VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA

MENDMENT U SAOBRAAJU-NI

SEMINARSKI RAD
TEMA: AKCIONARSKO DRUTVO
PREDMET: KOMPANIJSKO PRAVO

Mentor:
Dr. Aleksandra Jovanovi

Student:
Slobodan Miljkovi
PB 24-P/12

SADRAJ:

1.Uvod-----------------------------------------------------------------------------------1
2. Kratak istorijat i sutina akcionarstva -----------------------------------------2,3
3. Akcionarsko drutvo- pojam ---------------------------------------------------3,4
4. Osnivanje akcionarskog drutva -----------------------------------------------4,5
5. Otvoreno i zatvoreno drutvo -----------------------------------------------------5
6. Akcije i drugi papiri od vrednosti ----------------------------------------------6
7. Dividende i druge isplate akcionarima ----------------------------------------6,7
8. Organi akcionarskog drutva ------------------------------------------------------7
9. Skuptina akcionarskog drutva----------------------------------------------7,8,9
10. Nadzorni odbor-------------------------------------------------------------------,10
11.Zakljuak ---------------------------------------------------------------------------11
12. Literatura ---------------------------------------------------------------------------12

1.UVOD:

Akcionarsko drutvo ili deoniarsko drutvo je trgovako drutvo sa osnovnim kapitalom

podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko drutvo je pravno lice
koje odgovara za svoje obaveze iskljuivo svojom imovinom. Preteom savremenih
akcionarskih drutava smatra se Banka svetog ora (it. Banco di San Giorgio), osnovana
1407.godine u enovi.
Akcionarsko drutvo moe biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je preduzee
otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzee ima obavezu da javno
prikazuje finansijske izvjetaje. Vlasnici preduzea su akcionari.
Organizacija akcionarskog drutva je u veliko meri propisana zakonima, a u pojedinostima
njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vri na tritu kapitala:
1. na primarnom tritu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; uesnici na ovom
tritu su akcionarska drutva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici
(najee su to banke - investicione i poslovne);
2. na sekundarnom tritu (berza akcija; eng. stock exchange, it. bursa) se kupuju i prodaju
ve izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri;
3. na treim tritima posluju brokerske firme koje ne ele da plaaju proviziju regularnim
berzama; ova trita nisu javna i ine ih grupe preduzea koja su manje vie meusobno
nezavisna.
Akcionarska drutva u nazivu preduzea imaju sufiks "a.d.

2. Kratak istorijat i sutina akcionarstrva

Razvoj akcionarstva poeo je veoma spontano, razvojem trita, tako da su prve emisije akcija
nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovake ekspedicije bile rezervisane samo za one
bogate. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umjesto uzimanja kredita, emitovali su potvrde (pretee
akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovoenje skupih putovanja. Tako su kupci potvrda, pretee
dananjih akcionara, postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima akcija
je ostalo da se nadaju oekujui dobar poslovni rezultat i tako ostvare lini dobitak.
Smatra se da je prva firma koja je na ovaj nain finansirala svoja putovanja, firma londonskog
trgovaca Sebastijana Kaboa Muscovy Company davne 1553 godine. Zbog rizinosti poduhvata,
Kabo je, umesto kreditnog zaduenja, odluio da emituje akcije pojedinane vrednosti od 25 funti i na
taj nain sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za realizaciju ekspedicije kojom je elio da pronae
severni morski put za Kinu. Srea za akcionare, koji su na samom poetku bili osueni na gubitak jer
ne postoji severni morski put za Kinu, jeste to je Kebo nekako doao u kontakt sa Rusima i umesto
trgovakog sporazuma sa Kinom, potpisao sa ruskim carom Ivanom Groznim.
Druga trgovaka firma, mnogo vea i poznatija, koja je na ovaj nain finansirala svoje pomorske
ekspedicije bila je The East Indian Company. Ona je za 17 godina poslovanja emitovala akcije u
vrednosti od 1.6 miliona funti. Prekookeanska trgovina se toliko razvila da su vlasnici akcija
ostvarivali profit i do 40% godinje. Karakteristino za obe firme je to to su vlasnici njihovih akcija
bili u mogunosti da ih prodaju mnogo pre povratka ekspedicije.

