Danica Dra{kovi} - NE>U DA >UTIM

CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
323(497.1) 1994/1999
DRA<KOVI>, Danica
Ne}u da }utim / Danica Dra{kovi}.
Beograd : Srpska re_, 2002 (<abac :
Dragan Srni}). 762 str.; 21 cm.
(Biblioteka Srpske re_i)
Tira$ 1000.
ISBN 86-491-0046-5
a) Jugoslavija Politi_ke prilike
19941999
COBISS-ID 101725708

SRPSKA RE^

BIBLIOTEKA

SRPSKE RE^I

Danica Dra{kovi}

Urednik
QIQANA <OP

NE]U
DA ]UTIM
Tekstovi objavqeni u Srpskoj re_i
od 31. januara 1994 do 18. marta 1999.

ISBN 86- 491- 0046- 5

Copyright 2002. by Srpska re_ & Danica Dra{kovi}
Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umno$avati, pre{tampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom
bez dozvole autora ili izdava_a niti mo$e biti na bilo koji na_in ili
bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umno$avana bez odobrewa izdava_a.
Sva prava za objavqivawe ove kwige zadr$avaju autor i izdava_ po odredbama Zakona o autorskim pravima.

BEOGRAD

2002.

Mom bratu Veselinu,

sa kojim je oti{ao i deo mene,
mojim saborcima Zvonku, Gagi i Vu~ku,
i svim `rtvama palim u na{oj dugoj borbi
za dobro u vremenima komunisti~kog zla.
Ne}u vas zaboraviti, ne}u im oprostiti.

TO JE TO, BRA>O SRBI

Poginulo je {estoro dece u Sarajevu. Pre dvadeset

dana, u vreme praznika, petoro. Wihova be$ivotna lica videla sam na stranoj televiziji. Na na{oj toga nema. Na{i vladari znaju za{to. Mo$da bi se nad tim
de_ijim mrtvim pogledom pokolebao neki patriota
i pomislio: Da li se ovako ratuje?
Sakriti, slagati, zaboraviti, to je na{a svakodnevica.
Ne znam kako drugi, ali moj gr_ u srcu ne popu{ta.
Ne mogu i ne}u da }utim. Ko je ubio tu decu, ko svakodnevno ubija civile i ru{i zgrade po Sarajevu? Pa mi.
Ja, vi, svi koji $ivimo ovde, znamo sve i }utimo o svemu. Da krenemo konkretno.
Ta granata koja je ubila {estoro dece mora da je
ba{ iz Kru{ika u Vaqevu, koji radi dvadeset_etiri sata dnevno, proizvodi sredstva za ubijawe i {aqe
ih preko Drine. I svi se prave ludi. I radnici koji
to rade, i {efovi koji to {aqu u rat, i na{ vladar
koji to {armantno i duhovito nare|uje. Svi su oni
protiv rata, za mir, oni nemaju veze sa tim {to se doga|a preko Drine, ne poma$u vojno Srbe u Bosni, znamo ve} sve te pri_e. A znamo i da nisu ta_ne. I }utimo. I u _emu je sada razlika izme|u nas koji znamo i
}utimo i onih {to pucaju sa Pala na Sarajevo?
Nikakva.
Ko god se javno nije pobunio, kriv je. Zato se bunim.
Nisam kriva, ne odobravam, ne $elim mrtvu decu, star7

ce, $ene, sru{ene gradove kao zalog za na{u boqu budu}nost. Ne}u slobodu, kako ka$u preko Drine, na
ovaj na_in. I ne znam kakvu slobodu. Od koga, ko im je
oduzeo, gde i kada? Jesu li to u_inila ova mrtva deca,
oni nebrojeni starci i civili poginuli u ku}ama, na
ulicama, u redovima za hranu i vodu?
Svi treba da se stidimo.
Na na{e o_i, pred kamerama celog sveta, u na{e ime
na{a bra}a ratuju sa civilima, zgradama, mostovima, xamijama, sa decom i sve to juna_ki i hrabro ubijaju i ru{e a mi ovde }utimo.
Niko se ne buni. Nigde ni re_. Ni{ta. Zna_i li to
da je to i na{a borba, da i mi to radimo, da }emo tu
pobedu i mi da slavimo?
Sve isto kao u Nema_koj pre pedeset godina.
Kada su u$asi rata pro{li, kada su logori otvoreni, le{evi prebrojani, ve}ina Nemaca je rekla: Nismo znali. Za godinu, dve, tri, kada sve ovo pro|e i
mnogi Srbi }e re}i: Nismo znali. Slaga}e da umire
savest jer znali smo, gospodo!
Ovo je vek televizije. Videli smo, _uli smo i od
qudi koji otuda be$e. Znali smo sve. Niko nije nevin.
Ni oni koji pucaju ni oni koji }ute. Sve {to mogu da
u_inim je da im ka$em gospodo, bra}o, ne radite to u
moje ime, ja vas ne podr$avam. Moj neprijateq nikada
nije bila pet stotina godina stara xamija u Bawa Luci koju su svi ratovi po{tedeli. Moj neprijateq nikada nije bio grad, stambena zgrada, privatna ku}a, qudi
na ulici koji idu na posao i deca koja se sankaju. Ni
moji ni va{i preci protiv toga nisu ratovali.
Kad sve pro|e, vide}ete da su i ova deca poginula
i sve se poru{ilo samo zato da bi Radovan bio predsednik neke dr$ave, jer bez toga nikada ne bi bio; da bi i
on, Buha, Mladi}, Koqevi}, Kraji{nik kupili stanove u Beogradu, {to nikada ne bi mogli; sklonili decu
i porodice sa ogromnim novcem da $ive kako nikada ne
bi mogli; da bi Biqana Plav{i} $ivela na Dediwu i
organizovala Svetosavski bal ove godine u najskupqem
hotelu u Wujorku, Valdorf Astoriji, {to nikada ne

bi mogla. To je to, bra}o Srbi, i vi koji pravite granate u Srbiji, i vi koji ih bacate na decu koja se sankaju u Sarajevu.
I uop{te ne znam za{to ste i zapo_eli. Niko vas
nije dirao. Sve ste izmislili.
Neko to ipak mora da vam ka$e.

* * *
Pre neko ve_e, na prvom kanalu na{e slavne TV Bastiqe, dobila sam zna_ajan prostor. Posvetili su mi
prilog od skoro deset minuta. Hvala gospodo sa TV, iako
ja to zaslu$ujem. Ja ipak radim neki javni humanitarni posao, veoma va$an za hiqade Beogra|ana i drugih
gra|ana u unutra{wosti Srbije koji dobijaju konkretnu pomo}, konkretno u ruke, da pre$ive ovo te{ko vreme od na{e humanitarne organizacije SPONA. Vi
ste to lepo prikazali, kao i moju borbu da zemqe Zapada {aqu pomo} SPONI koja daje u ruke narodu, a ne
Crvenom krstu Srbije i Jugoslavije koji ne daje. Gospo|a Gruden se tu ne{to qutila. Kao, sada zbog mene
stoje konvoji u Engleskoj, <vedskoj, ko zna gde.
Lepo je biti tako mo}an ali nije ta_no.
<ta ja tu mogu, gospo|o, pa u va{im novinama, na va{oj televiziji, va{i qudi govorili su o tome da se 75
posto pomo}i koju dobijate gubi, nestaje bez traga i da
najve}i deo ide u Bosnu. To vi raspravite unutar va{e partije. I objasnite tako|e kako to da ni na jednoj
op{tini u Beogradu gde je opozicija dobila vlast op{tinski odbori Crvenog krsta ne}e da ukqu_e u rad
predstavnika opozicije, ne}e da podnesu op{tini izve{taj o poslovawu.
Vi znate da opozicija u ovim op{tinama predstavqa dve tre}ine bira_a a Socijalisti_ka partija Srbije kojoj vi pripadate samo jednu tre}inu. <ta krijete, gospo|o? To $elimo da znamo i mi iz opozicije a bogami i <ve|ani, Englezi i svi koji vam {aqu pomo}.
Nije to vaqda organizacija SPS-a? Ili jeste? To vi
ka$ete, jer vi vodite Crveni krst u Srbiji.

A na Kosovu, kao {to znate, vodi ga Bogdan Kecman.

Pravi _ovek za humanitarne poslove. Zato, gospo|o, ne
dobijate pomo}. Ne zbog mene.
Ka$ete jo{ da pi{em neka pisma okolo ambasadama, protiv Crvenog krsta. Ne, gospo|o. Nije ta_no. Nisam pisala ta pisma. Tek }u da ih pi{em. Zvani_no }u,
kao predsednik humanitarne organizacije SPONA,
da tra$im od svih vlada zapadnih zemaqa, i isto_nih,
koje vam {aqu pomo}, da vam je uskrate. Zato {to je Crveni krst Jugoslavije i Srbije _isto politi_ka a ne
humanitarna organizacija. Na _elu te organizacije su
visoki funkcioneri Socijalisti_ke partije Srbije
kao {to ste vi, gospodin Kecman i drugi. To je o_igledno politi_ki a ne humanitarni rad. Jer, da nije tako, u
toj organizaciji bi bili i predstavnici drugih stranaka, sve bi bilo javno, pomo} ne bi nestajala bez traga, i vi i ja gospo|o verovatno bismo sara|ivale, jer je
to logi_no prema poslovima kojima se bavimo. Ovako,
gospo|o i gospodo iz SPS-a, napisa}u to pismo zahtev
da vam se ne {aqe pomo} i re}i }u ko sve stoji na _elu
Crvenog krsta u Srbiji. Posle toga, nadam se da }e tu
pomo} dobijati SPONA i druge nevladine humanitarne organizacije.
Nadam se da }e moja omiqena TV Bastiqa i u budu}e dati publicitet mojim pismima i uop{te mom radu,
onako kako je to do sada _inila. Ja sam veoma zadovoqna jer su mi omogu}ili da komuniciram sa onima sa kojima ja $elim, a to su one dve tre}ine gra|ana Srbije
koji ne glasaju socijaliste i nemaju priliku da vide
{ta radim, osim u ovakvim emisijama.
Ono {to se ne svi|a socijalistima, wima se svi|a.
Pa tako, dok je nama Milijane, si}i }e socijalisti
i ni$e od jedne tre}ine glasova.
Vide}ete.
(31. januar 1994. godine)

10

JUNACI UBIJAJU I PAKETIMA

Raskomadani qudi na sarajevskoj pijaci celom svetu su zaustavili dah. Ne verujemo, tra$imo krivce,
o_ajawe i stid {to smo savremenici takvih zlo_ina
ne napu{taju nas. Mo$emo li u_initi ne{to vi{e od
molbe da sve {to bi trebalo u_ine oni koji mogu? ^esto
po$elim da sam _arobwak i da mogu da sve vratim kao
nekada {to je bilo, da o$ivim sve mrtve, da podignem
sve ru{evine, ku}e, crkve, xamije, onako kao u bajci,
_arobnim {tapi}em. To, na $alost, ne mogu, ali mogu i
ho}u da $elim najgoru kaznu za one koji to rade.
Mnogi od tih qudi na pijaci bili su oni kojima {aqemo pakete iz Beograda i Srbije da ne umru od gladi,
i koji ih ne dobijaju. Pedeset hiqada paketa hrane $ivota stoji na Palama i ne dolazi u ruke polumrtvih
Sarajlija, jer ne da Radovan. ^ak su bili doneli odluku da se ti paketi podele borcima za Bo$i}. U pravoslavnom duhu. Nama koji {aqemo ostaje da se pitamo
koji su to qudi, da li su qudi uop{te, i kakva smo mi
to bra}a kad se toliko razlikujemo. Ratuju na{i junaci paketima. Kad ne ubijaju granatama i snajperima
civile, oni ubijaju paketima. I to mnogo uspe{nije,
jer od tih pedeset hiqada paketa, koji nisu stigli, od
gladi je umrlo mnogo vi{e qudi nego i od granata koje padaju svakodnevno. A metod je _istiji, ne vidi se,
ne buni se svet. Sve je to Radovan lepo smislio i prostudirao juna_ki dok se kockao u desetine hiqada maraka ili davio u vinu i pe_ewu. Znam da to ne}e vra 11

titi u $ivot umrle Sarajlije, ali meni je u o_ajawu

uteha da Bog sve vidi i da }e se Radovanu i svim Radovanima sve vratiti.
NE PRI^AJTE BAJKE
^itam traktat gospo|e Markovi} o moralu i politici, o wenim biv{im drugovima, koji prihvataju lako i bez bola sve {to zahteva politika, koja wima omogu}ava da budu na vlasti, sve je jednostavno i dopu{teno i kao da nije sukobqeno sa moralom i pita se kako su oni za godinu dana mogli da o <e{equ, na primer, mewaju mi{qewe od toga da je bezna_ajni primitivac, zatim patriota i logi_an _ovek i na kraju fa{ista. Pa, sve to, draga gospo|o, mu$u svom recite, a ne
drugovima. Sve to _ini Va{ mu$.
Da bi se odr$ao na vlasti mewa partiju, mi{qewe, prijateqe. On je <e{eqa obo$avao da bi ga sada
mrzeo. Imajte bar malo po{tovawa prema narodu, ne
pri_ajte bajke o sebi i svom mu$u, ne pri_ajte da su za
sve krivi neki drugi qudi, a da Vi niste odavde. Za{to ne pi{ete malo o Sarajevu i kako se ose}ate kada
gledate mrtve qude na pijaci, sa raspolu}enim glavama, raznetim nogama, prosutim stomakom, da li ste mo$da plakali dok su ih trpali na kamione kao vre}e
peska, sa svim wihovim sudbinama, nadama i qubavima. Pi{ite o tome, mnogo nas vi{e interesuje nego va{i ru_kovi sa drugovima. Va{e ba{te i ostale gluposti. Zar ne mislite, gospo|o, da i Va{e ruke pokre}u
granate ba_ene na pijacu u Sarajevu? To je realnost, a
sve drugo su bajke.
Da li je moralno da Vi pi{ete o moralu dok u zemqi kojom neograni_eno vlada Va{ mu$, i koja nije u
ratu, ginu mladi}i na nekim rati{tima, sve vojne fabrike proizvode oru$je u ogromnim koli_inama i {aqu u rat i za rat, dok se {aqe neograni_ena pomo} u
hrani i novcu preko Drine, jer bez toga ne bi mogli ratovati ni dva dana? Da li je moralno o tome }utati i
12

izigravati krvavog mirotvorca i qubaznog vampira?

Ako ste zaista iskreno protiv ovih zlo_ina, ubistava
nedu$nih civila, ru{ewa _itavih gradova i sela, onda zaustavite to, gospo|o. Ka$ite javno i jasno: ne podr$avam vas, bra}o preko Drine, ni re_ima ni delom.
Ne}ete dobiti ni{ta ve} od sutra, ni za kakve ciqeve
ne damo pomo} da wome ubijate qude na ulici i pijaci, decu na sankawu, da ga|ate red za humanitarnu pomo}. Recito to javno, probajte, dobi}ete podr{ku naroda, zemqe kojom vladate. I moju. Ne varajte ni sebe ni
nas ko to radi, jer znamo i Vi i ja ko to nije u_inio. Pa
ne}ete vaqda zlo_ince braniti i podr$avati samo zato {to su iz na{eg naroda?! Nemojte re}i da ne mo$ete
ni{ta u_initi. Mo$ete! Isto tako kako ste mogli mene i Vuka bez ikakvog razloga zlo_ina_ki pretu}i i
dr$ati u zatvoru, u_inite to sa razlogom onima odgovornima za zlo_ine u Sarajevu i celoj Bosni. To Vam
je, uostalom, i du$nost, kada ve} pi{ete, a sve drugo je
upravo nemoralno. Zato, otvorite u Va{oj ku}i najpre
stranice zlatne kwige moral i politika.
MORBIDNI SVETOSAVCI
@irinovski, Arkan, Jovi}, <e{eq i Patrijarh.
Lepo dru{tvo, ali ne za Patrijarha. Do{ao _ovek sa
pretwama strahom, smr}u, hvali se novim oru$jem,
kojim je, ka$e, ve} dvanaest muslimana ubio i zatim
ide kod Patrijarha. O _emu su razgovarali? Kakva je
to crkva u kojoj ubice i qudi zla imaju po_ast i po{tovawe? Na Svetosavskoj akademiji ove godine gospodin Kalezi}, dekan Bogoslovskog fakulteta, na kraju
je tra$io od publike poseban pozdrav i aplauz za generala Mladi}a. I di$e se _ovek u uniformi, sa kapom na glavi, oru$jem za pojasom i dobi aplauz i po{tovawe na Akademiji posve}enoj Svetom Savi. Taj
aplauz _ujem dok gledam krvavu pijacu u Sarajevu i
vidim da je to sve zajedni_ki |avolov ples. Mnogobrojni gosti iz stranih ambasada i drugih crkava su sigur 13

no samo u_vrstili sliku o nama, jer, eto, i na crkvenim svetkovinama mr$wa, rat i zlo dobijaju po_asti.
Dr$i me nada da to nije tradicija ni mog naroda ni
crkve i da je pedesetogodi{we vreme zla zavr{ilo posao i u crkvi. Gospodo vladike i ostali, ako ne mirite bar ne sva|ajte.

tuju svoje bira_e i ne daju ni{ta {to ne moraju. A vi

dajete i mnogo vi{e nego {to vam tra$e. Ako u|ete u
te vlade, odbore i potpredsednike, vi vi{e niste opozicija, vi ste samo dekoracija. Moj glas za to nemate i
mene u tim telima ne predstavqate. I mnoge bira_e,
moje poznanike. A vide}emo se na novim izborima.

DAJU I <TO IM SE NE TRA@I

PI<I, GLI<O

U Skup{tini Srbije sve kako treba. Nejedinstvena

opozicija, <e{eq dr$i re_ i dogovor sat-dva, \in|i} se mu_i zbog odlagawa kolaboracije koju je obe}ao
Slobi. Nije izdr$ao i ka$e: Nije va$no, dva sata ranije ili kasnije. Mo$da wemu nije va$no, ali nama u
publici jeste. Svaki sat i minut otpora i borbe za demokratiju je va$an. No, {ta mo$emo, Tomi} ka$e: Pobedila je demokratija. Za wega je kra|a, podvala, kupovina glasova, ucena demokratija. On je tako shvata,
tako su ga u_ili u partijama u kojima je boravio i ne
pada mu na pamet da se stidi {to je kra|om postao predsednik. Za nas iz publike on je prqavi predsednik i
ne mo$e ne{to dobro doneti. Na prevari se ne gradi
tolerancija i kompromis.
A kako oni shvataju kompromis?
Jednostavno.
Ka$u opoziciji da}emo vam minimalno, koliko
se mora, a vi prihvatite, ina_e ste protiv narodnog jedinstva. Evo, imamo jednu tre}inu glasova bira_a, 49%
mandata, ali u vladi ho}emo 70% mesta i sva va$na
ministarstva, u svim odborima ho}emo ve}inu tako da
mo$emo da vas nadglasamo, a vi budite potpredsednici
Skup{tine. I gle _uda! Opozicija ho}e, prihvata, guraju se u odbore, u vladu, ne pitaju ni{ta nego daj
{ta da{!
Gospodo iz opozicije, i ja sam vam dala glas, ali da
ga po{tujete, ina_e te{ko }ete dobiti i ove glasove na
slede}im izborima ako ih ne umete koristiti. Ako ne
znate kako se koriste, u_ite od Bixe i Rake. Oni po{-

U posledwem NIN-u, partijskom listu Demokratske stranke, ka$u, ima tekst o meni. Tra$im tekst, ali
nema. Prvo \in|i}, pa \in|i}, pa opet \in|i}. Popularan, omiqen, pametan. Dobro, _ovek platio pa dobio.
A {ta sam ja dobila? Na|em tekst pijanog Gli{i}a koji za dve-tri fla{e viskija, dobijene od \in|i}a, napravi kola$ od svega negativnog {to je pisano o meni.
Dobro je uspeo. Meni se svi|a, jer volim da sam mo}na
kako on tvrdi i volim da me ne vole, a naro_ito u
NIN-u.
@ao mi je Gli{e i ho}u da verujem da pije zbog
mrtvih u Sarajevu, zbog diktature u Srbiji, zbog straha da to ka$e onome kome treba i kako treba. Zato i pi{e o meni. To je potpuno bezbedno i profitabilno.
<to se ti_e dileme da li je bila pivska fla{a
ili fla{a sa kiselom vodom, Gli{o, kada ve} pi{e{
moju biografiju, da zna{ bila je vinska. Beli krsta_.
Puna. Ti najboqe zna{ kolika je to {teta. Za vino, naravno. A bi}e i tu_e. Tebe sigurno ne}u, iako si zaslu$io. Da ne prqam ruke.
I pi{i Gli{o, pi{i.

14

15

(14. februar 1994. godine)

U crkvi Svetog Petra u Rimu ose}am se potpuno bezna_ajno i nedostojnom lepote koju gledam i gazim. Razmi{qam o qudima koji bi mogli ovo sru{iti kao {to
su kod nas ru{ili i xamije i crkve, prepune pro{losti i lepote. Kako li bi Mladi} i Karaxi} sa zadovoqstvom ga|ali ovu crkvu kao leglo vatikanske zavere,
samo da mogu. A u Rimskoj bazilici, najstarijoj od svih
u Rimu, gledam ikonu Hrista zapawuju}e lepote i svetlosti, za koju ka$u da je iz Rusije, kao i mnoge u toj
bazilici. Pitam se da li bi bilo mogu}e da u nekoj na{oj crkvi stoji ikona iz Rima ili Vatikana? Ne, to je
nezamislivo. Mi volimo samo na{e jer nam je, ka$u,
sve najlep{e, najboqe, najsvetije. Iskqu_ivost je kod
nas vrlina, a ne mana.
Ina_e, u ovom drugom svetu, gde qudi $ive, rade,
kupuju, putuju, odmaraju, jezivo izgledaju slike iz na{e stvarnosti. Sve italijanske televizije i novine
prenose izjavu generala Milovanovi}a, koju je i Karaxi} potvrdio, a koji ka$e da }e u slu_aju bombardovawa
svi stranci, vojnici, novinari, radnici Crvenog krsta
i drugih humanitarnih organizacija biti srpski taoci, a mogu} je i masakr nad wima. U tom svetu to je {okantno, zastra{uju}e i ose}ate da to daje potvrdu wihovom mi{qewu o nama kao nedovoqno civilizovanom
i primitivnom svetu, koga se vaqa kloniti i koji bi
trebalo onemogu}iti. Svi prosto $ele da se to divqa{tvo u susedstvu prekine. I u pravu su. A kod nas ka-

$u, antisrpska zavera, {ire la$i o Srbima dok mi

moramo da {irimo istinu. Pa evo, generali Milovanovi} i Karaxi}, upravo ovakvim izjavama {ire istinu
o Srbima i ne znam {ta bi posle ovoga mogla da bude
la$ o nama.
Na televiziji gledam kolone srpskih tenkova i drugog naoru$awa kako napu{taju Pale. Nisu prihvatili
ultimatum, ka$u, nego kao neki ruski predlog.
Nije nego.
Povla_i se Radovan ko bela lala, po ultimatumu,
i tek sada vidimo koliki su to e{aloni smrti koji su
ubijali Sarajevo. Nepregledna kolona odlazi negde a
svaki od wih ko zna koliko zgrada je sru{io i $ivota
uni{tio. I danas i pre pitam se, sa kime su se oni borili, {ta su gore radili, od koga su se branili?
Nadam se da }e Radovan i kompanija to mo}i da objasne na su|ewu u Hagu.
^esto vodimo razgovore sa takozvanim patriotama na temu za{to su po_eli pucati sa Pala na grad.
Oni, neuverqivo i nervozno, na kraju ka$u: Pa oni su
nam ubili svata na svadbi. Prvi su po_eli. Po toj logici, za svakog ubijenog vojnika Unprofora u Bosni,
NATO je imao razloga za bombardovawe.
To sasvim li_i na hrvatsku pri_u o Jasenovcu. Kada bi Srbi pitali za razloge Jasenovca, Hrvati bi uvek
potezali ubistvo Radi}a u Skup{tini, kao opravdawe
za sve zlo_ine. Kult smrti umesto kulta $ivota, to je
su{tinska razlika izme|u nas i civilizovanog sveta.
U Rimu mnogo na{eg sveta. Sre}emo ih na ulici,
prilaze sre}ni {to nas vide, pitaju gde je kraj, kada
}e sve pro}i. @ele da se vrate. Vuk se ose}a nelagodno, kao krivac za wihove sudbine. Obja{wava, obe}ava,
a svi zajedno ose}amo da nema mnogo nade. U hotelu gu$va, dolaze mnogi da se vide sa nama, prijateqi, novinari, diplomate. Bugari nas zovu na ve_eru, samo na{ih
iz ambasade nema. Wih mi ne interesujemo. Oni su ambasada Socijalisti_ke partije Srbije, a ne ambasada
Jugoslavije. Stara pri_a u nova vremena. Nama nije
mnogo va$no, ali wima bi trebalo da bude va$no da se

16

17

KOMUNISTI,
MAJKU VAM ^ETNI^KU

Na povratku slu{amo vesti na radiju. Bi}e bombardovawa, ne}e biti bombardovawa... Demokratska stranka poziva pristalice da idu u nedequ na Pale, da sa
svojim narodom sa_ekaju isticawe ultimatuma.
Prosto ne verujem svojim u{ima.
Kao da _itam rubriku u Politikinom zabavniku:
Verovali ili ne. Ho}e \in|i} malo na brdo. Mora da
je _itao Wego{a i onu pri_u Ko na brdu _ak i malo
stoji, vi{e vidi no onaj pod brdom.
Ali Zorane, nije to to brdo.
Ovde bi mnogo vi{e video da ode{ ispod brda, u Sarajevo. I tamo bi bio sa svojim narodom, ali za to je
potrebno malo vi{e hrabrosti. Pitamo se svi, {ta se
to doga|a s Demokratskom strankom? Obuzima ih ratni_ki duh na kraju rata. To je isto kao kada bi neki partizani 1945. odlazili u _etnike. Da li je \in|i} neobave{ten, da li gubi kompas ili $ivce? Ili prosto
ho}e da ode, da i on opali nasumice koju granatu na Sarajevo, kao {to su radili Per_evi}, Kalaji}, Nogo, Limonov, Crn_evi} i mnogi drugi posetioci Pala?
Opali Zorane, ne boli to sada.
Bole}e kasnije.
Po{teno.

gom za srpski narod, za istorijski trenutak spajawa

srpskih zemaqa i tako to.
^itaju}i pismo setila sam se mog divnog prijateqa,
pokojnog Veselina Savi}a. Borave}i u Americi 1988.
godine, u crkvi u ^ikagu dr$ao je predavawe na{im
emigrantima. Na samom po_etku im je rekao: ^etnici,
majku vam komunisti_ku... Nastala je gu$va, vika i na
kraju, umesto predavawa, bila je samo sva|a sa doktorom Savi}em.
Mnogi su nam telefonirali iz ^ikaga da nas pitaju ko je taj _ovek i za{to je to rekao, a ja zaista nisam
znala da objasnim. Odbila sam to na wegovu ludost i
$equ da pravi skandale u kojima je u$ivao. Me|utim,
sada mi je sasvim jasno da je wegova dijagnoza bila prava. Cela na{a emigracija danas peva u komunisti_kom
horu, podr$ava komunisti_ki re$im u Beogradu, komunisti_ke generale i wihov rat sa narodom i gradovima, podr$avaju sve ono od _ega su pobegli u svet, a
napadaju i mrze zemqu u kojoj $ive i koja im je pru$ila uto_i{te. Svi su fanati_ni borci za srpsku
stvar, ali samo verbalno, pismom, telefonom i kad zatreba bogami i telefaksom na skupovima, protestima, uz visoke plate i penzije zemqe u kojoj $ive.
I ni{ta vi{e od verbalnog.
@ele qudi da na televiziji, u svojim udobnim stanovima, lepo gledaju uve_e kako se mi ovde borimo i nestajemo radi ostvarewa nekih wihovih snova, dok wihova deca i ne znaju gde je Srbija niti govore srpski
jezik. Savi} je ipak bio u pravu. Komunisti, majku vam
_etni_ku.
Ne. Obratno.
U stvari, svejedno je.

SNOVI IZ TELEFAKSA

BULATOVI> MO@E, TULE NE MO@E

Kada sam se vratila zatekne me pismo iz Amerike.

Na {est-sedam strana pi{e mi neki stari emigrant kako je iznena|en mojim antisrpskim delovawem, nebri-

^itam u Vremenu kako moji Crnogorci biju starce, Muslimane i tra$e im da predaju oru$je koje nemaju.

18

19

promene, da prihvate da dr$ava nije samo Socijalisti_ka partija Srbije nego i mi ostali koji smo deo naroda koga bi oni trebalo da predstavqaju. To je opet dokaz za sliku primitivne i jednopartijske dr$ave, kako nas svet i vidi.
OPALI, ZORANE

Vite{ki, nema {ta.

^udim se da nisu do sada to radili i kopirali vo|u iz Srbije koji po Kosovu mlati, hapsi, pretresa,
prebija pa i ubija kad zatreba Albance da bi ih smirio i umirio. Sada to radi i po Sanxaku sa Muslimanima.
Sram vas bilo, Crnogorci!
Vi koji ste javno delili oru$je svim Crnogorcima
kao i Srbi Srbima u Novom Pazaru, Prijepoqu i svugde, sada oru$je tra$ite od Muslimana kojima ga niste ni dali. Da se razumemo, ja jesam za oduzimawe oru$ja, ali svima a ne samo onima koji ga i nemaju! Dobro
se se}am kada je jedan moj zemqak, Bulatovi}, propalica, pijanac i besposli_ar, pro{le godine bacio bombu
na ku}u uglednog gra|anina Tula Me|edovi}a u Bijelom Poqu. Sre}om niko nije ubijen, ali ni Bulatovi}u se ni{ta nije desilo. On mo$e slobodno da ima i nosi oru$je a Tule Me|edovi} ne mo$e i ne sme, nego ili
neka se seli iz Bijelog Poqa ili neka sedi i _eka, pa
{ta bude!
A obojica su, navodno, ravnopravni gra|ani Crne
Gore.
Nemojte mi samo pri_ati da je to zato {to Muslimani nabavqaju oru$je da bi napali Srbe ili Crnogorce. Svi dobro znamo da je to la$, da su oni mawina
i da za tako ne{to nemaju nikakve {anse, sve i da ho}e. Ostavite qude na miru. Ne po_iwite opet krvave
pri_e pod pritiskom Srbije.
Niko vam ne veruje ni{ta i ne}ete uspeti.
Kao ni do sada.
(28. februar 1994. godine)

20

MOSKOVSKI <IBICARI

Ra|a se nova vlada. Narodnog jedinstva, ka$u, a u

woj sami komunisti. Dodu{e, oni su jedinstveni. Meni
vlada pre li_i na vladu mafija{kog jedinstva i to
mafija{a iz ruskog lobija; navodnih biznismena,
vlasnika Holding kompanija, a u stvari trgovaca iz
moskovskog podzemqa, bar prema prvim imenima koja
su objavqena. <ta mislite, gde je Radulovi} iz Demokratske stranke bio na putu ba{ sada, kada treba da ga
izbace iz stranke zbog u_e{}a u vladi? Pa u Moskvi, naravno. Kupuje, vaqda, ameri_ku vegetu ili ruski kavijar kao stru_wak za isto_no tr$i{te. Vlada }e o_ito biti objediwavawe i legalizacija politi_ke mafije i wenog ogromnog nepo{teno ste_enog bogatstva. Sve bos do bosa. Otkud u woj demokrate i Nova
demokratija, pitaju mnogi? Pa, treba legalizovati razne Lutre i trgovine na veliko ruskim dijamantima da bi _lanovi ovih stranaka, biznismeni, bili
blizu vlasti, da nawu{e zakone pre dono{ewa, da vide da li da mewaju marke u jene, jene u funte i gde da
ula$u tu|e pare. A pri_a da su to stru_waci, uspe{ni poslovni qudi, pri_a je za naivne. Kakvi holdinzi
i bakra_i, sve su to biv{i vlasnici kafi}a, kao prvog
stadijuma do holdinga, biv{i direktori dru{tvenih firmi koje su kupili bez para. Ti qudi u biti
kompromituju privatno preduzetni{tvo svojim trange-frange podzemnim poslovima, kao oni pod najlontezgama u Bulevaru revolucije. A \in|i}, kao uzorni
21

primerak tih na{ih stru_waka, hteo je samo da bude

{ef mafije. Nisu mu dali. Zato je on wima dao dvojicu prvih koje }e, kobajagi, izbaciti iz stranke, ali
ne i iz svog biznisa.
MANDATAR FINANSIJER
Nedavno, u Americi, Klinton je predlo$io Kongresu imenovawe novog na_elnika Pentagona. Me|utim,
predlo$eni na_elnik je odustao od imenovawa, jer je
morao pro}i kongresnu komisiju koja bi ga pitala o svemu, pa i o utajenih 7.000 dolara poreza. Po{teno. Samo zamislite koji bi od predlo$enih potpredsednika
Vlade i ministara, od Sokolovi}a do Cvetkovi}a, mogao iza}i pred sli_nu komisiju, koju zbog toga i nemamo. Nijedan... A da ne govorimo o mandataru Marjanovi}u, o wegovim ruskim vezama i prijateqstvu sa Bre$wevom i sinom, najve}im mafija{ima Rusije, sa procewenom imovinom od preko 40 miliona dolara. ^ime
je Marjanovi} zaslu$io ovo mesto, pored ovog zna_ajnog
ruskog prijateqstva? Nesumwivo time {to je organizovao i finansirao balvan revoluciju u Kninu, finansirao izbore SPS, uspostavio srpski lobi u Moskvi,
organizuje i finansira pobune protiv Jeqcina i povratak komunista u Kremq, o _emu sawa u Tolstojevoj
33 svako ve_e, u toploj sobi pored kamina. Posebna mu
je zasluga {to je u izbornoj kampawi po{teno oblatio
opoziciju, odnosno SPO kao petu kolonu, pla}enike,
izdajnike, u vatrenom govoru na tribini u Starom Gradu. Zna_i, zaslu$io je puno poverewe.

{esku je mislio da je najmo}niji ba{ onoga dana kada je

ubijen. I ne pri_ajte da ulazite u vladu zbog naroda i
wegovog interesa, niko vam ne veruje. Da vam je do naroda, ne biste mu toliko otimali. Kao direktori dru{tvenih firmi i kao _inovnici, {to ste svi bili, niste mogli ste}i kapital za privatne firme, niti imovinu ve}u od dvosobnog stana i stojadina. Sve ostalo
se svuda u svetu zove pqa_ka, kra|a, a ne biznis ili
holding kompanija. Vi jeste stru_waci i bi}e to vlada stru_waka, ali stru_waka za ne{to drugo.
A kakvo vam je to narodno jedinstvo, kada ste sami?
Nova demokratija glumi stranku, a i narod koji je glasao za DEPOS, za wu sigurno nije. SK-PJ, _iji je _lan
mandatar Marjanovi}, kao {to znate nije dobio ni{ta
na izborima. Nema narod. Zna_i, ipak samo jedinstvo
mafije i stru_waka za isto_no tr$i{te. Ruska
pri_a. Bi}e nam kao i Rusima.
Xej je za wih velemajstor, jer on {ibicari u Be_u
i Minhenu a oni u Moskvi.
Svi|a mi se naro_ito {to je Sokolovi} ostao u Vladi i to na svom mestu. Bez wega bi bilo dosadno. Zamislimo da ga je zamenio neko mlad, pametan, obrazovan,
pravnik koji zna jezike i moderno izgleda. Taman posla. Pa to ima svaka demokratska zemqa. Ovo {to mi
imamo nema niko. Treba to po{tovati i _uvati. Po tome nas zna ceo svet. A ako i na{ dragi \umi} bude ministar informacija, to je tek pun pogodak. ^ovek uop{te ne govori srpski, misli}e svet da smo neki drugi
narod. Lukavo i mudro.
U@IVAWE <E<EQA

Dragi moji ministri, tobo$wi privrednici ili,

moderno, biznismeni. Ne budite sigurni da }e vam
vlada mnogo pomo}i u legalizaciji mutnih poslova i
nepo{teno ste_ene imovine, jer sve je prolazno. I ^au-

U Saveznom parlamentu prava predstava. <e{eq

napada, Bo$ovi} besni, kre{ti i prekida sednicu.
Konti} negoduje u klupi, a publika u$iva. Socijalisti protestuju i ka$u da <e{eq uli_ari u parlamentu, vre|a poslanike i nedoli_no se pona{a. Na optu$be Konti} ne}e da odgovara i govori samo {to on

22

23

SOKOLOVI>A NEMA NIKO

$eli. Bogami, Konti}u, da si predsednik francuske

ili engleske vlade, odgovorio bi na svaku optu$bu i
objasnio sve {to bilo koji poslanik pita. Ono {to socijalisti zovu uli_arewem i nedoli_nim pona{awem,
na zapadu se zove demokratija.
U engleskom parlamentu, na primer, gospo|u Ta_er
su pitali, dok je bila premijer, odakle joj novac da kupuje cipele u skupoj londonskoj radwi i po nekoliko
pari odjednom. Mislite da je mogla da ne odgovori i da
ka$e da je to uli_arewe i uvreda u parlamentu? Nije
mogla. Morala je da objasni i obrazlo$i, i to ta_no. E
pa, Konti}i, Bo$ovi}i, Marjanovi}i, Milo{evi}i,
Tomi}i, Sokolovi}i i svi vi na vlasti, ako za$ivi demokratija mora}ete da objasnite sve ku}e, stanove, vikendice, ra_une u banci, automobile, privatne firme
va{e i va{e dece. I kad neki <e{eq poka$e fotografiju sa ve_ere sa Dafinom ka$ete narodu {ta ste
tamo radili, o _emu ste razgovarali i koliko ste skrivili najve}u narodnu pqa_ku za koju niko nije odgovarao. To nije ni uli_arewe ni uvreda, nego je to va{ posao i obaveza. Na $alost i ve}ina opozicije se mr{ti
na ovakva pitawa u Skup{tini o zloupotrebama vlasti, pqa_ki i privilegijama, o svemu {to je u demokratskim zemqama prvo i stalno pitawe u parlamentu.
<e{eq to radi izvanredno, mada je moralno pitawe
za{to to nije radio pro{le godine. Tada je uveseqavao
socijaliste koji su sre}ni aplaudirali kada je govorio da su lideri opozicije pla}enici Zapada, Vatikana, javno saop{tavao spiskove novinara za progon i likvidaciju, naru_ivao sa skup{tinske govornice ubistva Gi{ke i Belog, a socijalisti izvr{avali, profesore i studente Beogradskog univerziteta progla{avao slugama me|unarodne reakcije, potezao pi{toq na
beogradske studente pred Skup{tinom, tukao gladne
profesore u {trajku, pucao na taksiste demonstrante,
propovedao etni_ka i ideolo{ka _i{}ewa po Srbiji,
_inio ratne zlo_ine sa svojim dobrovoqcima, pqa_kao,
ubijao, tra$io bombardovawe Londona i Rima. Sve to
nije bilo uli_arewe tada, jer vas nije dirao. Zaborav-

qate da mi nismo zaboravili sve to i sada $elimo da

mi malo u$ivamo. Sve se vra}a sve se pla}a.

24

25

* * *
Oborena su _etiri aviona u Bosni. Trebalo je. Bilo
_iji da su, neka su oboreni. Mi znamo _iji su. Sada sam
sigurna da }e brzo mir, jer nema vi{e neka$wenog bombardovawa i ubijawa naroda i gradova. Neki moji poznanici, tvr|e srpske linije, ka$u mi: Za{to mora{ o
Sarajevu stalno da pi{e{, presko_i malo, ima i drugih stvari. Za mene nema drugih stvari, ja samo o tome mislim: Sarajevo, Bosna, rat i ubijawe nevinih qudi razorili su mi $ivot, promenili sve. Ose}am krivicu jer sam nedovoqno u_inila da pomognem, ose}am
krivicu i kao deo naroda koji je u Srbiji mirno, ravnodu{no i bez ikakve pobune ve} dve godine $iveo normalno, dok su u Sarajevu, tu pored nas, svakodnevno
umirali, dok su im ru{ili ku}e, ubijali decu, starce i $ene, silovali i pqa_kali. Ovde nisu rekli ni{ta _ak ni oni koji se sa tim nisu slagali, jer nisu
smeli. Ne znam {ta }e biti kada se sve ovo zavr{i i
kada svi zlo_ini iza|u na videlo. Strah me je od vremena.
Ka$e Karaxi} da u Sarajevu ima oko 60.000 Srba
koji su taoci Muslimana i on se, ka$e, bori za wih.
Ne{to nisam _ula ni videla Srbina koji je u Sarajevu
da se $ali na Muslimane. Svi se $ale na Karaxi}a i
wegove granate. Oni koji su se $alili, oti{li su na
Pale, ali ih je malo. Od srpskih intelektualaca u
Sarajevu, na Palama nema nikog. Karaxi}, Koqevi},
Tohoq i Dutina, petog ne znam. Drugi su ostali u Sarajevu i tamo zajedno sa Muslimanima _ekaju kraj opsade. Glavni i odgovorni urednik lista Oslobo|ewe
(koga ovde zovu muslimanski) je srpkiwa Gordana
Kne$evi}, kao i preko 60 posto _lanova redakcije.
Prvi zamenik komandanta bosanske vojske je Srbin Jovan Divjak, a u samoj vojsci je preko trideset posto Srba. Bosansku delegaciju na pregovorima po svetu uvek

_ine: Haris Silajxi}, ministar inostranih poslova,

Miroslav Lazovi}, predsednik Skup{tine BiH i Ivo
Kom{i}, _lan Predsedni{tva, a na na{oj TV _ujete samo: Muslimanska delegacija na _elu sa Silajxi}em
boravila je.... Ne pomiwu druge _lanove delegacije. To
{to ih ne pomiwu ne zna_i da ne postoje, a to {to postoje nada je da nije sve izgubqeno.
Sporazum u Va{ingtonu je kona_no po_etak kraja
pri_e o tri dr$ave u Bosni. Kantoni, Vens-Ovenov
plan, jedna dr$ava, tome se nadamo. Ho}u da ka$em ono
{to znam: da mnogi Srbi u Srbiji misle a ne smeju re}i ne daj Bo$e da se ujedinimo sa Srbima iz Bosne!
Daleko im lepa ku}a! Kada bi to pitawe bilo re{avano referendumom u Srbiji, ali slobodnim, ne bi za
ujediwewe glasalo ni deset posto.
Ni socijalisti to ne $ele, samo ne znaju kako to da
izvedu a da se ne vidi. Nije lud Milo{evi} da uveze
ovde one sa Pala koji su mu smeli i hteli u lice re}i
mnoge stvari koje u Srbiji nije do$iveo. Pogotovu {to
oni pevaju Bo$e pravde, krste se (iako od skora), pri_aju o monarhiji sa Tomislavom, pevaju o Sv. Savi koga Mira ne voli i ru$ne pesme o Slobi u desetercu. A
i brojke mu ne{to govore. Kada bi do{lo do ujediwewa, on sigurno gubi vlast, jer oni iz Bosne wega glasati ne}e. Za wih je Karaxi} bog, a <e{eq bo$anstvo
i tu Slobda nema {ta da tra$i. Jedan i po milion bira_a u Srbiji to je wegov maksimum, a sa ujediwewem
<e{eq i Karaxi} imaju sve glasove izbeglica u Srbiji i ve}inu glasova iz Bosne, {to je ve} preko dva miliona. Srbi iz Bosne koji ne podr$avaju Karaxi}a, ni
rat, a wih je oko _etrdeset posto u Bosni, pogotovu ne}e glasati Milo{evi}a jer je to gra|anska, demokratska varijanta.
Zna_i, Sloba gubi u svakom pogledu. Zato se ja ne
pla{im ujediwewa, ne}e to Milo{evi} dozvoliti i
ve} tra$i na_in da ih ostavi tamo gde jesu, kao {to je
ostavio Srbe u Krajini.
Ja }u ga u tome svakako podr$ati.
26

TU<IRAWE
Gospo|a Markovi}, predsednikova supruga, izgleda
vodi dnevnik u Dugi da bi nam se dva puta mese_no
narugala iz ogra|ene i _uvane tu|e ku}e na Dediwu, sa
kaminom i cve}em koje raste u tamnoj no}i. Qubi_asto.
U vreme rata koji wen mu$ vodi, finansira i odr$ava, vreme gladi i sveop{te bede u dr$avi kojom ona
vlada, vreme u koje ogromna ve}ina dece u Srbiji nemaju ni {oqu mleka, ni par_e hleba da pojedu, ona nam
pi{e o svom sinu koji vozi dvesta pedest kilometara
na sat, tu{ira se _etiri puta dnevno i pejxerom joj
javqa da je voli, a Bo$e, neko ho}e da mu nametne tog
dosadnog Sv. Savu iz pro{losti koji nije imao pejxer.
Draga gospo|o, nemaju sva deca pejxere, ni kola, ogromna ve}ina nema ni kupatilo, a ni majku da vole, zahvaquju}i va{em mu$u i wegovoj politici. I vi ste
posledwa osoba koja bi smela da pri_a o bogatom delu
naroda koji sve to ima. Pa zaboga, zar vi niste komunista?! Zar ja treba da se brinem o siroma{noj deci, a vi
da sedite pored kamina i _ekate pejxer? Zato vam je i
propao komunizam. Pri_ali ste o jednakosti, a zatim
sve oteli, uzeli tu|e, obogatili se i obezbedili komunizam samo za sebe, progawaju}i usput one koji to vide
i bune se. Zar vi zaista ni o _emu drugome ne razmi{qate osim o svojoj ku}i, sinu, cve}u i tu{irawu? Posla}u vam neka pisma iz Srbije, sirotiwska, neka iz
Sarajeva, o_ajni_ka, pa u_inite ne{to i za wih. Omogu}ite im da se tu{iraju i jedu bar jednom dnevno.
Naravno, znam da je sve uzalud. Vi $ivite u svom
svetu i ne mo$e vas pomeriti ni_ija beda, nesre}a, ni_iji bol. Znajte samo da se nad ovim {to pi{ete zgra$ava ve}i deo _itala{tva i {aqe vam neprijatne re_i. Ne brinite. Tolstojevoj 33 ne mogu pri}i dok je $ivog Sokolovi}a.
Primetila sam u va{im tekstovima mnogo pri_a o
higijeni, tu{irawu. Da li poku{avate da nas ubedite da ste _isti od prqav{tine u Srbiji koju ste doneli kada ste do{li na vlast? Ne}e mo}i ni deset tu{i 27

rawa dnevno to oprati. A to {to va{i dnevnici mewaju mi{qewa i qude, najboqe svedo_i o va{oj prqavoj
Srbiji.
NEMA
Svetska srpska zajednica u svim mestima {irom
sveta, u nedequ, u dvanaest _asova, organizovala je protestne mitinge zbog nepravednih sankcija i novog me|unarodnog poretka.
Ne znam ko to vodi u drugim gradovima sveta, ali
u Beogradu je svetski Srbin Radomir Smiqani}. Svi|a mi se ova organizacija jer je naziv originalan, a
pretenzije veoma skromne. Najve}i i najboqi narod na
svetu zaslu$uje da ima takvu zajednicu. <ta mislite,
za{to nema svetske ruske zajednice, svetske ameri_ke
zajednice, svetske francuske zajednice? To bi bilo
besmisleno jer tako bezna_ajni i nikakvi narodi ne
mogu imati svetsku zajednicu. Wego{ nam je rekao: Iz
grmena velikoga lafu iza} trudno nije, me| velikim
narodima geniju se gnezdo vije. Iz tog grmena je na{
grmaq Radovan Smiqani}, grmaqi Momo Kapor, Gojko
\ogo, Rajko Nogo i slavni grmaq Drago{ Kalaji}. On
je pravi svetski _ovek iz te svetske zajednice. Ka$e
pre neki dan, da je u$ivao dok je gorelo Sarajevo. To je
to. Kao Neron u Rimu, kao Hitler u Petrogradu. Svetski i srpski. Samo ne znam za{to se quti Kalaji} kada posle takvih re_i, a i prate}ih dela, ka$u za Srbe
da su zlo_inci i da ih treba izolovati. Ne misli vaqda da treba pustiti Karaxi}a da zapali i Be_ radi wegovog u$ivawa.
A drugi slavni iz te svetske zajednice, Gojko \ogo,
re_e nedavno da je na dan isticawa ultimatuma morao
biti na Palama, jer gde bi drugo mogao biti, pa da ga
sutra unuci pitaju: Deda, zar ti nisi bio tamo?. E
moj Gojko, tebe }e unuci sigurno suprotno pitati: Deda, zar si i ti bio tamo?, i stide}e se tebe. I zbog toga, a i zbog zatvora u koji si strpao pesnika Vladimi 28

ra Srebrova, uz komentar I zatvor je za qude. Nisi

tako mislio kada si ti bio u wemu i sa pravom o_ekivao da te puste. Svi su ustali da te odbrane i izbave.
A ti danas gura{ qude, prijateqe, pesnike u zatvor
zbog iste krivice i ka$e{ da je to ispravno. Meni to
ne mo$e{ objasniti nikakvom pri_om, a unucima }e{
jo{ te$e.
(14. mart 1994. godine)

29

Ofanziva srpskih komunista je u toku. Sedma, osma,

deveta, da li je i posledwa? Nadam se i miri{em Bukure{t. Isto ovako, kao $ena na{eg predsednika Republike, i gospo|a Elena ^au{esku je bila u ofanzivi
pre po_etka kraja. I ona je bila profesor univerziteta koji je zauzimao pola TV-dnevnika, kao da u zemqi drugih profesora nema, niti {ta rade; i ona je vodila svetsku bitku za opstanak ideologije i sistema u
kome sve to mo$e, u kojem nema drugih partija i mi{qewa i u kojem sve pripada Woj i Wemu. Malo vi{e
Woj. Da ne bi plakala kad se _e{qa.
Sve je toliko suludo i neverovatno da mora da je
blizu kraj.
No, oni ne misle tako. Nisu skinuli petokraku nigde u institucijama vlasti, ve} tri godine nemamo himnu dr$ave jer se _eka povratak petokrake u Rusiji i
ovde. Do sada se radilo tajno na tome, a sada ve} javno.
Zahtevi komunista koje u nas ispostavqa wihov najuticajniji predstavnik, gospo|a Mirjana Markovi}, supruga Predsednika dr$ave, su maksimalisti_ki. Bez obzira na rezultate izbora i na potpuni poraz levih snaga. Tra$i moratorijum na demokratiju, stranke, druga_ije mi{qewe. Da im ne smetamo kao do sada. A sve to
kao zbog nacionalnog interesa, {to zna_i da demokratski procesi {kode naciji a komunisti su spasonosni
lek i terapija. Uz sve to, pri_aju i pri_u o obnovi Jugoslavije.

Ja mislim da ne}e dugo _ekati da im sa Zapada zavrnu u{i i ka$u no, no. Nema toga vi{e. Ako ho}ete
komunizam, onda imate i sankcije a i debelu granicu
sa civilizovanim svetom koju ne}ete pro}i. Va{ingtonski sporazum to nagove{tava. Podela koja je wime
napravqena nije samo nova Jalta, kako se govori, ve}
balkanski zid i bekstvo Evrope i sveta od agresora,
zlo_inaca i primitivaca, kako nas oni do$ivqavaju.
Komunisti i nude taj zid da se ograde i zatvore od celog sveta kako bi mogli ovde da rade {ta ho}e i da vladaju ve_no uz rusku podr{ku, ako uspeju da i tamo povampire aveti komunizma. Na tome rade svakodnevno.
Do pre godinu dana Jeqcinovi protivnici dolazili su u Beograd i bili primani kod Predsednika Republike. Danas, Predsednik {aqe svoju $enu u Moskvu
da Jeqcinu govori kako vodi retrogradnu politiku.
Primili su je svi Jeqcinovi protivnici, pa i sam ruski patrijarh. Otkuda ona, ube|eni komunista i ateista, kod patrijarha?
Pa jednostavno je.
Me|u wima nema neke razlike. Pravoslavna ruska
crkva se od Petra Velikog nije promenila i sve {to
je novo, progresivno i dolazi sa Zapada, za wu je zlo i
jeres i ne sme u}i u Rusiju. Se}amo se da je ruska Crkva proklela i anatemisala Petra Velikog zato {to je
uveo politi_ke institucije sa Zapada, ustrojstvo vojske, sudstvo, zemqi{ne kwige, brodogradwu, na_in odevawa. Kalu|eri su se samospaqivali u znak protesta,
a Petar Veliki je stvorio jaku Rusiju bez wihove podr{ke, i nikada mu nisu oprostili {to je ona stvorena na zapadnim temeqima.
Od te boqke boluje dana{wa ruska Crkva.
Postradav{i od komunizma, satanske zapadne ideje, ruska Crkva je tu ideju prihvatila kao svoju i brani je zajedno sa ruskim komunistima. Zato oni sada satanizuju Jeqcina, a ruski sve{tenici sa crvenim komunisti_kim zastavama demonstriraju protiv Jeqcina podr$avaju}i Ruckoja i Hazbulatova. To samo mo$e
u Rusiji.

