio njenu krunu kao zalog za
prolazak. Dala mu je krunu. Kroz tamu i zadah, prolazei pored uvrnutih i grotesknih
figura, silazila je ka centru tog sveta. est preostalih kapija stajale su izmeu nje i
njenog cilja, a svaki vratar je od nje traio zalog koji ona nije alila. Prolazei kroz
poslednju kapiju, ostala je naga. Takva se srela sa Kraljicom Podzemlja i pregovarala
za ivot svog sina. Zemlja se utiala kada su se sile svetlosti i tame, ivota i smrti,
susrele u borbi snaga. Na kraju, Astarte je pobedila i sin joj je vraen. Tamuz je
ponovo roen u svetu svetlosti, donosei radost zemlji i slavu prolea.

Mit...
U simbolikom jeziku mita nalazimo dogaaje za koje intuitivno znamo da
su istinita iskustva, previe duboka da bi se logiki prihvatila. Mit o Astarte moe da
inicira mnoge interpretacije, ali on je pria svakog duhovnog tragaoca. Astartina elja
da se ponovo sretne sa Tamuzom je duboki impuls u svima nama za ponovnim
spajanjem sa viom sveu. Njen put u Podzemni svet je istraivanje dubina naeg
bia koja svi moramo da preduzmemo da bismo dostigli cilj. Borba izmeu sila
svetlosti i tame je ono to se dogaa u svakoj dui. Kraljica Podzemlja predstavlja
snaan ego koji bi nas zauvek zatvorio u neznanje. Sedam uvara kapija su problemi
svakodnevnog ivota koji, ako im se prie ispravnog stava, pomau da uklonimo
vezanosti i negativnosti. Sedam kapija su sedam akri, a ponovni izlazak Astarte i
Tamuza u svet svetlosti je nae sopstveno ponovno roenje u ravni vie svesti.
Mitovi izlaze iz kolektivnog nesvesnog, koje je skladite celokupnog
iskustva rase, i u kojem se nalazi prava priroda ena. Ovaj nivo naeg bia se
suprotstavlja intelektualnom objanjenju, sa simbolima koji utiu na nas izvan
domena budne svesti. Mitovi podstiu ljude i slue kao vodii linom rastu. Tako, mit
o Astarte ima znaaj za sve ene. Iako ena nad enama, Astarte personifikuje
hrabrost, odreenost i linu mo. Ona ali zbog gubitka sina ali ne dozvoljava da je
61

alost preplavi. Ona ne sedi pasivno u patnji, ve ini sve ta moe da popravi
situaciju. Astarte je nezastraena tekoama puta, i du njega pokazuje hrabrost i
odreenost, potrebnu svima nama da bismo sebe jasno sagledali. Velika boginja je
nadprirodno otelovljenje kreativnih snaga univerzuma, koja inspirie oveanstvo od
samih njegovih poetaka.

...i simboli
Poslednjih decenija arheolozi su prikupili veliku koliinu dokaza da je
oboavanje Majke Boginje imalo vanu ulogu u ivotima naih predhodnika iz
kamenog doba, i da je to jo uvek tako u Indiji, Africi i nekim drugim delovima sveta.
Ovo se vidi ne samo na peinskim crteima, ve i na brojnim statuama i figurinama
ena, izvajanim iz kamena, kostiju, mamutskih kljova. Neke od njih su stare oko
25.000 godina, i ima ih deset puta vie nego slinih figura mukaraca. Iako veina
figurina pokazuje nage ene, one se obino ne smatraju erotinim, niti umetnou
radi umetnosti. Antropolozi su, na osnovu mnogih dokaza, zakljuili da te figure
predstavljaju deo magijske ili religijske tradicije. Veina figurina su visoko
stilizovane ili simboline, sa posebnim naglaskom na grudi, zadnjicu i genitalije, to
pokazuje da se Boginja smatrala beskrajno plodnom, vrhunskom kreatorkom.
Ne samo da je ova tradicija stara koliko i svet sam, nego se ona i
univerzalno primenjivala. Figure boginja su pronaene u paniji, Francuskoj,
Nemakoj, Austriji, ehoslovakoj i Rusiji. Naene su, takoe, na Bliskom istoku u
Turskoj, du Tigra i Eufrata, u Egiptu, i, naravno, u Indiji. Na drugoj strani sveta,
meu australijskim uroenicima ija je kulturna batina skoro nepromenjena od
kamenog doba, boanstvo Vremena Sna, bila je ena. Kao i drugi primitivni ljudi,
uroenici nisu razumevali bioloko roditeljstvo niti prihvatali neophodnost veze
izmeu seksualnog akta i zaea. ena je slavljena kao davalac ivota, uloga
mukarca nije povezivana sa poetkom ivota. ena je zato bila svemona. Ona, i
samo ona, je imala dar da svetu donese novi ivot. ak i u oblasti koja je sad poznata
kao Biblijska zemlja, zemija Hebreja, najei ritualni objekti iz kasnog bronzanog
doba (oko 1.500 1.300 pre nove ere) su ploe koje prikazuju boginju Astarte. Isti ili
slini objekti postojali su i u biblijsko vreme.
Oboavana u mnogim zemljama, Boginja je bila poznata pod mnogim
imenima. Ona je bila Izida u Egiptu, Nana u Sumeriji, Itar u Vavilonu, Astoret ili
Astarte u Asiriji, Afrodita u Grkoj, Venera u Rimu. U Kini ona je Teh koja
manifestuje Tao, a u tantrikoj tradiciji Indije akti ili Devi. Bez obzira na korieno
ime, ljudi svih oblasti oboavali su Vrhunsko, kao Boginju i Majku. Ne smemo da
napravimo greku i pripiemo oboavanje Velike Boginje samo primitivnoj
infantilnosti oveanstva. Uporite Boginje je bilo u zajednicama du Mediterana, na
Bliskom i Srednjem istoku, i u Indiji, u oblasti koja je postala poznata kao kolevka
civilizacije. Ovde se oveanstvo pomerilo od prostog lova i prikupljanja plodova
do poljoprivrede, ovde se razvila pismenost, sve pod pokroviteljstvom Velike
Boginje.

62

Sumerija je bila prethodnik Vavilona, velikog kulturnog centra, a postoje

dokazi od pre 3.000 godina da je Boginja oboavana u hramu u kojem su skoro
iskljuivo sluile svetenice. Hram je bio kljuna institucija rane civilizacije. U
Sumeriji su naeni prvi primerci pisanih zapisa posveenih Boginji u hramu Kraljice
Neba u Erehu. Minojska civilizacija Krita bila je jedna od najnaprednijih u preistoriji,
materijalno i kulturno, i uticala je na razvoj kasne grke kulture. Minojci su oboavali
boginju iji struk je bio obavijen osama a obnaene grudi zmijama. Niko ne moe da
ospori istaknutost egipatske civilizacije u kojoj se verovalo da je Boginja postojala
kada nita drugo nije bilo stvoreno. Ona je bila ta koja je na nebo postavila Boga
Sunca, Ra, boanstvo faraona. Civilizacija je nastala i cvetala u kulturama koje su
oboavale Boginju kao Vrhunskog stvaraoca.
Mitovi i rituali oko Boginje, proizlaze iz kolektivnog nesvesnog i pokazuju
intuitivno razumevanje cele ljudske rase o poreklu kreacije i sila koje deluju u
kosmosu. Izvestan svesni uvid u ovo intuitivno znanje moe da se postigne
prouavanjem spisa i simbola koji su preiveli prolost. Ima bezbroj pisanih dokaza
na kamenim i glinenim ploama raznih drevnih drutava Egipta, Srednjeg istoka,
Kine i Afrike, o verovanju u mo Boginje, koja je smatrana nadljudskim
otelovljenjem kreativne energije univerzuma. Na ploi iz Tebe u Egiptu (oko 1.400.
godine pre Hrista), zapisano je:
Na poetku je postojala Izida, najstarija meu drevnima, Boginja od koje
su sva bia nastala. Ona je bila Velika Gospa - vladarka dveju zemalja Egipta,
Vladarka Sklonita, Neba, Kue ivota Boanske reci. Ona je bila jedinstvena. U
svojim velikim i izvanrednim delima bila je ona mudra arobnica i izuzetnija od svih
boanstava. Za Vavilonce, (1.800 - 700. godine pre Hrista) Izida je bila Ona koja je
prola kroz uasni Haos i donela ivot zakonom Ljubavi, i od Haosa napravila
Harmoniju.
Molitva iz Durgashatanamastotram koja se izgovara u Indiji, sastoji se iz
tipinih epiteta koji se pripisuju Boginji, svuda gde se ona oboava:
ista - sutina svega - Znanje - akcija - vrhunska - izvori mudrosti - ija
ljubav je beskrajna - postojanje - uvar mnogih oruja - devica - mladolika - asketa starica majka - izvor snage.
Vizuelni simboli Boginje su isto tako reiti u potvrivanju njene
mnogostrane kreativne snage. Na zlatnom medaljonu, naenom na Bliskom istoku,
prikazana je lepa ena koja dri lotos, simbol kosmike ivotne snage meu
Fenianima, Egipanima i Indusima. Ovaj prikaz je slian mnogim ploama
bronzanog doba koje prikazuju Astarte kao nagu enu koja dri ljiljan i ponekad
zmiju. uvena statua Venere iz Vilendorfa, ima ogroman gravidan trbuh i nabrekle
grudi, to je tipino za mnoge figurine Venere koje se nalaze po Evropi i simbolizuju
kreativnu plodnost. Dijana iz Efesa, paganska Boginja koju je potkazao Sveti Pavle u
poslanici Efesijancima, predstavljena je krupnom enom sa hiljadu dojki, kao simbol
ljubavi i obilja. Sve ovo su manifestacije Velike Boginje u njenom aspektu Majke
Zemlje - ona raa i hrani ono ta je rodila. Sve majke bilja, kao Demetra i Izida,
63

imaju ovu vrstu energije. Njihov simbol je virtuozna spirala oblika koljke,
cornucopia (Rog Obilja).

Snaga evolucije
Kosmos nije ni jednostavan ni nepromenljiv, i svaka njegova refleksija na
kraju pokae drugi oblik. Isto tako, intuicija otelovljena Velikom Boginjom nije tako
obina, da bi predstavljala samo ona boanstva koja se uklapaju u model dobrih
vila.
Prepoznavanjem destruktivne snage univerzuma, mogunostima nestajanja i
nastajanja, oveanstvo odaje potu Boginji kao univerzalnom deliocu smrti. U ovom
njenom aspektu ona se prikazuje kao strana figura, obino sa velikim jezikom
izbaenim iz usta. Takva je bila Meduza koja je ljude pretvarala u kamen, ako bi se
usudili da je pogledaju direktno u oi, a strana koncentracija njene moi
simbolizovana je njenom frizurom od zmija. Slina je i meksika Coatlicue, spremna
da ubija, obuena u haljinu izvijuganih zmija. Druge Majke Smrti su Lilit i Hekate,
koje personifikuju zlu veticu koja se bavi crnom magijom.
Ipak, ni priroda ni nadpriroda nisu kategorino crne niti bele, i postoje i
druge dimenzije snage koje predstavljaju razne boginje. Jedan srednjoistoni kameni
reljef prikazuje enu sa etiri ruke, koja sedi pored tigra, simbolizujui njenu kontrolu
snanih strasti nie prirode. Ovaj oblik je veoma slian portretu indijske Durge, koja,
takoe, ima etiri ruke, krvavu odeu i golih lea jae lava. Ovakvi simboli govore da
Boginja nije samo stvarala, ve je delovala i kao snaga duhovne evolucije. Ovo je
potkrepljeno obredima drugih boanstava kao to su Artemida, Diotima i Sofija, koje
su bile otelovljenje mudrosti. U Grkoj, muzu su prizivali svi muziari, igrai i
pesnici. U Indiji to je Sarasvati, muza finih umetnosti, uenja i znanja, privremenog i
duhovnog. Takve boginje su esto povezane sa otvorenim prostorom, za razliku od
Majke Zemlje koja je uvek blizu ognjita. One predstavljaju snagu koja utie na
mentalni i duhovni ivot dok on ne dostigne taku ekstaze, i esto su predstavljene
kako igraju. Devica Marija, Hristova majka, ima ovu mo devica pri tome znai
neuslovljen, slobodan, to znai da njena funkcija nije da raa decu svetu ve da
oveanstvo dovede u stanje ekstaze.
Moi boginje su snane manifestacije koje transcendiraju sva razlikovanja.
Tantrika Kali je takav primer koji istovremeno predstavlja snagu kreacije,
destrukcije i evolucije. Kali Ma, Majka Kali, boanstvo koje je oboavao ri
Ramakrina je, krupna ena, crna kao no, ukraena ogrlicom od lobanja i vencem od
odseenih ruku. Jedna od njene dve ruke je podignuta, spremna na udarac, dri ma,
dok se u drugoj nalazi odseena glava demona. Jedna desna ruka je u vara mudri,
poloaju davanja blagoslova, a druga u abhaya mudri da odagna strah. Kali se divlje
smeje, njen jezik viri iz usta punih krvi, dok ona razuzdano igra na leu vremena.
Kali je u isto vreme stvaralac, uvar i unitavalac univerzuma. Ona je beskrajno
blaenstvo koje gazi vreme u igri venog stvaranja i surovo unitava demone nae
nie prirode i titi svoje podanike od duhovnog neznanja. Ona titi sve koji joj priu,
ispunjava njihove elje i poklanja im krajnje blaenstvo boanske ekstaze i
64

osloboenja. Kali obuhvata sve aspekte Velike Boginje - davanje ivota, oslobaanje
u smrti i igri sa nama, ka ekstazi izvan i ivota i smrti, sve dimenzije moi koje ine
kosmos.
U tantri ova kosmika mo se zove akti (u bukvalnom znaenju biti
sposoban) koja ima razliite oblike imena u skladu sa specifinom funkcijom i
sferom delovanja. akti je kreativni impuls koji manifestuje univerzum u odgovoru
na inspirisanu svesnost. Stvaranje je igra energije pred sveu, igra akti pred ivom.
U univerzumu koji nauka sve vie smatra matriksom isprepletanih energetskih polja,
akti je sve. U Mahanirvana Tantri, iva se obraa akti:
Ti si vrhunska manifestacija Brahmana, vrhunska svest, i iz tebe potie
celi univerzum. Ti si Majka. Ti si poreklo svih oblika. Ti si oblik svega. Tvoj koren je
u Brahmanu, koji je bez akcije. Ti, pokrenuta njegovom eljom, stvara, titi i
uklanja ovaj svet sa svim to se kree i ne kree. Oboavanjem Tebe, Tvoji
sledbenici e sigurno dostii Vrhunsko.
akti ima dvojnu prirodu. Ona je Maya koja nas obavija u ovom svetu
senzualnog iskustva i zablude. Ipak, direktna percepcija Kundalini akti, vodi nas ka
prosvetljenju. Po tantri, Vrhunsko je jedno, izvan polarnosti, ali ono se manifestuje
kao iva (muko) - svest i akti (ensko) - energija. Rituali posveeni boginji akti
sastoje se iz praktinog puta (joga sadhana) za buenje i sjedinjenje energija koje su
neophodne da nas odvedu ka vrhuncu proirene svesti.

Renesansa
Oboavanie Boginje Majke je jo uvek iva tradicija u Indiji gde se akti
slavi u njenom najpopularnijem obliku, kao Kali. Prestanak oboavanja Boginje u
ostalom delu sveta ne umanjuje vrednost prakse u ovim ritualima i realizaciju kroz
njih, ve samo pokazuje promenu ravnotee energije oveanstva. Ova promena se,
izgleda, dogodila oko 3.000 godina pre nove ere i povezana je sa invazijom novih
ljudi sa severa. Talasi te invazije trajali su nekoliko hiljada godina. Novi ljudi su
poznati kao Indoevropljani, ili samo, Arijci. Njihovo poreklo je nepoznato, verovatno
potiu iz zajednica kamenog doba sa dalekog severa Evrope. Dok su sledbenici
Boginje bili u zajednicama koje su se bavile zemljoradnjom, Arijci su bili plemena
koja su se bavila stoarstvom i oboavala mukog Boga Sunca. Ovo boanstvo je
slalo kiu njihovim panjacima u zalog za ivotinjsku, ponekad ljudsku, rtvu.
Zajednice su bile patrijarhalne i borile se sa susednim plemenima, zbog ega su
poznati kao kultura borbe sekirama. Sve to su osvajali, potinjavali su svojim
obiajima, to je podrazumevalo i slavljenje mukih bogova oluje i vatre (Indra i
Agni).
Arijci su doli do Pendaba u zapadnoj Indiji, gde su se sreli sa
starosedeocima Dravidima, koji su imali naprednu kulturu slinu Haldejskoj. Dravidi
su napustili krvno rtvovanje i korienje mesa, i odavali su nenasilnu potu silama
prirode koje su predstavljali lingam, i Boginje Kali i Durga. Dravidska kultura je bila
tantrika. Arijci su doneli elemente koji e se razviti u Hindu kulturu, Sanskrit,
kastinski sistem i nove muke bogove koje je predvodio Indra. Meutim, moda zato
65

to su slavili nekoliko boanstava a ne jedno, bili su tolerantniji prema Dravidskim

boanstvima tako da se slavljenje Boginje nastavilo. Centri slavljenja su ostali u
Biharu, Orisi i Asamu - mestima najudaljenijim od Arijskog uticaja. Tako su mone
misterije koje su se izgubile kod Eleuzijanaca i u zapadnoj kulturi sauvali, potpune i
nepromenjene, tantrici Indije, koji su revnosno prenosili svoja znanja preko gurua ka
uenicima, hiljadama godina. Od 500. godine nove ere, ova usmena tradicija je
zamenjena pisanim spisima, tako da se danas slede obe tradicije i predstavljaju
osnovu tantra jogike renesanse koja se danas dogaa.

Inspiracija
Posle mnogo vekova uspavanosti, Velika Majka je ponovo budna u ljudskoj
psihi. Simbol Boginje ima uticaja na modernu enu, obnavljajui zaboravljenju
primalnu energiju koja integrie i aktivira enine duboke potencijale. Dananja ena
treba da bude u stanju da otkloni sve nevane zastarele koncepte koji usporavaju njen
razvoj. Hranei sopstvenu unutranju svetlost, ona ne zanemaruje druge, i trudi se da
sauva sve to je dobro u njenom sadanjem nainu ivota. Takva ena je otvorena i
perceptivna, i u stanju je da kreira novi i radosniji nain ivljenja. Buenjem
uspavanih potencijala, svaka ena moe da probudi Boginju u sebi i zapone igru
venog blaenstva, oslobaajui se niih delova svog Sopstva.

66

PRIMENA JOGE U NEKIM STANJIMA I POREMEAJIMA

KOD ENA

Ako vam je potrebna pomo u vezi sa bilo kojim stanjem opisanim u ovoj
knjizi, potrebno je da posetite lekara i obavite neophodne preglede. Tek tada se
obratite kompetentnom joga uitelju za lina uputstva. Ne pokuavajte da jogu uite
iz knjiga ili od nevetih joga praktiara. Koristite se ovom knjigom kao vodiem i
referencom, imajui uvek na umu da nijedna knjiga ne moe da zameni znanje
iskusnog uitelja.
67

BOL U LEIMA
Svake godine preko dva miliona ljudi u Sjedinjenim Dravama obrati se
lekaru zbog bolova u leima. U celom svetu, lekari tvrde da e vie od trideset posto
ljudi kad-tad doiveti nelagodnosti zbog ovakvih bolova, koji postaju esti kao
kijavica. Ozbiljne organske bolesti kostiju i kimenog stuba, kakve su tuberkuloza,
karcinom i osteomijelitis su retki uzroci lenog bola. ak i prolaps diskusa, frakture i
dislokacije, predstavljaju samo mali procenat uzroka. Ima mnogo drugih estih
uzronika bola u leima koji mogu uspeno da se savladaju jogom.

Razne vrste bola

Prolaps diskusa nastaje rupturom fibroznog jastueta izmeu kimenih
prljenova. Gusta tenost sredinjeg dela diskusa, nucleus pulposus, izlazi kroz
fibrozni prsten i vri pritisak na kimene nerve. Bol se osea u leima, i esto je
praen jakim bolom i utrnulou u jednoj nozi, i pojaava se dubokim disanjem. Iijas
predstavlja jak, otar bol u zadnjici i na zadnjoj strani noge, zbog pritiska
prolabiranog diskusa na ishiadini nerv. Bol moe da bude stalan, a najjai je u
stojeem stavu, pri hodanju i dizanju tereta.
Spondilitis je zapaljenje prljenova koje pritiska na nerve koji izlaze iz
kimene modine. Degeneracija prljenova (spondiloza) sa stvaranjem kljunastih
nastavaka na prljenovima, takoe moe da pritiska nervna vlakna. Spondiloza vrata
se karakterie bolom u vratu i ramenima, koji se ponekad iri niz ruke. Bol u gornjem
delu lea se pojaava dubokim disanjem, a bol moe da se pojavi i pri okretanju lea.
Lumbalna spondiloza pogaa donji deo leda. Ankilozirajui spondilitis (spondylitis
ankylopetica) dovodi do spajanja prljenova to liava kimeni stub pokretljivosti,
koji na rentgenskom snimku ima izgled bambusa (Bechterewljeva bolest).

Bol u donjem delu lea (lumbalgia)

Ovo je najea vrsta bola u leima koja nije povezana sa specifienim
organskim uzrokom kakvi su prolabirani diskus, artritis, tumor ili tuberkuloza (koji,
po skoranjim istrazivanjima, uz bol posle frakture i iaenja, ine samo 20
procenata bolesti kime). etiri petine ine bolovi zbog slabosti lenih miia, i
neelastinosti miia i tetiva - to sasvim uspeno moe da se popravi jogom.

Uzroci
Lo stav je najei uzrok bola u donjem delu lea. Nae sedenje, stajanje,
spavanje i savijanje tela je nekorektno zbog slabosti miia, nedostatka vebanja i
sedeeg naina ivota. Lo poloaj tela uzrokuje bol, koji se pojaava postojanjem
68

ravnih tabana, i noenjem neodgovarajue obue i visokih potpetica. Sve ovo ini
miie sklonim istegnuima zbog naglih pokreta ili istezanja pri podizanju tereta,
savijanju tela ili vonji.
Preneseni bol u leima nema uzrok u leima ili kimenom stubu, ve u
trbunim ili reproduktivnim organima. Zatvor dovodi do tupog bola ili pojaava ve
postojei bol. Kod ena, zavaljenost ili prolaps (ispadanje) materice takoe mogu da
uzrokuju bol u leima.
Kod ena, vaginalne infekcije ili infekcije mokrane beike, mogu da budu
povezane sa lenim bolom. Prepunjenost reproduktivnog sistema povezana je sa
hormonskom neravnoteom i uzrok je tupog bola koji neke ene doivljavaju pred
menstruaciju. Ovo moe da se regulie asanama, i potpuno prevazie postizanjem
hormonske ravnotee.
Trbuna slabost je jo jedan uzronik lenog bola, naroito posle trudnoe i
poroaja. Svi trbuni organi se dre na mestu razliitim miiima, koji ine vrstu ali
elastinu podrku. Ako trbuni miii postanu slabi i oputeni, unutranji organi se
isturaju napred to vue kimeni stub. Slino se dogaa i kada je trbuh teak ili
istegnut zbog gojaznosti ili problema varenja, te leni miii trpe pritisak. tavie,
kada su trbuni miii slabi, stav tela se menja, to vri dalji pritisak na lea.

Emocionalni faktori
Stalna ili preterana emocionalna napetost se uvek odraava negde u telu, i,
ako su lea vaa slaba taka, tada e ova napetost dovesti do hronine miine
napetosti i bola u donjem delu lea. U uobiajenom argonu, kokcigealna kost se
naziva repna kost, ukazujui ne samo na poslednje kosti, nego one koje bi nosile
rep da ga imamo. Ako je ovek nekada imao rep, onda je kokcigealna kost trag,
poslednji ostatak tog repa. Kod niih ivotinja, rep se koristi za otklanjanje insekata,
za ravnoteu, i za pokazivanje emocija kao to su ljutnja i strah. ovek nema potrebu
za postojanjem repa i razvio je druge naine izraavanja emocija. Ipak, u svim
kulturama, ima mnogo izraajnih gestova koji pokazuju instinktivnu, moda nesvesnu
vezu izmeu negativnih emocija i ovog dela tela. Kada doivljavamo nezadovoljstvo,
seksualne i emocionalne napetosti, drevna veza se reaktivira, a napetost se pretvara u ukoenost i bolnost lenih miia.

Akutni i hronini bol

Akutni leni bol je jak, iznenadan bol koji se pojaava sa svakim pokretom,
ili sasvim spreava pokret. On zahteva leanje u krevetu, na tvrdoj podlozi. Leanje
na trbuhu u poloaju makarasana i advasana se, takoe, preporuuju. Relaksacija
masaom, vruim i hladnim oblogama i joga nidrom e, isto tako, smanjiti bol. Kada
jednom akutni bol proe, najbolje je da se potrai kompetentna profesionalna pomo,
i zatim zapone jednostavni program joge.
Prolaps diskusa se doivljava kao akutni i imobiliui bol, otar i dobro
lokalizovan na poetku, a zatim stalan, kako zapaljenje napreduje. Pritisak na
69

ishijadini nerv (akutni iijas) e onemoguiti stajanje i hodanje. Iijas moe da

bude blai ali hronian, sa bolom koji se javlja ujutro posle buenja. Hronini leni
bol je manje intenzivan ali dueg trajanja, i predstavlja stalnu nelagodnost. esto bol
u donjem delu lea spada u ovu kategoriju, sa akutnim bolom koji se pojavljuje pod
fizikim i emocionalnim stresom. U oba sluaja, neophodno je detaljno medicinsko
ispitivanje, posle kojeg mogu da se zaponu joga veba, ali samo pod supervizijom
iskusnog jogikog terapeuta.

Terapija jogom
Joga pomae da se prevazie leni bol, pomou sistematskih vebi koje
ojaavaju lea kao i oslobaanjem napetosti pre nego to se ona manifestuje kao
fiziki bol.
Asane su glavni deo jogike terapije u ovom sluaju, jaanjem i oputanjem
miia sa obe strane kimenog stuba, i odravanjem zdravlja kimenih diskusa i
okolnih ligamenata. Ukoenost kimenog stuba moe da se izlei odgovarajuim
asanama, i kima vrati u pravilan poloaj. Ovo oslobaa pritiska nerve koji izlaze
izmeu prljenova i dovodi do elastinosti i mogunosti izvoenja punih pokreta.
Asane, takoe, doprinose zatezanju i jaanju trbunih miia koji tada vre svoju
ulogu u odravanju pravilnog stava tela i karlice.
Kada problemi varenja pogoravaju bol, lago ankhaprakalana je od velike
pomoi. Ova tehnika joge regulie zatvor i nagomilavanje gasova, tonizuje creva i
smanjuje njihovu prepunjenost. Poloaji savijanja i uvrtanja u stranu koji se koriste u
ovoj vebi, su korisni i za leni bol. Asane sa savijanjem lea unazad smanjuju sve
vrste bola u leima, i utiu na stvaranje hormonske ravnotee i smanjenje
prepunjenosti reproduktivnih organa. Obe nelagodnosti e nestati posle jednodnevnog
programa joge ako se praktikuje pravilno.
Joga nidra: Dok su asane korisne za odstranjivanje lenog bola, neophodno
je da se preduzmu koraci za spreavanje nagomilavanja emocionalne napetosti koja
moe da uzrokuje taj bol. Neki oblici jogike relaksacije i meditacije su osnovni
elementi svake sadhane. U sluaju lenog bola, meditativne tehnike koje zahtevaju
sedei poloaj nisu u poetku pogodne. Iako su ovi klasini stavovi najuravnoteeniji
i najmuniji poloaji za dranje lea, miii obino nisu dovoljno snani da odravaju
asanu vie od nekoliko minuta. Joga nidra je, prema tome, tehnika izbora jer se izvodi
u leeem poloaju, u avasani. Kada je potrebno, moe da se potpomogne i tankim
jastuetom ispod lea. Joga nidra je, takoe, pogodna i za poetnike, njeno trajanje
moe da se prilagoava, i ne zahteva dijetu i mnogo vremena.
Iako je telo ujutro, posle spavanja, ukoeno, asane su ba u ovo vreme
najkorisnije. Da bi se prevazila jutarnja ukoenost i izbeglo suvino istezanje miia,
radite svoje vebe posle kupanja i lakog kretanja. ene koje vreme provode kod kue
e moda smatrati da im je pogodnije da vebe rade u prepodnevnim asovima, pre
ruka. Drugo, kratko vebanje moe da se izvede uvee da bi se uklonile napetosti i
bolovi koji su se nagomilali u toku dana. Mnogim ljudima je vee zadovoljstvo da
uvee rade joga nidru, da bi otklonili dnevni stres i umor.
70

Znaenje
Sve joga asane imaju uticaj na kimeni stub, a klasini meditativni poloaj
kakvi su sidhasana, podmasana i svastikasana su najpogodniji za kimu, i kada se
satima sedi u njima. Joga je uvek pridavala veliki znaaj kimenom zdravlju kao
preduslovu za nesmetan duhovni ivot. Du kimenog stuba protiu ida i pingala
nadiji tokovi nae svesnosti i vitalnosti. Da bi kundalini akti mogla da se kree
navie kroz suumnu, ne sme da postoji poremeaj suptilnih unutranjih kanala.
Prema tome, vebe koje eliminiu probleme lea i kime, ne treba da se posmatraju
samo kao obina terapija, koja se naputa kada se ozdravi. Vebe su jezgro sadhane
za one koji imaju leni bol, ali njih moe da izvodi svaki sadhaka koji eli da odrava
kimu, instrument tela, u idealnom stanju za duhovno napredovanje.

