SISTEM ORGANA ZA

VARENJE KIMENJAKA

 Crevni sistem se sastoji iz

niza uzastopnih delova u
kojima se odvijaju pojedine
faze varenja i apsorpcije.
Crevo je privreno za
telesni zid trbunom
maramicom mezenterom.

 Osnovna funkcija digestivnog sistema je

degradacija unete hrane i snabdevanje
ogranizma vodom, hranjivim materijama
ssektrolitima neophodnim za ivot.
Da bi hrana mogla da se koristi u organizmu,
ona mora da se unese, svari i apsorbuje. Ova
tri procesa zahtevaju koordinaciju pokreta u
gastrointestinalnom traktu (GIT) i sekreciju u
odredjenim njegovim delovima.

 Ingestija obuhvata unoenje hrane u

usnu duplju, vakanje i gutanje.
Digestija podrazumeva dalje usitnjavanje
hrane i degradaciju makromolekula uz
pomo enzima do jedinjenja male
molekulske mase koja mogu da se
transportuju u krv. Ugljeni hidrati se
razlau do monosaharida, proteini do
aminokiselina, a masti do monoglicerida i
slobodnih masnih kiselina.
Apsorpcija ukljuuje transport svarenih
hranljivih materija iz lumena GIT u krv ili
limfu.

 Uloge digestivnog sistema se ostvaruju

zahvaljujui njegovoj motornoj i
sekretnoj aktivnosti. Za motilitet GIT
odgovorni su glatki i popreno prugasti
miii. Sekretnu ulogu, u smislu
produkcije digestivnih sokova, vre
egzokrine lezde.

 Crevni kanal sainjavaju :

1. usna duplja,
2. drelo,
3. jednjak,
4. eludac i
5. creva.

ciklostomata

vodozemci

ajkula

gmizavci
koko

svinja

ovek

ORGANI DIGESTIVNOG SISTEMA

USNA
DUPLJA
JEZIK

DRELO

JEDNJAK

JETRA
UNA KESA

DEBELO
CREVO
PRAVO
CREVO

ELUDAC
PANKREAS
TANKO
CREVO
ANALNI
OTVOR

Usna duplja
Usna duplja ima funkciju primanja
hrane, a kod vodozemaca ima
ulogu i u disanju.
U usnoj duplji se nalaze pomoni
organi za varenje: zubi, jezik,
pljuvane lezde, a kod sisara i
krajnici.

VAKANJE
vakanjem se hrana u usnoj duplji sitni i melje. vakanje
se sastoji u kombinovanom delovanju popreno prugastih
miia vilica, obraza i jezika. Ono je najveim delom
refleksna radnja koordinisana signalima iz centra u
produenoj modini. Pokreti vakanja traju sve dok se ne
formira kompaktan zalogaj hrane (bolus) koji moe da se
proguta.
vakanje ima nekoliko uloga:
Usitnjavanje hrane i olakavanje gutanja
Meanje hrane sa pljuvakom, ime zapoinje varenje
skroba, a pljuvaka deluje i lubrikantno
Dovoenje hrane u kontakt sa receptorima za ukus i miris.

 Zubi
organska materija
dentin
spolja su pokriveni
slojem tvrde glei.
Unutranjost zuba je
ispunjena zubnom
pulpom (vezivno tkivo) u
kojoj se nalaze krvni
sudovi (ishranjuju zub) i
nervi.
Koren zuba je pokriven
slojem cementa
(kotano tkivo)

gle

dentin
pulpa

cement

 Kod niih kimenjaka zubi

funkcioniu ogranieno vreme i
menjaju se celog ivota.
Kod sisara postoje samo dve
zubne generacije (mleni i
stalni). Kod nekih sisara zubi
stalno rastu pa su im krunice vrlo
visoke (kljove slonova, sekutii
glodara, onjaci moreva).
Vidi skeletni sistem

Jezik
Jezik je kod
riba slabo
razvijen i
nepokretan, a
kod kopnenih
je vrlo
pokretan i
dobro
razvijen.

