U

svinjarstvu,

reprodukcija svinja predstavlja osnov takve proizvodnje i najneposrednije utie na ekonomsko

poslovanje ove proizvodne grane. Bez pravilnog reenja preproduktivnih normi ne mogu da se
postignu zadovoljavajui rezultati u proizvodnji, ma koliko zadovoljila ishrana, smetaj,
tehnologija, organizacija i dr.
Problemi koji se javljaju kada je u pitanju reprodukcija svinja su uzrokovani raznovrsnim
i mnogobrojnim razlozima esto vrlo kompleksne prirode i iziskuju dosta vremena, strunosti i
sredstava u otkrivanju, izuavanju i davanju pravog reenja. Ovo jo dobija na teini ako se
uzme u obzir da se radi o seoskim gazdinstvima. Jedan od bitnih uzroka reproduktivnih smetnji u
svinjarstvu je anestrija priplodnih krmaa i nazimica. Krmaa je po prirodi poliestrina i
multiparna ivotinja i ukoliko to bolje umemo i moemo da iskoristimo proizvodnja u
svinjarstvu je rentabilnija.
Jalovost enskih priplodnih grla u intenzivnoj svinjarskoj proizvodnji iz godine u godinu
izrasta u ozbiljan stoarski i zdravstveni problem. Loa reprodukcija svinja na ekonominost
poslovanja u svinjarstvu itekako mnogo utie % jalovih plotkinja u zapatu. Ovaj problem se vie
prati i izuava na krupnim gazdinstvima, dok je na seoskim gazdinstvima taj problem gotovo
zanemaren. Upravo to nas je navelo da pristupimo ispitivanju na seoskim gazdinstvima gde je taj
problem takoe prisutan.

Da bismo ispitali uticaj godinjih doba na jalovost krmaa i nazimica uzeli smo selo sa
900 domainstava koje ima oko 3000 plotkinja. Proizvodnja prasadi u ovom selu ima tradiciju
ve

dve

decenije.

Do

sada

postignuti

rezultati

mogu

mere

da

se

sa

najuspenijim drutvenim gazdinstvima. U proizvodnji su veliki jorkir i vedski landras i

krmae melezi a koriteni su i nerastovi nemakog landrasa i duroka. Starost krmaa je od 1-5
godina. Bilo je krmaa koje su se prasile i do 16 puta. U proseku gazdinstva imaju po 3 krmae.
Nain ishrane, nege i dranja priplodnih grla priblino su ujednaeni u seoskim domainstvima.
Oploenje priplodnih krmaa i nazimica u ovom mestu iskljuivo je prirodnim pripustom.
Kvalitet nerastova je uzoran, kao i briga o zdravstvenom stanju, dranju, nezi, ishrani i
eksploataciji. Organizacija oploavanja je u nadlenosti mesne matine slube koja veoma
pedantno vodi ovaj posao.
U tabeli 1 iznosimo rezultate istraivanja. Iz tabele se vidi da je u zimskom periodu bilo
160 anestrinih plotkinja, u prolenom 176, letnjem 271 i u jesenjem 60 plotkinja. Ukupno je
bilo 667 anestrinih plotkinja. Nakon tretiranja anestrinih plotkinja sa SK i Prolanom 01.S.
pojava estrusa je registrovana do 7 i preko 7 dana. Tako se u zimskom periodu kod tretiranja
plotkinja estrus pojavljuje do 7 dana kod 82.50%, preko 7 dana kod 7.50%; kao to se vidi iz
tabele nema znatnijih odstupanja osim u jesen kada je znatno vei broj plotkinja doao u estrus
posle 7 dana, to u ostallim godinjim dobima nije bio sluaj. Ukupno do 7. dana estrus se
pojavljuje kod 541 plotkinje ili 81.10% i preko 7 dana kod 7.49% sve se bucalo 88.59%. Ukupno
je estrus izostao kod 11.39%, najvie u jesen 25%, ali se radi samo o 60 plotkinja.

