SADRAJ:

SADRAJ: ............................................................................................................................................................... 1
UVOD..................................................................................................................................................................... 2
SAMOUBISTVO KROZ ISTORIJU .............................................................................................................................. 3
STUDIJA SLUAJA SAMOUBISTVA .......................................................................................................................... 6
OSNOVNE VRSTE SAMOUBISTAVA......................................................................................................................... 7
STUDIJE SLUAJA ALTRUISTIKOG SAMOUBISTVA .............................................................................................. 10
ZAKLJUAK .......................................................................................................................................................... 12
LITERATURA: ........................................................................................................................................................ 13

Uvod
Samoubistvo nikoga ne ostavlja ravnodusnim. Poneko za samoubicom zaali, poneko
zaplae, a cak i oni koji su tvrdi na suze se pitaju Zato? Veoma je teko pouzdano odgovoriti
na pitanje zato ljudi u jednom asu ili vise puta tokom zivota, diu ruku na sebe ,zato i kako
odluce da u jednom aktu sebi oduzmu zivot. Koja je to potreba da se zivotu okrenu lea?
Definitivnog odgovora za sada nema. Sve teorije su istovremeno i pogresne i ispravne. Zasto se
neko ubija samo on to zna. Na prvi pogled nema nista jednostavnije od odreenja ta je
samoubistvo. Obicno smatramo da nevolje (licne, porodicne, drustvene) primoraju oveka da
svojevoljno sebi oduzme ivot, inae, najveu vrednosti i Boiji dar. Voljnost proistekla iz
nevoljnosti obuhvata i povezuje razloge i nameru pojedinca da sam dokraji sebe i svoj
nesporazum sa zivotom. Suoavanje sa neshvatanjem, ponizenjem, raznovrsnim gubicima,
fizickim i duhovnim patnjama, mnoge vodi ka konanom izlazu i dobrovoljnom uklanjanju iz
ivota. Opste znaenje pojma suicidalnosti sadrano je u samom terminu i odnosi se na ubistvo
samog sebe. Za razliku od ubistva (homicida), ovde se radi o dobrovoljnoj smrti, o necemu sto je
svima jasno. Polazeci od pitanja: ta je to to oveka nagoni da sam sebe usmrti? ta je to to
ga okree protiv samog sebe? Zbog ega ivot podreuje smrti? Zaokupljenost navedenim
pitanjima staro je koliko i sam svet, a odgovori su, jo uvek, isuvie nedovoljni i rastegljivi. Da li
se ivot naputa kao sopstvena ruevina iz oajanja, gubitka bliskih osoba ili imovine,
odvojenosti od samog sebe i smisla zivota ili u rasejanosti i tekim duevnim bolestima mozemo
nagadjati.

Samoubice

bi

rekle

da

je

najbolje

reenje

za

ivot

ne

iveti

ga.

Da li odgovornost za vlastiti ivot zauvek preuzima samo onaj koji ga ima?

Bar je Isidora znala da je prokletstvo traenje smisla zivotu, ali dodau njenim reima veru u
bezuslovni smisao ivota Viktora Frankla , po kome ivot ima smisao i zadrava ga do kraja,
bez obzira na pol, obrazovanje, sredinu i religioznost.ovekov duevni svet je kompleks
predstava ispunjen psihikom energijom. Delovi ovog kompleksa esto se suprodstavljaju jedni
srugima, i ovekovo ja je prisiljeno da uspostavlja harmoniju. No, ukoliko to ja slabo obavlja
svoju regulatornu funkciju, ono je i samo uvueno u mreu uticaja jedne ili vie preovladjujuih
tendencija, pa se tako sa nekom od njih i poistoveti. Tako nastaju strast, monomanija,
opsednutost, i apsurd(za samoubicu to je samo nedostatak motiva za ivljenje). ovekov ivot je
u rukama one sile koja dri kljueve odravanja ravnotee medju unutranjim ovekovim
2

protivrenostima. ovek dugo ivi sa samoubilakom idejom pre nego toje realizuje, iako
veliki broj samoubica to ne potvrdjuje, zbog razloga koji dosad nisu objanjeni. ovekov
emocionalni i saznajni deo postepeno srasta s razlozima koji su za ostale ljude motivi za ivot,
dok su za samoubicu razlozi zbog kojih prekrauje svoje trajanje. Njihov nain doivljavanja
bitno se promenio, i ono to u ostalih predstavlja uspeh, oni doivljavaju kao poraz.ak su i
poznate samubice ovaj in izvravale neposredno poto su dobili najvea priznanja.

