27.10.

2012

FUNKCIONALA
ANATOMIJA
Doc. dr Bojan MEEDOVI
FAKULTET ZA SPORT I TURIZAM
2012/2013

O emu e biti rei...

Ponavljanje prethodnog gradiva

elija
Kosti
Miii
Zglobovi

1. ELIJA

Osnovna morfoloka i funkcionalna jedinica

organizma
Morfoloke karakteristike histologija
Sastav i fiziko-hemijske karakteristike
biohemija i biofizika
Raznovrsnost u grai i specifinost elija
razliitog tkiva i organa odreene
zajednike karakteristike tipine za sve elije...

27.10.2012

Zajednike karakteristike...

Razmena materija sa spoljanjom sredinom

Karakteristike propustljivosti elijske
membrane
Procesi na povrini elijske membrane u
procesima razdraenja
Oksidativni procesi
Akumuliranje energije u obliku fosfatnih
jedinjenja bogatih energijom (ATP) u
mitohondrijama
Dezoksiribonukleinska kiselina prenoenje
naslednih osobina

Morfoloke i biohemijske
karakteristike elije

elijska opna (membrana) spoljanji

omota elije, viskozniji povrni sloj
protoplazme

Protoplazma ivi deo elije (hrana, varenje,

voda, upijanje u protoplazmu asimilacija)
prikupljanje i oslobaanje energije...

Jedro (nucleus) odvojen od citoplazme

dvojnom membranom jedarce (RNK
sinteza belanevina jedra) i hromatin (od
kojih u toku deobe elije postaju hromozomi)
sastojak hromozoma je DNK (prenoenje
naslea, geni...)

27.10.2012

Mitohondrije elijske organele zrnastog ili

izduenog oblika, a sadre enzimske
sisteme za najvanije oksidativne reakcije i
za skladitenje energije u toku oksidativnih
procesa

Mikrozomi (ribozomi) sadre dosta

lipoida i uestvuju u procesu sinteze
belanevina
Goldijev aparat sinteza sekreta...

2. Razdraljivost elije

Karakteristina za sve organe i elije

Sposobnost organizma (organa, elija) da
na specifian nain reaguju na promene
koje se javljaju u okolini organizma ili u
unutranjoj sredini...

Mehaniki, termiki, svetlosni, zvuni,

elektrini, hemijski, bioloki...

Dve osobine da bi nadraaji dajstvovali,

odnosno da bi bili efikasni.

1.

Minimalni intenzitet (reobaza)

Minimalno vreme trajanja (hronaksija)

2.

Razdraljivost je funkcija dva osnovna

fakrora intenzitet nadraaja i vreme
njegovog trajanja

27.10.2012

3. MIII
-

AKTIVNI DEO LOKOMOTORNOG APARATA

OKO 40% TELESNE TEINE OTPADA NA MIIE

Preko 500...

Na svakom miiu razlikuje se mesnati i tetivni deo. Mesnati ili

crveni deo koji se pri kontrakciji skrauje i zadebljava, naziva se
trbuh miia (venter).
Tetivni deo, tetiva (tendo) je beliasta ilava i otporna. Ona se
nalazi na krajevima miia i predstavlja njegov pasivni deo koji
prenosi snagu kontrakcije na skelet.

SKELETNI MIII - GRAA MIIA

PO SVOJOJ GRAI MIII MOGU

srani

BITI:

glatki

27.10.2012

Popreno prugasti, skeletni

ZAKON

SVE ILI NITA

Za svaki pokret odreena koliina
miinih vlakana...

27.10.2012

Miii

Sposobnosti miia: razdraljivost, kontraktilnost,

elastinost, stvaranje velike koliine energije za svoj
rad

Kora velikog mozga kontrola miia

Komande iz motornih centara u obliku elektrinih

impulsa, putuju preko motornih neurona kimene
modine i perifernih neurona stiu do svakog
skeletnog miia u organizmu

Popreno-prugasti miii

Svaki popreno-prugasti (skeletni) mii veliki broj miinih

elija i vlakana obavijenih vezivnim opnama, koje na
krajevima prelaze u tetive kojima su miii pripojeni za
odgovarajue kosti.

Mii funkcionie kao celina Ipak, osnovna morfoloka i

funkcionalna jedinica miia je miino vlakno (elija)

Miino vlakno izduena elija cilindrinog oblika (nekoliko

mm do nekolimo cm, prenika 500 mikrona...

Miino vlakno elijska opna (sakrolema), citoplazma

(sakroplazma), miofilamenti (paralelne vlaknaste tvorevine
poreane uzduno u citoplazmi, vie jedara, i druge organele.