30

31

JA BIH <TO MAWU SRBIJU

Izabrana je nova komunisti_ka vlada. Nije va$no

{ta je opozicija govorila o ministrima, nije va$no
{to su svi oni ume{ani u razne afere i pqa_ke, od
Marjanovi}a do Sokolovi}a. Ni na jednu optu$bu nisu odgovorili, pa izgleda da je u ovoj dr$avi to preporuka za visoku funkciju. Ako ho}e{ da bude{ ministar, poslanik SPS-a, direktor Televizije ili ne{to
sli_no, mora{ biti {to vi{e poslu{an, {to mawe obrazovan i {to vi{e korumpiran da bi sa tobom i tobom
lak{e vladali.
Ba{ takvi su i ministri, i mandatar, i potpredsednici.
Socijalisti_ka partija Pokret za SK, vratila je
gospo|i Markovi} i wenoj partiji oteto i prokleto
glasove i tako su weni qubimci u{li u vladu. A da li
je to oteto i prokleto od naroda koji je glasao opoziciju, vide}emo. Na kraju svega, kada je bilo glasawe,
128 glasova ZA vladu je obesmislilo trodnevnu borbu
opozicije protiv vlade i komunisti su protr_ali po_asni krug. Tek tada smo mogli shvatiti svu dubinu izdaje Du{ana Mihajlovi}a i Nove demokratije. Da nije

bilo tih 128 nego 123 glasa, sve bi druga_ije bilo. I

mandatar bi bio drugi i druga_iji, i ministri, pa i
Nova demokratija bi dobila boqe ministarstvo od Ministarstva ekologije. Divno bi to bilo, jer bi se komunisti savijali i previjali, razgovarali i pregovarali i, naravno, nudili i dali mnogo vi{e. Za{to su to
uradili, za{to su im dali glasove tako lako i jeftino
zaista nema obja{wewa, osim da su bili wihovi qudi
u na{im redovima. Da se razuverim u to, pomo}i }e mi
gospodin Mihajlovi} ako odgovori na ova tri pitawa:
Prvo, {ta je radio u Dr$avnoj bezbednosti pre dolaska na mesto predsednika op{tine Vaqevo, ali da ne
ka$e da su to bili poslovi analiza ili u paso{kom
odeqewu, kao {to govore svi biv{i udba{i.
Drugo, {ta je radio kao potpredsednik u vladi Srbije i vo|a delegacije Dani Srbije u Izraelu pre _etiri godine, kada je ubijen jedan direktor Beobanke
pod jo{ nerazja{wenim okolnostima i kada su ugovoreni svi prqavi poslovi dana{we Srbije, od Dafiment
banke do trgovine oru$jem?
Tre}e, kojim kapitalom je otvorio svoje privatno
preduze}e Lutra koje se, pored ostalog, bavi i trgovinom na veliko ruskim dijamantima preko Izraela?
Ali da ne ka$e da je dobio nasledstvo od tetke iz Amerike.
Znam da su ova pitawa mogla i ranije biti postavqena, ali onih pet glasova za vladu, i ne samo za vladu nego za u_vr{}avawe vlasti koja }e pojesti Srbiju
najozbiqnije su osvetlili vezu koja nije kidana. Mogli smo do sada da sumwamo, sada znamo.
Da izdaja ne bi bila ba{ o_igledna, stru_waci iz
Du{kovog biv{eg odeqewa Dr$avne bezbednosti su razradili plan uvla_ewa Vukovog brata Rodoquba u celu igru. To im nije bilo mnogo te{ko bar u Srba brata protiv brata su oni umeli okrenuti i okretali su u
posledwih pedeset godina neprestano! Zajedni_ki mutni poslovi, li_na sujeta i neostvarene ambicije, a i
senka velikog brata, olak{ali su im posao. Rodoqub je
postao politi_ar. Na Studiju B je rekao da je wegov i

32

33

Zamislimo sada da supruga Borisa Jeqcina do|e u

Beograd, da je prime akademici, patrijarh i da ona u
Beogradu izjavi kako je politika Slobodana Milo{evi}a retrogradna i anticivilizacijska. To je, naravno, nezamislivo, jer je primitivan i nevaspitan postupak ravan diplomatskom skandalu. To mogu samo sestre
Srpkiwe.
Nama desnica ostaje da se nadamo i da ka$emo: Ne}ete pro}i. Do}i }e neki novi Deveti mart koji }e
vas opet saterati u mi{ju rupu i kona_no oduvati iz
Srbije. Iako se _ini da ste oja_ali, to je samo privid.
Bukure{t je blizu. Priziva se ba{ takvim bahatim pona{awem, ignorisawem narodne voqe.
Mi _ekamo.
TRI PITAWA DU<ANU MIHAJLOVI>U

Vukov ciq isti, ali da su putevi razli_iti. Dragi moj

Rodoqube, ni ciq ni putevi nikada vam ne}e biti isti.
Zalutao si ti predaleko.
Poslanici Srpskog pokreta obnove su bili sjajni.
To je to. Prvi put prava ekipa u opoziciji. U$ivala
sam dok su govorili sve {to mislimo i videla sam budu}nost. Ne mo$e se to ugu{iti nikakvom diktaturom
ni restauracijom komunizma. Ne mogu se u}utkati sve
Sandre, ^otri}i, Rosi}i, Vlaovi}i, Jak{i}i, Borovi}i, Mutavxi}i i ostali. Bi}e te{ko, sve te$e. Wima,
naravno, ne nama.
<to se saveznih poslanika ti_e, podsetila bih Rakiti}a i Kastratovi}a da sam bila u pravu. Glasali su
za buxet, kao {to sam i predvidela i glasa}e oni sve
{to treba, samo da ostanu poslanici.
PA<I>, A NIJE ZAKLAN, DAJE GOLOVE

qa i sli_no. No, ni to vi{e ne pije vodu, te{ko prolazi.

Ja Pa{i}u u Sarajevu {aqem divqewe i zahvalnost {to postoji, {to je tamo i {to je nada nama ovde,
zato_enicima iste opsade u Srbiji, iako lak{e. Jer, za
sada nema granata. Opstao je u tom paklu, dao im dva gola i usre}io navija_e u Srbiji kojih ima mnogo. A pokazao je istovremeno da ima evropejskih Srba, ali na$alost, samo u Sarajevu. Opsadom Sarajeva Karaxi} je
ubrzao pretvrawe Sarajeva u evropski grad, grad svetskog mi{qewa, dizajna, pona{awa. Taj grad i qudi u
wemu moraju pobediti, a Srbi iz tog grada su dokaz za
na{u pri_u da nismo svi isti i da nas svet ne sme kazniti balkanskim zidom i komunizmom. Zato postoje Pa{i}i. Ja im se divim.
GDE SRBI NAJBOQE @IVE?

Profesor Slobodan Vitanovi} pre neko ve_e na

Studiju B re_e kako je Nikola Pa{i} 1919. godine govorio da Jugoslaviju koju smo stvorili ne}e razbiti ni
Hrvati ni Slovenci, nego pre_anski Srbi, misle}i na
Srbe preko Drine. Jer, ako ho}e{ da se bavi{ politikom, govorio je, mora{ celu no} dr$ati glavu u bunaru hladne vode a ne kao oni na vrelom ugqevqu. Svedoci smo istinitosti ovih Pa{i}evih re_i. Rasturili
su je na{i pre_ani vrele glave, Karaxi} i Milo{evi}, i to tako temeqno da nema toga ko }e je sastaviti
ponovo. Mo$da kada pre_ani odu, a na vlast u Srbiji
do|u oni hladne glave.
Jedan takav Srbin, Predrag Pa{i}, ju_e na utakmici u Sarajevu izme|u Sarajlija i Unproforovaca
zabio je dva gola ne Unproforu, nego pre_anima. Kakve li knedle gutaju Milo{evi} i Karaxi} kada Srbin igra za ekipu Sarajeva a nije zaklan, kako nas oni
ovde ve} dve godine ube|uju! Kako }e objasniti wegove
golove onima koji veruju da je Karaxi} ga|ao Sarajevo
Milo{evi}evim granatama da bi spasio Srbe od genocida? Mo$da }e re}i da je izdajnik, sluga neprijate-

Sino}, u Dnevniku, prilog o srpskim zemqama. Kada se ujedine, ka$u, bi}e evropska sila. I teritorijalno, i privredno, i poqoprivredno. Zadovoqni urednik Jev|evi} i egzaltirani reporter pri_aju narodu
bajke o boqem budu}em $ivotu, samo da neko ne omete
sre}u. Kao 1945. godine, kada su pri_ali o jednakosti
za sve, svakom prema potrebama i sli_ne gluposti. A
obi_an, nepismeni srpski seqak, mo$e da im postavi
samo jedno pitawe koje ru{i sve wihove teorije i obe}awa: gde danas Srbi najboqe $ive? I ne samo danas,
nego i ju_e. U srpskim zemqama, u Srbiji? Ne. U Americi, Francuskoj, Nema_koj, Engleskoj... Zna_i, van Srbije i srpskih zemaqa. A seqaku ne trebaju zemqe nego $ivot. Da mi izborimo i malu Srbiju pa da u woj $ivimo kao Srbi u Americi i Nema_koj, na primer. Za tu
ideju bi}e vi{e dobrovoqaca nego za veliku, praznu,
bednu i gladnu Srbiju. Ja bih {to mawu, bogatiju i
slobodniju od komunista. Od velike Srbije do sada smo
imali samo rat, bedu i glad. Neka je ne bude nikada vi{e. Ni u ideji, ni u stvarnosti. Verujem da tako misli

34

35

ve}ina u Srbiji i nije daleko od stvarnosti pokret

za malu i bogatu Srbiju.
MOMIROVO <IREWE
Pitam se za{to svet uvodi sankcije Srbiji i Srbima kada rat vode Crnogorci. Milo{evi}, Karaxi} i
Bulatovi}, svi su iz Crne Gore.
^uli smo i najnovije osvaja_ke planove Momirove
koji ho}e da prisajedini Hercegovinu i napravi Veliku Crnu Goru. Nije rekao kakve koristi }e od toga imati Crnogorci i koja blaga ima Hercegovina da bi $udeli za wom. Posle Drugog svetskog rata, u Velimqu,
na granici Crne Gore i Hercegovine, tamo gde i koza
lomi nogu i nigde ni_ega nema, postavqen je slavoluk
na kome je pisalo: @ivjelo rudno bogatstvo Bawana i
Velimqa na _elu sa drugom Titom. To rudno bogatstvo, puste kameware crnogorske, Momir $eli da pove}a prisajediwewem hercegova_kih kamewara. Ka$u
da planira da kod Bile}e postavi slavoluk sa porukom:
@ivjelo ujediweno rudno bogatstvo Bile}e, Velimqa
i Bawana, na _elu sa drugom Momirom.
@eqe Crnogoraca da prisajedine Hercegovinu nisu od ju_e. O tome je sawao i Knez Nikola, ali on nije
$udeo za kamewem nego za Mostarom i Dubrovnikom.
Na dvoru u Cetiwu se pevalo. Da Mostarom Danil vlada (Nikolin sin), a knez Mirko Dubrovnikom. To se sawalo pre stvarawa Jugoslavije, a sada kada su je Slobo, Radovan i Momir razbili, o Dubrovniku i Mostaru
ne mogu ni da sawaju. Dubrovnik i Mostar danas sawaju izbegli dubrova_ki i mostarski Srbi, sawaju svoje
ku}e, susede, grad i prokliwu Sloba, Radovana i Momira koji su ih iz grada isterali. Dabogda ih stigle
kletve. Ujediweni kamewari su deo narodnih kletvi.
(28. mart 1994. godine)

36

OSAM GODINA DO SLOBODE

Opet srpski zlo_ini u Bosni. Ubijeno je zverski

dvadeset civila od _ega devet $ena, a Radovan Karaxi} garantuje me|unarodnom Crvenom krstu bezbednu
evakuaciju civila, Hrvata i Muslimana, iz Prijedora. Da $ivimo u nekoj evropskoj zemqi i da slu{amo
ovakve vesti i gledamo na ekranu, sigurno bismo sa
ogor_ewem tra$ili upotrebu sile radi zaustavqawa
divqa{tva u samom susedstvu. To je shvatio i Karaxi},
pa prvi put za vreme ovog rata priznaje zlo_in za zlo_in i tra$i istragu i ka$wavawe onih koji su zlo_in
po_inili. On li_no je postao tako milosrdan da garantuje evakuaciju nesrba iz Prijedora. To milosr|e je
veliki pomak u wegovoj svesti, jer do sada je juna_ki
spre_avao i evakuaciju civila i dostavu humanitarne
pomo}i i _inio sve {to je me|unarodnim konvencijama
u ratnim situacijama nedozvoqeno. Ina_e, evakuacija
civila, kako on ka$e, u stvari je etni_ko _i{}ewe bez
ubijawa. Do sada je _i{}ewe ra|eno masovnim ubijawem i pqa_kawem svih koji ne uspeju da pobegnu, kao u
Bijeqini, Zvorniku, Fo_i, Gora$du, Skelanima, a sada je modernizovano u evakuaciju civila. Zlo_in je u
svakom slu_aju.
Razmi{qam o tim qudima koji hladnokrvno ubijaju nedu$ne civile iz neke svoje osvete. U srpskoj istoriji nema korena za takve podvige. Ubice naroda, ratnih zarobqenika, $ena, dece, ru{ioci gradova, prvi
put su se pojavili u na{oj istoriji 1941. godine sa ko 37

munistima. Kako su komunisti i komandanti i ideolozi ovoga rata u Bosni, iz istog {iwela kao i oni iz
1941. godine, i postupci su im isti.
Pre 1941. godine u Srbiji je negovan vite{ki kult
ratnika branioca zemqe, za{titnika naroda i civila i _uvara gra|evina i gradova. Jedan od na{ih ratnih neprijateqa, _uveni turski general Esad Pa{a,
Albanac poreklom, upoznao je srpsku vojsku 1912. godine na bojnom poqu kada je zarobqen sa celom svojom vojskom. Odmah po zarobqavawu, a po naredbi Vojvode Putnika, on je oslobo|en kao i sva wegova vojska sa potpunim naoru$awem, u znak milosr|a pobednika i po{tovawa pobe|enog suparnika. Neprijateq je pretvoren u
prijateqa, i taj Esad Pa{a je kasnije, po svojoj $eqi,
sahrawen na srpskom vojni_kom grobqu u Parizu. Tako
je sa zarobqenicima postupao Vojvoda Putnik 1912, a
general Mladi} sa Putnikovom kapom na glavi 1993.
komanduje: Ga|aj u meso, u narod pri napadu na Srebrenicu. Put od Putnika do Mladi}a je put komunizma, ideologije koja je sistematski uni{tavala i uni{tila _ak i narodno pam}ewe, istoriju i tradiciju,
pa za Putnika i Esad Pa{u ni danas ne znaju |aci u
Srbiji. Mladi} na Palama je sledbenik tradicije ratovawa od 1941. do 1945, a i kasnije, kada se i po zavr{etku rata ratovalo sa svojim narodom. Tada su komunisti, tokom rata i posle rata, zverski ubijali narod,
$ene, decu, o_eve, bra}u, sestre, dedove, samo zbog ideolo{ke pripadnosti ili sumwe u lojalnost ili boqeg
materijalnog stawa. Hiqade i hiqade neznanih grobova {irom Srbije, Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Slovenije svedo_e o tom ali i o ovom vremenu.
U mom Kola{inu, u Crnoj Gori, 1942. godine komunisti
su pokraj reke Tare ubili nekoliko stotina gra|ana,
qudi, $ena i dece, a svakom od wih su zatim rasporene
grudi i u {aku im je stavqeno izva|eno srce. Posle
svega ubili su jednog psa i, da bi se narugali hri{}anstvu, razapeli su psa na krst, a zatim celo strati{te
nazvali pasje grobqe. Kod Zidanog mosta i Ko_evqa u
Sloveniji 1945. godine, ti isti qudi, komunisti par-

tizani, ubili su na zverski na_in desetine hiqada

qudi, zarobqenika i wihovih porodica koje su se povla_ile zajedno sa wima. Na zarobqenike i narod, opkoqene sa svih strana mitraqezima, otpo_ela je pucwava po istoj naredbi u $ivo meso i svi su poubijani. Bez su|ewa, bez i_ega. Zatim je po wima posut
$ivi kre_ da se neko ne bi $iv izvukao. Na taj na_in
je samo na Zidanom mostu ubijeno preko dvadeset hiqada qudi. To su Srbi radili Srbima. Komunisti nekomunistima. To isto danas Srbi komunisti rade muxahedinima, sledbenicima Vatikana i drugim raznim neprijateqima. Novi qudi, ista ideologija, samo druga fiksacija. Sa ideolo{ke pre{li su na nacionalnu, ona sada osigurava opstanak na vlasti. Oni ubijaju za vlast i nije im va$no koga ubijaju. Kada bi komunisti_ke ratne $rtve u Drugom svetskom ratu i posle wega mogle govoriti, objasnile bi nam i Mladi}a
i Karaxi}a i sve ju_era{we ubice iz Prijedora. Oni
to, na$alost, ne mogu ali su mogli lisci, srpski pesnici, filmski radnici. Niko o ovim doga|ajima ne govori, ni istorija, ni kwi$evnost, niko. Svi, _ini se,
$ele da kao ma_ke zatrpaju zaboravom taj deo istorije
i prqavo lice svog naroda. Zbog toga se zlo_in ponavqa
danas.
Ubijawe gradova je drugi zlo_in nesaglasan za srpskom tradicijom. U toj tradiciji kult gradwe a ne ru{ewa, kult Rada Neimara graditeqa koji _ak ima i
svoju ulicu u Beogradu. Kraqevi} Gojko u dalekoj istoriji pristaje da svoju $enu, mladu Gojkovicu uzida u zidine Skadra ne bi li se grad odr$ao pred no}nim ru{ewem zlih vila. Svi srpski vladari od Nemawi}a do Kara|or|evi}a ostavqali su iza sebe gra|evine, zadu$bine, utrkivali se u neimarstvu i zadu$binarstvu. Na{i neprijateqi i okupatori kroz istoriju po{tovali su i _uvali te gra|evine, pa danas imamo
{ta svetu pokazati kao svoj trag na ovom prostoru. A
dana{wi potomci tih neimara dele Nemawi}a medaqe
ne graditeqima, nego onima koji ru{e gradove, crkve,
xamije, {kole, mostove, _ak i grobqa. Da se oslobodimo

38

39

U Srbiji, ka$u, opet izbori. Za Saveznu skup{tinu, i to ve} u junu. Marketing Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju i Socijalisti_ke partije Srbije i <e{eqa u Ve}u gra|ana dostigli ta_ku nepodno{qivosti. Ako ne mogu savladati <e{eqa socijalisti }e jednostavno raspustiti Skup{tinu. I tako unedogled. ^im opozicija ozbiqno ugrozi wihovu vlast
ili samo zapreti mogu}nost da padne vlada, ne pro|e
buxet ili ne{to drugo {to oni $ele, oni prosto ras-

puste skup{tinu i raspi{u nove izbore. Na ovim prostorima Vlada ne mo$e nikada pasti voqom opozicije
ve} samo voqom Wegovom i Wenom. Samo postojawe opozicije u parlamentu nema nikakav smisao, jer ma koliko da je jaka, _ak i ja_a od Socijalisti_ke partije kao
sada, ona ne mo$e ni{ta promeniti i samo je statista
i posmatra_ doga|aja. Izvan parlamenta opozicija je
ono pravo, aktivni u_esnik i kreator politike, odluka
i promena. Otuda i tako sna$no opirawe vlasti izlasku na ulicu i uli_nom protestu. Ako mi ne znamo oni
dobro znaju da se samo tako, na ulici, re{avaju stvari. Oni su sa ulice do{li na vlast, lako, jednostavno,
i znaju da tako mo$e pa se jedino toga i pla{e. Zato
sve usmeravaju na parlament, parlamentarnu borbu,
kako vole da ka$u. A tamo su nepobedivi. ^im ne ide
kako treba, zapreti pad vlade, ministra, bilo _ega i
eto novih izbora. Ovce iz opozicije }e sve progutati.
Niko ne}e pitati za{to raspu{tawe Skup{tine, za{to izbori. A i da pita neko ne{to ne}e dobiti nikakav odgovor. Jednostavno, bi}e izbori, izborna trka,
nosioci lista, spotovi, jurwava po gradovima i selima
i obe}awa izgladnelom narodu boqeg $ivota, skidawa
sankcija, prestanka rata i svega onog _ega ne}e biti, a
u su{tini je ciq druga_iji: smawiti <e{eqa u Saveznoj skup{tini, uve}ati Socijalisti_ku partiju
Srbije i najva$nije, a mo$da i jedini razlog novih
izbora, ulazak SK pokreta za Jugoslaviju u parlament. O_ito je da Sloba ne mo$e vi{e trpeti Mirine
prigovore da su wenu smederevsku listu na republi_kim izborima pokrali i da zato nema poslanika u Republi_kom parlamentu. Ona to javno govori optu$uju}i Socijalisti_ku partiju za kra|u. Za utehu je dobila ministre u vladi, ali je to nedovoqno. Cela dr$ava vidi kako je Slobi u ku}i, jer samo izvr{ava wenu
politiku, vadi iz naftalina _ak i Bubu Morinu i
postavqa je za komesara ne_ega, a Zoran Todorovi}, Zoran ^i_ak i svi weni Zorani su slede}i komesari, ministri, ambasadori. Ona je re{ila da svi weni _lanovi dobiju funkcije. Da bi se te funkcije na neki na-

40

41

ovih ru{ilaca i savladamo wihovo zlo koliko mladih Gojkovica treba da uzidamo u dr$avne temeqe. Kako da vratimo vreme i dr$avu kojoj Hrvat Tin Ujevi}
peva: Bo$anstvena sveta majko pravoslavna. To je, se}amo se, ono vreme kada Srbin Aleksa <anti} u Mostaru moli kom{ije Muslimane: Ostajte ovde!. Ne mo$emo vratiti ni to vreme ni tu dr$avu ali mo$emo i mi
moliti da ostanu ovde. I u Prijedoru i u Bawa Luci i
u Bijeqini i Novom Pazaru i svugde gde su grobqa Va{ih pradedova, kako re_e <anti}.
SRBINA ZA PREDSEDNIKA
Srbi koji su ostali u Sarajevu i koji $ele da $ive
kao pre, da se ne getoizuju, osnovali su Srpsko konstitutivno ve}e. Zna_i, ima u Bosni Srba koje ne predstavqa
Radovan Karaxi} i to izgleda vi{e nego onih koje on
predstavqa. Mislim da bi pravo politi_ko re{ewe bilo da Skup{tina Bosne i Hercegovine u Sarajevu izabere za predsednika republike ni Hrvata ni Muslimana ve} Srbina iz Sarajeva. To bi oslabilo Karaxi}eve
unutra{we i spoqne pozicije, legalizovalo bi one Srbe koji ne ratuju i omogu}ilo svima da na izborima koji }e uslediti slobodno izraze svoju voqu. Znam da to
nije mogu}e ali bi bilo dobro.
SAVEZNI IZBORI ZA MIRU

_in pokrile i spre_ilo gun|awe opozicije, potrebno je

u}i u parlament. Zato su u izgledu savezni izbori, na
kojima }e SK pokret za Jugoslaviju dobiti ne{to poslanika, kako bi gospo|a Markovi} ubudu}e u Rusiju
putovala politi_ki, a ne profesorski. Pitamo se kako
}e dobiti glasove ako narod ne}e. Pa to je bar lako. Pre
izbora se podele glasovi po strankama, a zatim Dr$avna bezbednost sprovodi to kako zna i ume. Kao u Krajini. Sa pedeset hiqada glasova u prvom krugu Marti}
je uz pomo} Dr$avne bezbednosti dobio preko sto hiqada u drugom krugu glasawa. Sve se mo$e kad se ho}e.
A ona ho}e. Do {ezdesetog ro|endana. Objavila nam je
da $eli da svoj {ezdeseti ro|endan do_eka slobodno,
da $ivi kao mi obi_ni gra|ani i da Sloba na|e drugi
posao. Sada $ivi zarobqena narodom i brigom o wemu
i dr$avi, ali }e to ropstvo trpeti do {ezdesete godine. A svi _itaoci wene $eqe odmah pitaju: Pa koliko ona ima godina. Kada izra_unaju da je to pedeset
dve godine, shvate da jo{ osam godina ona misli da brine o nama sa Slobom zajedno, pa ko pre$ivi. Pitam se
{to ne po$eli slobodu ranije, bar za pedeset peti ro|endan, da se mlada nau$iva u woj. <to }e im sloboda
kad omatore. Ali, {ta je tu je. Wene $eqe su za wega
zakon, na nama je da trpimo i _ekamo. Ili na ulice.
Nema drugog ni tre}eg izlaza. Samo ulica Srbiju spa{ava, dinar propada, sankcije ostaju, bi}e pobune. Da
{to ranije po$ele slobodu.
Ina_e Tarzan, <e{eq sve _ini da spre_i izbore i
da se vrati u zagrqaj porodice Milo{evi}-Markovi}.
Na tribinama u Srbiji opet hvali Milo{evi}a, udvara se ne bi li odobrovoqio gazdu. Zna {ta gazda voli
pa to i govori. Da bez Slobe ne bi bilo Srbije, Kosova,
srpskih republika, a da je za sve {to ne vaqa kriv Vuk
Dra{kovi}. Srpski pokret obnove i Vuk glavna su tema wegovih seoskih tribina {to Politika obilato
koristi daju}i <e{eqevim naklapawima veliki publicitet. U istom broju Politike od 4. aprila <e{eqevim napadima na Srpski pokret obnove sa neke tribine dat je deset puta ve}i prostor nego izve{taju sa

tribine u Gu_i, koju je odr$ao Voja Mihailovi}, potpredsednik Skup{tine i _lan Srpskog pokreta obnove.
On je dobio samo jednu jedinu re_enicu. Objektivno,
nema {ta. Po Mirinom ukusu. Ne ide uzalud Haxi Anti} na ve_ere u Tolstojevu.

42

43

(11. april 1994. godine)

BANKAR I WEGOVA
ZLATNA RIBICA

po_eli rat nego su se samo branili. I tako, tragaju}i

za mirom i brane}i se, osvojili 70 posto teritorije u
Bosni, poru{ili skoro sve gradove i proterali sa tih
teritorija sve Muslimane i Hrvate, usput izgubili
40 posto srpskog $ivqa, {to u odbrani {to u izbegli{tvu. ^udni neki mirotvorci. <ta bi tek bilo da su
oni ratovali i po_eli rat kada su ovakve posledice od
odbrane. Ni Bosne, ni Srba, ni Muslimana nikog ne
bi bilo.
Ina_e na{ predsednik i Radovan Karaxi} uslovqavaju daqe pregovore o Gora$du skidawem sankcija
Jugoslaviji. Da se razumemo, i ja jedva _ekam da pro|u
sankcije. Iskreno. Ne iz nekih vi{ih pobuda, nego pre
svega iz sitnih, sebi_nih, ho}u da $ivim kao sav normalan svet, da ne tro{im godine u bedi i izolaciji.
Zna_i, to svi $elimo. Neko da bi sa_uvao vlast, neko
iz patriotizma a neko iz sebi_nih, sitnih interesa.
Ali ne razumem ovo uslovqavawe sa situacijom u Gora$du. ^ime prete? Izgleda da prete da }e u protivnom uni{titi grad i narod u wemu. U tom slu_aju radije }u trpeti sankcije, ako mene neko uop{te ne{to
pita.

U nedeqnoj Borbi objavqena je pesma Kemala Montena o Sarajevu. Pesma koju _esto slu{am i vidim u
Borbi, cenzurisana. Kako, za{to, ne nalazim logi_no obja{wewe, ali u stihu koji glasi:
Kad me pita{ kako mi je
da ti rknu samo dvije
sve bi ti se samo kazalo
nedostaje onaj sredwi stih. Va$an, najva$niji, su{tinski. Da li to i Borba ho}e da sakrije granate sa
Pala, bar koliko se mo$e. Meni je sve li_ilo na ubistvo pesme sa predumi{qajem iz niskih pobuda.
One dvije iz izba_enog stiha sada rkaju, ne po
Sarajevu nego po Gora$du. Padaju tamo i srpske i muslimanske a i svetske granate a niko ne misli na one na
koje one padaju. Iz Hercegovine ka$u: na Gora$du ginu
svakodnevno mladi}i i samo dolaze mrtva_ki sanduci u
Gacko, Nevesiwe i Bile}u. Niko ne zna za{to. Ali mnogi be$e od mobilizacije na sve strane. Jer, ako je ratni ciq da oslobode Gora$de od Gora$danaca kao {to su
Zvornik od Zvorni_ana, Sarajevo od Sarajlija, Fo_u od
Fo_anaca onda je to prava besmislica koju shvataju i
oni na polo$ajima. ^ije }e Gora$de biti mo$e se re{iti samo bez granata, za stolom, {to }e na kraju i biti. Utoliko je ve}i o_aj zbog uzaludnog stradawa.
A na{ predsednik Milo{evi} posle razgovora sa
ruskim ministrom Kozirjevim re_e za javnost da je poznato da su Srbi u Bosni uvek bili za mir i da nisu za-

Sada{wi savezni ministar informisawa Igwatovi} (a pre toga opskurni novinar_i} Politike ekspres) proteruje strane agencije i dopisnike iz Beograda. Franspres, CNN, SKAY, AFP i sve {to wemu smeta jer ne pi{u kako treba. Na sednici savezne vlade
rekao je: Uni{ti}u tog Franspresa.
To nije novinar, to je agencija, do{apne mu _lan
vlade iz Crne Gore. Jo{ boqe, sa $enama je lak{e,
re_e Milanovi} koji o_igledno i ne zna {ta o _emu govori. Jer da je on zaista pravi ministar informacija,
znao bi da ne sme ni razmi{qati o proterivawu stranih agencija i dopisnika. Ne treba da se qute ti dopisnici ve} da sa zahvalno{}u odlaze. Ina_e, na{i no-

44

45

PRIJAVI>EMO SE SAMI

vinari koji sli_no pi{u a ne svi|aju se ministru i

ko zna kome, zavr{e kao mlada novinarka Duge Dada
Vujasinovi}. Po{to se dopisnici ne svi|aju ni ministru Vicu iz Republi_kog ministarstva, treba da odu
{to pre jer na{i ministri nemaju mnogo strpqewa.
Qudi su unajmqeni i pla}eni za veliko _i{}ewe u
novinama i televizijama i to svim sredstvima, i samo
obavqaju zadatke. Ko ne slu{a, izvr{i}e samoubistvo
sa _etiri metka iz lova_ke pu{ke.
S ovim odlukama o proterivawu javno se slo$io i
mo}ni direktor Radio-televizije Srbije Milorad Vu_eli}. U novosadskom Dnevniku, a zatim i na svim
televizijama, po nekoliko puta je zapretio ne toliko
stranim novinarima, koje je, ka$e on, i ranije trebalo
proterati, jer to _ine sve zemqe sveta koje dr$e do sebe (ne znam koje), nego na{im doma}im. Oni su krivi,
ka$e Vu_eli}, za pogre{nu sliku koju emituju CNN i
FRANSPRES. To su, ka$e, oni koji su pisali u Dnevniku, Vremenu, Studiju B, Borbi. A gde smo mi?
Gde je Srpska re_? Protestujemo! Pa ako je neko zaslu$an da bude optu$en za to od Vu_eli}a, onda smo to
mi. Pa toliko smo se trudili da pi{emo ono {to niko
nije hteo ni smeo a on nas amnestira. Ne dolazi u obzir. Ho}emo da odgovaramo za, kako re_e on, izmi{qawe la$i o srpskom narodu. Sami }emo se prijaviti gde
treba. Mi se zala$emo za to da svi odgovaraju za ono
{to su u_inili, pa kom obojci kom opanci. Ali i on
}e odgovarati za svoje {irewe istine preko dr$avne
televizije. U Hagu }e odgovarati. O_igledno da zbog
toga ne spava mirno. Zna on dobro {ta je sve istina, nalagao narodu pa ve} po_eo da se brani.

obnove Strahiwa Kastratovi} za govornicom Savezne

skup{tine.
Notira}emo, notira}emo, bar notesa ima dosta,
{tampa}emo vam i kwigu od tih notirawa, misli Radoman Bo$ovi}, samo vi glasajte.
Eto, tako govore poslanici opozicije u Saveznom
parlamentu. Jednoga dana }e se re{iti ono {to su mislili da treba re{iti {to pre jednoga dana, samo ne
danas, jer ostao bi on bez mandata ako ne slu{a i ne
glasa po nalogu SPS. Dr$e wih 11, na lancu kao pse.
Glasaj, ili }emo opet na mandatni odbor, a vi znate
{ta to zna_i. I slu{aju, glasaju, ukidaju Fondaciju
Soros, vode dr$avne brige, usvajaju deklaraciju o Bosni od koje }e poginuti bar jo{ 1000 Srba za dva dana,
a o drugima da ne govorim. Sve je to neva$nije od wihove poslani_ke funkcije.
Kako mo$e{ da glasa{ za socijaliste, pita iznervirani <e{eq Rakiti}a a on mu hladno odgovara:
Kao i ti prethodne dve godine.
Fascinira wihova sli_nost. Sre}a {to smo se razi{li.
^ITA^I NOVINA

Mi }emo glasati za izbor tu$ioca, to nije sporno,

ali notirajte, molim vas, gospodine predsedni_e, probleme u pravosu|u o kojima moramo ozbiqno razgovarati jednog dana ka$e biv{i poslanik Srpskog pokreta

U najnovijem NIN-u gospoda urednici bez potpisa

spo_itali su mi da svojim pisawem u Srpskoj re_i
gazim sve ono za {ta se moj mu$ bori godinama. Kakva
pretenciozna tvrdwa ovog visokotira$nog lista od
5.000 primeraka! Nadam se da iza we stoji timski analiti_ki rad cele redakcije i agencije koja im istra$uje javno mnewe. U istom osvrtu gospoda iz NIN-a ka$u da sam pisala o Predragu Pa{i}u koji je na utakmici izme|u Unprofora i Sarajeva dao dva gola, a to
uop{te nije ta_no jer on nije ni igrao na toj utakmici,
kako tvrde izve{ta_i sa lica mesta, iz Nedeqne
Dalmacije.
Ja ne _itam Nedeqnu Dalmaciju ali _itam list
va{e ku}e, Politiku, koja je tu vest objavila. I ne

46

47

NOTIRAWE

Samo u ovoj zemqi lopovi neka$weno optu$uju opqa_kane. Gospo|a Dafina Milanovi} u Dugi, listu
SK-PJ, optu$ila je mene i druge qude da smo podigli
na{e pare iz wene banke. Sve to je ispri_ala onoj istoj novinarki koja je, u prethodna dva broja tog lista, opisivala kako Mira popravqa Slobu, kako je ona
organizovala Osmu sednicu, kako se vole i imaju decu,
a kada stotine hiqada demonstriraju protiv wih, oni
mirno piju kafu u svojoj vili na Dediwu.
U toj istoj vili je pravqen i spisak optu$enih u
Dugi. Za{to? Zato {to je gospodin Milo{evi} bankar, zajedno sa Dafinom, smislio i osnovao banku za
pqa_kawe naroda. On se jedino u to dobro razume. I,
kada su od naroda uzeli pare, a qudi tra$ili svoje
uloge, oni sada prave spisak krivaca za nestanak para.
Ko je na spisku? Pa, naravno, Vuk Dra{kovi}, de$urni krivac za sve Milo{evi}eve gre{ke. Za wegov rat
kriv je Vuk, za wegov gubitak rata kriv je Vuk, za wegove sankcije kriv je Vuk, za bedu i propast naroda kojim on vlada kriv je Vuk. On niza{ta nije kriv, pa
mirno pije kafu u svojoj vili. Zato i za wegovu pqa_ku naroda optu$uje Vuka i jo{ ponekog. Tu su Karaxi},
<e{eq, \in|i}, Koqevi}, Plav{i}ka svi oni koje

Mira ne voli. Dodat je i poneki socijalista, koga treba {utnuti. Kao gospo|a Gruden, Bako_evi}, Klara
Mandi}, Brana Crn_evi}...
U kojoj dr$avi na svetu neko mo$e osnovati banku,
uzeti novac na {tedwu, zatim re}i ne}u da vratim,
a da ne bude osu|en za pqa_ku?! Ne mo$e nigde. Samo
u Srbiji. Zbog toga {to je {ef dr$ave vlasnik i osniva_ takve banke. Drugo logi_no obja{wewe ne postoji.
Zamislite da sam ja osnivala takvu banku, narodu
uzela novac, a zatim zatvorila banku i po_ela da optu$ujem ulaga_e zbog podizawa wihovih para! Ne samo da
bi me uhapsili, nego bih do$ivela i mnogo gore stvari
od zatvora. Svi se se}amo kako sam pro{la zbog dve re_enice, izgovorene {tampi 1. juna pro{le godine pred
Saveznom skup{tinom.
Gospo|a Dafina je za{ti}ena od takvih neprijatnosti i nije te{ko de{ifrovati ko wu {titi i ko je
pokrao narodne pare. O Slobinim ra_unima u Kini i
na Kipru u Dugi nema ni re_i. Za sada.
Ja, naravno, nisam podigla novac koji se pomiwe u
tom tekstu. Jo{ od Mirka Jovi}a, <e{eqa, Rakiti}a,
Vu_eli}a, do Dafine Milanovi}, svi su trpali pare u
moju ta{nu, davali mi milione maraka, vile, stanove,
kola... Dragi moji darodavci, da ja sve to imam {to vi
pri_ate, $ivela bih na Jelisejskim poqima, na Menhetnu, u svojoj prirodnoj okolini, jer moja domovina je
tamo gde mi je lepo. Na $alost, nemam toliko, a volela
bih da imam, jer mi bogatstvo po ro|ewu pripada. Poti_em iz najbogatije porodice celog mora_kog podru_ja Crne Gore. Ni danas nisam nimalo siroma{na, kao
ni moja bra}a i cela porodica, jer smo mi kulaci
drugarice Miro neuni{tivi.
Neta_no je i to da je SPO bilo kada i bilo {to dobio od Dafiment banke. Neka ta gospo|a ka$e kada,
kome i koliko novaca je dala SPO. Od cele pri_e je
ta_no samo to da SPO ima novac ulo$en u tu banku i
da nismo mogli da ga podignemo do danas. To dobro zna
gospo|a Dafina, koja je odbila i da razgovara o vra}awu tog novca. Kad smo poku{ali da bar deo uloga podig-

48

49

samo taj list, ve} i svi ostali dnevni i sportski listovi i televizija Politika i Studio B. Mo$da vi
imate razloga da ne verujete vestima iz va{ih novina
i novina va{e ku}e, ali ih ka$ite i nama _itaocima,
pa da svi umesto Politike _itamo Nedeqnu Dalmaciju. Ja sam se nadala da su bar sportske vesti ta_ne,
tim pre {to bi Politika sa mnogo vi{e zadovoqstva
objavila da u ekipi Sarajeva nije bilo ni jednog Srbina. Sve u svemu, ostaje vam obaveza da va{im _itaocima objasnite ovaj slu_aj i objavite ubedqiviju analizu spektakularnih zakqu_aka koje ste objavili. Ako vi
uop{te znate i {ta su _itaoci i {ta su obaveze.
SPISAK DRUGARICE MIRE

nemo za pomo} porodicama poginulih i rawenih _lanova SPO, ona je faksom, koji posedujemo, odgovorila
da joj je, sa najvi{eg mesta, zabraweno da za mrtve i rawene _lanove SPO isplati i jedan dinar. To je istina
o nama i Dafiment banci.
Ne}emo odustati od zahteva za povra}ajem novca
na{e stranke. Tra$i}emo od me|unarodnih sudova da
ga skinu sa kineskih i kiparskih ra_una vlasnika ove
banke.
Na kraju, u ime svih onih koji su uspeli da ne{to
svog novca podignu iz ove banke, pitam porodicu Milanovi}-Markovi}-Milo{evi}: da li je to ka$wivo?
Da li je trebalo samo dati novac u va{u banku i ne
tra$iti nazad ni{ta, kako biste vi{e opqa_kali?
Pa, _iji su novac podigli qudi koje prozivate, ako su
ga podigli? Va{ ili wihov?
Nadam se da }e vas zaslu$ena kazna sti}i u ovoj
zemqi i od ovog naroda. O Bo$joj kazni ne}u da govorim. Kaza}e vam se samo.
(23. april 1994. godine)

50

UPISA>EMO IM
LIJEVE GRE<KE

Na premijeri Seoba drug Vu_eli} je dobio {to

je zaslu$io. Zvi$duci prepune sale Sava centra bili
su najlep{a muzika kompozitora Vu_eli}a koji odavno
komponuje. Bi}e to u budu}nosti muzika koja }e ga svuda pratiti. I ne samo wega. Se}am se te muzike sa najnovijih nastupa na{eg predsednika Milo{evi}a u ^a_ku i Ni{u, kada nije mogao zavr{iti govor od zvi$duka i protesta naroda. Od tada on ne govori na otvorenom prostoru ve} samo na zatvorenom, sa odabranom malom publikom. To najvi{e govori o Srbiji. I najlep{e.
Raspolo$ewe naroda ne mo$e se dirigovati ni pove}awem broja policajaca ni wihovom dobrom opremom,
a ni televizijom. <to se vi{e zloupotrebqava televizija, vlast sve vi{e gubi, propaganda prerasta u antipropagandu. Jasno je da se mora uva$iti voqa naroda, moraju oni {to su glasali za opoziciju dobiti svoje mesto i u vlasti i u kulturi i na televiziji, u diplomatiji, novinarstvu, pravosu|u, i svugde ili }e
biti ovo {to je bilo. Zvi$duci, nezadovoqstva, a ne
treba iskqu_iti da }e na slede}oj sli_noj manifestaciji Vu_eli}, ili neko drugi, i batine dobiti. Da je
to bilo ovih dana posle doga|aja u Sava centru i komentara Televizije Beograd pod firmom Foruma za
istinu i slobodu izra$avawa iz Novog Sada, kojim
su publiku u Sava Centru nazvali huliganima, izdajnicima i slugama zapada. Vu_eli} bi zvi$duke $eleo
a batine dobio.
51

On je toga svestan ali ne mo$e da savlada nervozu

i strah i otuda nekontrolisana histeri_na reakcija i
napad na publiku i wenu slobodu da nekoga voli a nekoga ne voli. Zvi$duci i protesti su civilizovan na_in izra$avawa politi_kih ose}awa i uzalud se u saop{tewu Foruma poziva Beograd da se probudi i da
voli Vu_eli}a.
Beograd je budan i reaguje civilizovano na necivilizovanu televiziju i wenog direktora. Ista ta publika je iste ve_eri u istoj sali aplauzima pozdravila i film i sve u_esnike, glumce, re$isera, producenta i time pokazala svoju zrelost. No, izgleda i publika nije kriva. U saop{tewu Foruma se ka$e da je na
premijeru Seoba ubauqao onaj isti duh koji je pre
neki dan uprqao kongres intelektualaca, _itao naru_ene tekstove o krivici Srba za prqavi rat. Zna_i,
opet Vuk. Vuk je kriv kada u Sava centru zvi$de Vu_eli}u a kriv je i kada u Sava centru zvi$de wemu
samom. On je uvek i za sve kriv. Kako bi wima bilo lepo bez Vuka. Kao svim ovcama.
A zvi$duci u Sava centru na kongresu srpskih intelektualaca Vuku su bili muzika kompozitora Dra{kovi}a. Vuk je oti{ao tamo da _uje izvedbu muzike
koju komponuje ve} tri godine. Orkestar je dao sve od
sebe, bilo je tu i talentovanih dirigenata, sve u svemu
pravi muzi_ki spektakl. Sada kriti_ari razli_ito
ocewuju i kompozitora i orkestar ali su svi saglasni
da je muziku trebalo _uti. Meni se sve jako dopalo i
volela bih da repriziramo sa jo{ ve}im orkestrom.
Da sam ja kojim slu_ajem intelektualac, na tom kongresu bi bilo vi{e zabavne i narodne muzike a mawe
ozbiqne nacionalne. Pitala bih ozbiqnu i zabrinutu Biqanu Plav{i} iz prvog reda gde je weno ogwi{te koje brani: u Sava centru, na Dediwu ili u Sarajevu? Svakodnevno u ku}i lepote na Ta{majdanu zate$e
mi{i}e, dr$i maske na licu i pri_a kozmeti_arkama
o pravednoj borbi srpskog naroda u Bosni. Dok ona ve$ba ili pliva u bazenu, negde tamo kod Tuzle, Gora$da,
gine neki Dragan, Zoran ili Milan, srpski junaci ka-

ko ona voli da ka$e. Meni bi na tom kongresu morala

objasniti pre svih nacionalnih pitawa celokupnog
srpstva, kako to mo$e: ona na Dediwu ili u bazenu a
oni u grobu?! Morala bi re}i i ko sve to pla}a? Znamo
da ne predaje vi{e na fakultetu u Sarajevu, pobegla
je odavno, ne radi nigde za platu, pa odakle sve to?
Nasledstvo ili pqa_ka. Od prodatih golfova u
Vogo{}u, pokradenih banaka ili od opqa_kanih ku}a
po Bosni. I ne samo wu. Ceo prvi red Kongresa trebalo
je prozvati za govornicu da objasni pone{to. Karaxi}
i Mladi}, predsednik Republike Srpske i komandant
vojske, kupili su skupe stanove u Beogradu i preselili porodice. Wihovi sinovi nisu na frontu u borbi za
ogwi{ta nego u disko klubovima Beograda. Od kojih
para su kupili te stanove i za{to u Beogradu, kada oni
stvaraju dr$avu da usre}e Srbe u Bosni. <to prvo ne
usre}e svoje sinove i $ene nego im to uskra}uju i teraju ih da se mu_e po Beogradu? Pa Koqevi}, Buha, Kraji{nik svi su preselili porodice u Beograd, i wihovi sinovi, k}erke i $ene $ive ovde u stanovima kakve ja mogu da sawam. Tate idu za vikend na Pale da ohrabre borce. Odakle novac za sve to? Ne mogu da verujem da ba{ narod u Bosni to ne vidi i ne pita. Sigurno
vide a ne sme da se pita. Kao u posledwih pedeset godina kada su komunisti oteli ku}e vlasnicima, uselili
se u wih, opqa_kali sve _ak i muzeje a zatim pri_ali narodu o jednakosti i besklasnom dru{tvu. I niko nije smeo da pita kakva je to jednakost kada vi imate sve a mi nemamo ni{ta.

52

53

TATIN SIN
Ni u Srbiji nije boqe. Ako si na vlasti mo$e{ da
radi{ {ta ho}e{: da pqa_ka{, otima{, razbija{, ubija{, hapsi{, ratuje{. Sve je dozvoqeno. Sin predsednika republike Milo{evi}a u prazni_nom broju Ve_erwih novosti ka$e: Do sada sam slupao 19 automobila. Tata se qutio do petnaestog a sada mu je svejedno.

Odakle pare za to svejedno, niko ne sme da pita. Da

tako ne{to ka$e javno i uradi Klintonova k}erka ili
Miteranov sin, izbio bi pravi politi_ki skandal i
predsednik Francuske ili Amerike bi morao da objasni narodu od kojeg novca je kupio tih devetnaest automobila i ozbiqno bi ugrozio svoju politi_ku poziciju. Te{ko bi bilo i Klintonu da objasni poreklo novca za devetnaest automobila u roku od dve godine iako
je nesumwivo da finansijski boqe stoji od na{eg predsednika. A kod nas, predsednika nema ko da pita, radi
{ta ho}e i sa narodom i sa dr$avom. Opozicija se usudi da pone{to zapita a naro_ito Srpska re_, a da bi
se i to spre_ilo, predsednik je smislio Zakon o za{titi privatnosti kojim }e zabraniti pomiwawe wega i
wegove porodice. Ne}e mo}i. Devetnaest Markovih slupanih automobila nije privatnost ve} javna potro{wa
i ne mo$e ni taj zakon spre_iti pitawe: odakle pare.
Znam da ovo nisu mnogo intelektualna pitawa za
taj Kongres, ali su interesantna. Interesantnija mnogima od ujediwewa vaskolikog Srpstva i Srpskog nacionalnog interesa. Dok se ova pitawa ne re{e, te{ko
da se mogu re{iti i nacionalna pitawa. Kako mogu Karaxi}, Mladi}, Koqevi}, Buha, sa sinovima i stanovima u Beogradu, ostvariti nacionalni interes nekog
Marka ili Dragana iz Fo_e, Sarajeva ili Bawaluke?
Nikako.
Kako mo$e Milo{evi} sa Markovih devetnaest automobila ostvariti nacionalni interes penzionisanog
sudije Slobodana Perovi}a koji svakog jutra u Sponi
dva sata _eka da dobije kilogram hleba, ili seqaka Rajka Vasi}a koji nikada nije kupio auto a nema novca ni
za autobus do Vaqeva.
Nikako.
To je to.
PJESNICI
Pesnik, predsednik op{tine Trebiwe, i {ofer, Bo$idar Vu_urevi}, ka$e u razgovoru za Srpsku re_
da wegovi qudi pevaju:
54

Od gata_kih Muslimana
ostali su Vuk i Dana
Sve je srpska po_istila ruka
osim ku}e Dra{kovi}a Vuka.
Ova pesma govori mnogo.
Prvo, da sam rekla istinu za gata_ke Muslimane
da ih je srpska po_istila ruka iako su tada govorili da la$em i da su Muslimani dobrovoqno napustili Gacko.
Pesma }e tako|e biti dokaz na su|ewu Vu_urevi}u
u Hagu, jer sam priznaje da je po_istio Muslimane ne
samo u Gacku nego i u Trebiwu.
Pesma istovremeno i brani Srbe pred svetom od Srba zlo_inaca. Kazuje da ih ima i druga_ijih od Vu_urovi}a, pa makar i jedna ku}a. No, sigurno nije samo jedna. Mnogi se ne sla$u sa _i{}ewem ali }ute u strahu od srpske ruke. I ta _i{}ewa i tu ruku pamte dobro i Srbi toga kraja iz vremena 194145. kada su Vlado <egrt i drugovi punili hercegova_ke jame Srbima.
Nadam se da su|ewa ne}e biti samo u Hagu nego i u
Gacku, Trebiwu, Sarajevu. Sami Srbi }e morati suditi toj ruci, a i onoj koja je podmetnula dinamit pod
spomenik Skenderu Kulenovi}u, piscu Stojanke majke
Kne$opoqke, najlep{e pesme napisane u slavu Srpske majke. Bronzani Skender je miniran kao muxahedin i mr$wom mu je vra}ena qubav pru$ena na{em
narodu. Moramo razmisliti kako to da u na{em narodu ni ranije ni sada nema ni jednog Gorana Kova_i}a i
Jame, niti Kulenovi}a ili Nazora da napi{e Majku Trebiwku, Majku Sarajku, Majku Fo_anku. Usred stradawa na{eg naroda od wegovog, hrvatskog, Nazor napisa najlep{e stihove o Majci Pravoslavnoj.
Nema Srbina ni tada ni danas koji bi mogao i smeo napisati ne{to o Majci Muslimanskoj _ija deca tako|e stradaju. Umesto toga, na{i pesnici idu iz Beograda u Hercegovinu i pevaju:
Oj, Fatima, |e su ti dimije,
u ^etnika, oko redenika.
55

Kakav pjesnik takva mu i pjesma. Ili boqe po narodnoj: Golem turban, pod wim hoxe nema.
PREPISA>EMO OD AMERIKANACA
Teoreti_ar SPS-a Mihajlo Markovi}, praznuju}i
1. maj, odr$ao nam je govor o nepromewivosti istorije.
Poru_ili su nam da nema rehabilitacije generala Mihailovi}a i wegovog pokreta, ni generala Nedi}a, jer
su bili saradnici okupatora.
Ima, ima.
Rehabilitova}emo i Mihailovi}a i Nedi}a, istoriju dopisati onim {to ste vi izostavili.
Junak iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata,
general Nedi}, prihvatio je da bude predsednik vlade nakon nema_kog ultimatuma da }e do}i do komadawa
Srbije izme|u Bugarske, Albanije i Hrvatske ukoliko
to ne prihvati. A gde je tada bio teoreti_ar Markovi}
i wegovi partizani! Po selima Srbije, Crne Gore i
Hercegovine ostvarivali su drugu fazu revolucije:
ubijali Srbe kulake i petokolona{e, svoj narod.
Dok je Nedi} svesno $rtvovao svoju _ast i obraz,
spa{avao Srbiju i Srbe od uni{tewa, prihvatao i
sklawao hiqade izbeglica iz Bosne, oni su taj isti narod ubijali u ime svoje revolucije. A mi treba po Markovi}u i daqe da slavimo ubice a $igo{emo spasioce.
Nedi}ev _in kolaboracije bila je najsvesnija $rtva za narod. U pismu generalu Mihailovi}u on ka$e:
Umreti za otaxbinu je lako jer smrt boli trenut-dva
a dati obraz za otaxbinu je te{ko jer sramota boli u
grobu. Duboko po{tovawe i divqewe je ono {to dugujemo Nedi}u i to mora biti bez obzira na teoriju o nepromewivosti istorije gospodina Markovi}a. Mi }emo
promeniti sistem u Srbiji i qude na vlasti, i kada
do|u _asni qudi zna}e da po{tuju $rtvu _asti Milana Nedi}a. A {to se ti_e generala Mihailovi}a, tu
}emo samo dopisati ono {to su komunisti zaboravili
da upi{u u istoriju.
56

Da je prvi odbio kapitulaciju, digao ustanak, okupio oko sebe i Srbe, i Muslimane, i Hrvate, i Slovence, a okupatorima naneo mnogo vi{e gubitaka nego Markovi}eva vojska. Na samom su|ewu nije pokazan ni jedan jedini dokument o saradwi sa Nemcima. U istoriju }emo upisati {est Hitlerovih naredbi da se uni{ti general Mihailovi} kao najve}i neprijateq na
Balkanu i nema_ku poternicu za wim sa ucenom od 100
hiqada nema_kih maraka u zlatu. Iz ameri_ke istorije u na{u istoriju prepisa}emo i najve}u operaciju u
Drugom svetskom ratu, spa{avawe 500 ameri_kih avijati_ara _ije su avione Nemci oborili iznad Srbije.
O tome u_e ameri_ki |aci a srpski ne, ne da Markovi}.
Upisa}emo i sve bitke koje je sa Nemcima Mihailovi}
vodio i dobio ali i Martovski sporazum komunista sa
Nemcima u Zagrebu 1943. za koji ne znaju |aci iz Srbije. Ili sporazum o sadejstvu komunista sa Nemcima
41. godine kada su zajedno pucali na jugoslovensku vojsku jer su bili prijateqi Nemaca zbog pakta sa Staqinom. Upisa}emo u istoriju i sve komunisti_ke zlo_ine prema srpskom narodu, _ega se oni najvi{e i pla{e.
Upisa}emo Ko_evqe, Zidani most, Pasje grobqe, sve
hercegova_ke jame, bosanske, crnogorske i one po Srbiji i Beogradu koje su komunisti napunili Srbima. Upisa}emo sva nevi|ena zverstva koja su po_inili nad nedu$nim narodom a zatim izbrisali iz istorije i se}awa. Nazvali su to lijeve gre{ke a zlo_incima proglasili Mihailovi}a i Nedi}a. Kada te lijeve gre{ke upi{emo u istoriju, neka deca koja budu u_ila ka$u da li su to gre{ke ili zlo_ini i da li su oni heroji ili zlikovci. I Markovi}i i Milo{evi}i i mnogi drugi za 50 100 godina bi}e oni kojih }e se srpski
narod stideti a ne Nedi}a i Mihailovi}a.
Bi}e to.
(9. maj 1994. godine)

57

Objavqujemo jo{ neke listinge i priznanice Dafiment banke.