Samoubistvo kroz istoriju

U drevnoj Grkoj, Ajgej se, videvi da na brodu njegovog sina Teseja nema bele zastave,
koju je obecao staviti ukoliko Minotaur bude poraen, bacio u more, koje I danas nosi njegovo
ime. U grkim polisima, kao i Rimu bila je poznata institucija prinudnog samoubistva, kao vid
smrtne kazne. Na takvo samoubistvo bio je osuen Sokrat. Po Diogenu, iz Laerte, stoik Zenon
preminuo je tako to se izlazei iz svoje kole, spotakao, slomivi palac na nozi, snazno udario
rukom u tlo i ponovivsi stih iz Niobe-Dolazim, zasto me tako zoves?zadavio sebe. Imao je
navodno 90. godina.Spartanci na celu sa neustraivim Leonidom, kod Termopila, dobrovoljno su
odabrali smrt, umiruci od strela, jedan po jedan.Religiozna sekta Ofici, koji su verovali da je
legendarni trakijski pevac Orfej njihov osniva, uveli su askezu i kajanje u zivote starih Grka.
Verovali su da dua (sema) eli da se oslobodi iz zatvora koji predstavlja telo (soma). Hanibal
Barka, velianstven vojskovoa, ali i politiar, radije je odabrao smrt nego ponienje predaje
Rimljanima, kojima se u 9. godini, pred ocem Hasdrubalom, zakleo na rat. Daleko od rodne
Kartagine, prognan i sam, okruen Rimljanima, sipao je u au otrov, koji je nosio u prstenu jo
od bitke kod Kane i kazao Hajde da oslobodimo Rimljane nemira koji ih tako dugo mui, poto
misle da je za njegovo strpljenje suvie dugo da saekaju smrt jednog starca. Imao je kazu 63.
godina.Postoji uverenje da su i Rimljani potovali pravo oveka da oduzme sebi ivot, naime,
bilo je dosta suicida. I pored toga to je bio protiv, Ciceron je izrazio divljenje to je Katon
Mladji radije odluio da sebi oduzme ivot, nego da traje pod Cezarovom diktaturom. Uinio je
to

nekom

filozofskom

knjigom

koja

je

neduno

leala

kraj

njega.

Lukrecija, Rimska plemkinja, koju je silovao sin poslednjeg Rimskog cara, po imenu Sextus,
3

nakon molbe da kazne poinioca, koju je uputila svojoj porodici, ubila je sebe. Mnogi umetnici,
kao Ticijan, Rembrant, Durer, Rafelo, Botieli, prikazivali su njeno samoubistvo.
Budika, Keltska ratnica predvodila je svoje pleme u borbi protiv Rimljana, veruje se da je
otrovala sebe.Japanci potuju samoubice. Svetu je poznat harakiri, kako ga Evropljani zovu, dok
je za njih to sepuku, uglavnom koriste tanto no. Tako je ivot zavrio jedan od najveih
japanskih knjievnika Jukio Misima, ija je smrt privukla veliku medijsku panju. Rigidnim
samurajima to je bila ast. U II svetskom ratu kamikaze su uvlacile strah u kosti saveznicima.
Stari Egipcani su imali obiaj da, uz sve poasti preminulom vladaru, sahrane i njegove sluge, za
sluaj da mu zatrebaju u zagrobnom ivotu. Kasnije su taj obicaj zamenili slikama sluga u
grobnici.Istorija belezi mnoge slavne samoubice meu umetnicima - Van Gog, dravnicima,
vladarima - Sardanapal, Neron, Marko Antonije, Gebels, Gering i na kraju Hitler, Salvador
Aljende, knjizevnicima - Majakovski, Jesenjin, Dek London, Virdinija Vulf, koja je napunila
depove svog kaputa kamenjem i mirno krenula ka reci kraj kuce, Hemigvej, u ijoj je porodici
postojao veliki broj samoubistava. Zna se i da je Hemigvej pred kraj svog ivota pio cak i do tri
flae viskija sa akom lekova.Tu je i uveni Sigmund Slomo Frojd, koji je kao strastven puac
bolovao od raka grla. Veruje se da je presudio sebi prevelikom dozom morfijuma.
Amor vicnit omnia - pa i smrt. Romeo i Julija, najpoznatiji ekspirov par se u ime ljubavi
uzvieno odrie ivota.Italijanski knjievnik Cezare Paveze napisao je Nikome ne ponestaje
dovoljno dobar razlog za samoubistvo. On ga je pronaao.
Pojam samoubistvo ili suicid, potie od latinske rei sui caedere to znai ubiti se.
Samoubistvo je duboko intimni, lini i pojedinani in, najindividualnije delanje. Samoubistvom
nazivamo