71

PROGRAM VEBI
Bol donjeg dela lea
Tadasana
deset puta
Tirjaka tadasana
deset puta
Kati dakrasana
deset puta
avasana
tri
Pavanmuktasana
Utan vakrasana
dvadeset puta
Nauka sanalana
deset puta
aki alana
deset puta
Ardha bhuangasana ili ili bhuangasana 7 21 udaha
alabhasana
tri puta sa zadravanjem daha
Dhanurasana
7 - 10 udaha
Makarasana
za optu relaksaciju
Joga nidra
trideset minuta

Jednostavan program (za vee ili neposrednu pomo)

Tirjaka tadasana
Kati akrasana
Utan vakrasana
aki alana
Ustrasana
Marariasana
aankasana
Joga nidra

deset puta
deset puta
20 - 30 puta
deset puta
7 10 udaha
petnaest puta
petnaest puta
koliko dugo elite

Prolaps diskusa (poetni stadijumi)

Utan tadasana
tri / tri / tri
Pavanmuktasana
tri / tri / tri
Kandharasana
jednom, zadrati dah do 7
Ardha bhuangasana
tri puta, zdarite dah do 7
tri puta svaka noga, drite koliko vam je ugodno
Saral dhanurasana
tri puta, koliko vam je ugodno
Makarasana
za optu relaksaciju
Advasana ili matsijakrija
za spavanje
Izbegavajte sve asane sa savijanjem napred, kao i one sa ukrtenim nogama
(koristite umesto njih varasanu). Posle nekoliko meseci zaponite program za bol u
donjem delu lea.
72

Iijas
Na poetku isto kao za prolaps diksusa, potom kao za bol u donjem delu
lea, sa dodatkom viaghrasane, posle marariasane.
Izbegavajte:
- asane sa ukrtenim nogama (koristite varasanu);
- sarvangasanu i halasanu;
- asane sa ekstremnim savijanjem napred, npr. paimotanasanu;

Spondiloza vrata
Kandhaakrasana
10 / 10 puta (ponoviti uvee)
10 puta svaka strana, ponovite uvee
Tadasana
10 puta
Kati akrasana
10 puta
Utan vakrasana
20 puta
Utrasana
7 udaha
Marariasana
15 udaha
Pranamasana
25 50 udaha
ala neti krija
svakodnevno
Joga nidra
30 minuta

73

DEPRESIJA
Depresija je veoma esta bolest dananjice, naroito ena. Dok su mukarci
skloniji agresivnim ispadima ili upotrebi alkohola, ene ee imaju neki depresivni
poremeaj.

Simptomi
Kao klinika dijagnoza, depresija se postavlja samo u teim sluajevima,
iako se ona pojavljuje u raznim stepenima i mnogobrojnim oblicima. Takvi banalni
znaci kao to su negativna priljivost, gojaznost i prevremeno starenje su spoljanji
znaci neega to nije samo odsustvo sree, a to se pokazuje i kroz hroninu
razdraljivosti, nervozu i umor do iscrpljenosti. Depresija je poremeaj celog bia, ali
ene je nerado prepoznaju, a moda zbog straha da ih ne proglase mentalnim
bolesnicima ili mogunosti da se njihovi problemi otpiu kao imaginarini, to se
ponekad ini sa psihikim poremeajima.
Da bi ih shvatili ozbiljno, ene nesvesno dobijaju neku fiziku bolest koja
onda predstavlja govore tela, vidljivi izraz unutranje napetosti. Depresivna ena tada
trai pomo za veliki broj simptoma, ukljuujui glavobolju, bol u leima, nesvesticu,
ubrzan rad srca, drhtanje ruku, preterano znojenje, gubitak apetita, reumatizam,
zatvor, nesanicu, none komare i bolnu menstruaciju. Iako su ove tegobe sasvim
stvarne onome ko ih doivljava, medicinski pregledi ne mogu da otkriju njihovo
poreklo, i upotreba lekova je obino bez efekta. Ova stanja mogu da predstavljaju
maskiranu (prikrivenu) depresiju.
Depresivne ene su sklone brigama, strahu, one su stidljive, introvertovane,
nedostaje im samopouzdanje. One su esto na ivici, tako da ih ak i trivijalne stvari
uvode u krizu. ena u ovoj situaciji osea da je ivot za nju preteak, i da se ne
snalazi u njemu. Sve ovo je praeno gubitkom energije i oseanjem krivice zbog line
neuspenosti. Karakteristian znak ovog stanja uma je iscrpljenost i zamor koji se ne
popravlja odmorom. ena je preplavljena fizikom, emocionalnom i mentalnom
iscrpljenou i tone u oseanje bezvrednosti i beivotnosti.

Uzroci
Depresija moe da bude posledica emocionalnog oka ili gubitka,
unutranje bioloke neravnotee, ili se javlja kao sporedni efekt lekova propisanih
zbog drugih bolesti. Poto su um i telo jedno, u veini sluajeva prva dva faktora su
udruena, pogoravaju jedan drugog i produavaju periode beznaa.
Depresija izazvana lekovima: Poznato je da depresija moe da nastane
posle uzimanja amfetamina, ili preterane koliine alkohola (kajanje alkoholiara).
Meutim, mnogi lekovi, legalno propisani za este bolesti, mogu, takoe, da dovedu
do depresije, na primer lekovi za upalu zglobova, infekciju mokrane beike, kao i
veina lekova koja se uzima protiv povienog krvnog pritiska. Depresivna bolest je i
esta posledica uzimanja oralnih kotraceptivnih pilula, i tableta protiv apetita.
74

Reaktivna depresija: predstavlja produeni poremeaj koji nastaje posle

emocionalnog oka ili u alosti, zbog gubitka bliske osobe. alost zbog gubitka drage
osobe je normalna pojava, tzv. rad tuge, ali, produena intenzivna alost, oaj i
apatija koji traju vie od nekoliko meseci su znaci ozbiljnog poremeaja. Ponekad
iznenada, neoekivan neuspeh, kao to su akademski neuspeh, poslovni kolaps,
prekid brane veze, moe da nas poremeti mesecima. Oboleli od teke fizike bolesti,
mogu da postanu depresivni pod teretom bespomonosti i zavisnosti. Iako se ovakve
depresije smatraju prirodnim, dubina tuge je mera jaine naeg vezivanja, a izlazak iz
krize zavisi od uvida koji potkrepljuje vairagiju.
Endogena depresija: posledica unutranjih, a ne spoljanjih uzroka, i esto
ima bioloku komponentu. Depresija moe da bude simptom elektrolitne
neravnotee, i moe da prati druge bolesti, grip, hepatitis, anemiju, i esto se javlja
posle poroaja (puerperalne tuge).
Neravnotea endokrinog sistema, takoe, moe da dovede do depresije,
naroito u vezi sa hipofizom, titastom lezdom i reproduktivnim organima.
Preterano aktivna titasta lezda, na primer, uzrokuje tekoce u spavanju,
razdraljivost i sklonost besu. Manje aktivna titasta lezda smanjuje energiju, i
dovodi do letargije, razdraljivosti i vee osetljivosti. Mnoge ene doivljavaju
premenstrualnu tugu pre mesenog perioda, kao rezultat neravnotee hormona
reproduktivnog ciklusa. Sklonost depresiji u vreme menopauze, moe, takoe, da
bude posledica promena nivoa hormona. Praksa hata joge i asana je veoma efikasna
kod svih depresija koje imaju bioloku komponentu.
Meutim, situacija nije tako jednostavna, kako moe da izgleda iz ove
analize. Telo utie na um, ali um utie na prane koje odravaju telo. Hormonska
neravnotea moe da nas uini sklonim depresivnom reagovanju na sumorne dane
godinjih doba, ali, isto tako, dugotrajno nezadovoljstvo ivljenjem, godine stalne
frustracije, mogu da utiu na telo i dovedu do fizikog poremeaja. Depresija nije
uvek sluaj biologije koja utie na um. Emocionalne smetnje, ogranienja koja niti
mogu da se prihvate niti prevaziu, mogu da budu uzrok hroninog mentalnog nemira
koji remeti prirodno funkcionisanje prane i konano dovodi do poremeaja tela. Ovo,
zauzvrat, pogorava i odrava negativno stanje uma, pokreui tako zaarani krug
dogaaja.

Devijacija energije
Nauna maksima je da se energija niti stvara niti unitava, ve se samo
transformie ili preusmerava. Jogini znaju da je ceo univerzum vibrirajua energija
razliitih oblika. Destrukcija i kreacija se dogaaju kada se energija pretvara iz jedne
forme u drugu. Materija i svest, na primer, su ishodi usmeravanja energije kroz dva
razliita kanala.
Energija, kao prana, je osnova svega. Po uenju joge, ljudsko bie zrai
pranu koja protie kroz bezbroj psihikih puteva koji proimaju ceo organizam.
Kirlijanove fotografije ljudskih bioenergijskih polja, pokazuju siune plamike koji
izlaze iz pora tela sa plimom i osekom pranine ivotne snage.
75

Za jogine, um je takoe energija. Manomaja koa i vinanamaja koa, koji

ine mentalne omotae oveka, su proete suptilnom energijom. Mi smo
materijalizovani energijom, a kada energija napusti telo, ono umire. Kada neko ko
pati od depresije tvrdi da je beivotan, problem je stvarno u vezi sa stvaranjem i
izraavanjem energije koja ini nae bie. Depresija nije toliko stanje u kojem nema
energije, ve vrsta psihikog zatvora koji blokira tok energije. Normalni putevi
postaju zapueni, blokirani, tako da depresivna osoba nije u stanju da koristi energiju,
iako ona postoji. Odvojena od bliskih osoba i od rada, ena okree energiju prema
sebi, to dovodi do oseanja praznine i haosa.

Psiholoki stav
Mnogi psiholozi prihvataju dinamiki energetski model uma. Za Frojda,
motivaciona snaga svih ljudskih aktivnosti je libido, ili seksualna energija. Za velikog
psihoanalitiara, um se manifestovao na dva osnovna nivoa - svesnom i nesvesnom.
Svesni um je racionalan, objektivno stanje koje upravlja budnim ivotima, i regulie
ispunjenje naih potreba i elja. Nesvesni um je rezervoar nagomilane energije koja
trai izraz u formi instinktivnih nagona ili elja. Ako je bilo koji od ovih nagona
frustriran, energija se vraa u nesvesni um u kojem moe da
se preusmeri za izraavanje na razliit nain. Na primer, seksualna energija moe da
se transformie u kreativnu ili duhovnu energiju. Meutim, ako se ne pronae
mogunost za alternativni nain izraavanja, ova energija postaje destruktivna.
Nesvesni um sadri pamenje svih prolih iskustava. Sva iskustva koja su posebno
bolna, potisnuta su duboko u nesvesno gde se veliki deo energije troi za spreavanje
tih seanja da prodru u svesni um. Ovakvo potiskivanje je gubitak energije, jer,
potisnuta iskustva se ipak doivljavaju na neki nain, na primer u obliku strahova i
prisila. Ovaj mete u nesvesnom postaje uzrok naih unutranjih napetosti.
Vilhelm Rajh (Wilhelm Reich) je naglasio da se kontrole i ravnotea
energije uma odraavaju u telu, i da se potiskivanje izraava u psihofiziolokim
vorovima koje je on nazvao miini oklop a koje jogini nazivaju granthiji. Iako su
stvoreni kao odbrambeni instrument koji titi oblasti uma od daljeg povreivanja, ovi
vorovi su oklop koji onemoguuje zdrav tok energije, umanjuju energetske
potencijale i kreativnost.
Frojd je smatrao da je osnovna energija oveanstva primarno seksualna, i
da je potisnuta seksualnost osnova depresije i neuroze. Rajh je bio svestan da naa
vitalnost potie od ekspanzivne bioenergije, i smatrao je da je nesposobnost da se
prepusti ovoj energiji kroz radosnu seksualnu aktivnost, glavni uzrok unutranjih
blokova i napetosti.
Po uenju joge, kundalini akti koja donosi transcendentalno blaenstvo
izraava se u grubom obliku kao seksualna energija. Iako jogini menjaju i koriste ovu
energiju za duhovne ciljeve, oni znaju da ona ne moe da se sublimie iz potisnutog
stanja. Moramo da budemo u stanju da pronaemo zadovoljstvo u seksualnom
izraavanju, pre nego to postanemo sposobni da preusmerino ovu izvanrednu
energiju. Drevni tekstovi zato preporuuju da se celibat praktikuje posle ivljenja
76

porodinog ivota. Ako se seksualnost prerano odbaci, ona postaje jaka destruktivna
snaga.
Nije iznenaujue to veliki broj ena koje pate od depresije imaju i
seksualne probleme. Bilo ta da je izvor tih problema, ostaje da otpisivanje ili
poremaaj enske seksualnosti uzrokuje potiskivanje energije u nesvesno, i
nekorienje te iste energije u druge svrhe. Kada se seksualna energija pravilno i
sistematski preusmerava u druge naine izraavanja, ona poveava vitalnost i
kreativnost. Meutim, ako se ona samo ukloni iz svesnog uma, ako ostane nereeni
konflikt, onda postaje stalna smetnja. Prihvatanje sebe kao seksualnog bia je
neophodan korak koji ena mora da preduzme da bi se oslobodila depresije.

Bezvrednost
Depresija je posledica gubitka smisla u ivotu i ne smemo da napravimo
greku definisanjem ivotnog cilja ene u terminima seksualnosti. Takva greka, i
nepriznavanje kompleksnosti enskog bia mnogo je doprinela patnji ene. ene koje
trae psihijatrijsku pomo zbog depresije, u veini sluajeva su izmeu dvadesete i
etrdesete godine, odnosno u najboljim godinama ivota. U ovim godinama kreativna
energija ene treba da je na vrhuncu, ivot treba da vibrira radou postignua i
linog rasta. Devojke rastu u ene sa slikom srene supruge i majke pred njima,
veina se udaje i ima decu, i oekuje da u periodu takvog ivota pronae ispunjenje
ivotnog cilja. Dom i deca se predstavljaju, ako ne kao jedini doprinos, onda kao
enin najvaniji doprinos ivotu, pravi izraz njene kreativnosti i ivotnog dela. U
vreme kada bi ivotna energija bila na vrhuncu, i njene aktivnosti najvie
zadovoljavajue, depresivna ena okree energiju protiv sebe u agoniji beivotnosti.
Ovo je jo vie poraava, jer prema popularnom enskom idealu, takva ena ima sve
to moe da se poeli. Ipak, depresivna ena osea da joj neto nedostaje, da ivot,
posle svega, nema smisao.

Frustrirana kreativnost
Restriktivna definicija uloge ene u ivotu samo u terminima biologije, kao
partnera i majke, za mnoge ene nije dovoljna, naroito kada deca pou u kolu, i
kada atmosfera porodice nije sasvim dovoljna za samoispunjenje. enska depresija je
kreativnost koja je konstantno frustrirana. Energija onemoguava da se izrazi, postaje
destruktivna. ene su u konfliktogenoj situaciji, jer su nauene da njihov um i
emocije treba da se izraavaju u okviru porodice, a ne u odnosu na izazove
spoljanjeg sveta. Ono to je potrebno je srednji put koji bi omoguio eni da
kombinuje svoj porodini ivot sa razvojem njenih kreativnih potencijala. ene koje
postaju depresivne u srednjim godinama, obino su one koje su najpotpunije
prihvatile tradicionalnu ensku ulogu. Posveujui se potpuno idealu savrene
supruge i majke, one dolaze u godine kada ova uloga vie nije potrebna. Deca
neizbeno odrastaju i postaju nezavisna, odnos sa muem posle niza godina
posveenosti deci, postaje manje radostan. Posle mnogo godina ivota posveenih
samo sluenju porodici, ove ene se sada oseaju suvinim. Poto je enska osobina
77

da zadri konflikte, pre nego da ih agresivno isprazni, ene blokiraju neispoljenu

energiju i tonu u depresiju, koja moe da vodi ka samoubistvu u najteim oblicima,
ne tako retkim. Preko dve treine pokuaja samoubistva u zapadnim zemljama ine
ene. Na sreu, veina ovih pokuaja se ne zavrava fatalno, i predstavlja elju za
ivotom i poziv za pomo.

Terapija jogom
U tantrikoj kosmologiji postoji sedam tela ili niih svetova koji su simboli
depresivnih stanja svesti. Joga je nain da se spasimo od ove ive smrti i postignemo
sedam loka ili neba, koji su stanja vie svesti, mogua u svakoj osobi. Joga nudi ne
samo oslobaanje od napetosti i obnavljanje energije ve, takoe, i cilj ivljenja u
podizanje raspoloenja iz stanja utuenosti i omoguavanje prirodnim energijama da
ponovo slobodno teku. Praksa hata joge je veoma efikasna i poinje da deluje brzo.
atkarme: Kunal krija deluje kao vrlo blaga ok terapija tako to alje
navalu energije u glavu i stimulie itav organizam. Tupost i teina u glavi se
otklanjaju pomou tehnike ala neti, koja, u tekoj depresiji treba da se praktikuje
hladnom vodom (na temperaturi prostorije). Teina oko srca, i oseanje teine u telu,
se popravljaju ankhaprakalanom. Ove tri krije (kunal, neti, ankhaprakalana)
otklanjaju tamas, fiziku mlitavost, i energetske blokove i donose prijatno oseanje
lakoe u telu i umu.
Asane: Asane, uz krije, reguliu hormonsku neravnoteu, ponovo povezuju
um i telo i olabavljuju psihofizioloki oklop koji spreava slobodno kretanje energije.
Program vebi ukljuuje dinamike asane kao to su naukasanalana, aki alana i
surija namaskar, kao i asane koje utiu na svaku endokrinu lezdu i akru. Od
posebnog znaaja su asane sa savijanjem unazad, kao i sa obrnutim poloajem tela treba da se praktikuje sarvangasana, i, ako ne sama sirasana (stoj na glavi), onda
njeni jednostavniji oblici - pranamasana, bhumi pada mastakasana, sirasana stadijum jedan.
Neke ene sa depresijom se mnogo loije oseaju ujutro a bolje uvee. One
e naroito imati koristi od celog programa krija i asana izvedenih ujutro. ene koje
se bolje oseaju ujutro a loije uvee, treba, takoe, da izvode krije ujutro, a asane u
kasno poslepodne ili rano vee.
Pranajame i bandhe: pomau da se uravnotee cikline promene
raspoloenja, i mogu da se izvode posle asana, ili nezavisno od njih. Kapalabhati,
bhastrika i nadi odhan pranajama se posebno preporuuju. Mula bandha treba da se
radi dugo, u jednostavnom obliku (bre kontrakcije) i sa zadravanjem daha. Kako se
stie umenost u izvoenju, treba izvoditi do dvanaest ciklusa maha bandhe (mula,
udijana i alandhara zajedno), ujutro i uvee. Bandhe uspevaju da probiju energetsku
barijeru i obezbede strujanje blokirane vitalnosti, kao i pravilnu distribuciju prane
kroz akre.
Meditacija: Kada smo istinski depresivni - ne samo tuni i neraspoloeni,
onda nismo u dobrom stanju za meditaciju. U poetku, pokuaji da se meditira su
78

pokuaji da se pobegne od tekoa a ne da se suoi sa njima. Kada je spoljanji ivot

besciljan i konfuzan, onda besciljnost i konfuzija remete nae pokuaje da se suoimo
sa sobom unutra. Kako nema jasnoe uma, mi ili zaspimo, ili postajemo rtve
uobiajenog ciklusa frustriranog razmiljanja. Ovako se gubi mnogo vremena, i ne
postie nita konstruktivno.
Meutim, kada asane, krije i bandhe postignu svoje efekte, um se
proiava, hrabrost i jasnoa misli poinju da deluju. Postepeno, meditacija postaje
neophodna da bi otklonila duboke samskare koje su koreni negativnih obrazaca
reagovanja, i razvila razumevanje nae prave prirode koja e biti na unutranji vodi
i inspiracija za ivljenje ivota ispunjenosti i zadovoljstva.
Meditacija je i psihoterapija, koja nam daje periode mirnoe koji nam
omoguuju da steknemo realniji stav prema ivotu. Svoje okolnosti ivljenja vidimo
u novoj svetlosti, to nam pomae da promenimo ivot. Jasnije vidimo elemente koji
su doveli do poremeaja, i poinjemo da koristimo nove naine reavanja svojih
ogranienja. Sa novim uvidima i proirenom svesnou, ivot dobija sveinu a nova
znaenja poinju da cvetaju pred nama.
Direktan metod oslobaanja od mentalne napetosti je antar mouna, praksa
unutranje tiine. Antar mouna prvo poveava otvorenost za spoljanje smetnje,
potom se svesnost postepeno okree unutra, a nesvesne misli i nagomilane emocije
polako ulaze u svesnu percepciju. U stanju oputenosti, postajemo svesni misli,
oseanja, elja i frustracija koje su bile otpisivane ili sakrivene godinama. Njih
postepeno prihvata budan um a energija koja je koriena za njihovo potiskivanje je
slobodna za druge svrhe.
Na kraju, dostie se stadijum u kojem misli i emocije iz dubokih slojeva
uma gube mo nad nama, a proces miljenja moe da se kontrolie da bi se postiglo
stanje bez misli. Ovo spontano vodi u stanje meditacije i kontakt sa jezgrom naeg
bia, stvarnim Sopstvom. Ovaj kontakt, vie od svega drugog u ivotu, transformie
razumevanje egzistencije i daje naem ivotu snagu, znaenje i smisao.

Jogika rutina
Jogini ive tako da preko spavanja, ishrane, rada i meditacije dobijaju
maksimum od prirodnih energetskih ciklusa uma i tela. Slina rutina povoljno utie
na praksu joge i ubrzava trijumf nad depresijom.
Spavanje: Depresivna ena osea da je bez vitalnosti i da mora vie puta da
se odmara da bi odrala malu koliinu energije koju ima. Ona esto nalazi zaborav u
spavanju i oslobaanje od problema, i poinje sve vie da spava, ne zbog fizike
potrebe, ve u bekstvu od sumorne realnosti. Osam sati spavanja u toku dana je
dovoljno za veinu osoba, est je optimalno, a manje je potrebno kada preemo
srednje godine. Previe spavanja je zamorno, usporava telesne procese i otupljuje um,
dovodi do nagomilavanja tamasa sa udruenim oseanjima negativnosti. U
depresivnim stanjima, potrebno je manje, a ne vie spavanja. Pokuajte da se
oduprete preteranoj elji za spavanjem i nemojte da spavate u toku dana. Ako ste
79

pospani, istuirajte se hladnom vodom - to e vas uiniti energinijom i pozitivnijom.

Spavanje od est do osam sati osveie telo i um, i ostaviti vie vremena za sadhanu i
druge aktivnosti.
Rani odlazak na spavanje i rano buenje, enu ini zdravom i mudrom.
Ovaj savet je i vana maksima jogikog ivota. Najosveavajue spavanje je spavanje
pre ponoi, tako da ranim odlaskom na spavanje dobijamo vie koristi od svakog sata
sna. Ovo nam daje i ansu da upotrebimo i prednosti brahmamuhurte, perioda
poviene svesnosti, brahminog sata, izmedu etiri i est ujutro. Budnost u ovo
vreme dana omoguuje korienje hormonske promene koja se dogaa oko 4 sata.
Ovo je, takoe, vreme kada su sile univerzuma u satvikoj harmoniji, omoguujui
nam da se lake uskladimo sa unutranjim sopstvom i snagom kosmosa.
Ako steknete naviku da se budite rano ujutro, videete kako to ima veoma
pozitivne efekte na va ivot. Uslov je da strogo sledite pomenutu jogiku rutinu. Na
poetku e vam biti potreban napor i organizacija, a kasnije e postati pravo
zadovoljstvo. Ponite dan kupanjem ili tuiranjem, najbolje hladnom vodom, zatim se
bavite nekom lakom fizikom aktivnou da protresete pospanost. Surija namaskar je
idealna, ili nekoliko drugih asana, ali, ako ovo ne moete da izvedete, obavljajte neki
kuni posao. Sedite tada u meditaciju i otkriete da je um prirodno mirniji, i
introvertniji. Nije udno da jogini ovo vreme preporuuju kao idealno za duhovnu
praksu.
Mnogi poznati mislioci, pisci, slikari i drugi kreativni ljudi su govorili da je
ovo vreme dana (4:00 6:00 h) njihovo najproduktivnije vreme, kada im ideje i
inspiracija slobodno teku. Ako elite da razvijete neki talent, da razvijate naine
kreativnog istrazivanja, onda je ovo vreme najbolje za praksu. Sama ova rutina je
dovoljna da probudi u vama kreativne potencijale i moe da se praktikuje kao sadhana. Osim toga, to je vredna terapija, i otkriete da ete imati vie energije i optimizma
da se uzdignete iznad depresije.
Hrana: est nain da se kompenzuje nezadovoljstvo je uzimanje vie
hrane. Iako neke osobe gube apetit kada su u depresiji, mnoge ene u tom stanju
previe jedu, naroito slatkie. Slatkii u velikoj koliini ne samo da poveavaju
telesnu teinu i remete fiziki metabolizam, ve omoguuju prevladavanje tamasa i
tuposti. Nikada neete popuniti unutranju prazninu hranom, samo ete nadalje
smanjiti koliinu svoje energije dodatnom krivicom. Jedite uredno, ne jedite izmeu
obroka, i izbegavajte previe slatkia.

Karma joga
Energija se ne gubi radom. tavie, aktivnost koja ima smisla stvara
energiju i snagu. Da bismo se suprotstavili depresiji, treba da prestanemo da
razmiljamo, i pronaemo neto da radimo, umesto toga. Kao to treba da razvijemo
atrofine miie posle dugotrajne bolesti, tako treba ponovo da otvorimo energetske
puteve blokirane depresijom. Energija mora na neki nain da se preusmeri spolja,
nekom aktivnou na primer, da bi se prekinuo krug potiskivanja. U jogi se smatra da
satvika energija moe da nastane tek kada se inercija ili tamoguna prevaziu
80

raastikom aktivnou. Da bi se pobedila depresija, energija mora da se koristi u

kretanju i stvaranju. Na poetku, to je tee nego to zvui, ali, ponite postavljanjem
nekog cilja sebi, i kreite se prema njemu malim koracima. Na primer, moete da
ponete sa praktikovanjem asana samo pet minuta dnevno, moda samo sa jednom
asanom. Posle nekoliko dana, dodajte jo neku asanu i produite trajanje vebi.
Postavljanjem malih ciljeva, manje je verovatno da ete se razoarati, a svaki uspeh,
bez obzira koliko je mali, inie vas jaim. Svaki korak pribliava vas vaem cilju, a
svaki postignuti cilj doprinosi samosigurnosti i dobrom samodoivljaju.
Da bismo se odvojili od obeshrabrenosti, moramo da napustimo prolost i
da odolevamo oekivanjima budunosti. ak i najsvetovnije aktivnosti dobijaju vei
znaaj kada im posvetimo nau punu panju u sadanjosti - ovde i sada. Kada bilo ta
radite, jedete, istite pod, hranite bebu - pokuajte da ne mislite ni o emu drugom,
naroito ne o onome ta sledi posle vaeg zavrenog posla. Opustite se u akciji kao da
ne postoji nista na svetu ta biste radije inili, i doiveete radost i uivanje kao i
saznanje da je svako posveeno delovanje kreativni izraz vae individualne
egzistencije. Takav stav, delovanje bez oekivanja plodova svog dejstva, osnovni je
princip karma joge.

Prihvatite pomo
Kada je depresivna, ena je sklona da izjavi da nema vremena za dodatne
aktivnosti - naroito za joga sadhanu. Kada je neko utopljen u apatiju nema
motivacije da bilo ta radi, nita nije privlano. tavie, teko je da se upotrebi snaga
volje, kada su unutranje rezerve rasute. Ne stidite se da zatraite od porodice ili
prijatelja da podele sa vama njihovu energiju i volju, da vas pozovu ujutro, da
povremeno rade sa vama, da vas podsete na program vae sadhane. Vaa oseanja e
esto biti meovita, nekad ete se odupirati stalnom podsticanju, i moda biti ljuti na
one koji pokuavaju da vam pomognu. Ako su oni koji vas podravaju mudri,
ohrabrie vas da nastavite, a ako istrajete, uskoro ete imati dovoljno energije da se
oslonite sami na sebe.
Boravak u aamu je idealan, i moe da bude od velike koristi naroito za
ozbiljne depresije. Aramski ivot e vam pomoi da pravilno izvodite svoju
sadhanu, ustajete rano, hranite se zdravo, i posvetite karma jogi. To e biti promena u
odnosu na uslove koji su uticali na vau depresiju, i ansa da pronaete novu
perspektivu svog ivota, dok uite preporuene joga vebe.

Razuslovljavanje
Najtei aspekt depresije je oseanje bespomonosti i bezvrednosti. Najvei
doprinos joge je to shvatamo da moemo da pomognemo sebi, i ne treba vie da
budemo pasivne rtve. Ako ste skloni depresiji, morate da se suoite sa injenicom da
e vae raspoloenje povremeno biti loe i da e se vaa energija smanjivati, ali, ako
joga postane deo vaeg ivota, biete u stanju da preduzmete konkretne korake da
smanjite uticaj mranih dana i brzo povratite ravnoteu. Redovna praksa joge

81

uinie da se odrava vaa unutranja stabilnost, obezbedie iskustva iz kojih moete

da razvijete konstruktivnu filosofiju za reavanje svojih problema.
Depresija e biti prevaziena tek kada razvijemo pravo znanje emocionalne
dinamike, i prekinemo uslovljenost koja odreuje nae reakcije na stvari oko nas.
Praksa joge bie osnova za posmatranje naih misli i akcija sa stavom svedoka, bez
bolnog udubljivanja u njih. Saki bhava, stav nepristrasne svesnosti o svemu to
radimo, nije bolna otuenost depresije. To je stanje u kojem nema procenjivanja,
nema emocionalne identifikacije sa naim mislima i oseanjima - stanje znanja sa
nevezivanjem. Takav stav dovodi do samospoznaje, mira i ravnotee. Umesto da se
poistovetimo sa naim slabostima, mi poinjemo da delujemo sa pozicije snage, iz
naeg sutinskog Sopstva.
ene treba da se preispitaju i otkriju svoje najvanije potrebe, elje i talente,
bez obzira da li su ovi tradicionalno enski. Potom, one treba da postanu svesne
svojih nauenih stavova prema sebi samima, i kako ovi stavovi ograniavaju njihovu
sreu i efikasnost u svetu. Stav ivljenja prema spoljanjem standardu mora da se
zameni samoregulativnim principom zasnovanim na samospoznaji. Joga omoguuje
enama postizanje esencijalnog znanja njih samih, i integrisanje tog znanja u
uravnoteeno samoprihvatanje. Joga sjedinjuje um, stvarajui novu snagu volje. Ona
oslobaa energije pomou kojih ena dobija novu vitalnost, i naine realizovanja
svojih viih vizija.