Povaanja je bilo najvie zimi 17.36% i leti 16.73%, dok u ostala dva godinja doba
nema znatnijih odstupanja. Moramo da napomenemo da je veliki broj povaanja u leto bio zbog
velikog uea nazimica i krmaa tretiranih Prolanom 01.S. (150 od 271 ukupno), ukupno je
povaalo 15.39%.
Realna suprasnost po godinjim dobima: u zimu 82.63%, u prolee 87.11%, u leto
83.26% i u jesen 88.88%, najvei % koncepcije bio je u jesen i prolee, ukupno je koncipiralo
84.60%.

Pobaaja

je

bilo

malo,

ukupno

1.6%

za

celu

godinu.

Analizirajui rezultate praenja ne smemo da zanemarimo veliko uee nazimica i

krmaa sa jednim praenjem to se vidi iz tabele 2.Pogodinjim dobima bilo je ivopraeno: u
zimu 12.5 prasadi, u prolee 11.56 prasadi, u leto 9.65 prasadi i u jesen 10.62 prasadi po leglu.
Najmanji broj ive prasadi je bio u leto, zbog prethodno pomenutog veeg uea plotkinja
tretiranih Prolanom 01.S. (150). Ukupno je bilo ive prasadi po leglu 10.94. Prosek
mrtvopraenih prasadi je 0.77 po leglu.
Iz izloenih podataka moe da se zakljui da je u letnjem periodu bio najvei broj
anestrinih plotkinja, a u jesen najmanji. Zakljuak bi bio da sunce i visoke temperature
nepovoljno utiu na polni ivot plotkinja, kao i najvei broj jalovih dana po jednoj plotkinji to
se vidi iz tabele broj 2.
Analizirajui tabelu 2 namee se vrlo interesantan momenat. Procenat jalovih nazimica je
najvei 49.38% u zimi, u prolee je 46.02%, a u jesen 38.33%, dok je najmanji leti 34.69%. Kod
krmaa sa jednim praenjem redosled je: 51.67% u jesen, 47.70% u leto, 39.77% u prolee i
33.75% u zimu. Uporeujui nazimice sa krmaama koje su imale jedno praenje, zapaa se

znatna razlika u korist krmaa, takoe uporeujui letnji period znatna razlika se zapaa u korist
nazuimica, dok kod krmaa koje su imale dva praenja nema znatnijih odstupanja u sva etiri
godinja doba. Isto je i sa ostalim krmaama po broju praenja, ali je mnogo manji broj plotkinja.
Broj jalovih dana u leto jednak je zbiru jalovih dana u ostala tri godinja doba. Iz iznetog moe
da se zakljui da godinja doba ne utiu podjednako na nazimice i krmae zavisno od broja
praenja.
Za leenja anestrinih plotkinja u zimu i prolee koristili smo iskljuivo SK-a, dok smo
u leto i jesen koristili i Prolan 01.S. Od ukupno 271 plotkinje u leto 150 plotkinja su tretirane
Prolanom 01.S. Iz tabele 1 se vidi da nema znatnijih odstupanja to se tie ukupnog pojavljivanja
estrusa po godinjim dobima. Jedino u leto ima manje prasadi u odnosu na ostala tri doba, jer su
se nazimice i krmae prasile u proseku po dva praseta manje u odnosu na plotkinje tretirane
SK-a.
Iz svega navedenog moe se zakljuiti da godinja doba razliito utiu na pojavu anestrije
kod enskih grla u svinjarstvu. Najvei broj anestrinih plotkinja je u leto, manji zimi, u prolee i
najmanji u jesen. Broj jalovih dana u leto jednak je zbiru ostala tri godinja doba. Jalovost je
naroito izraena kod nazimica i za etiri godinja doba iznosi 41.52%, i kod krmaa sa jednim
praenjem 42.58%, ostalo se odnosi na krmae sa 2.3.4 i 5 praenja. Odlini rezultati su
postignuti u pojavljivanju estrusa ukupno za sva 4 godinja doba 88.59%, realna suprasnost je za
sve 84.60%. Za leenje smo koristili SK-a i Prolan 01.S., manji broj prasadi je bio u leto, jer
smo u to vreme koristili i Prolan 01.S. Godinja doba razliito utiu na nazimice i krmae
zavisno od broja praenja