svaki

smrtni

sluaj

koji

posredno|neposredno

proizilazi

iz

jednog

pozitivnog|negativnog ina, koji je izvrila sama rtva znajui da taj in mora dovesti do tog
rezultata. U svojoj sutini je i drutvena pojava jer predstavlja posledicu poremeenih odnosa
pojedinca i drutva. Kao problem zaokuplja drutvenu zajednicu ve mnogo vekova. Veliki broj
mislilaca od Platona do Kamija, pokuali su da odgonetnu na njegovu prirodu, objasne njegovu
sloenu pojavu, posmatrajui ga sa razliitih aspekata. Danas se na samoubistvo gleda prvo kao
na etiki problem. To je logina posledica svih deavanja kojim obiluje vek u kome ivimo, a
tiu se obezvreivanja ljudske egzistencije i unitavanja ljudskih ivota. Od Sokratovog izbora
predstavlja moralno,tek na kraju XX veka shvaeno je upozorenje: Postoji samo jedan doista
ozbiljan filozofski problem, samoubistvo!. Suditi o tome da li ima smisla iveti ili ne, znai i
4

odgovoriti na osnovno pitanje filozofije. Dananji zivot pun je neizvesnosti, raznih tegoba,
neverica u dolazee sutra... Sve to proiziskuje strepnju i nesigurnost kod oveka. Kao bie koje
ima sposobnost poimanja poetka i kraja, toka i promena, ovek na smrt gleda kao na njemu
prisutnu, neizbenu injenicu koja ga prati celog ivota. U njemu se prepliu pitanja i zakonetke,
sposobnosti shvatanja i odluke, ali i strah, nelagodnost. Veni strah od smrti sam ivot
uzburkava, ini dramatinijim, samim tim i preti eksplozijom ovekove energije koja je veoma
uzburkana, pored toga nalazi se i na skuenom prostoru. Glavni cilj drame je izbei totalnost
smrti. Reenja naizgled vezana samo za individualnost, ispoljavaju brojne zajednike odluke.
Samoubistvo je izazov, izmedju izvesnosti kraja egzistencijalne avanture i neizvesnosti
svakodnevice. Izmedju zivota i smrti je budunost, prazan prostor koji ovek sam krojii menja
stavove prema tom izazovu. Svedok je svog postojanja, ostavljajui kroz rei i dela svedoanstvo
o tome. Dok izvesnost smrti proima njegove mogunosti,jer definitivno razreava zagonetke
ivota,gasei je.Socioloko prouavanje samoubistva ima cilj, utvrivanje i opis drutvenih
obeleja ove pojave, preko empirijskih injenica. Na samoubistvo se moze gledati na vie naina
(kao pokazatelja moralnog stanja drutva, stepena drutvenog jedinstva, ili posledicu pogrenog
funkcionisanja drutvenih institucija.).U studiji "Samoubistvo" Dirkem je ujedno i predstavi
kako treba da izgleda socioloka monografija. Pokazao je ujedno i kako je mogue na najbolji
nain koristiti statistike izvore u istraivanju i kako se koristi uporedni metod. Potvreno je da
sociologija zasluuje nauni status u metodolokom i istraivakom pogledu. Ovde se namee i
pitanje koliko je samoubistvo socioloki problem. Pojavu samoubistva Emil istrauje na osnovu
sociolokih podataka u nizu zemalja ne bi li doli do zajednikih konstanti u odreenom
vremenskom periodu. Tako e utvrditi kako samoubistva nemaju nikakve veze sa geografskim
poloajem, politikim iniocima, genetskim vezama itd. Sem toga, utvrdie kako Jevreji imaju
manju stopu samoubistva, protestanti znaajnu, a ateisti najveu. Takoe da je najei in kod
samaca, manje kod oenjenih, rei u brakovima sa decom, a najrei u porodicama sa puno dece.
Poznata je njegova teza: Samoubistvo se menja obrnuto stepenu integrisanosti drutvenih grupa
kojima pripada pojedinac.Svoju tipologiju samoubistva, Dirkem je prikazao kroz etiri tipa:
1) Egoistiko samoubistvo
2) Altruistiko samoubistvo
3) Anomiko samoubistvo
4) Fatalistiko samoubistvo
5

