Gimnazija Svetozar Markovi, Jagodina

MATURSKI RAD
Predmet: Psihologija
Tema: Uvod u psihoanalizu

Uenik:

Mentor:
Radmila Temeljkovi, prof.

Duan ivkovi, IV7

U Jagodini, maj 2014. godine

Sadraj:
1.Uvod.. 3
2. Istorijat nastajanja psihoanalize.. 3
3. Struktura linosti... 4
4. Konflikti u linosti.... 8
5. Dinamika linosti-nagoni.. 8
6. Odbrambeni mehanizmi.... 9
7. Razvoj linosti (psihoseksualni razvoj)...... 11
8. Osnovni principi psihoanalize........ 13
9. Psihoanalitike tehnike u radu sa klijentima...... 15
10. Ciljevi psihoanalize u psihoterapiji.. 17
11. Zakljuak.. 18

UVOD

Pod psihoanalizom se podrazumeva psihiko leenje koje se zasniva na

uspostavljanju specifinog odnosa izmeu pacijenta i terapeuta u posebnim okolnostima ili
terapijskoj situaciji. Otac psihoanalize, Sigmund Frojd , beki lekar, neurolog i profesor
psihijatrije pre svega, izumeo je psihoanalizu kao prodoran i moan, detektivski metod
otkrivanja i raskrinkavanja trikova nesvesnog , koji se ni jednim drugim metodom ne
mogu istraiti. On u tom istraivanju polazi od vidljivih, naizgled beznaajnih,
besmislenih sitnica, od malih znakova psihikog ivota, da bi stigao do skrivene sutine
nesvesnih duevnih zbivanja.
Psihoanaliza, nastala iz medicinske prakse je poznata i kao teorija koja se bavi
istraivanjem nesvesnog dela ovekove psihe. Pored toga, ona prouava nagone i emocije.
Prvo se afirmisala u istraivanju neuroza, tumaenju snova i kao terapijska disciplina,
nakon ega je prerasla u optu teoriju linosti-jedna nova teorija ljudske prirode.
U procesu oblikovanja psihoanalize, kao prodornog metoda pitivanja dubinskih
,nesvesnih strukttura i procesa, znaajnu ulogu odigrala je hipnoza. Hipnoza je bila
poznata i u primitivnim drutvima. Hipnozu su primenjivali brojni lekari: Mesmer, Brajd,
arko, ane, Brojer. Zahvaljujui arkoovim i Brojerovim idejama, koje su posebno
zainteresovale Frojda, utemeljena je psihoanaliza.

Istorijat nastajanja psihoanalize

Faze nastanka psihoanalize
I faza:

(1887-1897)

Za nastanak psihoanalize vana je saradnja Simgmunda Frojda i Jozefa Brojera.

Frojda su privukle Brojerove ideje, a naroito Brojerov sluaj Ana O., koji je, prema
Frojdu, utemeljio psihoanalizu.
Delo Studije o histeriji je plod saradnje Brojera i Frojda, u kojem se istie
shvatanje iza neurotskih simptoma lee nesvesni sadraji, koji obuhvataju seanje na
davne traumatske dogaaje koji su nabijeni emocijama. Traumatski dogaaji, poto su
bolni, kao i njihovo pamenje, aktivno se potiskuju iz svesnog u nesvesno i mogu se
iskazati kroz simptome. Frojd kasnije samostalno otkriva da mnoga seanja traumatskih
dogaaja u stvari nisu uopte bila seanja na realne dogaaje, ve izvetaji o fantazijama
tih pacijenata.

II faza: (1902-1923)
U ovoj fazi Frojd pomera naglasak sa spoljanjih dogaaja, tj. traumatskih situacija,
ka isticanju nesvesnih seksualnih elja, podsticanja i nagona , kao i naina na koji se ovi
impulsi iskazuju. Frojd je u ovoj fazi odredio i definisao veinu klinikih pojmova i
izgradio tehniku psihoanalize kao oblik psihoterapijskog uenja.
III faza: (1923-1939)
U III-oj fazi dolazi do promene u Frojdovom pojmovnom objanjenju psihikog
funkcionisanja. Frojd je u svom delu Ego i id formulisao triparitarni strukturalni model
linosti. Prema Frojdu, u linosti postoje tri dela: id, ego i superego. Ego ima ulogu
medijatora u reavanju problema, jer u svakom trenutku ispunjava zahteve ida, superega i
spoljanjeg sveta. U ovoj fazi Frojd uvodi i pojam nagon smrti-tanatos , pri emu svojoj
seksualnoj teoriji suprostavlja teoriju o agresivnosti i destrukciji, tj. strahu od smrti.

Struktura linosti
Frojd smatra da postoje tri strukture koje zajedno ine linost svakog pojedinca.
To su:
- ID

(latinski ONO)

- EGO

(latinski JA)

- SUPER EGO (nad JA)

Id, ego, super-ego ne predstavljaju zasebne strukture u linosti koje imaju svaka za sebe
nezavisnu egzistenciju, ve su to oznake za odreene procese unutar linosti i za odreene
snage koje deluju.
Koncepcija o idu, egu i super egu je poznata kao STRUKTURALNA KONCEPCIJA.