Literatura

 Stanci, B., Veselinovic, S.: Reprodukcija domacih ivotinja (udbenik). Univerzitet u

novom Sadu, Edicija univerzitetski udbenik, 2002.
Stanci, B.: Reprodukcija domacih ivotinja (praktikum za studente stocarstva).
Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za stocarstvo, 2005.
Miljkovi, V., Veselinovic, S.: Porodiljstvo, sterilitet i vetacko osemenjavanje domacih
ivotinja (udbenik). Univerzitet u beogradu, Fakultet veterinarske medicine, 2000.
Cupps, P.T.: Reproduction in Domestic Animals ( forth edition ). Academic Press,
INC., San Diego, New York, Bosto, Toronto, London, Sydney, Tokyo, 1991.
U praktinim uslovima primene vetakog osemenjavanja, fertilitet nerastova, odnosno
stepen njihovog reproduktivnog iskoritavanja, je mnogo znaajniji od reproduktivne efikasnosti
krmaa u priplodnom zapatu. Naime, u najboljem sluaju, krmaa normalno proizvede oko 25
prasadi godinje, dok jedan nerast proizvede 6000 do 7000 prasadi godinje. Meutim, zbog sve
vea potreba da se, radi breg dobijanja to veeg broja grla sa visokim genetskim potencijalom
za poeljne produktivne osobine, kao i zbog injenice da cena jedne inseminacione doze
uestvuje sa preko 50% u ukupnoj ceni vetakog osemenjavanja, namee se potrebu za
poveanjem reproduktivne eksploatacije genetski superiornih nerastova. U principu, ovo se moe
postii na dva osnovna naina: (a) poveanjem produkcije sperme kod nerastova i (b)
poveanjem broja inseminacionih doza po ejakulatu.
Produkcija i kvalitet spermatozoida zavisi od brojnih spoljanjih (mikroklimat, ishrana i
frekvencija uzimanja ejakulata) i unutranjih (genetika, starost i zdravstveno stanje) faktora. Ove
faktore je, meutim, vrlo teko kontrolisati i optimalizovati u proizvodnim uslovima. Sa druge
strane, iako je poveanje broja inseminacionih doza po ejakulatu, u klasinoj tehnologiji VO
(intracervikalna inseminacija), je dosta limitirano, ipak se, tokom poslednjih 50 do 60 godina,
broj spermatozoida u dozi stalno smanjivao. Na poetku primene VO, broj spermatozoida, u dozi
od 100ml, kretao se izmeu 5 i 10 x 109. Neki noviji podaci pokazuju da dananja prosena
inseminaciona doza iznosi 80ml, sa proseno 3,25 x 109 spermatozoida. Takoe se pokazalo da
svaka krmaa, primi proseno 7,2 x 109 spermatozoida po jednom uspenom osemenjavanju (2,2
osemenjavanja x 3,25 x 109). Ako prosean ejakulat iznosi 70 x 109 spermatozoida, onda se sa
tim ejakulatom svega 8 do 9 krmaa moe osemeniti 2,2 puta. Proseno se, od jednog nerasta,
dobija oko 5 ejakulata meseno, odnosno oko 1200 inseminacionih doza godinje. U dananjoj,

sve intenzivnijoj proizvodnji, ova produkcija inseminacionih doza po nerastu godinje se smatra
nedovoljno efikasnom, kako u zootehnikom, tako i u ekonomskom pogledu. Zbog toga se, sve
vie, izuavaju mogunosti inseminacije dozama znatno redukovanog volumena i broja
spermatozoida u dozi, kako bi se znatno poveao broj inseminacionih doza po ejakulatu. Pri
tome se mora voditi rauna da inseminacija takvim dozama, ne smanji stepena postignutog
fertiliteta krmaa. Primena nekih novih biotehnologija u reprodukciji, takoe zahteva vrlo
znaajno smanjivanje broja spermatozoida za osemenjavanje. Tako je, naprimer, u tehnologiji in
vitro fertilizacije (IVF) potrebno svega 20 do 1000 spermatozoida za uspenu oplodnju
oocita. Takozvana subzonalna mikroinjekcija samo jednog spermatozoida u ooplazmu oocita,
takoe se koristi za uspenu in vito fertilizaciju.
Primena inseminacije dozama manjeg volumena, sa znatno redukovanim brojem
spermatozoida, u principu, pretpostavlja: (1) depoziciju inseminacione doze u dublje partije
enskog reproduktivnog trakta, kao i (2) dizajniranje takvih katetera, sa kojima se moe izvriti
uspena intrauterina inseminacija. Za postizanje obe navedene pretpostavke, od primarne je
vanosti dobro poznavanje anatomije i fiziologije enskog polnog trakta, posebno u
periovulatornom periodu, kao i fiziologije transporta i preivljavanja spermatozoida u enskom
polnom traktu.