Do irenja akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII veka, posredstvom industrijske revolucije,
kada su posredstvom akcija prikupljen neophodna sredstva za osnivanje prvih preduzea u industriji,
to je bila inicijalna kapisla i za druge grane saobraaj, rudarstvo,finansije.
Jedan od osnovnih razloga zaetka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste prikupljanje manjih
suma kapitala koje su se nalazile u vie ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja

skupih projekata. Drugi razlog je to se akcijama premotava vremenski period od ulaganja do

profitiranja, odnosno, mogunost dalje prodaje akcija. Glavna karakteristika akcija je u tome to
kupovinom kupuje i udio u vlasnitvu firme sa svim rizicima i benefitima ali bez nae direktne
odgovornosti. Takoe akcionari nikako ne mogu izgubiti vie od onoga to su uloili, za razliku od
duga gde je dunik odgovoran celom svojom imovinom.
Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljnja sredstava iroko rasprostranjen, a akcionarska drutva se
dele na dve vrste, zatvorene ili privatne korporacije i otvorene ili javne korporacije. Zatvorena
akcionarska drutva se neretko sastoje od manjeg broja akcionara i postoje ogranienja u prometu
akcija, a akcijama se ne trguje na berzi. Na drugoj strani se nalaze otvorena akcionarska drutva gde ne
postoji ogranienje u prometu i njihovim akcijama se slobodno trguje na berzanskom i vanberzanskom
tritu.
Jedan od razloga dominacije akcionarstva je i to to ivotni vek organizacije nije povezan sa ivotnim
vekom vlasnika, to je sluaj kod nekih drugih oblika vlasnikih preduzea. Takoe i laki pristup
finasnijskom tritu i vee mogunosti sakupljanja kapitala su odgovorne za njegovo odravanje i rast.
Osnovi prava, Prof. dr Dragan M. Mitrovi, Beograd, Univerzitet Singidunum, 2008

---------------------------------------------------------------------------

3. AKCIONARSKO DRUTVOPOJAM

Akcionarsko drutvo je drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu
akcionara radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni
kapital utvren i podeljen na akcije. Akcionarsko drutvo ima sledea obele ja:
1) to je drutvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu uestvuje s kapitalom nego je bitan ulog u
osnovni kapital drutva ija pravna sudbina nije vezana za lice kojeg ga je u drutvo unelo (po pravilu
ulog ostaje u drutvu i kada se akcionari menjaju);
2) osnovni kapital (minimalni osnovni kapital drutva odreen je zakonom) podeljen je na akcije koje
se, po pravilu, pravnim poslovima mogu prenositi sa jednog na drugo lice;
3) akcionar odgovara za obaveze drutva do visine svog uloga a ne odgovara za obaveze drutva
svojom imovinom jer je imovina drutva, kao i kod ostalih drutava, odvojena od imovine akcionara;
4) srazmerno kapitalu kojeg ima u drutvu (broju akcija) akcionar ima pravo na upravljanje i

5) akcionarsko drutvo ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.

4.OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA

Akcionarsko drutvo osniva se ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan osniva - odlukom o
osnivanju. Oba osnivaka akta moraju biti sainjena u pisanoj formi, a potpisi u ugovoru odnosno
odluci o osnivanju overeni. Broj lica koja mogu zakljuiti ugovor o osnivanju otvorenog akcionarskog
drutva nije ogranien. Akcionarsko drutvo moe imati i statut drutva. Osnivaki akt akcionarskog
drutva sadri naroito:
puno ime i prebivalite fizikih lica, odnosno poslovno ime i sedite pravnog lica svakog osnivaa
drutva,
poslovno ime i sedite drutva, delatnost, oznaka da li je drutvo otvoreno ili zatvoreno,
iznos osnovnog kapitala upisanog i uplaenog i nain njegovog unoenja, odnosno oblik u kome se
unosi ulog,
broj akcija i njihovu nominalnu vrijednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost
njihovu raunovodstvenu vrednost,
vrste i klase akcija koje je drutvo ovlateno da izda kao i pravo akcija svake klase i druge podatke
odreene Zakonom.
Akcionarsko drutvo moe da ima statut. Statut, kao i njegove izmene i dopune, proizvode pravno
dejstvo prema akcionarima od dana njegovog donoenja, ako statutom nije drugaije odreeno.
Statut akcionarskog drutva sainjava se u pismenoj formi. Statutom se blie ureuje poslovanje u
akcionaskom drutvu. U sluaju neusklaenosti osnivakog akta i statuta drutva primenjuje se
osnivaki akt drutva.
Osnivai koji osnivaju akcionarsko drutvo javnim putem obavezni su, u sluaju uspele emisije, da
sazovu i odre osnivaku skuptinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akci ja utvrenog u
javnoj ponudi i prospektu. Sud u van parninom postupku moe, na zahtev osnivaa koji poseduju
najmanje 1/10 upisanih akcija, da produi rok za 30 dana za odravanje skuptine akcionara.
Osnivaka skuptina saziva se pismenim pozivom svakom upisniku akcija uz koga se prilae
osnivaki akt, izvjetaj osnivaa i ovlatenih procenjivaa i druge sastojke odreene Zakonom. Svi
upisnici potpuno uplaenih akcija imaju pravo da uestvuju sa pravom glasa na osnivakoj skuptini.
Kvorum za odravanje osnivake skuptine i pravovaljano odluivanje je obina veina uplaenih
akcija koje daju pravo glasa o pitanjima iz njene nadlenosti.