Jezik

Pljuvane lezde
ne postoje kod riba jer kroz njohovu usnu
duplju stalno prolazi voda.
Razvile su se kod kopnenih kimenjaka sa
primarnom funkcijom vlaenja hrane.
Kod otrovnih zmija se neke od njih
razvijaju u otrovne lezde.
Kod sisara su razvijene podjezine,
podviline i zaune.
Njihov sekret sadri enzim ptijalin koji vari
ugljene hidrate.

PLJUVAKA
Pljuvaku lue tri para glavnih
pljuvanih lezda i vei broj malih
pljuvanih lezda rasutih po usnoj duplji.
Dnevno se izlui 0.5- 1 litar pljuvake.
Pljuvaka je hipotonian vodeni rastvor,
sa manje natrijumovih i hloridnih, a vie
kalijumovih i bikarbonatnih jona u
odnosu na plazmu. Glavni organski
sastojci su enzim alfa-amilaza (ptijalin) i
mucini.

zaune.

podjezine

podviline

Uloge pljuvake:
Zatitna uloga
Uloga u varenju skroba
Lubrikantna uloga
1. Zatitna uloga pljuvake ogleda se u tome
to ona hladi toplu hranu, ispira usnu duplju,
isti zube i deluje baktericidno zbog prisustva
enzima lizozima.
2. Zahvaljujui ptijalinu, u usnoj duplji zapoinje
varenje skroba i ono je ogranieno zbog
kratkog zadravanje hrane u ustima i
inaktivacije ptijalina u kiseloj sredini eluca.
3. Lubrikantna uloga pljuvake sastoji se u
podmazivanju zalogaja i olakavanju gutanja,
vlaenju usana i olakavanju funkcije govora.

GUTANJE
Gutanjem se savakan i pljuvakom natopljen zalogaj
hrane brzo sprovodi iz usne duplje kroz drelo u jednjak
i eludac.
Gutanje moe da se izazove voljno,meutim kad se
hrana nae u blizini drela, nastaje refleksni odgovor
koji ne moe da se kontrolie.
Tokom gutanja, disanje je nakratko inhibirano, a ulaz u
grkljan zatvoren, da bi se spreio prelazak hrane u
dunik. Hrana se kroz jednjak potiskuje peristaltikim
pokretima ija je snaga srazmerna veliini zalogaja.
Hrana kroz jednjak putuje oko 10 sekundi, a tenost
znatno bre.
Refleks gutanja je sloeni refleks koji zapoinje
stimulacijom mehanoreceptora usne duplje i drela
prisutnom hranom. Centar se nalazi u produenoj
modini.

drelo
Usna duplja se nastavlja na drelo koje
prelazi u jednjak.
Kod vodenih kimenjaka (kolousta, riba i
larvi vodozemaca) drelo je jae
razvijeno i sadri proreze za
komunikaciju sa spoljanjom sredinom.
Kod suvozemnih je slabije razvijeno i
preko pukotinastog otvora u vezi sa
dunikom, preko Eustahijeve tube sa
srednjim uhom i preko unutranjih
nosnih otvora (hoana) sa nosnom
dupljom.

Jednjak
jednjak je miina cev koja
sprovodi hranu do eluca.
Kod mnogih ptica na njemu se
javlja proirenje voljka, sa
mnogobrojnim sluznim
lezdama iji sekret
razmekava hranu.

eludac
Predstavlja proireni deo creva u kome se
hrana nagomilava i zapoinje varenje da
bi se zatim postepeno proputala u crevo.
Na elucu se razlikuju dva dela:
kardijalni (deo gde jednjak prelazi u
eludac) i
pilorini (granii se sa crevom).
eludane lezde produkuju HCl i enzim
pepsin koji zapoinje varenje belanevina.

 Kod ptica se sastoji iz:

lezdanog (lezde lue sluz i enzime) i
mehanikog dela (bubac).

Bubac je veoma muskulozan i

obloen vrstom prevlakom koja
pomae drobljenju hrane, ime se
nadoknauje nedostatak zuba.

 Kod preivara je eludac veliki i sloen.