Id je u celosti uronjen i sadran u podruju nesvesnog i on ini najvei deo tog podruja.
Ego i superego prostiru se kroz sva tri dela svesnosti: nesvesno, predsvesno i svesno.
Najvei deo ega i super-ega se nalazi u podruju predsvesnog, a samo mali deo ini svest
pojedinca. Jedan deo ega i super-ega nalazi se u podruju nesvesnog.
Iz toga se vidi da su i ego i super-ego veim delom izvan svesti nego u svesti.

Id
Id je jedina uroena komponenta linosti. On sadri sve ono to je psihiko kod pojedinca,
a to je nasleeno i prisutno pri roenju. To su instikti i nagoni.
Id je izvor energije za sve ostale aktivnosti i procese u licnosti, a to znai i izvor energije
koja je nuna za funkcionisanje ega i super-ega.
Id ne poznaje zakone, ne priznaje nikakva pravila i deluje na primitivan nain koji nije
ogranien.
On je izvoran, primaran sastav linosti, iz kojeg se formiraju ostala dva dela linosti.
Svoju energiju ID crpi iz tela, iz telesnih procesa, a da bi se oslobodeo suvine energije i
napetosti koju taj viak izaziva, on se slui primarnim procesom.
Id funkcionie na temelju primarnog procesa koji se naziva jo i naelo zadovoljstva. On
obrazuje predstave objekta koji e ukloniti napetost.
5

Id ne razlikuje realnost od nerealnosti, subjektivnost od objektivnosti. On je, sam po sebi,

nesposoban da zadovolji potrebe organizma i njegovo funkcionisanje. On ne vodi rauna o
realnosti ve samo o biolokim zahtevima organizma. On radi iskljuivo na principima
zadovoljstva jer za njega ne postoji oseaj za dobro i loe, realno ili iracionalno. Id je
impulsivan : trenutno trai zadovoljenje, bez i najmanjeg odlaganja.
Kada je stepen napetosti organizma povien id deluje tako to odmah prazni napetost i
vraa organizam na nizak nivo energije.
Primer : kada usled delovanja gladi (nagon) doe do poviene napetosti u organizmu (koju
subjektivno oseamo kao doivljaj gladi), id formira sliku, predstavu objekta koji moe da
zadovolji ovaj nagon (hrana) i tako nas oslobodi napetosti.
Ipak, Id, budui da ne sadri elemente kognicije, nije sposoban da sam organizuje nae
ponaanje u pravcu dolaenja do hrane. Zbog toga, u linosti se diferencira druga instanca ,
koja sadri kognitivne procese ; to je ego.

Ego
Ego je sedite kognicije, miljenja, precepcije, pamenja. On kontrolie i odlae
neposredno zadovoljenje, u skladu sa zahtevima stvarnosti. On vodi rauna kako o
internim zahtevima tako i o eksternim ogranienjima.
Ego mora da vodi rauna i kontrolie:
-

motorne funkcije tela

telesne organe percepcije
memoriju
proces miljenja

Smatra se da ego sledi naelo realnosti tj. funkcionie po naelu realnosti. Cilj naela
realnosti jeste da sprei pranjenje napetosti dok se ne doe do objekta koji je adekvatan za
zadovoljenje potrebe. Naelo realnosti se jo naziva naziva i sekundarni proces. To je
realistiko miljenje. Pomou njega ego uobliava plan zadovoljenja potrebe (zapravo
plan usmerenog ponaanja) i testira ga.
Ego je sedite intelektualnih funkcija intelekta, on je racionalan. Ego je nastao iz ida i
on zapravo kao celina linosti predstavlja deo ida.
Ego je sposoban da razlikuje realnost i fikciju i za razliku od ida sposoban je da trpi
odreeni nivo napetosti.
Ego je sposoban za promenu i menjanje. Te promene u egu nastaju pod uticajem novih
iskustava.

Glavna uloga ega je da posreduje izmeu instiktivnih zahteva organizma i uslova sredine.
Da bi reio esto konfliktne zahteve, ego je primoran da ostvaruje komplikovane
kompromise, koji mogu da rezultiraju simptomima.
Primer: kada smo gladni, ciljano organizujemo ponaanje kako bi doli do hrane. Ovde
ego, uvaavajui zahteve realnostii razmiljajui uzrono-posledino (za ta id nije
sposoban) organizuje nau aktivnost. Recimo: u navedenom sluaju, vodiemo rauna da
hrana koju treba da kupimo nije skuplja od novca kojim raspolaemo; da hrana nije
pokvarena; prirpremiemo hranu na odgovarajuii uobiajeni nain...

Super-ego
Super-ego je moral koji predstavlja onaj deo linosti koji se najkasnije razvija. Superego nastaje i razvija se pod uticajem socijalne okoline i drutva u kojem pojedinac ivi. Da
bi pojedinac mogao da ivi u drutvu, u njegovoj linosti se, po miljenju Frojda, razvija
posebna struktura koju je nazvao SUPEREGO.
Superego je moralni uvar linostii njegova je glavna funkcija da sudi o tome ta je dobro,
a ta je loe u postupanju i ponaanju linosti i brine se o tome da postupanje i ponaanje
bude u skladu sa moralnim zahtevima koji su u njega usaeni.

Superego je moralni sudija ponaanja i razvija se kao odgovor na nagrade i kazne od

roditelja. Sve to odobravaju i nagrauju roditelji kod deteta ono tei da ugradi u ego-ideal.
Mehanizam pomou koga se ovo postie jeste unoenje ili introjekcija.