Istina je na{ jedini motiv i jedini ciq.
Septi_ka jama zvana Dafiment banka je otvorena.
To je i septi_ka jama srpske vlasti, srpskog patriotizma, srpskog novinarstva.
Ne odustajemo. Ne hajemo za tu$be, za pretwe zatvorom, za histeriju, za tu$ioce, za dobrovoqce-batina{e, za bilo {ta. Neka ko{ta koliko ko{ta.
U Africi $ivi pleme Hotentoti. Kad ih upitate
{ta je Dobro, oni }e odgovoriti: Dobro je kad mi opqa_kamo druge. A {ta je Zlo? Zlo je kad drugi opqa_kaju nas!
Kad je Duga objavila priznanice i listinge Dafiment banke sve male i velike poglavice srpskog
Hotentot plemena (vrhovi SPS, SK-PJ, mafija i wihove vodono{e na televiziji i u {tampi) pale su u
trans. Udarili su u bubweve: lopovi, lopovi!
Najbu_niji su bili dobo{i TV-Bastiqe, TV Politike i lista Politika. Gospodin Aleksandar Tijani} je preuzeo i ulogu inspektora, pa je na TV-Politici isle|ivao lopove, a list Politika sve to
{tampao i daqe razduvavao. Direktor TV-Bastiqe i
{ef poslani_ke grupe SPS Milorad Vu_eli} ushi}eno daje mnoge intervjue i ponavqa: Razobli_ili smo
pqa_ka{e! Predsednik Izvr{nog odbora DSS Mirko
Petrovi} egzaltirano kli_e: Gra|ani Srbije, mi smo

prava opozicija, a SPO je stranka kriminalaca i mafija{a!

U Srpskoj re_i poku{avam da upozorim gra|ane
na tu sramnu podvalu re$ima i wegovih truba_a. U izjavi Borbi podse}am tu Hotentoti dru$inu da zakon
garantuje tajnost {tednih uloga gra|ana i da je spisak
objavqen u Dugi sa_iwen u jednoj ku}i u Tolstojevoj
ulici. Skre}em pa$wu na _iwenicu da je moj listing
u Dugi falsifikovan i da ne samo {to nisam podigla svoje pare iz Dafiment banke nego sam jo{ i debelo opqa_kana. I ja i SPO.
Gospodin Bogdan Tirnani} uzvra}a na TV-Politici da listinzi ne mogu biti falsifikovani! Tijani}
dovodi novinarku Duge u studio i poklawa joj celo
ve_e. Ba{ ga briga da li ta dama la$e, ba{ ga briga za
_ast tolikih qudi i za zakon koji {titi tajnost {tednih uloga. Ta polupismena $ena je li_ni biograf supruge Predsednika Republike. Za Tijani}a je ta _iwenica iznad Zakona i iznad etike novinarske profesije. Osim toga, ta dama je napisala da su, u Srbiji, bezmalo svi ne_asni, osim Slobodana Milo{evi}a i wegove porodice. Wegov novinarski i partijski zadatak
bio je da podr$i tu tezu. I wegov, i Tirnani}ev, i Vu_eli}ev...
Onda je Srpska re_ do kraja od{rafila bombu.
Objavili smo one listinge i priznanice koje Duga
nije htela da objavi.
Kakav {ok i kakva pometwa u redovima Hotentot
plemena! Horski su zakukali: falsifikat, falsifikat, falsifikat!
Pardon, gospodo! Upravo vi ste tvrdili i lagali
Srbiju da se ni listinzi ni priznanice ne mogu falsifikovati.
Srpska re_ je ceo materijal dobila od Odbora poverilaca, dosta pre Duge. Nismo hteli ni{ta da objavimo, jer smo po{tovali Zakon o tajnosti uloga i jer
smo, recimo, na ba{ mom primeru i primeru Bogoquba
Pej_i}a ustanovili da su neki listinzi i priznanice
falsifikovani.

58

59

SVAKO IMA
SVOJU PRIZNANICU

E pa, na qutu ranu qutu travu! Kad ste ve} toliko o_arani listinzima i priznanicama, koje po vama
moraju biti istinite, onda izvolite listinge i priznanice!
Nasla|ujemo se va{im be{_a{}em, va{om izbezumqeno{}u i priznawem da ste svi samo sluge. Falsifikat je original, ako to odgovara va{im gazdama i vama.
A original je falsifikat, ako vas zasvrbi i ako tako
ka$u va{i gospodari.
Dr$avo, tu$ioci, televizije svih srpskih zemaqa,
branite nas! zapoma$u Tijani}, Tirnani}, Vu_eli},
Ko{tunica... I vi_u, u sav glas, kako oni nikada nisu
bili {tedi{te Dafiment banke...
Pa, gospodo, ba{ zbog onih koji nisu {tedi{e Dafimenta, banka je i propala.
Banku nisu ojadili oni koji su u woj ostavili svoje pare i podizali svoje pare, nego Hotentoti koji
su, sa priznanicama i bez priznanica, uzimali tu|u
muku, tu|u u{te|evinu.
Do|e, tako, generalni sekretar SPS-a Milomir
Mini} (ni on nije bio {tedi{a) i gospo|a Dafina mu
strpa u xak _etrdeset miliona maraka. Istu sumu pokloni i generalnom direktoru CIP-a Milutinu Mrkowi}u, a jednom poverqivom patrioti podari dvadeset pet miliona maraka, koje on prebaci u Izrael.
A heroji sa Pala? Uzimali su i {akom i kapom u
xakovima. Pone{to bi poklonili patriotskim snagama u ina_e nepatriotskoj Srbiji. Ba{ je zanimqivo
da blagajna stranke gospodina Ko{tunice biva sve punija otkad on, _ovek iz srca <umadije, sa vrha Ravne
gore, izjavquje qubav Palama, utrkuju}i se sa Ilijom
Guzinom. A na Ravnu goru ne ide.
Portir u Dafimentu postao je prvi _ovek Dr$avne bezbednosti Srbije. Sada vodi saveznu carinu.
Ni on nije bio {tedi{a.
Sve ove i mnoge druge _iwenice sakrila je Duga,
na {ta su upozorili samo SPO i Srpska re_. Po nalogu Vu_eli}a i Tijani}a wihove televizije ignori{u saop{tewa SPO-ove konferencije za {tampu, ko-

jima se skre}e pa$wa na jedine vinovnike kolapsa

Dafiment banke.
Dafina Milanovi} je, od po_etka, bila igra_ka
patriota, pokri}e da opqa_kaju narod. Ogromnim kamatama izvu}i od gra|ana devize u pravom trenutku,
pokrasti taj novac: sav plan je bio u tome!
Gospo|u Dafinu prima niko drugo do Predsednik
Srbije, i to u wegovoj slu$benoj kancelariji. On joj nala$e da nastavi sa radom. On je bio bankar i on je znao
da nigde u svetu nema niti mo$e biti tolikih kamata. Ali, on je znao i da nigde u svetu, osim u Srbiji, nije mogu}e pokrasti gra|anima pare, pa onda uz pomo}
Duge, Tijani}a i Vu_eli}a krivicu za pqa_ku {tedi{a svaliti na {tedi{e! I opoziciju.
Gospodin Predsednik je znao da uz pomo} vojske ne
mo$e gotovo ni{ta, da uz pomo} policije mo$e dosta,
ali da tek uz pomo} ne_asnih qudi u televiziji i
{tampi mo$e sve. Wegov uspon po_eo je psova_kom rubrikom Odjeci i reagovawa u Politici, gde je svaki primitivac mogao da objavi la$, spletku, poluistinu, podvalu. Odatle je krenuo moralni sunovrat srpskog novinarstva i sad je na nivou stare Miqe i zatvorskog upravnika Tijani}a. A izme|u? Izme|u se dogodio
rat. Dafina, izbeglice, beda, beskrajni i op{ti u$as.
Takvo novinarstvo u slu$bi takve politike nateralo
je Vitalija ^urkina da izjavi kako nikada nije sreo
qude koji tako lako i bezo_no la$u.
Srpska re_ ne la$e, gospodine Tijani}u. Srpska
re_ samo razbija sistem vladaju}e la$i. I uspeli smo
prili_no u tome. Naterali smo i Vas i Vama sli_ne da
se sudarite sa sopstvenim nemoralom i lopovlukom u
ogledalu!
Mi nismo ni napisali da ste Vi i Tirnani} bili
{tedi{e Dafimenta. Mi smo samo objavili priznanicu o podignutim parama, i pe_at na priznanici. <ta
vi demantujete? Mo$da _iwenicu da je _ovek (Milutin Mrkowi}) koji je izneo iz Dafiment banke _etrdeset miliona maraka _lan Upravnog odbora TV-Politika! ^ime je zaslu$io to _lanstvo i odakle ga pla}a?

60

61

U Nedeqnoj Borbi gospo|ica Mirjana Bobi} i \oka Kesi} slo$no su se ukqu_ili u hajku na mene. Nije
_udo za Kesi}a, jer on je uvek u hajci na nekog, ali Bobi}ka me iznenadila. Dodu{e, kod we nikada ne znate
gde }e i na koju stranu. ^as je levo, _as desno, _as u centru. Trenutno je sasvim desno, fasciniraju je Kalaji}
i Isidora Bjelica, ide na wihove $urke. Super.
UBorbi me kritikuje da neopravdano osporavam
nezavisnost ku}e Politika, jer ja ne znam {ta je to,
misli ona, po{to sam od prekju_e u novinarstvu i to
kao partijski radnik moga mu$a. Draga Miro, mi novi-

nari od prekju_e boqe znamo {ta je nezavisno novinarstvo i zato smo od prekju_e, jer ranije nismo mogli
u}i. Ni kao partijski radnik, ni bilo kako, nisam mogla u}i u novinarstvo ili na druga mesta, osim za svoje
pare, a ti razmisli za{to. Sigurno ne zato {to sam lo{
novinar, jer odli_no pi{em i od prekju_e sam u_inila vi{e za nezavisno novinarstvo nego ti godinama. A
ti si lako u{la i samo {eta{. Tamo, ovamo, ima te svugde pa i kod Vu_eli}a. Nije ni _udo {to brani{ te medije od mene, treba opstati. Tebi koja nisi od prekju_e
izgleda sasvim normalno i profesionalno kada glavni i odgovorni urednik Televizije Politika zauzme
pola dnevnika svoje televizije, preti, hapsi, {aqe u
sanatorijum i to _ini svakodnevno, a uredno prenosi
novina Politika. Moj odgovor na sve to odbiju da objave, {to ti odobrava{ i sasvim logi_no zamera{ Studiju B koji je jedini objavio taj odgovor na napade cele ku}e Politika.
Mi novinari od prekju_e u_ili smo druge {kole
novinarstva, koje bi trebalo da obi|ete i ti i Tijani}
i Vu_eli} i Tirnani} i Jak{i} i mnogi stari novinari. <kolu _asti i istine, koja se te{ko zavr{ava.
Sve je prosto u toj {koli. Po woj, nikome ne mo$e{ uskratiti odgovor na napad niti se politi_ka nezavisnost sti_e vezom sa SPO kako ti ka$e{ ili SPS-om,
nego prihvatawem realnosti iako je protivna li_nim
afinitetima. A realnost je da Srpski pokret obnove
postoji, da je najja_a i najuticajnija stranka opozicije u zemqi, {to treba nepristrasno prihvatiti. Nije
nezavisno novinarstvo pquvawe po Vuku i Dani i Srpskom pokretu obnove, koje traje ve} _etiri godine i u
kojem svi u_estvujete jer je to prosto, lako i za to se ne
odgovara. Vuk, Dana i SPO nisu krivi za stawe u zemqi, za va{e male plate, za mali tira$ novina, za mr$wu prema vama kada pre|ete preko granice. Neko drugi je kriv za sve to. Tamo se okrenite i juna_ite, pi{ite, govorite u TV dnevnicima i novinama. Nas ne
morate voleti, ali nas morate prihvatiti, jer ne}emo
nestati bez obzira na va{e $eqe. A televizija, i no-

62

63

Oni koji nisu bili Dafinine {tedi{e, nego samo

patrioti, pokrali su {tedi{ama milione i milione maraka.
O takvima }ute i {tite ih i Tijani} i Vu_eli}.
Pa oni su u wihovim Upravnim odborima. A nama, koji ne }utimo o lopovima i ne {titimo lopove, prete ti
jadni novinari koji sramote novinarsku profesiju.
Te{ke re_i, zar ne?! Presavijte tabak i drmnite
novu tu$bu.
Znamo mi da su vam gazde nalo$ile da tu$ite i da
su naredile tu$ila{tvu i sudstvu da vam budu na usluzi.
<to va{i gospodari ne tu$e Srpsku re_? Zbog
toga {to postojite vi, koji obavqate wihove komunalne poslove.
Evo razloga za jo{ jednu tu$bu. Mo$ete i vi i va{e gazde da se preselite u Tu$ila{tvo, ali Dafingejt je otvoren i ni{ta ne}e spre_iti saznawe pune
istine.
Srpska re_ je postigla {to je htela. I _ini}e to
i ubudu}e.
Listinzi i priznanice nisu falsifikovani! Ne
mogu biti.
Citiramo vas. Tu$ite sebe.
I ne zaboravite. Svako ima svoju priznanicu.
* * *

vine koje glavni urednici koriste za svakodnevno vre|awe neke li_nosti ili stranke, a ne}e da objave demanti ili odgovor te li_nosti ili stranke, svuda u
svetu su bastiqe i nisu nezavisne. Ili, mo$da mi novinari od prekju_e nismo dovoqno upu}eni. Mo$da nije trebalo da tra$im da mi objave odgovor, ne bih se zamerila Bobi}ki. <ta mi je sve to trebalo, vidi se da
sam od prekju_e.
Da je ne{to trulo u ku}i Politika govore i druge stvari. TV Politika prelazi granicu nemorala TVBastiqe. U emisiji Molim, nedeqom Tijani} i Bradi}ka nazvali su jedan prilog drugo stawe Danice
Dra{kovi}, sa o_iglednom namerom da se posprdaju sa
_iwenicom da nemam dece. Ja to ne}u da komentari{em, mo$da }e Bobi}ka. Komentarisa}u ne{to drugo.
U toj istoj emisiji, isti qudi izneli su na pijacu porodi_nu tragediju bra}e Lau{evi} i jo{ tri porodice, predla$u}i taj nesre}ni doga|aj za utisak nedeqe,
uz objavqivawe fotografija Lau{evi}a sa pi{toqima u ruci. Jedna slu_ajna tragedija, koju niko nije $eleo i koja je unesre}ila toliko qudi, Tijani}u slu$i
za zabavu. Pozivaju se gra|ani da odlu_e {ta je upe_atqivije: ko{arka{ka utakmica Zvezda Partizan ili smrt dva mlada _oveka i tragedija tri porodice. Do ove granice nemorala nije oti{la ni TV-Bastiqa pa je sasvim logi_no da je razvojni put TV Politika srazmeran nemoralu wenih novinara i odgovornih qudi te ku}e. Nije neva$no re}i da ni Tijani} ni Bradi}ka, a ni direktor Dragan Haxi Anti},
nisu zavr{ili fakultet niti dovr{ili svoje obrazovawe. Zato je to i mogu}e u ku}i Politika.
(22. maj 1994. godine)

64

POJE<>U IVICU I MARICU

Godi{wica 1. juna. Pripremam kwigu dokumenata i

podse}am se na sve. Na pomo} i podr{ku iz celog sveta, pisma od Klintona, Miterana, Micotakisa, i na
mr$wu, strah i bedu ovde. Hrabri i _asni qudi su dali {ta su mogli, a ve}ina je ostala ravnodu{na. Godinu dana kasnije sve je isto. Na televizijama nas hapse
zbog priznanica Dafiment banke, a list Politika
vr{i svakodnevno direktan prenos iz tu$ila{tva, objavquje izjave tu$ioca, sudija. Ho}e biti ne}e biti.
Zatvor ili ni{ta. Urednik televizije Politika mi
javno obe}ava pakete u zatvoru, a drugovi iz opozicije poru_uju: Ovoga puta ne}e biti abolicije za Dra{kovi}e. Zna_i $ale {to je bilo onoga puta. Vlast nastavqa po starom. Ni{ta nije u_iweno po na{im krivi_nim prijavama, niko nije odgovarao za zlostavqawe, fizi_ke povrede, upad u strana_ke prostorije. Na{e prijave, tu$be, sve je u fiokama, duboko gurnuto da
slu_ajno neko ne pokrene postupak. Zahtev Odboru za
bezbednost Skup{tine Srbije da se ispita odgovornost
Ministarstva unutra{wih poslova u ovom slu_aju, da
svedo_imo svi o svemu, ne mo$e na dnevni red. Tra$e
smenu predsednika Odbora koji se usudio da to pokrene. Za{to? Koga {titi ova vlast, koga krije Slobodan
Milo{evi}? Neka mi niko ne ka$e da on sve ne diriguje i o svemu ne odlu_uje.
Doga|aj koji je uzdrmao ceo demokratski svet, o kojem je razgovarano u Beloj ku}i, na sastanku sedmori 65

ce u Japanu i na tribinama francuskih intelektualaca, ne mo$e da se wega ne ti_e. On je zbog svega dobio
packe od sveta, wemu se sve pripisalo na ra_un, onaj
od sankcija, on bi prvi trebalo da tra$i odgovornost
krivaca i sebe za{titi. A ne tra$i. Za{to? Zato {to
bi postupak doveo pravo do wega kao glavnog krivca i
naredbodavca cele akcije, koji je bio o$alo{}en {to
sam nije mogao da nas pendre_i. Zato sve stoji, zato je
Zoran Sokolovi} ponovo ministar policije uprkos protivqewu opozicije ili ba{ zbog toga. Ako on nije kriv
i ako je sve _iweno bez wegovog znawa i naredbe, za{to
onda cela dr$ava brani godinu dana da oni koji su to
radili budu ka$weni. Nije vaqda Zoran Sokolovi} i
brigada pijanih i bahatih pendreka{a sa Banovog brda
sinonim Srbije koji se {titi po svaku cenu. Batinawe,
nezakonito hap{ewe, ubijawe qudi, to je repertoar
srpske policije iza koga stoji, izgleda, cela dr$ava i
wen predsednik li_no. Nisu samo nas batinali i zlostavqali pa da zaboravimo. I tada i posle nas to se _ini svakodnevno i svima. Glumica Nade$da Bulatovi}
ju_e, danas Muslimani u Sanxaku, koji se prevaspitavaju batinawem po _etrdeset osam sati da bi se smirili, kako re_e pendreka{ Radmilo Bogdanovi}. Politi_ki zatvorenici se prevaspitavaju batinawem,
onako kao u Ugandi za vreme Idi Amina ili u Rumuniji za vreme ^au{eskua.
Dr$ava koja batina, zlostavqa i ubija svoje gra|ane je razbojni_ka dr$ava. U demokratskim dr$avama
prisila protiv gra|anina dopu{tena je samo kada je to
jedini na_in da se uz zakoniti postupak on li{i slobode. Momentom hap{ewa iskqu_uje se svaka mogu}nost
maltretirawa qudi i uni$avawa wihovog dostojanstva. Za {amar dobijen u policijskoj stanici ili u zatvoru, sudovi u Sjediwenim Ameri_kim Dr$avama,
Britaniji ili Francuskoj presu|uju milionske od{tete i policajci gube slu$bu.
A u dana{woj Srbiji? Slu$bu gube oni koji ne}e
da tuku a dodatne batine oni koji se bune ili tu$e zbog
batina.

Razbojni_ka vlast uvek pronalazi razloge za weno razbojni{tvo. Hitler je na{ao na_ina da naciju Getea, Kanta i <openhauera uveri da je u nacionalnom
interesu istrebqewe Jevreja. Staqin je progla{avaju}i ih klasnim neprijateqima, kulacima, agentima
imperijalizma ili trockistima, kako kad i kako koga,
poubijao oko trideset, a po Sol$ewicinu i celih pedeset miliona qudi. Partizani su likvidirali oko
trista hiqada Srba pod optu$bom da su kulaci, petokolona{i ili malogra|ani. Ve}ina ubijenih nije znala ni zna_ewe re_i zbog kojih su gubili glave.
Re$im Slobodana Milo{evi}a tukao je, otpu{tao
sa posla i _ak ubijao qude u Srbiji najpre po politi_koj presudi kao velikosrbe i {oviniste. Nekoliko
meseci kasnije isti re$im gra|ane zlostavqa pod optu$bom da su malo Srbi i da nisu dovoqno {ovinisti,
odnosno patrioti. Uvek postoji alibi za wihove zlo_ine. Kada je $rtva Srbin, onda je on izdajnik, agent Vatikana i Amerike, _lan nekonstruktivne opozicije.
Kada je $rtva Musliman, onda je on muxahedin, fundamentalista, Albanac je iredenta, Ma|ar autonoma{.
Nije iskqu_eno da }e uskoro Muslimane po Sanxaku
tu}i uz obrazlo$ewe da je nemogu} zajedni_ki $ivot
Srba i Turaka, a Srbe pod izgovorom da su za Veliku
Srbiju danas, da su protiv Velike Srbije sutra ili da
su ili nisu za Jugoslaviju prekosutra. Ve} najavquju
da }e Jugosloveni za koje se danas zala$e Mirjana Markovi}, batinati i progawati velikosrbe, za koje je do
ju_e bila ta ista drugarica.
Oni sve mewaju. Otaxbinu, stranku, ideju, prijateqe, mi{qewe. Samo ne mewaju batinu. Odri_u se svega osim prava da tuku.
Pohapse seqake Muslimane po Pe{teru, ve$u ih za
radijatore i tuku $ivotiwski, satima na smenu. Tra$e da vrate oru$je. Ako nemaju oru$je onda tuku sve
dok $rtva ne pristane da kupi oru$je pa im ga preda.
Kada posle toga predsednik Skup{tinskog odbora za
bezbednost zatra$i da odbor razmotri izve{taj Fonda za humanitarno pravo iz Beograda o zlostavqawima

66

67

sanxa_kih Muslimana, pendreka{ Bogdanovi} i SPS

ve}ina odbije taj zahtev i umesto wega raspravqaju o
izve{taju MUP-a Srbije o oru$ju oduzetom od Muslimana. O onom oru$ju koje su batinama iznudili.
>utati o svemu tome zna_i solidarisati se sa razbojni_kom vla{}u i biti sau_esnik u wenim zlo_inima. Kada smo Vuk i ja uhap{eni i pretu_eni uznemirio
se ceo demokratski svet. Francuski filozofi Gliksman, Brukner, Edgard Moren, Danijel Rondo, pi{u,
govore, protestuju. Rondo dolazi u Beograd zbog nas i
svake ve_eri {eta ispod prozora bolnice gde le$imo.
A mi? Koga smo mi to kao narod ili pojedinci svojim
protestima {titili i podr$avali. Ovde ili u svetu.
Ru{eni su celi gradovi, sela, bogomoqe, ubijani nevini qudi, a ni glas protesta nikada i nigde, ili pojedina_no, nemu{to, uz obaveznu osudu obe strane. Ako je
opravdawe da je rat op{ti i da se krivac ne zna, {ta
je opravdawe za ono {to se u Srbiji doga|a. Za modrice Nade$de Bulatovi} ili neznanih qudi {irom Srbije, za stradawe sanxa_kih Muslimana. Opozicione
stranke zaziru i od razgovora o politi_kim, gra|anskim i li_nim pravima u Srbiji. One vode globalne,
svetske i nacionalne politike, a mi stradamo pojedina_no. Vukov i moj slu_aj pro{le godine ili sanxa_kih
Muslimana danas, u svakoj demokratskoj zemqi opozicija bi iskoristila da sru{i vlast. Ako je opozicija. Ovako, svi mi _inimo onu dr$avu koju je obele$io
svet, uveo joj sankcije i svi smo odgovorni za sve. Nevinih nema, sve do pobune. Srbija ovakva kakva je danas,
kakvu je _ine i odr$avaju Milo{evi}i, Bogdanovi}i
i Sokolovi}i, ne mo$e ni sawati da postane deo zajednice demokratskih zemaqa sveta. A medijski rat protiv Srbije je samo poku{aj oslikavawa zemqe, u kojoj
ubice i divqaci terori{u narod pred nemo}nim okom
sveta.
Na godi{wicu ru$nih doga|aja se}am se sa ne$no{}u i jednog lepog. Gospo|e Miteran i wenog puta od
Pariza do na{e bolni_ke sobe. Ta divna, tiha a uporna
$ena, koja svoj mir i lagodan $ivot $rtvuje qudima

koji stradaju i ide gde god je potrebno, uliva mi snagu

i veru da }e dobro pobediti zlo. Verujem da je mogu}a
Srbija u kojoj $ena predsednika dr$ave poma$e qudima u nevoqi, emituje qubav i po{tovawe za sve. Osmeh gospo|e Miteran koja je putovala od Pariza do Budimpe{te, pa od Budimpe{te do Beograda i moje sobe,
simbol su sveta u kojem $elim da $ivim i koji ho}u da
preselim ovde. Moja zahvalnost i po{tovawe prema woj
bri{u ru$na se}awa na te dane. Wenim dolaskom poraz je pretvoren u pobedu i diktator ogoqen do nagosti.
Na sudskim procesima Srpskoj re_i zbog objavqivawa priznanica Dafiment banke vide}e se ko su
qudi od vlasti i saradnici SDB-a, jer }e samo takvi
dobiti sudske procese.
Wihova slu$ba }e im, za usluge koje joj godinama
_ine, spasavati ugled i _ast, mada oni ugleda i _asti
nemaju ni sa priznanicama ni bez priznanica.
Kako li }e, {ta mislite, pro}i Aleksandar Tijani} i Bogdan Tirnani}? Wihov minuli rad im mo$da i ne bi mnogo pomogao, jer su u pro{losti takvi novinari bili masovna pojava, ali ono {to sada rade u
korist vlasti sigurno }e im pomo}i.
<to se mene ti_e ne}e me videti ni sud ni sudije
sve dok moje ranije krivi_ne prijave ne iza|u iz fioke
i ne bude primewen princip vremenskog a ne politi_kog prioriteta u re{avawu sporova.
Sve one, koji su nas tu$ili i tra$ili milionske
od{tete za izgubqenu _ast i ugled (?), iskreno $alim.
Ne mogu se naplatiti, pa ni _ast povratiti jer mi nemamo para. Danas je na ra_unu bilo svega 11 dinara. To
ni_iju _ast ne bi moglo podmiriti. I tako, zabrinuta,
tra$im na_ina da qudi ipak dobiju svoje. Ima re{ewe. Po{to gospodin Dragan Mili_i}, biv{i potpredsednik SPO, javno tvrdi da je finansijer Srpske re_i, {to da ne priznamo. Neka se svi tu$ioci lepo obrate wemu sa od{tetnim zahtevom, tamo ima para a bi}e i _asti i ugleda. To je, dragi tu$ioci, Invest-eksport, Smederevska Palanka, $iro ra_un br. 43300601-8-2533, tel. 648-961 u Beogradu ili 026/36-475 u

68

69

Smederevskoj Palanci. Dobi}e tako svi. I tu$ioci i

Mili_i}, jer finansijer ne mo$e biti svako. Mogu samo odabrani. U prvom broju _asopisa MUP-a Srbije
Telegraf, koji je u celini posve}en meni i Vuku,
ovaj gospodin finansijer je podneo iscrpan finansijski izve{taj o finansirawu stranke i Srpske re_i
kakav u stranci nikada nije podneo. Dobrovoqno je to
uradio, nadam se. No, iako se trudio, neke stvari nije
ura_unao, bojim se da se ne}e cifra slo$iti i mo$e
biti belaja. Nema dva ra_una iz restorana gde smo ru_ali zajedno a dva puta je meni cve}e kupio, {to nije
uneo u obra_un. Treba to uneti, da se sve slo$i, znam
ja da wemu nije lako. @elim pomo}i _oveku. U istom
broju istog lista, gospodin Tijani}, onaj sa televizije, posve}uje mi misli i dela svoja i opet preti. Ka$e
da ima negde u Srbiji Ivica i Marica koje }u ja kao
zla ve{tica pojesti, ali wega ne}u mo}i jer se on ne
da. Poznaju}i opredeqewe ovog barda srpskog novinarstva i wegove qubavi i mr$we, ku$im da su Ivica i Marica Sloba i Mira. Ja ho}u biti zla ve{tica
da pojedem ovo dvoje, ali Tijani} ne treba da se pla{i
za sebe. Nedavno me je u nastupu dare$qivosti udao za
Hoxu iz Srebrenice, pa ga sada i da ho}u ne mogu pojesti. Vera mi ne dozvoqava.
Laska mi da sam stalna tema u novinarskim radovima velikih novinara i legendi srpskog novinarstva Tijani}a i wegovog nerazdvojnog druga Tirnani}a. Stanlio i Olio ku}e Politika na smenu mi se dive, i prosto mi je neprijatno. Pa nisam ja toliko va$na da mi
se oni celi posvete, da im stalno budem na pameti. Razumem qubav i simpatije, ali ima i drugih stvari. Eto,
na primer, stradawa u Sanxaku i po Srbiji, rat u Bosni, beda, policijska diktatura, srpski diktator i diktatorka, sve su to teme za ove velike novinare koji
rade i po trideset godina u novinarstvu. O ovome nikada nisu pisali. Tako su i opstali trideset godina.
Ne poznajem ne{to jo{ jednog novinara koji je trideset godina opstao uz ove vlasti, nije pao u nemilost ili
oti{ao na prinudni odmor. Zato su ova dvojica poseb-

ni, jedinstveni. Jednome je duh u boci viskija ili vina, svejedno, a drugome u pi{toqu koji nosi za pojasom.
Vreme je da shvate da nije sve u boci ili u pi{toqu,
ne{to je i u {koli. Neka obi|u to malo da izle_e komplekse i prestanu da mi se dive. Tamo }e nau_iti ne{to i o dru{tveno-ekonomskim odnosima, o politi_kim
sistemima, dru{tvenim procesima i bi}e im jasno za{to tra$imo deo svojih mesta u upravnom odboru ku}e Politika. Do tada ne mogu da polemi{em sa wima,
jer smo neravnopravni. Ja znam sve, oni ne znaju ni{ta
i tako nastaje prisutna histerija. Nau_ite pa se javite. A do tada, ne pi{ite mi vi{e i ne napadajte one koje niko ne brani i ne branite one koje niko ne napada,
jer to je stara {kola novinarstva. U novoj {koli to je
obratno. U_ite od mene.

70

71

(6. jun 1994. godine)

^etiri te{ke godine i sto brojeva Srpske re_i.

Svaki broj pravo _udo za sve nas koji ga stvaramo, i svaki put ista zebwa ho}e li iza}i.
Kako smo po_eli? U prole}e 1990. godine, na samom
po_etku strana_kog $ivota u Srbiji, kada sve medije
od televizije, radija do novina dr$i vladaju}a
stranka, jo{ uvek nespremna na druga_ije mi{qewe i
javnu kritiku, nije bilo na_ina da ka$emo {ta ho}emo a da se to ne izokrene i zloupotrebi. Razmi{qali
smo tada o pokretawu novina, slobodnih, nezavisnih,
koje bi dale re_ opozicionim strankama. U po_etku smo
planirali dnevne novine, ali nije bilo snage ni sredstava za to. Odlu_ili smo se za dvonedeqnik kome je
Vuk dao ime Srpska re_. Ne kao re_ Srba, nego re_
svih onih koji govore i razumeju srpski jezik. Bogoqub
Pej_i} i ja smo pokrenuli novine, a u mojoj redakciji
osim nas nije bilo pripadnika Srpskog pokreta obnove
niti bilo koje druge stranke. @eleli smo nezavisne
novine, otvorene za one koji nisu mogli dobiti re_ u
dr$avnim medijima.
To je i bio na{ problem od po_etka. Mu_ili smo se
sa registracijom dugo, dugo. Zatim smo {tampali prvi
broj. Na naslovnoj strani bila je slika generala Dra$e Mihailovi}a a u listu nose}i tekst koji je Vuk napisao o wemu i pokretu otpora fa{izmu i komunizmu
u Srbiji od 1941. do 1945. godine. Hteli smo simboli_no da prvo damo re_ onima u Srbiji koji }ute pedeset

godina, onom ve}inskom delu naroda koji je protiv komunizma, i tada, i danas, i uvek.
I {ta se desilo. Zabrana. Tu$ila{tvo je zabranilo
i zaplenilo ceo broj. Sto pedeset hiqada primeraka.
Srpska re_ u Srbiji, to nije bilo mogu}e. We se vlast
pla{i, i tada i danas. Prvi broj smo branili i odbranili, i istinom u sudnici. Oslobo|ena je. Po izlasku iz
zatvora ponovo smo ga {tampali u dvesta hiqada primeraka. Mislili smo da je kraj. Bio je to tek po_etak.
Komunisti_ka partija, koja je u me|uvremenu jednog lepog dana postala socijalisti_ka, smi{qa novu
taktiku. Zabranu bez zabrane. Dr$i monopol nad kioscima za prodaju {tampe i jednostavno ne}e da prodaje Srpsku re_. Ili: primi novine, baci pred tezgu i
nakon petnaest dana vrati nazad. Ili ne}e uop{te da
primi te neprijateqske novine. Neverovatno je ali
i ta_no da se tim kombinacijama bavio li_no i predsednik dr$ave, koji nare|uje da se broj 14 sa wegovom
suprugom na naslovnoj strani, kojoj smo dodali Staqinove brkove kao simbol idejnog opredeqewa, preko no}i zapleni i izbaci iz kioska. Kada smo objavili wegovu sliku sa Hitlerovim brkovima, pozivani smo na informativne razgovore u policiju, i sve ove _etiri godine radimo pod budnim okom i prismotrom policije.
U takvim uslovima, sa _etiri _lana redakcije i saradnicima koji _esto nisu smeli da se potpi{u, pravili smo svaki broj i strepeli ho}e li biti i posledwi. ^ista je alhemija kako obezbe|ujemo novac za {tampu i skromne honorare urednika i novinara. Ono {to
mi radimo, u drugim sli_nim novinama rade ekipe od
preko trideset qudi.
^esto razmi{qam za{to nas niko ne poma$e. Uglavnom ne smeju. Niko od onih ko bi i $eleo da pomogne Srpsku re_, kroz reklamu ili na neki drugi na_in, ne sme to da u_ini jer odmah dobije politi_ku i
finansijsku policiju u firmi. Nas su kontrolisali
stalno. Inspektora iz slu$be dru{tvenog kwigovodstva jednom sam zapitala {ta tra$e kad toliko kontroli{u. Rekao mi je: Interesuju nas finansijeri.

72

73

STO BROJEVA SAMO>E

Re$imska propaganda neumorno ponavqa da nas finansira inostranstvo. Na $alost, to nije istina. Nismo
nikada dobili inostranu pomo} iako bi je Srpska re_
rado primila. Kada ve} dr$ava Srbija ne}e i ne $eli
da pomogne razvoj nezavisnih medija, kriti_ki nastrojenih prema vlasti, {to je uslov svakog demokratskog
razvoja dru{tva, za{to da ne primimo tu pomo} od neke druge demokratske zemqe? Pristali bismo rado da,
kako se to donedavno zakonom zahteva, {tampamo u svakom broju ime darodavca i wegovu adresu.
Optu$uju nas tako|e da smo strana_ka novina Srpskog pokreta obnove. Nije ta_no. Srpski pokret obnove
ne finansira Srpsku re_ niti vodi wenu kadrovsku
ili ure|iva_ku politiku. Naprotiv. Vrlo _esto su
funkcioneri Srpskog pokreta obnove, pa i sam predsednik, protestovali nezadovoqni nekim tekstovima.
Ta_no je samo to da nam je blizak program Srpskog pokreta obnove, wegova antiratna i miroqubiva politika, protivqewe zlo_inima i etni_kom _i{}ewu i izrazito demokratska gra|anska orijentacija. Pored
podr{ke takvoj politici _esto se veoma kriti_ki odnosimo i prema Srpskom pokretu obnove i otvaramo
stranice za kritiku te stranke i wenih _elnih qudi
drugim strana_kim liderima i nezavisnim intelektualcima, {to na{i _itaoci dobro znaju.
Da nismo glasilo SPO-a dokaz je i to da i danas radimo u veoma sku_enim i tehni_ki neopremqenim prostorijama na {estom spratu, do kojih _esto sti$emo
pe{ice jer lift ne radi. Srpski pokret obnove je preuzeo vlast u centralnim beogradskim op{tinama, ali
Srpska re_ do danas nije dobila odgovaraju}i prostor za redakciju. Nije dobila ni{ta.
Analiza koju objavqujemo u Srpskoj re_i pokazuje da je, barem {to se intervjua ti_e, Srpskom pokretu obnove bilo posve}eno dvadeset _etiri posto prostora u proteklih sto brojeva, a sedamdeset {est posto ostalim stranakama i nezavisnim intelektualcima. To
zna_i da je, u celini uzev{i, SPO-u pripalo ne vi{e
od deset posto lista.

Zbog ovakvog izuzetno otvorenog stava prema svim

partijama, mi{qewima i svim qudima, Srpska re_
se odr$ala do danas kao veoma uticajna i zna_ajna novina, koju voli i _ita {aroliko _itala{tvo.
Ni jedna, zaista partijska novina kao Demokratija, Velika Srbija ili Epoha nije za$ivela i
opstala, ba{ zbog uskopartijskog opredeqewa ure|iva_ke politike. Opstaju samo nezavisni, slobodni i istiniti kao {to je Srpska re_.
Najve}a nagrada nam je saznawe da, kao dragocenost,
svaki broj ide do _italaca u selima kao ^ukojevac, Medve|a, Subjel, <ajka{, i u svim gradovima Srbije. ^esto sam, iskreno dirnuta, davala u ruke najnoviji primerak Srpske re_i seqaku koji bi sa pijace, nakon
obavqenog posla, sa kantama bez sira, svratio da uzme
novine koje u selu ne mo$e kupiti. Kompleti Srpske
re_i ne _uvaju se samo u na{oj Redakciji nego i u mnogim domovima, i to skromnim, narodnim, _ime se ponosimo. ^itaju nas u Americi, Evropi, na Novom Zelandu, u Rodeziji, _ak i u Ju$noj Africi. Ima nas i u Zagrebu, Skopqu, Qubqani, a Srpska re_ se probija, uz
sve rizike, i u Sarajevo i me|u vojnike na frontu, i u
Trebiwe _ak, uprkos naredbi jednog kamionxije da }e
streqati svakog za koga se utvrdi da _ita Srpsku re_.
Zvu_i nam poznato.
^etiri godine i u sto brojeva Srpske re_i pri_ali smo samo qudske pri_e, borili se protiv politi_kog nasiqa, rata, kriminala i diktature. Ni u jednom
od sto brojeva nema ni jednog teksta koji hu{ka na
mr$wu i rat, nismo podlegli histeriji istorijskog
trenutka, nacionalnog ili dr$avnog interesa. Istina pre svega i iznad svega. Osloweni na srpsku Srbiju, a ne na Srbiju komunista, morali smo biti protiv
sada{weg besmislenog i prqavog rata i protiv svega
{to jeu tom ratu sramotilo srpski narod, wegovu kulturu, veru, vojni_ku i qudsku _ast.
Zbog ovakvog pisawa i politi_kog stava Srpsku
re_ rado _itaju i Srbi i oni koji to nisu, i pravoslavni, i muslimani, i rimokatolici, i svi koji govo-

74

75

re ili razumeju Srpsku re_. Zbog toga {to smo zaista srpska re_, vole nas i mrze, veruju nam i la$u o
nama, nadaju nam se i pla{e nas se.
Kao direktor Srpske re_i zahvaqujem se svim
wenim urednicima, novinarima, saradnicima i _itaocima, bez _ije podr{ke ne bismo pre$iveli ove _etiri te{ke godine i stigli do stotog broja.
Kao otvoreni protivnik i kriti_ar ove vlasti koja nas tu$i, ru$i i zabrawuje ka$em im: Srpska re_
je vo}ka _udnovata, ne slomi je a zube polomi.
(20. jun 1994. godine)

76

DEMOKRATSKI BOQ<EVIZAM

Supruga na{eg diktatora, profesor univerziteta,

putuje po isto_nim zemqama i dr$i politi_ka predavawa o situaciji na Balkanu, uz veliki publicitet u
na{im sredstvima informisawa, ba{ onako kako je to
radila gospo|a Elena ^au{esku. Wen sin vozi auto-reli u zemqi gladnih i nesre}nih gra|ana i zaustavqa
zbog toga _ak i avio-saobra}aj, ba{ onako kao nekad Niku ^au{esku u Rumuniji. Posle svega, pi{e ona u listu svoje partije da nema boq{evizma u Srbiji i da je
u to ubedila jednog stranca, nekog lepog dana u divnom
restoranu punom zelenila i akvarela. Iz celog teksta
ostaje nejasno za{to ona pi{e o boq{evizmu kojeg nema a ne pi{e o demokratiji, koje, ka$e, ima u izobiqu.
O tome da boq{evizma nema u na{oj dr$avi, tira$ni partijski list vladaju}e stranke odmah obave{tava svoje _itaoce, prenose}i wene va$ne misli na celoj strani novina, ba{ onako kako je dr$avna {tampa
u Rumuniji nekada pratila rad gospo|e ^au{esku, jer
je ona to jako volela.
Da boq{evizma kod nas nema, primera ima mnogo i
nije problem ubediti u to strance nego nas doma}e, narod, ili bar onaj ve}inski deo koji je glasove dao opoziciji.
Svi znamo da nije boq{evizam najnoviji tragikomi_ni javni nastup predsednika Jugoslavije, kome ni
ro|ena $ena ne veruje da je predsednik, wegova poseta
gladnim radnicima sa {lemom na glavi, wegov va$an
77

razgovor sa urednicima novina vladaju}e partije, pa

_ak i sa urednikom lista Vojska, koji je po ceo dan
prenosila televizija na glavnom kanalu, a zatim u celini prenela ona ista dnevna novina koja tako pa$qivo prati rad gospo|e Markovi}. To {to smo se svi smejali predsedniku Lili}u, a i wemu je bilo sme{no, nije va$no, va$no je da je diktator po$eleo da vidi nevidqivog i ne_ujnog predsednika Jugoslavije. Tek toliko da ga narod ne zaboravi. A to {to sa wim ne mo$e da razgovara ko ho}e, sasvim je demokratski i jasno.
Urednik lista Vojska je dovoqno demokrata i wegov
list dovoqno otvoren i tira$an da predsednikove misli prenese tamo gde treba. Primedba da su ovakvi razgovori nezamislivi u Francuskoj, Nema_koj ili <vajcarskoj ne stoji, jer to nije posledica demokrati_nosti tih sistema. Wihovi gra|ani bi sigurno voleli da
vide i _uju ne{to sli_no na svojoj televiziji ili da
_itaju list Vojska, ali im to nije omogu}eno.
Nije boq{evizam ni petokraka na dvorima diktatora a ni diktator u dvorima proteranoga, ni dr$ava
isterana iz sveta voqom diktatora. Nije boq{evizam
ni to da je partija na vlasti samo pre _etiri godine
javno i jasno bila protiv vi{estrana_kog sistema i zalagala se za bespartijski pluralizam, a danas sa izmewenim imenom i istim qudima govori o vi{estrana_kom pluralizmu i konstruktivnoj opoziciji. Nije
ni to {to se isti qudi vrte na vlasti po raznim funkcijama i po dvadeset-trideset godina, ukoliko su dovoqno poslu{ni. Nije ni to {to opozicija sa {ezdeset
_etiri odsto osvojenih glasova na izborima nema nikakvog uticaja ni u jednom segmentu dru{tva i sistema. Nema ni jednog policajca, sudije, oficira, radnika dr$avne uprave, na imalo va$noj funkciji, direktora {kole, preduze}a, upravnika pozori{ta, pa _ak
ni upravnika doma omladine, a da nije pripadnik vladaju}e partije. Nije boq{evizam ni to {to SK pokret
za Jugoslaviju preuzima sve kqu_ne funkcije u dr$avi, od predsednika vlade, na_elnika Zlatiborskog,
Brani_evskog i Banatskog okruga, do predsednika op{-

tine Po$arevac. <to mawe glasova na izborima, to vi{e vlasti u dr$avi. Sve demokratski, nimalo boq{evi_ki.
Nije boq{evizam ni to {to su televizija, radio i
sva dnevna i nedeqna {tampa pod potpunom kontrolom
vladaju}e partije. Nezamislivo je da je neko glavni
urednik bilo koje novine ili televizije a da je naklowen opoziciji, ili bar neutralan. Tako se i desilo da
najzna_ajniju dr$avnu novinsku ku}u Politika danas vode qudi nestru_ni za poslove koje rade i po formalnom i stvarnom obrazovawu, ali su zato _lanovi
ili simpatizeri stranke na vlasti. Svi zna_ajniji novinari te ku}e su demokratski oterani, kao i wihove
kolege sa televizije ili radija, jer su se usudili suprotstaviti zvani_noj politici ili su eventualno
pokazali simpatije prema opoziciji i podr$ali demokratske promene u zemqi. Sad su oni _lanovi Nezavisnog sindikata novinara, koji je odmah, sasvim demokratski, progla{en leglom izdajnika i pla}enika Zapada. Stranac koji do|e u Srbiju i informi{e se gledawem televizije ili _itawem dnevnih novina, ne}e
na}i traga druga_ijem mi{qewu osim vladaju}eg i ne}e primetiti da postoji jo{ neka stranka pored
stranke na vlasti. Sve je to demokratski i nije boq{evi_ki.
Nije boq{evizam ni to {to opoziciono mi{qewe
i opozicione novine nemaju {ansu da do|u do gra|anina, iako su formalno dopu{teni. Monopolom nad sredstvima informisawa i na prodajnim objektima za distribuciju {tampe, vladaju}a partija ostvaruje zabranu dozvoqenog i neguje privid slobode {tampe.
Nije boq{evizam ni to {to su svi pripadnici opozicije izdajnici i sluge Zapada, {to i danas opozicija ima tretman pete kolone, unutra{weg neprijateqa
ili snaga haosa i bezumqa. Demokratija je i sto hiqada naoru$anih policajaca, od kojih svaki mo$e da
uhapsi koga ho}e, pretu_e bez razloga, da vas zadr$i u
zatvoru bez pravnog osnova i da _ini sve {to ho}e bez
ikakve odgovornosti. Maltretirawe gra|ana, kr{ewe

78

79

osnovnih qudskih, gra|anskih i nacionalnih prava je

izgleda demokratski metod vladawa dr$avom.
Sve ovo i mnogo toga jo{ o demokratiji u na{oj zemqi, pri_ala sam jednog ru$nog ki{nog dana u prqavom,
zapu{tenom restoranu u centru grada, jednom va$nom
strancu koji je boravio ovde i prou_avao na{ sistem i
odnose u zemqi. I ne samo wemu, svakom strancu gde god
mogu da pri_am o tome, i ne treba da ih ube|ujem ima
li boq{evizma ili ne. Znaju oni dobro {ta je demokratija a {ta diktatura ideologija i qudi. Ovaj iz restorana mi je rekao: Boq{evizam je temeq va{e dr$ave i sistema i nema promene odnosa sveta prema va{oj
zemqi dok se to ne promeni.
Pravi _ovek na pravom mestu. U ovome je tajna mnogih uspeha na{eg neboq{evi_kog sistema svuda, pa i u
diplomatiji. Sasvim sam zadovoqna nizom skora{wih
postavqewa na{ih ambasadora. Sve pravi qudi na pravim mestima.
U Moskvu je upu}en Da_a @. Markovi}, _ovek koji
ne priznaje da vi{e nema ni Lewina ni Staqina ni
Sovjetskog Saveza. ^ovek koji je, kao na{ ministar, u
avgustu 1991. godine na dediwskoj $urci na{ih nostalgi_ara za petokrakom na Kremqu slavio onaj boq{evi_ki prevrat Janajeva koji je $iveo samo tri dana. On
je i ministar koji je javno podr$ao Ruslana Hazbulatova, nazivaju}i ga velikim za{titinikom pravoslavqa. Ambasador Da_a dolazi iz vlade koja i sada podr$ava sve boq{evi_ke fanatike, svakojake sekte, pa i
ruske fa{iste @irinovskog, u wihovim nastojawima
da obore predsednika Jeqcina. Drug Da_a }e u Moskvi,
nema sumwe, biti primqen ra{irenih ruku. On nipo{to ne}e iritirati ni Jeqcina, ni Kozirjeva ni ^urkina, ni zamenika ministra informacija Sergeja Grizunova, koji je, ovde u Beogradu, bio na spisku stranih
novinara za proterivawe iz Srbije. Grizunov nije najuren samo zbog toga {to je, zbog postavqawa na visoku
funkciju u Moskvi, po slu$benoj du$nosti napustio
Beograd. Ako predsednik Jeqcin nije do sada imao razumevawa za mnoge poteze zvani_nog Beograda, sada }e,

zahvaquju}i ambasadoru Da_i, sve da se zna_ajno promeni. To je to, kada se na|e pravi _ovek na pravom mestu.
@ivorad Igi} je ambasador u Tirani. Taj }e _ovek,
tako|e, u_initi mnogo na normalizaciji srpsko-albanskih dr$avnih odnosa. Predsednik Beri{a je sigurno
dobro obave{ten o velikom Igi}evom zauzimawu da se
na Kosovu uspostave normalni odnosi izme|u Srba i
Albanaca. Ambasador @ivorad je, kao poru_en, postavqen na pravo mesto i u pravom trenutku. Da su odnosi
Srbije i Albanije zaista dobri, drug Igi} bi te odnose za_as pokvario. Ali mudrost je ba{ u tome, staviti
so na oko. Svuda i svakom.
Sa tim ciqem je i Darko Tanaskovi} postavqen za
ambasadora u Ankari, u Turskoj. On se ovde pokazao
mnogim tekstovima i televizijskim nastupima, dokazuju}i da su sve islamske zemqe zakleti srpski neprijateqi. Mora biti da su Turci time odu{evqeni
i ambasador Tanaskovi} je, zaista, pravi diplomatski
most izme|u nas i Turaka.
<ta daqe? O_ekujem da }e za ambasadora u Parizu
biti postavqen Milo{ <obaji}. Slikar je, i ve} dve
decenije $ivi u Parizu. Dodu{e, i Quba Popovi} je
slikar, mnogo poznatiji od <obaji}a, i $ivi u Francuskoj du$e od wega. Ali, <obaji} je u ogromnoj prednosti, jer izjavquje da mrzi Francuze i Francusku,
da je wihova kultura sme}e i da je sve u toj zemqi, kao
i na celom Zapadu, dostojno srpskog prezrewa i mr$we. Bravo, Milo{e! Ve} te vidim kao na{eg budu}eg
ambasadora u tom nekulturnom, bednom i ki_erskom
Parizu.
U Va{ingtonu nas niko ne mo$e tako sjajno zastupati kao Mili} od Ma_ve. Pri_a se da je wegova poema
u kojoj moli Boga da zmije ispiju o_i svim Amerikancima, ve} prevedena na engleski i da je u Americi interesovawe za wu ogromno. Prava preporuka za ambasadorsko mesto.
Drago{a Kalaji}a vidim kao najboqega ambasadora
Srbije u Sarajevu. Zami{qam kako ga prima {ef bo-

80

81

sanske dr$ave i ka$e mu: Gospodine ambasadore, ceo

narod Sarajeva duguje vam zahvalnost na onim va{im
plemenitim izjavama kako ste u$ivali posmatraju}i
sa okolnih brda dok gori Sarajevo. Nadam se da }ete
svojim radom ovde u Sarajevu doprineti ostvarewu va{e $eqe.
Zorana \in|i}a ili Bogdana Tirnani}a po istom
sistemu, pravi _ovek na pravom mestu, treba odmah poslati na Cetiwe. Da prebroje Crnogorce i da im bratski ka$u: Ako ste Crnogorci, niste nam bra}a, a ako
ste nam bra}a onda niste Crnogorci i nemate pravo na
dr$avu i Wego{a. Mo$ete biti samo srez Demokratske stranke i morate govoriti ekavski. Sve po{teno.
Sve ovo nije nimalo boq{evizam nego demokratija.
Na srpski na_in.
(4. juli 1994. godine)

82

POTPI<ITE KAPITULACIJU

Mirovni plan za Bosnu koji nije ultimatum, kako re_e na{ Predsednik da bi ga lak{e prihvatio, li_i
na kosku ba_enu pred gladne pse. Muslimanski i hrvatski politi_ari }e ga prihvatiti, jer uglavnom zadovoqava wihove zahteve, naro_ito hrvatske, koji prvi
put u istoriji ostvaruju san o Hrvatskoj do Drine,
dok srpski politi_ari wu{e kosku i obilaze je. Sada,
kada je jasno da nema {anse da se daqim ratom dobije
vi{e ni boqe od ponu|enog, ve} preti mogu}nost daqih
i ve}ih gubitaka, niko od srpskih vo|a nema snage ni
hrabrosti da prvi ka$e da.
Milo{evi} pri_a da rat i ubijawe qudi mora prestati, kao da je morao i po_eti. Komunista, demagog i
pre svega vlastodr$ac kakav je on, ne}e nikada re}i
ono {to je nesporno posle dve godine besmislenog rata
koji je on pokrenuo, podsticao i finansirao: Prihvatam kapitulaciju. Poraz wegove politike je na tom
papiru potpun, $rtve koje su pale sasvim uzaludne a
gubici naroda na{eg i dr$ave neizmerni. Ne u teritorijama, koje su sasvim neva$ne kao objekat ratovawa,
nego u ne_em mnogo va$nijem i skupqem. Izgubili smo
ime, ugled, istoriju, tradiciju, sru{ili svoje temeqe.
Pravi Srbin, kakav on nije, danas bi prihvatio poraz
svoje politike i povukao se, jer to je najmawe {to se
mora u_initi. O odgovornosti bi odlu_io narod. Po{to
on nije Srbin nego komunista, ni{ta od toga se ne}e
desiti. Izve{}e on neku akrobatiku da drugi potpi{e
83

Ipak ima nade. Raduje me ono {to mnoge u Srbiji

boli. Srbija je, sre}om, raspolu}ena na dve strane. Wihova komunisti_ka strana je mnogo mawa, i sve mawe je
ukorewena u narodu. Protekli praznici wihovi o tome svedo_e. Ni uz besplatan prevoz, vru}u jagwetinu i
priredbe, ne mogu da okupe nikoga na tim proslavama.
Do|u samo oni i dr$e govore sebi, jer moraju, da ne izgube funkciju, mesto, polo$aj. Naroda tamo nema. Poluprazne sale, ofucane pesme, oliwali politi_ari,
to je slika wihovih proslava. Uporno ho}e da odr$e
ne{to _ega nema. I u tim poku{ajima ponovo gube. Slika koju prikazuju sa proslave 4. ili 7. jula, na planini ili u sali, tako je tu$na i depresivna, da potpuno
ru{i posledwe iluzije o wihovoj mo}i i uticaju. Boqe bi bilo da nisu slavili, da su pristali na promenu datuma dr$avnih praznika, kako tra$i opozicija,
to bi ih sigurno oja_alo. Uostalom, {to da ih u_im, neka slave do mile voqe.
S druge strane, na proslavi 13. maja kao datuma ustanka protiv okupatora koji name}e opozicija (SPO),
narod dolazi radosno i masovno. Uprkos zabranama,
kontrolama i kasnijoj represiji policije, nikada mawa od dvadeset-trideset hiqada. <ta bi bilo da taj
dan bude dr$avni praznik, da se zvani_no poziva na
Ravnu goru sa ekrana dr$avne televizije. Bio bi haos,
kako ka$u klinci. Znaju oni to, zato se i dr$e 7. jula,
kada su ubili iz zasede svog sunarodnika, kao praznika, jer on simbolizuje i wihovu dana{wu vlast, represiju, teror, ubistva, on odr$ava strah u narodu, tako

potreban za o_uvawe vlasti koja nema utemeqewe ni u

_emu. Ubistvo iz zasede kao praznik, to ima samo u Srbiji, dodu{e levoj. To nije slika Srbije, to je samo slika wene sada{we vlasti, svedo_imo mi sa Ravne gore.
Onako oliwali, usamqeni i nemo}ni, prete nam oni
levi da ne}e da se mire sa nama desnim. Ne}e nacionalno pomirewe, poru_uju diktatori preko velikana
srpske politike Radmila Bogdanovi}a, jer samo su oni
antifa{isti i saveznici saveznicima u Drugom svetskom ratu, iako ti isti saveznici druga_ije ka$u. Kako su po_eli 7. jula ubistvom Srbina tako su nastavili i tokom celog rata i posle rata: da ubijaju svoj
narod, i to masovno, i to svugde, i to niza{ta. Te masovne grobnice ispod dana{wih stadiona, stambenih zgrada, ve{ta_kih jezera, jo{ neotkrivene, ne daju im mira i smetaju pomirewu. Nacionalno pomirewe podrazumeva i skidawe tajne i zavere }utawa sa wihovih
zlo_ina prema svom narodu.
Istina koja bi bila ispri_ana, bez straha i javno,
toliko je {okantna i bolna da bi i wihove dana{we
sledbenike i glasa_e okrenula protiv wih. Zato se o
tome i }uti pedeset godina. Kako bi objasnili hiqade
i hiqade nevinih $rtava pobijenih bez suda i razloga, i pokopanih u jame bez obele$ja, a da ne priznaju da
je to zlo_in i prava izdaja svog naroda. Tada oni, kao
sledbenici i _uvari te ideologije i wenih zlo_ina,
neminovno i nepovratno gube. Ovako se o tome ni{ta
ne zna, poneko pi{e i govori u niskotira$nim novinama, bez opipqivih dokaza, i sve se to lako elimini{e
pri_ama o pravednoj borbi protiv okupatora, antifa{izmu i patriotizmu.
Nacionalno pomirewe bi podrazumevalo i ne{to
sli_no onome {to se u <paniji dogodilo podizawe
zajedni_kog spomenika svim $rtvama toga rata palima za Srbiju. Ali ni to ne mo$e kod nas. Ispod tog
spomenika mogu se sahraniti $rtve pale u gra|anskom
ratu izme|u partizana i _etnika, u odbrambenom ratu
sa Nemcima i Italijanima, ali nikako i $rtve pomahnitalih, nepismenih generala Vlade <egrta ili Ra-

84

85

kapitulaciju i krenu}e propaganda preko medija kako

je spasio Srbiju i uspeo da zaustavi rat i ubijawe, i
kako su za sve krivi ekstremisti. Ho}emo li i to
progutati? Ako se to desi, potvrdi}emo sasvim sliku
sveta o nama kao narodu. To bi bilo isto kao da su Nemci, posle svega, zadr$ali Hitlera kao mirotvorca.
ZLO^IN KOJI NE ZASTAREVA

je Nedeqkovi}a, ubijene kolektivno, bez rata, bez su|ewa, na najvulgarniji zlo_ina_ki na_in, kao kada bi
danas naoru$ani qudi upali u neku ku}u i pobili celu porodicu. To nisu $rtve pale za Srbiju, to su $rtve pale za petokraku, za pqa_ku, za kra|u, za otima_inu ku}e, imawa ili $ene, i to je klasi_an zlo_in koji ne zastareva i koji tra$i odgovornost krivaca.
To nacionalno pomirewe, koje oni zbog toga ne}e,
ujedinilo bi i smirilo Srbiju, zacelilo bi otvorene
rane mnogih porodica koje ni danas ne znaju grob oca,
brata, strica, i tiho $ude za pravdom. @rtve ho}e pomirewe, zlo_inci ne}e. To je obja{wewe svih poruka
na{ih vlastodr$aca. I ne samo wih. Umi{qeni nacionalni pisac Dobrica >osi}, poru_uje kad god mo$e i gde god mo$e da bi se i danas sa istim $arom borio na strani komunista, protiv svog naroda. Za{to?
U wegovoj ku}i, pre desetak godina, wegov prijateq general Raja Nedeqkovi} pri_ao je meni i Vuku kako su
kod Smedereva 1945. godine zarobili veliku grupu qudi koja se povla_ila iz Beograda. Bilo ih je preko hiqadu, pri_a Raja, glumci, novinari, pisci, advokati,
sudije, razni _inovnici, uglavnom inteligencija.
Nismo znali {ta sa wima da radimo, ka$e on. Pitao sam mog komesara, koji je bio student prava, koliko
vremena treba da im sudimo i kada je on rekao najmawe {est meseci, ja sam odlu_io. Likvidirati, bez su|ewa. Sve do jednoga. Tako je i bilo. Na na{e u$asavawe i nevericu on je lakonski odgovorio: Takvo je vreme bilo.
Da li i zbog tih grobova i $rtava >osi} ho}e ponovo? Misli da nisu dovoqno pobili? Da li su to, ili ne{to sli_no, negde, u_inili oni drugi? I gde? Do sada
bi o tome sam Dobrica napisao trilogiju, samo da ima
primera. O Rajinom juna{tvu ne}e pisati. Ne, oni i
danas $ele da _ine isto, da likvidiraju sve one koji
misle druga_ije a pretekli su, da stvore jednopartijsku, jednonacionalnu, jednoversku dr$avu za jednog _oveka. Pri tom pri_aju o fa{izmu na drugoj strani. Puste su vam $eqe. Ne da Bili.