Izdeljen je na 4 dela:
1. burag najvei deo koji moe da primi veliku
koliinu hrane; tu se nalaze bakterije koje
proizvode enzim celulazu koja vari celulozu
jedino preivari, zahvaljujui ovim bakterijama,
mogu da vare celulozu;
2. kapulja sa mreasto naboranom
sluzokoom; tu se hrana mea sa sokom, a
zatim se vraa u usnu duplju na ponovno
vakanje (preivanje);
3. litonja deo u koji se hrana vraa posle
preivanja;
4. sirite tu se vri varenje.

eludac
preivara
burag
kapulja
litonja

sirite

MOTILITET ELUCA

Miini sloj zida eluca izgradjen je od tri sloja

longitudinalno, cirkularno i koso postavljenih
glatkih miinih elija .
Zahvaljujui motilitetu:
eludac slui kao rezervoar hrane
Omogueno je sitnjenje hrane i meanje sa
eludanin sokom
Pranjenje eluca kontrolisanom brzinom.

Hrana uobiajenog sastava zadrava se u

elucu 2-6h. Za to vreme mehanikim
usitnjavanjem i delovanjem enzima pretvara se
u masu konzistencije paste koja se zove himus.
Pranjenje eluca se vri potiskivanjem male
koliine himusa (2-7 ml) kroz pilorusni sfinkter.

SEKRETNA AKTIVNOST
ELUCA
eludani sok je produkt sekrecije nekoliko
tipova egzokrinih lezda sluzokoe eluca.
G elije sluzokoe lue i jedan hormongastrin.
Sastav:
Glavni sastojci eludanog soka, pored
vode, su:
Hloridna kiselina (HCl)
Pepsinogeni
Unutranji faktor
pH istog sekreta je 1-2

 HCl lue parijetalne elije lezda

sluzokoe.
HCl eludanog soka ima viestruke uloge:
Pomae varenje proteina na vie naina:
denaturie proteine hrane i olakava delovanje
pepsina, vri aktivaciju pepsinogena u pepsin i
obezbeuje optimalan pH za delovanje pepsina
Visoka koncentracija HCl deluje baktericidno
HCl rastvara soli kalcijuma i gvoa iz hrane i
omoguava apsorpciju ovih elemenata.

 Pepsini su proteaze eludanog soka. Sintetiu se u

glavnim (peptinim) elijama eludanih lezda kao
neaktivni prekursori pepsinogeni. Aktivaciju u pepsine
vri vodonikov jon u lumenu eluca. Pepsini zapoinju
varenje proteina u digestivnom traktu i hidrolizuju ih do
polipeptida razliite duine.
Unutranji faktor sintetiu parijetalne elije.To je
glikoprotein neophodan za apsorpciju vitamina B 12.
Unutranji faktor je jedini produkt sekrecije eluca
neophodan za ivot.
Mukus debljine oko 1 mm, pokriva sluzokou eluca i
titi je od mehanikih oteenja grubljom hranom ili
hemijskog oteenja sa HCl ili enzimima. Mukus lue
mukozne (peharaste) elije lezda i epitelne elije
slobodne povrine sluzokoe. Epitelne elije lue i
vodenastu tenost bogatu i bikarbonatom koji daje
alkalitet mukusu.

Crevo
Najvanija faza procesa varenja
odvija se u crevu u kome se vri i
apsorpcija
svarenih
hranljivih
materija.
U vezi sa tim dolazi do poveanja
njegove povrine na razliite naine.
Kod viih kimenjaka ono je manje ili
vie izdueno (due je kod biljojeda
nego kod mesojeda) i obrazuju se
sitni iztataji koji su oznaeni kao vili
(crevne resice). Tako npr. kod oveka,
povrina resica iznosi 10 m ili 5 puta vie od
povrine koe.

 Crevo se sastoji od dva dela:

1. prednjeg, tankog creva;
2. zadnjeg, debelog creva.
Granica
izmeu
njih
je
obeleena
jednim
slepim
izratajem slepim crevom.
Ptice imaju dva slepa creva.

Tanko crevo
Poetni deo tankog creva je
dvanaestopalano crevo (duodenum),
u koji se ulivaju odvodi jetre i
pankreasa.
U zidu tankog creva nalaze se lezde
koje lue velike koliine sluzi i enzime.
Sluz kao omota titi crevnu sluzokou
od dejstva enzima.