Fiziologija transporta i preivljavanja spermatozoida u enskom reproduktivnom

traktu

Prilikom akta kopulacije, u kaudalne partije tela materice (corpus uteri), deponuje se
proseno 250ml sperme, sa nekoliko desetina milijardi spermatozoida. U isti deo materice se,
kod klasine vetake inseminacije, deponuje doza od 80 do 100ml razreene sperme sa 2 do 5
milijardi spermatozoida. Od mesta deponovanja, spermatozoidi se, pasivno transportuju
(antiperistaltikim kontrakcijama miometriuma), kroz rogove materice, do uterotubalnih spojeva
i, dalje, u kaudalni istmus ovidukta, koji predstavlja fizioloki rezervoar spermatozoida. Tokom
akta koitusa ili vetake inseminacije, dogaa se nekoliko serija naizmenikih antiperistaltikih
kontrakcija i relaksacija rogova uterusa. Svaka kontrakcija traje oko 60 do 90 sekundi, izmeu

kojih se javlja pauza (relaksacija), slinog trajanja.Od kaudalnog istmusa do mesta oplodnje
(kaudalna treina ampule jajovoda), spermatozoidi dospevaju hiperaktivnim sopstvenim
pokretanjem (tzv. aktivnim transportom).
Vrlo intenzivne antiperistaltike kontrakcije rogova materive, tokom i neposredno posle
inseminacije, imaju za posledicu da se manji broj spermatozoida nae u ampuli i infundibulumu
jajovoda, ve nekoliko minuta posle inseminacije. Meutim, ovi spermatozoidi nisu
kapacitovani, a njihova vitalnost je vrlo niska, zbog oteene elijske membrane. Zbog toga oni
nisu sposobni za oplodnju i bivaju izbaeni kroz kranijalni otvor jajovoda u abdominalnu
upljinu. Nije jasno da li je ovako brz transport manjeg broja spermatozoida do kranijalnih
delova jajovoda samo jednostavna posledica vrlo frekventnih kontrakcija uterusa i jajovoda,
tokom i neposredno posle osemenjavanja, ili ova pojava ima i neku specifinu fizioloku ulogu.
Njihovo prisustvo u kranijalnim delovima jajovoda, moda, predstavlja odreen signal za
sinhronizaciju procesa ovulacije i formiranje kompetentnog broja fertilizaciono sposobnih
spermatozoida na mestu oplodnje. Ovakva sinhronizacija je veoma vana za uspenu oplodnju.
Poznato je, naime, da se ovulirani oociti veoma brzo (unutar 15 do 30 minuta), ciliarnom i
miosalpingealnom aktivnou transportuju do ampuloistmusnog spoja (mesto oplodnje) i tamo
mogu ostati dosta dugo. Meutim, fertilizacioni ivot oocita u jajovodu traje dosta kratko.
Ustanovijeno je naime, da se vitalni embrioni dobijaju samo ako spermatozoid izvre penetraciju
oocita unutar 6 do 8 sati posle ovulacije. Zbog toga su brz transport spermatozoida od mesta
ejakulacije do utero-tubalnih spojeva, kao i brzo uspostavijanje kompetentne populacije
fertilizaciono sposobnih spermatozoida u ampuloistmusnom delu jajovoda, te dobra
sinhronizacija ovih procesa sa momentom ovulacije, primarni uslovi uspene oplodnje. Sledei
talas spermatozoida se pasivno transportuje kroz rogove uterusa znatno sporije. Tkom prolaska
kroz rogove uterusa, ovi spermatozoidi su obavijeni jednom mukopolisaharidnom membranom,
koju dobijaju prilikom meanja sa spermalnom plazmom, za vreme proces ejakulacije. Ova
membrana spreava spermatozoide da prevremeno zaponu sa procesom kapacitacije
Kad spermatozoidi, pasivnim transportom, dospeju do utero-tubalnih spojeva, oni
aktivnim pokretanjem treba da savladaju barijeru utero-tubalnog spoja i uu u kaudalni istmus
jajovoda (fizioloki rezervoar spermatozoida), gde zapoinje proces kapacitacije. Uterotubalni
spoj je, u stvari, zavretak roga uterusa, u iji lumen prominira zavretak istmusa jajovoda, u