<to se mene ti_e, a i mnogih koji misle kao ja, ne

treba se ni miriti sa vama. Treba samo sa_ekati da biolo{ki nestanete. Za{to se prqati danas sa vama i kompromitovati onu Srbiju koje jo{ ima i koju svet po{tuje. Iako ona nije na vlasti. Neka ostanemo _isti za
budu}nost, za decu koja dolaze, da mogu re}i nisu svi
bili isti. Nisu bili zajedno. Posle Drugog svetskog rata Nema_ka je uspela da se povrati samo zato {to svi
Nemci nisu bili fa{isti. Mora ostati ne{to, za nadu,
za oslonac. A to smo mi, koji ne slavimo va{e praznike,
ne pevamo va{e himne i ne volimo va{a znamewa.

86

87

APEL
Strahote rata u Bosni i op{ta napetost u zemqi i
svetu zbog tog rata potpuno su potisnuli i marginalizovali doga|aje u Srbiji, ugro$avawe na{ih qudskih,
gra|anskih i politi_kih prava od komunisti_ke vlasti. To se naro_ito odnosi na stawe u Sanxaku. Apel
nezavisnih intelektualaca Muslimana iz Sanxaka, sa
_etrdeset potpisa, pro{ao je nezapa$eno i u medijima,
mada bi tako ne{to u svakoj demokratskoj zemqi bilo
znak za uzbunu. Pa$qivo sam pro_itala tekst koji je
naprosto vapaj za pravdom i protiv nasiqa. Da je do
mene, svi wihovi zahtevi bili bi ispuweni, a kako su
na vlasti oni koji su za nasiqe i nepravdu, osta}e
apel bez odgovora i vlasti i demokratske javnosti Srbije i Crne Gore, kojima je i upu}en. Ne}e na wega odgovoriti ni Dobrica >osi}, niti bilo koji srpski intelektualac, sa _asnim izuzetkom Ivana \uri}a. O tom
da srpski intelektualci napi{u sli_an apel za za{titu gra|anskih i qudskih prava Muslimana u Sanxaku, ne mo$emo ni sawati. To bi bilo sli_no onome
{to su u_inili muslimanski intelektualci u Mostaru, Sarajevu, Tuzli, Bawaluci, za vreme pro{log rata,
kada su javno apelovali na svoje sunarodnike da prekinu progon i ubijawe Srba u Hercegovini. To Srbi ne}e napisati.

Po{to ne mogu napisati apel koji bi imao snagu

apela srpskih akademika, kwi$evnika, novinara, u_ini}u ono {to mogu. Kom{ije, zemqaci, qudi, prijateqi: U pravu ste. Podr$avam vas. Potpisujem va{ apel
na _etrdeset prvom mestu, nadam se ne samo u svoje ime.

DAHIJA SA DEDIWA

(18. juli 1994. godine)

Opet su na{i pre{li wihove. Zatvorili koverat,

u wega stavili sve {to su ranije otvoreno govorili, i
{epurili se dva dana, tajanstveni, va$ni, glavni. Ceo
svet se pitao {ta je u koverti, Bili i Boris ne mogu
da spavaju od brige i radoznalosti, a Radovan uhvatio
Qiqu pod ruku i u @enevu. Pokretnim stepenicama,
pravo gore, ka vrhu. Mudro, sjajno, pametno, sti$u ocene iz Beograda od \in|i}a, Ko{tunice do Milo{evi}a, preko Gruba_a, a dr$avnici sveta zate_eni, ne znaju kuda i kako. Ovako ne{to, sprdwu i {ega_ewe sa
svima, zajedno, niko nije predvideo. Na{i zadovoqni,
smeju se i _ekaju slede}i ultimatum, da ponovo pitaju narod, Branu Crn_evi}a, Momu Kapora, \oga i Noga, i da napi{u novu deklaraciju. To mnogo vole, te deklaracije, pi{u ih {irom zemqe od Sava centra do
Pala i Wujorka, samo tre{ti od deklaracija. Srbi su
ovo i ono, ho}e ono i ovo, nema toga ko bi sve $eqe popamtio i sve zahteve iz deklaracija ispunio. Ali,
sre}om, wima to nije ni va$no.
Znaju oni da se to ne}e i ne mo$e ostvariti, niti
ih to mnogo i interesuje. Va$no je hrabro pri_ati, pisati, zahtevati i u toj gu$vi re{avati sve svoje finansijske, stambene i kockarske poslove. Zato i pi{u
deklaracije, da odlo$e neminovnu kapitulaciju, da
po$ive jo{ koju @enevu na pokretnim stepenicama ka
gore, jer kad ne bude deklaracija, stepenice kre}u ka
dole.
88

89

Ka$u, smejali su se na Skup{tini na Palama kada

je _itano Vukovo pismo sa porukom da prihvate mirovni plan. I lupali i zvi$dali. Ba{ kao onda u Sava
centru na Kongresu intelektualaca. To mi se jako dopalo. <ta }e jadni sa svojim smehom da urade kada budu prihvatili plan, kada budu uradili sve ono _emu
su se smejali. Da li }e \oge i Noge i za to smisliti deklaraciju, proglasiti za nacionalni interes i ostvareni ratni ciq ba{ ono _emu su se smejali. Sigurno
ho}e, ne}e ih biti ni malo sramota.
A ko se zadwi smeje... znate ve} nastavak.
Izvan deklaracije zape_a}ene u koverti na Skup{tini su se doga|ale sasvim druge stvari. Kako nam
pri_a jedan vladika, stalno prisutan na Skup{tinama
Republike Srpske, oni su _vrsto odlu_ili da ne pristanu na mawe od 62% teritorije Bosne i Hercegovine
sa {irokim koridorom kroz Posavinu, podeqenim Sarajevom i teritorijalnim izlaskom na Jadran. Odlu_ili su da stupe u rat sa celim svetom i da tra$e od
Srbije ultimativno da im se pridru$i. Ukoliko Milo{evi} odbije ultimatum, ka$e vladika, general
Mladi} sa srpskom vojskom iz Bosne prelazi Drinu, sa
ciqem da, uz pomo} <e{eqa, Ko{tunice i \in|i}a,
oslobodi Srbiju, smeni Milo{evi}a a Radovana Karaxi}a proglasi za predsednika Velike Srbije. <e{equ su planirali resor ministra policije, \in|i}
bi postao premijer, a Ko{tunica ministar inostranih
poslova.
Iza ovog plana, ka$e vladika, _vrsto bi stao vrh
Srpske pravoslavne crkve, pri _emu su najglasniji
vladika tuzlanski Vasilije, hercegova_ki Atanasije,
sarajevski Nikolaj, cnogorski Amfilohije, budimski
Danilo i zagreba_ki Jovan.
Pored \in|i}a, Ko{tunice i <e{eqa, podr$avaju i u wegovoj izradi su u_estvovali i Dobrica >osi}, Brana Crn_evi}, Milorad Ekmexi}, Rajko Nogo,
Gojko \ogo, Momo Kapor, Miodrag Peri{i}, Slobodan
Rakiti}. Zauzet je stav na Skup{tini da se proteraju
sa teritorija Republike Srpske svi koji nisu pravo-

slavni, ukqu_uju}i i one Muslimane koji su tokom

ovog rata primili pravoslavqe.
Vladika je ube|en da Milo{evi} ne}e odbiti ultimatum, jer mu je vojska, kao i policija u Srbiji puna _etnika koji }e podr$ati bra}u iz Bosne, kada
krenu da osloba|aju Srbiju.
U celom planu najvi{e mi se svi|a onaj deo kada
skidaju Milo{evi}a. Svi|a mi se i to da pre|u preko
Drine, da kona_no zavr{imo gra|anski rat me|u Srbima. Jer, ovoga puta mi na svojoj strani imamo ceo svet,
a gospoda preko Drine nikoga. Sami, sa svojom krvavom
ta{tinom i guslarskim ludilom, bi}e veoma slab protivnik.
Slaba strana plana je onaj deo o podr{ci _etnika
_etnicima. Poku{ala sam da objasnim vladiki da
oni nisu ni _etnici ni partizani, nego samo nesre}a
srpskog naroda. Ako su _etnici, otkud sa wima Dobrica >osi} koji ka$e da bi i danas ubijao _etnike, ili
Zoran \in|i}, ili Ko{tunica koji zaobilazi Ravnu
goru da ne bi pro{ao pored spomenika |enerala Mihailovi}a, ili <e{eq, _iji poslanici nisu glasali za
Dra$inog unuka u Skup{tini Srbije sa obrazlo$ewem da to zlo seme ne sme pro}i. Vladika me gledao,
ni{ta nije razumeo, kao ni ja wega i wegovo ube|ewe
da }e se plan ostvariti. Nerazumevawe izme|u Crkve
i naroda u Srbiji je o_ito hroni_na pojava.
Sve se vra}a, sve se pla}a. Doga|aji u srpskoj skup{tini su dobra lekcija i za socijaliste i za radikale. Kada su, sve ove tri godine, slo$no vre|ali Srpski
pokret obnove, Vuka i mene, hapsili nas, tukli i zlostavqali, nisu ni sawali da }e se i wima isto dogoditi. Orgijawe za skup{tinskom govornicom pro{log
juna, dok smo mi nepokretni le$ali u samicama, ne mo$e pro}i neka$weno. Ni za jedne ni za druge. Naravno da u sada{wem sukobu podr$avam radikale i wihovu borbu za re_, kritiku, pa ma kakva ona bila. Re_i
neka govore o onome ko ih kazuje, ali ne mogu i ne smeju biti zaustavqene ni pod kojim izgovorom. Dvojni
moral socijalista koji su u$ivali u sli_nim i gorim

90

91

re_ima na moj ra_un pro{le godine u skup{tini, i sami ih izgovarali podr$avaju}i radikale, a sada kada
su upu}ene $eni wihovog predsednika $ele ih zaustaviti kao primitivizam, pokazan je kao na dlanu celoj
Srbiji. Ne mo$e, gospodo levi_ari. Primitivizam je
to {to vi radite, zloupotreba vlasti, medija, celog naroda u privatne svrhe, za za{titu sujete jedne $ene.
Ovo {to radi Toma Nikoli} je demokratija. Tako ste
mislili i govorili pro{log leta, ostanite dosledni.
A gospo|a supruga predsednika, kao i sam predsednik,
neka sada malo slu{aju ono {to smo Vuk i ja i mnogi
opozicionari slu{ali o sebi sa te iste govornice. Tada nije bilo policije ni televizije da nas brani. Vratilo im se, vrati}e im se, ne samo Nikoli} nego i moja samica, batine, policija na vratima stana, sve }e to
imati. Ne od mene ili zbog mene, ve} Bog tako ho}e.
Opozicija naravno opet nije zajedno. Nezapam}eno
divqawe policajaca u sali Skup{tine i holovima ni_im nisu ni poku{ali spre_iti. Preko stotinu qudi
gledalo je kako dva-tri policajca vuku poslanika po
podu, {utiraju ga nogama i _im stignu, a svi okolo stoje i gledaju. Jedan radikal uporno, po deset puta govori vidite {ta rade, vidite {ta rade, a sam i ne pomi{qa da pritekne u pomo} svom poslaniku koga tuku
policajci. Na isti na_in kao {to su deset usta{a vodili na klanicu hiqadu Srba u Skup{tini je deset
policajaca moglo istu}i i izbaciti koga ho}e, dok svi
gledaju i _ekaju red. To je mentalitet naroda koji na{
diktator o_igledno poznaje i koristi i ako se sve zavr{i opet bez odgovornosti ili nekog radikalnog poteza opozicije, slede}a $rtva su demokrate. Ne mogu
re}i da se tome ne bih radovala. Ustru_avaju se svi da
naprave radikalan rez, da napuste Skup{tinu ili naprave protest na ulici, da ne bi to bilo protuma_eno
kao podr{ka radikalima, {to ne $ele ni demokrate a
ni SPO. Ne}e da prihvate istinu da se u ovom sukobu
ne radi o radikalima, ni o Nikoli}u, nego o svima wima zajedno, o wihovom integritetu i moralnom i fizi_kom, koji mora biti za{ti}en zajedni_kom pobunom.

Ne, ne pomi{qaju oni na to, pojedin_ano su svi zadovoqni {to se to nekom drugom de{ava, kao i pro{log
juna, osu|uju radikale zajedno sa socijalistima i usput se bune {to je policija naru{ila ku}ni red, kako re_e \in|i}. Zna_i, nema govora da }e osim ku}nog
reda u Skup{tini biti za{ti}eno bilo {ta od strane opozicije, a pre svih demokrata, pa moram re}i da
zlurado i sa nestrpqewem _ekam da i oni plate svoj
dug. Za sve ove _etiri godine neravnopravne borbe sa
diktaturom u kojoj su demokrate samo podmetali nogu
opoziciji (SPO-u) i ru{ili je kada bi god krenula u
neku zna_ajniju i mogu}e uspe{nu bitku. Mora im se
vratiti za sve podvale, prodaje, podmetawa, sitne trgovine i za uporno javno razjediwavawe opozicije. Vrati}e se, ako ne zbog mog bola u samici kada su prvi po$urili da nas osude i ograde se od divqawa pred
Skup{tinom, onda sigurno zbog pe_ewa sa Pala i grobova porodica, qudi, dece, koja ne bi poginula da je
opozicija zajedno i na vreme ustala protiv rata, i zajedni_kom listom na izborima realizovala u parlamentu dvotre}insku ve}inu koju je dobila u glasovima.
Sve to oni nisu hteli, i kada im do|e vreme stradawa
ne znam ko }e ih $aliti. Ja sigurno ne}u.
Ina_e, incident u Skup{tini napravio je sam predsednik Tomi}. Jer, {ta bi se desilo da nije prekinuo
Tomu Nikoli}a? Ni{ta, gospo|a bi bila quta i to je
sve. ^ak i kada je prekinut i izba_en sa sednice, a nije hteo da ode, {ta bi se desilo da je Tomi} odlo$io
sednicu za utorak odmah a ne posle tu_e? Ni{ta. Bio
bi mir i nastavila bi se sednica. To oni nisu $eleli,
hteli su da istuku, ponize i upla{e radikale, {to su
i uradili.
Sve planirano i sa ciqem. Tomi} je znao, kao i svi
mi, da posle ulaska policije u Skup{tinu i tu_e poslanika ne}e do}i do nastavka rada Skup{tine. O_ito je i tu_a i policija i neredi u Skup{tini re$irani film za narod koji treba da ka$e: ba{ je opozicija grozna a socijalisti su fini i kulturni qudi.
To je to.

92

93

SRP(AWCI)
U julu levica se ujedninila u JUL. Kakva patetika. Deklaracija o ujediwewu sva u stihovima o suncu,
svetlosti, energiji, slobodi. O svemu onome _iju smrt
simbolizuje levica. Sve napirlitano, romanti_no, upakovano sa ma{nicom, i ponu|eno na tr$i{tu. Kome?
Onima koji ih ne vole, ne}e, ne glasaju, ne veruju. U jeku rasprave o televiziji, kada opozicija koja predstavqa dve tre}ine gra|ana nema ni minut prostora u
drugom dnevniku, JUL ima vi{e od deset minuta. Sve
potanko, ko je {ta rekao, a naro_ito {ta je rekla ONA,
nije va$no {to nikoga ne predstavqa i {to nemaju poslanike u parlamentu. Va$no je da to vole ON i ONA.
Vladaju}a porodica. Narod je tu da gleda i slu{a, nema {ta da bira. Dan pre, specijalci upadaju u Skup{tinu, tuku poslanike, vuku ih po hodnicima, cepaju
ode}u, samo zato {to su pomenuli WU. A morali su
znati da ona to ne voli. Zato su za primitivizam, koji
JUL ina_e osu|uje, kulturno dobili batine, neka se
zna da je JUL ne samo sun_an nego i kulturan.
Prisutni u sali, predstavnici 24 stranke (Ju-haha-ha), jedva su je popunili iako ima samo stotinak mesta. Brojne i mo}ne te stranke pojedina_no, ovako ujediwene _ine veliku silu. Oronuli, umorni, istro{eni, bezubi, }elavi i izgubqeni u stvarnosti koja pripada drugima, oni uporno pevaju pesmu Brozu i pro{lom vremenu (eh, pusto komunisti_ko) i izgledaju kao
vanzemqaci. A mo$da i jesu. Mo$da to {to oni $ele i
postoji negde u svemiru na nekoj planeti gde treba sve
wih i poslati. I ove iz Sava-centra i one iz Pjongjanga, da tamo grade svoje dru{tvo, obo$avaju svoje vo|e i
vo|ine $ene i decu, a mi da ostanemo i patimo se vole}i sebe same. Razgovara}u o tome sa Bilijem.
Pre nego {to odu, htela bih se prikqu_iti buni
protiv dahija koju je zapo_ela gospo|a Markovi}, ideolog ovog projekta levice. Ona se $ali javno na dahiju
<e{eqa, Mula-Jusufa i ka$e da se nada da }e wegova tiranija pro}i kao {to je pro{la tiranija neka 94

da{wih dahija turskog carstva u Beogradu. Ja sam, kao

i ona, u pobuni celog sveta protiv dahija srpskih iz
Beograda i sa Pala, samo {to moj dahija nije iz Batajnice nego iz Tolstojeve 33. Nije Mula-Jusuf, nego Ku_uk-Alija. Wegovo bestijawe sam na mojim le|ima osetila. I on voli da se bori sa $enama, sa starcima od 90
godina koje tu_e po selima Srbije, sa glumicama, poslanicama i $enama politi_ara. Pravi $enski petko
me|u dahijama. Dogovori}u se sa tom gospo|om da krenemo kao nekad i da svako svoga ubije suba{u. Ona svog, ja
mog dahiju i da o_istimo Srbiju. Pa da se radujemo.
(1. avgust 1994. godine)

95

Diktator Milo{evi} je odbio posmatra_e na Drini. To je pitawe suvereniteta dr$ave, ka$e se u saop{tewu. To ka$e onaj isti Milo{evi} koji je pre dve
godine na Londonskoj konferenciji sam predlagao posmatra_e na Drini i _ak tra$io da oficiri Unprofora u|u u srpsku vojsku i kontroli{u da li Srbija
{aqe oru$je. Dosledan _ovek, nema {ta. Danas ovako,
sutra onako, sve dosledno i komunisti_ki. Nedosledni politi_ari su neki drugi, oni koji stalno pri_aju
isto: mir, mir, pregovori. Ne mo$e tako. Ratova}emo
dok ho}emo, sada vi{e ne}emo a u stvari mo$da i ho}emo, zato ne mogu posmatra_i na Drini. Svet se ponadao da se Sloba iskreno promenio i opet se prevario.
Nema tu promene. Danas im je rekao da nema posmatra_a a ve} sutra }e mo$da druga_ije, zavisi od sveta. Ako
pro|e u redu, ako ne pro|e on }e promeniti stav i
re}i kako smo mi oduvek bili za posmatra_e jo{ od
Londonske konferencije, ali na principijelan na_in.
Ili ne{to sli_no. On iskreno misli da je to ve{tina
politike, i da je on dobar politi_ar.
Kakva mu politika, takvi i rezultati.
Wegov nagli zaokret ka miru i televizijsko saslu{awe naroda {irom Srbije zatekli su opoziciju. Neki su nastavili svoju politiku, a neki tamo-ovamo, ne
znaju kako da progutaju svoje doju_era{we ratne pokli_e. I Srpski pokret obnove je malo klecnuo na blokadi.

Niko nije imao petqe da ka$e {ta misli, po_ela

su i javna prozivawa u stranci od nekih pijanih besposli_ara po odborima, tako da je ispalo da je SPO za
mir a protiv blokade. E, to ne mo$e. Ako smo za mir,
onda smo i za blokadu. Oru$ja, nafte, svega {to podsti_e i odr$ava rat. Blokadu za hranu, lekove i ode}u niko nije ni tra$io, pa to nije ni sporno. Mir i
blokada idu zajedno, kona_no je to i diktator Milo{evi} priznao.
Do sada je ube|ivao svet da ne podr$ava Srbe preko Drine, da Srbija ne ratuje, ne {aqe oru$je, lagao
je dok je mogao. Po{to se svet ne mo$e dugo lagati, morao je posle dve godine priznati da je ratovao i slao
oru$je preko Drine.
Blokada na Drini je wegovo priznawe u_e{}a Srbije u ratu, {to }e morati da objasni svetu kada se rat
zavr{i.
Odbijawu posmatra_a na Drini sigurno su doprineli i tajno-javni razgovori na{eg diktatora sa patrijarhom i _lanovima Sinoda. Mora da su mu gadno zapretili kada je posle blokade Srba na Drini ovom odlukom blokirao samog sebe. Na lepoj Milo_erskoj pla$i
sun_am pro{logodi{we povrede i _itam. U Ninu, @arko Gavrilovi}, zavodnik maloletnica i sve{tenik, ka$e da je neko u Sinodu Pravoslavne crkve predlagao
ekskomunicirawe iz crkve Vuka i Slobe.
Kakav Sinod takvi i predlozi.
Oni pre li_e na ratni {tab osvaja_ke vojske nego na
Sinod hri{}anske crkve. Otvoreno propovedaju}i pravoslavni xihad, rat i osvajawe teritorija, ru{ewe xamija i etni_ko _i{}ewe, pre }e sebe ekskomunicirati iz hri{}anstva nego Vuka iz pravoslavne crkve.
Da vidimo ko su ti _lanovi Sinoda.
Vladika sarajevski Vladislav, prvih dana rata pobegao je iz Sarajeva na Pale zajedno sa svim sve{tenicima. Nije ga interesovalo {to je u Sarajevu ostavio
200 hiqada Srba niti je ikada digao glas protesta zbog
granatirawa tih qudi sa okolnih brda. Isto je u_inio
i vladika zagreba_ki Jovan, pobegav{i iz Zagreba u

96

97

PRAVOSLAVNI IRAN

Beograd odmah na po_etku rata, ne vode}i ra_una o stotinama hiqada Srba koji su ostali u wegovoj eparhiji.
A za vreme Drugog svetskog rata, pod usta{kom vla{}u, nijedan srpski vladika nije napustio svoj narod ni
iz Zagreba, ni iz Sarajeva, ni iz Tuzle.
Ostali su sa narodom do kraja rata.
Vladika crnogorski Amfilohije, gladi bradu i
pri_a sa osmehom i zadovoqstvom da na podru_ju od
Drine do Une nema vi{e ni jedne xamije. Tuzlanski
vladika Vasilije Ka_avenda pripoveda po Srbiji kako oni _iste muslimanska sela. Ka$e da je u tuzlanskoj
eparhiji pre rata bilo oko 300 hiqada Muslimana, a
da ih je sada ostalo oko 20 hiqada. Taj ostatak _istimo tako {to mobili{emo Muslimane u na{u vojsku, a
odmah potom u selo ulaze kamioni u koje utovarujemo
wihove porodice i deportujemo ih do borbenih linija. Tu im ka$emo da moraju da be$e kod wihovih koji
su na drugoj strani. Kada oni po_nu da zapoma$u i govore da ne $ele da idu iz svojih ku}a i imawa, te pokazuju sve$e kr{tenice da su pre{li u pravoslavqe,
na{i im pripucaju sa le|a i nateraju ih u beg prema
muslimanskim rovovima, odakle naj_e{}e bivaju do_ekani paqbom. Tako potpuno o_istimo selo.
Ovog vladike se i ja se}am sa jednog susreta na aerodromu 1991. godine. Putovao je u Atinu sa jo{ nekim
vladikama i pri_ao pred velikom grupom qudi da ide
tamo da nabavi ono od _ega se $ivi oru$je.
Pre rata su se spremali za rat.
A vladika Atanasije Jefti} tra$i borbu do posledweg Srbina. U_enik Justina Popovi}a, od duhovnika preobrazio se u ratnika. To je wegovo qudsko pravo
i da se razumeti.
Ali, tada je du$an da skine svoju sve{teni_ku
ode$du i odlo$i krst iz ruke. To mu nala$e wegova
crkva i weni kanoni. Kada se pop Luka Lazarevi} pridru$io Kara|or|u u Prvom srpskom ustanku rekao je:
Uzimam pu{ku a krst odla$em, to dvoje ne mo$e zajedno. Isto je u_inio i pop Mom_ilo \uji} u posledwem ratu. Kada skinu ode$de idu u prve borbene redo-

ve, {to se o_ekuje i od gospodina Jefti}a i ostalih

vladika koji pri_aju o nebeskoj Srbiji i pri_e{}uju
ostatak naroda za totalno izginu}e. I da dele jednu
pa{tetu sa ostalim borcima na frontu, da prodaju najnovije modele mercedesa kojim se voze sa gozbe na gozbu, da se $rtvuju za ono za {ta se zala$u.
Wima to ne pada na pamet. Oni izdaju saop{tewa,
zasedaju na sinodima, hu{kaju na jo{ ve}i rat i narodnu nesre}u. Umesto, kako u_i pravoslavqe, da propovedaju qubav, pokajawe, pomirewe, $ivot i pra{tawe,
oni govore jezikom Arkana i nije nimalo slu_ajno da
je on _esto u wihovom dru{tvu. Prati Amfilohija na
Cetiwe, dr$i govor vernicima ispred manastira u
Nik{i}u i govori javno da mu je patrijarh komandant.
^ega? Zlo_ina koje je po_inio po Bosni? Jer, drugoga
kod wega nema, ni qubavi, ni pokajawa, niti bilo _ega
o _emu patrijarh govori.
Pre dve godine, u crkvi na Top_ideru prilikom
pomena $rtvama palim od komunisti_ke ruke, vladika Atanasije Jefti} je govorio o srpskim zlo_inim u
Zvorniku, Bjeqini, o tome kako su Srbi oslobodili selo Jasenovac a zatim opqa_kali svaku srpsku ku}u u
selu. Govorio je i o Arkanu i wegovim zlo_inima. Sada }uti o tome, i hu{ka na rat sa govornice srpske
skup{tine na Palama.
@eli, zna_i, da ubijamo i daqe, da pqa_kamo i _inimo zlo_ine sa blagoslovom crkve.
Ja ne pristajem na to.
Ne pristaju ni mnogi vernici na{e crkve. Zato,
umesto Vuka, neka mene ekskomuniciraju iz crkve. Ne}e mi biti $ao. Duhovno nisam sa wima, a ako oni koji
to govore _ine crkvu, nisam ni u toj crkvi. Ne $elim
da $ivim u pravoslavnom Iranu.
U jednoj od na{ih bolnica nedavno je le_en mladi}
od 19 godina koji je na rati{tu izgubio obe noge i obe
ruke. Beskrajno nesre}an, nije mislio na sebe; ponudio
je lekaru da na televiziji govori protiv rata. Kada
me vide ovakvog politi_ari, presta}e rat, rekao je.
Trebalo je da ga vide i na{e vladike, mislim ja.

98

99

Volela bih _uti wihov mogu}i razgovor sa tim de_akom, koji svojom nesre}om $eli da zaustavi nesre}u.
Htela bih _uti {ta bi mu to na{a crkva ponudila duhovno dovoqno vredno izgubqenih nogu i ruku. Kako
bi mu objasnile vladike da moramo svi da izginemo, da
izgubimo i noge i ruke i glave za ne{to samo wima
znano. Ne{to o _emu ma{taju u mercedesima kojima
putuju.
Moja crkva, moj vladika, moje pravoslavqe je taj
de_ak i wegova beskrajna qubav prema bli$wemu, wegov opro{taj i $eqa da zaustavi zlo svojom ogoqenom
trupinom. Umro je.
Zbog wega, zbog mene, zbog mnogih mladosti pod zemqom, uni{tenih porodica, sru{enih ku}a i sveop{te
narodne nesre}e, pitam se kako da mi pre$ivimo otaxbinu. Svima nam je dosta ova koja svakih 50 godina tra$i od naroda danak u krvi, tra$i izginu}e, nesre}u,
beskrajne $rtve. Ve} vekovima ne mo$e ni jedna generacija u ovoj zemqi pro$iveti u miru, ne mo$e otac
da napravi ku}u i ostavi sinu, da kada se rodi ima {ta
i da nasledi, kao u drugim sre}nim otaxbinama. Gledala sam u Italiji, Francuskoj, Engleskoj, ku}e u kojima je jedna porodica $ivela stotinama godina. Mi ne
stvaramo ni porodi_nu, ni nacionalnu stabilnost i
bogatstvo, nego samo nesre}u, bedu, ru{evine, glad i
smrt, a sve to svaka generacija _ini za otaxbinu i u
weno ime.
To druge otaxbine ne rade, pa je sigurno u na{oj
otaxbini, wenoj istoriji, tradiciji, kulturi neka
gre{ka.
I u wenoj crkvi, odnosno u qudima koji _ine tu
crkvu. Nemo}ni da se izborimo za boqu otaxbinu ostaje nam samo da je pre$ivimo.
(29. avgust 1994. godine)

100

PO<TO RA^UN

Jedan od razloga za za{titu ogwi{ta, kako u Srbiji zovu osvaja_ki rat u Bosni, bio je nemogu}nost
$ivqewa zajedno sa Muslimanima. Tu pri_u _ujemo sa
Pala i danas, a ovde u Srbiji bila je prisutna sve do
nagle promene ratne u mirovnu politiku. No, to ne va$i za sve Muslimane. Ima ih moralno-politi_ki podobnih za zajedni_ki $ivot i onih koji to nisu. Podobni su Fikret Abdi} i Muslimani iz Zapadne Bosne pa
je prosto dirqivo gledati kako Marti} brine o nesre}nim izbeglicama iz Kladu{e, kako do_ekuje Baba
i sa wim zajedno osu|uje surovosti Alijine vojske.
Ja, naravno, ne zameram Marti}u na do_eku izbeglica, ali bih pitala i wega i na{u Televiziju koja
sada sve bele$i, i zbegove naroda i nesre}u uplakanih
$ena i dece, gde su bili ovih dve godine dok su desetine hiqada i celi konvoji muslimanskih izbeglica
odlazili iz Bosne, pred oru$jem neke druge vojske. Mi
u Srbiji mogli smo videti samo srpska stradawa i kolone srpskih izbeglica iz Bosne, tako da je narod u
Srbiji bio uveren da u Bosni samo Srbi stradaju i
brane se od stradawa. Babini Muslimani su prvi stradalnici druge vere koje smo videli na ekranima na{e
Televizije, i o_ito je da se ni{ta ne mewa u na{oj dr$avi. Odre|eno je da neki Muslimani treba da stradaju, i to je pravedno, a neki ne treba, jer je to nepravedno, po{to su dobri.
101

Ostaje nam da saznamo kakvi su, po mi{qewu na{ih

vlasti i politi_ara, Muslimani koji $ive u Srbiji,
podobni za zajedni_ki $ivot ili nepodobni, dobri ili
lo{i, ili }e biti i jednih i drugih, kao u Bosni. To
}e, nadam se, uskoro objasniti Dobrica >osi}, Bela
ru$a ili neki od na{ih vladika. Do tada, Muslimani u Srbiji da se dobro presaberu, dobar ili lo{, granica je kao ivica no$a, danas jesi, a sutra ve} i nisi.
To je najboqe osetio na svojoj ko$i Aleksandar Tijani}, biv{i glavni i odgovorni urednik TV Politika. Trudio se _ovek maksimalno da bude dobar, da ugodi, {etao komuniste po ekranu ceo dan, emitovao wihove pesme i spotove, pri_ao na promocijama o kwizi
gospo|e Markovi} kao o _udu prirode, Vuka i SPO napadao i vi{e nego {to je tra$eno, proterao Srpsku
re_ sa kioska Politike, jer ne pi{e lepo o Gazdi i
Gazdarici, {ta sve nije uradio, ali opet malo. Nije
bio dovoqno budan, kao pravi komunista, i <e{eq mu
uvalio kosku. Jedna emisija i propade sve.
A tako mu je bilo lepo. U Klubu kwi$evnika svako ve_e, i u Gr_koj sa Draganom Tomi}em i Zoranom
\in|i}em, i {ta sve jo{ nije bilo u planu. Ali, sada
je nau_io da sve krupne planove pokvari sitna gre{ka.
No, i pored svega, boqe Tijani} nego Igwatovi}. I
uvek je boqi prethodnik nego naslednik. To smo shvatili i dogovorili se da Slobi ne tra$imo ni_iju ostavku, pa ni wegovu. Uvek do|u gori, imamo ve} iskustva. Zamislite da wega nasledi Karaxi}, a onda Qiqa i Sowa umesto Mire i Marije. Ne daj Bo$e! Mira
mi se vi{e svi|a. A ni Marija nije lo{a. Ka$e u jednom intervjuu da }e da be$i iz ove zemqe, jer je grozna, zna_i misli isto {to i mi. Neka wih nama. Za sada.
A ni u Srpskom pokretu obnove nije ba{ sve komunisti_ki i kako treba, ka$u neki biv{i funkcioneri stranke. @ale se preko Slobinih novina da nema demokratije, da je Vuk zaveo diktaturu, pa im ne da da vode stranku umesto wega. Kakav je to na_in, ka$u oni,
da dva _lana Predsedni{tva ne mogu da pobede drugih
devet _lanova koji uporno glasaju druga_ije. Pa kad je

ve} tako, kakvi su oni _lanovi Predsedni{tva i da li

su uop{te _lanovi kao wih dvojica, ili su mawe _lanovi Predsedni{tva. I pretili, pretili, pa dali ostavke. Laknulo svima.
Politi_ki to izglada ovako: ba{ u momentu kada
stranka treba da trijumfuje i slavi zbog pobede svoje
politike koja je satanizovana ve} _etiri godine i zbog
koje su svi _lanovi pojedina_no stradali na razne na_ine, _ak do gubitka $ivota, ba{ u tom momentu oni
lansiraju neke druge, prqave pri_e. Naravno sa ciqem
da destabilizuju stranku i marginalizuju wenu politiku, kao i zna_aj te politike u sada{wem trenutku.
Ni malo slu_ajno, ni malo neve{to, i sigurno ne bez
pomo}i i podsticaja od strane vlasti.
Ina_e, Dragan Mili_i}, tre}i _lan te grupe koji
je ranije oti{ao iz stranke podneo je ovih dana svoj
ra_un koji kru$i po redakcijama novina, a poslao ga je
i svim _lanovima Glavnog odbora. Lepo _ovek seo i napisao svojoj stranci ra_un i ka$e: Vi iz Srpskog pokreta obnove ste mene ko{tali toliko i toliko! To mogu i da razumem, _ovek je o_igledno i do{ao u stranku
da ne{to ra_una i zaradi, _im je tako pa$qivo bele$io sve tro{kove, pa i one kojih nije bilo, ali mi nije jasno _emu ra_un. Da li on ho}e zbog visoke sume jo{
ne{to da u}ari jer misli da je malo dobio, ili je to
zahtev za povra}aj ulo$enih sredstava, ili za kupovinu jo{ ve}eg polo$aja. Zaista ne znam o _emu se radi,
dobila sam i ja taj ra_un kao _lan Glavnog odbora i ne
znam {ta }u s wim. Da li da mu ne{to nadoknadim, da
li da se sa$alim ili da ga prosto pitam: <ta ti ho}e{?. Koliko znam, SPO mu je dao sve {to je imao i
mogao dati. I mesto potpredsednika stranke, i mandat
saveznog poslanika, i lokacije da gradi stanove i zaradi pare, makar i samo 1.800.000 DM, kako se $ali u
listu Telegraf. SPO mu je dao i _ast i ugled i ime
koje do tada nije imao i {to se ne mo$e obra_unati.
Za{to se _ovek quti, _ime je nezadovoqan i {ta
ho}e, ne verujem da zna i jedan _lan Glavnog odbora koji je primio ra_un.

102

103

Razmi{qam sada o drugim ra_unima koji mogu sti}i. Ako smo u{li u stranku da ra_unamo i podnosimo
obra_une, kakav bi Vukov samo ra_un trebalo da bude
i kome da ga podnese. Ili obra_un Slobodana Ivanovi}a (29), momka iz Vrawa, koji je poginuo lepe}i plakate SPO-a pred izbore 90. godine, ili Dragoslava Eraka
iz Grgurevca, koji se popeo na elektri_ni vod da {to
vi{e podigne na{ plakat, kako bi onemogu}io da ga neko skine ili iscepa a zatim od elektri_nog udara pao
i poginuo. Ili ra_un Ive \ukanovi}a, Gi{ke, Belog,
mnogih bezimenih i wihovom biv{em potpredsedniku,
kwigovo|i Mili_i}u, nepoznatih qudi koji ostado{e
bez posla zbog pripadnosti SPO-u, koji zaglavi{e po
zatvorima, primi{e toliko batina zbog svoje stranke.
Kakvi bi wihovi ra_uni bili i kome da ih upute?
<ta da ka$e majka Ivana Rankovi}a, koji je $iveo
sa wom u 12 m2 na op{tini Stari grad, tra$io stan i
posao, a nije dobio ni{ta. Izvr{io je samoubistvo.
Mo$da ne zbog toga, ko zna. Stanovi su umesto wemu dati za raseqavawe Mili_i}evih lokacija, kako mu zarada ne bi bila samo 1.800.000 DM nego ne{to vi{e.
Ne, ti qudi ne}e podneti ra_un stranci, ne znaju
oni to, nisu ni u{li u stranku da bi neke ra_une naplatili, nego da se bore za ne{to _ega o_ito nema. Ra_une su do sada podneli i na stranku se naqutili samo oni koji su od we sve dobili. To je, izgleda, srpska
tradicija, mrzeti darodavca jer je mogao i vi{e dati.
<to se mene ti_e, svi koji imaju ra_une i obra_une i svi oni koji se oko tih ra_una skupqaju i brane
ih neka idu. Oni nikada i nisu bili u SPO. Zalutali su, misle}i da je to neki biznis ili preduze}e. Ne,
gospodo, to je na drugoj adresi. Kod nas se mo$ete samo
duhovno obogatiti, {to vas o_ito ne zanima. Krenite
daqe. Po{teno.

\in|i} opet na Palama. Sa Rusima zajedno, vaqda

da poka$e da ima Rusa koji podr$avaju wega a ne Mi-

lo{evi}a, i da nisu ba{ svi za mirovni plan. Ali Gajdar, uz \in|i}a putuju}i, samo ga je demantovao. Ni u
_emu nije podr$ao wegovu politiku prema Bosni, zalagao se za prihvatawe mirovnog plana i podr$ao svog
ministra Kozirjeva.
Me|utim, u diplomatskim krugovima u Beogradu
ova poseta se komentari{e kao neka dvostruka igra Rusa, s jedne strane Kozirjev se sa Milo{evi}em zala$e
za mir i prihvatawe plana kontakt grupe, a sa druge
strane Gajdar ide u zvani_nu posetu Demokratskoj
stranci koja se izjasnila protiv mirovnog plana i zajedno sa \in|i}em putuje na Pale kod Karaxi}a.
Ukupno, Gajdar je na{kodio i \in|i}u, govore}i
sve suprotno od onoga {to on govori i prave}i ga sme{nim, i mirovnom planu, otvoriv{i pitawe mogu}e dvostruke igre Rusije. Jedino lepo i korisno bila je {etwa sa Ru$om \in|i} srpskim delom Sarajeva.
Livci {trajkuju gla|u. Volim svaku pobunu i tra$ewe pravde, pa sam sa wima. @elim da dobiju {ta
tra$e i da je pametna vlast odmah bi im ispunila zahteve. Promena direktora livnice i nekih _lanova
upravnog odbora. Za{to da ne, kao da je va$no i va$nije od wihovih $ivota ko }e biti direktor Livnice
ili _lan upravnog odbora. Oni najboqe znaju {ta i kako treba uraditi, ako je vi{ak radnika oni znaju ko
treba da bude vi{ak a ko ne, i za{to im ne dati pravo
da u_estvuju u odlu_ivawu. Zar bedan $ivot kojim $ive ve} _etiri godine, plate nedovoqne za jedan dobar
ru_ak generalnom direktoru, stanovi koje nemaju i ne}e dobiti, gladna deca i nezaposlene $ene, nerad koji ih ubija vi{e od nema{tine i $ivot koji samo oni
mogu da trpe bez ve}e pobune tako dugo, zar to nije dovoqan ulog za po{tovawe wihove re_i i zahteva. A zahtevi su, u odnosu na uslove u kojima oni $ive i rade
i koje sami nisu skrivili, tako mali i bezna_ajni i
ne}e sigurno ugroziti ni dr$avu ni vladaju}u stranku ako budu ispuweni. Da razumeju te{ko}e u kojima
se nalazi dr$ava, da razumeju da mora neko da ode kao
vi{ak pokazali su time {to se nisu do sada pobunili

104

105

PREVARA

na drugi, pravi na_in, kako bi to uradili radnici u

svakoj evropskoj zemqi. ^udim se wihovom strpqewu i
vi{e bih volela da bude druga_ije, ne {trajkom gla|u nego motkama i _ime stignu da isteraju koga $ele.
Samo tada }e ih po{tovati i zahteve ispuniti. Ovako, prevari}e ih po ko zna koji put, udeliti ne{to i
nastavi}e se duga_ki, beskrajni put wihove bede i nesre}e.

SLIKA IM SE UKRALA

GAVRIL KOMERC
U pro{lom broju Srpske re_i pisala sam o na{oj
Crkvi. Mnogi su se naqutili, a najvi{e sve{tenik
@arko Gavrilovi}. Poslao mi je jedno duga_ko pismo
iz kojeg sam videla da me ni{ta nije razumeo. Pismo
mi je poslao sa faksa wegove firme GAVRIL KOMERC {to svedo_i da ni sve{tenici nisu vi{e ono
{to su nekad bili, ve} je i wih komerc zarazio.
U mom tekstu gre{kom pi{e za @arka Gavrilovi}a da je zavodnik maloletnica. A bila sam napisala zavodnik maloletnika, misle}i, naravno, na duhovno zavo|ewe u pravoslavni xihad. Me|utim, otac Gavrilkomerc je to protuma_io u najgorem seksualnom smislu.
Ne znam ko je ovde sve{tenik, on ili ja.
(12. septembar 1994. godine)

106

Da li se Beograd iskreno opredelio za mir, to pitawe se vrti neprestano i ovde i u svetu. Malo pa$qiviji posmatra_ na{ih prilika video bi da nije, i
da je mir i svi oni koji se za wega iskreno bore, ne{to
{to se ovde i danas duboko prezire. Od po_etka rata
do danas u Srbiji postoje dve o{tro podeqene struje,
ratna i mirovna. Ratnu je predvodio Milo{evi} sa
<e{eqem, Arkanom, Ko{tunicom i \in|i}em, dok je
mirovna bila znatno slabija ali upornija i, vidimo,
uspe{nija. Poziv Srpskog pokreta obnove na dezerterstvo na samom po_etku rata imao je ogroman u_inak,
razbe$ali su se mladi}i po zemqi i svetu da ne u_estvuju u ratu u koji ne veruju. Mnogobrojne mirovne akcije raznih mirovnih organizacija, donkihotsko delovawe Beogradskog kruga i Gra|anskog saveza, davali su
pe_at otpora zvani_noj politici rata.
Progawani, poni$avani, vre|ani i spre_avani na
sve na_ine, qudi mira u Srbiji su uporno, tiho, svojim
postojawem i delovawem spa{avali zemqu i narod od
kolektivne osude, i bili svetli tra_ak nade da u Srbiji postoje i druga_iji qudi. Taj tra_ak nade sveta
Milo{evi} je naglom promenom svoje politike iskoristio za sebe, prigrabio sve rezultate delovawa ovih
qudi, partija i organizacija a zatim nastavio sa wihovom satanizacijom.
Da je promena politike od ratne na mirovnu iskrena, sada bismo u Srbiji imali i promenu qudi. Ratni 107

zvani_na politika Srbije danas. Zvani_na da, ali iskrena ne. Videli su oni sada na granici, a morao je videti i svet, onaj koji danas pru$a ruku pomirewa a$daji rata. Tu istu granicu, videli su, nesmetano prelaze svakodnevno, bez _ekawa i takvih prepreka razni
zlo_inci, kriminalci, profiteri, vojnici, komandanti koji su ru{ili cele gradove i ubijali na stotine
qudi, politi_ari rata, trgovci oru$jem i $ivotima.
Sav {qam ovog ratnog vremena prelazio je granicu i
dolazio u Srbiju, do_ekivan sa pa$wom i osmehom.
Ne znam kako su se ose}ali oni na toj granici, verujem da su izgubili svaku nadu, a ja se, uzaludno ih _ekaju}i u Beogradu, ose}am bedno, kao deo jedne velike la$i i obmane u kojoj u_estvuje i ceo svet. Doga|aj na granici i vra}awe ovih qudi mora biti dokaz i kontakt
grupama i pregovara_ima i posmatra_ima da se u Srbiji ni{ta ne mewa i da Milo{evi}u ne treba verovati.

ci bi oti{li u penziju ili na sud, a mirovwaci bi delovali javno, uz vidqivu podr{ku preobra}ene vlasti. Tribine Beogradskog kruga prenosila bi dr$avna
televizija na prvom kanalu i na satelitu, a Milo{evi} bi sedeo u prvom redu prepune sale Sava centra i
pa$qivo slu{ao Miladina @ivoti}a ili Vladana
Vasilijevi}a. Srpski pokret obnove bi posle _etvorogodi{we borbe i stradawa za politiku mira bio uva$avani sagovornik preobra}ene i pokajane vlasti. Po{to ni{ta nije tako, o_ito je da je promena politike
prema ratu neiskrena, iznu|ena i privremena, i da su
zlo_inci, kriminalci i ratnici koji se i daqe {etaju po ekranima televizije i kroz institucije vlasti,
prirodna sredina na{eg nepromenqivog diktatora.
Dokaz za teoriju nepromenqivosti politike u Srbiji je i doga|aj sa neuspelim dolaskom delegacije Srpskog gra|anskog ve}a iz Sarajeva. U Srbiju mira nisu
mogli u}i qudi mira. Do{li su do granice i nisu ih
pustili u Srbiju. ^ekali su ceo dan, pregovarali, obja{wavali, ali bez uspeha. Nisu pro{li. Za{to? <ta
su skrivili ovi qudi, profesori univerziteta, intelektualci, Srbi iz Sarajeva, da ih ne primi Srbija?
Da li to {to su u vreme rata ostali u svojim stanovima i nisu nigde oti{li, ni u izbegli{tvo ni na Pale,
ili to {to nisu u_estvovali u ratu, nikog nisu ubili,
ni_iju ku}u spalili, sru{ili i opqa_kali. Ili su
krivi {to su kao $ivi Srbi dokaz da u Sarajevu nije
ba{ onako kako su nam ovde pri_ali, i da je sasvim mogu} zajedni_ki $ivot sa Muslimanima, _ak i u vreme
rata. Mo$da su nepo$eqni ovde i zato {to su svojim
ostankom u Sarajevu, pod ki{om granata i uz dvogodi{we gladovawe i izolaciju, sa_uvali Sarajevo da bude ono {to je i pre bilo, grad Srba i Muslimana. Krivica wihova i nepodobnost je o_ito velika kada nisu
mogli u}i u zemqu koja se zvani_no i javno bori za
mir, prestanak rata i zajedni_ki $ivot.
Oni su, verujem, o_ekivali druga_iji do_ek, pa$wu, po_ast i priznawe za wihovo mu_eni{tvo, istrajnost i nesporno li_no $rtvovawe za ideju mira, {to je

De_ak <amir Kapo poginuo je od srpskog snajperskog metka u Sarajevu. Stajao je ispred kafi}a u Dobriwi i, sigurna sam, razmi{qao kako bi rado popio
sok ili koka-kolu za novac koji nema, _ime je zna_ajno
ugrozio srpske nacionalne interese i zato je ustreqen
snajperom.
U Srbiji se ta, i mnoge takve smrti, smatraju opravdanim $rtvama u pravednoj borbi srpskog naroda
za oslobo|ewe. Nikome ne pada na pamet da za$ali za
<amirom ili za drugima koji svakodnevno besmisleno
ginu na ulici ili u stanovima, niko ne prime}uje uzaludnost tih $rtava. ^ovek-zver iza snajpera koji iz
obesti oduzima jedan de_ji $ivot, ovde je junak borbe
za slobodu, a pali de_ak jo{ jedna opravdana $rtva
pravedne borbe. Nedostatak javnog protesta podr{ka je
zlo_inu.
Ne znam da li }e Ko{tunica, lider Demokratske
stranke Srbije, boqe $iveti i biti slobodniji posle

108

109

SMRT U SARAJEVU

ove smrti, ali znam da je ba{ tada boravio na Palama.