Studija sluaja samoubistva

Detaljno

istraivanje

razliitih

psihomatskih stanja (maninog,

melanholinog,

opsesivnog, impulsivnog, ili automatskog samoubistva , alkoholizma), dovelo ga do zakljuka da

ne postoji ni jedno psihopatoloko svojstvo koje bi imalo vrstu i nesumljivu vezu sa
samoubistvom. Broj samoubistva u drutvu nije u zavisnosti od broja neuropata ili alkoholiara.
Navodi: broj ena u psiholokim ustanovama je vei od broja mukaraca, dok je stopa
samoubistava ena neuporedivo manja od stope samoubistava mukaraca. Procenat samoubica se
poveava sa godinama starosti, dok psihike bolesti kulminiraju kod populacije imeu 30 i 45
godina. U nekim delovima postoje istovremeno rasprostranjene psihike bolesti i mala stopa
samoubistva. Sluei se statistikim izvorima, zapazio je da se od tri religijske zajednice najvie
ubijaju protestanti, zatim katolici, pa Jevreji. Vie se ubijaju neoenjeni mukarci i neudate ene
nego obrnuto, vie se ubijaju pripadnici tzv. slobodih profesija no radnici, seljaci ili
administrativno osoblje, vie se ubijaju osobe koje nemaju nego one koje imaju decu. Koristei
obimnu statistiku grau, Dirkem je zakljuio: svako drutvo je predodreeno da da odreen
broj dobrovoljnih smrti.
Srbija je po broju samoubistava na 13. mestu u svetu. Kod nas se dogode 19 samoubistva
na 100.000 stanovnika, pa je tako Srbija na samoj granici liste zemalja sa visokom stopom
samoubistava. Ispred nje su Letonija, Belorusija, Rusija, Finska, Belgija, itd. sa dvadeset i vie
samoubistava na 100.000 stanovnika. U Srbiji najvie samoubistava ima u Subotici. To je grad u
kome se na 100.000 stanovnika ubije ak 43 ljudi. Broj samoubistava se u Srbiji iz godine u
godinu poveava. U Srbiji je 1953. godine zabeleeno 725 samoubistava, dok se 2005. ubilo
1.442 ljudi. Japan se nalazi na vrhu liste po broju samoubistava u industrijski razvijenim
zemljama. U toku jedne godine vie od 30.000 Japanaca izvri samoubistvo. Vlada Japana je
zbog toga nedavno odluila da na nacionalnom nivou uvede mere za spreavanje samoubistava.
Za Japan je karakteristino altruistiko samoubistvo. U svetu se svakih 40 sekundi dogodi jedno
samoubistvo, a u toku godine ubije se oko 900.000 ljudi. Prema podacima Svetske zdravstvene
organizacije, samoubistvo je meu tri vodea uzroka smrtnosti osoba izmeu 15 i 44 godine oba
pola. zabeleen i porast samoubistava meu mlaim mukarcima u dobi od 15 do 29 godina.
ene pokuavaju samoubistvo tri puta ee od mukaraca, a mukarci izvravaju samoubistvo
etiri puta ee od ena. Najvie se samoubistava uini na prolee, a najkritiniji su april,maj i
6

jun. Najvie ljudi u svetu izvri samoubistvo trovanjem pesticidima, ak 250.000 samoubica
godinje. Inae, mentalni poremeaji - depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci, povezani
su sa vie od 90 odsto svih sluajeva samoubistava, Najniu stopu samoubistva u svetu imaju
Grka, Italija, Malta.