82

GLAVOBOLJA
Glavobolja je jedna od najeih albi ena. Ovaj simptom (a ne bolest)
moe da ima razliite oblike i da bude posledica organskih bolesti, kakvi su sinusitis,
visok krvni pritisak, oni poremeaji, problemi varenja, tumori... Ipak, glavobolja je
najee posledica napetosti.

Hormonska neravnotea
Dve treine osoba koje imaju migrenu, kao i velika veina onih koji se ale
na glavobolju su ene, to sugerie da moda postoji fizika osnova u enskoj
konstituciji koja deluje kao predisponujui faktor. Neke ene imaju glavobolju kao
deo sindroma premenstrualne napetosti ili za vreme menopauze. Kod mnogih ena
koje se ale na este glavobolje, takoe postoji veza sa menstrualnim ciklusom glavobolje se najee javljaju u sredini ciklusa (oko vremena ovulacije) i/ili na kraju
ciklusa (neposredno pre menstruacije).
Moda je glavobolja direktna posledica promene hemijske ravnotee tela.
Promene hormonskih nivoa mnoge ene ine neotpornim na fiziki i emocionalni
stres, a poznato je da je emocionalni poremeaj glavni uzronik svih glavobolja.

Tenziona glavobolja
Stres i napetost, u mnogim svojim oblicima, predstavljaju glavni uzrok
glavobolje. Sa postojedom fizikom predispozicijom, glavobolja obino nastaje posle
nekog emocionalnog konflikta. Depresija, zabrinutost, napetost na poslu, hronine
frustracije i nezadovoljstvo, glavni su uzronici tenzionih glavobolja (glavobolje koje
se javljaju zbog dugotrajne napetosti miia u potiljanom delu vrata i mogu da budu
veoma neprijatne).
Mnoge ene primeuju rane znake pretee glavobolje kada postaju
razdraljive, druge su plaljive pre poetka bola. Ovakve glavobolje, sa pridruenom
letargijom i netolerantnou, esto su konkretan izraz nezadovoljstva ene njenim
ivotom i njom samom. Lekovi teko otklanjaju ovu vrstu glavobolje, a ene treba da
pronau novu perspektivu ivljenja koja e ih vie zadovoljavati, moda kroz praksu
joge.

83

MIGRENOZNA GLAVOBOLJA
Migrena je najtea vrsta glavobolje i smatra se posledicom specificnog
reagovanja krvnih sudova, odnosno njihovog irenja i suavanja, to je pod
kontrolom autonomnog nervnog sistema. Takve promene promera krvnih sudova su
pokuaji nervnog sistema da kompenzuje emocionalnu napetost. Migrenozna
glavobolja se karakterie bolom jedne polovine glave i traje do tri dana. esto je
praena muninom i povraanjem, svetlacima ili crnim takama ispred oiju i
nepodnoenjem jake svetlosti i buke.
Konstitucionalni faktori
Postoje dokazi da je sklonost ka migreni nasledna, i da su mnogi meu
obolelima od ove vrste glavobolje u detinjstvu imali muninu pri putovanju i
povremeni neobjanjivi bol u trbuhu. Migrena najee poinje u pubertetu. Poto
mnogo vie ena nego mukaraca pati od ovog poremeaja, verovatno varijacije
enskog hormonskog ciklusa doprinose njegovom nastajanju.
Redovno praktikovanje asana, od kojih se preporuuju surija namaskara,
bhuangasana,
dhanurasana,
pranamasana
i
sarvangasana,
omoguuje
uravnoteavanje organizma i regulisanje pomenutih fizikih problema.

Ishrana
Neki ljudi su konstitucijski senzitivni na neke hemikalije i hranu koji mogu
da budu uzroci alergijske glavobolje. Dokazano je da izvesnu hranu moraju da
izbegavaju oni koji su skloni migreni: okoladu, kakao, koka kolu, jaja, morsku hranu
(ribu i koljke iz vrste ostriga), i alkohol, naroito pivo. Za neke ljude prena hrana,
buter, mleko i kafa treba da se dodaju ovoj listi, za druge ak limun, pomorande i
paradajz.
Terapija jogom sa kombinacijom ankhaprakalane (ispiranje creva) i
jednostavna vegetarijanska dijeta, sa mnogo zrnevlja (penica, pirina, heljda, proso),
soivom i raznom vrstom voa i povra, je veoma efikasna za spreavanje nastajanja
migrene.

Emocionalni faktori
Opservacije pokazuju da su ljudi koji pate od migrene inteligentni i
ambiciozni, ali i sa opsesivnim crtama linosti. Oni su esto sitniavi, imaju visoke
zahteve i teko toleriu svoje i tue slabosti. Sve ovo se esto pojaava preteranom
brigom i strahovima ili stalnim doivljajem frustriranosti. Sistematska relaksacija
joga nidrom oslobodie nagomilanu napetost pre nego ona dovede do glavobolje, a
obavljanje posla u duhu karma joge razvija oputeniji i tolerantniji stav prema ivotu.

84

Terapija jogom
Jogika terapija migrene ukljuuje ala neti, kunal kriju i joga nidru, uz
program asana. Ove vebe treba da se primene posle konsultacije sa kompetentnim
joga terapeutom. ala neti i joga nidra na samom poetku mogu da budu dovoljni da
spree puni razvoj glavobolje. Neti ne samo da ispira nos ve ima i smirujui uticaj
na nerve lica i glave. Kada glavobolja ve pone, obino se smiruje povraanjem,
tako da kunal krija treba da se izvede to pre. Krija treba da se uradi neko vreme
posle obroka (vyaghra krija), a mnogo bolje je da se uradi kunal nego da se suvino
podnose sati munine. Produena glavobolja uzrokuje veliki deo slabosti povezan sa
glavoboljom usled napetosti.

85

DRUGE GLAVOBOLJE
Sve to je reeno o emocionalnim faktorima u migrenoznoj glavobolji vai i
za ostale glavobolje, ukljuujui one koje su posledica poremeaja vida, sinuzitisa i
visokog krvnog pritiska. Joga nidra ili neka druga vrsta meditacije bi trebalo da bude
osnovni deo svakog terapijskog programa koji ne treba da se shvati samo kao terapija
i prekine posle delovanja, ve da bude i uvod u konstruktivnu jogiku filosofiju.

Sinusna glavobolja
Uz zapuen nos ili kijavicu, esto postoji i doivljaj teine u glavi zbog
zapaljenja sinusnih upljina iznad i ispod oiju. Ponekad se ovo stanje pretvara u
intenzivan bol koji se pojaava kijanjem, kaljanjem, ili savijanjem glave. Da bi se
smanjila glavobolja, neophodno je da se oisti sluzava blokada nosa, isprazni sekret
iz sinusa i smire membrane nazalnih i sinusnih puteva.
Neti: Najvanija veba ienja nosa, ela neti je proces ispiranja nosa
toplom, slanom vodom koja se ubacuje u jednu nozdrvu i izbacuje na drugu. Sve se
izvodi pomou posude koja ima posebni dodatak za nozdrvu (neti lota, moe da je
zameni i mali ajnik). Posle ispiranja, nos se potpuno prosuuje vebama disanja.
Kada se ala neti izvodi zbog sinuzitisa, naroita panja treba da se posveti drenai
(najmanje jedan minut). Djala neti treba da se izvodi svakodnevno, ponekad i dva
tri puta dnevno, kada je prepunjenost sinusa velika. Posle nekoliko dana, jedanput
dnevno e biti dovoljno da se nos odrava istim.
Prisustvo infekcije moe da se odredi na osnovu mirisa i boje nosne sluzi.
Ako postoji infekcija (sekret je zukast ili zelenkast), praktikuje se svamutra neti.
Proces je isti kao i za ala neti, ali, umesto obine slane vode, koristi se sopstveni
urin, sakupljen pri prvom jutarnjem mokrenju.
Hronina i trajna blokada nosa zahteva i primenu sutra neti krije. U ovom
obliku, voskast konac ili gumeni kateter se stavlja u jednu nozdrvu, prolazi je i
izbacuje na usta. Sve ove vebe treba da se ue pod supervizijom iskusnog uitelja,
koji e odrediti kada i koliko esto treba da ih izvodite, u skladu sa vaim
individualnim potrebama.
Asane i pranajame: Neti treba da bude udruen sa kratkim programom
asana i pranajama. Nekoliko ciklusa surija namsakara, otvorie blokiran nos a asane
sa savijanjem unazad e pojaati ovo dejstvo. Izbegavajte obrnute asane dok se ne
oisti prepunjenost sinusa. Najvanije pranajama tehnike su u ovom sluaju bhastrika
sa obema nozdrvama otvorenim, kao i nadi odhan.
Dijeta: Uzimanje obroka u rano vee (pre 7 sati) je od velike pomoi za
smanjenje prepunjenosti sekretom. Uvee treba izbegavati jaku hranu, prenu ili
masnu, kao i mlene proizvode (sir, mleko, jogurt). Izbegavajte konzervisanu hranu i
proizvode od belog brana. Pri drugim obrocima, uzmite svoju uobiajenu dijetu, ali

86

smanjite na minimum mlene proizvode (poveavaju stvaranje sluzi) i uzimajte

mnogo voa i povra.

Glavobolja zbog poremeaja varenja

Glavobolja koja poinje jedan sat posle obroka moe da bude posledica
pogrenog varenja. Takve glavobolje su obino praene oseajem punoe ili
nelagodnosti u stomaku ili trbuhu, a ponekad oteenou lica ili oiju. Prevelika
koliina kiseline i zatvor su prethodnici ovakve vrste glavobolje.
Dijeta: Jednostavna, bez mnogo ulja i butera. Mnogo voa i povra i velike
kolicine obine vode. Vegetarijanska dijeta se smatra najpogodnijom.
Terapija jogom: Praktikujte kunal kriju i ankhaprakalanu svaki drugi
dan u toku dve nedelje, zatim postepeno smanjite izvoenje obe atkrije na jedanput
nedeljno (ne istog dana obe). ala neti treba da se radi svakodnevno, zajedno sa
asanama koje popravljaju varenje. Izbegavajte obrnute asane prvih nekoliko nedelja.

Naprezanje oiju
Ako sumnjate na naprezanje oiju, kao uzrok vae glavobolje, prvo
konsultujte lekara. Pored njegovih preporuka, svaki dan praktikujte ala neti i vebe
za oi. Nadi odhan i obrnute asane su takoe veoma efikasne. Uenje upotrebe oiju
bez naprezanja, postie se dnevnim upranjavanjem trataka. Tratak je mirno,
oputeno, koncentrisano posmatranje bilo kojeg objekta, a u ovom sluaju
preporuuje se plamen svee ili plamen ricinusovog ulja. Tratak takoe razvija
koncentraciju i uzrokuje oputeno stanje celog bia.

Vebe izmeu glavobolja

Ne odlaite praktikovanje joge dok vam se ne razvije glavobolja. Iako su
ala neti i joga nidra esto dovoljne da se suzbije pratea glavobolja, redovno dnevno
vebanje joge, pomoi e da se prevazie glavobolja na dva naina: prvo,
ublaavanje jaine glavobolje, zatim produavanjem vremenskog intervala izmeu
napada dok oni sasvim ne nestanu. Joga e kompenzovati konstitucijske i
emocionalne faktore koji uzrokuju glavobolju, osim toga, joga moe da transformie
vae bie i va ivot.

Program vebi za migrenu

Kunal krija
ala neti
Surija namaskar
Varasana
Suptavarasana
Marariasana
.

2 X nedeljno mesec dana, zatim jednom nedeljno

svakodnevno nedelju dana, zatim 2 X nedeljno
svaki dan
tri do est ciklusa
jedan minut
jedan minut
petnaest puta
87

aankasana
Pranamasana
avasana
Nadi odhan pranajama
Joga nidra
Briljiva dijeta

dva do tri minuta

tri minuta
deset ciklusa
30 45 minuta

Za akutnu glavobolju
Kunal krija
ala neti
Pranamasana
Joga nidra
Lago ankhaprakalana

ak i ako stomak nije prazan

tri do pet minuta
sledee jutro

Programi vebi: sinuzitis

ala neti
Sutra neti
Surija namaskar
avasana
Kandharasana
Bhuangasana
Dhanurasana
Paimotanasana
Bhastrika pranajama
Nadi odhan pranajama
Joga nidra
Briljiva dijeta

svaki dan
dva puta nedeljno
est ciklusa
jedan minut
jedan minut
trideset sekundi
dva minuta
pet ciklusa
deset do dvadeset ciklusa
trideset minuta

Glavobolje zbog poremeaja varenja

ala neti
Kunal krija
Lagho ankhaprakalana
naizmenino sa kunal krijom
Naukasana
Pavanmuktasana
Utan vakrasana
aki alana

svaki dan
svaki 2. dan tokom 2 nedelje, zatim 1 X nedeljno
svaki 2. dan tokom 2 nedelje, zatim svaki 2. dan,
pet puta
pet puta na svakoj strani
dvadeset puta
deset puta na svaku stranu
88

Utrasana
Marariasana
Agnisar krija
Bhastrika pranajama
Jiga nidra
Varasana
Briljiva dijeta

jedan minut
petnaest puta
pedeset ciklusa
pet ciklusa
trideset minuta
posel jela

89

LEUKOREJA (VAGINALNI SEKRET)

Skromnost se tradicionalno i univerzalno slavila kao vrlina ene. Ipak, lana
skromnost ima korene u strahu i neznanju. Dugo su ene bile rtve mita, neznanja i
konfuzije u vezi sa njihovim telima. Nema konflikta izmeu skromnosti i otvorenosti
a otvorenost je ono ta nam je potrebno da otklonimo mreu praznoverja i obnovimo
sigurnost u nae fiziko Ja koje je osnova istinske enstvenosti.
Niko ovo vie nee potovati od mnogih ena koje su nekada traile savet u
vezi sa specifinim enskim problemom leukoreje ili preteranog stvaranja vaginalnog
sekreta. Zbog prostog nedostatka informacija i otvorenosti, mnoge od njih su bile
zabrinute, postiene i uplaene zbog ovog, u sutini, jednostavnog i izleivog
poremeaja.

ta je prirodno?
Izvesna koliina vaginalne sekrecije je prirodna i zdrava. Zidovi vagine
sadre mnogo siunih lezda, ija je specifina funkcija stvaranje proiavajueg
sloja vlanosti. Ovaj sekret deluje kao zatita osetljivih tkiva vagine, koje uva od
suenja i sa njih otklanja mikrobe. Vagina se, kao i oko, sama isti. Kao to se oko
kupa u svojoj tenosti pri svakom treptaju, vagina se odrava sveom stalnim
protokom unutranjeg sekreta.
Zdrav vaginalni sekret je obino providan ili mleast i lepljiv. Meutim,
njegov sastav varira u zavisnosti od faza menstrualnog ciklusa. Ponekad je vodenast,
veoma beo, sasvim gust ili lepljiv kao gel. Koliina sekreta je promenljiva, a sekret
moe da se pojavi ve u pubertetu. Ako je vagina zdrava, sekret je bez mirisa i nema
nadraaja niti crvenila vagine i okolne oblasti.

Infekcija
Preterana vaginalna sekrecija je znak neravnotee, a ne uvek znak infekcije.
Ipak, ovo stvara stanje vlanosti koje je idealno za razvoj infekcije. Kao to je to
sluaj sa koom, usnom upljinom i crevima, postoje mnoge bakterije u normalnoj,
zdravoj vagini. Neke od njih predstavljaju normalnu floru koja vaginalnu sredinu ini
blago kiselom, i spreavaju preteran rast potencijalno tetnih organizama.
Povremeno, meutim, ova prirodna ravnotea se remeti i razvija se infekcija, koja ne
treba da se mea sa leukorejom.
U sluaju infekcije, ne samo da postoji velika koliina sekreta, nego i blag
ili jak svrab, peenje okoline vagine (vulve), svrab i povremeno uestalo mokrenje.
Prvi znaci infekcije su bol u donjem delu lea, i otoci lezda u preponskom predelu, a
glavni dokaz infekcije je priroda samog sekreta. Najei uzroci su monilia (Candida
albicans, vrsta gljivine infekcije) i trihomonas vaginalis (trihominijaza), VI i V
grupa vaginalnog sekreta. Obe vrste izazivaa su normalno prisutne u zdravom telu.
90

Kod gljivine infekcije, sekret je gust i beo, i moe da ima sirast izgled. Ima
miris peenog hleba, to zbog neprijatnih asocijacija moe da uini da ena ima
gaenje na hranu. Gljivina infekcija izaziva svrab i nadraaj vagine.
Trihomonas je prisutan u telima ena i mukaraca, i oko pedeset procenata
ena ima ovaj mikroorganizam u vagini, bez ikakvih simptoma. Kada je populacija
trihomonasa prevelika, ona stvara penast sekret zukasto-zelenkaste ili sive boje, i
prepoznaje se po veoma neprijatnom mirisu. esto se razbuktava posle seksualnog
kontakta, zbog nadraaja vagine, a moe da se prenese i preko vlanih ubrusa, donjeg
vea i neiste daske na WC olji.
Vaginalne infekcije su veoma este, retko koja ena ih bar nekad nije imala.
Ovi poremeaji nisu ni na koji nain u vezi sa bolestima kakvi su sifilis i gonoreja, i
nema apsolutno nikakvih razloga za oseanje stida. Tajnovitost i praznoverje vezani
za ensku seksualnost, spreavali su ene da trae pomo u sluaju infekcije, to je
bilo uzrok posledica. Ako se tretiraju na vreme, vaginalni poremeaji su bezazleni,
ako se zanemare, teko se lee, uzrokuju komplikovanije bolesti i organska oteenja
kao i neplodnost. Zanemarivanje u toku trudnoe moe, takoe, da utie na plod.
Nepreduzimanje pravilnih mera leenja je znak nedovoljne hrabrosti i moe
da bude opasno. Ne treba da se igrate svojim zdravljem zbog predrasuda. Vaginalni i
drugi poremeaji reproduktivnog sistema predstavljaju stanja zbog kojih treba uvek
traiti kompetentnu medicinsku pomo, koja e, uz preventivne joga vebe, dovesti
do brzog oporavka i izleenja.

Leukoreja
Izmeu dva pola - normalne zatitne sekrecije i vaginalne infekcije, nalazi
se neinfektivan, bezbolan ali pojaan sekret, poznat kao leukoreja (belo pranje u
argonu). Leukoreja lii na normalnu sekreciju vagine, samo je mnogo obilnija. Prva
moe da ostavlja beliaste ili ukaste mrlje na rublju, obino se brzo sui i ne
uzrokuje nelagodnost. Meutim, ako se odea mnogo prlja, ako se stalno oseate
vlanim ili morate da menjate rublje nekoliko puta u toku dana, onda nema sumnje da
je sekrecija pojaana. Iako ponekad mogu da se jave laki bolovi ili oseaj punoe u
trbuhu, to jo uvek ne znai da je prisutna infekcija. Leukoreja predstavlja veliku
koliinu sekreta, ali istog, bez znakova zapaljenja vaginalne oblasti i bez svraba.

Predisponujui faktori
Leukoreja moe da bude prvi znak erozije grlia (ranice grlia materice).
Smatra se da oko 95 procenata ena u reproduktivnom periodu razvije ovakvu ranicu,
koja zahteva medicinski pregled, Papanikolau testom.
Najee, meutim, leukoreja je samo signal tela da postoji pad otpornosti,
zbog nedovoljnog spavanja, loe ishrane ili nervne napetosti. ene koje imaju eernu
bolest ili tuberkulozu, naroito su joj sklone. Sledei est uzrok je hormonska
neravnotea, zatim kontracepcija (pilule ili spirala). Sekrecija moe da postane

91

problem neposredno pre ili za vreme menstruacije, u trudnoi ili menopauzi, zbog
prirodne promene nivoa hormona.
Dijeta je vaan faktor leukoreje. Poveana koliina sluzi zbog previe
mleka, belog brana i glaziranog pirina, izbacuje se u obliku telesnih sekreta,
ukljuujui i one iz vagine. Zainjena i masna hrana i velike koliine eera, takoe
pogoravaju ovaj problem. Dijeta sa mnogo preraevina eera i ugljenih hidrata,
stvara idealno stanje za vaginalne infekcije, jer one menjaju nivo kiselosti vagine i
omoguuju rast tetnih bakterija. Mnoge ene tvrde da je prilagoavanje dijete
drastino smanjilo vaginalnu sekreciju.
Leukoreja se esto javlja zajedno sa zatvorom, koji nije samo posledica
pogrene dijete nego i stresa i napetosti. Telo registruje svaku napetost koja aktivira
simpatiki nervni sistem, odvodei energiju iz sistema za varenje. U ovim uslovima,
lako se razvija zatvor. Stresne reakcije utiu i na nadbubrene lezde, a varijacije
hormona koje stvara nadbubreg takoe mogu da uzrokuju leukoreju, i predstavljaju
vezu izmeu zatvora i pojaanog sekreta.
Drugi emocionalni faktori mogu da budu nesvesni. Neke ene imaju
negativna oseanja u vezi sa fizikim telom, koje nerado priznaju. Ovo naroito vai
za reproduktivne organe koji se jo uvek smatraju tajnovitim i retko pominju. Takvi
nesvesni stavovi mogu da nau izraz u leukoreji, pri emu je pojaan sekret
simboliki pokuaj ienja.

Lina higijena
Stroga lina higijena je prvi korak u regulaciji leukoreje. Ona ne samo da
spreava infekciju i smanjuje nelagodnost, nego omoguuje i oputanje. mar i vulva
treba da se redovno peru, i odravaju suvim. Mnoge vaginalne infekcije su posledica
prelaska mikroorganizama iz mara u vaginu, koji zato uvek treba da se pere i brie
od napred prema pozadi. Izbegavajte sintetiko rublje, arape i odeu, koji odravaju
vlanost i toplotu, veoma pogodne za razvoj bakterija. Rublje treba da je komotno i
pamuno, a kada nema prevelike koliine sekreta, treba ii i bez njega. Mnogi
nepoeljni organizmi se unitavaju samo izlaganjem vazduhu, to, takoe, hladi i
osveava vaginalnu oblast.

Joni prakalana
Irigacija ili ispiranje unutranjosti vagine moe da pomogne u prevenciji
infekcije ako se izbegava preterivanje. Zdrava vagina je kisela, a kiselost predstavlja
barijeru za infekciju. Poto je krv bazna, nivo kiselosti (pH) opada za vreme
menstruacije, to ini pogodnu osnovu za infekciju. Ispiranje blago kiselim
rastvorom, regulie normalan pH i ima preventivno dejstvo. Pogodni rastvori su
kaiica sode bikarbone na pola litra tople vode, ili kaiica sireta na litar vode.
Oblaganje unutranjosti vagine i vulve gruevinom sira je takoe veoma korisno, ako
se izvodi u ranim stadijumima, dok su simptomi jo uvek blagi.

92

Meutim, ak i najegzotiniji rastvor za ispiranje ne pomae mnogo, osim

psiholoki. Treba zapamtiti da se vagina sama isti, i da je leukoreja vrsta
kontinuiranog ispiranja. Stalnim ispiranjem vagine bilo ime to nije obina voda,
rizikujemo poremeaj prirodnih zatitnih mehanizama. Preterano ispiranje stimulie
ve hiperaktivne lezde, i poveava koncentrisanost na problem, koji tako moe samo
da se pogora.

Uspostavljanje ravnotee
injenica je da je najei uzrok leukoreje opta niska otpornost i
hormonska neravnotea. Kod ena ove dve stvari su tako blisko povezane, da mogu
da se posmatraju kao dva naina objanjenja istog problema. Zbog toga, vebe joge
su od veoma velike koristi.
Joga asane su od neprocenjive vanosti za jaanje i uravnoteavanje
aktivnosti celog reproduktivnog sistema ene, zbog njihovog direktnog uticaja na
trbune karline organe, i regulatornog efekta na sistem lezda. Program za leukoreju
treba da ukljuuje surija namaskar, varasanu, aankasanu, mardariasanu i utrasanu.
Sarvangasana i viparita karana mudra takoe, imaju pozitivan uticaj, a napredniji
uenici mogu da rade i bhuangasanu, alabhasanu, dhanurasanu, akrasanu i
paimotananasanu.
Ni jedna veba joge nije samo fizika, ona ima suptilne efekte na vitalne
energije koje mobiliu telo i motiviu um. Joga je nauka vitalne energije, prane akti,
a pravilno izvedene jogike tehnike poveavaju otpornost i vitalnost organizma.
Asane zato treba da se izvode sa punom svesnou, usmerenom na odgovarajuu
akru ili psihiki energetski centar.
Za obnavljanje vitalnosti posebno se preporuuju bandhe, psihike
energetske manipulacije, od kojih su za leukoreju najvanije mulabandha i udijana
bandha.
Pranajama - nadi odhan, bhastrika i uaji, eliminiu toksine, dok
meditativna praksa joga nidre ili antar moune, prekida spiralnu napetost koja remeti
hormonsku ravnoteu i smanjuje prana akti. Ove vebe harmonizuju telo i um,
otklanjajui osnovni uzrok poremeaja.

Program vebi
Lago ankhaprakalana
Surija namaskar
avasana
Varasana
Suptavarasana
Utrasana
Marariasana
aankasana

jedamput nedeljno
6 12 ciklusa
petnaest dana
petnaest dana
petnaest dana
petnaest dana
trideset udaha
93

Viparita karani mudra

Uaji pranajama
Joga nidra

21 udah
54 ciklusa
pola sata

94

MENSTRUALNI POREMEAJI
Menstrualni ciklus nikada nije savreno redovan, jer nema dve pojave u
prirodi koje su identine. Male varijacije mesenog ciklusa ne treba da predstavljaju
problem, niti su dokaz bolesti; jedino trajna neredovnost moe da znai poremeaj
hormonske ravnotee. U vezi sa tim, stalno se postavljaju neka pitanja, i diskusija
koja sledi sastavljena je od najtipinijih pitanja i nedoumica - pokuali smo da na njih
odgovorimo tako da to vie ena moe da uiva u fizikom zdravlju i slobodi duha
koji se postiu jogom.

Joga za vreme mesenog perioda

ene koje imaju obilno krvavljenje, ne treba da rade asane, a sirasana i
sarvangasana ne treba da se praktikuje ak i kada je period normalan. Meutim,
pranajama, meditacija i druge vebe mogu da se rade bez ogranienja. Joga ovo
vreme smatra veoma pogodnim za sadhanu, jer su ene senzitivnije i sa vie psihike
snage, to im daje mogunost vieg duhovnog iskustva. Vie panje treba da
posvetimo api i dhijani, da bismo iskoristili prednost prirodnog irenja unutranje
svesnosti.

Problemi mesenog ciklusa

Kada se ena obrati uitelju zbog nepravilnosti ciklusa - koji je proreen,
uestao ili obilan, najvaniji savet koji treba da joj se da je da se odmah javi lekaru.
Detaljno medicinsko ispitivanje, razjasnie prirodu problema koji moe da ima
razliite uzroke. Nepravilnosti perioda su esto samo znak nekog drugog poremeaja
koji mogu da imaju ozbiljne posledice ako se pogreno lee. Kada lekar otkloni takve
mogunosti, uitelj joge moe da odlui koje su najbolje vebe za uspostavljanje
ravnotee, fizike i duhovne.

O dobu prve menstruacije

Veina devojaka dobijaju menarhu (prvu menstruaciju) oko jedanaeste ili
dvanaeste godina, ali ona moe da se pojavi u svako vreme izmeu devete i
osamnaeste godine. Ako je devojka inae zdrava, a prva menstruacija zakasni, onda
je moda u grupi onih koji kasno dobijaju ciklus. Meutim, amenoreja (odsustvo
menstruacije) moe da bude posledica defekta u strukturi reproduktivnog sistema,
ciste ili tumora, hormonske neravnotee ili emocionalnih faktora povezanih sa
izrastanjem u ulogu ene. Ako lekari ne pronau patoloke razloge, treba ujutro raditi
dvanaest ciklusa surjanamaskar.

O menopauzi
95

Prosene godine u kojima dolazi do prestanka ciklusa su etrdeset osama ili

etrdeset deveta, ali, ena moe da doe u ovu fazu ivotnog ciklusa izmedu 40. i 55.
godine. Grub pokazatelj moe da bude nalaz medicinara da ene koje poinju da
menstruiraju rano, kasnije uu u menopauzu. Meutim, nepravilno takasto
krvavljenje ili krvavljenje izmeu perioda moe da bude posledica infekcije
reproduktivnog sistema (zapaljensko oboljenje karlice) i mioma ili polipa (benignog
tumora). Detaljnim medicinskim ispitivanjem treba pronai uzrok takvog krvavljenja,
i iskljuiti tumorozne tvorevine. Ako je medicinski izvetaj dobar, ponite sa
vebama joge da biste uravnoteili hormone i smanjili fiziku nelagodnost koja moe
da prati menopauzu. Obrnute asane su naroito korisne, meu njima sirasana (stoj na
glavi), sarvangasana (svea) i halasana (plug).

O prestanku ciklusa (amenoreji)

Najei uzrok prestanka ciklusa je trudnoa, koja je esto praena i drugim
znacima, jutarnjom muninom, na primer. Neke ene mogu da imaju periode i posle
zaea, iako se to ree dogaa. Kontraceptivne pilule, takoe, mogu da uzrokuju
prestanak perioda, ako kombinacija hormona ne odgovara vaem endokrinom
sistemu. Menstruacija najee poinje posle est nedelja, osim ako dojite bebu. Posle
prestanka uzimanja pilula, takoe moe da doe do odlaganja menstruacionog
ciklusa. Ako ste trudni, onda je vreme da ponete da se pripremate za prirodno i
harmonino roenje deteta pranajamom i joga nidrom.

Poremeaji perioda zbog ivotnih dogaaja

Retke su ene koje imaju apsolutno redovne periode, jer mnoge situacije u
ivotu utiu na hormone koji upravljaju ciklusom. Naputanje kue, zahtevi
studentskog ili poslovnog ivota, su izazovi koji dovode do emocionalne napetosti,
to moe da utie na prekid ciklusa. Neke ene su osetljivije od drugih, ali mogue je
da svaka velika promena rutinskog ivota privremeno utie na ciklus. Takvi dogaaji
mogu da budu dugaka putovanja, prelazak u veliki grad, ili u selo iz grada, znaajna
promena dijete ili klime, zapoinjanje novog posla, poetak ili kraj romanse, alost
zbog gubitka bliske osobe, poetak branog ivota, kao i svako intenzivno
emocionalno iskustvo. Bolesti, groznice, poremeaj varenja, gojaznost, ak i ozbiljan
zatvor mogu da prekinu menstruaciju za neko vreme.
Posle medicinskog pregleda, zaponite redovno praktikovanje joga nidre,
koja e dovesti do fizike i psihike oputenosti. Mogue je da vam je potrebno vie
fizikog vebanja, tako da je dobro da svom programu dodate dinamike asane,
kakve su nauka sanalana, aki alana, aankasana, marariasana,
aankbhuangasana i halasana.