Razgovarao je sa Radovanom Karaxi}em o va$nim nacionalnim pitawima koja, vidimo, obuhvataju i delovawe snajpera, ubijawe dece i staraca, preseqavawe civila i _i{}ewe teritorija, sve {to se doga|a svakodnevno u toj zemqi, po nalogu rukovodstva sa Pala. Sam
Ko{tunica je bezbedan {etao rati{tem, videli smo i
ni{anio kroz neke sprave na Sarajevo, kao i svi posetioci Pala, tra$e}i mo$da <amira ili nekog drugog
de_aka da padne za pove}awe procenta srpskih teritorija na mapama Kontakt grupe, za {ta se Ko{tunica
uporno zala$e.
Ni mene, ni nikoga drugog i ne mo$e ubediti gospodin Ko{tunica, be$ivotni lider iz hladnih luksuznih kancelarija, da je zbog nepravedne mape Kontakt
grupe <amir morao poginuti. On je samo $eleo kokakolu ili _okoladu, mape i procente nije ni umawivao
Srbima ni pove}avao Muslimanima. Nije smeo poginuti. Ako isto misli gospodin lider pomaga_ i podupira_ politike Pala iz Srbije, neka to javno ka$e, osudi, protestuje, neka ne ide na Pale i ne viri kroz ni{ane, ina_e je odgovoran za ovu i mnoge svakodnevne
smrti. I ne samo on, nego i \in|i} i <e{eq, i svi koji stoje iza tog i drugih snajpera, daju}i podr{ku nastavku rata koji je samo divqawe nad civilima i ni{ta drugo.
Ni nedavna odluka na{ih junaka sa Pala da ponovo
ukinu vodu, struju i gas Sarajevu nije samo wihova nego i na{ih lidera koji stoje iza wih i podr$avaju ih
bez ikakvih ograda. Ako neki Damir, Osman ili Dragan
i Zoran nemaju danas vodu i struju u Sarajevu, $ive u
mraku, gladni i bolesni, neka zbog toga ne krive samo
Radovana, nije on to sam u_inio. Neka pi{u Ko{tunici ili \in|i}u i tra$e pomo}, vodu, struju, mo$da }e
se sa$aliti i re}i Radovanu da pusti. Mo$da. Nisu
svi oni ba{ sasvim nemilosrdni. Ustrelili su toga dana samo jednog de_aka iz snajpera a mogli su stotine.
De_ak pogo|en snajperom, poru{eni stanovi bez
struje, vode i gasa, svakodnevno umirawe i preseqava-

we qudi i gradova, doga|aju se u na{em susedstvu, u

na{oj republici, Srpskoj. Ali to nije na{a pri_a ni
tema na{ih novina, novinara, uvodni_ara, politi_ara.
Ranije, dok se vodila pravedna borba za odbranu ogwi{ta, sve to je bilo dozvoqeno raditi, opravdano, i
podr$ano javno. Sada kada je na snazi politika mira,
opet je sve dozvoqeno ali da se ne zna.
Ru{i, ubijaj, pqa_kaj, preseqavaj, radi {ta ho}e{
tamo, a mi smo ovde za mir. Negde usput, na nekoj radiostanici ili u novini niskog tira$a pro_ita}emo i
_uti kratku vest da iz Bawa Luke dnevno isteruju po
700 Muslimana. O Bijeqini se ni{ta ne pi{e, vaqda
je posao zavr{en. Sve je pre}utno prihva}eno i ve}ina dana{wih mirovwaka, na _elu sa Milo{evi}em, to
intimno podr$ava, }uti i _eka kraj posla. Mirno, }utke, vodi politiku mira. Ali mira grobqa.
I dok se ta politika mira ostvaruje temeqno i u
prisustvu vlasti, ovde kre}e sli_na diplomatija. Da_a @. Markovi} oti{ao u Moskvu, ispratili ga lepo
svi, i Milo{evi} i Lili} i Marjanovi}, objasnili mu
{ta treba da radi i zastupa u Moskvi, to smo lepo videli na prvom kanalu. Ali Da_a je izgleda sve zaboravio. ^im je do{ao on se po_eo baviti poslovima prevo|ewa kwige gospo|e Mirjane Markovi}, tr_ao od izdava_a do izdava_a, od novine do novine, da objavi prikaz kwige, naradio se on i o tome obavestio javnost Srbije preko prvog kanala.
Prvo {to smo od Da_e iz Moskve _uli je taj izve{taj {ta je uradio po pitawu va$ne kwige, a bogami i
nije malo. Svi su zadovoqni, naro_ito gospo|a Markovi}. Nije se ona uzalud zalagala da Da_a ode u Moskvu
ili Rado{ Smiqkovi} u Sofiju. Pa svi vaqda vidimo kako su to najboqi qudi za te poslove, mladi, sve$i, obrazovani, opredeqeni za mir, i pre svega lepi,
a govore i vi{e jezika. Ne}e ona pogre{iti u izboru,
bi}e ambasadori na{i ba{ onakvi kakvi treba da budu oni koji predstavqaju sada{wu vlast u Srbiji. Da_ekasti i Mirekasti.

110

111

SLIKA IM SE UKRALA
Slikala nam se nova smawena, promewena, doterana i oja_ana savezna vlada. Vidim, naradili su se na{i vladari tra$e}i nove qude za novu politiku. Da
svet ne pomisli kako je sve isto a politika nova, oni su
lepo aktivirali iste. Vladislava Jovanovi}a, ubedqivog i uspe{nog ministra spoqnih poslova, koji garantovano uspava sve svoje sagovornike u svetu i natera ih na popu{tawe pre gu{ewa. Ili sve$eg, mladog,
nekompromitovanog Vuka{ina Jokanovi}a za saveznog
ministra policije. Ko ka$e da to nije velika promena
na boqe zaista je nedobronameran. Ili Margit Savovi}, ra{_upana i iske$ena ministarka za qudska prava tako da prepla{i svakog ko tra$i neka qudska prava u Jugoslaviji, pa odmah odustane od svega spasavaju}i goli $ivot. Drugi ministri su tako bezli_ni i neva$ni, da ni sami ne znaju da su ministri i tu su samo za zajedni_ku fotografiju sa predsednikom Konti}em koji se, sre}an {to je ostao, smeje bez razloga i podi$e spale {iroke pantalone izgu$vanog odela, pripremaju}i se za slikawe.
Tim koji dobija se ne mewa, to je Milo{evi}ev politi_ki kredo. Zato ih on samo prome{a varja_om s
vremena na vreme, pro{eta uzdu$ i popreko po funkcijama, ali ih dr$i i ne mewa. Jer to je tim koji je uspe{no odigrao komunizam, pa socijalizam, pa fa{izam,
pa je odigrao rat i poraz u ratu, sada odigrava mir i
slogu me|u narodima. Odigra}e i kapitalizam i demokratiju, i sve {to mu se da u zadatak. Qudi su obu_eni, istrenirani, izdresirani, namamqeni, pravi specijalci. Ja im se divim, treba imati {tofa za sve te
uloge, divi im se i ceo svet. Naro_ito Konti}u. Slika
im se ukrala.
(26. septembar 1994. godine)

112

MIRNO SPAVAJ, NANO

Iako prividno jak, Milo{evi} je sasvim oslabio i

izgubqen, {to pokazuje neracionalno i brzopleto hap{ewe i osuda <e{eqa. Ne postoji _ak ni u Socijalisti_koj partiji Srbije mnogo qudi koji su intimno odborili na_in wegovog hap{ewa i zatvarawa, bez obzira na lebde}e komentare opravdawa da je dobio {to je
zaslu$io. Nije dobio {to je zaslu$io. Pa kad to nije
dobio onda kada je zaslu$io i onoliko koliko je zaslu$io, zar treba da se radujemo {to je u zatvoru, jer je
pqunuo Bo$ovi}a. Ne. Mnogi bi se radovali da je <e{eq dobro istukao Bo$ovi}a, jer Bo$ovi} je to zaslu$io. I juna pro{le godine i danas, i uvek, on je zaslu$io i batine i zatvor i prezir, i {ta sve ne. Ali na{a dr$ava je takva, u woj niko ne dobija ono {to je zaslu$io, ve} samo ono {to mu ne pripada. Po_ev od vrha
dr$ave pa do opozicije.
Li_no se ne radujem <e{eqevom stradawu kome
nije kraj sa dosu|enih trideset dana zatvora. Bez obzira na sve {to je u_inio Vuku i meni, {to nikada ne}u
ni zaboraviti ni oprostiti, ne mogu i ne}u da podr$im ovaj brutalni obra_un, sli_an sam i sama do$ivela, ali u mnogo te$em obliku. U svakoj demokratskoj
i civilizovanoj zemqi sveta, {to mi sigurno nismo zahvaquju}i na{oj vlasti, _ak i ratni zlo_inci, ubice, kriminalci svih vrsta imaju zagarantovan pravni
postupak i po{tovawe zakona od po_etka do kraja. Od
hap{ewa do presude. To je temeq i dr$ave i demokra 113

tije, i ne mo$e dobiti ni_iju podr{ku kr{ewe svih

zakona i procedura u <e{eqevom slu_aju, pa makar
istukao i samog Milo{evi}a i sve poslanike Socijalisti_ke partije Srbije u Saveznoj skup{tini.
Sam <e{eq, u zatvoru ili van wega, razorno deluje na na{oj politi_koj sceni. Svi mi koji smo se godinama borili protiv wegove i Milo{evi}eve politike
rata, etni_kog _i{}ewa i brutalnih napada na celu
opoziciju, sada u$ivamo u wegovom obra_unu sa Milo{evi}em. Jednostavno{}u i o{trinom napada na vlast,
nedostatkom svih obzira, hrabro{}u i sigurno{}u koju emituje ru{e}i svoje doskora{we saveznike, prikupqa simpatije mnogih koji su ga do ju_e prezirali.
Tako se i dogodilo ne{to nezamislivo samo pre mesecdva, da na protestnoj ve_eri protiv hap{ewa i osude
<e{eqa govori Vladan Vasilijevi} ili Rajko Danilovi}, i da se saop{tewem oglasi i Helsin{ki odbor
za za{titu qudskih prava u Beogradu.
Da nije bio sa wima, da nije ratovao, lagao i podmetao opoziciji, da nije pretio studentima i taksistima, da nije tukao u_iteqe, da nije pravio spiskove nepodobnih, progonio Muslimane, Hrvate, Ma|are i nekvalitetne Srbe, da nije sve to radio i da se ovako kao
sada borio protiv socijalista onda kada je imao sedamdeset poslanika, mo$emo zamisliti {ta bi danas u Srbiji bilo. Milo{evi}a sigurno ne bi bilo, {to je dovoqno. Za to <e{eq treba da odgovara i dobije zaslu$enu kaznu, a ne za Bo$ovi}a.
Savezna skup{tina je ina_e posebno zanimqiva za
Srpski pokret obnove. Retko se sastaje to Ve}e gra|ana, a kada god se sastane nama se ne{to ru$no desi. Ili
se otcepi jedanaest poslanika, ili nas pohapse i pretuku, ili nam ne usvoje zahteve za vra}awe mandata.
Uvek ne{to negativno. Zadwe zasedawe koje je <e{eq
prekinuo trebalo je da bude druga_ije. Zahtev za povra}aj jedanaest poslanika Srpskom pokretu obnove, koji je ranije odbijen i to tako da su protiv glasali radikali u mandatno-imunitetskom odboru, a socijalisti nisu ni do{li, bio je prihva}en sada od pristig-

lih socijalista. I kada je sve izgledalo re{eno Radoman je pokvario. Namerno ili slu_ajno, to je predmet
komentara u politi_kim kuloarima, a poznavaju}i socijaliste mislim da slu_ajnosti kod wih nema. I kad
ho}e da daju ne{to daju tako da dobro prisedne, rastegnu maksimalno, da na kraju kad se zavr{i zahvalno
odahne{ kao kad izuje{ tesne cipele.
<pekulacije da se tih jedanaest mandata vra}a
Srpskom pokretu obnove zbog neke trgovine sa SPS-om
su sasvim neta_ne. Vra}aju mandate socijalisti zato
{to Rakiti} i wegovi DEPOS-ovci ho}e da ratuju,
skidaju blokadu na Drini, podr$avaju Pale i Karaxi}a pod firmom DEPOS, a Milo{evi} je taman uverio
svet da on nije ni sam ni slab u politici mira koju vodi, ve} da je uz wega najmo}nija opoziciona grupacija
DEPOS. Pa kako sada da im objasni da DEPOS u Republi_koj skup{tini jeste za mir, a u Saveznoj nije, i
kako u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine da dobije glasove za mir ako ne promeni ratoborne DEPOS-ovce. To
je cela pri_a. I promena jedanaest poslanika je opet u
funkciji politike i koristi Socijalisti_ke partije Srbije. A {to se uz put okoristio i Srpski pokret
obnove, to je za wih sporedno pitawe.
Zna_i, nismo trgovali, ne nude nam ministarstva
niti bilo {ta, a ako ponude tra$i}u za mene ministarstvo policije i sve }e propasti. Bez tog ministarstva nema ulaska u vladu i koaliciju, a socijalisti }e
sve dati, samo ne sto hiqada policajaca koji haraju
Srbijom, hapse, prebijaju i pla{e glasa_e pred naredne izbore. Kada oni pristanu da Danica Dra{kovi} bude ministar policije, onda je kraj komunisti_ke vladavine i takva koalicija ima opravdawe. Do tada, mirno spavaj, nano, sve je minirano.
Miniramo mi wima, ali i oni nama. Opozicione
beogradske op{tine obrukale su se potpuno pred budnim o_ima pobe|enih socijalista. Neki opozicioni
_elnici u na{im op{tinama gramzivo{}u i opona{awem socijalista koji su na vlast i funkcije dolazili
samo da re{e svoje privatne, stambene, finansijske i

114

115

porodi_ne probleme, kompromitovali su celu opoziciju. Srpski pokret obnove se, sre}om, odmah odrekao
tih qudi u svojoj stranci javnim $igosawem i iskqu_ewem iz we, dok druge stranke opozicije, Demokratska i Demokratska stranka Srbije uporno brane i _ine
zloupotrebe, izgovaraju}i se da socijalisti ru{e opozicione op{tine. To je svakako ciq socijalista, ali
nisu oni dali legat Nedeqka Gvozdenovi}a Xeju Ramadanovskom niti prostorije Fakulteta primewenih
umetnosti kafani Knez, niti novac sa ra_una Poslovnog prostora svome potpredsedniku, niti ku}u od
trideset soba Demokratskoj stranci skoro besplatno.
To je uradila opoziciona vlast. Umesto da hitno suspenduju i qude i odluke te vrste demokrate iz obe
stranke nastavqaju daqe i uporno brane neodbrawivo.
Uz to, obavezno prebacuju odgovornost na Srpski pokret
obnove. Ne, gospodo, mi smo na{e po_istili, po_istite
i vi svoje. Politika Demokratske stranke, uzmi ali
tako da ostanemo nevini, uspe{no primewena sa Radulovi}em i \uki}em u Republi_koj vladi, ovde ne}e
pro}i.
Zanimqivo je i licemerje u politici koju vodi
Demokratska stranka Srbije. U Op{tini Zvezdara, gde
deli vlast sa Srpskim pokretom obnove, odbornici Demokratske stranke Srbije odbili su da glasaju za sekretara Op{tine kojeg je predlo$io SPO, uz obrazlo$ewe da ne mo$e biti sekretar jer je izbeglica iz Sarajeva. U pitawu je $ena, biv{i sudija, advokat, koja
jeste do{la iz Sarajeva, ali je sada ravnopravni gra|anin Srbije, sa svim papirima, li_nom kartom, dr$avqanstvom, i svim stru_nim i formalnim uslovima
za to mesto, ali sa $igom izbeglice. Na sednici Skup{tine op{tine Zvezdara i u razgovorima sa odbornicima SPO, odbornici ove stranke su jo{ potkrepili
svoje neslagawe sa predlo$enim kandidatom tvrdwom
da je ona sigurno Alijina Srpkiwa i da ne mo$e dobiti podr{ku. Zna_i, Demokratska stranka Srbije, koja
se tako zvu_no i javno bori za Srbe u Bosni, wihova
prava, mape i ostalo, ovde ima sasvim druga_iji odnos

prema tim istim Srbima. Po wima, oni su u Srbiji nepodobni za posao, stan, za $ivot. A Srpski pokret obnove, koji navodno ne brine za bra}u preko Drine, ovde se
bori da to {to je neko od preko Drine ne bude $uta
traka u Srbiji Voje Ko{tunice. Apsurd koji samo $ivot mo$e da re$ira i koji govori o moralu, doslednosti i iskrenosti politi_kih stranaka i lidera.
@ao mi je {to su mnogi qudi i porodice u nevoqi
zbog rata u Bosni na svojoj ko$i osetili patriotizam stranaka u Srbiji, koje se za wih navodno bore, i
sigurna sam da su _esto pomislili ne branite nas vi{e, molimo vas. Te patriote na daqinu, kada treba konkretno da pomognu bra}i preko Drine, ka$u javno
Beograd Beogra|anima, Srbija Srbijancima, a vi preko Drine ostanite gde jeste. Svi zajedno, mi ovde i oni
preko Drine i Ko{tunica, treba da se zapitamo {ta
bi bilo da tako ka$u i Nemci, Francuzi, Kana|ani,
Amerikanci, kada u wihovu zemqu do|u qudi iz drugih zemaqa i tra$e posao i uto_i{te. <ta bi bilo da
su oni odbili da prime i daju posao stotinama hiqada
izbeglica iz Srbije u posledwih pedeset godina ili
onima pobeglim od ovog rata. Sigurno bi na{e demokrate osu|ivale wihovu netoleranciju, fa{izam i
ekstremizam. I bili bi sasvim u pravu. A kada bi u
Wujorku rekli Wujork Wujor_anima, u Parizu
Pariz Pari$anima, kako bi lepo izgledao svet i Hitler bio sasvim nevin.

116

117

SVEDO^EWE O NAMA
Nisu samo izbeglice nepodobni gra|ani na op{tinama gde vlast dr$i demokratska opozicija. Isto kao
kod socijalista i kod wih je nepodobna sirotiwa koja
ne{to tra$i. Rade}i u Sponi to svakodnevno saznajem.
Besku}nici, porodice koje $ive u osam kvadratnih metara, isterani iz stanova ili oni koji tra$e stan, dolazili su po pomo}. Shvataju}i sve ozbiqno, a opozicionu vlast u op{tini kao druga_iju, svim tim nesre}-

nicima sam pisala preporuke na{e organizacije ili

da dobiju stan ili da ih ne isteruju iz stana, ili da
im legalizuju neuslovne uxerice u kojima su bespravno useqeni. Ti zahtevi, uglavnom neusli{eni, le$e u
fiokama raznih na_elnika raznih op{tina, i svedo_e o svima. I o meni, i o wima. I to je pravedno.
Jedan od usli{enih zahteva doneo mi je zahvalnost
koja me je potresla. Pismo devoj_ice Maje Zelenovi} i
pri_a wihove porodice na stranicama ovog broja Srpske re_i je opomena i upozorewe. Da ne budemo ni za
ove ni za one Srbe, ni za izbeglice ni protiv wih, ve}
qudi i za qude, kako re_e na{ Patrijarh.
SU\EWE OSLOBO\ENOM
Pravedan je i nastavak su|ewa generalu Vladi Trifunovi}u, zatvaranom, osu|ivanom, osloba|anom ve}
vi{e puta. General koji nije hteo da $rtvuje tu|u decu, nenaoru$ane i gladne vojnike u Vara$dinu, opkoqene i nemo}ne, ve} je predao kasarnu. Kriv je, ka$u,
za veleizdaju i podrivawe vojne mo}i zemqe. Od wega
se izgleda o_ekivalo da zauzme Vara$din i {iru okolinu, i to bez vojske i oru$ja, pa kada to nije u_inio,
a nije ni poginuo, zaista je izdajnik. Ove i ovakve Srbije danas, u kojoj je na_elnik general{taba general
Peri{i}, zaslu$ni ratnik i ru{iteq Mostara. Nakon {to je poru{io koliko je $eleo Mostar, izdao je
naredbu o povla_ewu vojske sa leve obale Neretve i
predao Hrvatima _isto srpske krajeve, jedinu $itnicu Hercegovine, Stolac, deo Popova poqa i Qubiwa,
manastir @itomisli} i Prebilovce, _iju su kosturnicu $rtava iz prethodnog rata Hrvati odmah ponovo
zapalili. Naredba je izdata i povla_ewe je izvr{eno
bez ikakve vojne opasnosti po Peri{i}evu vojsku. Tako, su|ewe Trifunovi}u danas izgleda kao da Srbija
$eli da nagradi nekog ko je neprijatequ predao ne{to sli_no <umadiji, a ka$wava nekog ko je odbio da
gine za Zagorje. To je istina o Srbiji i nije _udo {to
118

svet okleva sa skidawem sankcija i sumwa u Milo{evi}evo iskreno opredeqewe za mir. Da je iskreno, general Trifunovi} bi bio heroj te politike, hvaqen
i slavqen kao _ovek koji je neposredno doprineo smawewu ratnih razarawa i $rtava, a general Peri{i}
bi bio na wegovom mestu u sudnici. Po{to nije tako, i
sve dok nije tako, nema mira ni vra}awa svetu, jer helikopteri sa oru$jem koji lete preko blokade na Drini dokaz su da ru{ioci Mostara i Sarajeva imaju i danas iste $eqe i veze. Su|ewe generalu Trifunovi}u
logi_na je posledica te i takve nepromewene ubila_ke svesti na{e vojske.
Su|ewe je o_ito i opravdawe i uteha pora$enom
diktatoru i stvarnom tu$iocu, koji nije preboleo poraz svoje politike, pa bi rado i danas osvajao Vara$din. Neka se i to vidi i ostane zapisano, pravde radi.
(10. oktobar 1994. godine)

119

Svakodnevno gledam vojnike na{e vojske kako se

smrzavaju ispred ku}e Ratka Mladi}a u jednom elitnom nasequ u Beogradu. Kada pro|em kasnije, no}u, vidim i smenu stra$e, vojni xipovi dolaze i odlaze, vojnici uska_u i iska_u iz vozila, sve izgleda kao neka
va$na vojna operacija.
O{tro verbalno distancirawe na{e vlasti od rukovodstva Republike Srpske i wegove politike rata,
izgleda da se ne odnosi na vojne funkcionere ili je samo verbalno, a su{tinski je sve ostalo isto. Mladi}i
u uniformi na{e vojske, ispred luksuzne ku}e komandanta tu|e vojske, neposredno svedo_e da je to ipak samo jedna vojska, i jedan, zajedni_ki rat.
Ne znam {ta misle ti mladi vojnici na stra$i dok
cvoko}u gledaju}i luksuz oko sebe, besna kola, lepe ku}e, va$ne qude koji stanuju u susedstvu, biv{e ministre, gradona_elnike i vojskovo|e, ali se sigurno pitaju otkuda sve to, dok oni gladuju.
Znam, me|utim, {ta misle vojnici _iji je komandant vlasnik ku}e koju _uvaju drugi vojnici, i koji toliko veruje u borbu koju vodi i dr$avu koju stvara da
sam i ne $eli da $ivi u woj. ^esto slu{am pri_e o_ajnih mladi}a iz Gacka, Nevesiwa, Trebiwa, koji $ele
da pobegnu od rata, tra$e vize, posao, bilo {ta, samo
da odu daleko od fabrike smrti Mladi}a i Karaxi}a.
Lutaju Beogradom u potrazi za $ivotom, a ovde ih _eka ravnodu{nost ili otvoreni otpor i neprijateqstvo.

Apsurd je da Srbija, koja sada navodno ho}e mir u Bosni po svaku cenu, ne}e da prihvati sve one koji $ele
da pobegnu od rata, i tako sasvim konkretno oslabi protivnike mirovnog plana. Toliko je mnogo mladi}a koji $ele da pobegnu sa fronta kada bi imali gde, da bi,
mo$da, takva politika Srbije pre dovela do potpisivawa mira u Bosni od bilo kojeg plana Kontakt-grupe.
Za{to nije tako nego suprotno, sli_no je pitawu za{to se _uva ku}a Ratka Mladi}a u Beogradu. Odgovori
su isti.
Mladi}i iz Hercegovine koje vi|am pri_aju o paklu iz kojeg $ele oti}i. Sa duga_kog fronta od Kalinovika do Mostara u sela i varo{ice isto_ne Hercegovine sti$e sve vi{e mrtvih i rawenih. Vi{e od tre}ine pre ovog rata $ivih mladi}a iz Nevesiwa je poginulo. Sli_no je i u Trebiwu, Stocu, Bile}i, Gacku,
kao i na svim rati{tima u Bosni i Hercegovini.
U po_etku su ih, ka$e, pozivali u smrt zbog preventivne odbrane od genocida, posle toga u borbu za veliku Srbiju i ujediwewe svih srpskih zemaqa, zatim
za nebesku Srbiju. Sada je sve to pro{lost i mobili{u
ih za Republiku Srpsku koja, ka$u, mora biti suverena i me|unarodno priznata dr$ava.
Na po_etku rata bilo je mnogo dobrovoqaca, naro_ito iz Srbije. Oni tvrde da su skoro sve zlo_ine nad
civilima po Hercegovini po_inili ba{ ti dobrovoqci, Beli orlovi, <e{eqevci, i drugi do{qaci, i da
skoro nema qudi iz tog kraja koji su ubijali civile,
pqa_kali i palili sela i ku}e. Motiv pqa_ke je bio
najva$niji za dolazak dobrovoqaca iz Srbije, koji su,
posle plena delili ordewe jedni drugima, dok im je televizija Srbije odavala priznawe i divqewe za patriotizam, a pobeda je visila u vazduhu. Sada, kada je zanos pro{ao, u poru{enoj, polumtrvoj i raseqenoj zemqi odavno nema ratnog plena a ni dobrovoqaca iz matice. Ima samo turista posmatra_a, koji do|u ponekad
na izlet do Pala, kao \in|i}, Ko{tunica, Nogo, \ogo,
Kapor, Rakiti}, Crn_evi} i ostali, koji rat do$ivqavaju kao guslarske ve_eri i obilne gozbe na Palama.

120

121

POKISLO @ITO

Za to vreme mladi}i koje ovi dobo{ari rata pozivaju u smrt, na frontu bukvalno gladuju. Dnevno dobijaju po jednu pa{tetu i jedan hleb za trojicu boraca.
Kada poginu, porodice dobijaju od dr$ave po trideset
dinara krvarine.
Na front ih odvode iskqu_ivo nasilno. Niko ne
$eli da ratuje, svi se skrivaju, be$e, odlaze u zabita
sela i napu{tene ku}e, ali uzalud. Specijalne policijske i vojne patrole hvataju qude po ku}ama, na wivama, na ulici, love ih kao ze_eve i privode na front.
Pobegli bi mnogi iz Karaxi}evog pakla, ali gde? Pobunili bi se, ali kako? Iz tog logora od dr$ave nema
se kud. Samo su dva izbora: smrt ili izbegli{tvo.
Ako se izbe}i mo$e bilo kud.
Jedan mladi} koji je ovih dana operisan u Beogradu, pri_a mi da je uhva}en u wegovom selu na guvnu,
dok se spremao da razveje ovr{eno $ito. Uhva}eno ih
je jo{ mnogo mladi}a u tom selu izme|u Gacka i Nevesiwa i odveli su ih daleko na front kod Olova.
Prve no}i na rati{tu on je, spavaju}i pod vedrim
nebom, sawao da mu kisne tek ovr{eno $ito. Probudio
se i, zaista, padala je ki{a. On je, bunovan, po_eo da
{atorskim krilom pokriva golu zemqu, jer mu se privi|ala gomila $ita. Probudila ga je i otreznila granata koja mu je odnela desnu ruku. Gledam ih uni{tene i nesre}ne, slu{am wihove pri_e, nemo}na da pomognem, bez imalo nade i pitam se ima li kraja, ho}e
li pre$iveti. Sigurno je izgleda samo to da }e Mladi}eva ku}a ostati sa_uvana i nepovre|ena.
Kraj }e mo$da biti u Hagu i pravda }e biti zadovoqena ako ima Boga. Sasvim je logi_no da svi $elimo
da zlo_inci budu ka$weni, bez obzira kom narodu ili
veri pripadaju. Logi_no je za sve osim za na{u vlast.
Oni su zvani_no odbili nadle$nost me|unarodnog suda za ratne zlo_ine u Hagu, i ne $ele da isporu_e tom
sudu one qude koji budu optu$eni za ratne zlo_ine.
Neverovatno ali istinito. Za{to, pita se ceo svet, pitamo se i mi ovde, obi_ni narod, koji zlo_ine nije _inio niti $eleo, i ne $eli da pokriva zlo_ince.

Nacionalni interes nam nala$e sasvim suprotnu

odluku. Da skinemo kolektivnu odgovornost sa srpskog
narod moramo je usmeriti na pojedince koji su zlo_ine
_inili i one koji su nare|ivali. Svaki zlo_in, pa bio
on po_iwen u ime porodice, vere, nacije ili dr$ave,
delo je qudi koji imaju ime i prezime, pa se optu$nica mo$e podi}i samo protiv wih a ne protiv porodice,
nacije, vere ili dr$ave. Kolektivna krivica naroda
u krivi_no-pravnom smislu ne postoji ni onda kada se
utvrdi da je zlo_inac izvr{avao naredbe armijskih
ili dr$avnih organa. Naredbodavci tako|e imaju ime
i prezime i ne mogu se skrivati iza kolektiva. Pojedina_nim optu$bama protiv krivaca skida se krivica
sa naroda, sa nas koji zlo_ine nismo ni _inili ni nare|ivali.
Da to spre_e, da ne dozvole individualizaciju zlo_ina vlasti na{e dr$ave odbijaju saradwu sa sudom u
Hagu. Individualizacija bi obuhvatila ba{ wih li_no kao naredbodavce i wihove sluge kao izvr{ioce, a to
bi ve}inu dana{wih mo}nika dovelo na klupe sudova i
u }elije zatvora u Hagu. Da sa_uvaju sebe od odgovornosti zalo$i}e ceo narod. Tome su se dobro izve{tili
u ovih pedeset godina. Ho}emo li to dozvoliti?

122

123

STUDIJU B NA BLANKO
Novi savezni sekretar za informacije, Dragutin
Br_in, _inovnik nemo}ne administracije u zemqi velike diktature, pri_a nam o nezavisnom novinarstvu
koga, ka$e, nema jer su svi od nekoga zavisni. Ima, ka$e on, samo slobodnog ali neodgovornog novinarstva. Nadam se da to neodgovorno novinarstvo obuhvata Srpsku
re_, jer ako nije tako onda uzalud ceo na{ _etvorogodi{wi trud.
Sada, kada su komunisti_ki fosili isplivali u
svim medijima, pa ponovo slu{amo i gledamo _ak i Petra Gra_anina i mnoge zaboravqene i omrznute face,
treba u_initi odgovornim sve medije, pa i Studio

B i naterati ih da posvete du$nu pa$wu raznim poveqama mira iz Kraqeva, >uprije ili Zaklopa_e, a ne
da nam prikazuju dnevnike sa Pala i daju ekran odba_enim predsednikovim qubimcima. Da to postignu pokrenuli su pravu hajku na direktora Studija B Dragana Kojadinovi}a, koji se usudio da pi{e petorici velikih pismo o stawu nezavisnog novinarstva u Srbiji.
Hajka ide klasi_nim isprobanim putem kompromitovawa navodnim finansijskim malverzacijama, uz svesrdnu podr{ku nekih qudi iz Studija B, koji su i
ime i ugled stekli ba{ u tom Studiju B, i zahvaquju}i Draganu Kojadinovi}u koji je tvorac i simbol te
ku}e. Sve li_i na ve} vi|enu pri_u kod nas u stranci
i svuda oko nas, i zato bih zamolila te biv{e kolege
Dragana Kojadinovi}a da finansijsku policiju i kontrolu po{aqu prvo na dr$avnu televiziju, _iji direktor Vu_eli} javno tro{i milione na{ih nasilno uzetih dinara, preko ra_una za struju, na spotove svoje
qubavnice i miqenice na{eg predsednika dr$ave. Tek
tada bi imali moralno pravo pri_ati o finansijama
Studija B, koji je $iveo i $ivi od svog novca, ste_enog raznim poni$avawima i akrobacijama samog direktora Kojadinovi}a.
Nadam se da }e Kojadinovi} imati snage da ostane
neodgovoran i Br_inu i Milo{evi}u. Wegovo pismo
vladama zapadnih dr$ava u celini bih potpisala i sama, jer je sakupio na jednom mestu sve ono {to sam i ja
$elela da im ka$em, a verujem i svi oni koji danas u
ovoj zemqi vode o_ajni_ku i neravnopravnu borbu za
pravdu, slobodnu misao i re_. Unapred odbijam sve
afere koje }e izmisliti i montirati Kojadinovi}u,
verujem mu na blanko.
Studio B sigurno ne}e u}i u orvelovsku kolonu
odgovornih i svesnih medija u Srbiji i to je na{a
nada.
(24. oktobar 1994. godine)

124

KRAJ KRVAVE BAJKE

Potpisujemo peticiju za Slobodno i jedinstveno

Sarajevo, za zajedni_ki $ivot u wemu. Na prvi pogled
to je ono {to svi $elimo ali i nije ba{ tako. Mnogi
qudi, _ak i intelektualci i nacionalno neoptere}eni, odbili su da potpi{u ili razmi{qaju pre nego
{to potpi{u. O _emu razmi{qaju, pitam ih. Ne znaju
da objasne. Ko_i ih ne{to, i wima nejasno, neka tamna
strana svesti koju su nevoqno formirali slu{aju}i
propagandnu ma{ineriju rata sa kojom se nisu slagali.
Ne{to suzbija u wima ono normalno, qudsko, aktivira
sumwu, strah i oprez, pa je _est odgovor: Sla$em se sa
svim tim ali ne}u potpisati.
A {ta je to {to ne}e oni koji ne}e da svoje ime dodaju imenima na peticiji za Sarajevo i tako stignu u
svet qudi, $ivota a pobegnu od rata i smrti? Oni tako
ne}e ni zajedni_ki $ivot sa drugima u Beogradu, ka$em im. Kako mo$emo $iveti zajedno sa drugim verama, narodima i nacijama u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Kragujevcu a da ne $elimo to isto u Sarajevu?
Pre pet godina svi ti qudi bi na ovakvu peticiju odmah stavili potpis i smatrali je nepotrebnom. Danas
oni rado i _esto putuju u Pariz, Wujork ili London,
gradove u kojima $ivi ceo svet, a ne $ele ceo svet u
svom gradu. I mnogo se qute kada sa ekrana svetskih televizija _uju da u Srbiji ima fa{izma.
Ova peticija koja ide u Ujediwene nacije pokaza}e
koliko nas ima {to mislimo druga_ije i svaki na{ pot 125

pis treba da umawi onu nepotpisanu ali mo}nu peticiju Srba ve} oti{lu u svet, na kojoj su zabele$eni
svi ravnodu{ni, svi nepobuweni protiv rata, zlo_ina
i mr$we, svi koji $ele etni_ki _iste dr$ave i gradove jednog naroda, jedne vere i jedne kulture. Koliko
potpisa bude za Sarajevo, toliko fa{izma nema u Srbiji. To je to.
Ima li fa{izma u Srbiji danas, znamo mi savremenici. Videli smo, _uli smo, neki su i do$iveli. Ko su
fa{isti i to smo videli. A kako je bilo ranije u Srbiji _itamo iz istorije koju su pisali pobednici, Srbi. Evo kako ona izgleda.
U celom svetu ove godine proslavqa se pedeset godina od pobede nad fa{izmom. Francuzi, Rusi, Poqaci, Englezi, Amerikanci, slave svoj doprinos toj pobedi. A {ta rade Srbi? Oni slave po istoriji koju su sami napisali. Po woj, u Srbiji tada, pre pedeset godina, nije bilo antifa{izma. Svi vi|eniji Srbi bili su
saradnici Nemaca, kolaboracionisti, sluge okupatora,
zna_i fa{isti.
General Dra$a Mihailovi}, koji je digao ustanak
protiv Nemaca, po savezni_koj istoriji, i odlikovan
od saveznika za doprinos u borbi protiv fa{izma, ovde
je osu|en i streqan kao izdajnik i fa{ista. Nedi} tako|e, a po istoj optu$bi osu|eni su na smrt i svi predsednici politi_kih partija tog vremena. Za isto delo
optu$eni su, osu|eni su i ubijeni i mnogi vi|eniji
Srbi, advokati, sudije, umetnici, kwi$evnici, glumci, novinari, trgovci i seqaci, na hiqade takvih je
izgubilo $ivot kao saradnici fa{izma. ^itaju}i srpsku istoriju od pre pedeset godina izgleda da u Srbiji nije bilo Srbina koji bi se suprotstavio Nemcima
i fa{izmu pa je to morao u_initi Hrvat Josip Broz.
On je tu borbu organizovao i vodio sa vojnim formacijama pod nazivom Dvanaesti hrvatski korpus, <esta
hrvatska brigada, Odred Marko Ore{kovi}, Odred Matija Gubac, Odred Stjepan Radi}. Statistika ka$e da
je osamdeset posto vojnih formacija partizanske vojske imalo hrvatske nazive.

U tim formacijama je, pi{e istorija, bilo i Srba,

ali strategiju otpora fa{izmu vodili su Hrvati. I
danas, posle pedeset godina, desi}e se paradoks da zajedno sa Tu|manom Srbi slave pobedu nad fa{izmom
koju su izvojevale brigade, korpusi i bataqoni pod
hrvatskim imenima, i sa hrvatskim komandantom na
_elu. Mi znamo da su u toj vojsci osamdeset posto boraca bili Srbi ali to ne zna svet i zakqu_uje ba{ onako kako Tu|man $eli, pripisuju}i antifa{izam Hrvatima a fa{izam Srbima. Trag te pri_e je i dana{wi odnos sveta prema nama u ovom ratu i neprekidna
pri_a o srpskom fa{izmu i hegemoniji.
Ne mora nas u svetu niko ni da voli ni da mrzi. Dovoqni smo jedni drugima jer mr$wa Srba prema Srbima, levih prema desnima, tolika je da je iznad i nacionalnog i istorijskog i iznad istine. Zato smo i zaslu$ili da nam Tu|man dr$i govore o pobedi nad fa{izmom pre pedeset godina dok mi i danas svakodnevno
ubijamo Dra$u.
Fa{izma u Srbiji je bilo i tada kao i danas. Ali
pre pedeset godina fa{isti nisu bili oni koji su za
to osu|eni i streqani nego wihove sudije i xelati.
To dokazuje sada{wa Srbija i fa{izam u woj koji su
stvorili, podsticali i odr$ali potomci tih sudija i
xelata od pre pedeset godina. U wihovoj Srbiji, posle
pedeset godina, pod okriqem wihove vlasti i ideologije, etni_ki se _iste gradovi, sela, dr$ave, prave se
i _itaju spiskovi nepodobnih zbog nacionalne pripadnosti, proteruju iz dr$avnih i vojnih organa qudi
drugih nacionalnosti i vera kao i ne_istokrvni Srbi.
Oni su ismejavali mirovne pokrete i progla{avali
nacionalnim izdajnicima sve koji nisu hteli da idu u
rat i ubijaju druge narode, oni su _etiri godine rata
snabdevali, finansirali i odr$avali fa{isti_ku
pri_u o nemogu}nosti zajedni_kog $ivota sa drugima.
Tako je bilo u ovom ratu i istorija }e to neminovno zabele$iti.
To je shvatio Milo{evi}, glavni strateg ovog rata,
i ve} se prilago|ava novom vremenu. Nedavno, u Sava

126

127

centru, na proslavi oslobo|ewa Beograda, on re_e da

treba odati po{tu svim borcima protiv fa{izma u
Drugom svetskom ratu, bez obzira kojoj naciji i veri su
pripadali i bez obzira u kojoj vojsci i pod kojom zastavom su se borili. Neo_ekivani i naglo promeweni stav
i priznawe, da je bilo drugih boraca protiv fa{izma
osim partizana i komunista, zatekao je i leve i desne i
nije imalo odgovaraju}i medijski publicitet. Revolucionarna promena mi{qewa do_ekana je }utawem. Ili
tako treba, polako i pomalo, ili je u pitawu neslagawe
centara vlasti i mo}i sa stavom predsednika.
Ta stidqiva najava mogu}nosti razgovora o nacionalnom pomirewu je ona prava, i danas najpotrebnija
pri_a u Srbiji. U srpsku istoriju ne}e u}i ni ratnik
ni osvaja_, u}i }e i ostati posebno zabele$en onaj koji pomiri dve o{tro podeqene i odvojene Srbije, levu
i desnu. Shvatio je to i Milo{evi}, o_ito _itaju}i
nedavno Deklaraciju o nacionalnom pomirewu Srpskog
pokreta obnove iz 1990. godine. Sa zaka{wewem od tri
godine on uvek dolazi na pozicije Srpskog pokreta obnove po svim pitawima dr$avne i nacionalne politike, pa je sada na redu i deo programa o pomirewu.
Ta pri_a se kombinuje sa ponovqenim zanosom proslave partizanskih praznika, la$nih pobeda, la$ne istorije, balansiraju se obe Srbije, uz poqupce levoj i
namigivawe desnoj. Namigivawe je, vidimo, uzaludno.
Mnogi ne vole levake.
Fa{izam aktuelne vlasti, koji izgleda vi{e nije u
modi, izbija svuda po malo. Azemu Vlasiju, Albancu, advokatu, uskra}ena su gra|anska prava. Ne mo$e dobiti
paso{, ne mo$e da otkupi stan, ne mo$e mnogo toga. Nije to po sudskoj odluci, oslobo|en je on od svih optu$bi.
To je po odluci carstva mu. I ne samo Azemu. Mnogima, ve}ini Albanaca na Kosovu oduzeta su gra|anska
prava i ustanovqen je poredak zatvora na otvorenom.
Slobodan si ali ne mo$e{ nigde.
To je tekovina na{e borbe za Kosovo i pravo Srba.
Ne znam koja srpska prava bi bila ugro$ena davawem paso{a Azemu Vlasiju ili wegovim putovawem

gde $eli. Ne verujem da to ho}e Srbi sa Kosova i ne

znam kako neko mo$e svoja prava ostvarivati uskra}uju}i ih drugima.
Kako je sada u Srbiji u modi propovedawe izlaska
iz no}i u dan, odnosno iz fa{izma u idealizam, nadam
se da je i Azemu svanulo. Vrati}e mu sigurno wegova
gra|anska, politi_ka i qudska prava ovi sve$i i napaqeni borci za jednakost i zajedni_ki $ivot, ali mu
savetujem da ih zatra$i javno od wih. Na javni zahtev
mora uslediti javni odgovor jer ovako, dok je pravda u
no}i, borci za svanu}e brane se neznawem.
Nisu samo Azemu i Albancima na Kosovu uskra}ena prava. Uskra}ena su i Srbima funkcionerska prava, kako ka$e delegacija Srba sa Kosova koja {eta po
Beogradu. Isti qudi pri_aju nam iste pri_e posle _etiri godine }utawa.
<ta se to iznenada promenilo za Srbe na Kosovu kada su opet krenuli da tra$e prava po Beogradu?
Do sada su }utali i bili zadovoqni represijom nad
Albancima i svojim polo$ajima _uvara zatvora na Kosovu. Sada tra$e vi{e od toga. Razgovarala sam sa wima, slu_ajno, i nisam ni{ta razumela. Kako }u i razumeti Momu Trajkovi}a, komunistu i ve_itog funkcionera koji je na Kosovu Poqu 1990. godine predvodio socijaliste $eqne krvi dok su oni kamenovali Vuka a on
skakao okolo i govorio o svetom ocu Milo{evi}u?
Ka$e da je od tada politi_ki propadao jer je Milo{evi} bio nezadovoqan i besan {to je Vuk pre$iveo
kamenovawe. <ta ti ima da spre_ava{ narod da se obra_una sa wim, ka$e da mu je posle mitinga rekao Milo{evi}. Ili <olevi}a kako razumeti, _oveka koji je
gazio preko le{eva da dovede na vlast le{inu komunizma na izdisaju, i vrati je u $ivot dahom nacionalizma?
Wihovo je bilo i sre}om pro{lo, i _ini se da je to
su{tinski razlog ove nove pobune.
Pro{li qudi pogre{ne politike koja je donela op{tu nesre}u $ele da poslu$e ponovo drugim vo|ama za
nesre}u, zato im ne verujem. Da su do{li da tra$e uki-

128

129

dawe policijske represije, zajedni_ki $ivot sa Albancima, prava i slobode svima i da javno osude re$im
u Srbiji zbog getoizacije Albanaca, prihvatili bismo ih. Ovako, wihova {etwa po hladnim kancelarijama politi_kih stranaka i lidera koji verbalno ratuju za srpstvo, sa nacionalnim diplama koje smo ve} odsvirali, li_i na onu pri_u sa tu$nim krajem.
Wihova delegacija u Beogradu nije nevezana sa posetom srpskih akademika srpskom Patrijarhu ovih dana i Saborom Srpske pravoslavne crkve u Bawaluci.
Sve je to ista na{a krvava bajka koja traje, sa istim likovima. Opet se pokre}e nacionalna nostalgija za izgubqenom pobedom, a nerealni, neostvarivi nacionalni snovi komunisti_kih akademika i vladika nagove{tavaju nastavak rata i smrti. Ni o _emu dobrom se
oni ne dogovaraju, jer bi ina_e bilo javno, ni{ta korisno ne}e saborovati na{e vladike, ina_e bi Sabor bio
u Srbiji. Sre}a je {to ti Sabori i wihove odluke nemaju nikakav uticaj na po{tovawe naroda, koji je u ve}ini shvatio da je izvori{te fa{izacije i getoizacije Srba u samoj srpskoj crkvi. Sada vi{e nisu potrebni komunisti da teraju narod iz crkve, to sasvim
uspe{no rade vladike srpske sa mitraqezima pod mantijama i mr$wom na oltaru. Nepovratno izgubqena
slika o tolerantnoj, pomirqivoj i pra{tawu sklonoj
Srpskoj crkvi koja je ne_asnom ulogom u ovom ratu sama izneverila svoju su{tinu i minulu slavu. Zato u
Bawaluci mogu da saboruju {ta god ho}e.
Niko ih ne}e ozbiqno shvatiti i poslu{ati.
(7. novembar 1994. godine)

130

ODO<E KALABI>I

Kona_no je odlukom Ve}a gra|ana Savezne skup{tine oduzet mandat biv{im poslanicima Srpskog pokreta obnove, sada{wim tvrdim Deposovcima. Odo{e na{i Kalabi}i, kako re_e jedan od _lanova SPO-a u komentaru te odluke. Sve je delovalo tu$no i ru$no, do
sada nevi|eno u politi_kom $ivotu drugih parlamentarnih demokratija. Najru$nije je bilo to kako se tom
odlukom bavio _ak Glavni odbor Demokratske stranke
Srbije i zvani_no osudio oduzimawe mandata poslanicima Deposa, onog istog Deposa koji su oni sami odavno napustili. Toliko politi_ke prevrtqivosti i nemorala u na{oj svakodnevici mora zabrinuti sve koji
se politikom bave na bilo koji na_in.
Jedan divan pesnik, tih i dobro|udan _ovek, pretvorio se na na{e o_i, zbog politike, u ostra{}enog
mrziteqa svojih prijateqa i stranke koja ga je iznedrila, proslavila i iznela na govornicu sa koje je danas ru$i. Pre dve godine, govore}i o ulasku Srpskog
pokreta obnove u koaliciju Depos, rekao je da je Depos
om_a oko vrata Srpskog pokreta obnove i na Glavnom odboru glasao protiv ulaska u tu koaliciju. Danas, napu{taju}i parlament, savetuje novim poslanicima da
_uvaju izvorne principe tog istog Deposa. Ka$e da je
za sve kriv Vuk Dra{kovi}, a on nevin i _ist, i zato
predsednik izvornog Deposa.
Nadam se da }e sada, van parlamenta, daleko od vlasti, u pedeset {est op{tinskih i okru$nih odbora ko 131

Hrvatsko-srpski razgovori po_iwu, zatim prestanu, pa ponovo krenu. Ne{to te{ko zapiwe. Nedostaje,
izgleda, hrabrosti i jednima i drugima da ka$u i urade ono {to se mora, ono {to }e se re}i i u_initi nekada, na kraju svega. Veliki qudi i politi_ari bi to
uradili odmah, jer odlagawe nije uspeh. Odlagawe je
slabost.
Na kraju balvan revolucije, Srbi ovde i Srbi u
Kninu vide i znaju da nema ni{ta od samostalne srpske dr$ave. Hrvatska, priznata u svetu u granicama
pre ratnog sukoba, nema razloga i ne}e da razgovara o
promeni tih granica.
I to je realnost koja se ne}e promeniti ni_im, pa
ni novim ratom.
Ceo svet }e braniti priznate granice Hrvatske i
Milan Marti} ne}e mo}i pobediti taj svet, uprkos
$arkoj $eqi i guslama koje ga ve} sme{taju u istoriju i slave kao tvorca nove srpske dr$ave. Sa $eqama
i guslama NATO pakt se lako obra_unava. Te{ko je kada ima i ne{to vi{e od toga.
Istovremeno, Hrvati moraju priznati realnost srpske posebnosti na toj teritoriji i priznati joj autonomiju najve}eg stepena, uz policiju, sudstvo, zastavu,
grb, jezik, {to zna_i da bi to bila dr$ava u dr$avi
Hrvatskoj. Za qude koji tamo $ive i koji pre rata to
nisu imali, ovakva autonomija bi}e ipak jedna velika
pobeda ili dobit, i pru$a}e se kao uteha za nestale
$ivote, uga{ene porodice, poru{ene ku}e i snove. Ako
za to uop{te ima utehe, jer kako ka$e jedna nesre}na
majka iz U$ica: Mo$e Srbija biti i do Be_a ili Lon-

dona, ona meni ne treba kad vi{e nema moga sina Dragana.
Kada ovo sve znaju pregovara_i, za{to se odmah ne
dogovore? Za{to ne priznaju odmah ono {to se priznati mora, za{to ne daju odmah ono {to se dati mora? Pa
da $ivimo normalno, da putujemo autoputem BeogradZagreb, da razgovaramo telefonom jedni sa drugima i sa
svojim izme{anim porodicama, za{to sve to ne odmah
danas nego ko zna kad, a bi}e opet kao {to je bilo danas? ^ak ne treba ni hrabrosti za to jer ve}ina naroda i tamo i ovde to $eli intimno, najhrabriji i ka$u.
Ostali }ute. ^ekaju da se desi ono {to $ele. Probajte, gospodo dr$avnici. Dogovorite se. To ne boli, ne
ujeda. Od toga se ne umire. Od toga se $ivi.
Sli_no je i sa Bosnom i Hercegovinom. Dr$ava priznata u svetu u granicama koje je imala pre rata, ne}e
mewati te granice bez saglasnosti sveta. A u svetu se
po tom pitawu stvari _ak zao{travaju. Poraz demokrata na izborima u Americi, ovde do_ekan sa zluradim
likovawem u {tampi, kod politi_ara i intelektualaca, u stvari je na{, srpski poraz a time i podsticaj
miru. Republikanci na vlasti ne}e mnogo pregovarati
sa Srbima u Bosni, ne}e nama ovde skidati sankcije kao
demokrati, oni }e to re{avati mnogo o{trije i odlu_nije od Klintona. To se videlo odmah nakon pobede, sasvim neposredno, skidawem embarga na uvoz oru$ja Muslimanima u Bosni, a vide}e se uskoro jo{ neposrednije, konkretnim i prakti_nim delovawem na zaustavqawu rata u Bosni. Vojni poraz neposlu{nih Srba, koji
usput prete celom svetu a naro_ito Americi, bi}e
strategija nove Republikanske vlasti. Ne}e biti oklevawa, ne}e biti _ekawa, bi}e samo uzmi ili ostavi,
pa je odluka srpske strane potrebna odmah; mir, ili }e
izgubiti i ono {to je ve} dobijeno i priznato od sveta. Srbija }e morati priznati Bosnu i Hercegovinu i
Hrvatsku ili u}i u rat sa Amerikom i celim svetom.
Izbora i poga|awa ne}e biti.
Nadam se da to shvata na{ gospodar sa Dediwa, da
vidi, _uje i slu{a govor razuma i realnosti, da je is-

132

133

je je osnovao, ipak shvatiti svoje zablude i vratiti se

sebi. Onakvom kakvog ga znam dugo godina pre politike,
po{tujem i cenim, onakvom za kojim sam $alila dok je
odlazio.
Verujem da }e se to desiti.
HRVATSKA I SRPSKA UTEHA

Najve}i poraz nas, boraca od 1990. protiv Milo{evi}a i komunizma je _iwenica da danas, _etiri godine kasnije, posle svih na{ih stradawa od wega i wegove vlasti, posle rata koji je on po_eo i izgubio, posle
toliko smrti, bede i nesre}e, ba{ on bude _ovek koji
treba da nas spa{ava, da donese mir, _ovek koga gledaju i od koga spas o_ekuju svi wegovi protivnici, mrziteqi i $rtve. Izgleda da druge nade nema.
Cela nazovi opozicija je gora varijanta od wega.
<e{eq, \in|i}, Ko{tunica nude i obe}avaju samo
daqi rat, smrt i sukobe. Oni umesto wega na vlasti danas, bili bi nesre}a koju Srbija ne bi pre$ivela. Srpski pokret obnove nije dovoqno jak da promeni vlast i
tako imamo Milo{evi}a, balkanskog kasapina nekad kao balkanskog mirotvorca danas. S tim se pomirio svet, ostaje da se pomirimo i mi. Svakodnevne proslave komunisti_kih jubileja, himna Hej, Sloveni
na prvom kanalu TV Bastiqe, petokraka na Skup{tini Srbije i na svim institucijama vlasti to je cena
na{eg mirotvorca i na{eg mira danas. Ko mo$e neka
plati. Ko ne mo$e neka _eka promene. Ili Amerikance. Ja }u sa_ekati.
Moja politi_ka, qudska i srpska prava po tom pitawu su mnogo ugro$ena, jer posle toliko napora i
$rtava koje sam li_no podnela na oltar demokratije,
moram da se vratim na po_etak i da trpim Milo{evi}a kao spasiteqa. Sre}a je {to ta moja prava ima ko da
{titi u ovoj zemqi. Osnovan je Odbor za za{titu srpskih qudskih prava na _elu sa profesorom Qubomi-

rom Tadi}em, onim istim koji je do sada {titio i za{titio srpsko-jevrejska qudska prava. Odbor je sa_iwen od umnih i pravima vi_nih qudi, zato }u im se
obratiti da mi obezbede srpsko, qudsko pravo da $ivim u Srbiji bez Milo{evi}a. Ako je to ko zaslu$io
ja sam, ako ko mo$e to da mi obezbedi oni mogu. Zato,
dok svaka ptica svome jatu leti, kre}em u Odbor kod
Qube po srpska prava.
Predsednik tog odbora je odmah po osnivawu gostovao na televiziji Studija B, u emisiji Utisak nedeqe, i potanko nam objasnio sva srpska prava koja su
trenutno ugro$ena za razliku od muslimanskih i hrvatskih prava koja nisu ugro$ena, nego naprotiv favorizovana. To je ona ista emisija u kojoj je pretenciozna, pakosna i nevaspitana voditeqka predlo$ila smrt
rokera Milana Mladenovi}a, tra$e}i da gledaoci ka$u da li je to za wih beli ili crni utisak. To je bilo
tako stra{no, netakti_no, nequdski i neprofesionalno, da mora biti razlog prestanka jedne novinarske karijere. Jedini i trajni beli utisak bio bi odlazak te
novinarke sa ekrana i svih onih kojima ne_ija smrt
mo$e biti i radost, a takvih je sada mnogo na televiziji Studija B.
<to pre se Studio B oslobodi takvih qudi i novinara koji lako, sa osmehom, po_iwu karijeru na krvi, ratu i smrti, pre }e povratiti svoj raniji ugled i
slavu. Sa wima samo doprinose uspehu hajke na nezavisne medije koju vladaju}a stranka vodi ve} du$e vreme, daju}i argumente za sasvim opravdane proteste i
nezadovoqstva i svojih vernih gledalaca.
Za razliku od mnogih koji o_ajavaju nad sudbinom
nezavisnih medija, ja mislim da je dobro da se pritisak vlasti jo{ poja_a i da se svi ti mediji ugase. Slu_aj lista Borba bi}e, sasvim sigurno, prekretnica u
korist demokratskih snaga u Srbiji. Ukoliko vladaju}a stranka, odnosno Slobodan Milo{evi} koji sve to
diriguje, zaista ugasi ovaj list, ili ga stavi pod dr$avnu kontrolu, u_ini}e sebi medve|u uslugu. Svet }e
sigurno stati u odbranu slobode javne re_i u Srbiji.