U superegu Frojd razlikuje dva dela :

1. savest
2. ego-ideal
Savest je struktura koja deluje unutar superega, koja se u njemu razvila pod uticajem
kazni roditelja i drugih inilaca/predstavnika drutva. Delovanje savesti kasnije
prepoznajemo i subjektivno doivljavamo kao oseaj krivice koji imamo kada uradimo
neto to drutvo ne odobrava. Savest ima funkciju i sposobnost da pojedinca kanjava za
postupke koji nisu u skladu sa drutvenim normama. To svest postie kroz evoluciju
postupaka moralne zabrane, oseaj krivice i greha.
Ego-ideal je struktura unutar superega koja se razvija pod uticajem nagrada i pohvala koje
dete dobija od roditelja. Ego-ideal je savrena slika o sebi sa kojom se ego uporedjuje i
koju tei da postigne. Superego je potpuno razvijen tek onda kada se razvije i svest i egoideal pojedinca. Tek tada superego moze potpuno funkcionisati.
Primer : tenju da doemo do hrane i ponaanje koje je njome motivisano emo uskladiti
sa drutvenim konvencijama. Hranu emo platiti ; neemo je ukrasti u prodavnici.
7

Konflikti u linosti
Od sve tri komponente Frojd je za najslabiju smatrao ego. Svaki od ova tri (pod)sistema
linosti organizovan je na specifican nain iima razliitu ulogu u linosti.
Id (ili ono)- zastupa neobuzdane strastii rukovodi se principom zadovoljstva (primarni
proces);
Ego ( ili ja )- zastupa realnost i razumnost i rukovodi se naelom realnosti (sekundarni
proces);
Superego ( nad ja )- tei ka idealnim normama i savrenstvu.
Bitno je da su i id i super-ego apsolutistiki. Oni tee apsolutnom i neodlonom
zadovoljenju svojih zahteva. Ali, njihovi zahtevi su sadrajno razliiti, ak suprotni.
Ego se nalazi u pokuaju da mora sluiti dva jednako stroga gospodara i razreavati
njihove sukobe. On se mora pokoravati zakonima stvarnosti, takoe i zahtevima ida i
superega.

Dinamika linosti-nagoni
Frojd smatra da se u linosti stalno deava konflikt izmeu dva veito suprostavljena
pranagona - erosa/nagona ivota i thanatosa/nagona smrti;
Eros ili nagoni ivota su prema Frojdu, nagoni koji stalno tee obnovi
ivota i koji ga stalno obnavljaju.
U Grkoj mitologiji je Eros najljepi meu
besmrtnim Bogovima, oliava i slavi telesnu ljubav. On je simbol strasti koja obuzima
bogove i ljude i nagoni ih da uspostavljaju intimne odnose koji obnavljaju ivot kosmosa.
U Frojdovoj teoriji Eros objedinjuje sve nagone samoodranja individue (glad, e) i
nagone odranja vrste (seksualni nagon). Cilj ovog nagona je odranje i uveanje ivota.
Po svojoj prirodi Eros tei povezivanju jedinica ivota u sve vee celine. Po Frojdu kultura
je u slubi Erosa i tezi da sakupiizdvojene pojedince, a kasnije porodice.
Tanatos, nagon smrti, je suprotan erosu. Frojd je smatrao da je njegovo
delovanje tee opaziti od delovanja erosa. Njegovi derivati su mrnja, agresivnost, sukobi a
na najirem planu ratovi.
Borba Erosa i Tanatosa je, uz borbu ida i super-ega, najbitniji sadraj u
duevnom ivotu uopte. injenica da svaka osoba jednog dana umre podstakla je Frojda
da da uvenu izreku cilj sveg ivota je smrt. Eros je ona mona sila koja moe da se
suprostavi mrnji, nasilju, okrutnosti i svim vidovima masovne agresivnosti. Kao rezultat

ove borbe dva mona nagona, kao plod njihovog neizbenog sukoba, nastaju najvie
manifestacije ivota:

mrnja;
rat;
neuroze sudbine;
negativna terapijska reakcija,
ljubav, religija, kultura, knjievnost.

Frojd smatra da konflikte bilo izmeu Erosa i nagona smrti, bilo seksualnih nagona i
nagona ega mogu sagledati u sutinskim odlikama:
makar jedna od sukobljenih strana moe biti nesvesna;
sukob moze da bude izmedju razliitih instanci linosti (svesno i nesvesno; id, ego i
superego).
Za Frojda je ivot zaobilazni put do smrti. Vaan izvor nagona smrti je agresivni
nagon. Instinkt ivota i smrtii njihovi izdanci mogu se spajati kao i neutralisati jedni druge.