96

esti ciklusi (polumenoreja)

Prosean ciklus traje dvadeset osam dana, ali moe da bude dug dvadeset ili
trideset est dana i da jo uvek bude normalan. Redovno praktikovanje asana,
panajame i meditacije, produice ciklus.

Obilan period, sa duim trajanjem

Normalni period traje od dva do osam dana, u proseku etiri do est dana.
Uobiajen gubitak krvi je 4 do 6 kaika ili 60 do 90 g. Ako imate obilnu
menstruaciju, sa oseajem preplavljivanja i ugrucima, onda verovatno postoji neki
poremeaj. Preterano krvavljenje moe da bude simptom endometrioze, koja nastaje
kada tkivo sluznice uterusa raste na drugom mestu, esto u mokranoj beici ili
crevima. Ovaj poremedaj nije tako redak kod ena izmeu tridesete i etrdesete
godine, i zahteva leenje.
Ako medicinsko ispitivanje pokae da je va problem posledica hormonske
neravnotee, nauite antar mounu ili joga nidru od uitelja joge, kao i sledee asane:
sarvangasanu, halasanu, kandharasanu, ardha matsiedrasanu, bhuangasanu,
alabhasanu, dhanurasanu i paimotanasanu.

Vegetarijanstvo i menstrualni ciklus

Dijeta utie na svaki aspekt naeg fizikog zdravlja, ukljuujui i
menstruaciju. Dokazano je da proteinska dijeta sa mnogo mesa moe da uzrokuje
bolniju i obilniju menstruaciju. esto period privremeno prestaje posle prelaska na
vegetarijansku dljetu, a kada se ponovo pojavi, obino je bez problema. ene na
veganskoj dijeti (zrnevlje i povre, bez mleka i drugih ivotinjskih proizvoda),
neretko sasvim gube ciklus. Meutim, ispitivanje njihovog vaginalnog sekreta
pokazuje da im hormoni i dalje pravilno funkcioniu, i da se enstvenost ne gubi.
Takve ene mogu i dalje da vode aktivan seksualni ivot i rode zdrave, srene bebe.
Meutim, stroga dijeta redukuje menstruaciju, najlake kada je udruena sa
celibatom. Ciklus ponovo poinje sa zapoinjanjem seksualnog ivota.

Menstrualni ciklus i duhovnost

Duhovne vebe mogu da smanje menstruaciju i ak da je sasvim eliminiu
neko vreme. Neke od njih deluju direktno na hipofizu (sirasana), druge skreu pranu
sa puta nanie na put navie (maha bandha), ostale dovode do koncentracije uma i
totalne sublimacije senzualne elje (dharana, dhiana, samadhi). Meutim, ovo se
dogaa samo kada se praksa intenzivno izvodi (na primer sirasana do dva sata) u
kombinaciji sa posveenom jogikom rutinom, pod vostvom gurua.
Lekari se pitaju da li je ovakav prestanak ciklusa znak bolesti, ili
superzdravlja. Period nikako ne moe sam za sebe da bude znak duhovnog razvoja.
ee je on znak fizike ili emocionalne neravnotee koja najbolje moe da se
regulie kombinacijom medicinskih saveta i uravnoteenim programom vebi joge.
97

Istinska duhovnost nastaje dominacijom satve, itote i svetlosti, na svakoj

ravni naeg bia. Satva na fizikoj ravni predstavlja harmonino funkcionisanje tela u
skladu sa zakonima prirode. Gita kae: Joga je ravnotea. Ona nije za onoga ko jede
previe, niti za onoga ko jede premalo, nije za onoga koji spava premalo, niti onog ko
spava previe. (6:16)
Ovo vai za svaki aspekt ivota ukljuujui i menstrualni ciklus. Osim u
retkim sluajevima, to ne znai eliminaciju menstruacije, ve prirodan, redovan i
bezbolan meseni ciklus. Vebe joge su najkorisnije za razvijanje satvikog tela, koje
stvara satviki okvir uma. Jogom ne eliminiemo prirodne funkcije tela, ve delujemo
na njih tako da ne predstavljaju smetnje uma.

98

GOJAZNOST
Regulisanje telesne teine nije cilj joge, koja je, ipak, stekla reputaciju
efikasnog naina reavanja problema gojaznosti. Joga nudi odgovarajuu dijetu u
originalnom grkom znaenju rei: nain ivota. Ona harmonizuje ivljenje u skladu
sa naim potrebama i naom prirodom. Joga se ne koncentrie na masno tkivo, nego
na vas same. Gledajui na vas kao na linost, ne samo kao na telo, joga daje praktine
tehnike koje ne samo da omoguuju slobodu od gojaznosti i zatvora dijeta za
mravljenje, ve razvija zdravlje i ravnoteu u svakom aspektu vaeg ivota.

Terapija jogom
Prvi korak je da se nae vreme za integrativnu jogiku sadhanu - sve ostalo
e slediti iz toga.
Asane: Mnogi smatraju da gubitak teine zahteva intenzivno fiziko
vebanje, i da su asane isuvie lake. Medicinska istraivanja, meutim, pokazuju da
asane redukuju koliinu holesterola i drugih masti u krvi, i na ovaj, kao i na druge
naine, uravnoteuju metabolizam tela. Poveana teina, naroito kod ena, moe da
bude povezana sa hormonima reproduktivnog sistema. Asane ne samo da tonizuju
oputene miie, ve deluju i na sve telesne sisteme, uspostavljaju hormonsku
ravnoteu i masiraju unutranje organe. Gubitak teine je ravnomeran, a telo se
pravilno oblikuje.
Praktikovanje asana nas ini svesnijim unutranjeg glasa koji nas vodi ka
maksimalnom zdravlju. Telo ima sopstvenu inteligenciju, a pomou asana uimo da
obraamo panju na mnoge male znake i suptilne poruke tela. Uimo, takoe, kada i
ta treba da jedemo, kada da radimo vie, kada nam je potreban odmor, i mnogo drugih stvari koje nam pomau da odrimo zdravlje i vitalnost. Obraanjem panje na
ovaj unutranji glas, pomou joge, ponekad ete biti iznenaeni kada otkrijete da
hrana nije uopte ono to elite. Moda je ono to ustvari elite spavanje, etnja,
oputanje. Hrana kao zamena nee zadovoljiti vae potrebe, a samo e poveati vau
telesnu teinu.
Asane ne smanjuju nau energiju, kao to to ine mnogi oblici vebanja i
sporta. One uvaju i obnavljaju energiju koja pomae da se prevazie teina i
letargija koju doivljavaju ene sa prevelikom telesnom teinom. Na poetku,
praktikovanje asana bi trebalo da ukljuuje dinamike vebe kao to su tirjaka
tadasana, surijanamskar, kati akrasana, i jednostavne klasine poloaje kao to su
varasana, uptavarasana, pranamasana ili bhumi sirasana. Kasnije, trajanje
izvodenja asana treba da se skrati, da biste imali vie vremena za pranajamu, naroito
bhastriku i nadi odhan.

99

atkarme: Za efikasniji gubitak telesne teine, asanama treba dodati kunal

kriju i ankhaprakalanu. Kako se vaa teina poveava, i to due imate viak teine,
unutranji asovnik vaeg tela postaje spor i netaan.
atkarme pojaavaju efekte asana, i tonizuju poremeeni metabolizam.
Lago ankhaprakalana dovodi do brzog pada eera u krvi i stimulie telo da se
osloni na svoje rezerve masti da bi se nadoknadio gubitak. Kunal krija je, takoe,
korisna, ona poveava efikasnost probavnog sistema i eliminie lanu glad koja
nastaje zbog prevelike kiselosti. Kako se masti smanjuju, mnoge neeljene supstance
koje se taloe u masnim elijama ulaze u cirkulaciju. Obe ove krije ubrzavaju
uklanjanje toksina i stvaraju doivljaj lakoe tela.
Relaksacija: Pravilna relaksacija joga nidrom ili ak dubljim meditativnim
tehnikama, neophodan je deo vaeg programa. Uobiajeno je miljenje da e vas
previe napetosti uiniti vitkim, i da e vas oputanje uiniti jo gojaznijim. Za ene
(posebno) ovo nije uvek tano. Neki ljudi reaguju na napetost smanjenjem uzimanja
hrane, ali veliki broj i veina ena meu njima, u takvoj situaciji jedu mnogo vie, a
ne manje.
Vrlo esto, kada postanemo umorni i razdraljivi, ono, to stvarno elimo je
neko vreme za sebe, vreme za oputanje. Telu tada ne treba hrana, ve oputanje, i ne
treba mu hranu davati. Napetost nas spreava da istinski uivamo u hrani - poto je
um nekoncentrisan, ne moemo da posvetimo punu panju ukusu hrane i posle
obroka se oseamo nezadovoljnim. Da bismo to prevazili, jedemo vie - esto
ukusnu prenu hranu i slatkie koji samo dodaju teinu. tavie, stalna napetost
remeti delikatne telesne mehanizme, to omoguuje dalje gomilanje teine.
Relaksacija je, prema tome, neophodna za oslobaanje od napetosti koja iskrivljuje
na odnos prema hrani, ona nas ini osetljivijim na unutranje znake. U vezi sa
razvojem linosti, smanjenje napetosti je mnogo vanije nego smanjenje hrane i
oznaava put ka pravom cilju joge.

Psiholoki faktori
Gojaznost je najee posledica preteranog unoenja hrane, a ne drugih
uzroka kao to su naslee, hormonski deficit i drugo. Gojazni ljudi su gojazni zato to
imaju naviku da previe jedu - naviku sa dubokim emocionalnim korenima.
Gojaznost je esto reakcija na nesigurnost, seksualne frustracije, strepnju i ljutnju.
Mnogi ljudi sa dubokim oseanjem nesigurnosti doivljavaju sebe kao svesnost stvarno ja - sakriveno unutra u upljini tela. Oni pokuavaju da otklone strahove i
nesigurnost ispunjavanjem ovog praznog prostora hranom, to ih ini potpunijim masno tkivo im daje oseanje identiteta i postojanja. Sa druge strane, gojazna ena
moda osea da je njena debljina zatita od preteeg spoljanjeg sveta. Ljutnja i bes
su neprihvatljiva oseanja za mnoge, naroito ene, i esto se ne izraavaju direktno.
Ova oseanja, meutim, stvaraju unutranji nemir koji ini da udimo za hranom. Za
druge, usamljenost, gubitak i bol se za trenutak prekrivaju za vreme jela, a hrana
postaje bekstvo, uteha, trenutni zaborav.

100

Hronino gojazni ljudi koriste hranu kao narkotiku drogu, ali kao i svi
zavisnici, zavisnik od hrane osea se veoma krivim, od ega se brani dijetama i
postom. Prisilni unosilac hrane doivljava rascep izmeu dobre osobe koja gladuje,
i loe koja se puni hranom. Naalost, iako jede do take bola, zavisnik od hrane
osea se tako krivim da ne moe da oseti ni jedan zalogaj. On jede brdo hrane ali u
tome ne uiva, i tako uvek ostaje nezadovoljan.

Dijete u modi
Dijete najee ne deluju jer ne razreavaju emocionalne konflikte. Nain
da se obezbedi unutranja popunjenost koju traimo u hrani, moe da se ostvari
praktikovanjem joge, ne zbog smanjenja teine, ve zbog otkria svog Ja, svog
Sopstva.
Osoba koja neurotino jede nije u kontaktu sa pravom gladi, stomanom
gladi. Ona jede zbog nervoze, anticipacije kasnije gladi, i zbog gladi usta (Ne
oseam glad u stomaku, ali moram neto da imam u ustima). Dijete ovo dalje
komplikuju. Gubi se kontakt sa iskustvom gladi i sposobnou da se ona zadovolji,
jer jedete prema vetakom standardu odnosno kalorijama, a ne prema zahtevima
tela. Rezultat je prekid dijete i unoenje u telo svega ta moe da se vidi, jer ne moe
da se podnese liavanje.
Stalna klackalica telesne teine zbog smenjivanja dijete i povlaivanja hrani
moe da poremeti energetsku ravnoteu tela na fizikoj i pranikoj ravni. Ovo utie
na nerve, lezde i enzime, i moe da dovede do pogrenog funkcionisanja centra gladi
u mozgu, koji nas obavetava da prekinemo uzimanje hrane kada smo je uzeli
dovoljno.

Jedite normalnu hranu

Vi niste postali gojazni preko noi, i isto tako neete brzo postati vitki. Bilo
koju dijetu da izaberete, to treba da bude dijeta koju moete da sledite nekoliko
meseci, i ona koja polako menja va ukus. Modne dijete esto nisu zdrave, i mogu da
poremete telesni metabolizam. Dijeta sa jednom vrstom hrane i niskokalorine dijete
su samo privremena mera i ne dovode do uspostavljanja stalnih, zdravih navika
ishrane.
Normalna, uravnoteena dijeta prirodnom hranom, to manje preraenom,
obezbeuje telu sve vane sastojke. Nepreraena hrana - zrnevlje, povre, voe bogata je vlaknima, zadovoljava glad bre od preraene, odrava zdravo varenje i
ima manje kalorija.
Jedite ono ta volite, ali nauite da uzimate jednostavnu hranu. Jedite
pomalo od svega - ak i takozvano zabranjeno voe kao to su okolade, slatkii,
kolai. Klju je u tome da se jede malo, i da se ove stvari ne jedu svaki dan. Odredite
jedan dan nedeljno kada ete dozvoliti sebi ovakva zadovoljstva, da biste se
oslobodili oseanja da ste uvek na dijeti - kada ponete vie da volite jednostavnu,
prirodnu hranu, ovakva zadovoljstva e vas manje oduevljavati. Povremene gozbe
101

ne dovode do porasta teine, ve svakodnevno preterivanje u uzimanju hrane. Na

uravnoteenoj dijeti, otkriete da jedete manje i uivate vie.

Korisne navike
- Pijte veliku koliinu vode izmeu obroka.
- Ponite jelo salatom ili supom.
- Jedite mnogo povra - ono je puno hranljivih materija i ima malo kalorija.
- Izbegavajte suvie butera. Redukujte prenu hranu na minimum i nemojte
da uzimate slatkie svaki dan. Nauite da pijete sokove, aj i kafu sa manje eera.
- Nemojte da jedete izmeu obroka - uzimajte samo vodu, aj, kafu ili
jogurt, bez dodataka i slatkia.
- Jedite polako. Od trenutka uzimanja prvog zalogaja, do signala centra
sitosti u mozgu da je dovoljno hrane, prolazi najmanje dvadeset minuta.
- Sedite u varasanu pre i posle obroka. Varasana posle jela pomae
varenje. Pre jela, daje vam mogunost da se opustite, usporite i postanete svesni ina
uzimanja hrane. Takoe, daje vam vreme da se setite svoje sankalpe.

Ritam ishrane
Jogika ishrana pridaje vanosti ritmu uzimanja hrane, vie nego
egzotinim dijetama. Uzimajte svoje obroke u isto vreme svaki dan, ova redovnost
stabilizuje metabolizam. Vae telo tako uspeva da naui koliko hrane moe da
oekuje, a temperatura tela i nivo aktivnosti se automatski prilagoavaju da svare svu
uzetu hranu. Pored toga, imaete manju potrebu da uzimate hranu izmeu obroka, jer
e se ritam tela i oseaj gladi uskladiti sa vremenom obroka. Sve senzacije izmeu e
se prepoznati kao napetost a ne glad, i smiriti relaksacijom ili joga nidrom, a ne
otvaranjem friidera.
Poslednji obrok treba da se uzme tri do etiri sata pre odlaska na spavanje,
tako da se varenje zavri. Kako spavanje ne zahteva mnogo energije, hrana koja se
uzme pre toga, pretvara se u masno tkivo, i remeti snove. Spavanje je manje efikasno,
i ujutro se oseamo umorni i tromi. Sa druge strane iako se varenje ne zaustavlja, ono
je usporeno i sa vie sporednih proizvoda - kiseline, gasova, sluzi, masti.
Rano uzimanje poslednjeg dnevnog obroka, znai i rani ruak. U aramima,
svamiji jedu u 10 sati ujutro i 5 posle podne, sa vruim napitkom u 6:30 i 13:30, to
uspeva da obezbedi potrebnu koliinu hrane sa dva obroka dnevno, a ne stvara
preveliku glad izmeu obroka. Uzimanje hrane na ovaj nain je u skladu sa
ritmovima tela, to omoguuje maksimalnu upotrebu hranljivih sastojaka. Energija se
stvara onda kada je najpotrebnija, u toku radnog dela dana, a telo je spremno za
sadhanu u rano jutro i no.
Prihvatanje ovakvog ritma, donee vam mnoge prednosti, a uskoro ete
otkriti da se vaa telesna teina uravnoteuje, bez napora. U vreme prelaska na njega,
102

moda ete osetiti potrebu da jedete u vae staro vreme, naroito nou - ovo oseanje
e nestati posle desetak dana, a u meuvremenu ete se zadovoljiti vruim napitkom.

Ne oseajte krivicu
Najvaniji aspekt jogikog ivljenja je da prestanete da procenjujete ta
jedete i da se fokusirate na to da drite dijetu. Umesto toga, posmatrajte nain na koji
jedete i postanite svesniji onog ta uzimate. Svesno pronaite koliinu hrane koja vas
fiziki i emocionalno zadovoljava, i jedite tano toliko, ni vie ni manje. Ako se
prejedete, izbegavajte iskuenje krivice da preskoite sledei obrok - ovo e vas samo
dalje izvesti iz ravnotee.
Joga nam omoguuje da doivimo pozitivnu svesnost tela, ona neguje
samoprihvatanje i oslanjanje na sopstveni unutranji glas. Pomou joge poinjete da
doivljavate sami sebe kao sigurnu, normalnu osobu, i tako se i hranite bez oseanja
krivice. Cilj joge nije smanjivanje teine tela, nego smanjivanje duhovnog neznanja i
svih vrsta patnje. Njena svrha nije vitko telo, nego svestan, prosvetljen um. Ako ovo
uvek imate na umu, vae telo e prestati da vam bude teret i postae vae blaenstvo.

Program vebi
Obroci u 10 ujutro i 5 6 sati posle podne.
Lago ankhaprakalana
Kunal krija

1 X nedeljno u toku 3 meseca

2 X nedeljno 1 mesec, zatim 1 X

Kati akrasana
Tirjaka tadasana
Surija namaksara
avasana
Utan vakrasana
Naukasanalana
aki alana
upta varasana ili utrasana
Mardjariasana
Pranamasana
Bhastrika paranajama
Joga nidra
Varasana

dvadeset puta
dvadeset puta
6 12 ciklusa

nedeljno

dvadeset puta
deset puta
10 X na svaku stranu
najmanje sedam udaha
deset udaha
30 50 udaha
3 5 ciklusa
pola sata svaki dan
5 min. pre jela i 10 min. posle jela

103

TRUDNOA
Veita majka koja je trudna je arhetip plodnosti i obilja a stanje trudnoe je
primarni simbol kreativne svesti i optimizma. Trudnoa je totalno iskustvo, posebno
stanje, snaan primer bliske veze izmeu tela i uma. To je period ivota za koji je
neobino vano da su razliite dimenzije bia ene u ravnotei. Praksa joga
omoguuje optimalno zdravlje tela i uma, ona sjedinjuje fiziki, emocionalni i
duhovni rast majke sa rastom deteta.

Kontemplacija zaea
Redovno praktikovanje joge pre zaea, je idealna priprema za trudnou.
Budua majka postie elastinost i gipkost pomou asana, kao i dobru koordinaciju
tela. Pranajamom se postie vitalnost za dvoje, a meditacijom mirnoa, tradicionalno
povezana sa pribliavajuim materinstvom. Jo vanije, kada oba roditelja rade jogu,
oni e se razviti u sposobne roditelje detetu, sa duhovnim kapacitetima koji su vii od
obinih. Mogue je da se dete rodi sa delimino ili totalno probuenom kundalini
energijom. Takve osobe su duhovno razvijene od roenja i ine velike doprinose
oveanstvu. Deca koja se tako raaju su retka, kao to su retki i roditelji koji su u
stanju da ih donesu na svet, ipak, ne treba zaboraviti da takva mogunost postoji.
Duhovna spremnost roditelja preplavljuje svako dete a svesnost deteta se oblikuje i
hrani duhovnou roditelja.

Pripremne vebe
Joga je veoma korisna u trudnoi, ak i za poetnice. Za uspenu trudnou i
poroaj, naglasak treba da se stavi na razvijanje sledeih oblasti:
Trbuni miii: Jaki trbuni miii omoguie da se beba lepo nosi, to
pomae njen pravilan razvoj. Za vreme poroaja ovi miii su najvaniji u fazi
izbacivanja deteta iz materice. Asane korisne za ovu oblast su uptavarasana,
aankasana, utrasana, hamsasana, matsiasana i akti bandha serija.
Kimeni stub: Zdrava kima je neophodna za ispravno funkcionisanje
nervnog sistema i optu fleksibilnost, i ne dozvoljava poremeaje kojima su sklone
trudnice zbog dodatne teine koju nose, a koja optereuje leni deo i skelet. Vebe
koje se najvie preporuuju su suptavarasana, marariasana, viagrasana, ardha
matsiendrasana, paimotanasana, bhuangasana, i surijanamaskar.
Miii lea: Teina deteta e opteretiti i lene miie koji zato treba da
budu snani. Bhuangasana, paimotanasana, halasana, sarvangasana, aankasana i
suptavarasana su veoma korisne asane za ovaj predeo.
104

Karlica: Oputena, fleksibilna karlina oblast olakava poroaj.

Marariasana, aankasana, viagrasana, matsiasana, svi polozaji uenja, sidha joni
asana i drugi poloaji sa ukrtenim nogama su najkorisniji.
Uravnoteen program jogikih asana je idealan za sistematski razvoj ovih
vitalnih oblasti budue majke.

Asane u trudnoi
U prva tri meseca, pripremne asane mogu da se nastave na uobiajeni nain
- posle ovog perioda potrebno je izvesno prilagoavanje. Poetak etvrtog meseca
predstavlja vreme kada treba prekinuti izvoenje asana koji ukljuuju istezanje i
trbune kontrakcije. Sirana i sarvangasana se prekidaju, ali mogu da se zamene
pranamasanom i alandhara bandhom.
Od estog meseca, asane sa savijanjem tela napred (kao papimotanasana) i
ekstremnim savijanjem unazad (akrasana, utrasana) postaju teke. Suptavarasana i
poloaji uenja treba da se izbegavaju ako postoji bilo kakva tendencija preranom
poroaju ili prolapsu.
Za ovaj period veliku vrednost ima pavanmuktasana serija. Miii i
zglobovi postaju maksimalno fleksibini i stimulie se cirkulacija sa minimalnom
potronjom energije. Poloaji uanja treba jo da se izvode, za oputanje kukova i
tonizovanje poda karlice. Kali asana je jedan od takvih poloja, koji se koristi za
prirodni poroaj. Da bi ovu asanu ena mogla da izvede, ona mora da bude u stanju
da ui sa obema petama na podu, deset do pet petnaest minuta, kao i da moe lako
da se podigne iz ovog poloaja, kada se pojavi glava deteta. Kali asana pri poroaju
ima mnoge fizike i emocionalne prednosti, a razliiti poloaji uanja predstavljaju
idealnu pripremu za nju. Meu ovakvim asanama su hod vrane, namaskarasana i
utarasana. Sve one mogu da se rade u toku trudnoe zajedno sa marariasanom,
kandharasanom i pranamasanom.

Pranajama
Razni vidovi pranajame su veoma korisni u trudnoi jer omoguuju
efikasno uklanjanje tetnih proizvoda i dobro snabdevanje kiseonikom majke i deteta.
Pranajama proiava i smiruje nervni sistem i stvara mirnou i zadovoljstvo. Prema
astrama, u prva tri meseca dete u razvoju nema sopstveno praniko snabdevanje, i u
potpunosti zavisi od prane majke, zbog ega je vano da se u ranim mesecima
trudnoe to vie praktikuje pranajama.
Program treba da ukljui duboko jogiko disanje, itali i itkari,
kapalabhati, bhastriku i nadi odhan. Ako je mogue, sve ove vebe treba da se
ponove uvee.
Na kraju treeg meseca, panaprane poinju da deluju u detetovom telu,
koje od onda ima svoje izvore prane. Ipak, majka treba da nastavi sa svojom
pranajamom, da bi obezbedila dosta energije za oboje, za postizanje lakoe tela i
uma, kao i zbog pripreme za poroaj.
105

Oko sredine trudnoe, rast bebe poveava matericu do takvog stepena da se

dijafragma podie navie, to dovodi do kratkoe daha. Od velike je koristi vebanje
dubokog jogikog disanja. Kapalabhati moe da se prekine, a samavriti pranajama, sa
kraim ciklusima, moe da je zameni. Izvoenje bhastrike je oteano u ovom periodu,
ali treba da se nastavi ak i u modifikovanom obliku. Nadi odhan je najlaka i
najefikasnija pranajama za ovaj deo trudnoe.
Posebni problemi
Jutarnja munina: U ranim danima trudnoe, mnoge ene imaju jaku
muninu, ponekad sa povraanjem, obino u jutarnjim satima. Nelagodnost je
praena tromou i letargijom, a gubitak apetita moe da se razvija u gaenje prema
nekoj vrsti hrane i mirisa. Jutarnja munina moe da traje i nekoliko meseci, ali
najee prestaje pri kraju treeg meseca.
Ovaj problem moe da se smanji paljivom dijetom i kunal krijom.
Izbegavajte masnu i jaku hranu, naroito uvee, i pokuajte da poslednji obrok
uzmete izmedu pet i sedam sati posle podne. Ujutro, umesto da nepotrebno satima
trpite, uradite kunal kriju (ispiranje stomaka slanom vodom). Kunal isti stomak i
zaustavlja muninu, stimulie apetit i probavne enzime. Posle ove krije oseaete se
svei i mentalno bistri, sa velikom koliinom energije i optimizmom za zapoinjanje
dana. Poto se munina esto spontano javlja u ranoj trudnoi, svesno povraanje
pomou kunala, ne moe da se smatra tetnim, naroito ako kriju izvodite oputeno,
bez naprezanja.
Zatvor: Sa porastom teine deteta i promenama poloaja, mnoge ene u
trudnoi dobijaju zatvor, koji ne samo da je neprijatan ve poveava bolove u leima
i letargiju. Uzimanje hrane sa celulozom i velike koliine vode e pomoi ali ne
sasvim. Zato se preporuuje lago ankhaprakalana, metod ienja celog sistema za
varenje, naroito debelog creva. Ova veba ne zahteva stomane kontrakcije, a asane
koje se preporuuju su sve sigurne i mogue ih je izvoditi u kasnijoj trudnoi. Lago
ankhaprakalana e definitivno ukloniti zatvor, i stvoriti oseanje lakoe u telu.
Trebalo bi da se praktikuje jedanput ili dva puta nedeljno, do estog meseca. Ako
majka ima tendenciju da zadrava vodu, ovo moe da se smanji uzimanjem ae
heljdine, ili kokosove vode, pirinane tenosti za prvi obrok posle vebe, i ako je
potrebno, ruka bez soli.
Edem (otok) - je zadravanje preterane koliine tenosti u telu, i
manifestuje se otocima lica, aka, lanaka nogu, ruku i stopala, koji se pojaavaju pri
kraju dana. Izvesna koliina otoka je normalna u trudnoi, naroito u kasnijim
mesecima, i oni mogu da se smanje praktikovanjem pavanmkutasane. Prva serija ove
asane (antireumatika) treba da se izvodi u kasno posle podne ili rano vee, sa
posebnim naglaskom na vebe stopala i nogu. Ovo e istisnuti vodu iz tkivnih
prostora, poboljati cirkulaciju krvi i transport tenosti kroz cirkulatorne sisteme.
Kandharasana, ili jednostavni oblik matsiasane, stimulisae bubrege da otklone viak
tenosti iz tela. Treba izbegavati uzimanje prevelike koliine soli, ali, drastino

106

ukidanje soli je tetno - moe da uzrokuje miine greve i smanji proizvodnju

mleka. Bolje je, umesto toga, da se uzmu prirodni diuretici, kao to su voda od
kokosa, heljde ili pirina.
Toksemija (eklampsija): Dok je izvesno zadravanje vode normalno u
trudnoi, naglo poveavanje otoka posle petog meseca, moe da bude znak toksemije.
Metabolika toksemija trudnoe je ozbiljno stanje koje moe da se pojavi u kasnoj
trudnoci od 7% do 19 % zena u prvoj trudnoci i 5 - 6 % drugorotki. Pored velikih
otoka, simptomi su jo i visok krvni pritisak i belanevine u mokrai. Mogu da se
jave i jaka glavobolja, poremeaj vida, bol u trbuhu. Toksemija se retko razvija do
krajnjeg stadijuma (koji moe da bude fatalan), kada je ena pod stalnim lekarskim
nadzorom.
Toksemija je primarno problem loe ishrane, naroito nedostatka
belanevina i vitamina B. Ona ne pogaa samo ene siromanih zemalja, ve i
razvijenih, kada one uzimaju mnogo preraene, instant hrane, a zanemaruju itarice,
zrnevlje, voe i povre. Toksemija moe da se izbegne uravnoteenom jogikom
dijetom, koja ukljuuje sve vrste povra, voa, mleko ili jogurt, i dosta itarica penicu, heljdu, proso, kukuruz, soju.