vidu brojnih edematoznih nabora. Tako ovaj spoj predstavlja morfoloku selektivnu barijeru,
koju mogu da savladaju morfoloki pravilno graeni, vitalni i snano progresivno pokretni
spermatozoidi. Nepokretni i morfoloki abnormalni spermatozoidi nisu sposobni da prou ovu
barijeru i dospeju u istmus jajovoda. Neka istraivanja pokazuju da, ak, i spermatozoidi sa
genetskim

anomalijama,

pod

normalnim

uslovima,

ne

prolaze

utero-tubalnu

barijeru. Ustanovljeno je, takoe, da i leukociti iz lumena uterusa ne prolaze barijeru uterotubalnog spoja. Na taj nain se, u jajovodu, formira populacija morfoloski normalnih i vitalnih
spermatozoida, zatiemh od fagocitoze polimorfonuklearnim leukocitima.
Formiranje rezervoara u utero-tubalnom spoju i kaudalnom istmusu (za 1 do 2h posle
inseminacije) je vrlo bitno za odravanje vitalnosti, integriteta i kapacitaciju spermatozoida,
tokom 24 do 42h, te njihovu zavrnu migraciju do ampule jajovoda, gde se vri proces
oplodnje. Tokom boravka u kaudalnom istmusu, spermatozoidi se vezuju za cilijarne elije
epitela zida jajovoda, akrosomalnim regijama svojih glava. Spermatozoidi koji ne uspostave ovu
vezu sa epitelnim elijama istmusa, uginjavaju ili nisu fertilizaciono sposobni. Neka istraivanja
pokazuju da samo spermatozoidi koji nisu zapoeli proces kapacitacije, imaju sposobnost da
uspostave aktivan kontakt sa cilijarnim elijama epitela kaudalnog istmusa. Na ovaj nain,
kaudalni istmus predstavlja rezervoar za odravanje funkcionalne populacije spermatozoida
spremnih za fertilizaciju.
Neposredno pred ovulaciju, verovatno pod uticajem nekog endokrinog signala iz
predovulatornih folikula,spermatozoidi zavravaju proces denudacije, odvajaju se od epitelnih
elija kaudalnog istmusa, postaju hiperpokretljivi i pokreu se prema mestu fertilizacije (ampuloistmusni spoj jajovoda). Ustanovijena je dosta precizna koordinacija izmeu poetka ovulacije i
pokretanja spermatozoida iz kaudalnog istmusa prema mestu fertilizacije. Moda, u ovoj
koordinaciji, neku ulogu imaju i spermatozoidi koji, za nekoliko minuta posle inseminacije,
dospevaju u kranijalne partije jajovoda. Oni, moda, na neki nain, daju signal kranijalnim
delovima enskog reproduktivnog trakta (jajovod, jajnik) o prisustvu sperme u materici.
Prilikom akta kopulacije, u kranijalni deo cerviksa (na spoju sa telom materice), deponuje
se proseno 250ml sperme, sa nekoliko desetina milijardi spermatozoida. U isti deo materice se,
kod klasine vetake inseminacije, deponuje doza od 80 do 100ml razreene sperme sa 2 do 5
milijardi spermatozoida. Meutim, deponovan volumen ejakulata ili inseminacione doze, kao i

broj spermatozoida, znaajno se smanjuju tokom transporta i boravka spermatozoida u enskom