27.10.2012

elijska opna obavija miino vlakno

Miofilamenti vlaknaste tvorevine (1 mikron)

Beli miii bogati miofilametnima, siromani sakroplazmom
(brzi pokreti, snaga)
Crveni miii bogati sakroplazmom, relativno siromani
miofilamentima (brzina mala, manja snaga)

1.
2.

Sastav miofilamenata cilindrine tvorevine miomer ili sakromer,

razdvojene Z-diskusima (Krauzeove membrane
Sakromera dva periferna svetla i jednog centralnog
(anizotropnog) tamnog sloja
Pri kontrakciji svatle zone se suavaju, a Z linije pribliavaju jedna
drugoj, dok se u anizotropnom delu ne deavaju promene

Sastav miia

BELANEVINE MIIA
Aktin i miozin
Miozin 30 do 35% svih belanevina miia,
belanevina anizotropnih sakrolema
Aktin belanevina iji se molekuli proteu kroz oba
dela sakroleme
NEBELANEVINASTE SUPSTANCE
ATP, CP, male koliine aminokiselina, itd...
UGLJENI HIDRATI 0,5 do 1,5% glikogena, male
koliine glukoze
LIPIDI
Lipidi miinih elija (lipoidi), i lipidi (neutralne masti,
deponovane izmeu miinih vlakana, treniranost...)

27.10.2012

Vrste miia

-prema obliku i pravcu pruanja vlakana1. Vretenasti velika duina vlakana, koja su paralelno

postavljena uzdu miia, u jedinici zapremine ih je malo

poluga brzine
2. Perasti kratka vlakna, koja se pruaju koso upolje (od
tetive), u poprenom preseku je vie vlakana poluga
snage
3. Lepezasti geometrijski izgledaju kao trougao, od
pripoja u obliku linije do pripoja u obliku take
4. etvrtasti mogu se uporediti sa kvadratom
Pokrivanje telesnih upljina, fini pokreti koji ne ometaju
pokrete velikih amplituda

PREMA ULOZI MIII SE DELE

AGONISTI neposredni izvrioci pokreta, svojom
kontrakcijom se suprostavljaju dejstvu
spoljanjih sila
SINERGISTI pomoni izvrioci, pomau
agonistima u izvoenju pokreta (kordinira
CNS)
ANTAGONISTI svojim se dejstvom suprostavljaju
agonistima, obino se nalaze sa suprotne
strane zgloba

27.10.2012

FIKSATORI (STABILIZATORI)
izometrijskom kontrakcijom
uvruju pojedine segmente tela
obezbeujui stabilan oslonac
agonistima i sinergistima
NEUTRALIZATORI istovremenom
kontrakcijom spreavaju
nepotrebne pokrete

Mii je povezan za kost uz pomo

vezivne trake koja se zove tetiva (tendo).
Tetiva ima duih i kraih, uih i irih,
okruglastih ili pljosnatih, ali im je
zajedniko svojstvo otpornost na istezanje
i relativno malo trenje prilikom njihovog
kretanja.
Vezivno tkivo iste vrste kao i tetiva, koje
spaja dve kosti naziva se veza ili ligament
(ligamentum)

27.10.2012

U zavisnosti od uloge koje imaju...

Agonisti direktno vre pokret suprotstavljajui se

dejstvu spoljanjih sila
Sinergisti svojom kontrakcijom pomau
agonistima

Antagonisti suprotstavljaju se pokretu

Fiksatori (stabilizatori) izometrijskom kontrakcijom

uvruju pojedine segmente tela

Neutralizatori neutraliu nepotrebne pokrete

VRSTE MIINOG NAPREZANJA

1. DINAMIKA KONTRAKCIJA
- KONCENTRINA KONTRAKCIJA skraenje miia,
pribliavanje miinih pripoja
- EKSCENTRINA KONTRAKCIJA udaljavanje miinih
pripoja

10

27.10.2012

2. STATIKA (IZOMETRIJSKA) KONTRAKCIJA

Mii zadrava istu duinu,
a napon se poveava

REIMI MIINE KONTRAKCIJE

1.

MIOMETRIJSKI kada se miini pripoji pribliavaju,

odnosno mii se skrauje uz istovremeni porast
napetosti

2. PLIOMETRIJSKI kada se pripoji udaljavaju i mii se

izduuje, a nakon toga sledi skraenje miia
3. IZOMETRIJSKI mii zadrava svoju duinu uz
poveanje napetosti unutar miia

11

27.10.2012

12

27.10.2012

13

27.10.2012

4. Kosti

206 kostiju meusobno povezane vrstim ili

pokretnim vezama skelet

Osnovna uloga vrstina, stabilnost i zatita

osetljivih unutranjih struktura
Graa organski deo (elije) i neorganski deo
(kalcijum i fosfor)
Mineralni deo daje kostima vrstinu i otpornost na
mehanika naprezanja, pritisak i istezanje...
Unutranji deo pravilno rasporeene lamele
(izgled mree - spongioza), spoljni deo obloen
pokosnicom (periost)