Odbrambeni mehanizmi
Sukobi izmeu tri osnovna sainitelja duevnog sklopa, kao i oni koji se odvijaju izmeu
pojedinca i spoljanjeg sveta rezultiraju strepnjom. Strepnja moe biti izazvana strahom od
odvajanja, gubitka, pred nekom opasnou, traumatinim iskustvima iz detinjstva ili
neosveenim sadrajima kao to su rodoskrvne pomisli, agresivnost prema blinjima ili
mrnja roditelja, dece ili partnera. Ukoliko je pritisak strepnje prekomeran, Ego je prisiljen
da preuzme odgovarajue mere kako bi se oslobodio preplavljujueg pritiska. U te svrhe
Ego nastoji da pretei materijal dri dalje od svesti i na taj nain umanji ili izbegne
strepnju. ovekov Ego raspolae brojnim oruima koja mu slue da se odbrani od
neeljenih misli, elja ili oseanja. Frojd ih je nazvao odbrambenim mehanizmima i ono
to im je svima zajedniko jeste da je delovanje svakoga od njih nesvesno i da svi vie ili
manje poriu, iskrivljuju, krivotvore ili preinauju stvarnost.
Frojd je ovako opisao odbrambene mehanizme:
Potiskivanje je mehanizam pomou koga se bolne misli i oseanja uklanjaju iz svesti.
Frojd potiskivanje objanjava kao nevoljno uklanjanje neega iz svesti. Pretpostavljao je da
veina bolnih dogaaja iz prvih pet godina ivota je uklonjena upravo na ovaj nain, ali da
ti dogaaji svakako utiu na kasnije ponaanje.
Poricanje je mehanizam koji se smatra najjednostavnijim. On deluje na presvesnom i
nesvesnom nivou i predstavlja nain iskrivljivanja onoga to pojedinac misli i osea ili
toga kako procenjuje traumatsku situaciju. Sastoji se od odbrane od napetosti
zatvaranjem jednog oka pred preteom stvarnou.
9

Reaktivna formacija je nain odbrane od preteeg poriva kroz aktivno izraavanje

suprotnog poriva. Razvojem svesnih stavova, uverenja i ponaanja dijametralno suprotnih
uznemirujuim eljama, pojedinac se ne mora suoiti sa strepnjom koja bi se javila kao
posledica prihvatanja preteeg poriva. Tako vrlo esto nailazimo na osobe koje svoju
bazinu agresiju i mrnju prema drugima preobliavaju u ljubaznost.
Projekcija je mehanizam samozavaravanja koji se sastoji od pripisivanja drugima vlastitih
neprihvatljivih elja i poriva. Pouda, agresivnost i drugi porivi tumae se kao da pripadaju
drugima, a ne samom pojedincu. Tako umesto da pojedinac sebi prizna da nekoga mrzi on
te agresivne porive pripisuje drugom i preobliava ih u uverenje da taj drugi zapravo mrzi
njega.
Premetanje predstavlja nain ublaavanja napetosti oslobaanjem poriva njihovim
usmeravanjem od preteeg objekta prema sigurnoj meti. Premetanje se sastoji od
usmeravanja energije prema drugom objektu ili osobi, kada su prvobitni objekti ili osoba
nedostupni ili kada je sasvim neprimereno ka njima usmeriti poriv. Tako na primer slabi
koji se plai svog efa, svoju ljutnju ne moe da ispolji na efu pa se iskaljuje na svojoj
eni i deci.
Racionalizacija predstavlja osmiljavanja dobrih razloga kako bi opravdali svoj
oslabljeni ego. Racionalizacija pomae u opravdavanju odreenih postupaka i ublaavanju
udaraca povezanih sa razoaranjem. Kada ljudi ne uspeju da se zaposle na radnom mestu
na koje su pretendovali, uspevaju da uvere sebe da to mesto ionako nisu hteli.
Sublimacija predstavlja mehanizam putem koga se seksualna ili agresivna energija
preusmerava na one aktivnosti koje su drutveno prihvatljive. Tako na primer, agresivni
poriv moe biti preusmeren u atletske aktivnosti, ime osoba nalazi nain ispoljavanja
agresivnih oseanja ali na drutveno prihvatljiv nain. Frojd je smatrao da su mnoga
umetnika dostignua posledica sublimacije.
Regresija podrazumeva okretanje ka postupcima koji su prevazieni i prerasli. Povratkom
na ranije razvojne faze, zahtevi vie nisu tako veliki. Ljudi suoeni sa jakim stresom mogu
savladati svoju napetost dreci se nezrelih i neprikladnih postupaka. Ovo je esto primetno
kod dece koja plaei se kole pribegavaju postpucima kao sto je plakanje, sisanje palca
itd. Nastoje da se vrate u razdoblje ivota koje je bilo sigurno.
Introjekcija je mehanizam usvajanja tj. unoenja u vlastitu linost vrednosti i standarda
drugih. Jedan od primera jeste nain savladavanja napetosti kod zatvorenika
koncentracionih logora koji su prihvatali vrednosni sistem neprijatelja identifikujui se sa
agresorom. Introjekcija meutim nije nuno negativna. Postoje i njeni pozitivni oblici kao
to je usvajanje roditeljskih vrednosti.
Identifikacija predstavlja mehanizam koji je sastavni deo razvojnog procesa.
Identifikujui se sa roditeljima, deca ue oblike ponaanja koji su prihvatljivi u sredini,
stiu polne uloge Ovaj mehanizam meutim moe da se koristi i u funkciji odbrane.
10

Primer toga jeste odbrana od oseanja manje vrednosti kroz identifikaciju sa uspenim
ljudima.
Kompenzacija je mehanizam koji se sastoji od prikrivanja opaenih slabosti ili stvaranje
odreenih pozitivnih osobina radi nadoknade ogranienja. Na primer, deca koja ne dobijaju
pozitivnu panju i priznanje, mogu razviti ponaanja namenjena dobijanu bar negativne
panje.