reproduktivnom traktu. Tako se, unutar 1 do 2 sata posle osemenjavanja, u uterotubalnom spoju,
stvara populacija spermatozoida, iji broj iznosi 100 do 200 miliona. Iz ove populacije se, u
kaudalnom istmusu jajovoda (tzv. funkcionalni rezervoar spermatozoida) formira jo manja
populacija vitalnih spermatozoida, da bi njihov broj, na mestu oplodnje (zadnja treina ampule
jajovoda), iznosio svega nekoliko hiljada.
Prva znaajna redukcija ejakulata ili inseminacione doze, vri se peristaltikim
(istiskivajuim) kontrakcijama materice, unutar 30 do 75 minuta posle inseminacije. Pokazalo se,
naime, da se, u ovom periodu, kroz vaginu i vulvu, u spoljanju sredinu, izbaci oko 70% do 80%
volumena ejakulata ili VO-doze, u kojima se nalazi 25-30% ukupno unesenog broja
spermatozoida. Kod svinje je postinseminacioni refluks sperme fizioloki mehanizam, kojim se
postie optimalan broj spermatozoida na mestu oplodnje i nema znaajnog uticaja na fertilitet
krmaa, kada je osemenjene izvedeno sa vie od 1x109 spermatozoida, u dozi volumena veeg od
80ml Meutim, izbacivanje svega 5% spermatozoida, tokom trajanja akta inseminacije,
znaajno smanjuje vrednost koncepcije. Svi pokuaji da se, na razliite naine, izvri
tamponiranje cerviksa, radi spreavanja postinseminacionog refluksa sperme, nisu imali za
rezultat poveanje broja spermatozoida u kranijalnim partijama enskog polnog trakta. Dalja
redukcija broja spermatozoida je uslovljena njihovom athezijom za ciliarne elije endometriuma,
kao i ulaskom odreenog broja spermatozoida u endometrialne ljezde. Osim toga,
polimorfonuklearni leukociti unitavaju preostale spermatozoide u rogovima uterusa, unutar 30
minuta posle inseminacije. Konana redukcija broja i kvaliteta spermatozoida u jajovodu
(kaudalni istmus i ampula), vri se selektivnom propustljivou uterotubalnih spojeva.
Transport i preivljavanje spermatozoida u enskom polnom traktu su vrlo kompleksni
fizioloki procesi, izazvani interakcijom sperme (spermatozoidi i spermalna tenost) i materice.
Pri tome su, od primarne vanosti kontrakcije miometriuma i polimorfonuklearna infiltracija
materice. Oba ova procesa se mogu fizioloki normalno odvijati u periodu pre ovulacije, kada u
telesnoj cirkulaciji dominira visoka koncentracija estrogena. Naime, inseminacija posle ovulacije
ima za posledicu rani embrionalni mortalitet, pojavu vaginalnog iscetka i regularno povaanje
Navedene injenice jasno pokazuju da se ubacivanjem sperme u kranijalnije partije
enskog polnog trakta (telo materice, rogovi materice, uterotubalni spojevi ili jajovodi), volumen

inseminacione doze i broj spermatozoida u dozi mogu radikalno redukovati, pri emu je fertilitet
osemenjenih plotkinja isti ili vei u odnosu na klasino intracervikalno osemenjavanje.

Plitka intrauterina inseminacija

Prve eksperimente sa primenom ne hirurke intrauterine (postcervikalne) inseminacije

krmaa, izveli su Hancock i Hovell (1961). Oni su koristili fleksibilni kateter, da ubace
inseminaciono dozu, to dublje u rog uterusa. Ustanovili su znatno vei broj normalno razvijenih
ranih embriona, 3 do 4 dana posle inseminacije, u odnosu na broj takvih embriona kod krmaa
osemenjenih klasinom intracervikalnom inseminacijom.
U poslednje vreme, za plitku intrauterinu inseminaciju (u telo materice), koriste se
modifikovani kateteri za klasinu intracervikalnu inseminaciju. Naime, kroz klasian katetr je
provuen jedan tanji, fleksibilniji kateter, kroz koji se deponuje sperma u telo materice.
Procedura inseminacije je sledea: Vrh klasinog katera se uvede u cervikalni kanal, kao i kod
klasine inseminacije. Zatim se, kroz njega, polako, uvodi tanji kateter, sve do tela materice (u
duini od oko 20cm), gde se izvri depozicija inseminacione doze sperme. Ako se plitka
intrauterina inseminacija izvede dozama koje sadre 0,5 do 1,0 x 109 spermatozoida, rezultati
fertiliteta krmaa su vrlo slini onima koji se dobijaju kod klasine intracervikalne inseminacije.