134

135

kqu_io samoubila_ke guslarske krike kosovskog epa i

odlu_io se da poqubi papu_u i sa_uva narod i dr$avu. Ako jo{ razmi{qa, koleba se ili tra$i podr{ku,
neka po$uri. Stara narodna mudrost ka$e: <to mo$e{ uraditi danas ne ostavqaj za sutra, a poraz i zlo_in uvek umawuju pre$iveli.
KASAPIN MIROTVORAC

Gu{ewem medija Milo{evi} u_vr{}uje sankcije, i to

je bumerang koji }e dobiti sna$no po nosu, kao i uvek
do sada. Sve {to je radio, od politike rata, strategije
razbijawa Jugoslavije i stvarawa velike Srbije, razbijawa opozicije i celog naroda, sve mu se to vra}alo
i vra}a se na najgori na_in po wega. Zato treba sve to
podsticati, jer {to gore to boqe, narodna je izreka
nastala na iskustvu, istoriji i opstanku.
Uprkos svemu i svima.
To je to.
(21. novembar 1994. godine)

136

SETI SE, PIJANA BUDALO

Srpska marksisti_ka misao sve se mewa sem kamewa svakodnevno se potvr|uje u praksi. Do ju_e progawan, nasilno mobilisan u rat koji nismo vodili, nepatriota i izdajnik \or|e Bala{evi} danas je junak na{ih dana po glavnom dnevniku u dr$avi, po dnevniku
gospo|e Mirjane Markovi} u listu Duga. Tamo pi{e
da je \or|e Bala{evi} svojim koncertom u Qubqani
znatno doprineo {ansama za jedan novi, humani i lep
po_etak na prostorima biv{e Jugoslavije. U tom dnevniku pi{e i to da treba danas opsenare, legionare,
ratne profitere, ubice i kriminalce, koji su tri godine bili junaci na{ih dana u {tampi i od kojih se
nije moglo $iveti, kako ka$e gospo|a Markovi}, proterati iz javnosti i iz {tampe u zaborav ili zatvor,
a iz zaborava ili zatvora na moralni tron postaviti
nove junake kao {to su \or|e Bala{evi}, Bajaga, grupa Leb i sol.
Tako ispada da prethodne tri godine u stvarawu junaka na{ih dana od opsenara, legionara, ubica i profitera gospo|a Markovi} nije u_estvovala, niti je
mogla uticati da tako ne bude. Ona je nemo}na bila, izgleda, i kao neka uspavana princeza sa_ekala da do|e
\or|e i probudi je svojim koncertom.
Mo$da bismo mogli i progutati sve to da nije ba{
te {tampe u kojoj je i gospo|a Markovi} druga_ije pisala. Pred izbore 1993. godine, se}amo se svi, a ostalo
je i zapisano u Dugi, broj 516, ona je hvalila ba{ te
137

opsenare, profitere, ubice i kriminalce i dala otvorenu podr{ku Stranci srpskog jedinstva @eqka Ra$natovi}a Arkana kao stranci sloge i re_i, opravdano vi{e prisutnoj i aktuelnoj istovremeno.
Junaci na{ih dana ne mogu biti i jedni i drugi istovremeno, ka$e i gospo|a Markovi} u posledwem dnevniku pa, da ne bi bilo zabune ko su weni junaci, opsenari ili dezerteri, neka se odrekne jednih ili drugih,
i to javno, onako kako ih je i stvarala.
<to se ti_e \or|a Bala{evi}a, sumwam da }e pristati da bude junak dnevnika ili dana gospo|e Markovi}, _iji je suprug, predsednik Srbije, mobilisao i
slao u rat, uglavnom prisilno, srpske mladi}e, a me|u
wima i samog Bala{evi}a. Nismo primetili da je u
svojim dnevnicima tada gospo|a Markovi} branila
\or|a od mobilizacije ili se bunila protiv rata.
\or|e je odbio da ide u rat, dezertirao je, bio u
nemilosti i izdajnik zemqe sve do promene politike
istog predsednika. Krajwe je licemerno sada od wega
tra$iti da im se pridru$i u podizawu ru{evina wihovog izgubqenog rata. Pitam se da li gospo|a Markovi}, dok pi{e o \or|u Bala{evi}u, razmi{qa {ta bi
bilo da nije izbegao mobilizaciju i dezertirao od wenog rata, da je oti{ao na front i poginuo; o kome bi ona
pisala danas u dnevniku, ko bi dr$ao koncerte u Qubqani i doprinosio uspostavqawu mirnog, kulturnog
i lepog $ivota. Da je i Bajaga poginuo, i momci iz grupe Leb i sol, {to je bilo potpuno realno i mogu}e, ko
bi danas pevao nostalgi_arima zajedni_kog $ivota i
dr$ave. Ako su oni koji su pokrenuli i vodili ovaj
rat, mobilisali i ubijali, zaboravili kako je bilo, mi
nismo i ne}emo, a posledwi }e zaboraviti oni koji su
be$ali od vojne policije, sakrivali se ovde i po svetu da sa_uvaju ne $ivot nego svoju _ast. Ako su oni, dezerteri, danas junaci na{ih dana, onda u tim danima
ne mo$e biti i ratnika, ratnih komandanata i stratega.
U tom dnevniku, a sve u sklopu op{teg zaborava, pi{e doslovno i ovo: <tampi u celini pripada i nes-

lavna zasluga za rat. Zna_i, krivac je tu, uhva}en je,

otkriven, i sada ga treba i osuditi. Otuda i op{ta hajka na sve medije, a naro_ito nezavisne, jer treba ugu{iti se}awe, promovisati la$ i zaborav svega {to je
bilo, onako kako je to u_iweno posle Drugog svetskog
rata, kada su rodoqubi postali izdajnici a izdajnici
rodoqubi. Od ratovodaca treba napraviti mirovodce,
a sve to mo$e ako nema neposlu{ne {tampe. Znaju komunisti kako se falsifikuje istorija.
Cela pri_a iz dnevnika asocira me na jednu rusku,
ka$u istinitu, {alu iz vremena boq{evi_ke revolucije. Belogardejci su zarobili _uvenog junaka crvenih, ^apajeva. U zatvoru su ga tukli i mu_ili na sve
na_ine tra$e}i da oda polo$aje crvenih. On je }utao
kao stena. Zadivqeni wegovom hrabro{}u beli odustanu od mu_ewa i zatvore ga u samicu. Vire}i kroz otvor
na vratima da vide kako se taj junak pona{a, za_udili
su se videv{i ga kako udara glavom o zid i govori sebi:
Seti se, pijana budalo, gde su polo$aji, ubi}u te.
Zami{qam kako neko viri kroz kqu_aonicu u sobu
gospo|e Markovi}, u kojoj pi{e dnevnike o \or|u Bala{evi}u, Dubrovniku, Kuparima, o Jugoslaviji koju
$ali, o ratu koji osu|uje, i vidi da prethodno dugo govori sebi: Zaboravi sve, Miro, mora{ zaboraviti, i
Veliku Srbiju i Slobu na Gazimestanu, i na U{}u, i
wegov govor u Ni{u, u Domu Jugoslovenske narodne armije pred rat, zaboravi qubav sa Karaxi}em, <e{eqem, Arkanom, Bokanom, zaboravi kolone tenkova koje
smo slali iz Beograda na Vukovar a narod ih posipao
cve}em, zaboravi sru{eni Mostar, Dubrovnik, Sarajevo, gomilu mrtvih ratnika, civila i dece, ti nema{
veze sa tim, to Sloba nije nare|ivao, sve je to u_inila
{tampa i opozicija. Mora da je tako, mora da to prethodno dugo ponavqa i stvarno zaboravqa kako je bilo.
Ako uspe u zaboravu krivi smo mi, kako ka$e i sam
\or|e Bala{evi} u jednoj svojoj pesmi sa koncerta u
Qubqani.
Nisu na{ problem samo promenqivi junaci dnevnika u Dugi ve} i dnevnika TV Bastiqe. Nema vi{e

138

139

Gruba_a, Baleti}ke, Crn_evi}a, Kapora, Noga i \oga,

sada su i tamo u modi drugi junaci i stranke. Gra|ani
koji gledaju te dnevnike misle da u Srbiji nema nijedne politi_ke stranke izuzev SPS i SK-Pokreta za Jugoslaviju. Wihov rad se predano prati, daje im se neograni_en prostor na televiziji, dok druge stranke, i
to parlamentarne, i ne postoje. Mogu da rade {ta god
ho}e, da putuju po svetu, da primaju ministre drugih
zemaqa ili da ih ti ministri primaju, da dr$e tribine, objavquju politi_ke stavove i ocene, ni{ta to ne
vredi, ne postoji na TV Bastiqi. Ali zato stranka gospo|e Mirjane Markovi}, SK-Pokret za Jugoslaviju,
koja je dva puta na izborima do$ivela debakl, ima punu pa$wu dr$avne televizije. Prati se svaki korak,
izjava, skup, sve, i to sa udvori_kom pa$wom. Takva
privatizacija dr$ave i zloupotreba polo$aja predsednika za zadovoqavawe }efova svoje $ene, nezabele$ena je _ak i u komunisti_koj istoriji. Se}amo se da
je u Brozovo vreme wegova supruga Jovanka Broz stradala samo zbog izra$ene $eqe da se bavi politikom u
okviru iste partije. Zvu_i nemogu}e ali i ta_no
Broz je bio boqi.
U {tampi je ista situacija, nestaje i ono malo slobode izborene 9. marta 1991. godine kada je oslobo|en i
nedeqnik NIN, koji danas pre$ivqava te{ke trenutke. @ao mi je {to su u nevoqi, podr$avam ih u borbi
za nezavisnost, ali ne mogu a da ne primetim kako su se
i oni pona{ali kada je nama bilo te{ko. Srpska re_
je zabrawivana vi{e puta, prvi broj i su|en pa oslobo|en, skidali su nas sa kioska kao danas NIN, ali
mnogo _e{}e, svaki put kada objavimo ne{to lo{e za
vladaju}u porodicu. I {ta se de{avalo? Niko i nikada nije nas podr$ao, protestovao zbog zabrane ili skidawa sa prodajnih mesta, niko to nije ni zabele$io kao
doga|aj, vest, bilo {ta. NIN ponajmawe. Novine oslobo|ene snagom na{eg protesta protiv diktature, od oslobo|ewa su protiv oslobodilaca. Ni re_i podr{ke, ni
gest simpatije, ni{ta osim osporavawa, negirawa, minorizovawa svega {to smo _inili i u_inili.

Zato mislim da su nezavisni mediji sami sebe ugu{ili i gu{e sopstvenom ure|iva_kom politikom. Ako
je nesporno da u Srbiji nema demokratije ni slobode
{tampe, ako je nesporno da je 1990. postojala stranka i
snaga koja je pokrenula otpor i snagom protesta na ulicama izborila malo slobode i demokratije, onda je nezavisna {tampa kojoj ta sloboda treba nesporno morala podr$ati ba{ te qude, tu stranku i politiku, koja je imala snagu da donese promenu. Umesto toga, oni su
zajedno sa {tampom vladaju}e stranke osporavali i
qude i stranku i na_in osvajawa slobode, nazivaju}i
nas uli_arima, ru{iocima, huliganima, a uzdi$u}i
_ak i la$nim pla}enim anketama one qude i stranke
u opoziciji koji su zagovarali borbu kroz instistucije sistema, mirno, parlamentarno, na balkonu Narodnog
pozori{ta. I gde smo sad? Te stranke ne mogu i ne}e
ni{ta u_initi u parlamentu da se promeni ne{to u
dru{tvu, u sistemu vlasti, a oni koji ho}e i mogu sistemskim su osporavawem, satanizovawem i nedovoqnom podr{kom medija oslabqeni za ozbiqan protest.
Tako je otvoren put diktaturi, ukidawu novina, hap{ewu poslanika u parlamentu, prebijawu poslanika i
lidera vode}ih stranaka, uzurpaciji vlasti od strane minornih levih partija bez podr{ke bira_a. Danas
je u Srbiji sve mogu}e, jer mi smo tako hteli, odnosno
tako su hteli oni koji su sada do{li na red.
Legitiman i svugde u svetu priznati na_in otpora
vanparlamentarnim putem, uli_nim demonstracijama,
ovde su zajedni_ki ogadile vlasti i opozicija, tako da
mi koji i daqe mislimo da je to jedino, pravo i efikasno sredstvo borbe _ekamo da nas pozovu oni koji iza|u na ulice u bezna|u i o_aju, razo_arani u puteve i
stranputice institucija sistema. Sve se kre}e u tom
pravcu, svi putevi vode ka Trgu Slobode, i poziv }e
do}i. Zamislimo da su novinari NIN-a, Studija B,
Borbe, Vremena i drugih medija iza{li na ulice
_im je prvi put zabrawena Srpska re_, ili da su bar
kriti_ki pisali o tome, te$e bi se to wima danas doga|alo. Sistem mi{qewa da kom{iji crkne krava, ta-

140

141

ko prisutan u na{em narodu, na kraju obavezno dovede

zlo u sopstveno dvori{te.
PROMOCIJA GODINE
Izdava_ka ku}a Srpska re_ nije objavila kwi$evni poduhvat godine, ali je zato napravila kwi$evnu promociju i godine i decenije.
Beogradska promocija kwige No} |enerala u Domu sindikata, pose}ena preko svih o_ekivawa, sa hiqadama qudi vra}enih sa ulaza zbog nedostatka mesta
i u sali i u holu, nezapam}ena je u novije vreme u kwi$evnim krugovima. Ona je i dokaz da energija pobune
i otpora ovoj vlasti i ideologiji koju ona zastupa postoji i danas, i da je samo jedan _ovek i jedna ideja mogu pokrenuti. Znam da se to opet mnogima ne dopada,
znam da opet ne}emo dobiti ni kwi$evnu ni politi_ku podr{ku da tu pobunu i energiju iskoristimo za
op{tu stvar, za promenu vlasti i sistema, ali svejedno, volim {to su videli. Nismo propali, nismo nestali, uprkos svim podmetawima, la$ima i prevarama od
vlasti i opozicije pa i nama nekada bliskih a podmetnutih qudi. Uprkos svim mrziteqima dobra ono opstaje. Mi smo tu, jaki, sna$ni i pravedni, i zato od nekih omra$eni. Pitawe je samo koliko kojih ima, da li
je u Srbiji ve}insko zlo ili dobro, qubav ili mr$wa,
istina ili la$, pravda ili nepravda.
Vide}emo.

Taj isti pesnik ka$e, u tom istom tekstu, da ne zna narode osim srpskog koji kritikuju svoje biskupe, hoxe,
muftije, rabine i druge verske funkcionere.
Uz sve po{tovawe tog pesnika, mislim da gre{i, i
da svaki narod vi{e od na{eg, srpskog, pod moralnu
lupu stavqa pre svega te qude koji su posrednici izme|u naroda i boga, kritikuju ih ako treba i te{ko da
bi na{li danas jednog biskupa ili hoxu koji u paketima lekova dobrotvorne pomo}i {vercuje 2000 pari italijanskih cipela, kako je nedavno uradio na{ vladika, ba{ dobar prijateq i zemqak ovog pesnika. Ako
treba da to ne vidimo, ne ka$emo i ne osudimo, nego podr$imo, kako tra$i pesnik, onda nije problem u vladikama nego u nama.
Mi kao narod, a ni na{i pesnici, ne pobunismo se
nikada ni protiv petog crkvenog pravila koje ka$e:
Molite se bogu za one koji su na vlasti. Po tom pravilu, na{a crkva izgleda nije crkva celog naroda nego jedan od stubova vlasti. I kako oni koji nisu na vlasti da dobiju podr{ku crkve za promenu sistema, osim
da crkva sama prekr{i svoje pravilo. Ovo pravilo u
vreme Svetog Save i Nemawe, kada je verovatno nastalo, mo$da je imalo svoj smisao, ali danas, ili }e crkva mewati pravilo ili mi crkvu. Apsurdno je tra$iti od nas vernika koji nismo na vlasti da se molimo za
ateiste na vlasti. Promena zato mora biti, _ak i u
crkvi, uprkos mi{qewu pesnika.
(5. decembar 1994. godine)

VLADIKE <VERCERI
Jedan na{ veliki pesnik, intelektualac, nedavno
re_e u {tampi da sve {to je veliko u srpstvu pokriveno je crnom mantijom. Zna_i da, po wemu, veliki nisu bili mnogi Srbi, od Nikole Tesle do Vuka Karaxi}a, Kara|or|a, Crwanskog, Du_i}a, da ne nabrajam daqe
velikane bez crne mantije koji su sada izgleda sporni.
142

143

<etamo Srbijom sa \eneralom Dra$om i sa novom

nadom. Nismo ih pobedili politi_ki ali ho}emo moralno. U prvom redu sale za velike promocije kwige o
\eneralu, sada, prvi put posle pedeset godina sede neki drugi qudi. Oni, stari ratnici wegove vojske, izmu_eni, iznemogli ali prisutni. Uz pa$wu i po{tovawe naroda slu{aju sa suzama u o_ima, prvi put u svom
$ivotu lepe re_i o ^i_i, o wima samima, wihovoj borbi, wihovoj golgoti i zlo_inu pobednika nad wima.
Pravda sti$e polako, oni vi{e nisu zabraweni i
omrznuti qudi. Oni su va$ni i dostojni svedoci nama potrebni da ru{e la$nu istoriju, la$ne junake i
heroje.
Dirnuta wihovim suznim o_ima i ostarelim telima, wihovom $udwom za istinom i pravdom koju su decenijama uzaludno tra$ili, odba_eni i prezreni nekada _ak i od svoje dece i porodice, po$elim da imam
mo} i da im vratim deo upropa{}enog $ivota unazad,
da im poklonim vreme za u$ivawe wihove, sada nesporne moralne, qudske i duhovne pobede. Erupcija narodne podr{ke istini i ru{ewu la$nog mita o la$nom
ratniku Brozu i wegovoj vojsci, i wima i nama mla|ima daje nadu u mogu}nost i pobede i promene.
Jer, jedno je sigurno. Nijedna, nikakva i ni_ija
kwiga o Brozu koji je ubio Dra$u, danas ne bi na{la
ni pisca ni _itaoca, niti bi napunila i najmawu salu bilo gde u Srbiji wena promocija. U prvom redu te

prazne sale ne bi sedeli _ak ni wegovi la$ni ratnici jer mu ni oni vi{e ne veruju.
Sve se, ipak, promenilo mnogo, pre svega zahvaquju}i wima koji danas sede u prvom redu, mu_enicima,
pre$ivelim svedocima golgote koji su umeli, $eleli
i hteli da isprave nepravdu, ispri_aju istinu i koji
su ostali verni do kraja onome u {ta su verovali. Da
nema wih, da nisu izdr$ali, ne bi danas bilo ni nas,
a Srbija bi bila crvena bez mrqe.
Ovako je zahvaquju}i i wima i nama, od crvenih
ostala samo mrqa.
Ta mrqa, taj duh zlo_ina, la$i i prevare, iako realno pobe|en, $ilavo opstaje i dominira. Mi slobodno
i pobedni_ki {etamo Srbijom, mo}ni i brojni, ja_i i
_istiji u svakom pogledu, a oni vladaju.
Oni, koji ne smeju ni na ulicu, ni u narod, ni bilo
gde izvan televizije i bez policije. La$ni izbori doneli su im la$nu ve}inu iako legitimnost te vlasti
ne postoji jo{ od izbora 1946. godine, kada su pokrali
glasove iz _uvene }orave kutije. I tada su bili pobe|eni kao i 1990, 1991. i 1992. godine.
Oni to znaju i otuda toliko sile i bahatosti koja je
uvek plod nesigurnosti i la$ne stvarnosti.
Junski doga|aji 1993, kada su na najgori na_in demonstrirali tu silu i svoju nesigurnost dokaz su neutemeqenosti i vlasti i dr$ave. Branili su se ni od
_ega stra{nom silom i energijom, u_inili nepotreban
zlo_in i obrukali i sebe i dr$avu svuda u svetu.
Znamo sada svi kako je bilo, za{to je bilo i kako se
zavr{ilo.
Znamo da se protiv onoga {to se dogodilo pobunio
ceo demokratski svet, ali ne znamo da i danas, posle 18
meseci, dr$ava ne priznaje ni zlo_in ni gre{ku.
Za batine koje sam tada dobila, za poni$ewe koje
sam istrpela tu$ila sam dr$avu pre {est meseci. Dr$ava mi je pismeno odgovorila da me ona nije ni dirnula ni istukla ni povredila, ve} da su to u_inili demonstranti. <est meseci pred sudom, ako je to uop{te
sud, ja dokazujem sa mnogim svedocima i medicinskom

144

145

KR^KAWE 9. MARTA

dokumentacijom da je bilo onako kako je bilo i kako i

oni znaju da je bilo.
Uzalud.
Oni su odlu_ili pre odluke suda, oni }e doneti
presudu kakvu $ele, onako kao pre pedeset godina i u
toku svih ovih godina.
Oni ne mogu podneti istinu.
Ako sud presudi da sam samu sebe tukla i da sam
sve sama uradila, oni }e prvi u to i poverovati. Sve
zbog svoje nesigurnosti i straha od gubitka. Sigurna
vlast bi u_inila sasvim druga_ije. Priznala bi gre{ku, kaznila odgovorne i poku{ala da povrati izgubqeno poverewe naroda u dr$avu. Tako rade sigurni, a nesigurni ovako. Ja }u ipak pomo}i na{oj vlasti da postane sigurna. Uporno }u tra$iti da na{ voqeni predsednik Republike bude mu{ko i prizna da je tukao
$enu.
Iza wega, kao vladara ove zemqe, osta}e mnoga dela
da svedo_e o wemu i o wegovom vremenu zla, a juni 1993.
mu je svetski priznato delo, prevedeno na sve jezike,
kao i ratovi u Hrvatskoj i Bosni koje nije vodio. Sve
su to kapitalna dela velikog politi_ara, koji }e u}i
u istoriju tako da }e ga se, _im ode, svi javno gaditi,
kao i wegovog idola Broza danas.
Istorijski, pobednici smo mi koji smo danas pora$eni svugde pa i na ovom sudu koji krivotvori istinu
i doga|aje, isto kao {to je Dra$a danas pobednik nad
Brozom. Moralni.

juna dotr_ao u skup{tinu da brani Mihajla, koji godinu dana kasnije, {tite}i pet lokacija svog kuma i poslodavca, zaboravi i stranku, i Vuka, i obnovu, potpisuju}i ugovor o prodaji stanova i lokala obnoviteqa
Mili_i}a.
Veliki komercijalista Mikica izra_unao je gde je
zarada ve}a pa pretegnuo tamo. Wegova voqa, moje razo_arawe i nada da u Srpskom pokretu obnove ne bude vi{e komercijalista i trgovaca, da do|u politi_ari i
idealisti. Da nema onih koji govore koliko su stranci DALI a koliko UZELI, da do|u oni koji samo daju.
Puna ih je Srbija.
Danas, na su|ewu povodom junskih doga|aja razmi{qam o svemu, pa i o tome da li je sve to bilo slu_ajno
i spontano, kako sam tada verovala. Da nam mo$da na{i komercijalisti i trgovci to nisu istrgovali sa nekim i za ne{to, jer suvi{e je sve bilo uspe{no odigrano na na{u {tetu da bi bilo neplanirano i nedogovoreno. Bilo kako bilo, ostaje mi da ka$em zbogom tim
anonimnim, politi_ki i moralno sterilnim qudima
koji su sebe, uz Vuka pored sebe proizveli u samozvane genije.
Zbogom u zaborav, jer vi ste tako hteli a i zaslu$ili. Ili zbogom u Demokratsku stranku koja jedina
mo$e primiti toliko la$i, nemorala i nepo{tewa
koliko vi nosite sa sobom.

ZBOGOM U DEMOKRATSKU STRANKU

@ivot pi{e romane a i politiku. Glavni junak junskih doga|aja 1993. Mihajlo Markovi}, svojom voqom i
zaslugom, ode iz stranke i politike.
Ono {to je bilo nezamislivo u junu 93. dogodilo se
ve} u septembru 94. i zavr{ilo u decembru 94. Mihajlo je izneverio svoju qubav radi novca i uni{tio sebe. De_ije naivno, iskreno i qudski, Vuk je pro{log

Bezna|e i blokada politi_kog $ivota u Srbiji zbog

koje mnogi o_ajavaju, polako prolazi. Sve se ukr_kava
za novu, veliku pobunu na ulici, polako se sla$u kockice uz pomo} same vlasti koja ne miruje.
Ukida novine, televiziju, otima opoziciji op{tine i izborne rezultate, ho}e da ukine _ak i televizijske prenose iz Skup{tine. Ho}e da silom spre_i narod da vidi, _uje i shvati koliko je vlast korumpirana, nesposobna i odnaro|ena.

146

147

BRISAWE CRVENE MRQE

Ne mogu oni vi{e da slu{aju javne optu$be u Skup{tini za kriminal, za kra|u svega u dr$avi (pa i
struje koju izvoze) dok mi sedimo u mraku. Najlak{e
je prekinuti jo{ taj prenos iz Skup{tine i nesta}e
opozicije potpuno, po{to je u javnosti ina_e nema ni
u novinama, ni na televiziji.
Podr$avam tu nameru vlasti koju je tako servilno
obja{wavao sam predsednik Skup{tine Srbije, {eik
Tomi}, uz pomo} montirane ankete na ulici. Ne znam
koja bi stranka u opoziciji mogla da prihvati ukidawe prenosa bez napu{tawa Skup{tine, pa to daje nadu
za razre{ewe sada naizgled bezizlazne situacije. Socijalisti nam uvek nude re{ewe, samo treba da shvatimo i prihvatimo. Sigurna sam da }e sve stranke tada zajedno napustiti parlament, _ak i Nova demokratija, jer ne verujem da su ba{ potpuno zaboravili svoje vatrene govore za slobodu {tampe i televizije, za
javnost rada skup{tine, sa bezbrojnih protestnih mitinga.
Televizijski prenosi rada Skup{tine sada su posledwa tekovina 9. marta 1991. godine. Ako i to nestane
neminovan je novi 9. mart, 1995. On je ve} prisutan u
svesti nezadovoqnog, osiroma{enog i prevarenog naroda, samo treba prepuniti _a{u nezadovoqstva. Socijalisti to rade uspe{no, na razne na_ine prinudnom
naplatom poreza, novom inflacijom, ukidawem struje
pa i nameravanim ukidawem prenosa iz Skup{tine.
Bezizlaz nikada nije ve_an. Uvek ne{to otvori put.
Zato spremte se, spremte za deveti mart 1995. godine.
Ovog puta }e nam sigurno pomo}i i pridru$iti se i
prekodrinski Srbi, prevareni i ostavqeni na cedilu.
Marta 1991. godine oni nas nisu razumeli. Pretili su nam i osu|ivali nas. Marta 1995. godine razumeju nas potpuno i mrze velikog vo|u mnogo vi{e od nas.
To treba iskoristiti za zajedni_ki ciq bez obzira na
mnoge razlike me|u nama. Zajedni_ko nam je jedno i najva$nije: brisawe crvene mrqe sa lica Srbije.
(19. decembar 1994. godine)
148

SRPSKI CRV

Dvadeset _etvrtog decembra ove godine u devetnaest _asova Dvor srpske Patrijar{ije u Beogradu otvorio je izlo$bu ikona Du{ana Pe{kira pod nazivom
Pravoslavqe ili smrt. Sa tim nazivom izlo$be
{tampana je pozivnica i mali katalog, koji je, verujem, poslat na mnoge adrese velikih pravoslavaca, ali
i onih koji to nisu. U katalogu pi{e da je Du{an Pe{kir sa izlo$bom ikona prvi umetnik kome su vrata
ovog zdawa otvorena.
Naziv izlo$be govori za{to.
U katalogu je {tampana re_ episkopa ba_kog, gospodina Irineja Bulovi}a o autoru i wegovim ikonama
koji ka$e: Pravoslavna hri{}anska ikona nije slika,
ilustracija ili gola umetnost nego teologija izra$ena sredstvima slikarskog ume}a. Kroz ikonu autor ne
izra$ava svoj individualni umetni_ki do$ivqaj, to
nije dovoqno za ikonografiju, nego nadahwu}em vere
i qubavi izra$ava teologiju crkve. On to _ini po meri svoje vere i po daru duha Bo$ijega koji nadahwuje sve {to je istinski lepo, istinito, dobro i stvarala_ko.
Dakle, izlo$ba ikona Pravoslavqe ili smrt, ka$e Irinej Bulovi}, govori o nama, na{oj crkvi, na{oj
veri, i nije individualni do$ivqaj autora nego teologija izra$ena slikarskim ume}em.
To zna_i da na{a vera, teolo{ka nauka i na{a crkva $ele smrt za sve koji nisu pravoslavni, toj ideji sa
149

po_astima otvara vrata Dvora srpske Patrijar{ije,

toj ideji otvoreno daje podr{ku i pohvalu, neskriveno propovedaju}i sada ve} realni i utemeqeni pravoslavni xihad.
Organizatori i posetioci ove izlo$be svakako su
oni sveti ratnici pravoslavqa, koji }e spremno slati, ili ve} {aqu u smrt, svaku drugu veru radi slave
svoje vere. Do sada smo naivno mislili da to ludilo postoji samo negde tamo daleko na istoku, kod fanati_nih islamskih vernika, ali o_ito da zlo, mr$wa i
verski fanatizam stanuju i kod nas blizu, sasvim blizu, u najva$nijoj narodnoj ku}i, Dvoru srpske Patrijar{ije.
U hramu ove svete crkve Bo$ije izlo$ene ikone
}e pomo}i da kroz wih nau_imo ne{to vi{e o sebi,
_lanovima crkve, o svojoj odgovornosti i svome nazna_ewu u crkvi i u svetu, ka$e daqe episkop Irinej
Bulovi}.
Sla$em se da }emo sa ovom izlo$bom i wenim nazivom nau_iti mnogo o svemu tome a i o Irineju Bulovi}u bar mi koji smo pravoslavni, a ne $elimo nikome smrt ve} $ivot, qubav i po{tovawe svim qudima, ne pitaju}i ni za veru ni za naciju ni za dr$avu
iz koje dolaze. A nas je, nadam se, vi{e od ovih fanatika iz Patrijar{ijskog dvora koji su nam, otkriv{i
se, pomogli da im uskratimo i ono malo po{tovawa, ostalog iz neznawa i op{te potrebe za veli_awem crkvenih polo$aja i qudi.
Qudi na tim polo$ajima _esto ne zaslu$uju ni po{tovawe ni polo$aj, ali za utehu nama pravoslavcima su oni koji su stariji od wih i koji su na istim polo$ajima bili, utemeqili veru i zaslu$ili najve}e
po{tovawe i divqewe naroda, a bili su druga_iji,
mislili i radili druga_ije. Od svetog Save, koji je
bio veliki zadu$binar katoli_kih crkava i osniva_
prve Barske Biskupije za Srbe rimokatoli_ke vere, do
mitropolita Josipa, koji je za vreme Drugog svetskog
rata zamewivao patrijarha Do$i}a, zarobqenog od Nemaca. On je, na molbe hiqade Slovenaca, katolika, pro-

teranih iz Slovenije od Nemaca i primqenih s qubavqu u Srbiji, da prime pravoslavqe u znak zahvalnosti, rekao da to ne mo$e prihvatiti, da to nije wihova slobodna voqa niti za to ima potrebe, po{to }e
oni, kao katolici, mo}i ispovediti svoju veru u na{im crkvama {irom Srbije, a po svom katoli_kom obredu.
Zna_i, ni pravoslavqe ni smrt ve} qubav i _ove_nost kao najve}e pravoslavqe.
Da je to dubqe i starije od ove izlo$be u Dvoru
Patrijar{ije svedo_i i grob sa jevrejskom {estokrakom zvezdom u porti manastira Studenice, majke svih
srpskih crkava, gde je verovatno sahrawen neki progawani Jevrejin ili jevrejski rabin pored pravoslavnih kalu|era. Taj grob bi danas rado prekopali na{i
Bulovi}i, Kalaji}i, Pe{kiri, Kapori i drugi, da su
oni crkva ili pravoslavqe.
<to sre}om nisu.
Taj grob u Studenici bi morali videti i pri_u o
wemu _uti i studenti Teolo{kog fakulteta u Beogradu, Predrag Milo{evi} i Boban Milenkovi}, koji, kao
dobri |aci profesora pravoslavqa i smrti Bulovi}a
u _asopisu Teolo{kog fakulteta Logos pi{u op{irni i ogavni antisemitski tekst, inspirisan i utemeqen, verujem, ba{ u duhovnom krugu fanatika okupqenih oko ideje pravoslavqe ili smrt. Oni pi{u o
zaveri Jevreja, koji, stvaraju}i novi svetski poredak
propovedaju mr$wu prema Srbima, optu$uju ih za genocid nad Muslimanima u Bosni. Teoriju zavere mo}nih Jevreja sveta protiv Srba potkrepquju apelom za
bombardovawe Beograda Klintonu koji su potpisali
svi vi|eniji Jevreji u svetu, od Elija Vizela, \er|a
Soro{a, Anrija Levija, Andre Gliksmana, a podr{ku
kampawi protiv Srba daju, ka$u, doma}i Jevreji Filip David, David Albahari i Sowa Liht. Mr$wu propovedaju Jevreji protiv Rusa, ka$u na{i teolozi, dokazuju}i to _iwenicom da su vo|e revolucije bili Jevreji i da su ubili ruskog cara Nikolaja i wegovu porodicu. Uz to, u tekstu kao vrhunski greh Jevreja na-

150

151

vodi se ubijawe biblijskih proroka koji su najavqivali dolazak Mesije, testirawe proroka Isaije i na
kraju ubistvo Isusa Hrista. Jevreji se optu$uju od
na{ih teologa i za sva moderna gesla evropske civilizacije kao wihovi tvorci. Ta su gre{na moderna gesla
Evrope, ka$u, demokratija, {trajkovi, socijalizam,
ateizam, tolerancija svih vera, pacifizam, sveop{te
revolucije i kapitalizam.
Uz sve to, u tekstu se sa ogor_ewem kritikuje patrijarh Pavle zato {to se izvinio jevrejskim stare{inama u Beogradu zbog {tampawa Protokola sionskih mudraca, tog falsifikata carske Rusije izmi{qenog radi {irewa antisemitizma i optu$ivawa Jevreja za sve nevoqe tada{weg re$ima. Na{i studenti $ale za tom kwigom i smatraju je istinitim dokazom jevrejske zavere protiv hri{}anstva.
To je ukratko sadr$aj teksta objavqenog u Logosu,
punog mr$we prema jevrejskom narodu, zasnovane na sasvim pu_kim, povr{nim i napabir_enim op{tim pri_ama o Jevrejima kao svetskim krivcima za sve nevoqe
svih naroda. Tim pri_ama je jo{ Hitler, ve} davno, poku{ao da ubedi i Nemce i svet da treba uni{titi Jevreje. Iste stavove kao srpski studenti teologije zastupali su i Rozenberg, Gebels, Hitler i dosta pre wih
katoli_ka inkvizicija, naro_ito u <paniji. Ovakvih
teorija i mr$we prema Jevrejima u Srbiji pre nije
bilo, ve}, sasvim suprotno, bili su primqeni kao deo
na{eg naroda, potpuno utemeqeni i sigurni u wemu.
Zbog toga je u nacionalnoj Jevrejskoj enciklopediji
srpsko ime upisano i zlatnim slovima. Tre}inu starog Beograda, posebno Dor}ola, _inili su Jevreji, potomci onih Jevreja koji su, be$e}i od inkvizicije,
do{li me|u Srbe, narod tolerantnog pravoslavqa, i
tu ostali. Ti Jevreji su uzidali sebe u temeqe srpske dr$avnosti, istorije i kulture, i nikada do sada
nisu bili $igosani od ovog naroda i wegove crkve. Najve}i reformator srpskog kwi$evnog jezika posle Vuka
Karaxi}a bio je Jevrejin Aleksandar Beli}, bilo ih
je velikih, ima ih i danas u na{oj muzici, kwi$evno-

sti, istoriji. Jedna od tri svete {ume u Izraelu posve}ena je kraqu Petru Prvom Kara|or|evi}u, u _ijoj
su vojsci bore}i se za Srbiju poginule desetine oficira i stotine vojnika Jevreja. To stradalno bratstvo
Jevreja i Srba je naro_ito zacementirano u Drugom
svetskom ratu, u Jasenovcu i u mnogim jamama i strati{tima hrvatske nacisti_ke dr$ave, u logorima {irom Nema_ke. Kori}ku jamu kod Gacka usta{e su, jo{ u
junu 1941. godine, napunili Srbima i Jevrejima. Jevreje su dovezli iz Vi{egrada i iznad jame im ponudili
da oni pobiju Srbe i ostanu $ivi, i niko nije prihvatio. Ponudili su to zatim Srbima i niko nije prihvatio. Pobili su ih zajedno i bacili u jamu.
Antisemitizam na{ih studenata danas nije utemeqen u toj jami ili u Jasenovcu, on je proizvod dana{we luda_ke teze o Srbima kao izabranom nebeskom narodu, koja obavezno kao kontrapunkt izaziva antisemitizam, odnosno osporavawe Jevreja kao Bo$ijeg naroda.
Iza toga ide osporavawe svih drugih naroda i celog
sveta kao velikog gre{nika prema nama, izabranima,
najboqima i pravovernima. I Hitler je po_eo osporavawem i progawawem Jevreja, zatim Slovena i katolika i, na kraju, samih Nemaca koji nemaju dovoqan razmak od vrha _ela do brade, koliko treba da imaju arijevci.
Od tog merewa ne razlikuju se nimalo teze iznete
na nedavno odr$anom srpskom nacionalnom savetovawu
u Sava centru. Jedna od wih je da u Srbiji $ive nekvalitetni, istro{eni i ostareli Srbi, a preko Drine i
na Palama pravi, kvalitetni Srbi sve$e krvi, zbog
_ega je bilo predloga i da se prestonica preseli iz
Beograda na Pale. ^uo se i predlog Mome Kapora da naoru$ani Srbi iz Bosne upadnu u Beograd pravo na sastanak Beogradskog kruga i likvidiraju sve prisutne
lo{e Srbe, odnosno crve me|u nama, kako re_e jo{ jedan u_esnik tog nacionalnog savetovawa, Trifun Damjanovi} iz Slavonije. Jedan od tih crva za likvidaciju, po re_ima kvalitetnog Srbina, u_esnika nacionalnog savetovawa, Rajka \ur|evi}a, je neki Mi}a Po-

152

153

povi}, jedan od retkih dana{wih akademika _ija titula nikada nije bila niti }e biti sporna u ovom narodu. Jedan od razloga za to je i to {to je crv u o_ima
sada{wih nacionalnih xinova kao {to je Rajko \ur|evi}.
^itaju}i teolo{ka trabuwawa na{ih studenata i
slu{aju}i nacionalno savetovawe na{ih intelektualaca dolazimo pravo do srpskog fa{izma u ogoqenom
obliku. Nepotrebni, ni_im izazvani rat protiv drugih naroda i vera koji vodimo danas, uz otvoreni zahtev za etni_ki _istim teritorijama ostvaren ubijawem, progawawem i uni{tavawem svega {to nije srpsko i pravoslavno, pa _ak i onoga {to nije dovoqno srpsko i dovoqno pravoslavno, tra$i svoju teorijsku podlogu i teolo{ku i nacionalno-istorijsku. Otuda i
ovakvi tekstovi i ovakva savetovawa i izlo$be.
Potrebno je fa{izam i zlo_in u_iwen u ime nacije i vere teorijski opravdati i objasniti. Zato }e sli_nih savetovawa, tekstova i izlo$bi pravoslavqe ili
smrt biti jo{. Oni koji u tome svemu ne u_estvuju zadovoqavaju se }utawem i neu_estvovawem, a oni koji ne
u_estvuju a i ne }ute, nego se bune, neprijatni su i jednima i drugima. Uz $equ da me ne vole ni u_esnici
fa{izma ni wihovi posmatra_i, bunim se, protivim
se i re_ima i delima, da ostane zabele$eno. Fa{izma
je bilo u Srbiji, ali ja nisam bila fa{ista. Ne mrzim
ni Jevreje, ni Muslimane, ni Albance, ni Amerikance,
ni Francuze, ni Nemce.
Ja sam onaj crv me|u nama.
(2. januar 1995. godine)

154

BRAT BRATU FA<IZAM

Bo$i}ni praznici su pro{li. Ovde kod nas obele$eni su opet bez radosti i sve_anog raspolo$ewa, nekako polutajno i svako za sebe. Taj hri{}anski praznik koji je simbol radosti i _eka se sa nestrpqewem i
poklonima u celom svetu, ovde je jo{ uvek neprihva}en, nepodoban i poluilegalan. Na{a vlast ga ne}e, ne
priznaje, i tako se i na taj na_in izoluje od civilizovanog sveta, koji slavi taj praznik kao deo nacionalne
tradicije.
U Wujorku, gde ne $ive samo hri{}ani nego i svi
narodi sveta, Bo$i} je ove godine slavqen spektakularno, sve_ano, i pre Bo$i}a i posle Bo$i}a, od kraja novembra do 15. januara. U Mjuzik holu Radio Sitija u Wujorku prire|en je Bo$i}ni {ou sa po pet predstava dnevno, a na sam Bo$i} pred pet hiqada posetilaca odigrana je centralna predstava. U pozori{nom
ambijentu Vitlejema od pre dve hiqade godina, na providnoj zavesi koja se spu{ta, posetioci su _itali tekst
otprilike ove sadr$ine: Pre dve hiqade godina, u
jednom selu ro|eno je dete, u {tali, u jaslama, me|u
$ivotiwama. To dete nije i{lo u {kolu, nije postalo
ni doktor ni profesor ni akademik ni politi_ar. Postalo je drvodeqa. Pro{lo je dve hiqade godina od tada, a sve akademije i parlamenti sveta , svi velikani,
kraqevi, carevi i vojskovo|e nisu dostigli ni pomutili wegovu slavu. I danas, na dan wegovog ro|ewa, sve
staje u slavu ro|ewa wegovog.
155

Tako je Wujor_anima jednostavno, prosto, savremeno, predstavqen Hrist i wegovo ro|ewe i obja{wen
razlog sve_anosti i praznika na taj dan. Sa malo re_i
kazano je sve. Jednostavno i razumqivo, blisko dana{woj deci, omladini i vremenu. Hristovo ro|ewe je osavremeweno, a savremenost obo$ena. Svemo}ni su, diskretno, opomenuti koliko su nemo}ni, bogati koliko su
siroma{ni, a nemo}ni i ubogi, ukoliko su sa Hristom
u sebi, i mo}ni i bogati. Hrist je predstavqen kao ona
ve_na i nenadma{na Istina, Qubav, Mudrost, Sila,
Pravda. On je sa nama danas kao i pre dve hiqade godina. Ni{ta se u Kwizi nije promenilo, i ako se sve na
zemqi promenilo. Na|en je put da Hrista oseti, prihvati i razume dana{wi de_ak u Wujorku.
A kako mi slavimo Bo$i} i do_aravamo Hrista na{oj deci i omladini? Nema ni filmova, ni pozori{nih predstava, ni jednostavnih re_i kwi$evnika, u_iteqa, nau_nika. Sve je prepu{teno sve{tenicima, duga_kim i vanvremenskim liturgijama, crkvenim horovima koji su i danas isti kao i pre hiqadu godina.
Hrist nam se predstavqa kroz poslanice crkvenih stare{ina, i to, _esto, duhovno dalekim re_ima i zapovestima koje ne mogu da pokrenu ni toplinu, ni qubav, ni
da donesu mir.
Tako je ovog Bo$i}a u Bo$i}noj poslanici poternici re_eno i zapre}eno: Dr$ite se skuta svoje majke crkve i nikada se ne udaqujte od we. Jer kome ona
nije mati tome ni Bog nije otac. Takvom spasa ni mira
nema, niti mo$e biti.
Zna_i, umesto radosti i veseqa pretwa i osuda.
Kao hri{}anin, u celini odbacujem ove re_i i naloge
iz Bo$i}ne poslanice na{eg Patrijarha.
Meni crkva nije mati i wenog skuta se ne}u dr$ati bezuslovno, ve} samo onda kada ona {iri Hristovu
misao i u_ewe.
A ovo nije u_ewe Hrista.
On se ne prima naredbama i pretwama, to je rekao
sam Hrist. A izme|u crkve, bilo koje crkve, i Hrista
ne mo$e se i ne sme stavqati znak jednakosti. Hrist

je stariji od svega i svih, pa i od crkve. Sve{tenici,

vladike, i patrijarsi su samo qudi, podlo$ni grehu
i nepravednom sudu. Niko od qudi ne sme ni sebe ni
svoju crkvenu organizaciju izjedna_avati sa Hristom.
To je svetogr|e. Na toj uobra$enosti ozidani su temeqi crkve Velikog Inkvizitora. To nikada nisu bili
temeqi Srpske pravoslavne crkve.
<to se ti_e skuta crkve i dr$awa do we, sam Hrist
je odgovorio Samari}anki da idu dani kada se ne}emo moliti ni u hramu, ni u gori, nego u srcu svom, jer
Bog je jedan za sve qude i nije ni u hraamu ni u gori
nego u qudskom srcu.
Ovakvog Hrista }e lako prihvatiti i prigrliti
na{ dana{wi nara{taj. Hrista osvetnika, Hrista zapovednika, Hrista koji nas deli na one koji idu u hram
i one koji ne idu u hram, na one koji su za na{u stvar
i one koji su otpadnici od na{e stvari ili na{e
vere, ne mo$emo da prihvatimo, jer to nije Hrist, ma
koliko se sve{tenici i dana{wi kwi$evnici i fariseji naprezali da nas ubede u suprotno.
Kad bi Hrist danas, na primer, do{ao u Sarajevo,
pomogao bi i gladne i rawene i bolesne Muslimane,
Srbe i Hrvate, i na Palama i na Grbavici i u muslimanskom delu Sarajeva. Pred wim svi stradalnici su
jednaki a sve zlo_ince bi jednako o{inuo gnevom. On
nas nikada ne bi razvrstavao na na{e i wihove, kako to
danas _ine i na{i i wihovi.
Tako su nedavno na{i, i to Sveti sinod Srpske
pravoslavne crkve, osnovali humanitarni fond pod
nazivom Bra}a bra}i, sa ciqem, kako pi{e u apelu
Fonda, da pomognu svojoj stradalnoj bra}i u ratom ugro$enom podru_ju. Zna_i, samo Srbima. Osniva_i fonda su vladike, nau_nici, pisci. Me|u wima i Dobrica
>osi} i Matija Be}kovi}.
Svi hri{}ani, a formirali antihri{}anski i fa{isti_ki fond.
Jer pomo}i samo jednima gladnima i nesre}nim qudima je u biti protiv Hristovog u_ewa. On ne razdvaja qude ni po _emu i kada ka$e koji i{te u tebe, po-

156

157

daj mu, ne ka$e podaj samo svom bratu Srbinu, Rusu,

Amerikancu, Jevrejinu nego _oveku kome treba. Po{to su _lanovi Fonda i Matija Be}kovi} i Dobrica
>osi} re{ili da deluju kao majka Tereza to prakti_no zna_i da kada bi se wima obratio neki gladan Musliman ili Hrvat i zatra$io pomo} iz wihovog fonda, oni ne bi smeli da mu daju i pustili bi ga da umre,
jer im nije brat. Pitam se {ta da radimo onda sa onom
pomo}i koju nama Srbima {aqe svet i pored sve navodne mr$we, sankcija i blokade.
Wihove humanitarne organizacije ne {aqu pomo}
samo jednima u ovom ratu nego svima. Na kutijama pomo}i iz sveta ne pi{e ni Muslimanima, ni Hrvatima ni Srbima, ne pi{e ni{ta. A na Matijinim kutijama }e sigurno pisati bra}a bra}i, a ako slu_ajno neko ko nije Srbin do|e do te kutije mora}e je vratiti.
Svi ti qudi sa spiska, _lanovi Fonda, bez obzira
{to me|u wima ima i mojih prijateqa, mogu slobodno
da se svrstaju me|u juri{nike srpskog fa{izma danas,
jer tako sramnu i ogoqenu nacisti_ku teoriju da treba
pomo}i samo svome bratu i sunarodniku, ne}emo na}i
nigde u svetu, ni u jednoj humanitarnoj organizaciji.
U osnovi ovih organizacija je re_ human, {to zna_i _ovek, _ove_nost prema svim qudima u nevoqi, vez
izuzetka i bez izdvajawa.
Kao pravoslavac i _lan na{e crkve, ja bih po teoriji humanosti fonda Bra}a bra}i koju je, na$alost,
potpisao sam Patrijarh kao predsednik Fonda, morala
da u okviru humanitarne organizacije SPONA delim
pomo} samo Srbima. I da, na primer, za Bo$i} delim
paketi}e samo srpskoj deci. Da je po Matiji, Dobrici
i na{im vladikama, mi smo na Trgu ovog Bo$i}a trebali legitimisati svako dete ili ga pitati za ime i
poreklo, da slu_ajno ne dobije paketi} neko ko nije na{e vere i nacije.
Ne znam samo u kojem delu u_ewa Hristovog su na{e vladike i Patrijarh na{li osnovu za usmerenu humanost i dobro_instvo. Iako ja o wegovom delu znam

mnogo mawe od wih, sigurno znam da nema nigde ni{ta

ni o bra}i ni o narodima ni o religijama, ima samo o
_oveku, o qudima, o dobru i zlu. Sigurno je, izgleda,
do{lo zadwe vreme kada narod mora hri{}anstvu u_iti i vra}ati svoje sve{tenstvo.
No, sve i da prihvatimo rad ovog Fonda i ideju da
bra}a odavde {aqu pomo} bra}i tamo, pitam _lanove
odbora i {ta da im {aqemo? Mi prosjaci odavde da
{aqemo prosjacima tamo svoju bedu, glad i nema{tinu. Prema sociolo{kim istra$ivawima, u Srbiji sada 90 procenata naroda je sirotiwa koja ne mo$e da $ivi dostojno _oveka, a onih 10 procenata nikada nisu ni
pomagali nikome, ni ovde ni tamo. I da apsurd bude ve}i, u tih 10 procenata bogatih najvi{e je onih od preko Drine koji su se ratom obogatili, do{li u Srbiju i
kupili sve {to se kupiti moglo a ne pada im na pamet
da daju ne{to ni svojoj porodici a bra}i preko Drine
uzimaju. I tako }e izgleda na{e vladike i kwi$evnici da od sirotiwe presipaju sirotiwi i da to rade kao
nekada hitlerovci, odvajaju}i $utom trakom one koji
nisu bra}a i Srbi, i zato ne mogu dobiti pomo}. Ako je
to normalno, ako to rade na{i najva$niji nacionalni
qudi, od patrijarha do vladika i kwi$evnika, onda je
sigurno da niko ne zna pravu istinu o nama, ni ceo svet
a ni mi sami.
Ovom fondu sa ograni_enim dobrotvorstvom i usmerenom humano{}u ne}u dati nikada ni{ta a svaki onaj
koji da i pomogne na ovaj na_in, razdvajaju}i tako dobro_instvom qude u nevoqi, su{tinski radi i protiv
svoje vere i protiv naroda. Onima koji su to pokrenuli poru_ujem da pro_itaju Hristovu zapovest: ^inite dobro onima koji vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone. Ma koliko se zakliwali u Hrista i formalno mu slu$ili na{i sve{tenici i kwi$evnici,
ovu zapovest nikada ne mogu ispuniti. Zato wima, a ne
nama, nema mira ni spasa, niti mo$e biti, kako re_e
Patrijarh u Bo$i}noj poslanici.