SEKRETNA AKTIVNOST
TANKOG CREVA
Produkt iste egzokrine sekrecije tankog creva
teko je izolovati jer se u duodenumu izlivaju i
u i pankreasni sok.
Sekret tankog creva je vodeni rastvor elektrolita
koji sadri brojne enzime, ali oni najverovatnije
potiu iz deskvamiranih enterocita.
Tanko crevo ima vanu endokrinu ulogu.
Peptidni hormoni koji produkuju endokrine elije
njegove sluzokoe imaju uloge u regulaciji
motiliteta, sekrecije i rasta GIT.

Pankreas
Lei u krivini dvanaestopalanog creva.
Kod mnogih riba pankreas je rasut u
vidu mnogobrojnih lezdanih vorova u
crevnoj mezenteri.
Pankreas lui pankreasni sok u kome
su enzimi u neaktivnom stanju (npr.
tripsinogen, himotipsinogen) da bi se
aktivirali dospevanjem u duodenum
(postaju aktivni tripsin i himotripsin).

Sastav pankreasnog soka

Pankreasni sok je tenost alkalne
reakcije koja je posledica velikog sadraja
bikarbonata. Dnevno se izlui 1-1.5 l
pankreasnog soka.
Vodenastu komponentu bogatu
bikarbonatom produkuju epitelne elije
zidova pankreasnih kanala.
Enzimsku komponentu sintetiu acinusne
elije. Enzimska komponenta sadri
enzime za varenje svih vanih sastojaka
hrane.

 Proteaze pankreasnog soka

su:
Tripsin
Himotripsin
Karboksipeptidaza A i B
Elastaze

 One se u soku nalaze u neaktivnom obliku, kao

tripsinogen, himotripsinogen,
prokarboksipeptidaze i proelastaze.
Aktivacija se vri u tankom crevu.
Tripsinogen se specifino aktivira u tankom crevu
pod uticajem enzima enterokinaze koji potie iz
enterocita.
Nastali tripsin autokatalitiki aktivira tripsinogen, a
vri i aktivaciju himotripsinogena i
karboksipeptidaze.
Tripsin i himotripsin su endopeptidaze koje
skrauju polipeptidne lance do manjih peptida, a
karboksipeptidaze su egzopeptidaze koje
odvajaju aminokiseline sa C-terminalnog kraja
peptida.

 Pankreasni sok sadri i alfa-amilazu koja

je identina ptijalinu pljuvake. Ona cepa
skrob do maltoze.
U pankreasnom soku su prisutne lipaze,
enzimi koji razgrauju masti hrane i
njihove degradacione produkte.

To su:
Pankreasna lipaza
Pankreasna esteraza
Fosfolipaza A

Jetra
To je najvea lezda u organizmu kimenjaka.
Jetrin sekret je u koja se sakuplja u unoj
kesi, a odatle kroz uni kanal izliva u
duodenum.
u ne sadri enzime, ali omoguava varenje
masti tako to vri njihovu emulgaciju (razbija ih
na sitne kapljice).
Pored toga jetra obavlja jo niz znaajnih
funkcija: u njoj se glikoza pretvara u glikogen,
predstavlja skladite vitamina i gvoa,
transformie otrovne materije u neotrovne (sva
krv iz creva prvo prolazi kroz jetru pa zatim ulazi
u opti krvotok) i dr

 Glavna uloga jetre u varenju

ostvaruje se putem sekrecije ui.
u stvaraju hepatociti i epitelne
elije sluzokoe zidova unih
kanala.
u se iz jetre izluuje kontinuirano,
ali se izmeu obroka deponuje u
unoj kesi. U tanko crevo u se
izliva samo tokom obroka.

SASTAV UI
Hepatociti produkuju une soli, holesterol,
lecitin, une boje i izotonini rastvor elektrolita.
une kiseline su najzastupljeniji sastojak suve
materije ui. One nastaju oksidacijom
holesterola. Molekul une kiseline je izrazito
polaran i zato une kiseline ve u ui stvaraju
agregate sa holesterolom i lecitinom koji se zovu
micele.
Osnovne uloge unih kiselina u varenju i
apsorpciji masti su:
Emulgovanje masti unetih hranom u sitne
kapljice, ime se olakava delovanje lipaza
Formiranje meovitih micela rastvorljivih u vodi
sa produktima varenja masti, ime se olakava
apsorpcija produkta varenja masti.