Razvoj linosti (psihoseksualni razvoj)

Sigmund Frojd tvrdi da je karakter odraslog oveka rezultat iskustva iz
detinjstva. Zato je svima znana i njegova krilatica Dete je otac oveka. Posebno su
kritine prvih pet godina, za vreme kojih se formira linost svakog pojedinca. Tokom tih
prvih pet godina ivota dete prolazi kroz niz dinamikih stupnjeva. Naime, Frojd smatra da
je ovekova sudbina zapeaena u ranom detinjstvu, fiksacijama, frustracijama i odnosom
u edipalnom trouglu.
Frojd je smatrao da je razvoj linosti, zapravo razvoj seksualnog nagona, koji je on
nazvao libido. Smatrao je da se libido u prvih nekoliko godina ivota vee za odreene
zone tela, ija stimulacija detetu priinjava neku vrstu zadoljstva nalik seksualnom. Ove
zone je Frojd oznaio kao erogene zone.
Tokom psihoseksualnog razvoja, linost prolazi kroz nekoliko takvih faza:
1- oralna faza (libido je vezan za usnu duplju i usne)
2- analna faza (libido je vezan za regiju anusa)
3- falusna faza (prvo ispoljavanje istinske seksualnosti; prva kateksija za genitalije)
4- faza latencije (libido naizgled miruje)
5- genitalni stadijum (libido je vezan za genitalije)
Za zdrav razvoj linosti je od presudnog znaaja stepen stimulacije erogenih zona u
ovim kritinim periodima.
Doivljena iskustva tokom prvih godina ivota, u kojima su locirane ove faze,
utiu na to kako e osoba gledati na kasnije dogaaje.
Ponaanje iz njegovog okruenja i roditeljska ljubav koji se javljaju u ovoj fazi
osnov su za formiranje stabilne linosti. Detetove elje u toku ove faze, koja se naziva
oralna faza, javljaju se u oralnoj zoni jer su usta glavni organ zadovoljstva u to vreme.
Dete postie zadovoljstvo kroz sisanje i, kasnije, kroz grienje. Rani primarni oblici
oralnog zadovoljstva ostavljaju trajni trag na linosti. Bebina predstava o majci ili osobi
koja je neguje moe da se sastoji od fantastinih predstava o moi i hranjenju.
11

Ukoliko dete nije dovoljno stimulisano, tj. ako je uskraeno u ovoj fazi (zabranjuje
mu se da sisa, grize) razvija se neka vrsta oralnog pesimizma. Ovakva linost e, kada
odraste, veinu dogaaja u ivotu tumaiti negativno. Kompenzaciju za ovaj negativni stav
moe traiti u drugim oblicima oralnih zadovoljstava puenju, alkoholu.
Analna faza - Od velikog je znaaja u ovoj fazi trening deteta u odravanju line
higijene. Ovaj trening je vezan za proces izbacivanja izmeta. Ukoliko je ovaj segment
vaspitanja previe strog, odnosno ukoliko su roditelji u treningu ove aktivnosti preterano
rigidni, dete dugorono moe razviti probleme u odnosu sa autoritetima. Frojd je smatrao
da fiksacije linosti za ovaj stadijum vode ka formiranju analnog kartaktera, ije su
glavne karakteristike: tvrdoglavost, krtost, preterana pedanterija, perfekcionizam.
Oigledna je veza ovih osobina sa problemom poretka i autoriteta (pedanterija,
perfekcionizam) kao i sa davanjem (krtost). analna fazanastaje u periodu od druge do
etvrte godine ivota.
Psihosocijalne posledice ovog procesa: u ovom periodu dete usvaja kontrolu nad
telom i njegovim funkcijama, bori se sa socijalnim i fizikim svetom koji ga okruuju
izgovarajui re neu ili iskazujui agresivnost. Kae se da je glavni zadatak
dvogodinjaka da odlui da li da bude dobar ili lo. Dete ui da bude: strpljivo, da sarauje,
pristaje i da se rtvuje. Opasnosti u ovoj fazi su razvijanje negativnog identiteta i karaktera
koji obeleava pruanje otpora jer se dete protivi svakom autoritetu. U ovom periodu
potrebna je vetina, strpljenje i empatijski podeen odnos roditelja prema detetu. Borba sa
roditeljima je veoma vana za razvoj detetove linosti.
Falusna faza- edipalna faza je faza razvoja linosti tokom koga u sredite dospevaju
seksualna i agresivna oseanja povezana sa funkcionisanjem genitalnih organa. Za ovu
fazu je prema Frojdu izuzetno vazan Edipov komleks koji je ime dobio po kralju Tebe, koji
je ubio svog oca i oenio se svojom majkom.
Edipov kompleks se sastoji od seksualnih ulaganja u roditelja suprotnog pola i
neprijateljskih ulaganja u roditelja istog pola. Deak eli da poseduje svoju majku i ukloni
svog oca, a devojica eli da poseduje oca i ukloni majku.
Deakova udnja za majkom kao i rastua mrnja prema ocu, dovode ga u sukob sa
roditeljima, naroito sa ocem. Detetova strahovanja od onoga to bi mu otac mogao uraditi
usmjeravaju se na povrede njegovih genitalnih organa, jer deak ove organe prepoznaje
kao izvor poude koju osea prema majci. Deak se, stoga, plai kastracije; zapravo se
plai da bi ga otac mogao ksatrirati. Strah od kastracije ili kako je Frojd naziva kastraciona
strepnja dovodi do potiskivanja seksualne udnje za majkom ineprijateljstva prema ocu.
Ipak, da bi bar na posredni nain posedovao majku, deak se kasnije identifikuje sa ocem
ikroz ovu identifikaciju dolazi do introjekcije prenoenja vredonosnog, moralnog sistema
sa oca na sina. Zapravo, na taj nain se formira super ego.
Javljanje i razvoj Edipovog kompleksa i kastracionog kompleksa su glavni dogaaji
falusnog perioda.
12