Duhovna hrana
U ranoj trudnoi, embrion u razvoju je skup elija koji nema individualnu
egzistenciju odvojenu od majke. Sa inspiracijom panaprana u treem mesecu,
rastua beba dobija sopstveni izvor vitalne energije i postie fiziku individualnost. U
etvrtom mesecu iva ulazi u fiziki toak pripremljen za njega, i od tog vremena
neroeno dete ima svoju svesnost, sopstveni atman. Majka tada nosi individuu sa
jedinstvenim duhovnim sklopom i duhovnim potencijalom. Ona tada treba da hrani
dete ne samo fiziki, ve i duhovno, delei istotu i snagu svoje svesti.
Mudraci su uvek verovali da je osnovni sastav detetove duhovne linosti
utkan u utrobu majke, a ovo znanje se prenosilo astrama, i priama kao to je ona o
Prahladu i Pariksit.
Otac Prahlada, Hiranjakaipu, bio je demonski tiranin koji nije dozvoljavao
prirodne slobode svojim ljudima, naroito slobodu verovanja. Dok je bila trudna sa
Prahladom, njegova majka je napustila dom svog zlog supruga i ivela u aramu
sveca Narade koji ju je poduavao duhovnim istinama i slavi boga Vinua. Prahlad,
iako jo u utrobi, delio je ovu inicijaciju, i ak u susretu sa besom svog oca, bio odan
Vinuu od ranog detinjstva. Prahladova odanost ri Hariju, obdarila ga je takvom
unutranjom snagom da je uestvovao je u svrgavanju oeve tiranije a kasnije
postigao i najviu realizaciju.
ivot Pariksita je, takoe, bio voen iskustvima u majinoj utrobi. Posle
rata na Kuruketri, Asvatama je naredio da se uniti Pandavino potomstvo, roeno i
neroeno, naroito Utarino. Utara je nosila Aruninog unuka. U odranju obeanja
datog Kuntiji, ri Krina je uzeo oblik take svetlosti i uao u utrobu Utare. Beba
koja je oseala pribliavanje velike toplote, odjednom je osetila hladnou. Videla je
107

svetlost kako krui i titi ga od napada projektila. Ovo dete je izraslo u pravednog
kralja, omiljenog od svih, i postalo je instrument za prenoenje rivad Bhagavatama.
Dobio je ime Parikit - onaj koji trai jer je u toku celog ivota traio svetlost koja
ga je zatitila jo pre roenja, svetlost koju je na kraju upoznao kao ri Krinu,
personifikaciju ljubavi i svetlosti.
Ovakvi motivi su podsetnici vanosti davanja blagoslova i milosti naoj
deci ak i pre nego to dou na svet. Savremeni pedijatri i psihijatri, istrazivai
prenatalne psihologije, sve vie veruju da neki kvaliteti linosti mogu da budu
posledica specifine sredine u kojoj dete raste pre roenja. Hemijski aspekt materine
sredine, naroito odgovarajui odnosi neophodnih hormona, zavise od zdravlja i
emocionalnog ivoga majke. Za sada nije mogue, i moda to nikada nee ni biti
mogue, da se razlikuju uticaji prenatalnog iskustva od genetskog naslea. Ipak,
injenica je da zdravlje i mentalni stavovi majke, utiu na razvoj deteta. Bolesti i
nervna napetost majki sigurno mogu negativno da deluju na bebe, kako posle, tako i
pre roenja.
Zbog svega pomenutog, jogika relaksacija i meditacija su od velike
vanosti. Zbog mnogih suptilnih promena tela, trudnoa za mnoge ene moe da
bude vreme emocionalne preosetljivosti, koja dovodi do komarnih snova,
razdraljivosti i depresivnih stanja. Takva stanja su ne samo neprijatna, ve mogu da
budu takvog intenziteta da poremete ravnoteu tela. Jogike tehnike relaksacije
smanjuju emocionalni stres i stvaraju harmoninu sredinu za budue dete.
Dete u utrobi majke je zatieno od spoljnog sveta, ali ne i nepristupano za
njega, i posebno je osetljivo na zvuke. Bebini udarci srca e se ubrzati, kao reakcija
na neoekivanu glasnu buku, a registrovae zvuk zvona kao i melodiju uspavanke.
Jedan od najstalnijih i najdominantnijih faktora u materinoj sredini bebe, je
smirujui ritam rada majinog srca.
Kada majka praktikuje mantra apu (ponavljanje mantre) ona dodaje jo
jednu dimeniju bebinoj osetljivosti na zvuk - duhovnu dimenziju koja rezonuje u
samom jezgru detetove svesti. Mantra apa i dhiana, omoguuju eni da prodre u
dubine svog bia u kojoj se njena svest spaja sa sveu deteta, na koju moe
pozitivno da utie.

Joga nidra
Joga nidra je jedna od najfleksibilnijih meditativnih tehnika joge, koja moe
da se praktikuje u bilo koje doba dana, kao i da njeno trajanje bude prilagoavano od dvadeset minuta do jednog sata. Izvodi se u leeem poloaju, to je uz prethodne
karakteristike ini veoma pogodnom za upranjavanje u trudnoi.
Joga nidra se izvodi u avasani (poloaj leanja na leima), ali, poto u
ovom poloaju mnoge ene imaju tekoe sa disanjem (kratkou daha) naroito u
kasnijoj trudnoi, njima se preporuuje matsiakridasana kao alternativa. U ovoj asani
lei se na strani sa jednom nogom ispruenom, a drugom (gornjom) savijenom u
kolenu i naslonjenom na jastuk, tako da nema pritiska na trbuh. Ovo je i poloaj koji
108

neki lekari koriste pri poroaju, spontani stav tela mnogih pri spavanju, i vrlo udoban
poloaj za budue majke.
U vreme kada su ene posebno osetljive na svoja tela, ova tehnika koristi
oputenu svesnost tela za oputanje uma. Kada se to postigne, vizualizuju se simboli i
slike, koji se posmatraju sa neprianjajuom svesnou svedoka. Ovakva svesnost je
sutinska za jogiki rast, i kako ona poveava snagu i sposobnosti, pozitivne emocije
ljubavi, mirnoe i harmonije poee da proimaju vae bie. Sve ovo e obezbediti
idealnu emocionalnu klimu za razvoj bebe i predstavlja savrenu zatitu kada se dete
rodi. Stav svedoka koji se razvija, vaan je i za vreme samog poroaja, jer prekida
identifikaciju majke sa telesnim bolom i pomae joj da bude potpuno svesna
dogaaja.
Sekvence vizualizacije u Joga nidri su korisne za razvoj majine suptilne
percepcije rasta deteta u njenoj utrobi. U supersenzitivnom i ekspanzivnom stanju
joga nidre, majka ne samo da je vie u kontaktu sama sa soborn, ve i sa svojim
detetom. Svesna realizacije jedinstva, transformie vreme trudnoe u priliku za
duhovni rast i ponovno raanje majke.

ivot u stomaku
Medicinska nauka je, u velikoj meri, prouila razvoj embriona oveka,
njegov prelazak u formu fetusa i konano roenje u obliku deteta. Oko estog ili
sedmog dana posle zaea, novi organizam se naseli u sluznicu materice. Od tada on
predstavlja embrion sve do sedme nedelje, kada se prepoznaju odlike vrste. Posle
toga, organizam se naziva fetus sve do vremena roenja.
Ekstremiteti se pojavljuju kao siuni pupoljci kod embriona starog manje
od mesec dana. Embrion je tada sasvim formiran, iako je njegova veliina neto vea
od santimetra. Srce poinje da kuca nekoliko dana pre kraja prvog meseca. U ovo
vreme beba je okruena amnionskom kesom, ispunjenom tenou, i u njoj e ostati
sve do njenog prskanja pri roenju i izlaska u spoljanju sredinu.
Oko sedme nedelje, embrion se prepoznaje kao ovekov. Mozak je formiran
tako da moe da alje elektrine impulse i ve u ovom ranom stadijumu on je
koordinator drugih organa. Rast je veoma brz embrion raste oko jedan milimetar
dnevno. Skelet poinje da se razvija kada je embrion star etrdeset est do etrdeset
osam dana.
Fetus moe da se pokree i da bude vrlo aktivan u treem mesecu. Razvijaju
mu se miii, moe da pokree ruke i noge a uskoro poinje da hvata. Miine
kontrakcije, koje e kasnije postati mimini izrazi, mogu i da se snime. U veini
sluajeva majka ne osea pokrete deteta dok ono dovoljno ne poraste, a materica se
iri izvan prirodne granice karlice, obino oko etvrtog i petog meseca.
Nervni sistem se, takoe, razvija - fetus moe da reaguje na pritisak i glasnu
buku. Osetljivost na spoljanje stimuluse je veoma vana u razvoju fetusa. Uticaj
prenatalne sredine je neobino znaajan u odreivanju buduih individualnih
reakcija. Ne znamo mnogo o prirodi prenatalne sredine i njenom uticaju na fiziko i
109

mentalno zdravlje budueg odraslog. Ono ta znamo je, da rentgenski zraci, mnogi
lekovi, ukljuujui i nikotin - kao i druge supstance, imaju negativne efekte na
formiranje i rast fetusa.
Veruje se da su usta prvi deo tela koji postaje osetljiv, a oi, ake i drugi
delovi tela dobijaju nervne zavretke i kasnije postaju osetljivi na dodir. Do kraja
devete nedelje fetalnog ivota, jedini osetljivi delovi ostaju lea i vrh glave, koji e
takvi ostati do roenja.
Do kraja etvrtog meseca, beba dobija polovinu visine koju e imati pri
roenju. U petom mesecu majka sa sigurnou moe da oseti njene pokrete. Beba
spava i budi se, i ve zauzima omiljene fizike poloaje. U estom mesecu, dete
poinje da dobija masno tkivo i pupoljke stalnih zuba ispod mlenih, koji se sada
razvijaju. Tada je dugako oko 35 cm, i teko oko pola kilograma. Nokti poinju da
rastu i beba je vrlo aktivna.
Poslednja tri meseca ivota u materici predstavljaju zavravanje rasta
mnogih delova tela, koji su ve formirani. U ovom krajnjem periodu, dete primarno
raste, dobija na teini i postie miinu kontrolu. U vreme kada je spremno da se rodi,
ono je toliko veliko da su njegovi pokreti ogranieni veliinom materice u kojoj raste,
a njegovi zahtevi su takvi da posteljica vie nije u stanju da ih ispuni.
Ovaj spektakularni rast dogada se u telu majke, bez njenog svesnog
uestvovanja. Uz pomo raznih vebi joge, meutim, budua majka moe da postane
svesnija fetusa u njenoj utrobi, i da potpuno doivi ovu, najbliskiju od svih veza.

Poroaj
Poroaj poinje kada se izlui vie oksitocina iz zadnjeg renja hipofize
(odnosno, materica postaje osetljivija na njegove normalne koliine), prska
amnionska kesa (vodenjak) i oslobaa se tenost koja je titila dete od trauma.
Povremene kontrakcije materice koje se doivljavaju u celoj trudnoci, pojaavaju
uestalost i jainu, i poinju poroajni bolovi.
U prvom stadijumu poroaja, ove kontrakcije traju 15 sekundi do jedan
minut, poinju sa postepenim zatezanjem materice, idu ka jakom vrhuncu, i zatim
postepeno prestaju. Ovaj stadijum moe da traje 2-24 sata, u zavisnosti od veliine i
poloaja bebe, veliine karline oblasti majke i reagovanja materice. Uzduni miii
materice se nevoljno kontrahuju da bi otvorili krune miie grlia. Kada se grli
otvori, kontrakcije postaju snanije i ee, do njihovog potpunog irenja.
Prelazna faza poroaja nastaje neposredno pre nego se grli potpuno otvori
(do punih 10 santimetara) da bi se u njega uglavila detetova glavica i ula u poroajni
kanal. Ova faza je najbolnija, i moe da bude praena muninom, grevima u
nogama, drhtavicom, bolovima u leima, i rastuom razdraljivou i strahom.
Drugi stadijum poroaja poinje jakom eljom da se beba izgura napolje
(faza ekspulzije, izbacivanja). Sada ena moe da zauzme aktivan stav u bebinom
putovanju ka spoljanjem svetu, a bolovi su prekriveni oseanjem uzbuenosti. Iako
se esto daju anestetici, pravilan trening i priprema omoguuju da se oni izbegnu.
110

Prirodno roenje deteta, ostavie vas budnim u asu roenja, koje se doivljava
kao radost a ne kao bol.
Trei stadijum poroaja je poroaj posteljice koja se izbacuje posle roenja
deteta. Ova faza obino traje 5-10 minuta.

Joga pri poroaju

Poroaj nije bolest za koju su potrebni lekovi i anestetici. Iako zaista
postoje situacije u kojima je takva pomo potrebna, veina poroaja su normalni i
mogu da se obave bez lekova. Poroaj ne mora da bude nepodnoljivo bolno iskustvo
(kako ga opisuju) - on takvim postaje zbog strahova i neodgovarajue pripreme.
Potrebno je da se napravi razlika izmeu bola, i prirodnog, jakog napora koji moe da
bude nelagodan, ali i uzbuujui.
Korienjem tehnika joge mnoge ene su postigle poroaj bez bolova. ak
iako se bol ne eliminie u potpunosti, on moe da se smanji. Jo vanije je da nam
joga omoguuje da postanemo potpuno svesni za vreme poroaja, odgovarajui
spontano na unutranju mudrost tela, koja se duboko ispoljava u ovo vreme. Uz
redovno vebanje joge, ena e biti u stanju da prevede svoje iskustvo u praktian
metod bezbolnog, svesnog poroaja.
Kali asana je poloaj uanja koje koriste za poroaj ene u tradicionalnim
kulturama. Ova asana je najefikasniji poloaj za kasnije stadijume poroaja.
Decenijama su se moderne ene poraale leanjem na leima, sa podignutim nogama
i razdvojenim kolenima, to je i danas uobiajeno u veini bolnica. U ovom poloaju,
poroajni kanal je horizontalan i usmeren navie, to od ene zahteva da se poraa
nasuprot sili gravitacije. Ovo zahteva mnogo vie miinog napora od poloaja
uanja, energija se usmerava na pogrenu stranu i troi u leima i miiima nogu
pasivno poloene ene.
U Kali asani poroajni kanal i karlini pod su okrenuti nanie, koristi se
prednost gravitacije i apane akti, nishodnog toka energije karlice. Poloaj uanja
omoguuje eni da obavlja izbacivanje i raanje deteta sa veom efikasnou,
snagom i kontrolom svake kontrakcije materice. Pripremom pomou joge, ena moe
da se porodi lako i brzo iz Kali asane, pratei samo opta uputstva i uz asistiranje
lekara ili babice.
Kali asana, osim toga, pojaava fiziko i duhovno uee majke u poroaju.
Ona deli sigurnost i snagu boginje Kali, a raanje postaje in samoizraaja, ritual
svesnog postignua.
Pranajama: Primarna vanost u toku poroaja se pridaje pranajami. Kako
trudnoa napreduje, naglaavaju se oputajui i osveavajui aspekti pranajame,
uenjem usklaivanja daha sa oseanjima i pokretima tela, da bi se um odravao
jasnim. Pri samom poroaju, ovo usklaivanje disanja, tela i uma, omoguuje eni da
povee ritam svog disanja sa kontrakcijama materice, kontrolie poroaj i sve vreme
odrava radosnu svesnost. Ritmino disanje smanjuje napor i uklanja strah i bol.

111

Moda mislite da ete zaboraviti na pranajamu u drami poraanja, naroito

ako dobijate prvu bebu. Od velike pomoi je da vas va mu, prijatelj ili neka
uvebana osoba pored vas, dri za ruku i daje vam uputstva za disanje i oputanje.
Meutim, ove tehnike mogu da se probaju za vreme vaeg dnevnog vebanja
pranajame i vizuelizuju u joga nidri, tako da ih automatski izvodite u vreme poroaja.
Za vreme poroaja koriste se etiri vrste disanja:
- duboko jogiko disanje na poetku kontrakcija;
- bhastrika na vrhuncu kontrakcija;
- normalno disanje izmeu kontrakcija;
- Antar kumbhak (unutranje zadravanje, zadravanje posle udaha) dok
istiskujete bebu u drugom stadijumu;
Kada poroaj pone, zaponite duboko jogiko disanje, koje se pokazuje
dizanjem i sputanjem pupka. Zatim, kada se kontrakcija pojaa, ponite bhastrika
pranajamu (brzo disanje). Ovde inimo modifikaciju klasine bhastrike, i umesto da
diemo na nos, to inimo na otvorena usta. Kada kontrakcija proe, dozvolite disanju
da se odvija normaino - dugo, mirno udahnite - a izdah koristite da iz tela izbacite sav
napor. Neka tada prirodno disanje bude spontano, bez kontrole, sa svesnou
usmerenom na pupak. Sa prvim doivljajem dolazee kontrakcije, probudite dah,
uspostavite potpuno jogiko disanje i ponovite ceo ciklus.
Ovaj obrazac disanja se nastavlja u prelaznoj fazi u kojoj mora da se odupre
nagonu da se gura nanie pre vremena. Ovo moe da se postigne prenoenjem
svesnosti sa pupka na centar grudi, i fokusiranjem uma na oseanje lakoe postignuto
bhastrikom.
U drugom stadijumu poroaja, treba da se koristi disanje u vidu dahtanja. U
ovo vreme treba pomoi izlazak bebe, svesnim guranjem, emu pomae i
zadravanje daha, koje sledi brz dubok izdisaj, i potom ponovo bhastrika.
Veoma je vano da se u toku poroaja potpuno opustite izmeu kontrakcija,
sa posebnim naglaskom na oputanje miia karlinog poda i meice. Precizna
kontrola ovih miia bie laka ako ste za vreme trudnoe upranjavali mulabandhu, i
brzo kruenje kroz celo telo joga nidrom, ta e vas trenutno opustiti.
Ako je majka dovoljno zdrava i jaka, moe mnogo da dobije u poroaju bez
anestetika, koji se sve vie upotrebljavaju poslednjih godina, i onemoguuju svesno
uestvovanje ene u roenju deteta, liavajui je prilike za duhovno buenje.

Posle poroaja
Za vreme trudnoe telo doivljava stalne promene to se dogaa i neko
vreme posle poroaja, ali u obrnutom smislu. Ve nekoliko sati posle poroaja, telo
e poeti da se vraa u normalno stanje. Kako materica pone da postie prethodni
oblik i veliinu, oseae se blage kontrakcije. Oko est nedelja postoji stalna sekrecija
iz materice, lohije, a menstruacija, ako se dete ne doji, poinje posle toga. Majke koje
doje decu, imae prvu ovulaciju oko dvadesete nedelje (petog meseca) posle poroaja
112

a normalnu menstruaciju dvadeset etvrte nedelje. Prvih dana mogu da postoje

tekoe sa stolicom i mokrenjem, ponekad ak i nevoljno mokrenje pri kaljanju i
smehu, zbog istezanja i mlitavosti miia karlinog poda, ta moe lako da se
prevazie ako majka pone da ustaje i eta, i posveti neko vreme blagim vebama
joge.

Depresija posle poroaja

Prvih dana posle poroaja, dojke lue tenost koja se zove klaustrum. Oko
treeg i etvrtog dana poinju hormonske promene koje dovode do sekrecije mleka.
Posledica ovih promena je neraspoloenje od nekoliko dana. Majka moe da bude
plaljiva, nesigurna, uplaena, i da sumnja u svoje sposobnosti i elju za detetom.
Najee sve prolazi za nekoliko dana, meutim, kod nekih ena moe da traje i vie
meseci.
Depresija posle poroaja se obino pripisuje hormonskoj neravnotei, i u
takvim sluajevima mnogo pomae redovno upranjavanje asani i meditacije.
Meutim, ponekad i ene koje usvajaju decu mogu da imaju isti problem, to ukazuje
na to da je osnovni uzrok nesigurnost i oseanje neadekvatnosti. ene koje ovako
reaguju, sumnjaju u svoju sposobnost da budu kompetetne, predane majke.
U ovoj situaciji razgovor o problemima pomae a kako su negativna
oseanja pojaana zamorom, potrebno je da se praktikuje meditacija koja
nadoknauje manjak spavanja i omoguuje majci da se suoi sa svojim strahovima,
umesto da ih potisne. Svakodnevno, bar kratko posveivanje meditaciji, pomoi e
eni da pronae oazu mira u sebi samoj, mesto u kojem je uvek jaka i odakle voli.
Ovakva dnevna potvrda nje same, pomoi e joj da prevazie strahove.

Joga posle poroaja

ene koje su redovno upranjavale jogu, veoma brzo e se oporavljati posle
poroaja, i biti manje prijemive za posleporoajnu tugu. Ve dan-dva posle
poroaja preporuuje se jogiko disanje i nadi odhan pranajama, ak i u krevetu.
Ako nema komplikacija, moe da se izvodi antireumatska serija pavanmuktasane.
Mulabandha je, takoe, dragocena u ovom periodu, za uspostavljanje miinog
tonusa poda karlice.
Veina promena u telu ene dogaaju se u prve dve nedelje posle poroaja,
od kada nova majka moe bez opasnosti da izvodi asane koje je upranjavala pre
poroaja. Ovo treba da bude postepeno na poetku, sa drugom (antigastrikom)
serijom pavanmuktasane, zatim akti banhda treba da se upranjavaju svakodnevno,
da bi se zategli trbuni miii i obnovio tonus reproduktivnih organa.

Vreme sluanja
Za vreme trudnoe i u prvim mesecima sa bebom, nova majka mnogo moe
da naui od drugih ena koje su ve majke - to je vreme kada bake i stariji dele

113

svoja iskustva i mudrost. U svakoj kulturi postoje tradicije i rituali nege deteta koje
ne treba tek tako odbaciti kao praznoverje.
U Indiji, obiaj je da se ena vrati u dom svoje majke u poslednja tri meseca
trudnoe i da tamo ostane najmanje est nedelja posle poroaja. Obiaj moda izgleda
suvian, ali se jo odrava, i ima mnoge prednosti. Osloboena dodatnog kunog
posla, u kui svoje majke, ena moe da se odmara, uzima razne biljne preparate
(kasaya i lehas) koji se u Indiji koriste za zdravlje majke i deteta. U atmosferi
podrake, budua majka ima vremena za kontemplaciju i meditaciju koji ine dobro
njoj a utiu i na duhovnu negu deteta. Posle poroaja koriste se stare, proverene stvari
koje su preivele teret vremena a omoguuju majci da povrati svoju ravnoteu,
fiziku i emocionalnu. Upotrebljavaju se masae, kupke i biljke za majku i dete. Rane
nedelje u domu majke, omoguuju eni da stekne sigurnost u sebe kao majku,
oslobodi se strahova i sumnji, i prepusti stvarnom zadovoljstvu ivljenja sa detetom.
Obiaji Indije u slinom obliku postoje u svim kulturama. Iako se vremena
menjaju, i nije mogue niti potrebno da se svi saveti starih u potpunosti slede, ipak,
moemo mnogo da dobijemo ako zadrimo njihovu sutinu. Na primer, obiaj je u
Indiji da se posle kupanja zapali siuna vatra na uglju i prelije meavinom biljaka i
zaina (samrani) da bi se dobio aromatini dim. Novonastala majka stoji pored te
vatre da bi osuila svoju kosu, koja se dalje proiava dimom, a istovremeno, topao
vazduh se die i utie na matericu da se kontrakuje, tako da brzo dobija preanji
oblik i veliinu. Umesto ovakvog obiaja, isti efekt moemo da postignemo
upranjavanjem mulabandhe, sa im treba poeti nekoliko dana posle poroaja.
Drevni obiaji su moda zastareli, ali je njihova sutina mudra i nalazi se u vebama
joge, koje zadovoljavaju ne samo fizike potrebe trudnice ve i duhovne tenje ene.

Inicijacija
Svaki put kada se ena porodi pomou joge, ona sjedinjuje telo, um i duh sa
primarnim silama ivota i svesti koje su istovremeno univerzalne i individualne.
Roenje je primarna inicijacija deteta, a ansa za duhovnu obnovu majke, jer,
prirodno izotravanje duhovnih sposobnosti za vreme takvog krunskog dogaaja u
prirodi, otvara vrata kosmikom jedinstvu.
________________________
Posle bola, sa sinom na grudima, doao je mir - lebdela sam na bistrom
jezeru tamno plave mirnoe. I, dok se somotna, tiha no neno sputala, dolazilo je
moje razumevanje bola i svrhe, i znala sam zato se raamo. Moj je ivot od tada
blagosloven.

114

PROGRAM VEBI
Prva tri meseca
Nastavite sa sadhanom koju ste do sada radili. Ako tek sada poinjete,
praktikujte sadhanu za poetnice, opisanu na kraju ove knjige. U svakom sluaju,
dodajte sledee vebe:
Kunal krija
Sahaa pranajama
Jednostavni oblik bhastrika pranajame

najmanje dva puta nedeljno

54 ciklusa
5 ciklusa (odmor) 5 ciklusa

Poetkom etvrtog meseca

Prekinite dotadanju sadhanu i zaponite sledee vebe:
Lago ankhaprakalana
avasana
Titali asana
Namaskarasana
aki alana
Kandharasana
Marariasana
Kandha akrasana
Sirasamuktasana
Bhastrika pranajama (kompletna)
Nadi odhan (1:1:1 odnos)
Joga nidra
Mantra apa
Matsiakridasana

1 x ili 2 x nedeljno
100 puta
10 puta
10 / 10 puta
zadrite to due moete
jednom
10 / 10 x, u akhasani ili sidhajoni asani
svaki pokret 10 puta
7 ciklusa
10 ciklusa (odmor) 10 ciklusa
pre ruka ili u podne
ujutro i uvee
za spavanje i oputanje

Posle poroaja
Pavanmuktasana (prva serija)
Mulabandha (jednostavna)
Mulabandha (sa disanjem)
Sahaa pranajama
Nadi odhan pranajama

10 x na svaku stranu
100 puta
10 puta
54 ciklusa
10 ciklusa (odnos 1:1:1)

115

Kasnije
Pavanmuktasana (druga serija)
aki alana
Udijana bandha
Mulabandha (sa disanjem)
Joga nidra

5 x svaka strana, poveavati do 10

10 / 10
5 ciklusa
10 puta

116

PROLAPS
Prolaps predstavlja pomeranje, ili ispadanje jednog od organa tela iz
osnovnog poloaja. To moe da se dogodi sa mokranom beikom, debelim crevom;
najei kod ene je, meutim, prolaps materice. Ovaj organ, kao i drugi organi
karline oblasti, dre se u osnovnom poloaju mreom miia i ligamenata koji su
povezani sa centrom poda karlice izmeu mara i vagine (meica). Ako se ovi miii
i ligamenti pokidaju ili istegnu, ili izgube tonus, postaju previe slabi da bi drali
matericu, koja, pod uticajem gravitacije propada u vaginu. U najteim sluajevima,
ona moe i sasvim da viri iz tela.

Simptomi
Prolaps materice je praen trajnim tupim bolom u donjem delu lea, i
obino vaginalnim sekretom. Mokrenje je poremeeno zbog pritiska na mokranu
beiku, uestalo je i oteano, a ponekad se dogodi i gubitak kontrole sfinktera, tako
da se izmokri nekoliko kapi pri smehu ili kaljanju. Ako materica preko vagine vri
pritisak na zadnje crevo, moe da se javi i zatvor. U teim sluajevima postoji i
nelagodni oseaj da neto izlazi iz vagine. Znaajan znak polapsa je i nestajanje svih
simptoma u leeem poloaju, kada prestaje i dejstvo gravitacije.

Uzroci
Glavni uzronik slabljenja miia koji dre matericu je naprezanje. 99%
ena sa prolapsom su imale bar jedan poroaj. Hronian zatvor ili esti prolivi takoe
mogu da dovedu do prolapsa zbog naprezanja, meutim, to je mnogo ree. Starenje i
teak fiziki napor mogu da pojaaju problem tako da se simptomi javljaju
posle menopauze, kada miii inae gube tonus a ligamenti slabe.

Korekcija
Kada se jednom ligamenti pokidaju, teko ih je obnoviti bez hirurkog
zahvata, a ekstremno slabim miiima potrebno je uporno svakodnevno vebanje u
toku nekoliko meseci da bi povratili punu snagu. Ipak, ak i u sluajevima tekog
prolapsa, terapija jogom moe da bude od velike koristi i sprei potrebu za
operacijom. Blag ili skoranji prolaps moe sasvim da se koriguje za nekoliko
meseci, uz pomoc odgovarajuih vebi joge.
Najvanija veba za ovu svrhu je viparita karani asana koja se esto naziva i
polusvea Ova asana izvre telo do takvog ugla da ne samo da se smanji nishodni
uticaj gravitacije, ve materica dolazi u ispravan poloaj unutar upljine karlice. Za
terapijske svrhe, ova asana mora da se upranjava po nekoliko minuta, tri puta
dnevno. Na poetku moete asanu da izvodite uz pomo jastuka ispod donjeg dela
lea i kukova, odmarajui noge na zidu. Redovnim vebanjem, ovakva podrka vam
nee vie biti potrebna. Kada ste sigurni u asani, odravajte je pet minuta, a ako vam
to nije mogue, budite u njoj onoliko koliko vam je udobno, odmorite se u avasani i
ponovite asanu.
117

Druga veoma vana veba za jaanje materice je naukasana, u prevodu

amac. Za vreme izvoenja naukasane postoji automatska kontrakcija ka unutra,
koja podie matericu u ispravan poloaj i dri je tamo neko vreme. Miii karlinog
poda postaju tako sve jai. Vebanje naukasane razvija sposobnost za izvoenje
mulabhandhe, kontrakciju grlia i okolne oblasti. Kada se savlada viparita karani
asana, mulabandhu treba izvoditi u toku asane. U sedeem poloaju, oba oblika
mulabandhe jednostavni (brze kontrakcije) i kompletni (produena kontrakcija sa
kumbhakom) treba da se praktikuju za efikasnu terapiju i stimulaciju prane isceljujue energije prirodno prisutne u telu.
Bar jedanput dnevno treba izvoditi i druge mudre i bandhe koje e, ne samo
uspostaviti izgubljeni tonus miia, ve i vitalnost koja je tako esto smanjena
prolapsom. Udijana bandha, u stojeem ili sedeem poloaju, automatski utie na
vrstinu mulablandhe. Ove dve bandhe se sjedinjuju sa alandharom pri izdisaju, i
tako sainjavaju maha bandhu, koju treba izvoditi devet puta dnevno. Posle toga,
treba uraditi 100 brzih kontrakcija avini mudre.
Sirasana, sarvangasana i halasana su takoe korisne, a sve asane sa jakim
nishodnim pritiskom na donji deo trbuha treba izbegavati - hod vrane, uthanasana,
cepanje drva, namaskarasana i suptavajrasana. Utanpadasana, sa obe noge
ispravljene ispred tela je korisna asana za sedenje u toku dana, jer pomae da se
napravi povlaeci pritisak karlinih organa navie.
Korigovanje prolapsa jogom, zahteva uporno i briljivo vebanje u toku
nekoliko meseci, ponekad i due ako postoji strukturalno oteenje. Meutim, treba
imati na umu da ni jedna veba joge nije samo za telo, tako da ete doiveti pozitivne
efekte sadhane i za vae emocionalno i duhovno bie. Nervoza i depresija koji esto
prate prolaps bie zamenjeni novom mirnoom i emocionalnom stabilnou, a porast
pranike vitalnosti donee vam novi entuzijazam, i radost ivljenja. Nije retko da
ena koja je zapoela vebe zbog terapije, otkrije da su te vebe otvorile prozor u
nove dimenzije postojanja koje daju novo znaenje ivotu.