Ako osnivai akcionarskog drutva ne sazovu osnivaku skuptinu u roku od 60 dana, od isteka roka
za upis akcija ili isteka jo jednog naknadno sudskom odlukom produenog roka, odnosno ako
osnivaka skuptina nije odrana u skladu sa Zakonom ili nije donela propisane odluke, smatra se da
osnivanje drutva nije uspelo. U tom sluaju osnivai odgovaraju solidarno upisnicima akcija za
povrat uplaenih iznosa.
Osnivaka skuptina akcionarskog drutva: utvruje da li su propisno upisane i uplaene akcije,
odnosno da li su uneti novani ulozi, u skladu sa Zakonom i osnivakim aktom; bira prvog direktora
drutva, odnosno lanove prvog upravnog odbora, ako to osnivai nisu izvrili u osnivakom aktu i o
ostalim pitanjima odreenim u Zakonom.

4. OTVORENO

I ZATVORENO DRUTVO

Akcionarsko drutvo moe biti zatvoreno i otvoreno. Ako u osnivakom aktu nije navedena vrsta
drutva, akcionarsko drutvo je otvoreno. Zatvoreno akcionarsko drutvo je drutvo ije se akcije
izdaju samo njihovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica, u skladu sa zakonom. Ono moe
imati najvie 100 akcionara. Ako se broj akcionara zatvorenog drutva povea iznad 100 u periodu
duem od godinu dana to drutvo postaje otvoreno drutvo. Zatvoreno drutvo ne moe vriti upis
akcija javnom ponudom ili na drugi nain nuditi svoje akcije javim putem. Ukoliko osnivakim aktom
ili statutom zatvorenog drutva nisu odreena ogranienja u prenosu akcija, smatra se da se akcije
drutva mogu slobodno prenositi.
Otvoreno akcionarsko drutvo je ono koje uini, u vreme osnivanja ili nakon osnivanja, javni poziv za
upis i uplatu akcija. Javni poziv vri se javnom ponudom i prospektom u skladu sa Zakonom i
zakonom koji ureuje trite papira od vrednosti. Osnivai koji osnivaju akcionarsko drutvo javnim
putem obavezni su, u sluaju uspele emisije, da sazovu i odre osnivaku skuptinu u roku od 60 dana
od dana isteka roka za upis akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu.

5. AKCIJE

I DRUGI VREDNOSNI PAPIRI

Akcionarsko drutvo moe izdavati obine (redovne) i preferencijalne (povlatene) akcije. Ono ne
moe izdavati akcije na donosioca. Osnivai otvorenog drutva, odnosno otvoreno akcionarsko
drutvo, upisuje emisije akcija i drugih papira od vrednosti izdatih javnom ponudom, u skladu sa
zakonom kojim se ureuje trite papira od vrednosti i aktima Komisije za papire od vrednosti.
Akcionarom u odnosu prema drutvu i treim licima smatra se lice koje je upisano u Centralni registar
papira od vrednosti, u skladu sa zakonom. Svaka obina akcija akcionarskog drutva daje akcionaru
ista prava, u skladu sa Zakonom, osnivakim aktom i statutom drutva, koja ukljuuju naroito: pravo
pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama drutva; pravo uea u radu skupti
ne drutva; pravo glasa u skuptini drutva tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas; pravo
na isplatu dividendi, posle isplate dividendi na sve izdate preferencijalne akcije u punom iznosu: pravo
uea u raspodeli likvidacionog vika po likvidaciji drutva, a nakon isplate poverilaca i akcionara
bilo kojih preferencijalnih akcija; pravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenjivih obaveza;
pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom. Obine akcije akcionarskog drutva ne
mogu se pretvarati u preferecijalne akcije ili druge papire od vrednosti. Prava akcionara sa
preferenacijalnim akcijama ukljuuju naroito prednosti u odnosu na obine akcije u pogledu
prvenstva isplate dividendi i prvenstva naplate kod likvidacije drutva.
Akcionarsko drutvo moe emitovati osim akcija i druge papire od vrednosti, ukljuujui i zamenljive
obveznice i varante, ako osnivakim aktom drutva nije drugaije odreeno.