Tabela 1. Fertilitet krmaa posle intrauterine inseminacije

Inseminaciona doza
Autor

Vol
umen (ml)

Broj
spermatozoida u
dozi

Fertilitet krmaa

%
praenja

ivoroene
prasadi u leglu (n)

Vansickle (2002)

100

3,0 x 109

50

1,5 x 109

30

1,0 x 109

85

0,5 x 109

85

1,0 x 109

85

4,0 x 109

851

4,0 x 109

Rozeboom i sar.

96,
7
92,
8
94,
1
78,
0
87,
0

(2004)

20

Mezalira
(2005)

sar.

0,25

94,
4
88,
2

78,
2

10

20

0,5 x 109

20

1,0 x 109

85,
7
88,
9

12,23

11,61

10,44

8,6

9,3

10,5

10,8

11,82

13,0

12,8

Klasina intracervikalna inseminacija; 2Vrednost koncepcije i broj ivih embriona,

ustanovljeno rtvovanjem krmaa, 34 do 41 dan posle inseminacije.

Pre skoro dve godine, zapoeli smo eksperimente sa primenom plitke intrauterine
inseminacije krmaa, u proizvodnim uslovima farme PIK BEEJ. Prvi rezultati, dobijeni su
osemenjavanjem po 30 krmaa intrauterinim kateterima, dozama sa 5, 3,7 ili 2,5 x
109 sprmatozoida. Vrednost praenja se kretala izmeu 80 i 86%, a broj ivoroene prasadi
izmeu 10 i 11. Inseminacija klasinim intracervikalnim kateterima, koji se uobiajeno koriste na
farmi, rezultirala je sa 56,7% praenja i 10,07 ivoroene prasadi po leglu. Ovi rezultati, do sada,
nisu bili prikazivani. Prema naim saznanjima, kod nas nema istraivanja i rezultata u vezi sa
primenom intrauterine inseminacije.

Duboka intrauterina inseminacija

Duboka intrauterina inseminacija se moe izvesti hirurkim putem, pri emu se metodom
laparotomije ili laparoskopije, pristupa do vrhova rogova uterusa, u koje se deponuju
inseminacione doze razreene sperme, vrlo malog volumena (0,5 do 2ml), sa svega nekoliko
miliona, do nekoliko stotina miliona spermatozoida. U poslednje vreme se primenjuje ne
hirurka metoda duboke intrauterine inseminacije, za koju se koristi klasian kateter, kroz koji
prolazi dugaak fleksibilni, tanji, kateter za depoziciju sperme. Obe metode imaju za cilj da se
inseminaciona doza deponuje to blie vrhu roga meterice, tj. utero-tubalnom spoju.
Postoji relativno malo podataka o fertilitetu krmaa, posle duboke intrauterine
inseminacije, izvedene hirurukim ili ne hirurkim putem. Tako su osemenjavali krmae sa
1x109, 1x108, 1x107, 5x106 i 1x106 spermatozoida, u dozi volumena 0,5ml. Pokazalo se da %
praenja i veliina legla nisu bili znaajno razliiti, od ovih vrdnosti dobijenih klasinom
intracervikalnom

inseminacijom,

ako

je

intrauterina

doza

sadravala

vie

od

1x10 spermatozoida. Vrlo dobre rezultate praenja (87 do 89%) i veliine legla (9,4 do 9,8),
dobili su i drugi autori, posle transcervikalne duboke intrauterine inseminacije, sa
20x106 spermatozoida, u dozi od 5ml. Izgleda da je dovoljno uvesti fleksibilni kateter 30 do
40cm u rog, kranijalno od bifurkacije uterusa, da bi se dobili dobri rezultati fertiliteta krmaa,
osemenjenih dozama volumena 10 do 20ml, koje sadre 1 do 5x108 spermatozoida.