Genitalna faza - Ulaganja pregenitalnog perioda po svom karakteru su narcistika. To

znai da se pojedinac zadovoljio nadraajima svoga tela, a u druge ljude se ulae samo zato
to oni pomau da se obezbede dodatni oblici telesnog zadovoljenja deteta. Za vreme
mladalatva, deo ove samo ljubavi ili narcizma kanalie se u stvarni izvor objekta. Glavna
bioloka funkcija genitalnog stupnja je produenje vrste. U ovoj fazi biramo partnera s
kojim provodimo ivot i formisamo porodicu.
Frojd je smatrao da je zdrava ona linost koja bez veih oteenja doe do genitalne faze
u razvoju. Ova osoba je sposobna da stupa u seksualne odnose bez oseanja krivice. Frojd
je, kasnije, definisao psihosocijalno zdravu osobu kao osobu koja je u stanju da radi i da
voli.

Osnovni principi psihoanalize

Nesvesno
Ovo je najvaniji i osnovni princip na kome poiva psihoanaliza.
Pojam nesvesno se koristi na vise naina. U najjednostavnijem smislu oznaava
psihike procese kojih u odredjenom momentu nismo svesni.
Nesvesno je, po Frojdu, sedite urodjenih nagona, prvenstveno seksualnog, a zatim i
agresivnog, potisnutih elja i seanja. Nesvesno postoji izvan principa realnostii ne podlee
zakonitostima vremena, uzrocnosti i loginosti i funkcionie iskljuivo na principu
zadovoljstva. Bitan sadraj nesvesnog ine osnovni psihiki procesi ije delovanje daje
nesvesnom posebna obeleja i karakteristike, jer uvek tee samo ka jednom ciljudostizanju zadovoljstva.
Id, nosilac itave psihike enegrije oveka, nalazi se u potpunosti u nesvesnom segmentu
linosti.
Nesvesno je daleko ire od svesnog i u mnogo veoj meri utie na nae ponaanje, mada
mi to, naravno, ne znamo.
Naglaavajui postojanje i znaaj nesvesnog, Frojd je kao klinike dokaze, za
praksu proglasio najznaajnijim snove, kao izvor potisnutog materijala. U delu
Psihopatologija svakodnevnog ivota, Frojd je pokazao kako i omake u govoru (po
njemu se nazivaju i Frojdovski lapsusi) mogu da ukau na sadraj potisnutog materijala.
Ukoliko elimo da kaemo jedno, a nehotice (omakom) kaemo drugo, tu se radi o malom
proboju nesvesnog. Zanimljivo je da je Frojd u istom delu i naizgled tako benigne
fenomene kao to su: dosetka, vic, ala i humor interpretirao kao simptome potisnute
agresivnosti.

13

Psihicki determinizam
Po Frojdu, ponaanja ljudii nastanak simptoma kod obolelih su spoljanja
ispoljavanja nesvesnih psihikih procesa. Tokom svakodnevnog ivota ljudi imaju iluziju
da ine slobodan izbor, meutim, to nije tako. U stvarnosti oni su osobe koje ive
scenario koji je napisalo nesvesno. Izbor branog partnera, profesije nisu sluajno
odabrani. Njih su oblikovale nesvesne sile u medjusobnom dinamikom odnosu. Drugim
reima, ponaanje ljudi uvek ima i svoje skriveno znaenje. Po principima
psihodinamikog modela, ponaanje se definie kao krajnji rezultat razliitih konfliktnih
sila koje slue mnotvu razlicitih i viseznanih funkcija odgovarajui zahtevima stvarnosti
i potrebama nesvesnog. Nai izbori; izbori koje doivljavamo kao vlastite zapravo nisu
nai: oni su rezultat krutih zahteva, odnosno sukoba ida i super-ega, kao i pragmatizma
ega, koji on ima na raspolaganju pri reavanju ovih konflikata.

Prolost i subjektivno iskustvo

Psihoanaliza je istorijska psiholoka teorija. To znai da analitiar, ukoliko eli da
razume tegobe i ponaanje klijenta u sadanjosti, mora da analizira njegovu istoriju,
zapravo njegovu prolost. Prisetimo se: linost pojedinca je u potpunosti odreena u prvih
nekoliko godina ivota. Dakle, tu se nalazi i koren aktuelnih problema.
Dogaanja i seanja iz ranog i kasnog detinjstva i tako steeno subjektivno
iskustvo, odluujue su determinante u ivotu odrasle osobe, jer oni igraju kljunu ulogu u
nastanku sadanjih problema. Iz tih razloga, pacijentima pristupaju tako sto nastoje da
utvrde ono sto je jedinstveno za svakog od njih, zatim kako i na koji nain se odredjeni
pacijent razlikuje od drugih pacijenata, na osnovu svoje ivotne istorije. Simptomi i oblici
ponaanja smatraju se samo konanim zajednikim imeniocem individualnih i linih
subjektivnih iskustava , koji filtriraju bioloke i sredinske determinante poremaja ili
bolesti. Drugim reima, psihoanaliza vise vrednuje unutranji svet pacijenata: njegove
fantazije, nade, snove Mnogi psihiki poremeaji povezani su sa traumama iz detinjstva,
to je i klinika praksa potvrdila. Meu njima su: incest, fizika zloupotreba, uskraenja u
nekoj od faza razvoja.