6 . DIVIDENDE I DRUGE ISPLATE AKCIONARIMA

Akcionarsko drutvo moe odobriti plaanje dividendi na svoje akcije godinje u skladu sa odlukama
redovne godinje skuptine ili u bilo koje vreme izmeu godinjih skuptina, osim ako osnivakim
aktom drutva nije drugaije odreeno.
Po usvajanju finansiskog izvjetaja za prethodnu poslovnu godinu dobit te godine rasporeuje se
sledeim redom:
1) za pokrie gubitaka prenesenih iz ranih godina;

2) za zakonske rezerve;
3) za dividendu u skladu sa Zakonom;
4) za statutarne rezerve i druge rezerve, ako ih drutvo utvrdi opim aktom.
Dividende se mogu plaati u novcu i u akcijama ili drugim papirima od vrednosti drutva ili akcijama
tog drutva u drugim drutvima, kao i u drugoj imovini, osim ako je osnivakim aktom drutva
drugaije odreeno.
Osnovi prava, Prof. dr Dragan M. Mitrovi, Beograd, Univerzitet Singidunum, 2008

---------------------------------------------------------------------------

7. ORGANI AKCIONARSKOG DRUTVA

Zatvoreno akcionarsko drutvo ima skuptinu akcionara, direktora ili upravni odbor, a moe
imati izvrni odbor, internog revizora ili odbor revizora.
Otvoreno akcionarsko drutvo ima: skuptinu akcionara, upravni odbor (ima najmanje tri
lana a najvie 15 lanova), izvrni odbor (bira ih upravni odbor) i sekretara drutva (bira ga
upravni odbor drutva), a moe imati internog revizora, nadzorni odbor ili odbor revizora (ovi
organi moraju postojati kod kotiranog drutva).
8.SKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTVA
Skuptinu akcionarskog drutva ine akcionari. Svaki akcionar, u skladu sa statutom, lino ili
preko punomonika ima pravo uestvovanja u radu skuptne akcionara,ima pravo glasa ako
ima akcije sa pravom glasa, pravo podnoenja predloga i dobijanja odgovora u vezi sa
pitanjem iz dnevnog reda, kao i pravo postavljanja pitanja u vezi sa dnevnim redom u skladu
sa Zakonom.
Skuptina moe biti godinja (redovna), vanredna i skuptina po nalogu suda.
Godinja skuptina akcionara saziva se i odrava jednom godinje najkasnije u roku od tri
meseca od dana podnoenja upravnom odboru finansijskih izvetaja za svaku finansijsku
godinu ili est meseci posle zavretka poslovne godine. Godinja skuptina odrava se u
seditu drutva (ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno) na dan i u vreme utvreno
osnivakim aktom, odnosno odlukom upravnog odbora u skladu sa Zakonom i osnivakim
aktom.
Vanrednu skuptinu akcionara akcionarsko drutvo moe sazvati i to:
1) na zahtev upravnog odbora ili bilo kog drugog lica koje je ovlaeno osnivakim aktom da

sazove vanrednu skuptinu; 2) na zahtev likvidatora drutva, ako je drutvo u likvidaciji;