Osnovne vrste samoubistava

Osnovne vrste samoubistava su:
Egoistiko samoubistvo, koje susreemo onda kada je ljudima onemogueno da upravljaju
svojom sudbinom, kada ne postoje ivotni razlozi (zbog nedaa), kada su socijalne i moralne
norme jednostavno upitne. Sredina ili nema oseaj pomoi ili jednostavno ima distancu, a akter
ina u svojoj odlunosti smatra kako je to jedini nain (oduzimanje ivota), da okona svoje
patnje.
Altruistiko samoubistvo, koje dolazi u onim sredinama u kojem drutvo dri pojedinca
zavisnim od celine. Posmatrajmo vojnika kojeg grupa maltretira ili u razredu kada ostali uenici
vre akt nasilja nad drugim, videemo kako iz oaja i nemoi, pojedinac podie ruku na sebe.
Anomiko samoubistvo, dolazi u krizama ili blagostanjima kada se naruava normativna
struktura koja rezultira tekoom, rezignacijom, psihozom, pa ljudi ne vide razlog daljeg
ivljenja.
Fatalistiko samoubistvo, dolazi u sliajevima kada prevladava snana i intenzivna drutvena
kontrola, koja pojedincu nemilosrdno blokira budunost i nasilno zadrava strasti represivnom
disciplinom.Karakteristino je za robove, udate ene, mlade suprunike.
U ivotu nita to je pretereno nije valjano. Trebamo teiti ne prekoraenju izvesnih
granica. Drutvo se isto ponaa, preterana individuacija vodi samoubistvu, nedovoljna
individuacija proizvodi iste posledice. ovek odvojen od drutva se lako ubija,ali i kada je u
njemu previe integrisan. Samoubistvo je sigurno esto kod primitivnih naroda.
Postoje tri kategorije:

Samoubistva ljudi na pragu starosti ili bolesnih ljudi (Danska - ratnici, Goti, kod Traana,
7

Herula, Indija, na Fidziju, Novim Hibridima, Mangi, Ceosu, kod Troglodita i Sera);
Samoubistva

ena

nakon

smrti

njihovog

supruga (Indija);

Samoubistva tienika ili sluga nakon smrti njihovog gospodara (u Galiji,kod Aanta, na
Havajima).
Tip samoubistva koje potie od preterane individuacije, dolazi otuda to drutvo
dezintegrisano na izvesnim takama ili ak u svojoj celini, doputa pojedincu da mu se izmakne.
Dok tip samoubistva koje za uzrok ima premalo razvijenu individuaciju,potie otuda kada
drutvo pojedinca dri previe vrsto u svojoj zavisnosti.Egoizmom emo nazvati stanje u kome
se ja nalazi kada ivi sopstvenim ivotom i samo sebe slua, altruizam izraava suprotno
stanje,stanje u kome ja ne pripada samo sebi.Altruistikim samoubistvom emo nazvati ono
koje proistie iz jakog altruizma. Osim toga,ima vanu osobinu, izvrava se kao dunost.
Kod sluajeva gde je pokreta sasvim beznaajan: Ubijanje u miru galskih i germanskih
varvara; Kelti doputali da ih ubiju za neto malo vina i novca; Polinezija blaga uvreda,
severnoameriki Indijanci ljubomora, brana svaa; Japanci presecaju stomak zbog
najbeznaajnih razloga; sline injenice se javljaju i u Kini, Tibetu, Sijamskom kraljevstvu.
Samoubistva koja drutvo izriito propisuje (ona su izborna, to im je svojstveno) potiu
od stanja bezlinosti ili altruizma koje se smatra moralnim obelejem primitivnog oveka, kao i
ona koje manje izriito zahteva drutvo no kad su strogo obavezna. U ovim primerima altruizam
navodi ljude na samoubistvo uz pomo posebnih okolnsti(pitanje asti, vrsta dunosti, neugodni
dogaaji, i sl ). Postoji jos sluajeva gde altruizam navodi na samoubistvo, ali neposrednije i
snanije.Pojedinac se ovde rtvuje jedino zbog iste radosti rtvovanja, odbacivanje ivota se
smatra vrednim hvale, bez posebnog razloga. Indija je primer ove vrste samoubistva. Akutno
altruistiko samoubistvo, savren primer mistiko samoubistvo. Ne postoji samoubistvo ije bi
altruistiko obeleje bilo naglaenije. U svim tim sluajevima vidimo pojedinca koji tei da se
lii svog ivota, da bi se rastvorio u toj drugoj stvari koju smatra svojom istinskom sutinom.
Kod naroda kao i kod pojedinaca, duhovne predstave pre svega imaju funkciju da izraze
stvarnost i pomognu njenoj promeni, to u ogranienoj meri. Religiozne predstave su proizale iz
drutvene sredine, ne obrnuto. Po Dirkemovim predpostavkama religija ima veliku integrativnu
funciju u drutvu jer povezuje pojedince u moralnom, socijalnom, idejnom, emotivnom ili
voljnom planu. Ako se ljudi ubijaju sa lakoom, postavlja se pitanje, zar samoubistva ne dolaze
8