158

159

(16. januar 1995. godine)

Umro je moj otac.

To je preseklo moj $ivot na vreme pre i vreme posle wegove smrti. Najlep{i, najpametniji, najhrabriji, pobe|en od ru$nih, glupih i pla{qivih, nije do$iveo neminovnu propast pobednika. Dok je $iveo bio
mi je izvor snage i energije, vere da pravde ima i mora je biti. Moju tugu poja_ava wegova neispuwena $eqa, _ijem je ostvarewu podredio ceo svoj $ivot, _ekaju}i uporno i uvereno smrt a$daje komunizma. Oti{ao
je nesre}an zbog neispuwene pravde, kao i cela wegova
generacija.
Wegov $ivot je, verujem, simboli_na slika te generacije koju su pedeset godina progawali, hapsili, tukli, streqali, isterivali iz zemqe, kojoj su sudili,
otimali ku}e i imawe, $igosali decu i porodicu, _inili sve da je obezglave, uni{te i zatru. I sve samo zato {to su mrzeli komunizam a $eleli obi_an, normalan $ivot kao svugde u svetu oko nas.
Sin oficira crnogorske vojske, {kolovan u Beogradu na Trgova_koj akademiji, _lan velike, bogate i politi_ki mo}ne porodice Bo{kovi} koja je vladala Kola{inom i posedovala ogromna imawa dolinom reke Tare, $iveo je rastrzan izme|u svojih devetoro dece i
dr$ave koja ga je kiwila, rasku}ivala tri puta, otimala imawe, ru{ila ku}e, zatvarala i wega i posao koji je radio samostalno, ne pristaju}i da se pridru$i
komunistima u dr$avnim firmama i zadrugama. Sahrawem je u selu gde je ro|en, u kome danas od cele po-

rodice nema nikoga. Imawa pusta, ku}e prazne, $ivot

zaustavqen po voqi pobednika jo{ 1945. godine.
Sve te prazne, zatarabqene ku}e i zakorovqena imawa imaju svoje sli_ne pri_e o nepravdi pobednika, o
ubijenom, nestalom i uni{tenom doma}inu. Svaka posebno pri_a je o op{toj nesre}i. Jer nije samo tamo ubijeno selo i porodice. Tako je {irom Crne Gore i Srbije. Puna nam je zemqa wihove nepravde i nesre}e.
O svemu tome se malo zna, pi{e ili govori. Dana{wa generacija, wihova deca a i deca wihovih ubica ne
znaju ni{ta o paklu tog vremena. To se ne u_i u {kolama, to ne pi{e u istoriji, to se ne _ita u literaturi, to ne postoji. Ako se ne{to i _uje ili napi{e sporadi_no, niko ne veruje, ne mo$e da prihvati da smo
sami sebi to _inili, da smo nad svojim narodom pravili nevi|ene zlo_ine i pogrome. Neverovatno je danas
svima da su tada, po zavr{etku rata ubijali i ubili
komunisti svakog ko je imao boqu ku}u i imawe ili je
bio u_iteq, lekar, pravnik, oficir, bilo {ta iznad
sluge i besku}nika.
Meni niko ni danas ne veruje da su mog pradedu,
o_evog strica Sekulu Bo{kovi}a, komandanta sa bitke na Mojkovcu, starca od 99 godina, komunisti uzeli
iz kreveta gde je le$ao bolestan i iznemogao, stavili
na nosila, pa odneli i bacili u reku Taru, da likvidiraju petu kolonu i klasnog neprijateqa. To deluje irealno i zaista neverovatno, kao i to da su mog oca
dva puta vodili na streqawe u jaruge uz Taru i da se
spasao sasvim slu_ajno. Jednom je komandant likvidacione brigade bio kum wegove porodice koji nije mogao
ubiti Vasovog sina i samo ga je izdvojio iz gomile nesre}nika, a drugi put se spasao zlatnicima i mitom.
Wegov ro|eni brat, oficir kraqeve vojske, nije
imao sre}e. Ubili su ga komunisti jo{ 1942. godine i
bacili u jamu negde na Durmitoru. Jo{ mu se ne zna ni
groba ni spomena. Otac im je umro u ku}i 1942. godine
pod nejasnim okolnostima, u jeku lova na ve{tice i
kraqeve oficire. I tako je rasturena i uni{tena jedna mo}na, bogata i velika porodica.

160

161

NE>U ODUSTATI

Isto se desilo sa porodicama wegovih sedam stri_eva, koji su $iveli u tom kraju i svi imali puno dece. Sve te ku}e su danas zatvorene, imawa pusta i neobra|ena, a dr$ava vaqda zadovoqna. Znam da je sli_na sudbina mnogih porodica i krajeva ove sre}ne dr$ave i zato mislim da se to mora znati, govoriti, pisati, u_iti, prosto radi vaspitawa nacije, da se zlo ne
ponovi.
Surovost sukoba u ovom sada{wem ratu, zlo_in u_iwen u ime opet neke ideje i nekih svetih ciqeva, dokazuje prazninu, nedostatak pri_e o prethodnom zlu.
Ako generacijama _inimo zlo_ine i drugima i sebi a
skrivamo ih ili obla_imo u odore svetih ciqeva nacije, onda }e zlo postati i postaje na{a sudbina i narodna osobenost. Tako nas ve} danas vidi i do$ivqava
civilizovani svet. Druga_ije bi bilo da smo imali istoriju, literaturu i potpunu pri_u o $ivotu svake
generacije, pa i one otpisane, oterane, ubijane i tamni_ene, generacije mog oca.
Danas ka$u da ne treba pisati o pro{losti, da je ne
treba o$ivqavati, naro_ito kada je ru$na, da ne trebaju romani o mrtvom _etniku |eneralu Mihailovi}u,
kako re_e novinar Vremena komentari{u}i roman
No} |enerala, ve} da treba pisati i _itati o sada{wem $ivotu u potpalubqu jer je to pri_a ove generacije. Ali pri_a prethodne generacije, romani o mrtvom _etniku i svim mrtvima ubijenim rukom pobednika, govori za{to dana{wi mladi}i $ive u potpalubqu. Da oni nisu mrtvi i ubijani, danas bismo mi ovde
$iveli isto kao mladi u Francuskoj, <vajcarskoj,
Americi, bilo gde.
Ne gadimo se na{e pro{losti, }utawem je ne}emo
izbrisati, a slike ubistava i zlo_ina u_iwenih nad
narodom ne treba samo da putuju kosmosom kao doga|aji
koji su se desili ve} treba da se gledaju, u_e, _itaju
i znaju.
Da se ne ponove sutra i u samom potpalubqu.
Zahvaquju}i tom nezanawu, na{em preziru prema
pro{losti i $eqi da zata{kamo krvave tragove, doga-

|a nam se o$ivqavawe komunizma danas, povampirewe

te sulude zlo_ina_ke ideologije smrti i nesre}e. Da
smo 50 godina u_ili, pisali i _itali o wihovim zlo_inima, o uni{tewu celih porodica, ru{ewu tradicije, obi_aja i temeqa dr$ave, te{ko da bi ona i opstala 50 godina i sigurno ne bi danas mogla $iveti u
skoro punoj snazi, ba{ ovde kod nas. Svi smo izgleda
u_inili sve da se to dogodi. >utali koliko treba, u}utkivali one koji su hteli govoriti i na kraju }utke
gledali kako se danas Kremq preseqava u Beograd a
Srbija postaje Pijemont svetskog komunizma.
Pre neku godinu, za trenutak upla{eni pred talasom svetskog udara na komunizam isto_nih zemaqa a i
pred pobunom u samoj zemqi, na{i komunisti su ustuknuli, promenili ime, preru{ili se u patriote i nacionaliste i nastavili daqe. ^ak su se zakliwali da
oni nisu komunisti nego socijalisti i za dokaz mewali imena ulica, trgova, uklawali spomenike, slike,
skidali oznake sa dr$avnih institucija i pevali zabrawene nacionalne pesme. Kada je udar pro{ao vratili su se, probudili iz patriotskog i nacionalisti_kog sna i krenuli da obnove sve {to su u strahu $rtvovali.
Posle tri godine rata i smrti, nekoliko stotina
hiqada mrtvih, dva miliona izbeglica i stra{nih razarawa po Bosni i Hrvatskoj, ve}ih od onih u Drugom
svetskom ratu, posle gubitka preko petsto hiqada svojih gra|ana koji su pobegli od wihove vlasti, oni u novogodi{woj poruci to sumiraju kao veliki uspeh levice i poraz desnice, monarhista, takozvanih demokrata. Trijumfalno se u_vrstila ideja komunizma, ka$u oni, koji u otetoj ku}i na Dediwu razra|uju i sprovode tu ideju, $ena diktatora i budu}i predsednik
partije udru$enih levaka. Zna_i, sami priznaju da
su se u_vrstili, opet preko krvi, nesre}e, razarawa
i zlo_ina, i da samo tako mogu odr$ati svoju krvavu
vlast.
Vra}awe komunizmu obele$avaju otvorenim obnavqawem veza sa svim komunisti_kim partijama Evrope

162

163

i sveta. Navodno Socijalisti_ka partija Srbije {aqe

svoje delegacije na formalno visokom nivou na sve kongrese komunisti_kih partija bilo gde da se odr$avaju.
Putuju oni, sede u prvim redovima kongresnih sala,
dobijaju freneti_ne aplauze od malih i neva$nih komunisti_kih partija kao priznawe za wihovu snagu i
vlast koju su zadr$ali jedini u Evropi. Kao nekada
Rusi, na{i komunisti socijalisti, obe}avaju na tim
kongresima pomo} u svemu, i moralnu i materijalnu, a
zatim izve{taje sa tih putovawa raste$u po dnevnicima na prvom kanalu, naduvavaju}i i sebe i doma}ine do $eqenog zna_aja i uticaja.
Sve to se doga|a danas, ovde i nama, traje bez neke
ve}e reakcije ili pobune u narodu i opoziciji. Jedini koji se bune i pri_aju o Srbiji kao zadwem bastionu komunizma u Evropi i pre i sada su oni koji pri_aju i pi{u o mrtvim _etnicima, o_evima, bra}i, porodicama ubijenim ba{ na takvim kongresima i posle
wih. Svi drugi su, iako formalno protiv vlasti, su{tinski deo te vlasti i ideologije, i _ine samo drugu
stranu malo posva|ane porodice levi_ara, koja se ne
sla$e samo u tome koji }e nas od wih levaka li_no odvesti u obe}anu zemqu komunizma.
Tako posle svega, posle 50 godina vladawa komunista a zatim navodne promene uvo|ewem vi{estrana_kog
sistema, imamo opet samo dve strane: levu i desnu.
Onu koja 50 godina i svake ve_eri ubija Dra$u i
Srbiju, i onu koja 50 godina i svakoga dana pri_a o ubijawu i zlu.
I tra$i pravdu i kaznu.
Deo sam ove druge Srbije, kao i moj otac. Ne}u odustati. Zbog wega, zbog sebe, zbog svih onih koji bi trebalo da shvate da je 17. jula 1946. godine, pucwem u Dra$u, projektovana wihova dana{wa nesre}a.
(30. januar 1995. godine)

164

SRBIJA SA ZLATNIM ZUBOM

Za razliku od gospo|e Markovi} Milo{evi}, ja

mrzim ki{u uvek a naro_ito u Londonu.
Kada smo doputovali na _etiri dana, upla{ila sam
se da ki{a koja je padala ne omete moje u$ivawe na
ulicama Londona, gde sam za trenutak $elela da udahnem miris civilizovanog sveta, tako dalek i nedostupan gra|anima Beograda i Srbije. Pla{ila sam se da ne
nastavi da pada i sutradan, Vuk me te{io da ne}e. Nisam mu verovala i sa strepwom sam ujutru razgrnula
zavese mog hotelskog prozora na Pikadiliju. I stvarno, nije padala.
Za moju sre}u to je bilo dovoqno.
Na{i prijaterqi u Londonu u_inili su sve da ova
_etiri dana iskoristimo potpuno, i politi_ki, za va$ne susrete i razgovore, i privatno, za nova poznanstva
i prijateqstva koja su osnov i svake politike. Neo_ekivana i neuobi_ajena srda_nost prema nama od tradicionalno hladnih Engleza bila mi je najva$niji londonski utisak. Pored predvi|enih zvani_nih politi_kih susreta, predavawa, ru_kova, ve_era, imali smo i
jedan lep, privatan do$ivqaj. Prire|en je prijem za
nas u ku}i poznatog publiciste Vilijama <oukrosa,
sina starog lorda <oukrosa i Olge Forte, jedne od pet
sestara imu}ne porodice Forte.
Na prijemu su bili mnogi poznati i va$ni qudi iz
sveta politike, kulture, {tampe i televizije, svi oni
koji su _uli za nas i na{ udes od prvog juna 1993. godi 165

ne i $eleli da nas upoznaju i daju podr{ku. Prijala

mi je, priznajem, wihova pa$wa, qubaznost, priznawe
i podr{ka onome {to radimo, vaqda zato {to to ovde
ne do$ivqavam.
U samoj ku}i iznenadila me je jednostavnost, stil i
ukus koji je o_ito tekovina generacija jedne porodice.
U ku}i tako bogatih vlasnika nije bilo ni_eg od simbola bogatstva, sve je podre|eno udobnosti stanovawa,
kwige svuda okolo, uramqene porodi_ne i de_je fotografije, foteqe i sofe obi_ne, pomalo stare, nigde
sjaja, ko$e, plastike, tako prisutne u na{im bogata{kim ku}ama i stanovima. Prosto je plenila toplina i
obi_nost ku}ne atmosfere koja je plod velike rafiniranosti vlasnika. @eqa za pokazivawem imawa, bogatstva, za sjajem i pompom, pristuna ovde kod nas, kod bogatih qudi koji prvi put u generaciji jedne porodice
iz bede prelaze u svet imu}nih, pa to odmah i svima
pokazuju, prvo u ku}i pa zatim i na sebi, ovde se smatra nepristojno{}u.
Pravim bogata{ima koji generacijama nasle|uju
imawa, ku}e, fabrike, a _esto privatno $ive obi_no i
skromno, novope_eni i bu_ni bogata{i, verujem, li_e
na _oveka sa zlatnim zubom.
Visok politi_ki tretman Vuku, i privatna srda_nost svih prema nama u Londonu, prosto su rezultat
_iwenice da Vuk predstavqa najve}u demokratsku opozicionu snagu u Srbiji, {to u demokratskoj Engleskoj
zna_i mnogo. Predsednik Laburisti_ke stranke, Bler,
koja je tako|e najve}a opoziciona stranka u Engleskoj,
ima ve}u platu nego predsednik vlade Mejxor, _ime
dr$ava i prakti_no iskazuje po{tovawe opozicionih
snaga, tako neophodnih za stabilnost dr$ave i za korekciju delovawa vladaju}e partije. Sve {to imamo
ovde, rekli su nam u razgovorima, delo je velikog kompromisa izme|u levih i desnih, konzervativaca i laburista, i promena vlasti na izborima ne mewa mnogo
u samom tako utvr|enom i stabilnom sistemu.
Va$an sa stanovi{ta engleske dr$ave, Vuk je tretiran kao ilegalac u Londonu, sa stanovi{ta svoje

dr$ave. Omra$ena, blokirana i neprihva}ena kao dr$ava, umesto da koristi svaki prodor u svet, svaki kontakt na visokom nivou bilo kojeg politi_ara odavde,
ona sakriva sve {to nisu u_inili socijalisti ili famozni JUL. Iz na{e ambasade niko se nije interesovao
za Vukov boravak u Londonu i razgovore koje je vodio, a
u danima boravka dr$avna televizija nije dala _ak ni
vest da je ministar inostranih poslova Engleske primio lidera opozicione stranke iz Srbije. Ali zato je
svako ve_e po pet minuta ta ista televizija tih dana
davala izve{taj o boravku $ene predsednika republike u privatnoj poseti Bugarskoj.
Daju}i joj zna_aj koji nema i ne mo$e imati, televizija je i la$no izve{tavala _ak i o tom privatnom
boravku ne daju}i informaciju o protestima, neslagawima i incidentima koji su se desili na promociji
kwige na{e sugra|anke. Kako se kre}u stvari na dr$avnoj televiziji, koja postaje privatna porodi_na
televizija porodice Milo{evi} Markovi}, uskoro
}emo u denvniku pratiti izve{taje o dnevnim aktivnostima i }erke Marije Milo{evi} i sina im Marka,
sa posebnim osvrtom na probleme nabavke i uvoza dovoqno skupih i brzih automobila za wega. Meni se to
svi|a jer li_i na ne{to vi|eno u susednoj zemqi, sa
poznatim, neminovnim ishodom.
Kakva smo zemqa i qudi i da smo zaista sli_ni susedu iz vremena diktature ^au{eskua, govori i nedavno doneta uredba Savezne vlade o zabrani povratka u
zemqu svih onih koji su oti{li i zatra$ili azil u
nekoj drugoj zemqi. U Londonu smo sreli mnoge mlade
qude, zate_ene i zapawene takvom odlukom Savezne
vlade, ne shvataju}i kako mo$e da im zatvori vrata
wihova dr$ava koja ih je prethodno isterala napoqe
bedom, nezaposleno{}u, ratom, tenkovima i diktaturom. Mnogi od wih su krenuli nazad mu_eni nostalgijom, porodicom i li_nim nesnala$ewem u velikom svetu. Iako predsednik opozicione stranke koja ima poslanike u Saveznom parlamentu, Vuk je za tu uredbu
_uo prvi put u Londonu i primio sa nevericom _iwe-

166

167

nicu da se dr$ava odri_e stotina hiqada svojih gra|ana koje je sama oterala u svet. Naravno, mora se postaviti ozbiqno pitawe ustavnosti i zakonitosti takve uredbe, kao i ovla{}ewa Savezne vlade da je donese bez prethodne skup{tinske rasprave i da tako olako odlu_i o sudbinama i $ivotima stotina hiqada
svojih gra|ana. Do tada, na{i mladi}i i devojke {irom sveta koji $ele da se vrate, ovako otprilike vode
dijalog sa predstavnicima na{e zemqe u ambasadama
po svetu, kakav je vodila jedna od mnogih devojaka sa
konzulatom u Londonu, ba{ za vreme na{eg boravka:
Majku ti izdajni_ku, ne}e{ se nikada vratiti, izdala si zemqu i ti i tvoj mu$! Kada je trebalo ratovati i zavr{iti posao sa neprijateqem pobegli ste a sada ho}ete nazad! Ne mo$e, neka vas dr$e Englezi.
Ali gospodine, nemojte tako, kako to razgovarate?
Nisam ja gospodin, ja sam drug, ima nas komunista
jo{, nismo nestali, varate se grdno, tek dolazimo, pokaza}emo mi vama izdajnicima opet ko smo mi.
Kako smete tako da govorite, pa vi ovde predstavqate dr$avu a ne komuniste, kome da se obratim ja koja nisam komunista?
Nisi, je li, ti si sigurno Vukovac? Eto, neka te on
vrati u zemqu, na Trg Slobode, ako mo$e, ali ne}e mo}i, ne daju komunisti, $ali se kome ho}e{, kraqici
Elizabeti ili tvom debelom Aleksandru, mar{!
I spu{tena slu{alica.
Tako razgovara predstavnik ove dr$ave sa gra|aninom ove dr$ave u Londonu. O_ajni mladi qudi posle
ovakvih razgovora pitaju i sebe i nas u kakvu zemqu
se vra}amo i da li da se vra}amo. Englezi im ne odobravaju boravak, wihova zemqa ih ne prima nazad.
Gde da idu?
U kasnijim razgovorima u Londonu, sa raznim qudima, _uli smo opravdawe i razlog za dono{ewe ove
uredbe. To je doneto zbog Albanaca, obja{wavali su nam
Srbi, tvrde}i da na{i ulaze bez problema na granici. Takvo obja{wewe su prihvatili svi bez protesta,
jer, zaboga, Albancima i treba zabraniti povratak. I

ne samo to, nego ih i proterivati iz zemqe, to je sasvim opravdano misle mnogi, sre}ni {to je nesre}a tako mo$da wih mimoi{la.
Ako je ta_no da se uredba ne primewuje na sve gra|ane ve} samo na Albance, onda je to vrhunac dr$avnog
fa{izma, terorizma i banditizma vladaju}e stranke.
Predsednik ove dr$ave pri_a o miru, wegova $ena putuje okolo i dr$i predavawa o potrebi udru$ivawa u
zajednicu balkanskih naroda, a u sopstvenoj zemqi ne
mogu da $ive zajedno sa gra|anima drugih nacionalnosti koje proteruju na sve mogu}e na_ine, pa i ovom uredbom o zabrani povratka u zemqu. Stari komunisti_ki
metodi zabrana, proterivawa, likvidacija, preme{tawe stanovni{tva, sve se vra}a u politi_ku praksu kao
proverena tehnika vladawa. A prema svetu sasvim druga pri_a o toleranciji, zajedni_kom $ivotu, gra|anskoj dr$avi, sve ono {to oni sami uni{tavaju svojim
vladawem.
Ja mislim da je uredba o zabrani povratka u zemqu
verovatno doneta prvenstveno zbog Albanaca i na wih
se primewuje bezuslovno. Uslovno na Srbe nepodobne da
se vrate, jer nisu pristalice re$ima. Poznato je da su
zemqu napustili samo oni koji su bili u opoziciji, ni
jedan socijalista nije oti{ao, pa je uredba usmerena i
na spre_avawe ja_awa opozicije povratkom wenih odbeglih glasa_a. U svakom slu_aju, re_ je o jednom sramnom aktu nedemokratske dr$ave koji se mora osporiti
na sve na_ine.

168

169

(13. februar 1995. godine)

Ovih godina u Beogradu, po_etkom marta, moj po{tar ima vi{e posla nego obi_no donose}i nam pozdrave, pisma i poruke iz celog sveta od qudi pobeglih od
nesre}e u Srbiji. Deveti mart je neki datum koji nas
vezuje, a wih u svetu podse}a na propu{tenu {ansu da
sami sebi izbore $ivot ovde i nostalgi_no mu se vra}aju u mislima optu$uju}i i sebe i nas za neuspeh. To
je ve} druga generacija prognanih, oteranih u druge
zemqe i narode, koja svojim nesre}nim $ivotom svedo_i da se ovde nikad i ni{ta ne}e promeniti i da je nesre}a na{a sudbina.
Jedan od wih, na{ prijateq koji je pobegao od rata
u Ju$nu Afriku sa $enom i troje dece, poslao mi je
monografiju te zemqe sa lepim fotografijama prelepih predela, i sa posvetom: Ova zemqa je lepa ali nije Srbija. Te re_i su me ra$alostile vi{e od wegovog
odlaska, u wima sam videla za_arani krug nesre}e koja nas sti$e i na kraju sveta.
Nesre}an u Ju$noj Africi, moj prijateq je ipak
sre}niji od nas ovde, bar zbog toga {to ne mo$e svakodnevno gledati i _uti ono {to mi mo$emo. Pre nedequ
dana, gledaju}i Narodnu skup{tinu Republike Srpske, slu{aju}i {ta se govori i ko govori, po$elela sam
da odem odavde dovoqno dugo i daleko da sve zaboravim.
U nekoj mra_noj i provincijskoj zabiti, sakupqeni zajedni_kim zlo_inom i nesre}om koju su narodu u_inili, ti qudi su izgledali sasvim nestvarno, kao u_es-

nici nekog doga|aja iz davne pro{losti. Sve{tenici i

vladike, obavezno prisutni na skup{tinskim zasedawima, sada ve} otvoreno preuzimaju inicijativu i vode dr$avnu politiku zaboravqaju}i i ko su i {ta su i
gde se nalaze. Vladika Atanasije izlazi za govornicu,
krsti se, krste se svi poslanici, zatim on besedi o potrebi izginu}a celog naroda samo da se vidi da se ne
bojimo, pri_a nesuvisle gluposti o lo{em vo|ewu rata
za Dubrovnik i Mostar, o tome {ta je rekao Milo{evi}u i o planu Kontakt-grupe koji se ne sme potpisati
pa, ka$e, {ta ko{ta da ko{ta. A sve ovo govori u ime
<umadinaca, Vaqevaca, odakle je on bar dvesta godina poreklom, kako re_e.
E, nije tako, vladiko! <umadinci ne misle kao Vi
i u wihovo ime ne mo$ete govoriti sigurno, naro_ito
ne u ime Vaqevaca, koji su tako juna_ki odavno rekli
ne va{em bolesnom snu i koji boluju od po_etka rata, pitaju koliko to ko{ta i {ta se dobija. Niko u Vaqevu Va{em danas nije spreman da pogine samo zato da
neko vidi da se ne pla{imo, a ni zato da neko dobije
dr$avu i feud za vladawe, ve} be$e Vaqevci i ostali po Srbiji jo{ od Tovarnika i od Vas i od Va{e skup{tine smrti. ^ikam Vas da danas skupite i najmawu
_etu Vaqevaca za va{ rat i va{u avanturu {ta ko{ta da ko{ta.
Koliko stra{no i anahrono deluje ta kobajagi narodna skup{tina na kojoj se svi krste a vladike vode
glavnu re_ najboqe }e pokazati izmi{qeni sli_an
prizor u nekoj drugoj skup{tini, parlamentu, bilo gde
na svetu. Mo$emo li to zamisliti u ameri_kom kongresu, francuskom ili engleskom parlamentu, nema_kom, poqskom, ruskom, da se poslanici krste pre po_etka, a da zatim pa$qivo slu{aju politi_ke govore i naloge svojih verskih poglavnika. Ili, jo{ boqe, u samoj
Bosni danas, da li je mogu}e da Skup{tina Bosne i
Hercegovine po_ne klawawem poslanika Muslimana, a
da zatim muftija dr$i ratni_ki govor i preti svim
susedima pozivaju}i na produ$etak rata i smrti pa
neka ko{ta {ta ko{ta. Da se to desi na toj skup{tini, kako bi se uzbudili svi srpski parlamenti i sa ove

170

171

<TA KO<TA DA KO<TA

i sa one strane Drine, dokazuju}i na tome verski fanatizam Muslimana. Ili da se sli_no dogodi u Hrvatskoj skup{tini. Zamislimo Kuhari}a koji se krsti zajedno sa poslanicima, a zatim za govornicom zahteva
od naroda da se bori do posledweg, da ne popusti pred
pritiskom sveta koji tra$i mir. Kako bi ciknuli na{i pravoslavci i u Krajini i u Srbiji tra$e}i odgovornost i samoga Pape za ratno hu{kawe i fanatizam
katoli_kih sve{tenika.
A {ta je ovo kod nas? Prosve}eno pravoslavqe ili
antihri{}ansko, poluimbecilno i suicidno trabuwawe jednog umi{qenog _oveka na granici ludila, _oveka izgubqenog, vanvremenog i nepotrebnog i Crkvi i
narodu i toj skup{tini. Moju nesre}u uve}ava _iwenica da je samo u mom narodu mogu} i takav vladika i
takva skup{tina i takva beseda, i da u mnogim zemqama danas ka$u na{a zemqa je lepa jer nije Srbija.
Ina_e, dr$ao vladika govore u skup{tini ili ne
dr$ao, ko{talo to koliko }e ko{tati ili ne, izmeniti se ni{ta ne mo$e. Bosna }e ostati cela, jer tako ho}e svet, koji ju je ve} odavno priznao kao svoju ravnopravnu _lanicu. Tu govori ne poma$u, a ni patriotizam, verbalni ili stvarni, svejedno. Najnovija ponuda
sveta za priznawe Bosne i Hrvatske, koja se odbija na
svim srpskim punktovima uz retori_ku patriotsku galamu i zavete da ne}e dati ni stope osvojenog, realnost
je koja nas _eka, sad ili posle ko{tawa vladikinog.
To znamo i mi i oni, to je prosto logika mogu}eg, koju
neki shvate odmah, neki kasnije ili sasvim kasno. Verujem da vladika to ne vidi od svoje bolesne nacionalne fascinacije koja je blizu ludila, ali ne verujem da
to ne vide na{i vajni politi_ari, koji i daqe guslaju o novim dr$avama, o ujediwewu svih Srba sveta i
ostalim srpskim krvavim bajkama koje traju vekovima.
Znam sigurno da Milo{evi} ne veruje u te bajke, da i
ne $eli wihovo ostvarewe, ali ne znam za{to ne prekine agoniju i ne u_ini ono {to mora i {to }e u_initi sasvim sigurno. Za{to odmah ne ispuni zahteve sveta i prizna dr$ave koje je ve} priznao ceo svet? To je
sasvim logi_an potez politi_ara realiste kakav je

bio Jeqcin, na primer, kada je pri raspadu SSSR priznao sve dr$ave iako je u mnogima ostalo i do _etrdeset pet posto Rusa, kao u Litvaniji ili Estoniji. Za{to je potrebno da umre jo{ mnogo qudi i nestane jo{
mnogo gradova i sela da bi bilo {to mora biti. Mislim da je u pitawu kukavi_luk i strah tog umi{qenog velikana i jedino je to ta_no u besedi vladike Atanasija. ^ovek koji _ini ono {to mora samo kada ga prinude, i posle nepotrebnih gubitaka i $rtava zaista je
i lo{ politi_ar i slabi} i kukavica.
Sada, kada posle rata i svega {to se desilo i u Bosni i u Hrvatskoj vratimo film na po_etak i pogledamo srpske zahteve u Krajini posle balvana postavqenih na auto-putu i uporedimo ih sa onim {to nudi
plan Z-4 za Krajinu, dolazimo do prave pri_e. Kada su
pali balvani tra$eno je samo da Srbi u|u u ustav
Hrvatske kao konstitutivan narod, upotrebu jezika i
pisma, _ak nije bilo re_i ni o autonomiji u sastavu
Hrvatske, da bi danas do{li do zahteva za posebnom
dr$avom i neprihvatawa plana koji daje i ono {to ranije nisu tra$ili, pravu dr$avu u dr$avi. Isto je i
sa Bosnom i Hercegovinom. Na po_etku je bilo samo nezadovoqstvo stawem u Predsedni{tvu BiH, da bi kasnije eskaliralo do zahteva za isterivawem svih drugih naroda sa srpskih prostora i priznawem etni_ki
_iste srpske dr$ave, iako sli_na ne postoji nigde u
svetu. Srpski potpis na bilo koji ponu|eni do sada mirovni plan uvek je potpis na pobedu, potpis na mogu}e
koje je iznad nekad $eqenog i time prihvatqiv za ve}inu naroda. Znam da na{ predsednik, slabi} i kukavica, to ne}e jo{ zadugo u_initi, a znam i to da bi danas tim priznawem dr$ava i ostvarenim mirom sasvim
povratio staru snagu i slavu, bez obzira na krivicu za
rat i $rtve. Nesre}ni narod na granici $ivota, bez
nade, umoran od mr$we, gladi, bede i smrti, bi}e zahvalan i spreman na zaborav. Nikome danas vi{e nije
$ivotno va$no ko }e u kom gradu ili selu da $ivi,
ve} je va$no da $ivi bilo gde.

172

173

(27. februar 1995. godine)

Kada _ujem re_ kultura odmah se uhvatim za pi{toq, rekao je davno Gebels. Kada danas vidimo na{u ministarku kulture na ekranu mi se hvatamo za glavu,
o_ajni zbog saznawa da sve uvek mo$e biti gore. Dok je
ministar kulture bio \uki} verovali smo da je to najgore mogu}e nekulturno re{ewe.
Ali nikad ne reci nikad.
Najnovija kampawa za kulturno opsimewavawe naroda koju su pokrenule ministarka Peri{i} i Zorica Brunclik, sa namerom da nas nau_e da se obla_imo,
friziramo, $ivimo i izgledamo kao wih dve, na{e nastavnice kulture, uni{tila je i posledwu nadu. Jer,
nije izgleda ni ova sada{wa ministarka najgora. <ta
ako se Zorica priprema da je nasledi? Ne sedi ona uzalud u prostorijama SPS-a i govori o svom doprinosu
srpskoj kulturi. Zorica nam je i prava mera kulture u
Srbiji danas.
Ki_-ministarka u svojoj borbi protiv ki_a i {unda, uni{tava i ono malo kulturnih vrednosti koje odolevaju najezdi i agresiji novokomponovanih politi_ara i podobnih umetnika. U kampawu za kulturu po meri ministarstva, projektovani su svi na{i kompleksi,
proma{aji, zablude, sav ki_ i {und vladaju}e kriminalno-profiterske i zlo_ina_ke oligarhije, sve {to
Srbija danas jeste i {to tako lepo predstavqa ministarka kulture. Dana{we pozori{te, balet, film, muzika, slikarstvo, literatura, sve je svedeno na mini-

starkinu meru i na nivo Zorice Brunclik. Ko su prvi

i najboqi u ovim oblastima? Oni koje forsira ministarka.
Zna_i najgori.
A po{to to ipak ne prolazi, smislila je ona skupu
kampawu da natera narod da gleda lo{e predstave, dosadne filmove, da slu{a o_ajnu patriotsko-sentimentalnu muziku tipa himne SPS I pored svega ja volim wega, da kupuje <obaji}eve i Trkuqine slike,
_ita Mirine i Pavi}eve kwige, da hoda ra{_upan, neuredan i nedofarban kao Zorica i ministarka, jer to
je, ka$e kampawa, jako kulturno.
Mi koji sve to ne volimo, ne gledamo, ne slu{amo,
ne kupujemo i ne _itamo, mi neprefarbani, osta}emo
prazni sa kulturom koje nema u kampawi, onom koja
odoli ministarkinom velikom spremawu nekulturne
Srbije.
Ina_e, kampawa je ambiciozna prema te$ini zadatka. Vaqa narod nau_iti kulturi kakvu $eli vlast
i ministarstvo. Ba{ zato, po meni, ona nije kompletna,
iako je za ogromne na{e pare uradila ugledna svetska
marketin{ka kompanija Sa_i i Sa_i. Nedostaje vaspitni spot za kulturu politi_kog dijaloga, tu va$nu
disciplinu na{eg svakodnevnog $ivota. Mo$da su ga
stru_waci zaboravili, pa se ja po slobodi, iz _isto patriotskih razloga ukqu_ujem u akciju i predla$em
jedan spot za tu oblast, po meni veoma potreban, ubedqiv i efikasan, kakvi su uostalom svi ministarkini
spotovi. Na tom spotu predla$em da Radoman Bo$ovi}
zamenu skulpturu iz Lepenskog vira niko ne}e primetiti razliku, i da svojim kulturnim krikom u klupe, u klupe sugestivno deluje na nekulturni narod.
Onako kako je ukulturio i legendarno nekulturnog
<e{eqa. Radoman bi sredio i {iroke narodne mase,
koje se tako nekulturno politi_ki raspravqaju i sukobqavaju svuda po ulicama, u autobusima i tramvajima, na pijacama i radnim mestima. Gde god se na|u
zajedno bar dvoje, obavezan je nekulturni politi_ki
eksces.

174

175

DEMOKRATSKE MA^KE

A to vlast ne voli.
Predlo$eni spot bi sve te probleme re{io i sukobe spre_io, samo da svake ve_eri, na svim kanalima, po
deset puta pustimo Radomana i wegove zapovesti: u
klupe ili oduzimam vam re_. Narod bi se sigurno
lecnuo i upristojio, kao i svi poslanici u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine koji bespogovorno izvr{avaju ove Bo$ovi}eve naredbe.
Nadam se da }e se moj predlog prihvatiti i ukqu_iti u kampawu ministarstva, te da }u i dobiti pristojan honorar za ideju. Bar dva ili tri miliona dinara. Nisam Sa_i, ali spot koji predla$em otka_i}e mnoge probleme na{e vlasti i ministarstva.
A to, bogami, ko{ta.
Neko }e pomisliti da je suma velika jer nam je dr$ava u krizi i pod sankcijama. Taman posla. Ja sam
predlog visine honorara za spot zasnovala na sve$e usvojenom i potpisanom sporazumu o ekonomskoj saradwi
sa Rusijom koji je tako spektakularno i egzaltirano
usvojen u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine. Momir Vojvodi}, poslanik Narodne stranke Crne Gore, u nadahnutom i aplauzom nagra|enom govoru, objasnio nam je
va$nost sporazuma, i mnoge druge stvari. Ta ekonomska
saradwa na osnovu sporazuma toliko }e nas oja_ati da
su sume od dva, tri ili pet miliona dinara tek sitne$
i bak{i{ koji }e za svaki pojedina_ni posao zakqu_en po sporazumu ostati na{im Momirima. Ekonomski
sna$na, demokratska, razvijena i bogata Rusija usre}i}e nas tako da }e svaki Srbin $iveti kao {to danas
$ivi svaki Rus, a o tome, kako re_e Momir, sawamo vekovima.
Li_no bih volela mnogo, mnogo vi{e da su poslanici usvojili sporazum o ekonomskoj saradwi sa Amerikom, ili bar Nema_kom, i da svaki prose_an Srbin $ivi bedno kao prose_an Amerikanac ili Nemac. Takav
sporazum }e te{ko do}i na dnevni red na{ih skup{tina,bar dok su na vlasti Momiri, Bulatovi}i, Vojvodi}i ili Milo{evi}i. Pravoslavne fantazije od nacionalnih idu ka ekonomskim, i ba{ onako kako nam je ru-

ska veza pomogla da ostvarimo nacionalne interese,

pomo}i }e da ostvarimo i ekonomske. Tome }e mnogo doprineti i najnoviji sporazum o vojnoj saradwi sa Rusijom, koji je nedavno potpisao na{ sposobni ministar
vojske Pavle Bulatovi}, i to ba{ onih dana kada je Rusija uspostavila diplomatske odnose sa Bosnom i Hercegovinom kao me|unarodno priznatom dr$avom. Taj
vojni sporazum mora da obuhvati dogovorenu vojnu saradwu u prisilnom ube|ivawu ruskog i srpskog naroda
da $ive u sre}nim, demokratskim, ekonomski razvijenim i civilizovanim dr$avama, jer tako ne{to mo$emo priznati samo u prisustvu vojne sile i vlasti.
Od ekonomskih sporazuma sa Rusima ceo narod mo$da ne}e imati koristi, ali ho}e oni koji treba i koji
su tako mukotrpno radili na sklapawu tih sporazuma.
Predsednik vlade Srbije, na primer, sve je u_inio da
ugovori isporuku gasa Srbiji iz Rusije, a to }e platiti, po sporazumu, raznom robom odavde izme|u ostalog i sa stotinama hiqada mu{kih odela. Ta odela }e
patriotski sa{iti i isporu_iti Rusima neka vladi
bliska privatna firma, kao na primer GOMA, za koju danas {ije odela cela Srbija. Dr$ava }e naravno to
sve lepo, uredno i hitno isplatiti GOMI, a ako neko iz vlade u takvim poslovima privatno profitira,
bo$e moj, zaslu$io je vaqda. Ko je to, sazna}emo nekada, onda kada budemo usvojili sporazum o ekonomskoj
saradwi sa Amerikom.
Do tada, ovako ispuwena kulturom, ekonomski i vojno oja_ana Srbija, prepuna mladih, sve$e u_lawenih
socijalista i u klupe saterane opozicije, sa jakim dinarom i niskim cenama, sa za{ti}enom bra}om u ratom
zahva}enim podru_jima i doslednom mirovnom politikom, pod nepravednim sankcijama i sa socijalnom i
zdravstvenom za{titom kakvu Amerikanci mogu samo
da sawaju, $ivi izgleda svoje posledwe dane. Nezahvalni narod to sve ne ceni, opseda ambasade i be$i u
beli svet. Drugi se bune, {trajkuju i ho}e na ulice, a
bra}a preko Drine ka$u: nemojte nas vi{e braniti, molimo vas. I sve je, nekako, na ivici katastrofe. Pred

176

177

na{im o_ima se ru{i i nestaje jedna tako sre}na, stabilna i demokratska dr$ava, a spasa i pomo}i niotkud.
Jer ko }e spasavati, i od _ega, toliko dobro? Da je lo{e, da je neka kriza, inflacija, diktatura ili ne daj
bo$e opasnost, prisko_ili bi prijateqi u pomo}. Ovako, propa{}emo ni od _ega, od dobrote i blagostawa,
{to se nije dogodilo u istoriji i, izgleda, po_e}e od
nas.
Kao i svako zlo do sada.
Da spre_e propast potrudile su se velike opozicione stranke na{e, one najve}e i najuticajnije. U_inile su {ta mogu: otkazale su dugo najavqivani i stru_no, pa$qivo i studiozno pripremani miting za odbranu nezavisnih medija, a posebno Studija B. Taj protest
je odlo$en ili zamrznut, tako nekako. Jer, kako ka$e
direktor Studija B Dragan Kojadinovi}, sloboda {tampe i wegove televizije nimalo nije ugro$ena, on ima
potpuno poverewe u pravnu dr$avu a naro_ito ceni i
po{tuje predsednika Milo{evi}a i wegovo delo, kako
pi{e u listu Duga. Normalno je zato da mitinga nema
i ne bude, jer slobode medija ima i bi}e je, i protiv
_ega bi protestovali opozicionari <e{eq, \in|i} i
Ko{tunica i tako radili protiv svoje zemqe? Shvatili su oni brzo gre{ku, slo$ili se sa Kojadinovi}em da
su slobode medija slobodne u neugro$ene, i obe}ali da
ne}e na ulicu. Sve je pro{lo kako dolikuje jednoj demokratskoj zemqi sa ozbiqnom opozicijom. I po{to je
kod nas sve u redu, slede}i protest, vidim, bi}e zakazan protiv nataliteta Albanaca na Kosovu koji tako
ugro$ava na{e nacionalne interese.
Gospodin Ko{tunica je imao ozbiqnu politi_ku
turneju po Kosovu, primio ga je i predsednik op{tine Pri{tina, socijalista, a dr$ao je predavawe o tom
neprijateqskom natalitetu i na Univerzitetu Bra}a
Kari}. Sve u duhu parole samo sloga Srbina spasava
na{li su se zajedno i Demokratska stranka Srbije, i
socijalisti, i kapitalisti u _vrstom frontu protiv
Albanki koje ra|aju decu a ne ovce, {to bi bilo po$eqno u srpskom nacionalnom i ekonomskom interesu.

Decu mogu i moraju da ra|aju samo Srpkiwe, ka$e i

na{ Patrijarh, a albanska deca i nisu deca, nego srpska nacionalna opasnost. U borbu protiv wih idu svi
slo$no i dozvoqena su sva sredstva. Zato i treba o_ekivati protestni miting srpskih partiota i nacionalista.
Po meni, najefikasnije sredstvo u borbi protiv albanskog nataliteta bilo bi decom na decu, ili detetom na dete: oni jedno mi dvoje, oni petoro mi desetoro. Ali, za tu borbu Srbi nisu spremni, pa ni sam
nacionalni borac Ko{tunica.
Jer, ta broba tra$i dobro naoru$awe.
Nama to oru$je odavno ponestaje, Albancima i preti_e. Ko se tu ume{ao i muti, razoru$ava i naoru$ava, samo Bog zna.
Ono {to ja znam je da na{ borac protiv albanskih
$ena i dece, Ko{tunica, u svojoj ku}i umesto dece gaji
ma_ke. Nemam ni{ta protiv ma_aka, i ja ih volim, ali
zato ne mrzim ni_iju, _ak ni nero|enu decu.
Naprotiv.
A mo$da je u pitawu nesporazum i moje politi_ko
neznawe? Verovatno Ko{tunica misli da }e ma_ke spasiti Kosovo kao {to su guske spasile Rim.
Ina_e, ma_ke su veoma prisutne u na{em politi_kom $ivotu. Dok ih Ko{tunica _uva i gaji u svom stanu u Beogradu, lider $utih, \in|i}, dr$i ih u Bosni. ^uli smo nedavno na prvom kanalu TV Bastiqe kako je rekao da se on i wegova stranka brinu o Srbima
preko Drine kao ma_ka o ma_i}ima. Zna_i ma_or \in|i} {titi ma_e Mladi}a, ma_e Karaxi}a, ma_ad Koqevi}a i Kraji{nika i ma_e-mazu Biqanu, da ne nabrajam ostalu brojnu \in|i}evu bosansku ma_ju porodicu. Ne znam kako je ovim ma_i}ima pod za{titom $utog
ma_ora, ali znam mnoge Srbe preko Drine koji veruju,
kao i mi, da }e ih taj ma_or uskoro baciti u vodu.
Po{teno.

178

179

(13. mart 1995. godine)

Kako rat posustaje u Bosni i Hrvatskoj, tako sve vi{e ratnika pri_a po raznim novinama svoje ratne
uspomene. Pa$qivi _italac wihovih iskrenih ispovesti mo$e da zakqu_i iz cele pri_e da je to, _esto,
bio rat za pqa_ku ku}a, imawa i qudi i da nikakve
odbrane ogwi{ta nije ni bilo.
U nedeqniku Nin jedan od ratnika, intelektualac, lekar, nekada va$ni _ovek Karaxi}eve vlasti, a
sada odba_en, nezadovoqan i, ka$e, po{ten pri_a o velikoj pqa_ki koja traje u Bosni. On ka$e: Pokrado{e
sve, noge ispod sebe pokrado{e. A odmah zatim: Ne mo$e Republika Srpska kupiti dvesta {ezdeset stanova
u Beogradu. Za koga? Gde je moj stan u Srbiji.
Zna_i, mo$e kupiti ako ima i za wega, ina_e ne mo$e. Ne pita se po{teni ratnik odakle pare za te stanove i za{to se kupuju u Beogradu. Izgleda i wemu
normalno da se opqa_kanim novcem u Bosni kupuju stanovi u Beogradu, jer o_ito su mnogi svesni da }e morati be$ati iz Bosne, zbog zlodela koja su po_inili, pa
je Beograd pravo mesto za wih. Kako nedavno re_e glumac Bora Stepanovi}, Beograd je oduvek bio obe}ano
mesto za zlo_ince, ubice i kriminalce. Da nije tako,
zar bi se wegovim ulicama slobodno kretali ratni zlo_inci i profiteri i u$ivali dru{tveni ugled i medijsku pa$wu kakvu nema ni jedan kulturni radnik
tog grada.

Velika pqa_ka kao veliki motiv za odlazak u opasnost i rat pokrenula je kolone besposli_ara, avanturista, lopova i na terenu je nastala bespo{tedna bitka za plen, u kojoj su mnogi stradali ubijaju}i se izme|u sebe. Sam narod, kojem su oni, navodno, {titili
ogwi{ta, strepeo je, _esto upla{en vi{e od wihovog
divqa{tva nego od kom{ija druge vere.
Nesvesni svog u_inka ti qudi se hvali{u i razme}u plenom i ratnim podvizima, koji se u civilizovanoj vojsci smatraju zlo_inima, pa tako sami ispisuju sramotne stranice savremene srpske istorije, protiv koje nemaju ni{ta ni srpski istori_ari a ni druga intelektualna narodna elita. Sve to izgleda normalno i kao da je sastavni deo na{e narodne tradicije, tako da su pri_e o pqa_kama pr{uta, krava i {tamparija na dubrova_kom rati{tu, na primer, samo prigodne anegdote ratnika za kafanskim stolom.
Ha{kim tu$iocima koji prikupqaju gra|u o zlo_inima ne treba ni{ta drugo nego da pro_itaju pojedine ispovesti na{ih ratnika i da, na osnovu tih svedo_ewa, pi{u optu$be. ^ega se pametan stidi budala se
ponosi, narodna je poslovica koja, _ini se, za Srbe ne
va$i.
Danas, dok _itam ratne ispovesti takvih na{ih
Obili}a i heroja, se}am se utisaka koje nosim ve}
dugo iz susreta, dru$ewa i razgovora sa mnogim qudima pre rata, a posebno srpskim intelektualcima koji
su sada perjanice nacionalne borbe za plen. Uvek je
razgovor nabijan tenzijom op{teg srpskog nezadovoqstva {to oni imaju, {to su bogati i {to su nam sve
uzeli i uzimaju, od novca iz svetskih kredita do fabrika koje su preme{tene iz Srbije u Hrvatsku i Sloveniju. Tenzija je odgovaraju}om propagandom preneta
uspe{no na ceo narod tako da je rat bio neizbe$an i
prosto je po_eo iz narodne $eqe za poravnawem ra_una, za naplatu i postoje}ih i nepostoje}ih dugova. Ta
pri_a da oni imaju i da su bogati i puni i danas
je prisutna svugde oko nas pa _ak i u politi_kom delovawu stranaka. Nedavno smo na tribini Demokratske

180

181

OSVAJA^I
KUHIWSKIH GARNITURA

stranke Srbije u Kosovu Poqu _uli kako Albanci imaju sve, grade ku}e, trguju, prosto se qutio mladi govornik i demokrata, kako je to mogu}e, kad oni nisu Srbi nego Albanci. Nezadovoqstvo Srba albanskim ku}ama, imawima i uop{te $ivotom wihovim podgrevaju
gotovo svi mediji polako pripremaju}i narod za veliku novu pqa_ku koja }e se zvati odbrana svetog Kosova. Po{to sada nema silovawa Srpkiwa i otimawa
srpskih imawa, jer je vlast to, ka$u, spre_ila, Albanci su krivi za ne{to drugo. Krivi su {to postoje, {to
ih ima vi{e nego Srba, {to stanuju u ku}ama i $ive,
{to nisu prosjaci i sluge, nego trguju, rade, stvaraju,
bogate se, a to je, ka$u neki na{i politi_ari, neoprostiv greh. Ne znam {ta }e biti na Kosovu, ali mi se ni
malo ne svi|a ta pri_a o bogatstvu Albanaca koja se sistematski {iri Srbijom.
Ne svi|a mi se zato {to sam ranije, mnogo ranije,
prilikom kratkih boravaka u Fo_i, slu{ala sli_ne
pri_e o Muslimanima. Uvek je u srpskim pri_ama muslimanska ku}a bila ve}a od wihove, imawe boqe od
wihovog i _inilo im se da kod wih vlada blagostawe,
dok Srbi te{ko $ive. Ta pri_a, kojoj su svi dodavali
a niko umawivao, porodila je ono {to se u Fo_i desilo. Kako Muslimani nisu napali fo_anske Srbe, nije
se moglo po_eti sa odbranom ogwi{ta, ali zato ni
trpeti da oni $ive i daqe pored wih, bogatiji, pa je
u tom gradu rat zapo_eo kao prosta pqa_ka ku}a, imawa i qudi, koji su svi ili pobijeni ili isterani iz
grada. U wihovim ku}ama sada $ive Srbi, verujem prili_no razo_arani skromno{}u i nedostatkom bogatstva
koje su zami{qali iza zatvorenih vrata. Sli_no je bilo i u drugim gradovima {irom Bosne koje su Srbi oslobodili, plen koji su gledali godinama i za kojim su
$udeli kona_no su dobili.
Srpske bajke o bogatstvu drugih, Muslimana, Hrvata ili Albanaca imaju i svoju teorijsku podlogu. Na
sau_e{}e zbog smrti moga oca, u na{u ku}u u Bijelom
Poqu do{li su i mnogi ugledni Muslimani. Prisutni
Srbi su odmah, posle dve-tri prigodne qubaznosti, po-

_eli politi_ke rasprave. I tu sam ponovo _ula fo_ansku pri_u o imawu i bogatstvu Muslimana. Polupijani moj kom{ija Srbin obja{wavao je kom{ijama Muslimanima da su oni nepravedno bogatiji od wega, jer
su u svim dosada{wim ratovima, od Turaka do danas,
bili po{te|eni. U wihove ku}e je, navodno, samo slagano imawe, nisu ni pqa_kani ni paqeni ni proterivani, jer su uvek bili uz neprijateqa koji je vodio rat
protiv Srba i time bili za{ti}eni. Teorija se izlagala veoma ozbiqno i ostra{}eno i tu sam, sa zaprepa{}ewem, videla da nedostaje samo iskra, varnica, da
krene oslobodila_ki pohod na muslimanske ku}e. Oni
su, videla sam, bili nesre}ni zbog gu{ewa rata i nedostatka povoda da ostvare svoje ratne ciqeve, koji se
kre}u samo do tu|e ku}e i imawa. To da osvoje, ne bi
daqe ni ratovali, jer bi time ostvarili svoj porodi_ni i nacionalni interes.
Zbog toga {to je sve izgleda svedeno na prostu pqa_ku i otima_inu tu|eg ne mo$e se ni prakti_no ni teorijski utvrditi kako je i za{to po_eo rat u Bosni.
Ubistvo svata na Ba{ _ar{iji je samo ona varnica koja je upalila fitiq mr$we i po$ude koja se nije mogla obuzdati i zato je kao motiv za rat neubedqiv i sme{an. Toliki izginuli, uga{ene porodice i razru{ena zemqa radi osvete jednog ubijenog svata, riplijevska je pri_a koju propovedaju jo{ samo na{e vladike i
sve{tenici skrivaju}i op{tenarodno posrnu}e i greh.
@ivot na visokoj nozi ratnika za svata, ku}e i stanovi na Dediwu kupqeni od ratnog plena za razne vo|e i vojskovo|e, dvorci koji se i danas grade i kupuju,
besni automobili, telohraniteqi i terevenke, pri_aju nam pravu pri_u ovoga rata i otkrivaju wegovo pravo lice.
Kada se cela pri_a tako dovede u realne okvire i
rat svede na ostvarewe li_nih i porodi_nih kao nacionalnih interesa, onda je sasvim jasno za{to se uporno ne prihvata mirovni plan Kontakt grupe. Ona pri_a da se ne da ni stopa osvojene zemqe prevedena mo$e
da glasi, ne damo ni kvadrat otete ku}e, ni pedaq za-

182

183

uzetih imawa, ni dinara opqa_kanog novca. Jer plan

predvi|a povratak izbeglica u wihove ku}e i imawa
i to je ono {to se ne}e dozvoliti i {to se sada brani
u Bosni, to je ono zbog _ega moramo svi da izginemo. Kako da dozvole povratak Muslimana u wihove ku}e i
stanove u Fo_i, na primer, kada su se tako lepo poname{tali i uselili ratnici, kako to izvesti i ko }e
potpisati tako te{ku odluku? Novi vlasnici ve} naviknuti na osvojenu imovinu ne}e je vratiti bez borbe i velike sile pa se na tome slamaju svi planovi
Kontakt grupe. Kada bi svet mirovnim planom legalizovao u_iwenu pqa_ku i garantovao da se oteta imovina ne mora vratiti, lako bi ratnici prepustili vi{ak teritorija do procenta od _etrdeset devet posto.
Ovako, procenat teritorija je izgovor za o_uvawe
ste_ene imovine, i dok se to pitawe ne re{i na prihvatqiv na_in za ratnike te{ko }emo do}i do mira.
Do mira je daleko i zbog druge pqa_ke, koja traje u
Srbiji, zbog politi_ke pqa_ke. Ranije Socijalisti_ka partija a sada opozicione stranke trguju nesre}om
naroda radi sticawa politi_ke dobiti. Tako se Demokratska stranka, na po_etku rata izrazito anacionalna
i pacifisti_ka, pretvorila u pravu naci-fa{isti_ku i ratno-hu{ka_ku stranku, _iji funkcioneri idu
po Srbiji i raspiruju ugasle nacionalisti_ke varnice, ne iz ube|ewa i stvarne brige za bra}u preko Drine, nego radi rasta strana_kog rejtinga i uticaja. Prisustvovala sam razgovoru u kojem je gospodin zadu$en
za marketing te stranke obja{wavao politi_ki zaokret svoje stranke koja sada mewa nacionalni program.
Gospodin je rekao: Nama koristi nastavak rata u Bosni, rejting stranke raste, podr$avamo Karaxi}a sve
dok nam se isplati. Kada budemo gubili na toj podr{ci mi }emo je uskratiti. Na pitawe prisutnog mirovwaka zar ne razmi{qaju o qudima koji svakodnevno ginu i zbog te wihove podr{ke, on je hladno odgovorio:
Pa {ta, ne ginemo mi ni _lanovi na{e stranke.
Takva politika i delovawe stranaka ne razlikuju
se ni malo od onoga {to se doga|a na ratnom podru_ju.