3) po pisanom zahtevu akcionara sa najmanje 10% akcija sa pravom glasa o pitanju
predloenom za vanrednu skuptinu.
Vanredna skuptina akcionarskog drutva obavezno se saziva bez odlaganja, ako se kod izrade
finansijskih izvjetaja ili u drugim sluajevima utvrdi da akcionarsko drutvo posluje sa
gubitkom koji ne prelazi iznos od 50% osnovnog kapitala.
Vanredna skuptina akcionara zatvorenog akcionarskog drutva odrava se i bez sazivanja i
objavljivanja dnevnog reda u skladu sa ovim zakonom ako joj prisustvuju svi akcionari sa
pravom glasa i ako se nijedan akcionar tome ne protivi, ako osnivakim aktom i statutom nije
drugaije odreeno.
Skuptina po nalogu suda odrava se u sluaju da godinja skuptina akcionarskog drutva
nije odrana u propisanom roku. U tom sluaju nadleni sud u vanparninom postupku moe
naloiti njeno odravanje na zahtev akcionara koji ima pravo da prisustvuje i da glasa na
godinjoj skuptini ili direktora, odnosno lana upravnog odbora drutva. Sud ima ovlaenje
da imenuje privremenog zastupnika sa ovlatenjem da sazove i predsedava sednici skuptine i
utvrdi mesto i datum odravanja, kao i dnevni red sednice u skladu sa Zakonom.
UPRAVNI ODBOR, IZVRNI ODBOR I DIREKTOR: Zatvoreno akcionarsko drutvo
ima direktora ili upravni odbor. Otvoreno akcionarsko drutvo ima upravni odbor. Broj
lanova upravnog odbora otvorenog akcionarskog drutva utvruje se osnivakim aktom. U
otvorenom akcionarskom drutvu upravni odbor ima najmanje tri lana i najvie 15 lanova.
lanovi upravnog odbora akcionarskog drutva:
1) biraju se od strane akcionara na svakoj godinjoj skuptini, i
2) mogu se birati od strane akcionara na bilo kojoj vanrednoj skuptini koja je sazvana radi
tog izbora.
Mandat direktora ili lanova upravnog odbora akcionarskog drutva, ukljuujui i lanove
koji se biraju za upranjeno mjesto lana, istie na prvoj sledeoj godinjoj skuptini nakon
njihovog izbora. Upranjeno mesto u upravnom odboru popunjava se koptacijom na prvoj
narednoj sednici odbora, ako osnivakim aktom ili statutom drutva nije drugaije odreeno.
Upravni odbor, veinom od ukupnog broja lanova, bira predsednika upravnog odbora
akcionarskog drutva, ako osnivakim aktom ili statutom nije odreena druga veina. Upravni
odbor akcionarskog drutva moe da razrei i izabere novog predsednika u bilo koje vrjeme.
Upravni odbor akcionarskog drutva nadlean je naroito za odluivanje o pitanjima koja
8

se odnose na
1) kontrolu tanosti finansijskih izvjetaja i informacija;
2) upravljanje razvojem drutva i strategijom i nadziranjem izvrnih direktora i administracije
drutva;
3) utvrivanje ili odobravanje poslovnog plana drutva;
4) sazivanje sednice skuptine akcionara i utvrivanje predloga dnevnog reda;
5) davanje i opoziv prokure.
Upravni odbor odluuje o drugim pitanjima i obavlja ostale poslove propisane Zakonom i
odreene osnivakim aktom i statutom drutva.
Otvoreno akcionarsko drutvo ima izvrni odbor. Zatvoreno akcionarsko drutvo moe imati
izvrni odbor. Upravni odbor bira lanove izvrnog odbora -izvrne direktore i generalnog
direktora akcionarskog drutva. Generalni direktor akcionarskog drutva je predsednik
izvrnog odbora. Nadlean je: da saziva sednice izvrnog odbora i predsedava njima,
organizuje njegov rad i stara se o voenju zapisnika sa tih sednica i da zastupa akcionarsko
drutvo posle registracije i objavljivanja registracije bez posebnog punomoja.
. Simi dr Mili, Trifkovi dr Milo: Poslovno pravo osnove prava i obligacija,
privredna/trgovaka drutva, Ekonomski fakultet, Sarajevo, 1999.