zbog toga to ovek smatra svoj ivot tunim?! Samim tim to se ubijaju, oni imaju
melanholinu predstavu ivota i ne dre do njega. Predstave nemaju uvek isti uzrok, nisu iste u
svim sluajevima, pa se s toga i pravi razlika meu samoubistvima, koja su meusobno slina.
Egoista je tuan jer ne vidi nita stvarno u svetu sem pojedinca, dok tuga altruiste dolazi jer mu
se ini da je svaki pojedinac lien svake stvarnosti. Jedan je ovdvojen od ivota jer ne vidi
smisao ni cilj ivljanja i osea se beskorisnim, dok drugi ima cilj, cilj koji se nalazi izvan ivota
koji mu je samo prepreka. Razlika se krije u posledicama. Melanholija jednoga je razliita od
melanholije drugoga. Prvu karakterie oseaj neizleivog zamora, utuenosti. Druga je puna
nade, po njoj nakon ovog ivota se ukazuje lepi. Podrazumeva entuzijazam i polet jedne vere
koja se potvruje inovima velike energije. Nain na koji jedan narod sebi predstavlja ivot nije
dovoljan da objasni snagu sklonosti ka samoubistvu. I pored toga to je poznato da hrianstvo
ima odbojnost prema samoubistvu, hrianin u ovom svetu vidi bolno razdoblje puno iskuenja,
smatrajui da njegova otadzbina nije sa ovoga sveta. To je jer hrianska drutva daju vie
prostora pojedincu nego neka ve pomenuta. Ona mu postvaljaju dunosti koja mora da ispuni ne
sme da izmakne. Zavisno od naina na koji je ispunio ulogu koja mu je na ovom svetu dodeljena,
dozvoljen mu je pristup onostranim radostima Na taj nain ga je umereni individualizam koji se
nalazi u duhu hrianstva, spreio da podstie samoubistvo, uprkos njegovim teorijama o
oveku, sudbini.Razlika izmeu egoistikog i altruistikog samoubistva je u tome to jedno
smatra niemu vrednim sve ono to pojedinca zanima (povezano sa gubljenjem morala), dok
drugo ide uz etiku koja predstavlja linost da se ona ne moze podrediti. Postoji veliki jaz meu
njima, koji odvaja primitivne narode od kultivisanih naroda. Iako su u najviem stepenu
altruistikog samoubistva nia drutva, ono nije potedelo ni razvijenija. Vojnici koji vie vole
smrt od poraza ili oni to se ubijaju kako bi svoju porodicu potedeli sramote, poputaju
altruistikim inima. Ali zajedno za njih je to, to se odriu ivota jer postoji neto to vole vie
od sebe samih (pr.uesnici Francuske revolucije). I danas postoji drutvena sredina gde je
altruistiko samoubistvo izrazito prisutno, to je vojska.