Program vebi
Jutro
Udijana bandha (u stojeem stavu sa mulabandhom
9 ciklusa
avasana
Naukasana
5 x (to due zadrati)
Mulabandha (osnovni oblik)
100 ciklusa
Mulabandha (sa zadravanjem daha)
11 ciklusa, ponite sa 1
minut, produite do 5 min, avasana izmeu ako je potrebno
Pred ruak
Viparita karani asana

do 5 minuta

Uvee: Ponovite jutarnji program.

118

POREMEAJI URINARNOG SISTEMA

Skoro svaka ena ima ponekad neki urinarni poremeaj od kojih su najei
inkontinencija (nemogunost zadravanja mokrae) i zapaljenje mokrane beike.

INKONTINENCIJA
Nesposobnost zadrava mokrae predstavlja inkontinenciju, koja moe da
bude delimina ili potpuna. Potpuni gubitak kontrole je mnogo rei, i predstavlja
poremeaj nervnog sistema. Delimina inkontinencija se esto javlja u ena posle
menopauze, ali moe da se javi u svakom uzrastu. Ispoljava se na dva naina:
Hitna inkontinencija: postoji vrto kratko vreme izmeu poziva na
mokrenje i oseaja da mora brzo da se mokri, i to ne moe da se odlae.
Stres inkontinencija: Mala koliina urina se izmokri kada se ena smeje,
kalje ili napree (pri podizanju tereta, na primer). Ovo se dogaa ak i kada je
rnokrana beika prazna.

Uzroci
Postoji nekoliko uzroka ovakve slabosti - poremeaj nerava zbog povrede
ili oteenja, kongenitalni defekti, poremeaji beike, hronina emocionalna napetost.
Meutim, glavni uzrok je slabost miia zatezaa (sfinkter). U toku poroaja, miii
donjeg dela karlice se isteu i i olabavljuju, a mogu i da se otete operacijom, osim
ako se ne preduzme svesni napor da se ovo kompenzuje. Miii nikada ne povrate
prethodni tonus. Ponavljane infekcije mokrane beike mogu da imaju sline efekte.
Osetljivost ove oblasti se postepeno smanjuje, a miii sve sporije i sporije reaguju na
nervnu kontrolu.

Terapija jogom
Osim hirurkog zahvata, ne postoji konzervativan medicinski tretman ovog
problema, koji lako moe da se izlei odgovarajuim vebama joge. Najvanije vebe
su mulabandha, varoli mudra, naukasana i udijana bandha. Mulabandha i varoli
mudra treba da se praktikuju u jednostavnom obliku (brze kontrakcije) i sa
zadravanjem daha. Vebanje dva puta dnevno dovee do primetnih pozitivnih
rezultata za nekoliko nedelja.
Program vebi:
Naukasana
Udijana bandha
Mulabandha (brze kontrakcije)
Mulabandha (sa zadravanjem daha)
Varoli mudra (brze kontrakcije)
Varoli mudra (sa zadravanjem daha)

5 x, zadrati to due moete

7 x, (u stojeem ili sedeem stavu)
100 x / odmor / 100 x
10 x
100 x / odmor / 100 x
10 x

Ponovite ceo program uvee.

119

CISTITIS
Simptomi i znaci
Glavna karakteristika je oseaj da mora da se mokri svakih nekoliko
minuta, iako nema dovoljno mokrae, ili postoji samo nekoliko kapi. Sa prolaskom
mokrae, postoji veoma jak bol u vidu peenja. Ponekad se osea i tup bol u donjem
trbuhu neposredno iznad stidne kosti, ili oseaj nagnjeenosti otvora mokranog
kanala. Ponekad mokraa ima neprijatan miris, i sadri krv ili gnoj.

Uzroci
Simptomi se pojavljuju kada postoji zapaljenje mokrane beike, koje je
obino reakcija na infekciju. To se esto dogaa kada se bakterije koje su normalno
prisutne u crevima (enterobakterije) preliju u mokrane puteve, a odatle preu u
beiku. Vaginalne infekcije na slian nain mogu da uzrokuju zapaljenje mokranog
sistema. I ako retko, mogue je da infekcija bude silazna, iz bubrega, kao to se to
dogaa kod tuberkuloze.
Polipi i prolabirana materica mogu da pritiskuju mokranu beiku, to moe
da se dogodi i u toku trudnoe. Nadraaj ili oteenje mokranog kanala zbog
oblinjeg hirurkog zahvata ili poroaja mogu da dovedu do prijemivosti na
infekciju. Nadraaj tkiva moe da bude i posledica suvie estog seksualnog
kontakta, vaginalnih dezodoransa i nekih kontraceptivnih kremova. Kontraceptivne
pilule neke ene ine podlonim infekciji, kao i eerna bolest. Neka vrsta hrane,
moe da prouzrokuje alergijsku reakciju urinarnog sistema.

Medicinski tretman
Vano je da se obratite lekaru ako razvijete cistitis, jer hronine infekcije
mogu da otete bubrege i dovedu do drugih ozbiljnih komplikacija.
Tretman se obino sastoji od sulfonamida i antibiotika, ponekad je potreban
i hirurki zahvat (u sluaju prolapsa, na primer). Simptomi obino nestanu za dandva, ali leenje, koje treba izvesti do kraja, moe da traje oko dve nedelje. Naalost,
lekovi koji otklanjaju urinarnu infekciju, esto deluju na druge organe. Skoro uvek
postoji neka vrsta poremeaja creva, ponekad munina; este su gljivine infekcije
vagine, to ponekad uzrokuje ponovnu infekciju, jer se vaginalna infekcija preseli u
mokranu beiku. Recidivi ovakvih infekcija su, takoe, esti, i pored izleenja.

Sklonost ena
Cistitis je veoma est meu enama, i smatra se da oko 50% ena ponekad
ima ovu infekciju. ene su prijemivije za ovaj poremeaj jer je njihov mokrani
kanal vrlo kratak (nekoliko santimetara) i omoguuje bakterijama da lake dou u
vie delove urinarnog trakta. Osim toga, blizina vagine, mara i urinarnog puta, ini
120

da se bakterije prenose iz jednog organa u drugi. Bakterije koje su neophodne i

pozitivne u crevima, uzrokuju mnogo problema u urinarnom sistemu. Kako se one
esto nalaze na koi izmeu mara i genitalija, nebriljiva higijena, lina ili
partnerova, moe da bude instrument u prenoenju bakterija ka spoljanjim
genitalijama ili urinarnom traktu. Zbog toga se partnerima (i jednom i drugom)
preporuuje da posle seksualnog kontakta oiste urinarne puteve izbacivanjem urina.
Cistitis se veoma teko lei zbog mogunosti unakrsne infekcije iz drugih
sistema i opasnosti ponovne infekcije posle zavretka medicinskog tretmana.
Hronini cistitis neretko vodi ka infekcijama bubrega jer se bakterije penju navie iz
beike. U ovom sluaju, pored uestalog mokrenja, postojae bol u leima i poviena
temperatura. Hronini cistitis esto stvara hroninu emocionalnu napetost. Kada su
infekcije este, mogu da dovedu do depresivnog reagovanja, i da poremete partnerske
odnose. Ono to je vazno je da se infekcije ovog tipa javljaju kada doe do pada
otpornosti organizma, kada se remeti ravnotea mnogih sistema tela. Opta slabost oseanje stalnog umora i iscrpljenost je podloga za mnoge infekcije, pa i urinarnu. Da
bi se frustrirajui ciklus infekcije i reinfekcije prekinuo, potrebno je da se obnovi
fizika i emocionalna otpornost.

Terapija jogom
Vebe jogom su idealne za uspostavljanje ravnotee tela, hormona u njemu,
kao i slobodnog toka fizikih energija i visokog optimizma. Prevencija urinarnih
infekcija jogom zasniva se na briljivoj dijeti i uravnoteenom vebanju asana,
pranajame i meditacije.

Dijeta i prevencija
Ako bolujete od cistitisa, hranite se uravnoteenom dijetom, sa mnogo
itarica i povra. Bolja je vegeterijanska dijeta, jer pomae da se izbegne preterana
kiselost mesne dijete, proiava telo i uva energiju.
- Pijte veliku koliinu vode, jer to podstie ienje i izbacivanje toksina.
- Izbegavajte aj, kafu, alkohol, mnogo zaina. Oni nadrauju mokranu beiku i kod
nekih uzrokuju alergijsku reakciju urinarnog trakta.
- Ako je koliina mokrae smanjena, i pored odgovarajueg unoenja tenosti, popijte
au vode od jema i limuna dva puta dnevno.
- Uzimajte veliku koliinu vitamina C - on je dobar za infekcije.
Ovaj vitamin se nalazi u svim vrstama zelenog povra i paradajzu, koje ne
treba kuvati (osetljiv je na visoku temperaturu). Voe sa visokom koliinom vitamina
C je limun, naranda, ribizla, grejpfrut, ananas, malina, kupina.

Dnevna sadhana

121

Odreeno vreme koje ete posvetiti sami sebi svakog dana, uinie mnogo
u obnavljanju energije i porastu otpornosti. Ne morate da radite mnogo vebi,
neophodno je da vebe radite redovno.
Lago ankhaprakalana: u kraem obliku treba da se izvodi jedanput
nedeljno dva ili tri meseca, da bi se smanjilo svako naprezanje bubrega, i omoguilo
ienje urinarnog sistema.
Asane: Asane sa savijanjem tela unazad, stimulisae bubrege a sa
savijanjem unapred, masirae beiku i izbaciti nagomilane toksine u ostacima
mokrae. Surijanamaskar je idealna, jer kombinuje vane asane obe vrste, i obnavlja
ravnoteu napregnutog nervnog sistema. Druge korisne asane su suptavajrasana,
utrasana, marariasana, bhuangasana, dhanurasana. Matsiasana, ustrasana i
dhanurasana utiu i na timus koji je lezda znaajna za odbranu tela od infekcije.
Veina ena osea da asane stimuliu mokrenje, i da moraju da isprazne
beiku posle vebi, ak i ako su to uinile pre toga. Ovaj efekat je pojaan kada
praktikujete sarvangasanu.
Pranajama nije samo metod kontrole disanja, ve je primarno i nain
revitalizacije, do koje dolazi buenjem izvora suptilne energije. Od posebne vanosti
su itkari i nadi odhan pranajama.
Meditacija: Kada ste iscrpljeni, telo i um trae odmor - ne samo preko
knjiga, filmova i izlazaka, ve istinski odmor i mirnou. Meditacija oslobaa sve
vrste blokada, i dovodi nas u dodir sa prirodnim isceljujuim energijama tela. Ona
nas vodi ka tom mirnom mestu na kojem moemo da budemo slobodni, sami sa
sobom.

Program vebi:
Lago ankaprakalana
Surijanamaskar
avasana
Utrasana
Marariasana
Paimotansana
Sarvangasana
avasana
itkari pranajama
Nadi odhana pranajama
Aapa apa meditacija

jednom nedeljno
est ciklusa
petnaest udaha
petnaest puta
trideset udaha
tri do pet minuta
devet ciklusa
deset ciklusa

122

PROIRENE VENE
Prvi znak ovakvog stanja su umor i bol u nogama, koji se javljaju svaki dan,
ne samo posle tekog rada i dugog stajanja. Vrlo esto otiu stopala i postaju crvena,
a plaviasti krvni sudovi se vide pod koom nogu. Kako vene degeneriu, postaju
proirene i oteene, to moe da dovede do jakog bola u stopalima i lancima nogu,
ispod kolena i u preponama.

Uzroci
Proirene vene mogu da se jave zbog nekoliko znakova:
- Zalisci vena nogu postaju slabi, tako da krv ne moe da tee slobodno
prema srcu. Postepeno, oblast oko zalistaka se poveava, pokazujui bolne otoke
venskih sudova.
- Otoci trbuha mogu da vre pritisak na vene, to iri vene u nogama i slabi
zaliske. Ovo je esto u gojaznosti, hroninom zatvoru i trudnoi.
- U dubokim venama mogu da se stvore krvni ugruci (tromb). Ovo je rei
uzrok, praen jakim bolom pri istezanju listova, ali esta posledica proirenih vena.
U svim sluajevima, postoji umor nogu pri kraju dana, ponekad uz otre,
dobro lokalizovane bolove na mestima slabosti. lanci su esto oteeni, i postoji
opti svrab koe nogu. Oteene vene su sklone stvaranju tromba i oteenju koe.

Predispozicija
Proirene vene su ee u srednjim i starijim godinama, kao i u trudnoi
(kada je problem samo privremen). Tendencija ka njihovom stvaranju moe da se
nasledi. Varikozne vene se, takoe, ee javljaju kod osoba koje moraju dugo da
stoje zbog svoje profesije kod prodavaca, frizera, konobara, hirurga.

Medicinski tretman
U tekim sluajevima, proirene vene se tretiraju injekcijama i hirurkim
zahvatom. Uklanjanje povrinskih vena skree tok krvi kroz duboki venski sistem.
Iako ovaj metod smanjuje bol i uklanja estetske defekte, on ne moe da rei osnovnu
sklonost prema stvaranju proirenih vena. Neophodno je da se usvoji preventivni
program da bi se popravila cirkulacija, tako da vene koje nisu oteene ne postanu
proirene.

Opte preporuke
- Ako je mogue, izbegavajte nepotrebno stajanje, naroito bez pokreta, u
toku dueg vremena. Ako morate mirno da stojite, svesno kontrahujte i oputajte
miie nogu u estim intervalima (tako aktivirate mii kao pumpu i pomaete
cirkulaciju krvi navie).

123

- Elastine carape (elastini zavoji) koji se stave odmah posle buenja i

skinu uvee, mogu da budu od koristi.
- Masaa je efikasna za uklanjanje bola i obnavljanje cirkulacije. Moe da
pomogne da se problem sasvim ukloni ako se primenjuje sistematino i redovno.
- Odmarajte se sa nogama iznad glave. Ovo moe da se izvede leanjem na
leima dok se noge oslanjaju na zid.

Terapija jogom
Pre svega izbegavajte sedenje na stolicama, sa stopalima na podu. Umesto
toga, sedite sa nogama ugodno savijenim (sukhasana ili svastikasana), ak i ako
sedite na stolici ili na krevetu.
Za vreme trudnoe, odmarajte se u poloaju matsiakridasana - lezite na
stranu sa donjom nogom ispruenom i donjom rukom savijenom da se na nju nasloni
glava kao na jastuk. Gornja noga se savija u kolenu i odmara na jastuku ispred trbuha.
Ovo e prebaciti teinu deteta sa glavnih trbunih vena, i omoguiti slobodan
protok krvi u nogama. Kada su proirene vene povezane sa hroninim istezanjem
trbuha zbog loeg varenja, zatvora ili gojaznosti, treba upranjavati lago
ankaprakalanu i kunal kriju, uz preporuene asane. Pumpanje krvi iz stopala i
nogu prema srcu, postie se miiima listova i butina. Kada se ovi miii kontrahuju
pri hodanju, tranju ili vebanju, pritisak na miie pumpa krv navie prema srcu.
Prema tome, problemi koje stvaraju proirene vene mogu da se umanje
redovnom aktivnou i sistematskim upranjavanjem asana. Asane imaju dodatnu
prednost jer one ne samo da kontrahuju miie da bi ovi pumpali krv, ve pri
zadravanju poloaja isteu miie to ih ini elastinijim i istiskuje nagomilanu krv
iz njih.
Pavanmuktasana: Obe serije, prva i druga, su korisne za proirene vene,
naroito kod starijih ljudi ili u trudnoi. Sistematsko istezanje lanaka i miia listova
stimulie miinu pumpu da pokree krv prema srcu. Prednost ovih asana je to se
izvode iz sedeeg poloaja, tako da ne zahtevaju posebnu elastinost. Iz prve serije
(antireumatike) treba posebnu panju obratiti na savijanje prstiju stopala, istezanje
lanaka i savijanje kolena. Iz druge serije, podizanje nogu i vonja bicikla su
najkorisnije. Pored toga, korisne su sve asane koje isteu miie nogu i tonizuju
miie buta i listova, naroito tadasana, pada hastasana, anusirasana,
paimotanasana, sumeru (panvat) asana, i surijanamsakar.
Obrnute asane: Najvanije vebe su obrnute asane - sirasana, stoj na
glavi), sarvangasana (svea), viparita karani asana, i halasana (plug). Ove asane
deluju obrnuto od sile gravitacije i omoguuju krvi da nesmetano tee ka srcu, to
dozvoljava oteenim venama da ponovo zauzmu normalnu veliinu i predstavlja
odmor napregnutim zaliscima. Sirasana je najsnaznija, ili najtea od pomenutih
asana. Sarvangasana i viparita karani asana, dostupne su veini ljudi. One treba da se
zadravaju pet do deset minuta, i posle njih treba izvesti halasanu istog trajanja. Na
kraju, odmara se u avasani.
124

Izbegavajte dugo ostajanje u padmasani, jer ona preseca tok krvi u

preponama. Umesto nje, koristite sidhasanu ili sidhajoni asanu, kao i sukhasanu ili
svastikasanu. Izbegavajte varasanu.
Najvea korist postie se ako se preporuene asane upranjavaju dva puta
dnevno. Ako vebe izvodite samo jedanput, inite to rano uvee.

Program vebi
Jutro
Tadasana
Pada hastasana
Surijanamaskar
avasana
Sirasana ili sarvagasana
Halasana
avasana

deset puta
petnaest udaha
tri do est ciklusa
pet minuta
pet minuta

Uvee
Pavanmuktasana (prva serija)
avasana
anusirasana ili paimotanasana
avasana
Sirasana ili sarvagasana
Halasana
avasana

10 x svaka strana
petnaest udaha
5 10 minuta
5 10 minuta

Za starije osobe ili u trudnoi

Asane iz prve serije pavan muktasane
20 x svaka strana
Podizanje nogu
pet puta
Vonja bicikla
deset puta
Odmarajte se sa nogama naslonjenim na zid petnaest minuta
Ponovite sve uvee.

125

Joga sadhana za
ene

126

UPUTSTVA ZA SADHANU
Knjige o jogi su, u najboljem sluaju, vodi i inspiracija. Da bi se postigla
najvea lina korist, sve vebe joge treba da se naue od kompetentnog uitelja. Kada
jednom dobijete uputstva za pravilne poloaje svake asane, pranajame ili meditativne
krije, nema potrebe za pisanim uputstvima niti belekama.
Ovde preporuujemo postepenu sadhana rutinu. Ono to je predloeno ne
predstavlja jedine mogunosti - iskustvo pokazuje da sadhana koja sledi posebno
odgovara enama. Opisani su program za poetnice, kao i naprednije vebe, za telo
koje je postalo fleksibilnije. Program je dizajniran tako da najbolje deluje na nervni
sistem i hormone i sistematski utie na akre. U torn smislu, predstavlja kompletnu
sadhanu koja moe stalno da se sledi. Meutim, kada savladate poetnu rutinu,
moda ete poeleti da prihvatite izazov kompleksnijih i intenzivnijih vebi.
Klasina sadhana je sastavljena od asana i pranajame koji se tradicionalno smatraju
najvanijim i najsnanijim za duhovno buenje.
Fotografije pored opisa vebi e vam olakati proces uenja, i sadhanu kod
kue. Opisana su, takoe, mesta koncentracije u svakoj vebi, sa ciljem pojaavanja
svesnosti za vreme sahdane, kao i koristi specifine za svaku tehniku. Postepeno, vi
ete biti u stanju da ovo potvrdite kroz sopstveno iskustvo na putu samospoznaje.

SADHANA ZA POETNICE
ala neti
avasana
Titali asana
Kandhaakrasana
Siramuktasana
Pavanmuktasana
Utan vakrasana
aki alana
Varasana
Suptavajrasana
Utrasana
Marariasana
aankasana
Pranamasana
Brahmari pranajama
Nadi odhan pranajama
Joga nidra

svaki dan
za oputanje
100 puta
10 / 10
10 puta svaka strana
3/3/3
30 puta
10 / 10
15 21 udah
15 udaha
7 15 udaha
15 puta
15 30 udaha
15 30 udaha
11 ciklusa
10 ciklusa / odmor / 10 ciklusa

127

DRUGOSTEPENA SADHANA
Tadasana
5 puta
Tirjaka tadasana
10 puta
Kati akrasana
20 puta
Udijana bandha
7 puta (u stojeem stavu)
Surijanamsakara
3 12 ciklusa
avasana
Purva haiasana
3 puta
Kandharasana
zadrite 7 15 udaha i izdaha
Ardha alabhasana
3 x sa svakom nogom
Saral dhanurasana
zadrite 7 15 udaha i izdaha
anusirasana
zadrite do 7 udaha i izdaha na svakoj nozi
Meru vakrasana
zadrite do 7 udaha i izdaha na svakoj nozi
Viparita karani asana
zadrite 7 15 udaha i izdaha
Sirasana, stadijum 1 i 2
zadrite 15 30 udaha i izdaha
Bhastrika pranajama, stadijum 1
5 ciklusa
Nadi odhan pranajama (1 : 2) 10 ciklusa / odmor / 10 ciklusa
Antar mouna

KLASINA SADHANA
avasana
akrasana
Bhuangasana
alabhasana
Dhanurasana
Paimotanasana
Ardha matisiendrasana
Sarvangasana
Sirasana
Halasana
Bhastrika pranajama
Nadi odhan
Maha bandha
Aapa apa

15 udaha i izdaha
15 udaha i izdaha
zadrite disanje to due
15 udaha i izdaha
30 udaha i izdaha
15 udaha i izdaha na svakoj strani
30 50 udaha i izdaha
30 50 udaha i izdaha
30 udaha i izdaha
5 ciklusa
10 ciklusa / odmor / 10 ciklusa
5 ciklusa

128

RENIK ASANA
ASANE

ADVASANA - (poloaj obrnutog mrtvog tela)

Lezite na trbuh. Ispruite obe ruke napred, sa obe strane glave.
Opustite celo telo, onako kako je opisano za avasanu.
Disanje - prirodno i ritmino.
Trajanje - za leenje bolesti, treba da traje to je due mogue.
Pre ili posle izvoenja asana, dovoljno je nekoliko minuta.
Koncentracija - na disanje i broj respiracija
Koristi
Preporuuje se ljudima obolelim od iijasa, kod ukoenog vrata, kao i
pogurenosti (njima e ova asana biti pogodna i za spavanje).

ADVASANA

129

AGNISAR KRIJA - ili agnisar dhauti (veba vatre)

Jednostavna forma
Sedite u varasanu. Palevi na stopalima treba da su zajedno, a kolena to
vie razdvojena. Stavite ake na kolena, ruke neka budu ispruene, i lako se nagnite
napred. Otvorite usta i izbacite jezik napolje. Udiite i izdiite brzo, dok istovremeno
oputate i kontrahujete trbuh. Disanje treba da bude u skladu sa pokretom trbuha, i
treba da lii na dahtanje psa. Udahnite i izdahnite 25 puta.
Naprednija forma
Zauzmite isti poloaj kao i za jednostavnu formu. Izdahnite to dublje
moete. Uradite alandhara bandhu. Brzo kontrahujte i oputajte trbune miie,
onoliko dugo koliko moete da zadrite dah.
Upozorenje - ne treba da se radi najmanje etiri sata posle jela.
Ogranienje - ne treba da se radi kod postojanja visokog krvnog pritiska,
bolesti srca, kao ni ira na elucu i dvanaestopalanom crevu.
Koristi
Uklanja poremeaje stomaka i trbuha, kao to su gasovi i zatvor, stimulie
funkcionisanje jetre, tonizuje sve trbune organe i stimulie apetit. Slui i kao
priprema za udijana bandhu i nauli kriju.

AGNISAR KRIJA

130

ARDHA BHUANGASANA (polukobra)

Poloaj poznat kao sfinga, na koju zapravo lii.
Lezite na pod, sa licem okrenutim nanie. Razdvojte stopala, tako da pete i tabani
budu okrenuti navie.
elo naslonite na pod.
Savijte ruke tako da se podlaktice naslone na pod.
Stavite dlanove na pod sa obe strane glave, tako da vrhovi prstiju budu u liniji sa
potiljkom.
Opustite celo telo, naroito lea i miie nogu.
Diite duboko. Zatim, dok izdiete, polako podiite glavu i ramena, dovodeci
nadlaktice u vertikalan poloaj
Laktovi treba da ostanu na podu.
Izvedite pokret samo pomou ruku; miii lea treba sve vreme da budu oputeni.
Ostanite u kranjem poloaju, onoliko dugo koliko vam je ugodno, i diite polako i
duboko.
Budite svesni disanja i opustanja lenih miia.
Zatim izdahnite dok sputate gornji deo tela.
Opustite celo telo.
Potom ponovite pokret.
Radite asanu onoliko dugo koliko imate vremena; tri ili etiri minuta je dovoljno.
Koristi
Naroito korisna asana za ljude sa ukoenim leima.

ARDHA BHUDJANGASANA

131

ARDHA MATSIENDRASANA (poloaj poluuvrnute kime)

Sedite sa ispruenim nogama ispred tela.

Postavite desno stopalo na pod sa spoljanje strane levog kolena.
Savijte levu nogu udesno i stavite levu petu ispod desnog dela zadnjice.
Stavite levu ruku sa spoljanje strane desne noge, a levom rukom drite desno
stopalo ili lanak. Desno koleno treba da bude to blie levom pazuhu.
Okrenite telo udesno, stavljajui desnu ruku iza lea.
Uvrnite lea i zatim vrat to vie moete, ali bez naprezanja.
Ostanite u kranjem poloaju krae vreme, i zatim se polako vratite u poetni
poloaj.
Promenite noge i ponovite isto na drugoj strani.
Disanje: Izdiite dok uvrete lea. Diite to dublje moete, bez naprezanja u
kranjem poloaju. Udahnite dok se vraate u poetni poloaj.
Trajanje: Kada su miii lea dovoljno fleksibilni, pokuajte da zadrite poloaj
bar jedan minut na svakoj strani tela.
Koncentracija duhovna: na ana akru.
Koncentracija fizika: na disanje u kranjem poloaju.
Koristi
Tonizuje kimene nerve, ini miie lea elastinim. Masira trbune organe, tako
otklanjajui probleme varenja. Regulie sekreciju adrenlina iz nadbubrenih
lezda. Aktivira pankreas, i zato je asana korisna kod dijabetesa. Pomae kod
lumbaga i miinog reumatizma. Tonizuje veliki broj nerava koji izlaze iz regiona
vrata. Veoma korisna asana za leenje blaih oblika iijasa.

ARDHA ALABHASANA (poluskakavac)

Lezite na trbuh sa akama ispod butina, i dlanovima okrenutim nanie.
Drite obe noge ispruene za vreme asane.
Podignite jednu nogu to vie moete, dok druga noga lei prava na podu.
Zadrite poloaj neko vreme, i zatim spustite nogu na pod.
Dozvolite disanju da postane normalno.
Ponovite isti poket sa drugom nogom.
Disanje
Udahnite dok ste u leeem poloaju.
Zadrite dah dok podiete nogu, kao i u kranjem poloaju. Izdahnite dok se
vraate u poetni poloaj.
Normalno diite u leeem poloaju.
Ovo je pojednostavljena alabhasana (skakavac) za poetnike i za one koji ne
mogu da izvedu poloaj.

ARDHA ALABHASANA

133

ARDHA PADMASANA (polulotos)

Sedite sa nogama ispruenim ispred tela. Savijte levu nogu i postavite levo stopalo
pored desne butine. Savijte desnu nogu i postavite desno stopalo na vrh leve
butine. Lea, vrat i glava neka budu uspravni. Ovaj poloaj je bolji od ukhasane.
Alternativnim postavljanjem svakog stopala u podignut poloaj, polako ete se
pripremiti za padmasanu (lotos) i druge klasine meditativne poloaje.
Ogranienja: Asanu ne treba da rade oboleli od iijasa.
Koristi
Kao kod padmasane, ali manje.

ARDHA PADMASANA

134

BHUANGASANA (kobra)

Lezite na trbuh sa ispruenim nogama i stopalima.

Dlanove stavite na pod ispod ramena. Celo je na podu.
Opustite celo telo. Polako podiite elo sa poda kao i ramena, savijajui glavu
unazad, to vie moete.
Pokuajte da podignete ramena bez upotrebe ruku, koristei samo miie lea.
Sada koristite i ruke, i polako se nagnite unazad, sto vie moete, bez naprezanja,
sve dok ruke ne budu sasvim ispruene. Pupak treba da bude to blii podu.
Zadrite poloaj onoliko dugo koliko vam je ugodno.
Ponovite vebu do pet puta.
Disanje: Udahnite dok podiete telo sa poda.
Ogranienja: Osobe sa irom, kilom, tuberkulozom creva i hipertiroidizmom, ne
treba da rade ovu asanu.
Koristi
Pomae kod enskih seksualnih poremeaja kao to su leukoreja, dismenoreja i
amenoreja. Tonizuje jajnike i matericu, stimulie apetit i otklanja opstipaciju.
Korisna je za sve trbune organe, naroito jetru i bubrege. Vraa na mesto
prolabirani diskus, otklanja bol u leima i kimu odrava elastinom i zdravom.

135

BHUMI PADA MASTAKASANA (polu-stoj na glavi)

Zauzmite poloaj marariasanu (maku).
Stavite potiljak glave na pod, izmeu aka. Podignite kolena i zadnjicu i
odravajte ravnoteu na glavi i stopalima. Podignite ruke i obuhvatite ake na
leima.
Zadrite onoliko dugo koliko vam je ugodno. Vratite ake na pod, spustite kolena i
vratite se u poloaj make.
Podloga ispod glave treba da je dovoljno mekana.