14

Psihoanalitike tehnike u radu sa klijentima

Osnovni cilj psihoanalitike terapije je sticanje uvida odnosno osveivanje nesvesnog
materijala. Drugim reima, radi se o dovoenju u svest potisnutih emocija i doivljalja,
koji ine jezgro neuroze.
Gde je bio id neka bude ego; gde je bilo nesvesno neka bude svesno
Da bi terapeut mogao da radi na nesvesnom sloju linosti klijenta, on mora da ima tehnike
koje mu omoguavaju pristup ovom delu linosti. Taj pristup, naravno, ne moe da bude
sam iskaz klijenta, jer klijent uvek obmanjuje sam klijent nije svestan pravih uzroka
svog ponaanja i svog poremeaja.
U nastavku je dat kratak opis tehnika koje je formulisao Frojd a koje, po njegovom
miljenju, slue identifikovanju i analizi nesvesnog.

Transfer
Ovo je kljuna tehnika u psihoanalitikom savetovanju.
Frojd je do otkria transfera doao tako to je uoio da klijenti koji su due na terapiji
vremenom ponu da na svog teraputa reaguju onako kako su u detinjstvu ili davnoj
prolosti verovatno reagovali na nekog od svojih roditelja. Zapravo, dolazi do projekcije
na terapeuta onog nesvesnog materijala koji se primarno odnosio na roditelja.
Ovu pojavu Frojd je oznaio kao transfer to znai prenos.
Klijent ove projekcije, po pravilu, nije svestan. Frojd je smatrao da je ovo veoma vaan
moment u procesu savetovanja jer iskusni terapeut, na temelju ove projekcije, dolazi do
materijala klijentovog nesvesnog koji se odnosi na roditelje, a oko koga je zapravo
grupisana itava neuroza.

Analiza snova
Frojd je problematici vezanoj za snove posvetio itavu knjigu - Tumaenje snova,
epohalno delo objavljeno 1900. godine, u kojem je skrivena jedna radikalno nova
filozofija oveka. Do pojave ove teorije bila je aktuelna teorija o oveku kao svesnom,
racionalnom biu, slobodnom biu. Frojd je oveka predstavio kao stalno raspolueno bie
izmeu svesnog i nesvsnog, izmeu racionalnog i iracionalnog, kojim upravljaju moni
nagoni , seksualni i agresivni, izvan nae svesti.
Snove je Frojd nazvao kraljevskim putem u nesvesno. Frojd je smatrao da je svaki san
ispunjenje neke (socijalno neprihvatljive) elje, koja je zapravo sr neuroze pojedinca. Ove
elje se odnose na oceubistvo, incest, potisnute agresivne impulse...

15

Super-ego, koji predstavlja cenzora linosti, ne dozvoljava da se ova elja pojavi u

svesti, budui da je ona socijalno neprihvatljiva. Ali, tokom sna, budui da je psihiki
aparat oputen, ovaj cenzor delimino popustii potisnuta elja se, u preruenom obliku,
kroz simbole, javlja u snovima. Ukoliko analitiar zna da interpretira simbole sna, on je u
stanju i da zakljui koja je to potisnuta elja.

Kontratransfer
Kontratransfer nije terapijska tehnika u uem smislu, ali predstavlja znaajan momenat u
terapiji koji se mora imati u vidu prilikom uspostavljanja relacije sa klijentom.
Osim transfera vazan je i kontratransfer, tj. kako se terapeut ponaa i odnosi prema
pacijentu i kako ispoljava svoja oseanja prema njemu. On se odigrava na slican nacin kao
i transfer. Razlika je u tome kako se rukuje oseanjima u terapijskom smislu. Dok se
transfer raspravlja i analizira, kontratransferom se nadzire stalna unutranja budnost
psihoterapeuta koji primeuje izbijanje monih pozitinih i negativnih oseanja prema
klijentu.
Dakle, kontratransfer predstavlja emocionalnu reakciju terapeuta prema klijentu, to je
obratno od transfera.

Otpor i analiza otpora

Prema Frojdu, patologija je vrsto strukturisana inju teko je razbiti. Poto su dinamike
sile u sutini kozervativne i teko se preusmeravaju, otpor ukljuuje klijentovu elju da
uva sadasnje stanje ma koliko ono za njega bilo problematino. Klijent se, zapravo,
suprostavlja naporima psihoterapeuta da mu pomogne, poboljsa stanje i dovede ga do
uvida koji bi trebalo da uslovi promene u njegovom ivotu.
Frojd: Otpor, u stvari, koi lenje. Svaka pojedinana asocijacija, svaki in ocobe
podvrgnute leenju mora da se rauna sa otporom i predstavlja kompromis izmeu sila
koje streme oporavku i onih suprotnih. Otpor moe da bude svestan, podsvestan i
nesvestan. Svi vidovi otpora imaju zajedniku crtu, a to je pokuaj da se izbegnu neprijatna
oseanja, ljutnja, krivica, mrznja Otpor brani bolest klijenta.