Studije sluaja altruistikog samoubistva

U svim zemljama Evrope sklonost vojnika ka samoubistvu je znatno vea od sklonosti
civilnog stanovnitva. Razlika se kree izmeu 25 i 900 %. Npr: Italija (od 1876 - 1890) je imala
207 miliona vojnika a 77 milliona civila iste starosti. Francuska u isom vremenskom periodu 333
miliona vojnika a 265 miliona civila. Dok su Sad imale 680 prema 80 miliona poinioca
samoubistva (1870-1884 ). Danska je jedina zemlja u kojoj je odnos dve populacije bio priblian,
388 miliona civila i 382 miliona vojnika(1845-1856). U njoj se vojnici ne ubijaju vie od civila.
Statistika iznenauje, jer pojedinci koji su briljivo selektovani i predstavljaju u fizikom
pogledu stub jedne drave, ne bi trebali da imaju ozbiljnih organskih mana (to je jedan od
pokazatelja dokaza o neefikasnosti organskog faktora uopte, a najvie po pitanju brane
selekcije.).Duh zajednitva i zajedniki ivot u vojsci bi morali da imaju zatitniki uticaj koji on
ima i van nje. Postavlja se pitanje odakle to pogoranje?Krivica je pripisana injenici da se
vojnici nisu enili, ali ona ne bi trebalo da ima kobne posledice jer vojnik nije usamljenik (lan je
vrstog drutva koje moe da zameni porodicu). Ta teza je opovrgnuta statistikom, na 100
samoubistava neoenjenih civila u Francuskoj bilo je 160 vojnikih, koeficijenat pogoranja od
1,6 je sasvim nezavistan od neenstva (Francuska vojska je najmanje pogoena samoubistvom u
Evropi.). Kod podoficira je koeficijenat vii. U periodu od 1867 do 1874, milion podoficira je
davalo godinje proseno 993 samoubistva (prosena starost via od 31 godine). Ako uporedimo
samoubistva vojnika i podoficira moemo zakljuiti da vojniki poziv ima lou stranu medalje.
Kojem

uzroku

mozemo

dopisati

veliku

stopu

samoubistava

ovoj

profesiji?

Bilo je rei o alkoholizmu koji je zastupljeniji nego meu civilnim stanovnivom ( u vojsci hara s
vie estine ). Meutim, spominjali smo da alkohol nema jasno odreen uticaj na stopu
samoubistva, pa ga ne bi pripisali ni ovde. Spominje se mogunost uzroka koji je ukazivao na
odvratnost sluenja vojnog roka. To se miljenje slae sa savremenim nainom razmiljanja
(disciplina, odsutnost slobode, liavanje svake udobnostinavode da ivot u kasarni smatramo
nepodnoljivim). Postoji jo grubljih poslova , koja ne jaaju sklonost ka samoubistvu.
Neke od mogunosti koje su doprinele poveanje stope samoubistva u vojnoj profesiji:
Odvratnost prema poslu mora biti izraenija tokom prvih godina slube, al i ona opada prilikom
navikavanja

vojnika

na

ivot

kasarni

njegovom

prilagodjavanju.

Italiji,

Francuskoj,Austriji,Engleskoj brojke su vee prve 3 godine boravka, i opadaju s godinama