Duge kosti

Osovina telo diaphysis (dijafiza)

Okrajci Epiphyses (epifiza) dva okrajka
Tokom ranih godina ivota epifize su odvojene od
dijafize sa hrskaviavom tvorevinom koja se zove
epifizna ploa.
Kada kost dostigne maksimalnu duinu epifiza i
dijafiza se spajaju
Oko cele povrine kosti se nalazi
periosteum/pokosnica gde se proivode kotane
elije.
Na samom kraju dugih kostiju nalaze se zglobna
hrskavica

14

27.10.2012

15

27.10.2012

16

27.10.2012

Centralni deo dugih kostiju crvena kotana sr

(krvne elije, eritrociti, leukociti i trombociti)
Kotane elije u spongioznom delu osteoblasti
(stvaraju novo) i osteoklasti (razaraju potojee
kotano tkivo)
Mladost poveana aktivnost osteoblasta (24
godina ivota)
Srednje ivotno doba aktivnost je uravnoteena
Starije doba delatnost se smanjuje
Fizika aktivnost stimulie rad osteoblasta,
poveavajui masu i vrstou skeleta, smanjujui
opasnost od preloma kosti, naroito u starosti

17

27.10.2012

Delovi kostiju

Duge, kratke, pljosnate, iregularne...

Duge kosti anatomske take

Velika kvrga tuberosity
2.
Nastavak kosti process
3.
Mala kvrga tubercle
4.
Zglobni deo condyles
5.
Zglobna povrina articular surface
6.
Nadzglobna kvvrga epicondyles
7.
Jama fossa
8.
Otvor foramen
9.
Urez notch
10. ....

1.

Trening snage i kotani sistem

mladog sportiste...
Adaptacija kostiju trajanje i intenzitet
optereenja
Izgradnja kosti neposrednim uinkom
miia, ili poveanjem uinka gravitacije
na kost pri dizanju tega (trening snage,
boravak u besteinskom stanju)

Vebe izdrljivosti (20 do 60 minuta, 3 x

nedeljno)...

18

27.10.2012

Kod dece i mladih iznenadno i preveliko

optereenje moe prekinuti epifiznu plou
jer je ona puno slabija od okolnih
ligamentnih struktura
Povrede epifiznih zona mogu izazvati
prestanak rasta ili deformitet povreene
kosti...
Gimnastiari...
Pubertet (10-12 godina do 16-18 i 18-20
godina)

Rast kosti delimino resorpcijom pre

stvorenog tkiva i istovremenim stvaranjem
nove kosti brzinom koja je vea od
resorpcije
Odravanje oblika kosti!

Brzina remodeliranja kosti (sveukupna

izmena kotanog tkiva kod dece i do
200 puta brza nego kod odraslih

Zatvaranje epifiza oko 20. godine ivota!

Kraj rasta u duinu ali ne i u irinu...

Jake miine kontrakcije...

Jo uvek otvorene epifizne ploe 2 do 5

puta slabije od ligamentnih struktura koje
ih okruuju!
Na primer: podizanje izrazito velikog tereta, zahtevnih
pliometrijskih vebi kod dece moe dovesti do
preloma kosti u epifiznoj zoni, dok e kod odraslih
rezultirati delimimin ili potpunim prekidom ligamenta
Nagla promena pravca ili doskoka sa kolenom u valgus
poloaju kod sportista moe dovesti do povrede
prednjih ukrtenih ligamenata, a kod dece odvajanje
tuberositas tibiae ili razdvajanjem epifize...

19

27.10.2012

a) Mii
b) Kost

5. ZGLOBOVI (junctura)
Spoj dve ili vie kostiju
Prema pokretljivosti se dele na...
U odnosu na koordinatni sistem mogu
biti...

Simfize (symphysis) hrskavini spoj

Sinhodroze (synchondrosis) prolazni
hrskavini spoj kostiju

20

27.10.2012

21

27.10.2012

22

27.10.2012

23

27.10.2012

24

27.10.2012

25

27.10.2012

Pokretni zglobovi (articulatio)

Okrajci kostiju su razdvojeni zglobnom

upljinom (cavum articulare) koja je ispunjena
tankim slojem viskozne tenosti

Sinovijalna opna (membrana synovialis)

unutranji sloj zglobne aure (capsula
synoviale) i ona lui viskoznu tenost

Dodirne povrine (facies articularis)

prekrivene su slojem zglobne hrskavice

26

27.10.2012

PITANJA...

elije (graa)?
elije (karakteristike)?
Po svojoj grai miii mogu biti?
Popreno-prugasti miii?
Prema ulozi miii se dela na?
Vrste miinog naprezanja?
Podela i uloga kostiju?
Podela i uloga zglobova?

27