Tehnika slobodnih asocijacija

Ovo je jedna od prvih tehnika koje je Frojd formulisao a na kojoj je raeno i u
postfrojdovskom razvoju psihoanalize.
Tehnika slobodnih asocijacija je zamenila metod hipnoze. Prodsetimo se, Frojd i Brojer su,
jo na poetku zajednikog rada, primetili da klijenti koji su hipnotisani mogu da se prisete
dogaaja iz detinjstva kojih ne mogu da se sete kada su budni. Ukoliko im se, dok su
hipnotisani, dozvoli da priaju o ovim dogaajima, oni doivljavaju izvesno poboljanje u
terapiji i ublaivanje simptoma.

16

Poto je Frojd uoio neke od slabosti hipnoze (povratak simptoma ili javljanje drugih
tegoba), poeo je, bez Brojera, da radi na alternativnoj tehnici, koja ne bi imala ove
negativne nuspojave. Tako je doao do tehnike slobodnih asocijacija. Od klijenta, koji je u
leeem poloaju (psihoanalitiki kau) se zahteva prosto da pria o stvarima koje mu
prvo padaju na pamet i da to radi bez ikakvog ustruavanja. Frojd je smatrao da e ovaj niz
asocijacija spontano odvesti klijenta do potisnutih dogaaja iz davne prolosti, koji se
odnose na nastanak neuroze. Ovo je mogue zbog toga to slobodne asocijacije zapravo
nisu slobodne: i one su, kao i bilo koji drugi aspekt psihikog ivota, determinisane
traumatskim dogaajima koji su potisnutii nalaze se u nesvesnom.

Ciljevi psihoanalize u psihoterapiji

Psihoanaliza ima ambiciozne ciljeve koji su usmereni ka osnovnoj intrapsihikoj
reorganizaciji linosti. To znai da psihoanaliza nije simptomska terapija: njen cilj nije
samo nestanak simptoma, kao to je sluaj kod bihejvioralne terapije; ve korenita
promena unutranje organizacije linosti.
Neki od ciljeva su :
-Ublaavanje ili otklanjanje simptoma.
-Sticanje uvida.
-Sticanje oseanja sigurnosti.
-Promena intrapsihike strukture.
-Razvojni pomak ka edipalnoj poziciji od 3 osobe.
-Jaanje ega i ublaavanje ili otklanjanje posledica primene primitivnih odbrambenih
mehanizama.
-Neutralizacija iintegracija agresivnostii drugih nagonskih impulsa .
-Poboljanje interpersonalnih odnosa.
Korenita promena u strukturi linosti doprinosi uspostaavljanju supstvenih izbora, kojima
su iluzije ustupile svoje mesto.

17

ZAKLJUAK
Psihoanaliza, originalno uenje Sigmunda Frojda, u samom poetku bila je tek jedna nova
, revolucionarna vrsta psihoterapije, da bi ubrzo postala jedna sveobuhvatna teorija linosti
i prodoran metod isitivanja dubinskih, nesvesnih struktura i procesa. Danas mnogi smatraju
da je psihoanaliza odavno prevazila granice psihologije i psihijatrije i da je postala
osobena i izazovna antropoloka teorija , heuristiki plodno uenje o oveku i o nastanku i
funkciji mnogih drutvenih i kulturnih institucija.- kako Dr arko Trebjeanin, kae u
Predgovoru knjige: Sigmund Frojd- Antropoloki ogledi. I na ovaj nain se odaje
priznanje za nemerljiv doprinos Sigmundu Frojdu u utemeljenju i razvoju psihologije i
psihijatrije-sveoptem prouavanju psihikog ivota.

Za mene lino, blie upoznavanje sa Frojdovim delom Uvod u psihoanlzu bio je poseban
doivljaj. Prouavanje psihikog zivota je neto to me je oduvek privlailo.Uvek su mi
bile interesantne razlike izmedju ljudi : zato je neko ba takav kakav je, zato se neko
ponaa na drugaiji nain od veine,zato e skoro svako reagovati drugaije u odredjenim
okolnostima...Kroz prouavanje psihologije u drugom razredu, prvi put sam se susreo sa
Frojdom i njegovim delom i shvatio da on ima odgovore na mnoga od ovih pitanja.
Iako neki spore neke Frojdove postavke, shvatio sam da ljudi trebaju biti upueniji u
to kako njihovo ponaanje moe da utie na to da li e oni biti dobri ili loi vaspitai
svojoj deci i da shvate koliko je psihiki ivot sloen, kao i da svi treba da razumemo
vanost bavljenja linim psihikim ivotom.Sa razumevanjem psihoanalize moe se ui i u
onaj "neotkriveni" nesvesan deo psihe i tako svoj ivot osloboditi stega. .Upravo to je i
razlog zbog kog sam ja odabrao ba ovu temu.

18

Literatura:

1. Sigmund Frojd- Uvod u psihoanalizu, Nova knjiga Podgorica; Podgorica,

maj 2006.
2. Sigmund Frojd- Antropoloki ogledi, Kultura-Religija-Umetnost, Prosveta;
Beograd, 2011.

19

Datum predaje: _____________

Komisija:
Predsednik _____________________
Ispitiva

_____________________

lan

_____________________

Komentar:

Datum odbrane: _______________

20

Ocena:_________ ( ___ )