 Egzokrina funkcija ogleda se u luenju

pankreasnog soka koji se preko
Virsungovog izvodnog kanala izliva u
nishodni deo duodenuma
(dvanaestopalanog creva).
Dnevno pankreas oveka izlui oko
2000ml soka.
Osnovni sastojci pankreasnog soka su
enzimi za varenje hrane i to najvaniji
meu njima su tripsin, himotripsin, lipaza i
amilaza.

Debelo crevo
Do debelog creva dospeva nesvareni deo hrane, voda i
soli.
U njemu se nalazi mnotvo bakterija koje imaju
sposobnost sinteze vitamina koje organizam apsorbuje.
U debelom crevu se vri apsorpcija vode i soli i
prikupljanje nesvarenih ostataka pre njihovog
izbacivanja.
Kod veine kimenjaka u zavrni deo creva se izlivaju
odvodi bubrega i polnog sistema. Taj deo creva je
kloaka, koja je u vezi sa spoljanjom sredinom preko
kloakalnog otvora.
Kod sisara nema kloake ve je zavrni deo creva pravo
crevo. Kod njih je kloaka razdvojena na trbuni deo, u
koji se izlivaju bubreni i polni odvodi i leni deo
pravo crevo, koje se zavrava analnim otvorom.

PROCESI U DEBELOM CREVU

Glavna uloga mu je da apsorbuje vodu i
elektrolite i formira, transportuje i evakuie
feces. Sluzokoa debelog creva ima i
sekretnu ulogu; u lumen se sekretiraju
mukus, bikarbonatni i kalijumov jon.
Fekalna masa se formira apsorpcijom
vode. Mukus, koga lue mnoge peharaste
elije sluzokoe debelog creva, pomae
vezivanje fekalne mase i ima lubrikantno
delovanje.

 vrste materije u fecesu ukljuuju celulozu

i druge nesvarljive sastojke hrane,
deskvamirane elije crevne sluzokoe,
mucine, neto masti i neorganske
sastojke. Feces sadri i ogromnu koliinu
ivih i mrtvih bakterija, kao i vitamine u ijoj
sintezi uestvuju bakterije kolona.
Pranjenje debelog creva se vri
refleksnim putem (refleks defekacije).

VARENJE I APSORPCIJA

 Varenje glavnih sastojaka hrane se

sastoji u itavom nizu hemijskih
procesa koji se odigravaju odreenim
redosledom i ukljuuju veliki broj
enzima poreklom iz sekreta
pljuvanih lezda, eluca i egzokrinog
pankreasa.
Delovanje enzima potpomau HCl iz
eludanog soka i u iz jetre.
Varenje je najintezivnije u tankom
crevu.

UGLJENI HIDRATI
Ugljeni hidrati prisutni u ljudskoj ishrani
su polisaharidi, disaharidi i
monosaharidi. Od polisaharida se vare
samo amilopektin (biljni skrob) i
glikogen (ivotinjski skrob).
Varenje skroba poinje u usnoj duplji
pod uticajem alfa-amilaze pljuvake,
ptijalina, ali se prekida u elucu zbog
inaktivacije enzima u kiseloj sredini.

 Varenje ugljenih hidrata se

nastavlja u tankom crevu pod
uticajem pankreasne alfa
amilaze.
Ona, kao i ptijalin, razlae skrob
od maltoze, maltotrioze i alfagraninih dekstrina.
Nastali monosaharidi, pre svega
glukoza, apsorbuju se u poetnim
delovima tankog creva.

PROTEINI
Za razliku od ugljenih hidrata,
proteini moraju da se unose hranom.
Normalno se celokupna koliina
hranom unetih proteina svari i
apsorbuje.
Varenje zapoinje u elucu pod
uticajem pepsina koji cepa molekule
proteina do peptida razliite duine.