Koncentracija duhovna: na sahasrara akru.

Koncentracija fizika: na disanje, mozak ili ravnoteu.
Posle ove asane treba uraditi tadasanu, suprotni polozaj.
Ogranifienje: Nije za osobe sa visokim krvnim pritiskom ili vrtoglavicom.
Koristi
Pomae kod niskog krvnog pritiska. Razvija nervnu ravnoteu, jaa miie glave i
vrata i poboljava cirkulaciju u mozgu.

136

AKI ALANA (okretanje mlina)

Radi se iz sedeeg poloaja, sa ispruenim nogama.
Pravite horizontalne krune pokrete rukama, koje treba da su ispruene, a prsti
isprepleteni. Zamisljajte da mrvite penicu izmeu dva kamena. Uradite vebu 10
puta u pravcu kazaljki na satu, 10 puta obrnuto.
Koristi
Veba je dobra za trudnice jer masira trbune miie.

AKI ALANA 1

AKI ALANA 2

AKI KALANA 3

137

AKRASANA (poloaj toka)

Dovodi do snanog pritiska na probavni i disajni sistem.
Vri pritisak na donji deo lea i oblast izmeu lopatica, to ublauje bol u leima.
Utie na titastu lezdu, jajnike, nadbubrene lezde i bubrege, i uspostavlja
ravnoteu hormonskog sistema;
Posebno vana asana za ene.
Stvara oseanje lakoe i vitalnosti tela.
Koncentracija: manipura akra.

AKRASANA

138

DHANURASANA (luk)

Lezite na stomak i udahnite duboko.

Savijte kolena i drite lanke akama.
Zategnite miie nogu i savijte lea u luk.
Simultano podignite glavu, grudi i butine to vie moete.
Ruke neka budu ispruene.
Zadrite onoliko dugo koliko vam je ugodno.
Uradite asanu do pet puta.
U krajnjem poloaju moete da se ljuljate napred - nazad.
Ne ponavljajte dok se disanje ne normalizuje.
Disanje: U krajnjem poloaju, moete da zadrite dah posle udaha, ili diite
polako, duboko.
Koncentracija duhovna: na viudhi akru.
Koncentracija fizika: na trbuni region ili lea.
Ogranienja: Ne treba da je rade osobe sa kilom, ulkusom, ili tuberkulozom
creva.
Koristi
Snano masira trbune organe i miie. Otklanja gastrointestinalne poremeaje,
dispepsiju, hronini zatvor i stimulie jetru. Brzo otklanja viak masnog tkiva sa
trbuha.

139

DANU SIRASANA (poloaj glave na kolenima)

Sedite sa nogama ispruenim ispred tela.

Savijte jednu nogu i postavite petu na meicu (perineum), tako da taban dodiruje
suprotnu butinu.
Koleno sve vreme treba da stoji na podu. Nagnite se napred. Uhvatite prste
ispruene noge obema rukama.
Ne savijajte koleno.
Koristei se samo rukama, a ne lenim miiima, povucite grudni ko polako
napred tako da se glava postavi na isprueno koleno.
Ponovite proces sa drugom nogom savijenom.
Oba kolena treba da su u kontaktu sa podom.
Ne naprezite miie, ve ih neno isteite.
Disanje
Izdahnite dok savijate grudi napred.
Zadrite dah dok ste u krajnjem poloaju, krae vreme.
Udahnite dok se vraate u sedei poloaj.
Koristi
Iste kao za paimotanasanu.

140

NADI ODHAN PRANAJAMA (naizmenino nosno disanje)

(odnos 1 : 1 : 2)
Dalje razvijanje ove najvanije pranajame, sa ukljuivanjem antar kumbhaka
(zadravanje daha posle udaha).
Neophodna za proiavanje pranike mree, za fiziko zdravlje i psiholoku
stabilnost.
Ublaava anksioznost, stvara mirnou i optimizam.
Indukuje pratiaharu, izotrava svesnost idakaa kao pripremu za meditativne
vebe.

141

HALASANA (plug)
Lezite na lea sa rukama ispruenim pored tela, dlanovima okrenutim navie.
Drei noge ispruene, polako ih podignite do vertikalnog poloaja iznad tela. Ne
upotrebljavajte ruke. Istovremeno podignite trup navie, prvo kukove. Polako
spustite noge iznad glave i dodirnite pod prstima oba stopala. Noge drite
ispruenim, savijte ruke i dlanove stavite na lea, kao u sarvangasani (svei).
Opustite telo. Ostanite u krajnjem poloaju onoliko dugo koliko vam je ugodno.
Vratite se u poetni poloaj.
Disanje: Zadrite dah posle udaha dok ulazite u poloaj i kada se iz njega vraate.
U krajnjem poloaju diite duboko i polako.
Trajanje: Napredniji praktikanti mogu da zadre poloaj vie od 10 minuta.
Poetnici treba da zadre poloaj 15 sekundi u prvoj nedelji vebanja, dodajui
svake nedelje po 15 sekundi, sve do jednog minuta. Uradite asanu do 4 puta.
Koncentracija duhovna: na viudhi ili manipura akru.
Koncentracija fizika i mentalna: na trbuh, oputanje miia lea, disanje ili
titastu lezdu.
Ako je mogue, uradite halasanu odmah posle sarvangasane. Posle halasane
uradite matsiasanu, utrasanu ili supta varasanu, u polovini trajanja halasane i
sarvangasane.
Ogranienja: Asana nije za stare ljude, obolele od iijasa i drugih bolesti lea, ili
visokog krvnog pritiska.
Koristi
Popravlja funkcionisanje trbunih organa, naroito bubrega, jetre i pankreasa.
Aktivira varenje, uklanja opstipaciju, i masno tkivo sa struka. Regulie funkciju
titaste lezde, uravnoteavajui metabolizam tela.
Pomae u leenju eerne bolesti, uklanja hemoroide, tonizuje kimene nerve, i
utie na postizanje optimalnog zdravlja.

142

HALASANA 1

HALASANA 2

143

KATI AKRASANA (rotiranje struka)

Stanite uspravno sa razmaknutim stopalima.
Isprepletite prste ispred pupka.
Podignite ruke iznad glave i okrenite zglobove ake, tako da dlanovi budu okrenuti
navie.
Savijte se napred iz kukova tako da napravite prav ugao izmeu lea i nogu.
Gledajte ake i drite lea pravim.
Polako okrenite trup do kraja desno, zatim ekstremno levo, onda se vratite udesno.
Posle petog pokreta udesno, stavite trup u centar i vratite se u uspravni poloaj.
Spustite ruke.
Uradite vebu pet puta.
Disanje: Udahnite dok podiete ruke, okreete se udesno i vraate u uspravan
poloaj. Izdahnite dok savijate telo, okreete se ulevo i sputate ruke.
Koristi
Ova asana tonizuje struk, lea i zglobove kuka. Korisna je za korigovanje
ukoenosti kime i loeg stava tela.
Pomae u uklanjanju masnog tkiva sa struka.

KATI AKRASANA

KATI AKRASANA (varijacije)

144

KANDHARASANA (poloaj na ramenima)

Lezite na lea sa nogama savijenim u kolenima tako da pete dodiruju zadnjicu.
Podignite zadnjicu i napravite luk leima, a stopala drite na podu. Telo treba da
ima
podrku stopala, vrata, ramena i ruku.
Disanje: Zadrite dah posle uzdaha dok izvodite poloaj.
Trajanje: Uradite do 10 puta za opte zdravlje ili ostanite u asani due uz
normalno disanje, u svrhu leenja.
Koncentracija spiritualna: na viudhi akru.
Koncentracija fizika: na trbuni region ili titastu lezdu.
Koristite kao suprotni poloaj asanama sa savijanjem napred.

KANDHARASANA
Ogranienja: Ne treba raditi u trudnoi.
Koristi
Ova asana moe da se koristi kod prolapsa diskusa.
Istee i masira debelo crevo i druge trbune organe.
Takoe jaa ramena i ublaava bol u leima.
Posebno se preporuuje enama koje imaju tendenciju ka spontanim pobaajima
jer tonizuje enske seksualne organe.
Dobra pripremna veba za akrasanu.
145

MAKARASANA (krokodil)
Lezite na stomak.
Podignite glavu i ramena i naslonite glavu na ake sa laktovima na podu. Opustite
celo telo i zatvorite oi.
Disanje: prirodno i ritmino.
Trajanje: to due.
Koncentracija: na disanje ili brojanje daha.

MAKARASANA
Koristi
Vrlo efikasna asana za osobe koje boluju od prolabiranog diskusa ili nekog drugog
poremeaja kime. Oni treba da ostanu u ovoj asani due.
Pomae kod astme i drugih oboljenja plua.

146

MARARIASANA (maka)
Sedite u varasanu. Podignite zadnjicu i oslonite se na kolena.
Istovremeno postavite obe ake na pod ispred tela, ispod ramena.
Udahnite, spustite kimu, i podignite glavu.
Izdahnite, spustite glavu i izvijte kimu u luk.
Ponovo spustite kimu i podignite glavu.
Drite ruke ispruene i vertikalne.
Uradite 10 ciklusa.

MARARIASANA 1

MARARIASANA 2

Koristi
Ova asana ini vrat, ramena i kimu vrlo elastinim.
Neno tonizuje enski reproduktivni sistem i odlina je za trudnice do treeg
meseca.
Korisna za poremeaje menstruacije i leukoreju.
Moe da se praktikuje i za vreme menstruacije da ublai bolne greve.
Koristi su vee ako se stomak kontrahuje za vreme izdaha.

147

MATSIASANA (riba)

MATSIASANA
Lezite na lea, i ispruite obe noge ispred tela. Nagnite se unazad, savijajui lea,
tako da naslonite potiljak glave na pod. Obe ake stavite na butine. Posle izvesnog
vremena, vratite se u poetni poloaj.
Diite duboko i polako u krajnjem poloaju.
Koristi
Masira trbune organe. Da bi se otklonila zatvor, popijte tri ae vode i zatim
izvedite asanu. Vrlo je dobra za bolesti plua kao to su astma ili bronhitis, jer
stimulie disanje. Regulie funkciju titaste lezde.

148

MATSIAKRIDASANA (riba koja lepra)

Lezite na stomak sa prstima isprepletenim ispod glave.
Savijte levu nogu u stranu, i koleno savijene noge pribliite rebrima.
Okrenite ruke u levu stranu i stavite levi lakat na levo koleno.
Odmarajte desnu stranu glave na pregibu desne ruke. Poloaj lii na ribu koja
lepra.

MATSIAKRIDASANA
Disanje: Normalno i oputeno u statinom poloaju.
Trajanje: Radite ovu asanu to due moete na obe strane tela. Moe da se koristi
i za spavanje.
Koncentracija: Na disanje.
Koristi
Uklanja masno tkivo sa struka.
Stimulie peristaltiku creva istezanjem creva i uklanja zatvor.
Ublaava bol kod iijasa relaksiranjem nerava u nogama.
Odlian poloaj za odmor.

149

MERU VAKRASANA (jednostavno uvrtanje kime)

Kimu ini fleksibilnom. Jaa miie lea i ublaava bol u gornjem i donjem delu
lea. Pomae kod iijasa i spondiloze. Stimulie cirkulaciju i tonizuje nerve u
karlici, to pomae kod svih vrsta enskih problema.
Koncentracija: na uvrtanje kime, manipura akru.

MERU VAKRASANA

150

NAUKASANA (amac)
Lezite na lea, ruke stavite sa strane tela, sa dlanovima okrenutim nanie.
Udahnite i podignite noge, ruke, glavu i trup.
Glava i stopala ne treba da se podignu vie od 30 cm od poda.
Ruke treba da se dre u liniji sa prstima stopala.
Zadrite podignut poloaj onoliko dugo koliko vam je ugodno, zatim izdahnite i
polako se vratite u poetni poloaj.
Opustite celo telo.
Asanu uradite pet puta.
Podignut poloaj bi trebalo da se odrava dok trbuni miii ne ponu da vibriraju.
Koristi
Veoma dobra asana za oputanje svih miia i zglobova.
Treba da se radi na kraju pavanmuktasana serije i kada se probudite ujutro.
Korisna je za napete, nervozne osobe jer dovodi do trenutne relaksacije.
Pomae u otklanjanju crevnih parazita i poboljava proces varenja stimulisanjem
peristaltike creva.

NAUKASANA

151

NAUKA SANALANA (vonja amca)

Zauzmite sedei poloaj sa nogama ispruenim ispred tela. Pravite pokrete tela
kao da veslate, drei noge zajedno. Pokreti treba da budu kruni, savijajui telo
napred i nazad to vie moete.
Ponovite 10 puta.
Obrnite smer pokreta, kao da se kredete u suprotnom pravcu.
Ponovite 10 puta.
Koristi
Ovo je odlina veba za trudnice, do treeg meseca trudnoe. Masira trbune
organe i miie.

152

DJALA NETI (ispiranje nosa)

isti sluznu blokadu iz nosnih prolaza. Pomae kod kijavice i infekcije uha, grla i
nosa.
Smanjuje naprezanje oiju, poboljava vid.
Pomae kod zapaljenja sinusa i migrenoznih glavobolja.
Tonizuje ceo autonomni nervni sistem, naroito nerve povezane sa oima,
disajnim i reproduktivnim sistemom.
Korisna tehnika u sluaju epilepsije i depresije.
Stimulie ana akru - tree oko jogina.

153

GIAN MUDRA I IN MUDRA

Gian mudra (psihiki gest znanja)
Zauzmite meditativnu asanu. Savijte kaiprste obeju ruku tako da oni dodirnu
koren palca. Ispruite ostala tri prsta svake ruke i drite ih lako razdvojene.
Postavite ake na kolena sa dlanovima okrenutim nanie.
in mudra (psihki gest svesnosti)
in mudra se izvodi na isti nain kao gian mudra, osim to su dlanovi koji stoje na
kolenima okrenuti navie.
Jedna od ove dve mudre su jednostavni ali vani prihoneuralni stavovi prstiju koji
ine meditativne i druge asane kompletnim i snanijim. Preusmeravanje nervnih
impulsa iz aka pomae praktikantu da veoma dugo odrava oputen i stabilan
poloaj asana koje praktikuje.

GIAN MUDRA

154

NAMASKARASANA (pozdrav)

unite sa stopalima na podu i kolenima iroko razdvojenim.

ake stavite ispred tela u gest pozdrava. Pritisnite laktove na unutranju stranu
kolena. Udahnite, podignite glavu i gurnite kolena u stranu to vie moete.
Zadrite poloaj nekoliko sekundi.
Izdahnite, ispruite ruke tako da budu sasvim horizontalne, okrenute ih napred.
Pribliite kolena i sagnite se napred i nanie.
Vratite se u poetni poloaj.
Ponovite 10 puta.
Koristi: Veba ima snano dejstvo na butine, kolena, ramena i ruke.
155

PADMASANA (lotos)

Sedite sa nogama ispruenim ispred tela.

Savijte jednu nogu i postavite stopalo na suprotnu butinu.
Taban stopala mora da bude okrenut navie, a peta treba da dodiruje karlinu kost.
Savijte drugu nogu i postavite stopalo na drugu butinu.
Padmasana moe da se izvodi sa gian ili in mudrom (opisane ranije).
Kada radite ovu asanu, kima mora da bude mirna i sasvim uspravna, kao da je
fiksirana za zemlju.
Mnogima, naroito poetnicima je lake da asanu izvedu ako postave malo jastue
ispod zadnjice.
Upozorenje: Ovu asanu ne treba izvoditi dok se ne razvije savitljivost nogu
pomou premeditativnih asana.
Ogranienja: Ne treba da je izvode osobe koje boluju od iijasa.
Koristi: Kada se savlada, padmasana omoguava da se telo odrava potpuno
mirnim veoma dugo. Kako su telo i um povezani i kontroliu jedno drugo,
mirnoa tela dovodi do mirnoe uma. Ova mirnoa je prvi korak ka produktivnoj
meditaciji.
Asana usmerava tok prane iz muladhara akre (najnia) ka sahasrari (najvia).
Padmasana tonizuje kokcigealne i sakralne nerve, dovodei im ekstra koliinu krvi
(krv koja normalno tee u noge, preusmerava se u trbunu oblast).
Podmasana pomae da se oiste mnogi fiziki, nervni i emocionalni problemi.
Takode stimulie i proces varenja.
156

PAIMOTANASANA
Sedite na pod sa nogama ispruenim ispred tela, sa rukama na butinama. Opustite
celo telo, naroito miie lea. Polako nagnite telo napred, pokuavajui da
dohvatite paleve stopala prstima aka. Ako to nije mogue, uhvatite onda pete,
zglobove nogu ili noge to blie stopalima.
Ponovo svesno opustite lea i miie nogu. Drei noge ispruene, koristei samo
ruke, povucite trup jo malo prema nogama. Ovo treba da je nean postupak bez
iznenadnih pokreta ili preteranog naprezanja u bilo kojem delu tela. Ako je
mogue, dodirnite kolena elom.
Poetnici treba da se saviju napred onoliko koliko mogu bez naprezanja. Ostanite
u krajnjem poloaju onoliko dugo koliko vam je ugodno, pokuavajui da dalje
opustite telo, i zatim se polako vratite u poetni poloaj.

Primedba: Ne savijajte noge ak i ako ne moete da savijete telo napred. Deo

cilja ove asane je istezanje miia zadnje strane nogu. Ne prenagljujte, oni e se
vremenom izduiti. Posle nekoliko nedelja ili meseci redovnog vebanja, biete u
stanju da dodirnete koleno elom, moda ak i bradom.
Disanje: Diite normalno u sedeem poloaju. Izdahnite polako dok se savijate
napred. Udahnite dok drite telo nepokretnim. Izdahnite dok telo gurate dalje
napred
pomou ruku. Diite polako i duboko u krajnjem poloaju. Udahnite dok se
vraate u poetni poloaj.
Trajanje: Napredni praktikanti mogu da ostanu u krajnjem poloaju do pet
minuta, ako im je ugodno. Poetnici treba da ponove asanu nekoliko puta, ostajui
u krajnjem poloaju kratko.
157

Koncentracija spiritualna: na svadistana akru.

Koncentracija fizika i mentalna: na trbuh, oputanje miia lea ili spor proces
disanja.
Ogranienja: Ne treba da je rade osobe koje boluju od iijasa i hroninog artritisa.
Koristi
Istee miie nogu i ini elastinim zglobove kuka.
Efikasno uklanja viak masnog tkiva sa trbuha. Tonizuje sve trbune organe i
otklanja bolesti ove oblasti, (pomaze kod eerne bolesti). Aktivira bubrege, jetru,
pankreas i nadbubrene lezde. Tonizuje karline organe i veoma je korisna za
eliminisanje seksualnih problema ena. Ovo je vrlo snana asana za spiritualno
buenje i veoma se ceni u drevnim tekstovima joge.

158

PADAHASTASANA (poloaj savijanja napred)

Stanite uspravno i sa rukama pored tela. Polako savijte glavu napred, zatim gornji
i donji deo trupa. Telo treba da se savije napred kao da nema miia u leima.
Stavite prste aka ispod prstiju stopala ili dodirnite pod dlanovima. Ako to nije
mogue, dodirnite pod prstima ili ih bar pribliavajte podu. Pokuajte da stavite
glavu na koleno.
Zadrite poloaj do 1 minut i onda se polako vratite u poetni poloaj.
Noge sve vreme treba da budu ispruene. Ne napreite miie listova ili lea,
prisiljavajui telo da se isuvie savije napred.

Disanje: Izdahnite dok se savijate napred. Diite polako i duboko u krajnjem

poloaju. Udahanite dok se vraate u poetni poloaj.
Koncentracija: isto kao za paimotanasanu
Koristi
Korisna asana, verzija paimotanasane u stojeem poloaju, moe da se praktikuje
u svako doba dana. Otklanja suvino masno tkivo, naroito ako se izvodi
dinamino.
Eliminie gasove, zatvor i poremeaje varenja. ini miie lea i kimeni stub
elastinim.
Stimulie i tonizuje spinalne nerve i ubrzava metabolizam tela.
Utie na seksualne organe, otklanjajui seksualne poremeaje i priprema za
poroaj.
Usmerava krv u glavu i lice.
159

PAVANMUKTASANA (poloaj savijanja nogu)

Smanjuje sve probleme varenja, naroito stvaranje gasova, zatvor, istezanje
trbuha.
Istee i tonizuje miie donjeg dela lea i kukova.
Korisna za smanjivanje masnog tkiva na trbuhu i zadnjici, smanjuje bol u donjem
delu lea.
Masira sve organe u trbuhu, ukljuujui creva, mokranu beiku i matericu.
Koncentracija: na vibracije trbuha.

PAVANMUKTASANA, OSNOVNI POLOAJ

Veba 1: Savijanje nonih prstiju

Zauzmite osnovni poloaj sa nogama ispruenim ispred tela.
Usredsredite svesnost na prste stopala. Pokreite prste oba stopala polako napred i
nazad. Stopala miruju.

Ponovite deset puta.

160

Veba 2: Savijanje skonog zgloba

Ostanite u osnovnom poloaju. Istegnite to vie oba stopala iz skonog zgloba napred, prema podu, zatim nazad, prema potkolenici.
Ponovite deset puta.

Veba 3: Kruenje stopalom iz skonog zgloba

I dalje ostanite u osnovnom poloaju. Razdvojite malo noge koje ostaju opruene.
Sa petama na podu, kruite prvo desnim stopalom u pravcu kazaljke na satu, pa u
suprotnom smeru, deset puta.
Ponovite isto sa levim stopalom. Istu vebu uradite sa oba stopala zajedno.

Veba 4: Okretanje stopala pomou ruke

Poloite desni skoni zglob na levu butinu. Pomou leve ruke okreite stopalo u
smeru kazaljke na satu deset puta, a onda u suprotnom smeru, deset puta.

Isto to uradite sa levom nogom.

161

Veba 5: Savijanje i opruanje kolena

Zauzmite osnovni poloaj. Podignite malo desnu nogu sa poda, savijte je u kolenu
i uhvatite akama ispod kolena. Zatim ispruite nogu, ne dozvoljavajui da peta
dodirne pod, i dalje drei ake ispod kolena. Savijte desnu nogu to je mogue
vie u kolenu, pribliavajui petu to vie desnoj butini.
Ponovite deset puta sa svakom nogom.

Veba 6: Dinamiko uvrtanje kime

Iz osnovnog poloaja razmaknite noge onoliko koliko vam je udobno. Sa
izdisajem okrenite gornji deo tela ulevo, tako da prsti desne ruke dodirnu prste
leve noge, a leva ruka bude opruena nazad i gore, u kosoj ravni sa desnom
rukom.

Pogled sledi levu ruku.

Noge ostaju opruene.
Sa udisajem se vratite u poetni poloaj.
Uradite isto i na suprotnu stranu. To je jedan ciklus.
Uradite najmanje pet ciklusa. Na poetku vebu radite polako, zatim postepeno
poveavajte brzinu.
162

Veba 7: Poluleptir
Iz poetnog poloaja postavite desno stopalo na levu butinu.
Drite levo koleno levom rukom a desnu ruku stavite na savijeno desno koleno.
Paljivo pokreite desnom rukom savijetnu nogu gore-dole, (kao krila leptira),
omoguavajui nozi da se opusti i istegne to je vie mogue. Cilj vebe je da
koleno dodirne pod.
Ponovite isto i sa levim kolenom.
Posle nekoliko dana ili nedelja vebe, koleno e sa lakoom da dodiruje pod.

Veba 8: Kruenje kolenom

Iz istog poloaja kruite desnim kolenom u smeru kazaljke na satu deset puta i
deset puta u suprotnom smeru.

Ponovite isto sa levim kolenom.

163

Veba 9: Pun leptir

Sedite pravo. Savijte noge u kolenu i sastavite stopala u tabanima. Pokuajte da
privuete pete to blie telu. Lea prava. Ruke sa isprepletenim prstima postavite
ispod stopala i obuhvatite ih. Paljivo gurajte kolena prema podu, pomaui se
pritiskom laktovima na butine. Dok pritiskujete kolena, nanie, pokuajte da
savijete telo napred i da dodirnete pod glavom.
Varijanta:
Stavite ake na kolena. Pritiskajte kolena prema podu i pustite da se sami vrate u
prvobitni poloaj.
Ponovite dvadeset puta i vise.

164

Veba 10: Hod vrane

unite na pod.
Stavite dlanove na kolena i ponite da hodate u ueem poloaju. Moete da
hodate na prstima ili stopalima, izaberite ono ta vam je tee.
Dodirnite kolenom pod sa svakim korakom.

Ovo je veoma dobra veba za pripremu nogu za meditativne poloaje.

Korisna veba za one koji pate od zatvora takve osobe treba da popiju dve ae
vode i zatim izvedu hod vrane jedan minut. Popijte jo dve ae vode i nastavite
hod. Ovo ponovite tri ili etiri puta, tako ete ukloniti zatvor.

165

Veba 11: Savijanje i opruanje prstiju ake

Zauzmite poetni poloaj. Drite ruke ispruene ispred tela, tako da budu u liniji
ramena. Ispruite i zategnite prste obe ruke. Zatim zatvorite aku preko palca tako
da
je stegnete u vrstu pesnicu.

Ponovite deset puta sa punom panjom i svesnou.

Veba 12: Savijanje iz zgloba ake

ake savijte kao da dlanovima elite da pritisnete zid; prsti su pritom isprueni. Iz
ovog poloaja spustite aku iz runog zgloba i upravite prste nanize. Ponovite
deset puta.

Veba 13: Kruenje iz zgloba ake

Ispruite desnu ruku. Stegnite desnu aku zatvorenu preko palca u pesnicu i
kruite pesnicom u smeru kazaljke na satu, zatim u suprotnom smeru deset puta.

Ponovite isto sa levom akom, zatim sa obe ake zajedno.

166

Veba 14: Pruanje i savijanje podlaktica

Ispruite ruke sa dlanovima okrenutim navie. Savijte obe ruke u laktovima i
dodirnite ramena prstima. Ponovo ispruite ruke. Ponovite deset puta.

Isti pokret ponovite sa rukama ispruenim u stranu, takoe deset puta.

Veba 15: Bono kruenje iz ramenog zgloba

Poetni poloaj je isti kao zavrni u prethodnoj vebi (ruke u stranu, savijene u
laktovima, prsti na ramenima).
Pravite u irokom luku bone krune pokrete rukom iz ramenog zgloba, drei
stalno prste na ramenima.
Kada se laktovi nau ispred grudnog koa, pokuajte da ih pribliite tako da se
dodiruju. Napravite kruni pokret deset puta u jednom smeru, zatim u suprotnom
smeru.

167

Veba 16: Pokreti glave i vrata (Siramuktasana)

a) Zauzmite osnovni poloaj pavanmuktasane. Najpre izvucite vrat, zatim polako
savijajte glavu napred, ka grudima, a onda polako, u irokom luku, to vie nazad.
Ponovite deset puta.
b) Polako nagnite glavu prema levom, pa onda prema desnom ramenu, pogled
upravljen prema napred.
Sledea veba je kruenje glavom u laganom tempu sleva u desno - napred, na
dole, desno, nazad levo, i vratiti je u poetni poloaj, licem napred. Svaku
varijantu uradite deset puta.

Koncentracija: na istezanje pojedinih miinih grupa aktiviranih svakom asanom.

Koristi
Veba oputa nerve koji izlaze iz vratnog dela kimene modine (vratni pleksus).
Pozitivno utie na nerve povezane sa oima i glavom, kao i sistemom za disanje.
Vrlo korisna asana za sve vrste glavobolja i spondilozu.
Stimulie pravilno funkcionisanje titaste lezde.
Utie na buenje viudhi akre.

168

PRANAMASANA (poloaj klanjanja)

Sedite u varasanu, sa pravom kimom i akama na kolenima. Obuhvatite donji
deo listova odozdo. Sagnite se napred i stavite potiljak glave na pod. Podignite
zadnjicu tako da butine budu vertikalne. Vratite se u varasanu. Ponovite to 10
puta.
Disanje: Udahnite u varasani, i dok se podiete. Izdahnite dok se saginjete.
Normalno disite u pranama polozaju.
Ogranienja: Nije za osobe sa visokim krvnim pritiskom ili vrtoglavicom. Ovu
asanu ne treba raditi na poetku vebanja.

Koristi
Omoguava bolju cirkulaciju u glavi. Kao pripremna veba za stoj na glavi,
omoguava mozgu da se adaptira na poveanu koliinu krvi i pritisak u glavi. Na
slian nain je korisna kao sirasana, ali naravno u mnogo manjem stepenu.

169

PURVA HALASANA (poloaj lakog pluga)

Koncentracija: na ravnoteu i disanje, manipura akru.

Koristi
Jaa trbune miie, oslobaa gasove iz sistema za varenje.
Istee miie donjeg dela lea i kukova, i zadnji deo nogu.
Tonizuje karlicu i bubrege, smanjuje masno tkivo oko bedara
Priprema za halasanu.

170

SARAL DHANURASANA (poloaj lakog luka)

Zauzmite poetni poloaj kao za dhanurasanu, leeci na stomaku i drite savijene
noge u lancima pomou ruku.
Opustite celo telo.
Zategnite noge i pokuajte da gurnete stopala unazad dok podiete glavu i grudi.
Ne pokuavajte da podignete butine sa poda. Zadrite konani poloaj onoliko
dugo koliko vam je ugodno i polako se vratite u poetni poloaj.

Disanje: Udahnite dok leite na podu. Dok diete telo zadrite dah posle udaha.
Diite duboko i polako u krajnjem poloaju. Izdahnite vraajui se na pod.
Ovo je dobra asana za poetnike i one koji imaju ukoena lea, tako da ne mogu
da izvedu dhanurasanu.
Koristi
Iste kao za dhanurasanu, neto manje efikasne.

171

SARVANGASANA (svea)
Lezite na lea sa stopalima zajedno, rukama pored tela i dlanovima okrenutim
nanie. Pomou ruku podignite noge i lea do vertikalnog poloaja. Savijte
laktove i
naslonite ruke na lea, pritiskajui lea dlanovima. Trup i noge treba da se isprue
navie, formirajui prav ugao sa vratom, grudi treba da pritiskaju bradu.