10

slube. U nekim zemljama stopa samoubistva na poetku sluenja vojnog roka raste,mozda zbog
promena naina ivota. Vojniki ivot je tei, disciplina surovija za obine vojnike nego oficire,
podoficire. Koeficijent druge dve kategorije bi morao biti nii od koeficijenta tree. esto se
deava se suprotno. Odbojnost prema vojnikom ivotu bi morala biti manja kod onih koji ga
slobodnom voljom biraju kao poziv (rekreativci, dobrovoljci). Oni bi morali pokazati manju
sklonost ka ovom inu, no deava se suprotno, ona je kod njih veoma jaka. lanovi vojske
najvie pogoeni samoubistvom su oni koji su i najvie naklonjeni tom pozivu, najbolje
prilagoeni zahtevima, najvie zatieni od nevolja i nepogodnosti koje on moe imati.
Okolnosti koje pogoduju altruistikom samoubistvu su manje celovito ostvarenje kod vojnika
nego podoficira, a poto ima ivlji oseaj ivota, on je manje sklon da se od njega i odvoji
(rasvetljava mnoge predhodne injenice i potvreno je). Statistika takoe govori: vojniki
koeficijent pogoranja je vii ako stanovnitvo ima manju sklonost samoubistvu, i obrnuto. U
elitnim jedinicama svih vojska je koeficijenat najvii. Poslednji dokaz ove zakonitosti je u tome
to je samoubistvo svuda u opadanju. Sve dokazuje da je vojniki oblik samoubistva samo jedan
oblik od altruistikog samoubistva. Ima i pojedinanih sluajeva van navedenih, ali stoji
injenjica da oblaenjem uniforme vojnik ne postaje sasvim nov ovek (iza sebe ima prethodni
ivot, koji nee nestati).
Samoubistvo u dananjem zahuktalom svetu,gde se pojedinac lako izgubi poinje da
predstavlja pandemijski problem.Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore o milion ljudi
godinje koji sebi oduzmu ivot.Svakih etrdeset sekundi neka osoba u svetu digne ruku na
sebe,a procenjuje se da su pokuaji dvadeset puta ei.stopa samoubistva pokazuje odredjenu
stabilnost,ali i trend sporog ali stalnog porasta.U tom moru samoubistva kao ostrva sa niskom
stopom suicida izdvajaju se Abanija,Armenija,Azerbejdyan,Gruzijagrka,Malta.Na drugom
vesto,sa visokom stopom samoubistva je Ukrajina,Slovenija,Finska,Danska,Madjarska, i
naalost Srbija.
Bez obzira na probleme zbog kojih ljudi diu ruku na sebe oseanja i miljenja suicidnih
osoba su svuda u svetu slina.Osnovni zajedniki oseaj je samomrnja.Osoba procenjuje sebe
kao zlo ljudsko bice koje zasluuje da bude uniteno.
Samomrnja se ispoljava u est oblika: neumoljivi zahtevi rpema sebi,nemilosrdno
samooptuivanje,samoprezir,samofrustracija,samomuenje isamodestruktivnost.Ova oseanja
11

lako mogu da se prepoznaju i tada treba ponuditi pomo takvim osobama.Samoubisto je samo po
sebi straan in.Jo je potresnije ako za njim posegnu osobe koje su tek zakoraile u ivot,a
takvih je mnogo vie nego to elimo da priznamo.Samoubistvo je medju prvih pet ,a u nekim
zemljama i na prvom ili drugom esmtu uzroka smrti populacije izmeu 15 i 19 godina.
Samo je ovek sposoban da razmilja o sopstvenom postojanju i da odluuje o tome hoe li ga
produiti ili okonati.oveanstvo i postoji zato to je ovek pronaao dovoljno razloga da
ostane u ivotu.Ali neki su odluili da ovaj ivot nije vredan truda i poeleli su da odu
svojevoljno pre nego to ih otera bolest,starost ili rat.Neko e rei da su bili
ludi.Katon,Seneka,Monterlan,Betelhajm i mnogi drugi,procenili su da je dobrovoljna smrt,taj
specifian ljudski in,vrhunski dokaz slobode-slobode da sami odluujemo o svom biu i svom
ne-biu.Od najstarijeg antikog doba do danas,mukarci i ene su odabirali smrt.Ovaj izbor
nikad nije ostavljao ljude ravnodunim.Mada je i retkim prilikama pozdravljan kao herojski
in,najee je bio predmet druteve osude.Stvar je u tome to se samoubistvo istovremeno
smatra uvredom Boga,koji nam je dao ivot,i drutva, koje se stara za dobrobit svojih itelja.

Zakljuak
Kao veoma diskutabilna tema, koja nema svoj rok trajanja, sve ee pogaa
svakodnevicu,

ostavljajui

neizbrisive

tragove.Ona

pie

svoj

deo

istorije.

Da li emo ikada uspeda da je dokuimo stoprocentno? Obimne literature, studije, predavanj a

stopa samoubistava neprestano raste! Verovatno e nam to poi za rukom, kada nauka i drutvo
dostignu takav stepen razvijenosti i omogue nam korienje opcije krojenje ivota iz snova.
Do tada,,svi mi emo iveti sa ovim problemom , svetskih razmera.

12

Literatura:
1) Dirkem Emil, Samoubistvo: socioloka studija, Bigz, Beograd, 1997.
2) Duan Marinkovi, Uvod u sociologiju: osnovni pristupi i teme, Mediterran Publishing,

Novi Sad, 2007.

13