 Glavnu ulogu u varenju proteina

imaju proteaze pankreasnog soka:
tripsin, himotripsin, karboksipeptidaze
i elastaze.
One razgrauju proteine i peptide do
malih peptida.
Postoje i peptidaze koje dalje
razgrauju male peptide do
aminokiselina, dipeptida, tripeptida i
tetrapeptida.

 Zavrna digestija proteina odigrava se

u:
lumenu tankog creva,
etkastom pokrovu enterocita i
citoplazmi enterocita.

Za aminokiseline postoji nekoliko

transportnih mehanizama, ali za sve je
zajedniko da se kotransportuju sa
natrijumovim jonom.

MASTI
Glavne masti u prosenoj ishrani su
trigliceridi.
Masti se vare u duodenumu pod
uticajem lipolitikih enzima pankreasnog
soka.
Da bi ovi enzimi mogli da deluju, masti
moraju da se emulguju pomou unih
kiselina.
Najvaniji lipolitiki enzim je pankreasna
lipaza koja hidrolizuje trigliceride do dve
slobodne masne kiseline i monoglicerida.

 Iz produkata digestije masti i

micela unih kiselina formiraju se
meovite micele.
Micele su hidrosolubilne i ulaze u
nepokretni vodeni sloj izmeu
crevnih resica. Sastojci micela
difunduju u vodeni sloj, a onda,
kao liposolubilni, lako difunduju
kroz membranu etkastog
pokrova.

 U enterocitu produkti varenja masti odlaze

na glatki endoplazmin retikulum gde se
vri reesterifikacija monoglicerida do
triglicerida. Iz novosintetisanih lipida se
obrazuju hilomikroni.
To su sferne lipidne kapljice razliite
veliine
Hilomikroni se procesom egzocitoze
izbacuju iz enterocita u intersticijelni
prostor i ulaze u limfne kapilare iji endotel
ima dovoljno velike meuelijske prostore.

VODA I ELEKTROLITI
U normalnim uslovima 99% vode i jona se
apsorbuje iz lumena digestivnog trakta.
Dnevno se u creva unese oko 2 l vode u
obliku tenosti i hrane, a jo 7 l se izlui u
obliku sekreta egzokrinih lezda
digestivnog trakta i iz jetre.
Ako se fecesom eliminie oko 200 ml, oko
8800 ml se reapsorbuje pasivno na
osnovu osmotskog gradijenta.

 Natrijumov jon se apsorbuje celom duinom

creva, ali najintenzivnije u tankom crevu.
Apsorpciju u tankom crevu stimulie hormon
aldosteron.
Kalijumov jon se apsorbuje u tankom crevu,
dok se u debelom crevu i apsorbuje i sekretira,
pri emu je sekrecija intenzivnija. Sekreciju
stimulie aldosteron.
Bikarbonatni jon koji potie iz pankreasnog
soka i ui do kraja jejunuma se uglavnom
reapsorbuje. U ileumu i kolonu bikarbonatni jon
se sekretira u zamenu za hloridni jon koji se
apsorbuje.
Kalcijumov jon se apsorbuje u proksimalnom
delu tankog creva. Transport kroz luminalnu
membranu se vri olakanom difuzijom preko
nosaa iju sintezu stimulie vitamin D hormon.

VITAMINI

 Vitamini su organska jedinjenja koje

sintetiu biljke i mikroorganizmi.
U organizmu oveka nastaju samo
vitamini D3 i PP.
Izvor vitamina su namirnice biljnog i
ivotinjskog porekla.
Hrana sadri ili vitamine ili njihove
prekursorne oblike provitamine koji se
u organizmu pretvaraju u vitamine.

 Podela vitamina je izvrena

na osnovu njihove
rastvorljivosti na:
liposolubilne vitamine:
A, D, E i K i

hidrosolubilne:
vitamin C i vitamine B grupe.

 Liposolubilni vitamini mogu da se

deponuju u veoj koliini, naroito u
jetri.
Hidrosolubilni vitamini su prisutni u
ECT i brzo se izluuju preko bubrega.
Od hidrosolubilnih vitamina deponuje
se uglavnom vitamin B12.
U cirkulaciji se liposolubilni vitamini
nalaze kompleksovani sa proteinima
plazme, to im poveava rastvorljivost i
stabilnost.