SARVANGASANA

SARVANGASANA - VARIJACIJA

Disanje: Zadrite dah posle udaha kada ulazite u poloaj i kada se iz njega
vraate. Diite normalno dok ste u poloaju.
Trajanje: Napredni praktikanti mogu da ostanu 15 minuta u poloaju. Poetnici
treba da rade nekoliko sekundi i da svaki dan dodaju po nekoliko sledeih sekundi.
Za opte zdravlje, dovoljno je 3 do 5 minuta.
Koncentracija spiritualna: na viudhi akru.
Koncentracija fizika: na titastu lezdu ili disanje.
Sarvangasanu treba raditi odmah posle halasane.
Suprotni poloaj je matsiasana, utrasana ili suptavaarasana.
172

Ogranienja: Nije za one koji boluju od strume titaste lezde, uveanja jetre ili
slezine, visokog krvnog pritiska ili bolesti srca.
Koristi
Ova asana stimulie titastu lezdu i tako poboljava ravnoteu cirkulatornog,
digestitivnog, reproduktivnog, nervnog i endokrinog sistema.
Poboljava funkcionisanje mozga, dovodei mu veu koliinu krvi.
Ublaava tegobe astme, bronhitisa i elefantijaze.
Oslobaa od uobiajenog gravitacionog pritiska miie mara, poboljava stanje
hemoroida.
Tonizuje noge, trbuh, enski reproduktivni sistem, kimu i vrat.
Pomae kod eerne bolesti i leukoreje.
Uklanja masno tkivo sa struka.

AVASANA (poloaj totalnog oputanja)

Oputanje celog tela i nervnog sistema.
Koncentracija: na sve delove tela, jedan za drugim, zatim celo telo zajedno.

Koristi se pre i izmeu asana, za joga nidru, i u svako doba kada elite da brzo
uklonite umor.

173

SIDHA JONI ASANA

Sedite sa nogama ispruenim ispred vas. Savijte desnu nogu i stavite taban
nasuprot unutranje strane leve butine. Postavite petu unutar velikih usana vagine.
Savijte levu nogu i postavite stopala na vrh desnog lista butine, a prste desnog
stopala ugurajte u prostor izmeu butine i lista. Kima neka je sasvim prava, kao
da je fiksirana za pod.
Sidha joni asana je enski oblik sidhasane. Moe da se praktikuje sa bilo kojom
nogom na gornjoj strani. Uvek se radi sa gian ili in mudrom. Poetnicima je
ponekad lake ako stave malo jastue ispod zadnjice na pod. Sidha joni asanu ne
treba da izvode ene koje boluju od iijasa.

Koristi
Ovo je odlian meditativni poloaj, koji dozvoljava enskom aspirantu da odrava
fiziku mirnou i nepokretnost, neophodne za produktivnu meditaciju.
Direktno utie na nervne pleksuse koji kontroliu enski reproduktivni sistem.
Kontrolie nervne impulse koje jogin koristi za spiritualno i meditativno
postignue, a drugi ljudi za seksualno uivanje.

174

SUPTA VARASANA (poloaj uspavane munje)

Sedite u varasanu. Savijete se nazad, pomocu ruku i laktova, dok glava ne
dodirne pod, sa leima izvijenim u luk. Stavite ake na butine i proverite da li su
kolena sasvim na podu.
Disanje: Sporo i duboko.
Trajanje: Za fizike koristi dovoljno je nekoliko minuta. Za spiritualne koristi
treba raditi due.

SUPTA VARASANA 1 I 2
Koncentracija fizika: na lea, trbuh ili disanje.
Koncentracija spiritualna: na svadistana akru.
Koristi
Ova asana je dobra za trbune poremeaje, naroito zatvor.
Tonizuje spinalne nerve.

175

ALABHASANA (skakavac)
Koncentracija: svadhistana akra.

Koristi
Jaa donji deo lea i oputa nerve te oblasti, ublaavajui iijas i bol u leima.
Stimulie srce i cirkulaciju krvi i ublaava probleme varenja.

AANKASANA (poloaj meseca)

Sedite u varasanu, sa akama na kolenima. Dok udiete, podignite ruke tako da
budu postavljene vertikalno iznad glave. Izdahnite dok savijate trup unapred,
odravajui ruke u liniji sa trupom. Na kraju pokreta, ake i elo treba da se
odmaraju na podu ispred tela. Zadrite dah krae vreme u krajnjem poloaju, a
dok udiete, vratite se polako u poloaj u kojem su ruke i trup vertikalni. Polako se
vratite u poetni poloaj sa izdahom. Da biste produili asanu, moete da diete
normalno ili neto sporije u krajnjem poloaju.
Koncentracija: Na muladhara ili manipura akru, ili disanje.

Koristi
Ova asana tonizuje karline miie, relaksira ishijadini nerv i regulie
funkcionisanje nadbubrene lezde, ublaavajui zatvor, iijas i bes kao i
astmatine napade.
Korisna je za ene koje imaju nerazvijenu karlicu, kao i za otklanjanje seksualnih
poremeaja uopte.
176

SIRASANA (stoj na glavi, stadijum 1 i 2)

Dovodi veu koliinu krvi u lice i glavu, isti ten i oi ini bistrim.
Utice na hipofizu - glavnu endokrinu lezdu koja kontrolie ceo sistem hormona.
Jaa vrat, ramena, i miie ruku pripremajui ih za punu sirasanu, i razvija oseaj
ravnotee dok je telo obrnuto, to je neophodno za sirasanu.

SIRASANA (stoj na glavi)

Smatra se najvanijom od svih asana, jer utie na sve aspekte fizickog i
emocionalnog funkcionisanja.
Poveava dotok krvi u mozak, stvara jasnou uma i uklanja umor.
Smanjuje zadravanje tenosti i premenstrualnu karlinu prepunjenost.
Tonizuje sve unutranje organe, i uzrokuje duboko oputeno disanje.
Regulie aktivnost titaste lezde, epifize i hipofize i ostalih lezda tela. Od velike
vanosti za psiholoko i fiziko zdravlje ena.
Koncentracija: na idakau.

SIRASANA
177

SURIJANAMASKAR (pozdrav suncu)

Surijanamaskar je integralna veba koja se sastoji iz asana, pranajame i mantri, i
slui integraciji tela, uma i duha. Koristi od nje su mnogobrojne, naroito za ene.
Ova asana moe da se izvodi bez ogranienja, ak i za vreme menstruacije i u
trudnoi. Samo ene koje imaju obilne menstruacije ne bi trebalo da je rade za
vreme mesenog perioda.
Ova veba istee i jaa sve miie tela i uklanja ukoenost zglobova.
Utie na kimeni stub na mnoge naine, i tonizuje sve kimene nerve.
Stimulie duboko disanje i otvara blokirane disajne puteve.
Neno stimulie srce i poboljava cirkulaciju, isti kou i greje telo.
Viak masnog tkiva nestaje.
Najvanija korist je, meutim, da surijanamaskar stimulie sve endokrine lezde
tela, i dovodi do ravnotee hormonskog sistema.
Izvan fizike ravni, surijanamaskar brzo uspostavlja ravnoteu izmeu ida i
pingala nadija, tj. tela i uma, sluei tako kao odlina priprema za duboko
opustanje i meditaciju.
1. Pranamasana:
Koncentracija: na anahata akru.
Montra: Om mitraja namaha
Bia: Om hraam

2. Hasta utanasana
Koncentracija: na manipura akru.
Mantra: Om ravaje namaha
Bia: Om hrim

178

3. Pada hastasana
Koncentracija: na svadhistana akru.
Mantra: Om surjaja namaha
Bia: Om hrum

4. Ava sanalanasana
Koncentracija: na ana akru.
Mantra: Om bhanave namahs
Bia: Om hraim

5. Parvatasana
Koncentracija: na svadhistana akru.
Mantra: Om Khagaja Namaha
Bia: Om hraum
6. Atanga namasakara
Koncentracija: na manipura akru.
Mantra: Om pune namaha
Bia: Om hrah
7. Bhuangasana
Koncentracija: na viudhi akru.
Mantra: Om hirjanagarbhaja namaha
Bia: Hraam
8. Parvatanasana
Koncentracija: na svadhistana akru.
Mantra: Om Mariaja Namaha

Bia: Om hrim
179

9. Ava sanlalasana
Koncentracija: na ana akru.
Mantra: Om aditjaja namaha
Bia: Om hrum
10. Padahastasana
Koncentracija: na svadhistana akru.
Mantra: Om savitre namaha
Bia: Om hraim

11. Hasta utanasana

Koncentracija: na manipura akru.
Mantra: Om arkaja namaha
Bia: Om hraum

12. Pranamasana
Koncentracija: na anahata akru.
Mantra: Om Bhaskaraja Namaha
Bidja: Om hrah

UKHASANA (lak poloaj)

Sedite sa nogama ispruenim ispred tela. Savijte desno stopalo ispod leve butine.
Savijte levo stopalo ispod desne butine. Postavite ake na kolena. Drite glavu,
vrat i leda pravo.
Varijacija: ukhasana moe da se radi veoma dugo ako veete tkaninu oko lea i
kolena. Ovo je idealan meditacijski poloaj za poetnike koji imaju tekoe sa
sedenjem u klasinim meditacijskim poloajima. ukhasanu treba zameniti bilo
kojom drugom meditacijskom asanom, im to bude mogue.

TITALI ASANA (leptir-krija)

Razgibava zglobove kuka, kolena
i lanke nogu.
Istee unutranje miie natkolenice
i tonizuje miie poda karlice, ot je
naroito vano za ene.
Ova asana je korisna kod reumatizma i o
artritisa nogu i kukova, za poroaj,
i kao priprema za klasine meditacione
poloaje.
Koncentracija: na senzacije u
zglobovima kukova, kolena i lanaka.
181

TADASANA (istezanje)
Istee sve miie nogu, trbuha i lea.
Otvara grudni ko, stimulie duboko disanje.
Tonizuje trbuh i sistem za varenje.
Stimulie cirkulaciju, uklanja ukoenost.
Koristi se u ankaprakalana kriji.
Koncentracija: na disanje i senzaciju
istezanja

TIRJAKA TADASANA (istezanje u stranu)

Istee miie bone strane tela,
struk i kukove koji se retko koriste
u drugim aktivnostima. Smanjuje masno
tkivo u ovim oblastima.
Jaa stomane miie, tonizuje
sistem za varenje, otklanja gasove
i nadutost.
Ublaava ukoenost i bol lea.
Koristi se u ankaprakalanu kriji.
Koncentracija: na senzacije
istezanja.

182

UTRASANA (poloaj kamile)

Doprinosi uspostavljanju hormonske ravnotee, korisna kod menstrualnih
problema.
Vana veba za obolele od astme i kod drugih disajnih problema. Stimulie
prirodno snabdevanje tela kortizonom.
Uklanja bol u donjem delu lea, nastao
zbog napetosti, prolapsa diskusa
ili bolne menstruacije.
Koncentracija: na pritisak u donjem
delu lea, ili centar grudnog koa,
viudhi ili anahata akru.

UTAN VAKRASANA (kotrljanje)

Pomae kod problema varenja,
naroito kod zatvora i gasova.
Tonizuje jetru i pomae kod diabetesa.
Smanjuje masno tkivo sa struka i
kukova.
Pomae kod bola donjeg dela lea.
Koncentracija: na senzaciju
istezanja trbuha ili uvijanja kime.

183

VARASANA (poloaj munje)

Dri lea pravim i pomae kod bola u donjem delu lea.
Alternativni poloaj za meditaciju i pranajamu za one koji boluju od iijasa.
Stimulie varenje i pomae kod svih problema probave, naroito ira, kiseline i
stvaranja gasova.
Poreporuuje se 10 minuta ovog
poloaju posle svakog obroka.
Stimulie pingala nadi.
Koncentracija: na tok daha u pupku ili
du kimenog stuba
.

VIAGRASANA (poloaj tigra)

Zauzmite poloaj varasana. Iz nje uite u mardariasanu i gledajte napred.
Istegnite desnu nogu unazad, paralelno sa podom. Savijte desno koleno i usmerite
prste prema glavi. Pogledajte navise. Zamahnite savijenu nogu ispod kukova i
pritisnite koleno na grudi. Ne dozvolite prstima da dodirnu pod. Pogledajte nadole
i
dodirnite
nosom
koleno. Kicma e se saviti. Ponovo
pokrenite stopalo i istegnite nogu
unazad.
Ponovite ove pokrete nekoliko puta.
Disanje: Udahnite dok istezete
nogu unazad.
Zadrzite dah dok savijate koleno.
Izdahnite dok koleno priblizavate
grudima.
Trajanje: 5 puta svakom nogom.

184

VIPARITA KARANI ASANA

(polusvea)
Asana vana za zene jer omoguava
materici da zauzme pravilan poloaj
u karlici. Neophodna za one sa
prolapsom, korisna kod bolne
menstruaciju i nepravilnih ciklusa.
Dovodi vie krvi u lice i glavu,
isti ten i otklanja umor. Pomae
kod proirenih vena i hemoroida.
Istee vrat i gornji deo lea, ublaava
bol u leima i glavobolju. Brzo
dovodi do oputanja i mirnoe.
Koncentracija: na disanje u visini
pupka, viudhi akru.

TUMA POJMOVA
ANA - psihiki komandni centar, gura akra, sedite intuicije; akra
koja se manifestuje u oblasti srednjeg mozga; bia mantra Om; odgovara centru
izmeu obrva (bhrumaa).
ANAHATA - etvrta akra, odnosi se na fiziku oblast srca, bia mantra
jam, psihiki centar koje je izvorite svih emocija i koji je povezan sa psihikim
zvucima doivljenim u meditaciji.
ANANDA - dobrobit, radost, srea, blaenstvo.
ANTAR MOUNA - unutranja tiina, premeditativna tehnika kojom se
postie svesnost unutranje tiine i unutranjeg zvuka, sadhana iji je cilj da
aspiranta uini svesnim unutranje tiine i uzburkanosti.
ASANA - stabilan, udoban poloaj tela, prvobitno asana oznaava
sedite, a potom sedenje. U jogikoj tradiciji pak, pod asanom se podrazumeva
poloaj, odnosno situacija u kojoj se zbiva joga.
ARAM - doslovo: umsko boravite. Sanskritska re koja oznaava
mesto na kojem se odvija duhovni i fiziki rad. Sistem arama stvoren je jo u
davnanja vremena da bi se uenicima i drugim iteljima pruila mogunost da
ive u zajednici sa svojim uiteljem i da u obliku rada i raznovrsne delatnosti
izraze svoju mentalnu i fiziku energiju, omoguujui, na taj nain, oslobaanje od
napetosti, konfuzije i pritiska sopstvene karme.
ATMA - sopstvo, svojstvo, individualnost, sutina. Na strane jezike
esto prevoeno aproksimativno kao dua, transcendentalni subjekt, svest, duh;
oznaava individualnu manifestaciju apsoluta iako na nju nije ogranien.
BANDHA - psihomiina kontrakcija koja zadrava pranu u izvesnim
delovima tela tako da njena snaga moe da se preusmeri i koristi; miina i
psihika kontrakcija meice - perineuma - mula bandha, trbuha - udijana bandha
i/ili grla - alandhara bandha.
BIA MANTRA - osnovni vid mantre, njena klica ili seme; svaka akra
ima svoju mantru.
BINDU - kap ili taka, akra koja se nalazi u zadnjem delu glave,
psihiki centar povezan sa mesecom i psihikim zvucima, veoma vana u praksi
kundalini joge, kroz ovu akru prolazi Om, kosmiki zvuk, prelazei u manifestnu
egzistenciju.
BRAHMA - stvaralac, kreator. Ima etiri glave koje pokazuju njegovu
inteligenciju. Vrhovni apstraktni Bog koji vlada nad brahma-lokom - Brahminim
186

svetom ili svetom brahmana. U hinduizmu je, uz ivu i Vinua, objedinjujui lan
trojstva.
AKRA - sanskritski - toak; psihiki centar astralnog tela koji vlada
grupom funkcija. Simboliki se predstavlja u obliku lotosovih cvetova; svaka od
sedam akri ima odreen broj latica i karakteristinu boju. Latice predstavljaju
razliite manifestacije psihike energije u akrama i tokove psihike energije koji
vode ka njima ili od njih.
DHYANA - meditacija, kontemplativna zadubljenost.
APA - rotacija; vrsta meditativne prakse koja se izvodi ponavljanjem
mantre.
GURU - duhovni uitelj, duhovni vodi; otelovljenje boanskog znanja i
vienja.
HIPOFIZA - endokrina lezda (lezda sa unutranjim luenjem) sa
mnogostrukom ulogom, smetena na bazi mozga u tzv. turskom sedlu (sella
turciea).
HIPOTALAMUS - donji deo meumozg u kojem se nalaze vii
vegetativni modani centri, povezan peteljkom sa hipofizom.
JOGA - upregnue, sjedinje, metod i praksa koji vode ka svesnom
sjedinjenju ljudske svesnosti sa boanskim principom. Prema Patanjaliju, joga je
metodski napor da se postigne savrenstvo pomou kontrole raznih elemenata
ljudske prirode, telesnih i psihikih.
KARMA - doslovno znai delo. Od vremena Upaniada, karma je
uzronost po kojoj se bezlino nasleuju dela iz jedne egzistencije u drugu.
KARMA JOGA - nesebino delovanje. Podrazumeva obavljanje
svakodnevnih ivotnih obaveza uz prisustvo pune svesnosti, ali bez vezivanja za
plodove i dobit od svog rada, za dobro drugih i za ispunjenje dharme (dunosti).
KOA - omota tela.
KRIJA - zadravanje daha - posle udisaja (antar kumbhaka) i posle
izdisaja (bahiranga kumbhaka).
LILA - boanska igra.
KUNDALINI - vitalna snaga ili mo koja poiva na osnovi kime
(simbolino se predstavlja kao zmija savijena tri i po puta u trouglu u muladhara
akri); ovu energiju koristi ovek seksualno ili je kontrolie za duhovne ciljeve.
MAJA - iluzija, varka (u vedanti) po kojoj nam se pojavno ini kao
konana istina, po kojoj nam se ono to je apsolutno i nedeljivo ini relativnim i
deljivim. Maja oteava na uvid u najviu istinu.
187

MANIPURA - akra ili psihiki centar povezan sa vitalnou i

energijom; fiziko sedite u kimenoj modini u visini pupka, bia mantra Ram.
MANTRA - zvuk ili serija zvukova koji imaju fiziku, psihiku ili
duhovnu mo kada se izgovaraju na odgovarajui, propisan nain. Izgovaranje
mantre treba da bude pravilno jer se njena svrsishodnost sastoji u vibracionom
dejstvu koje pojaava delovanje koordinisanog poloaja tela, disanja, svesnosti
tela i oputanja.
MULADHARA - akra ili psihiki centar, sedite seksualne i duhovne
energije u oveku (kundalini akti). Smetena u kimenoj modini u visini meice
(kod mukarca) i grlia materice kod ene. Bia mantra Lam.
MUDRA - psihiki stav, esto praen fizikim gestom, pokretom ili
poloajem, koji utie na tok psihike energije u telu.
NADI - psihiki kanal i u astralnom, suptilnom telu. Ima ih 72.000, a od
najveeg znaaja su tri: Ida (kanal mentalne energije), pingala (kanal vitalne,
pranike) i Suumna nadi (kanal duhovne energije).
NIDRA - san.
PARIVRAAKA - lutanje, prvi stadijum tradicionalnog puta povlaenja
iz materijalnog sveta.
PRANA - vitalna sila, univerzalna energija koja se manifestuje u svim
ivim biima.
SADHANA - duhovna disciplina koja se sprovodi u svakodnevnoj
praksi, iji cilj je samospoznaja boanskog znanja.
SADHAKA - uenik.
SAHASRARA - Najvia akra ili psihiki centar koji simbolizuje prag
izmeu psihike i spiritualne ravni.
SAMADHI - stanje sabranosti u kojem se svest pojedinca spaja sa
kosmikom, tj. atman sa brahmanom.
SAMSKARE - akumulisane mentalne impresije i sklonosti koje
predstavljaju ostatke ranijih iskustava.
SANJASA - odricanje od svetovnih iskustava kao ciljeva ivota.
SANJASIN - onaj ko se opredelio za nesebino sluenje na putu svog
usavravanja, odbacivi mentalnu privrenost za bilo ta nieg reda; onaj ko je
usvojio uproen nain ivota u tenji za sticanjem najvie mudrosti. Ideal
sanjasina je unutranje odricanje od plodova svih akcija. Sanjasa je u biti
unutranji stav.
SIDHI - savrenstvo, duhovna mo, jedna od 80 okultnih moi.
188

SARASVATI - enski princip, pratilac Brahme, boginja umetnosti

ponekad poznata kao Vagdevi, boginja govora.
SVABHGAVA - bit, sopstvena priroda bia, samosvojstvo, nezavisno
bivstvo.
SVAMI - svoj gospodar. Onaj ko se na putu svog duhovnog razvoja ne
vezuje za bilo koju religiju ili verovanje.
AKTI - snaga; enski aspekti ili partneri tri velike deve - Brahme,
Vinua i ive, inkarnisani u Kali, Lakmi i Durgi; primalna energija,
manifestovana svesnost.
AVASANA - osnovni poloaj za oputanje, zove se i mrtvo telo.
Izvodi se tako to se legne na lea na vrstu podlogu, sa rukama pored tela,
dlanovima okrenutim navie i nogama lako razmaknutim. Prepusti se podlozi i
kasnije obrati panja na trbuno disanje.
IVA - prvi aspekt Brahmana koji je unitavalac i ponovni stvaralac,
povezan sa obnavljanjem ivota.
TAMAS - tama, inertnost, jedna od tri gune prakriti.
TANTRA - etimoloka struktura rei tantra oznaava ideje o dva velika
procesa - prvi od njih podrazumeva tan - irenje, a drugi tra - oslobaanje ili
razreenje. Kada se govori o tantra jogi imaju se u vidu prakse usmerene na irenje
individualne svesti i, u krajnoj liniji, njeno oslobaanje od stega prakriti, ili
prirode i materije. Tantre ili tantriki spisi: razliiti tekstovi i spisi posveeni
duhovnim tehnikama izraenim u obliku dijaloga izmedu ive i akti (Parvati).
TRATAK - veba joge u kojoj su oi fiksirane na jednu fiksnu taku,
metod razvijanja snage koncentracije.
VAIRAGIA - bezstrasnost, svesnost o vlasti koju ima onaj ko se
oslobodio edi za predmetima vienja ili otkrovenja. Na najviem stepenu
vairagia-e, kada se javlja prepoznavanje sebe (svesti o sebi), nema opasnosti od
podlonosti eljama za predmetima i njihovim kvalitetima.
VASANE - latentne elje koje se nalaze iza svake misli i delovanja
ivota.
VEDANTA - zavretak Veda, konana i saeta filozofska misao Veda,
izraena u Upaniadama.
VIUDHI - grlena akra, psihiki centar proienja; bia mantra Ham.
VIARA - produena misao.

189

BIHARSKA KOLA JOGE

Biharska kola joge u Mungeru u Indiji je dom Svami Satjanande
Sarasvatija. kola je osnovana 1964. godine sa ciljem prenoenja joge obinim
ljudima i sanjasinima. Ova jedinstvena institucija je od tada postala znaajno
mesto za masovni povratak drevnim pravilima jogike nauke. 1968. godine odran
je prvi kurs za uitelje joge iz Evrope. Od tada, kola je prerasla u veoma poznat
internacionalni trening centar, sa velikim brojem sledbenika i mnogobrojnim
pridruenim centrima irom sveta.
Biharska kola joge se danas sastoji od ivananda arama, originalnog
centra, i aramskog kompleksa Ganga Daran, izgraenog na brdu sa pogledom
na Gang. Ovde, u lepotom obdarenoj prirodi, u mestu sa prekrasnim vrtovima,
zelenim pirinanim poljima i prostranim panoramskim pogledom na Gang,
inspirie se nova vizija jogikog ivota.
Tehnike integralne joge koja se poduava u ovoj koli, sinteza su svih
pristupa ka razvoju linosti. Stalno se izvode kratki i dugi kursevi za stanovnike
arama i posetioce, kao i kursevi krija joge. asove jogike terapije dre svamiji
koji
imaju znanja iz medicinskih nauka. Kursevi za uitelje joge su vaan deo
kurikuluma. Izvode se i jednomeseni kursevi za ljude koji vode svakodnevni
ivot, koji tako postaju sposobni da poduavaju svoju porodicu kao i lanove
zajednice jednostavnim vebama joge. Postoje i dugotrajniji kursevi za naprednije
aspirante.
Biharska kola joge je poznata po odlinom sanjasa treningu, i jedna je
od prvih institucija koja je masovnije inicirala i trenirala sanjasine. Gurukul
trening za decu, omoguava specijalno voenje deaka i devojica izmeu 8 i 18
godina. U ovoj koli postoji istraivaki koordinacioni centar sa velikom zbirkom
knjiga i publikacija o jogi i rezultatima istraivanja primene joge u leenju.
Ashram Graphics, moderna tamparija, tampa sve publikacije kole. Sve
poslove oko izdavanja knjiga i asopisa, izvode sanjasini i stanovnici arama, kao
deo karma joge.
Skupovi, seminari i predavanja koji se odravaju u aramu u celom
svetu, pomau irenju joge od vrata do vrata, od obale do obale. Svake godine,
Biharska kola je sponzor velikog broja nacionalnih i internacionalnih skupova,
koje vodi Svami Satjananda. Osim toga, trenirani sanjasini su sposobni da vode
organizovane seminare i predavanja u svim oblastima Indije i sveta.
Pod vostvom Svami Satjanande, obueni sanjasini u aramima Indije i
sveta se specijalizuju za terapiju jogom i voenje redovnih kurseva. Veina tih
arama imaju uslove za ivljenje u njima i prihvataju studente na due ili krae
190

boravke. Oni, takoe, distribuiu jogiku literaturu koju izdaje Biharska kola
joge. Sanjasini koji vode ove arame, stalno putuju i dre seminare i kurseve na
zahtev poslovnih korporacija, fabrika, klubova, zatvora, univerziteta, kola i vlada,
kao i privatnih institucija. Mnogi arami sarauju sa bolnicama, medicinskim
fakultetima i privatnim grupama i istraivakim projektima iji je cilj
sistematizovanje tehnika jogike terapije, kako bi njena primena imala naunu
zasnovanost.

SVAMI SATJANANDA SARASVATI

Svami Satjananda Sarasvati je roden 26. jula 1923. godine u malom mestu blizu
Almore, u podnoju Himalaja. Jo kao dete je ispoljavao neobine osobine, a prvo
duhovno iskustvo je imao u estoj godini. Mnogi sadhui koji su prolazili pored
njegove kue na putu ka viim himalajskim oblastima, blagoslovili su ga kada je
bio deak, i inspirisali u njemu intenzivnu elju da dostigne duhovne visine i
vairagya-u.
U osamnaestoj godini, kada je zavrio formalno obrazovanje, Svami
Satjananda je napustio dom svojih roditelja u potrazi za guruom. U Riikeu je
sreo Svami ivanandu koga je prepoznao kao svog duhovnog uitelja. U toku
dvanaest godina koje je proveo u guruovom aramu, Satjananda se do te mere
posvetio karma jogi, da je Svami ivananda govorio da on radi za etvoricu ljudi.
Kao idealan uenik, Svami Satjananda je radio od svitanja do kasne noi,
obavljajui sve vrste poslova, od donoenja vode do organizacije arama. Sluenje
guruu bilo je njegova radost i strast.
Iako je imao izuzetan intelekt (od Svami ivanande opisivan kao
mnogostrani genije), uenje Svami Satjanande nije bilo posledica uputstava ili
studija u guruovom aramu. Sa verom, on je sledio naredbu svog gurua: Radi
mnogo i bie proien. Ne mora da trai Svetlost, ona e se razviti iz tebe
191

samog. I to se, zaista, i dogodilo. Svami Satjananda je postigao prosvetljeno

razumevanje tajni duhovnog ivota i postao veliki autoritet za tantru, hata jogu,
kundalini i krija jogu.
Posle dvanaest godina boravka u guruovom aramu, Svami Satjananda je
zapoeo parivraaka ivot - osam godina je lutao kroz Indiju, Avganistan, Burmu,
Nepal i Cejlon. Za to vreme sreo je mnoge velike jogine i svete ljude i razmiljao
o usavravanju tehnika joge koje bi mogle da umanje patnju oveanstva. irenje
joge je bio zadatak koji je dobio od svog gurua, Svami ivanande. 1963. godine,
njegova misija je postala oigledna, i on je osnovao Biharsku kolu joge, da bi
pomogao ljudima da se kreu duhovnim putem. U Bihar su ubrzo poeli da dolaze
studenti iz cele Indije i svih zemlja sveta. 1968. godine, Svami Satjananda je
putovao po svetu sa namerom da prenese drevnu jogiku praksu ljudima svih vera,
kasti, religija i nacionalnosti. Od tada, on je poznat na svim kontinentima i smatra
se vodeim uiteljem joge i tantre, vodi veliki broj duhovnih tragalaca i inspirie
mnoge arame i joga centre irom sveta.
Iako mnoge prosvetljene osobe nisu u stanju da efikasno funkcioniu na
materijalnoj ravni, Svami Satjananda ne doivljava sebe izvan karma joge.
Njegova misija, kojoj je cilj da se seme duhovne kulture sveta razvija i iri, glavna
je motivacija njegovog ivota i on ima dinamiku ulogu u voenju arama i
treningu uenika mnogih rasa i jezikih podruja.
Iako je dostigao kosmiku realizaciju, Svami Satjananda je u stanju da
govori o svim stvarima kao obian ovek. Svamii poseduje znanje drevnih
tekstova, ivo interesovanje za moderne nauke kao i njihovo razumevanje, ali on
nije uenik koji svoje uenike poduava formalnim uenjima i uputstvima, ve
transmisijom i kontaktom. Kao to i sam ispunjava mudrosti svog gurua, Svami
Satjananda prenosi univerzalno znanje uenicima koji imaju otvoren um i spremni
su za duhovni rast.

SVAMI MUKTANANDA SARASWATI

Roena u Australiji, poela da se bavi jogom kao studentkinja
univerziteta.
1974. godine dobila sanjasa diku od Svami Satjanande u Biharskoj
koli joge.
Pod linim vostvom Svamiija, Svami Muktananda je postala struni
jogiki terapeut, autoritativni predava i inspirativni uitelj joge.
Od 1979. vodi aram u Bangaloru, u Junoj Indiji, odakle putuje i
pomae ispunjavanju misije svog gurua.
192