--------------------------------------------------------------------------

10. NADZORNI ODBOR , INTERNI REVIZOR I ODBOR REVIZORA:

Osnivakim aktom ili statutom otvorenog akcionarskog drutva moe se odrediti, a kod
kotiranog akcionarskog drutva mora se odrediti, da drutvo ima internog revizora, nadzorni
odbor ili odbor revizora.
Nadzorni odbor je obavezan organ u akcionarskim drutvima koja obavljaju delatnost za koju
je to propisano posebnim zakonom. Osnivakim aktom ili statutom zatvorenog akcionarskog
drutva moe se odrediti da drutvo ima internog revizora ili odbor revizora. Nadzorni odbor
ili odbor revizora imaju najmanje tri lana. Broj lanova nadzornog odbora ili odbora revizora
mora biti neparan. Interni revizor je fiziko lice. Predsednika i lanove nadzornog odbora

akcionarskog drutva bira skuptina akcionara, osim prvih lanova koji se odreuju
osnivakim aktom drutva.
lanovi nadzornog odbora akcionarskog drutva ne mogu biti lanovi upravnog odbora
drutva, a svi lanovi nadzornog odbora moraju da ispunjavaju uslove propisane Zakonom.
Internog revizora i lanove odbora revizora akcionarskog drutva bira upravni odbor iz reda
nezavisnih lanova upravnog odbora akcionarskog drutva. Ako upravni odbor nema takve
lanove ili nema dovoljan broj, nedostajui broj bira skuptina drutva. Prvi interni revizor i
lanovi odbora revizora odreuju se osnivakim aktom ili posebnom odlukom osnivaa.
Interni revizor i lanovi odbora revizora akcionarskog drutva razreavaju se na isti nain na
koji su i birani. Lica koja se biraju za revizora moraju da ispunjavaju uslove propisane
zakonom.Nadzorni odbor, interni revizor i odbor revizora akcionarskog drutva nadleni su da
izvjtavaju skuptinu akcionara o sledeem:
1) raunovodstvenoj praksi, izvtajima i praksi finansijskog izvetavanja drutva i njegovih
povezanih drutava;
2) usklaenosti poslovanja drutva sa zakonskim i drugim zahevima regulatornih tela;
3) kvalifikovanosti, nezavisnosti i sposobnosti nezavisnog revizora drutva;
4) ugovorima sklopljenim izmeu drutva i lanova upravnog odbora drutva, kao i sa
povezanim licima Akcionarsko drutvo ima revizora iji su poloaj i ovlaenja utvreni
zakonom kojim se ureuje raunovodstvo i revizija. Revizor akcionarskog drutva obavetava
se, istovremeno sa obavetavanjem akcionara drutva, o odravanju skuptine akcionara ili
odluivanju bez sednice radi uestvovanja u radu skuptine u skladu sa statutom i zakonom.
Sekretar akcionarskog drutva:
Otvoreno akcionarsko drutvo ima sekretara, koga bira upravni odbor drutva. Mandat
sekretara otvorenog akcionarskog drutva utvruje se statutom. Sekretar akcionarskog drutva
je odgovoran za voenje knjiga akcionara, za pripremu sednica i voenje zapisnika skuptine
akcionara i sednica upravnog odbora, izvrnog odbora i nadzornog odbora drutva, registra
zapisnika sednica skuptine akcionara, registra zapisnika sednica upravnog odbora i
nadzornog odbora drutva i uvanje dokumenata utvrenih Zakonom i statutom akcionarskog.

10

11. ZAKLJUAK:
Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju poetnog finansiranja preduzea jer
omoguava da se dosta kapitala prikupi iz veeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzea imaju tri grupe prava:
pravo na dividendu (deo profita koji se isplauje akcionarima)
pravo uestvovanja u odluivanju (odnosi se na izbor uprave preduzea)
pravo na deo likvidacione mase u sluaju likvidacije preduzea
Postoje i druge prednosti akcionarskih drutava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan
oblik ogranizacije preduzea i zbog ega upravo ta preduzea raspolau najveim delom
svetskog kapitala. Meu najvanijima je ograniena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici
akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzea samo do vrednosti njihovih
akcija i ta vrednost je najvie to mogu izgubiti ukoliko preduzee ne posluje dobro.
Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzea,
ve samo kapitalom uloenim u preduzee. Jo jedna od prednosti je i profesionalni
menadment koji najee rukovodi akcionarskim drutvom i odgovara akcionarima, ime se
postie razdvojenost uprave od vlasnitva.

11

12. LITERATURA:
1. Kompanijsko pravo, Prof.dr. Svetolik Kostadinovi
2. Simi dr Mili, Trifkovi dr Milo: Poslovno pravo osnove prava i obligacija,
privredna/trgovaka drutva, Ekonomski fakultet, Sarajevo, 1999.
3. Osnovi prava, Prof. dr Dragan M. Mitrovi, Beograd, Univerzitet Singidunum, 2008.
4.Korienje interneta

12

11