 Koliina vitamina u
organizmu odreena je
intenzitetom:
apsorpcije u digestivnom
traktu,
konverzije provitamina,
aktivacije i
ekskrecije.

LIPOSOLUBILNI VITAMINI
VITAMIN A
Vitamin A se u organizmu nalazi u obliku
alkohola (retinol), aldehida (retinal) i
kiseline (retinoinska kiselina).
Svi oblici su aktivni.
U digestivnom traktu vitamin A se
apsorbuje olakanom difuzijom, a u
enterocitima se ugrauje u hilomikrone,
pa preko limfe prelazi u cirkulaciju. U krvi
se vezuje za retinoil-vezujui protein.

 Vitamin A je neophodan za:

Normalan rast organizma
Formiranje kostiju
Obnovu epitelnih tkiva
Normalno funkcionisanje retine
Normalnu reproduktivnu sposobnost oba
pola
Sintezu kortikosteroida
Sintezu mukopolisaharida mukoznih
sekreta epitela.

 Mehanizam delovanja
vitamina A:
modulacija genske aktivnosti,
slino steroidnim hormonima
Ekstranuklearna delovanja,
odnosno deluje kao red-oks
sistem.

 Prirodni izvori vitamina A:

argarepa
spana
digerica
riblje ulje
mleni proizvodi
voe

 Avitaminoza
Kokoije slepilo
kseroftalmija

VITAMIN D
Vitamin D obuhvata grupu srodnih
steroidnih jedinjenja od kojih najvei
znaaj imaju vitamini D2 i D3.
Oni nastaju iz provitamina pod uticajem
UV zraka. Konverzija provitamina D3 u
vitamin D3 vri se u koi.
Deponuje se u masnom tkivu i miiima.
U plazmi se nalazi vezan za globuline
plazme.

 Vitamin D se u organizmu konvertuje u vitamin D

hormon.
Njegova glavna uloga da pomae transport
kalcijuma u organizmu.
Vitamin D hormon deluje na brojna tkiva, ali glavna
delovanja su mu u
tankom crevu, gde pomae apsorpciju kalcijuma i
u kostima, gde deluje na osteoblaste i osteocite i
stimulie sintezu transportera za kalcijumov jon.
Ako se vitamin D, to je sluaj i sa vitaminom A,
unosi u velikim dozama ima toksine efekte.

 Prirodni izvori vitamina D:

Digerica
umance
Riblje ulje
Mleni proizvodi

 Avitaminoza
rahitis

VITAMIN K
Vitamin K je neophodan za
koagulaciju krvi jer uestvuje u
sintezi protrombina, VII, IX i X
faktora koagulacije.

 Prirodni izvori vitamina K:

Zeleno povre

VITAMIN E
Vitamin E je zajedniko ime za grupu
jedinjenja tokoferola, od kojih je najvanije
alfa-tokoferol.
Delovanje vitamina E:
Kao antioksidans spreava oksidaciju
masnih kiselina, vitamina A i C i tiolske
grupe odreenih enzima
Ima dokaza o njegovoj ulozi u metabolizmu
nukleinskih kiselina, eritropoezi i sintezi
koenzima Q.

HIDROSOLUBILNI VITAMINI
VITAMIN C
Vitamin C je najee redukciono
sredstvo u organizmu i na toj osobini mu
se zasniva uloga.
Nalazi se u svim tkivima i telesnim
tenostima, ali ga najvie ima u
nadbubrenoj lezdi, hipofizi, utom telu
jajnika i timusu.
Ovako iroka rasprostranjenost ukazuje
na njegov izuzetan fizioloki znaaj.

 Vitamin C deluje kao kofaktor u brojnim

biolokim procesima:
znaajan za ouvanje strukturnog integriteta
vezivnih tkiva, kostiju i bazalnih membrana.
Potreban je za nastajanje noradrenalina.
Potreban je za sinteze steroida kore
nadbubrega.
Potreban je za sintezu purina i timina,
odnosno DNK.
Neophodan je za inkorporaciju gvoa u
feritin.
Redukuje gvoe i prevodi ga u oblik koji se
lake apsorbuje iz digestivnog trakta.
Potreban je za integritet celularnog trakta.