Mesto depozicije insemminacione doze

Intracervikalno

Plitko intrauterino

Hirurka inseminacija

Hirurka metoda se koristi da bi se vrlo male doze, sa vrlo malim brojem spermatozoida,
deponovale direktno u uterotubalne spojeve ili jajovode. Tako su Polge i sar. (1970) dobili
visoke vrednosti fertiliteta krmaa, kada su, hirurkim putem, ubacili svega 0,5ml doboko
zamrznute-otopljene razreene sperme, sa oko 1 x 107spermatozoida, direktno u jajovod, 6h pre
ovulacije. Sline rezultate, primenom slinog hirurkog protokola, u farmskim uslovima, dobili
su Schoenbeck i sar. (1995). Rezultati nekih autora pokazuju da se zadovoljavajue vrednosti
fertiliteta nazimica, posle hirurke inseminacije u vrhove rogova uterusa, postiu sa dozom

minimalnog volumena 0,5ml, u kojoj se nalazi minimalno 1 x 106 progresivno pokretnih

spermatozoida.
Neka istraivanja pokazuju da se hirurka inseminacija navedenim dozama moe izvesti
u samo jedan vrh roga materice, pri emu nema razlike u vrednosti fertilizacije i ranog
embrionalnog razvoja, izmeu roga u koji je izvrena depozicija sperme (ipsi-lateralni rog) i
onaga u koji nije deponovana sperma (kontra-lateralni rog). Kako spermatozoidi iz ipsilateralnog
dospeju u contralateralni rog i, dalje u jajovod, i uspeno oplode oocite ovulirane u taj jajovod,
ostaje da se razjasni.

Umesto zakljuka

Intrauterina inseminacija se sve vie primenjuje u tehnologiji praktinog vetakog

osemenjavnja svinja, zbog sledeih prednosti ove, nad metodom klasine intracervikalne
inseminacije:

Mogue je koristiti inseminacione doze znatno manjeg volumena, sa

zantno manjim brojem spermatozoida.

Na ovaj nain se poveava broj inseminacionih doza, koje se mogu dobiti

od jednog ejakulata, odnosno mogue je osemeniti znatno vei broj plotkinja.

Znatno se smanjuje cena kotanja jedne inseminacije.

Tehnika samog izvoenja transcervikalne intrauterine inseminacije je

relativno laka i traje priblino isto koliko i klasina intracervikalna inseminacija.

transport

Smanjen je transvaginalni refluks sperme, posle inseminacije i bolji

spermatozoida

do

utero-tubalnih

spojeva

(fiziolokog

rezervoara

spermatozoida).

Pri tome je fertilitet osemenjenih plotkinja slian ili vei od onog koji se

postie klasinom intracervikalnom inseminacijom.

Nedostaci ove metode su sledei:

Nije mogue osemenjavati nazimice, posebno ne u prvom ili drugom

pubertetskom estrusu, zbog malih dimenzija njihovih reproduktivnih organa (posebno

cerviks, telo i rogovi uterusa). Naime, depozicijom intrauterinog katetara, esto dolazi do
ozleda ovih organ i postinseminacionih krvavljenja.

Nije mogue intrauterino osemenjavati ni odrasle krmae, koje su,

prethodno, imale teak poroaj, sa povredama (priraslicama) na unutranjim polnim

organima. Takve promene mogu onemoguiti prolaz katetera, ili kateter moe izazvati
njihovu ponovnu povredu. To moe imati za posledicu postinseminaciono krvavljenje i
dalje komplikacije.

Primenom nesterilisanih katetera, vri su unoenje infektivnih agenasa u

dublje partije materice.

Potrebna je primena skupljih katetra, posebno dizajniranih za intrauterinu

inseminaciju, kao i dodatna edukacija strunjaka.

Iako primena intrauterine inseminacije moe imati znaajnih pozitivnih efekata u

proizvodnji svinja, potrebna su dalja eksperimentalna istraivanja u vezi sa: (a) fiziologijom
transporta i preivljavanja spermatozoida i enskom polnom traktu, (b) odreivanjem
minimalnog broja spermatozoida u inseminacionoj dozi, (c) formulisanjem optimalnog dizajna
intrauterinih katetera i (d) optimalne dubine depozicije sperme u rogove uterusa, za postizanje
maksimalnog fertiliteta osemenjenih krmaa.

Dubljom

depozicijom

sperme znaajno se smanjuje

volumen

sperme

broj

spermatozoida u dozi
A - Intracervikalno 2 5X109 /80 - 100 ml,
B - Plitko intrauterino 0,5 1X109 /20 - 50 ml
C - Duboko intrauterino 1 5X108 /10 - 20 ml
D - Hirurki u vrh roga
materice 1 - 5X106 /0,5 - 2 ml