VITAMIN B1
Vitamin B1 sadri sumpor u svom molekulu.Lako se
resorbuje u tankom crevu. U crevnoj sluzokoi se
pretvara u aktivan oblik tiamin pirofosfat ( TPP).
Uloge vitamina B1:
TPP uestvuje u velikom broju metabolikih procesa
kao koenzim najmanje 24 enzima. Kofaktor je u
reakcijama dekarboksilacije alfa-keto kiselina
(pirogroana, alfaketoglutarna kiselina), prenoenja
fragmenata od 2 ugljenikova atoma sa jednog ugljenog
hidrata na drugi, u reakcijama pentozofosfatnog puta i
dr. Iz ovoga proizilazi da je TPP neophodan za
normalan metabolizam ugljenih hidrata i ishranu svih
tkiva.
TPP ima vanu ulogu u mehanizmima ukljuenim u
sprovoenje akcionih potencijala u perifernim nervima i
u nervno-miinoj transmisiji.

VITAMIN B2
Vitamin B2 ulazi u sastav
koenzima FMN i FAD, aktivnih
grupa flavoproteina koji su vani
enzimi tipa dehidrogeneza.
Vitamin B2 je ukljuen u procese
oksidativne fosforilacije koji su od
vitalnog znaaja.

VITAMIN PP
Vitamin PP se nalazi u obliku
nikotinske kiseline (niacin) i njenog
amida, nikotinamida (niacinamid).
Aktivni oblici su NAD i NADP koji su
koenzimi ili kosupstrati brojnih
dehidrogeneza.
Kao sastavni delovi ovih koenzima
uestvuju u biolokim oksidacijama.

VITAMIN B6
Vitamin B6 se javlja u tri oblika:
piridoksin, piridoksamin i piridoksal.
Vitamin B6 je koenzim u velikom broju
metabolikih procesa:
U obliku piridoksal fosfata koenzim je enzima
koji katalizuju oko 40 tipova enzimskih
reakcija u koje spadaju: dezaminacije,
transaminacije, dekarboksilacije,
desulfhidracije i dr.
Piridoksal fosfat je koenzim nekoliko enzima
ukljuenih u metabolizam triptofana.
Neophodan je za sintezu GABA u CNS.

FOLNA KISELINA
Folna kiselina ima kljunu ulogu u
metabolizmu jer je kofaktor enzima
ukljuenih u biosintezu prekursora
nukleinskih kiselina.
Potrebna za sintezu timina; baze
koja ulazi u sastav DNK, za sintezu
purinskih baza i za redukciju
ribonukleotida u
deoksiribonukleotide.

VITAMIN B12
Ovaj vitamin se resorbuje u terminalnom delu ileuma.
U digestivnom kanalu se vezuje za unutranji faktor koji ga
titi od degradacije. Pri resorpciji se vitamin odvaja od
unutranjeg faktora.
U cirkulaciji se vitamin B12 nalazi vezan za proteine
transkobalamine.
Deponuje se u jetri. Kao i veina vitamina B grupe i B12
se aktivira u tkivima
Vitamin B12 je neophodan za:
Normalnu eritropezu
Odravanje integriteta mijelinskog omotaa nervnih
vlakana
Obnavljanje epitela u digestivnom kanalu
Direktno ili indirektno je ukljuen u metabolizam
nukleinskih kiselina, proteina i ugljenih hidrata.

VITAMIN H
Funkcionie kao koenzim u reakcijama
karboksilacije.

PANTOTENSKA KISELINA
Pantotenska kiselina je zastupljena u
svim biljnim i ivotinjskim tkivima.
Ulazi u sastav koenzima A (CoA).
Ovaj koenzim ima kljunu ulogu u
metabolizmu ugljenih hidrata, masti i
proteina.
U obliku acetil-CoA ukljuen je u sintezu
masnih kiselina, holesterola, steroida,
Ach i dr. jedinjenja.