Pqa_ka imovine ili pqa_ka politi_ke podr{ke svodi se na istu stvar, jer i ova druga pqa_ka donosi imovinu. Lopovi isti, metode razli_ite.
I kao uvek, sve se ponavqa. Opet se narod podelio
na dva dela, na dve Srbije. Onu koja to ho}e i podr$ava i onu koja to ne}e, stidi se i ne odobrava. Ona prva
lako la$e narod, lako se useqava u tu|e ku}e, lako $ivi od tu|eg imawa, lako ubija, ru{i i uni{tava, isto
kao pre pedeset godina. Ova druga sve to ne}e, ve} $eli da $ivi, gradi i stvara i tu je i koren nesre}e naroda. Uvek su oni prvi i brojniji i ja_i. Bezobzirno{}u pobe|uju, pa nam je uzaludna pri_a da nismo svi isti,
da nismo svi onakvi kakvim nas svet do$ivqava. Ima
nas i druga_ijih, ali se ne vidimo, ne _ujemo, ne protestujemo i tako }utawem legalizujemo zlo kao nacionalni interes.

184

185

(27. mart 1995. godine)

U Beogradu su nedavno psi rastrgli trogodi{we

dete. Surova smrt malog, nevinog bi}a pove}ala mi je
mu_ninu koju ose}am ve} du$e vreme gledaju}i svakodnevno smrti i nesre}e. Zami{qam wegovu patwu, bespomo}nost, u$as i bol i po$elim da vri{tim do neba
koje uvek samo nedu$ne daruje golgotom.
Psi koji su rastrgli to dete sli_ni su onima koji
su rastrgli sve nas, na{e qubavi, porodice, prijateqstva, dru$ewa, putovawa, ceo $ivot. Znam da je neuporedivo ali, ipak, na rastrgnuto dete li_e mi danas i
mnogi qudi koji $ive samo svoju pro{lost a mrtvi su
za budu}nost. Psi rata rade svoj posao, rastr$u i posledwu nadu.
Nekako u isto vreme gledam ekranizovanu pri_u o
surovom ubistvu kraqa Aleksandra Obrenovi}a i Drage Ma{in. Sabqe oficira koje seku wihova tela podse}aju me na neprolaznost nesre}e i zla u nama samima
kojim rastr$emo i sebe i druge oko nas. Ono {to je i
tada {okiralo civilizovanu Evropu koja je reagovala
prekidom diplomatskih odnosa, zna_i sankcijama protiv Srbije, nas i danas ispuwava ponosom i celu pri_u u_imo u istoriji kao podvig oficira zabrinutih za
nacionalni interes a ne kao zlo_in i varvarstvo u_iweno radi vlasti. Zato nam se i sada doga|a da tako vaspitane generacije ne vide zlo_in u ubijawu $ena, dece, staraca, gradova, ve} juna{tvo i patriotsku du$nost. A svet opet, kao i tada, sve posmatra onako kako
izgleda i mi smo uvek u sukobu sa svima.

Ne razumeju oni nas dok _inimo zlo_ine za otaxbinu koja je uvek ili jedan _ovek ili _ovek i $ena, a i mi
wih dok se na demokratskim izborima smewuju tako _esto i tako lako. Bez ratova, bez sabqi, bez ubistava i
bez mr$we. To je kod nas _ista beda i dosada.
Ako se zagledamo u na{u istoriju i zamislimo je
bez ubistava i zlo_ina, imali bismo sli_nu dosadu kod
nas. Da nije ubijen Aleksandar Obrenovi}, tok istorije Srbije bio bi sasvim druga_iji i sigurno ne bi krenuo onim putem kojim je krenuo posle ubistva. Kara|or|evi}i ne bi do{li na presto, Jugoslavije ne bi bilo, Gavrilo Princip ne bi ubio Ferdinanda, i golgote preko Albanije i smrti ne bi bilo. Jugoslavija koje ne bi bilo ne bi se mogla raspasti ni 1941. ni 1990.
godine.
Genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu ne bi
bilo, Srbija bi se verovatno prema Nemcima ponela
sli_no ili Gr_koj ili Bugarskoj i sa_uvala narod i
dr$avu dok ne pro|e talas fa{izma, a samim tim ne bi
bilo ni sada{weg rata i velikog stradawa naroda. Bilo bi nas mnogo, mnogo vi{e i bili bismo zaista velika dr$ava na Balkanu, i bogata, i demokratska, i civilizovana, i uticajna.
Bila bi, zna_i, sve ono {to oduvek $elimo da bude
Srbija, samo da zlo_ina nije bilo.
Kako je taj zlo_in nad Aleksandrom Obrenovi}em i
Dragom Ma{in verovatno i umawio i unazadio dr$avu i narod, tako }e i ovaj dana{wi zlo_in koji se _ini nad drugim narodima i dr$avama opet unazaditi i
umawiti i dr$avu i narod. Sve dok nas ne ostane za pod
jednu {qivu, kako je davno prorekao Tarabi}, vidoviti seqak iz Kremana. Jer, zlo_in se nikada ne isplati, nepisano je i toliko puta do$ivqeno pravilo qudskog $ivota i sudbine.
Neki od nas se trude da se to dogodi, a neki da se ne
dogodi. @ivela smrt, ka$u patriote i otaxbinci, o
$ivotu danas govore samo srpski izdajnici. A ima i
tre}ih. Nisu ni patriote, ni izdajnici.
Oni su prosto komunisti.

186

187

OTAXBINCI TR^E
POSLEDWI KRUG

Oni iz JUL-a, kada je dan najdu$i, da bi mogli {to

vi{e zla da osmisle i u_ine dok ne padne mrak. Oni ne
pri_aju ni o ratu, ni o ubijawu, wih se to ne ti_e, kao
da nisu odavde, oni pri_aju i sawaju o Kini. Kao onaj
seqak na Durmitoru koji svakodnevno _uva ovce i kada nai|e prolaznik, pa sedne da porazgovara sa wim, ne
pita ga on ni kako je, ni bilo {ta obi_no, nego odmah:
<ta se to radi u Americi, {ta ho}e Kina, kako Rusija. Velike teme da zaboravimo stvarnost, daleka Kina da ne pri_amo o Srbiji, wenoj bedi i ratu koji su
ba{ ti komunisti i po_eli.
Kinu kao model na{e sudbine nudi nam ovih dana
prvi brka JUL-a, prijateq Bogdana Tirnani}a, Qubi{a Risti}. Re$iser, intelektualac, ka$e i da je demokrata, ne re_e nam da li se u taj model uklapaju i
one hiqade kineskih studenata koje su, takore}i ju_e,
$ive zgwe_ili na najve}em trgu u Pekingu. Verovatno uklapa, jer je i ovde isproban 9. marta 1991. na bagri koja se bunila protiv komunizma. Mora da se Qubi{a demokrata sla$e sa tim jer ne re_e ni{ta protiv
toga, a i kako }e kada je na izbornoj skup{tini JUL-a
sedeo tik do Radmila Bogdanovi}a, komandanta napada
na narod 9. marta 91. ^uli smo telefonski razgovor izme|u wega i generala Axi}a dok su se demokratski dogovarali da izvedu tenkove na bagru i da im j... majku, kako re_e Bogdanovi}. Pre neki dan, u Skup{tini, taj isti Qubi{in partijski drug potvrdi da je to
i trebalo uraditi jer je Vuk ru{io Beograd.
O_ito da JUL-ovcima ne smeta {to je u wihovom ratu koji je usledio ba{ posle i zbog 9. marta, sru{ena
cela dr$ava, vi{e od dva miliona qudi postali izbeglice, poginulo mo$da i pola miliona, hiqade sela
sravweno sa zemqom, poru{en Vukovar, Sarajevo, Mostar, Fo_a, Gora$de, Zvornik i mnogi drugi gradovi,
uni{tene bogomoqe i kulturni spomenici i opqa_kano ogromno bogatstvo.
O tome oni ne govore, to Qubi{a demokrata i predsednik JUL-a i ne spomiwe. Oni guslaju i danas samo
o razbijenim izlozima u Beogradu 9. marta 91. godine.

Ka$u da je zbog tih izloga trebalo izvesti tenkove na

narod a ne razmi{qaju {ta treba izvesti na wih, koji su zapo_eli rat, razbili i ubili ceo narod i dr$avu. Ili mo$da razmi{qaju, pa zbog toga pri_aju o Kini, kao onaj _obanin na Durmitoru.
Oni se o_igledno nadaju politi_kom uspehu i povratku levice na vlast, pa da sve bude kao nekada. Sve
se _ini da se to i dogodi, prisutni su svugde, na televiziji, u {tampi, u vlasti, propaganda je stalna i temeqna. A {ta nam oni to nude u svom izmi{qenom i, ka$u, sre}nom dru{tvu?
Glavni ideolog levice danas, one najlevqe jer ima
ih raznih propoveda da je na zapadu kapitalizam, to
neravnopravno dru{tvo zasnovano na eksploataciji
radni_ke klase i bogato samo zato {to je imalo kolonije iz kojih je bogatstvo otimalo. Standard, kompjuteri, sna$na ekonomija, sve je to ka$u levi_ari proisteklo iz opqa_kanih kolonija. Zaboravqaju pritom da
Amerika nikada nije imala kolonije a najsna$nija je
i najbogatija zemqa na svetu, dok wihova otaxbina Sovjetski Savez i pored ogromnog prirodnog bogatstva koje nije morala da otima od drugih, nego samo da koristi i odradi, propada ve} sedamdeset godina zbog ideologije i sistema koji se nama i danas nudi.
Sovjetski Savez, pi{e taj ideolog, razoren je podmuklim akcijama Zapada, pre svega Amerike, ina_e bi
se, da nije bilo te stra{ne zavere, komunizam u Sovjetskom Savezu pokazao i dokazao. Ali, zavera je uspela, komunizam je sru{io, ka$u, pla}enik zapada Gorba_ov, pa dok sawaju o padu Jeqcina i povratku crvenih u Moskvu, svu svoju qubav, nadu i poverewe poklawaju Kini. Kina }e nas spasiti. <teta samo {to je malo daleko, ina_e bi nam Qubi{a odmah predlo$io konfederaciju sa wima, kako bi nesmetano i bez straha
u$ivali u levim tenkovima, jer je i srce na levoj strani, jer se i sawa na levoj strani. Ja bogami i na levoj
i na desnoj strani sawam wihove tenkove i wihov rat,
a verujem i Kinezi, oni koji su pre$iveli tenkove na
pekin{kom trgu.

188

189

Mo$da }e JUL-ovci i da uspeju, i to ne zahvaquju}i politi_koj ni ekonomskoj podr{ci Kine, nego podr{ci otaxbinskih Srba, kako sebe i sebi podobne nazva pre neko ve_e Kosta ^avo{ki. Gostuju}i na NTV
Studio B on, u ime tih otaxbinskih Srba, odbi novi
mandat Ujediwenih nacija u Srpskoj Krajini, odbaci
mirovni plan Kontakt-grupe za Bosnu i najavi odlu_nu bitku za sveto Kosovo.
Kakav svet i trice.
Sve }e to Kosta, wegov predsednik Nikola, Dobrica,
\in|i}, Ko{tunica, <e{eq, Klara Mandi}, Quba Tadi}, <olevi}, Moma Trajkovi} i takvi pod noge. Rat
celom svetu na _elu sa <olevi}em i pokaza}e oni
wima! Velika Srbija, nego {ta! Ujediwewe ili smrt!
I, {ta se de{ava? Slu{aju}i te povike, te lidere
stranaka, te najumnije srpske glave, svet se hvata za
glavu i poma$e Milo{evi}a. Kakav je da je, on je mawe zlo i za Srbe, i za Balkan, i za Evropu, i za svet.
Treba ga podr$ati, misle oni, pa i po cenu da Srbija
postane Kina. Boqe i to od programa smrti koji otaxbinci zagovaraju.
Da nema ^avo{kog, \in|i}a, Ko{tunice i sli_nih,
Milo{evi} bi ih stvorio. Dodu{e, on ih i jeste stvorio. Satanska ve{tina svih komunista je da uspe{no
proizvode gore od sebe. Mirotvorstvo Milo{evi}a sada po_iva na ratnom hu{kawu otaxbinaca, a wegova
vlast samo na wihovoj ludosti, avanturizmu i kataklizmi_noj budu}nosti koju nude jer, ako se opredeli
za wih, za otaxbince, Srbija }e do$iveti sudbinu
rastrgnutog deteta, iscepa}e je ovi psi rata koji se sa
le{a Bosne sele na Kosovo i u Pri{tini savetuju o
strategiji uni{tewa. Bosna je uspe{no obavqeni posao i ve} neinteresantna za wih, otuda nagla briga za
sveto Kosovo koje je bilo skoro zaboravqeno posledwe tri godine rata. Verujem, ipak, da }e ih Srbija odbaciti i da }e jednom poslu{ati izdajnike i re}i
otaxbincima ne branite me vi{e, molim vas.
Ve} _etiri godine kao izdajnik, ja se borim koliko
mogu da nas bude vi{e i da nam ciqevi budu {to mawi.

Sre}na sam {to sam u Beogradu videla i _ula izdajnike iz Sarajeva, Alijine Srbe, kako ih nazva otaxbinac Ko{tunica. Osetila sam se ja_om, {to je i normalno, jer svaka ptica svome jatu leti, a kad se na{e izdajni_ko jato uve}ava i povezuje to budi nadu u ostvarewe velike, na{e programske izdaje, koja je sva u ne_iwewu. Ne $elimo ni{ta, nemamo ciqeva, svejedno nam
je koja je _ija teritorija, vera, nacija, ne mrzimo nikoga, ho}emo samo $iveti mirno kao sav normalan svet.
Svesna sam da je to velika nacionalna izdaja u Srbiji
_iji je vekovni patriotski ciq izginu}e za nebesku
slavu, za ovu ili onu _uku i planinu, ali {ta mogu.
Dru$e}i se sa Alijinim Srbima iz Sarajeva, dobila sam novo gorivo i energiju, odu{evila se wihovom
hrabro{}u, jednostavno{}u i snagom, jer biti srpski
izdajnik ovde je ipak mnogo lak{e nego u Sarajevu. Oni
koji su tamo ostali i sa_uvali se od mr$we i sa jedne
i sa druge strane nisu ni Srbi ni Muslimani. Oni su
prosto qudi. Najobi_niji i zato najve}i.
Od mnogih pri_a koje sam _ula od wih, izdvajam jednu iz Tuzle koju je ispri_ala doktorka Nada, ina_e
prepuna raznih pri_a sli_nih bajkama. Ispod bolnice
u kojoj radi i gde le_i i malu decu, nalazi se neki prostor kuda se {etaju Srbi zarobqeni od bosanske vojske
u pratwi vojnika _uvara. Za wih je odoma}en propagandni naziv _etnik, i sva deca ih tako zovu. Sa prozora bolnice, devoj_ica Sabina posmatra zatvorenike
u dvori{tu i zove ih uporno: ^etnik, _etnik. Kako se
nisu odazvali, _inila je sve da stupi u razgovor sa jednim od wih, nude}i mu pomoranxu na poklon. Na kraju
je i bacila pomoranxu u pravcu zarobqenika koji nije
smeo da je prihvati, verovatno iz straha od _uvara.
^uvar je krenuo ka pomoranxi. Ne, ne, ne, vrisnula je devoj_ica. Nije za tebe! Ona je za _etnika.
Ta devoj_ica, _iju du{u nisu uspeli da rastrgnu
psi rata, iako su je fizi_ki ranili, va$nija mi je od
svih otaxbinaca.

190

191

(10. april 1995. godine)

Jedan beogradski intelektualac, profesor univerziteta, istori_ar i pisac kwiga o slavnoj pro{losti
na{eg naroda, sreo se pre neki dan sa starim prijateqem. Na uobi_ajeno pitawe Kako si, {ta radi{, on je
odgovorio neuobi_ajeno Sre}an sam, rekao je, bio sam
u Bosni, na prvoj liniji fronta, do$iveo sam ne{to
nezaboravno, nestvarno, sasvim sam drugi _ovek sada.
<ta si to tako veliko i va$no video, pitao ga je
prijateq.
Video sam nadrealnu, nebesku scenu, pri_ao je ushi}eno istori_ar. U rovu punom vode, dok je padala
ki{a i ledila se na vetru, sa pu{kom u ruci spavao
je srpski borac. Tu sliku ne mogu zaboraviti, ona mi
daje snagu i nadu, ona mi je zalog moje vere u opravdanost na{e borbe za Bosnu. Dok takvih Srba ima bi}e i
pobeda, na wima po_iva sva na{a istorija.
Dakle, pro{etao se, video, radovao i vratio. Borba
je potrebna, on je patriota, a u vodi neka spava i kisne neko drugi, on }e mu se diviti. To li_i sasvim na
onu pri_u Mome Kapora iz Trebiwa. Majka kojoj je poginuo sin, ka$e Moma, na sahrani sina ne pla_e nego
ka$e: Poginuo je za dr$avu, dr$ava ko{ta, ne dobija se xabe.
Egzaltiran vite{tvom Trebiwke ovu pri_u Moma
ponavqa uz ve_ere i vina u Klubu kwi$evnika, dok
svoju decu ne da za dr$avu nego ih dr$i izvan dr$ave, u belom neprijateqskom svetu.

Licemerje srpskih intelektualaca patriota bez

tro{ka nije strano ni {irokim krugovima naroda
na{eg. Ovde srpski patriot, javqaju se na NTV Studiju B gledaoci u emisiji Utisak nedeqe. Glasam
protiv Srba u Sarajevu a za Srbe na Palama, za ratnike i heroje, za <e{eqa. Taj patriota }e da glasa, telefonira, podr$ava ili mrzi, ali sam da u_estvuje
ne}e. Wegove snove ostvari}e drugi, _esto ba{ oni koji i ne sawaju ni{ta sli_no.
Gledaju}i tu emisiju u kojoj je u_estvovao i Vojislav Vuk_evi}, biv{i profesor Pravnog fakulteta u
Osijeku a sada{wi advokat u Beogradu, shvatila sam
da mr$wa u na{em narodu nema ni granica ni odre|enog objekta. Ona je prosto deo wegovog bi}a i usmerava
se na sve strane. Te ve_eri skoro svi gledaoci su je jasno iskazali prema Srbima u Sarajevu. Zna_i, nisu samo Muslimani objekt mr$we na{ih patriota, ili Hrvati, Albanci ili Amerikanci, mrzimo se mi izme|u
sebe mnogo vi{e, ako je to za utehu drugim narodima.
Dok sam slu{ala te izlive besa usmerene i na Vuk_evi}a, koji je sedeo u studiju, razmi{qala sam o wemu. <ta misli, kako se ose}a i da li mo$e ostati normalan u svemu tome. @iveo je pre rata u Osijeku, bio
uva$avan profesor, prijateq mnogih Hrvata, o$ewen
Ma|aricom, politi_ki anga$ovan u Srpskoj demokratskoj stranci sa $eqom da pomogne svom narodu i za{titi wegove interese u procesu raspada dr$ave. Polako istisnut iz Osijeka i iz Srpske demokratske stranke oti{ao je u Beli Manastir, u svoju ku}u. U stan u
<ibeniku uselio mu se Hrvat i obavestio ga o tome telefonom, a iz Belog Manastira, iz porodi_ne ku}e, isterali ga Srbi. Da napusti{ ku}u u roku od dvadeset minuta, ostavi{ nam kola i sve ili si mrtav, rekla su mu bra}a. Ne verujem da i sada zna za{to. Do{ao
je u Beograd i opet mr$wa videlo se da Voja gubi
nadu.
Od iste mr$we pobegla je posle rata u Ameriku
skoro cela wegova porodica. Wegov stric, doktor Radoje Vuk_evi}, _lan Gorskog {taba |enerala Mihailo-

192

193

IDEM NA RAVNU GORU

vi}a, zajedno sa sinom pobegao je kao _etnik od mr$we

partizana, a sada je Voja objekat mr$we i _etnika
(one karikature koje su od wih stvorili komunisti) i
partizana, komunista i socijalista.
A ko je onda Voja i wemu sli_ni u na{oj srpskoj
pri_i? Kome pripadaju, koga predstavqaju, za {ta se
bore, {ta $ele? To su pitawa na{e sada{wosti. Ako
nisu socijalisti i komunisti, JUL-ovci ili avgustovci, ako nisu ni otaxbinci ni karaxi}evci ni mladi}evci, ako nisu ni _etnici iz ovoga rata, a sve to sigurno nisu, ko su i {ta $ele?
Verujem da bi Voja rekao: Ono smo {to je u Srbiji
najte$e biti qudi bez mr$we?
I dok su patriote i _etnici glasali za <e{eqa,
a protiv Srba u Sarajevu i Srba iz Beograda u poseti
Sarajevu, razmi{qala sam kako bi u toj emisiji Studija B pro{ao predlog koji bi prikazao posetu Dra$e
Mihailovi}a xamiji u toku rata i wegova fotografija sa muslimanskim prvacima u razgovoru dok sedi sa
podavijenim nogama i pu{e lulu tra$e}i dogovor i
kompromis. Sigurno bi pro{ao crno da crwe ne mo$e
biti, pa neka to ute{i i Voju Vuk_evi}a i sve nas koji bi i danas to isto uradili i radimo koliko mo$emo i znamo.
Ista mr$wa i la$ koja danas caruje ovde i usmerava se na sve normalne qude dovode}i ih do o_aja zbog
nemo}i da ka$u istinu, uni{tila je i nekada{we normalne qude i wihove $ivote. Pokret |enerala Mihailovi}a, i on sam, toliko su la$ima izopa_eni da retko danas, _ak i do onih Srba koji idu u Sarajevo i bore se za o_uvawe _ovekoqubqa u nama, kako re_e Ivan
Stamboli}, mo$e dopreti istina. ^auru la$i su svi
progutali lako, istinu ne $ele ni da vide ni da _uju.
Dra$a i wegov pokret simbol su zla, uprkos slika iz
xamija, uprkos Hrvata, Slovenaca i Muslimana pored
wega u {tabu, uprkos savezni_kih odlikovawa koja je
dobio, uprkos istini koju samo treba prihvatiti. Razumem da je ne prihvata i ne zna Krsmanovi}, neuroti_ni komunista iz SK-Pokreta za Jugoslaviju, koji

je, izgleda, pobegao sa le_ewa, ili Vu_eli}, zadrigli

i zatupeli socijalista, ili wegov partijski drug Ivica Da_i}, retardirani omladinac, ali ne razumem da
ne znaju i ne prihvataju istinu oni drugi koji o svemu ostalom misle isto kao i ja. Ne mo$e da se ne poznaje i ne podvrgne sumwi cela jedna stranica istorije
napisana rukom najve}ih la$ova sveta, pogotovu {to
ta stranica na{e istorije sasvim druga_ije izgleda u
savezni_kim kwigama i dokumentima dostupnim svima, danas, posle pedeset godina.
Anahrono deluje stalna pri_a o pro{losti, ali ako
prihvatimo la$nu istoriju kao pravu za doga|aje od
pre pedeset godina, doprine}emo da i dana{wa istorija izgleda isto kroz pedeset godina. Izdajnici kao i
Dra$a bi}emo svi mi koji smo se borili za $ivot, za
qude, protiv rata, mr$we i smrti, a heroji }e biti
oni drugi, zlo_inci, ubice i kriminalci, kao i pre
pedeset godina. Ne pristajem na to i ho}u istinu o
svemu iako znam da to li_i na borbu sa vetrewa_ama.
Zbog toga sam za paralelnu proslavu pedeset godina
od pobede nad fa{izmom i idem na Ravnu goru 13. maja. Ne zbog pro{losti ve} zbog budu}nosti.
\eneral Mihailovi} se borio protiv Nemaca mnogo vi{e i uspe{nije od Broza i komunista pa je to i
glavni razlog skrivawa tih doga|aja i negirawa wegove uloge u oslobodila_kom ratu. Za Vu_eli}e, Krsmanovi}e, Da_i}e, Markovi}e i ostale, nabroja}u samo
neke najve}e i najva$nije bitke sa Nemcima, po{to oni
ka$u da ne znaju ni za jednu.
U toku 1941. godine snage |enerala Mihailovi}a oslobodile su od Nemaca Bawu Koviqa_u, Loznicu, Krupaw, Po$egu, Gorwi Milanovac, a zajedno sa partizanima opsedali Kraqevo i ^a_ak. Od maja do juna 1942.
godine imali su veliku ofanzivu na prugu Beograd
Ni{ Skopqe, kada je u borbi sa Nemcima i Bugarima poginulo vi{e od pet hiqada Mihailovi}evih vojnika. Ta ofanziva je strate{ki bila zna_ajna za saveznike, jer je spre_ila snabdevawe vojnicima, tenkovima
i municijom Romelovih trupa u Severnoj Africi. Po-

194

195

raz Nemaca kod El Alamejna posledica je i ovog doprinosa generala Mihailovi}a i wegove vojske, zbog _ega je
on dobio najvi{a vojni_ka odlikovawa i priznawa Britanaca, i legiju _asti od generala De Gola. U aprilu
1943. godine borio se protiv Nemaca u ofanzivi na Ozren, a u septembru iste godine wegova vojska oslobodila je Prijepoqe i Berane gde je zarobio osam hiqada
Italijana. Polovinom septembra 1943. godine oslobodio je Priboj, a po_etkom oktobra iste godine li_no je
komandovao trupama koje su iz Vi{egrada isterale
Nemce i usta{e. Ameri_ki oficiri Armstrong i Sajc
borili su se zajedno sa wim i svedo_ili o nema_kim i
usta{kim $rtvama kojih je bilo na hiqade. Primera
radi, na Kadiwa_i u partizanskoj ofanzivi su poginula samo dva Nemca, a na Sutjesci pedeset Nemaca i deset hiqada partizana. Oktobra 1943. godine wegovi vojnici su oslobodili Zvornik i Rogaticu i gone}i razbijene Nemce krenuli prema Sarajevu, gde su ih sa boka
napali partizani i spre_ili ofanzivu. Na vojnoj akademiji u Vest Pointu u Americi, spa{avawe petsto
ameri_kih avijati_ara koje su Nemci oborili nad Srbijom, izu_ava se kao jedna od najbrilijantnijih akcija Drugog svetskog rata. U 1944. godini Mihailovi} je,
zajedno sa Crvenom armijom, upao u Kru{evac, Zaje_ar
i Negotin.
Nadam se da je dovoqno bitaka za Vu_eli}a i Krsmanovi}a, ali i za proslavu pedesetogodi{wive pobede nad fa{izmom, u kojoj vojsci generala Mihailovi}a pripada istaknuto mesto.
Doga|aji koji su se zbili u tom vremenu i borbe koje su vo|ene ne mogu se izbrisati i nestati kao ni patwa i bol hiqada i hiqada porodica pobijenih {to od
Nemaca {to od komunista. Samo u logorima na Bawici,
u Jajincima i na Starom sajmi{tu Nemci su ubili oko
sedamdeset hiqada Mihailovi}evih vojnika i wihovih porodica, a stradali su, i mnogo vi{e, od bra}e komunista. Od 1944. godine pa za naredne dve godine komunisti su ubili preko dvesta pedeset hiqada vojnika i
civila, pristalica generala Mihailovi}a.

Mrzeli su ih i ubijali i jedni i drugi i u moru tuge i nevinih $rtava izdvoji}u Milanku Mili_i} od
jedne godine i Veru Niketi} od {est meseci iz Kopaoni_kog sela Kriva Reka, koje su na bajonet natakli
Nemci i Bugari u odmazdi zbog napada Mihailovi}a
na prugu Beograd Skopje. Zbog wih i za wihovu du{u
idem na Ravnu goru da se ne krije ni wihova smrt ni
wihovi grobovi, jer znam da to ne $ele danas ni jedna
mala Vera ili Milanka, ni jedna Tawa, Nada ili Ivana. Pitajte ih.

196

197

(24. april 1995. godine)

BITKOKRADICE

Opet ratna histerija, granate, krv, izbeglice. Hrvati su izvr{ili agresiju na svoju dr$avu (?), Srbi su
bombardovali hrvatske gradove, narod o_ajan i izbezumqen od straha i nesre}e govori samo jezikom mr$we
i sve li_i na potpunu kataklizmu.
Treba te cigane potpuno uni{titi, proterati i pobiti, da vide {ta su Hrvati, govori u kameru HTV-a
gra|anin Zagreba.
Moramo usta{e vojni_ki uni{titi i poraziti potpuno, govore u sve kamere svi Srbi, razgnevqeni hrvatskom pobedom i zauzimawem nekih teritorija. Utisak je da bi i jedni i drugi bili usre}eni samo potpunim uni{tewem protivnika. Ni tra_ak razuma ne probija informativne i vojne mre$e. Milan Marti}, predsednik Republike Srpske Krajine, u kameru govori kako su Hrvati po ulasku u Jasenovac odmah minirali
spomen-cvet podignut na mestu logora Jasenovac. Za
petnaest minuta ga demantuje televizijska slika netaknutog spomenika.
U Srbiji stawe redovno. Jedni pozivaju u rat za odbranu bra}e i zapadnih srpskih zemaqa, okupqaju i
{aqu dobrovoqce, a sami ne idu nigde, drugi filozofiraju o uticaju hrvatskog napada na mirovne procese,
tre}i pozivaju i prozivaju Milo{evi}a optu$uju}i
ga za dogovor sa svetom i Hrvatima da se oslobodi put i
otvori koridor, a Milo{evi} i zvani_na Srbija }ute. Sastaje se fantomski vojni savet koji izdaje nemu 198

{to i op{te saop{tewe iza koga se ne zna ni ko stoji ni

do kada, pa se odnos Srbije prema doga|ajima u Hrvatskoj mo$e svesti na onu seqa_ku diplomatiju: Mo$ da
bidne, al ne mora da zna_i.
Politi_ku korist iz celog doga|aja nesporno izvla_e i Tu|man i Milo{evi}. Tu|man, vra}aju}i teritorije hrvatske dr$ave, a Milo{evi} jasnom porukom zapadnim Srbima da su bez wegove pomo}i nemo}ni i da
moraju slu{ati Srbiju.
Iz takve politike i stava Srbije zakqu_ujemo jedno i najva$nije: ne}e se ratovati za sporne teritorije.
Ili zato {to vi{e i nisu mnogo sporne, ili zato {to
slabi uticaj Beograda nad wima. Neki razlog postoji
za potpunu promenu politike prema zapadnim srpskim
zemqama. <ta bilo da bilo, dobro je da su ratne trube u Srbiji utihnule i da je za srpsku vlast mir postao
osnovna odrednica svih politi_kih odluka, pa i onih
najte$ih.
JASNA I LULA DR@AVA
^etiri godine rata i pakla na na{im prostorima i
za na{eg $ivota, jasno su razdvojili qude po wihovim
su{tinskim $ivotnim, qudskim i moralnim opredeqewima. Iako ka$u da ne treba sve posmatrati u crnobelim tonovima, mislim da je crno-belo jedino jasno
deqewe, bar {to se rata i mira ti_e.
Neko jeste za rat, ubijawe, ru{ewe i paqewe, a neko nije. Tu se ne mo$e praviti kompromis radi nijansirawa, pa dopustiti da postoje i oni koji jesu da malo pobiju, popale i poru{e dok se ne zadovoqe, a da zatim sa istim ube|ewem ustanu i protiv ubijawa i rata i ru{ewa.
Ne. Bi}emo crni ili beli kada se sve ovo zavr{i,
pa kom opanci kom obojci, kako ka$u <umadinci.
Bele, najbeqe, bi}e sigurno Lula i Jasna, dve _udesne Beogra|anke koje od po_etka rata rade sve neverovatne, nemogu}e i nama beznade$ne poslove za qude, za po 199

Qudska vera u ne{to i uporna borba da to ostvari

je ina_e, najve}a sila i snaga sveta. Sada, u danima
slavqa povodom pedeset godina pobede nad fa{izmom,
general Dra$a Mihailovi} se polako vra}a na mesto
koje mu je bio osporio i zauzeo samozvani vojskovo|a i
stranac Broz. Nije se on vratio zahvaquju}i izmeni
stavova dr$avne nauke i politike o tom vremenu, ve}

zahvaquju}i ba{ ovakvim $enama i qudima iz wegovog pokreta koji su pedeset godina uporno pri_ali istinu i borili se za wu, kako su i koliko mogli. Zrno
po zrno istine probijalo se u mraku terora i la$i, i
danas ve} ogromna ve}ina naroda u Srbiji zna da on nije bio izdajnik i da je nevin osu|en i ubijen.
Tome su neizmerno doprineli isto tako uporni i
usamqeni ameri_ki oficiri, general Donald Smit,
pukovnici Ri_ard Felman, Nik Lali}, ^arls Dejvis,
Fred Milton i ostali koji su se borili zajedno sa wim
i koje je on spasao sigurne smrti od Nemaca u srpskim
planinama. Ve} pedeset godina uporno i organizovano
oni se bore za rehabilitaciju wegovog pokreta i za priznawe wemu nespornih zasluga u borbi protiv fa{izma, tra$e}i od ameri_ke vlade da mu podigne spomenik
ba{ u parku Bele ku}e. Wihova upornost zadivquje i
posramquje sve one srpske oficire i borce koji znaju
kako je bilo ali }ute ili la$u, _uvaju svoje bedne polo$aje i izmi{qene zasluge. Svi oni i danas, posle
pedeset godina i posle propasti svega onoga {to su la$ima sagradili, }ute, dok Felman, Lali}, Dejvis i
ostali osamdesetogodi{wi starci puni bolesti i bez
snage dolaze iz Amerike na Ravnu goru da odaju priznawe i po{tu generalu Mihailovi}u. Oni to mogu i
ho}e, dok mnogi, _ak i generalovi saborci ne}e prevaliti ni sto kilometara da budu tu i poka$u svoje
opredeqewe.
Tako prisustvujemo apsurdnoj, tipi_noj srpskoj situaciji da Amerikanci ili Englezi vi{e brinu o Srbiji i wenom ugledu od samih Srba. Dok Majkl Liz u
kwizi Silovawe Srbije pi{e kako je zapravo bilo
pre pedeset godina, dok Dejvid Martin svedo_i istinu
o Dra$i u kwizi Heroj ili izdajnik, dok mu Felman i ameri_ki avijati_ari podi$u spomenik u Americi, mi ovde ne pi{emo ni{ta, ve} se i danas borimo
da osramotimo i wega i Srbiju tvrde}i da su wegovi
Srbi bili fa{isti i kvislinzi. Sre}a je {to uvek
pobe|uju usamqeni i uporni, pa verujem da }e se Felman i ostali zadovoqno vratiti sa Ravne gore u Ame-

200

201

rodice, za narode, za mir. One su prisutne svuda, po ki{i, snegu, suncu, vetru; u wihovim te{kim i prepunim torbama koje stalno nose je $ivot, spas i nada mnogih Bosanaca, Sarajlija, Srba, Muslimana ili Hrvata,
svejedno. One pi{u, tra$e, protestuju, {aqu hranu,
pakete, lekove, novac, novine, kwige, pozdrave, pisma,
povezuju izgubqene, otkrivaju nestale, telefoniraju
preko Pariza, Londona, Wujorka, jure radio-vezom nemogu}e kontakte za druge, slu{aju i {aqu pesme iz Sarajeva, putuju u pakao i {ire nadu da nije sve izgubqeno. One meni li_e na dr$avu, rade sve ono {to je Srbija trebalo da radi a nije htela, {to je Beograd bar
morao _initi a nije hteo.
Wih dve su nam sa_uvale _ast i obraz, wihova vera,
upornost i snaga da _etiri godine juri{aju golim grudima i punim torbama nade na mr$wu, smrt i bedu, da
pobede skoro sasvim same, zaslu$uje sve medaqe sveta.
Sve na{e vojske, sve qute generale, pukovnike, admirale, diktatore i ratnike pobedila je Jasnina torba i
Lulina fotokopija opstale qudske veze i solidarnosti iz Beograda Sarajevu, iz Sarajeva Beogradu.
Sada ve} svi polako pri_aju o tome, vra}aju se qudi qudima, mr$wa vene i bojim se da }e uskoro biti
zaboravqeno kako je bilo. Zbog toga, za nezaborav, kao
nekada u spomenare {kolske pi{em Jasni i Luli moju
zahvalnost, divqewe i po{tovawe za sizifovsku borbu u kojoj su svojom qubavqu savladale mnoge mr$we i
pobedile zlo.
HVALA VAM, AMERIKANCI

riku jer }e videti da se nisu uzaludno borili za istinu. Neki Srbi su ih _uli, razumeli i pratili, a koliko }e biti zadovoqni zavisi od toga koliko nas bude da
ih gore do_ekamo, pru$imo ruku i ka$emo veliko hvala za sve {to su _inili za nas, a nisu morali.
I dok uporni i usamqeni biju svoje donkihotske
bitke za istinu, na{a dr$ava {iri la$i kojima se
vlastodr{ci te{e i uspavquju. Proslave, propaganda,
spotovi na televiziji, srp i _eki} i na zastavi i u broju pet koji simbolizuje pedeset godina od pobede nad
fa{izmom, wihova su la$ koja ih udaquje i od sveta
i od svetske proslave te pobede. Nisu pozvani nigde i
to je pravedno, jer nisu ni pobedili nikoga, ti malobrojni {verceri istorije, ti la$ovi i bitkokradice.
Ogromna propaganda, novac, televizija, leci koje bacaju iz aviona, ni{ta im ne}e pomo}i da svoju proslavu
uve}aju i ulep{aju. Ne}e im do}i niko osim onih koji moraju da ne izgube vlast i _ast, i proslava }e im
li_iti na pobedu. Bi}e la$na i neva$na, uprkos svemu, uprkos ulo$enom i novcu i trudu.
Pored proslave pedeset godina od pobede nad fa{izmom, dr$ava bi mogla organizovati i proslavu pobede fa{izma nad nama. Ima sasvim realnih osnova za
ti proslavu, a i prigodnih datuma koji bi se mogli obele$iti. Na primer, mo$emo slaviti _etvorogodi{wicu pobede fa{izma na ovim prostorima na dan osvajawa Vukovara, ili dan ru{ewa kosturnice u Prebilovcima, ili godi{wicu ru{ewa spomenika Ivi Andri}u u Vi{egradu. Svi oni koji su to _inili i danas su
na vlasti. Ne mogu se oni druga_ije zvati, iako izmi{qaju razna imena za sebe, od branilaca ogwi{ta, svetih ratnika do domobrana. Sve su to, ipak, goli fa{isti, jer fa{izam je uvek bio i bi}e mr$wa i uni{tavawe _ak i grobova drugih samo zato {to pripadaju
drugoj veri ili drugom narodu, kao i ubijawe civila,
ru{ewe i zauzimawe teritorija po pravu sile, a bez
prava istorije i realnosti koju priznaje ceo svet. A
kako to {to _ine i tamo i ovde smatraju pobedom i slavom, sasvim je o_ekivano i _ini se potrebna proslava

pobede fa{izma posle pedeset godina. Verujem da je

mnogi $ele i pripremaju, bar po onome {to se mo$e
_itati u svim dr$avnim novinama, i kod nas i kod wih,
videti i _uti na kontrolisanim TV stanicama.
Ne}u govoriti o drugima. Neka oni sami govore o
sebi. Ho}u samo o nama ovde gde i danas, u listu _iji se
urednici javno deklari{u kao fa{isti, pi{e li_no
supruga na{eg predsednika Republike. Nije va$no {to
ona pi{e protiv fa{izma ili protiv italijanskih haqina i cipela, va$no je da pi{e pored Kalaji}a i Jevri}a, a to je ipak svrstavawe. Svuda u svetu i uvek je
to bilo va$no, ma mora i ovde biti va$no. Jer, nikada
se ne mo$e i ne}e desiti da, na primer, $ena francuskog ili ameri_kog predsednika dr$ave pi{e uvodnike u listu fa{isti_ke orijentacije. A pogotovu se ne
mo$e desiti da se nikada i ne osvrne na otvorene manifestacije fa{izma i rasizma u tom listu i drugoj
{tampi, na dr$avnoj televiziji ili u vojsci i policiji, gde danas i nema pripadnika drugih naroda koji
$ive zajedno sa nama u Srbiji. Fa{isti_ki feqtoni
u Ve_erwim novostima, la$i raznih Lisica i drugih prqavih ratnika koji sve Hrvate zovu usta{ama, a
sve Muslimane Turcima, naoru$ani ratnici po ulicama, sve je to ovde kod nas svakodnevica na koju smo se,
izgleda, navikli.
<to da je onda i ne proslavimo, malo, kada nam je u
toj ko$i o_igledno prijatno?

202

203

(8. maj 1995. godine)

Sve_anosti povodom pedeset godina od pobede nad

fa{izmom odr$ane su u Moskvi, Londonu, Parizu i na
Ravnoj gori. Na otvorenom prostoru, javno i masovno bilo je svuda, a najvi{e u Moskvi i na Ravnoj gori. Sedamsto dvadeset autobusa, na hiqade putni_kih automobila, traktora, prikolica i motora zatvorilo je puteve
prema planini, a reka pe{aka slivala se preko padina prema spomeniku sve do tri sata popodne. Mnogi nisu stigli na sve_anu akademiju, nemogu}e je bilo sti}i potpuno blokiranim putevima, zakr_enim autobusima iz cele Srbije. Progawani, nepriznati a stvarni, pe{a_ili su prema spomeniku puni energije _ak i
starci od osamdeset godina, o$iveli planinu i svoju
pro{lost i pokazali komunistima da nas je uvek vi{e.
I onda i sada. Dr$avna proslava u Sava-centru i Ravnogorska proslava na ledini pored spomenika dva su
sveta koji ta_no oslikavaju odnos snaga u Srbiji danas.
^ak ni proslavu svoje tako opevane i naduvane navodne pobede nad fa{izmom komunisti nisu smeli odr$ati javno i na otvorenom prostoru kao pobednici u Moskvi, Parizu i Londonu, jer bi to bio potpuni debakl
za wih.
U dr$avnoj {tampi i na televiziji proslava na
Ravnoj gori je na sve na_ine marginalizovana. Ili je
bilo vi{e hiqada, ili nekoliko hiqada, ili je
bio bal vampira, povampirewe pro{losti, bilo je
svega osim istine da je tamo, uprkos lo{em putu, nedo-

statku benzina i tro{kovima koji su bili najmawe pedeset do sto dinara, stiglo preko sedamdeset hiqada
qudi. Oni su, razumqivo, za komuniste vampiri, jer
im uteruju strah u kosti zbog snage i mogu}e pobede,
koja bi mnoge od wih odvela na optu$eni_ku klupu. Sedamdeset hiqada vampira na Ravnoj gori nije nimalo bezna_ajno i bezopasno po wih.
Mo$emo samo zamisliti da je proslava bila u
Beogradu, na Adi Ciganliji, na primer, gde je Dra$a
ubijen i sahrawen, koliko bi vampira do{lo. Svaki
prisutan na Ravnoj gori mno$io bi se sa deset. Toliko
vampira ne bi pre$iveli.
Kada se realno pogleda taj odnos snaga i raspolo$ewa naroda u Srbiji nije mnogo _udno {to komunisti ne
$ele nacionalno pomirewe. Wih je sve mawe i mawe;
istorija, koju su izmislili i _uvali pedeset godina
pod hiqadu brava, polako se otvara, brave same padaju,
a oni, kao _uvari tajne zlo_ina koji su po_inili nad
svojim narodom, be$e od mogu}nosti nacionalnog pomirewa koje bi donelo na svetlost dana istinu o svemu
{to je bilo, javno i dozvoqeno, a ne kao do sada, da ponekad i ponegde proviri samo onoliko koliko su uporni i usamqeni uteriva_i pravde uspeli da je poka$u.
Puna je {tampa i javnost danas o_ajni_kih krikova iz
komunisti_ke kuhiwe da nema i ne mo$e biti pomirewa, jer, zaboga, ka$e poznati komunista kolumnista
u listu Duga, ne mogu se pomiriti Tito i Hitler,
Peten i De Gol, SS divizije i Crvena armija, Dra$a
Mihailovi} i Sava Kova_evi}.
<to se ti_e Tita, upore|ewe nije dobro, jer Tito i
nema potrebe da se miri sa Hitlerom. Oni se nikada i
nisu sva|ali, borili su se na istoj strani protiv Srba,
sa istim idejama i ciqevima. To je danas, posle raspada Jugoslavije jasno svim Srbima osim Srbima komunistima.
<to se Francuza ti_e, oni su se odavno izmirili,
kao i Nemci koji su poru{ili sve zidove me|u sobom,
a izmirili su se i sa Rusima. Kod nas je malo druga_ije. Izmirili su se Srbi komunisti i sa Hrvatima i sa

204

205

MI, VAMPIRI

Nemcima, sve su zaboravili svima ali ne i Srbima koji su im zamalo uzeli tako $eqenu vlast i koji su im
i sada za vratom prete}i da ih oduvaju sa istorijske
scene. Taj strah ra|a mr$wu i ne da pomirewe.
Posle _etiri godine _isto fa{isti_kog osvaja_kog
rata, koji su na{i komunisti na vlasti planirano zapo_eli i vodili radi nasilnog o_uvawa ideologije, a
u drugim republikama Jugoslavije i izgubili, sada se
trude da nas ubede da je tu ru$nu stvar uradio neko
drugi, na koga oni nisu mogli uticati iako su imali
potpunu vlast. To naro_ito tvrdi taj komunista-kolumnista, koji pi{e naduga_ko i u kwige povezuje pri_e o
nepotrebnom ru{ewu Jugoslavije i o potrebi wene reintegracije, o nesumwivom ponovnom povezivawu svih
dr$ava sve do balkanske federacije. Jugoslaviju su
sru{ili, pi{e ona tamo, neki nevaqalci, a poveza}e
je ponovo ona i weni komunisti, izmiriti narode i vere, zaboraviti smrt i zlo_ine koji su se dogodili. To
sve mo$e, treba i mora biti, pi{e i govori svakodnevno po Srbiji taj kolumnista, ni malo bezna_ajan, jer je
supruga vladaju}eg predsednika dr$ave, ali, ka$e, nikako ne mo$e biti pomirewa me|u Srbima. Ko to tra$i
taj je lud, pi{e u svom najnovijem tekstu. Ma{ta o povezivawu i izmirewu _itavih naroda i raspiruje sva|u u svom narodu. Sasvim razumqivo, jer je potrebna
stalna sva|a i napetost da bi weni komunisti odr$avali nelegalnu i ukradenu vlast, kao tokom svih pedeset godina. Zamka mr$we i vlasti uterala je ovog kolumnistu u kontradiktornosti i javno razotkrila licemerje ponu|enih internacionalnih ideja. Ona, kao,
voli ceo svet ali mrzi ve}u polovinu svoga naroda i
veliki je humanista, poruke su iz wenih _lanaka. Verova}e ko je lud.
Ina_e, cela proslava druge Srbije bila je trn u oku
i vlastima i wihovim saveznicima iz opozicije. Sada se jasno vidi ko sa kim stanuje, ko je levi a ko desni.
Niko iz opozicije nije prihvatio poziv da u_estvuje
u pripremi i organizaciji proslave, pisma i odgovori
lidera na pozive ostaju za istoriju be{_a{}a. Pona-

{awe nacionalnih veli_ina iz nauke i kulture, koji

su nagra|eni za doprinos istini o Ravnogorskom pokretu i drugoj Srbiji, iz iste su pri_e o licemerju koju
pri_a $ena na{eg predsednika dr$ave. Qubomir Simovi}, progawan zbog zbirke pesama Isto_nice od komunista a podr$avan od antikomunista, o{amario je
svoje _itaoce i junake svojih pesama odbijawem dodeqene nagrade, dokazav{i tim _inom samo to da on nije pisao istinu ve} tragao za komercijalom uz pogre{nu
marketin{ku procenu vremena. Obrazlo$ewe o fa{izmu danas i sve druge gluposti koje je napisao dok u ku}i jo{ dr$i fa{isti_ke nagrade, Sedmojulsku i Oktobarsku, opet je neko pisano svedo_anstvo za generacije koje dolaze. Fa{isti ubice junaka wegovih Isto_nica su ga nagradili i prihvatio je, a nagradu $rtava odbio, to je ono {to ostaje uz fa{izam o kome Simovi} govori i koji ovim _inom podr$ava i odr$ava.
O Veselinu \ureti}u i wegovim lutawima i qudskim i profesionalnim ne treba da govorim, govori on
sam dovoqno. Istori_ar koji je prvi pro_itao skrivenu istorijsku istinu o Ravnogorskom pokretu i poku{ao da je ka$e na istorijski na_in, do$iveo je progone i osporavawe od onih za kojima danas tr_i i koje nepotrebno slu$i. Doprinos wegove kwige istini o Ravnogorskom pokretu i pravoj Srbiji je ogroman i nesporan i zato je, verujem, i nagra|en. Odbijawe diplome
zbog mog potpisa kao predsednika Organizacionog odbora, uz potpis predsednika $irija, opet je wegovo lutawe u ni{ta, wegov strah i besplatno slu$ewe vlastima. Kao istori_ar, ako se prisili na objektivnost, mora}e priznati da je moj doprinos onome o _emu je on pisao u svojoj kwizi ve}i od wegovog i da prevazilazi
sve ono {to su mnogi u_inili tokom ovih pedeset godina za istinu o Ravnoj gori i desnoj Srbiji. Bez imalo
la$ne skromnosti mislim da je gospodinu \ureti}u
najve}a _ast u_iwena time {to sam ba{ ja potpisala
tu diplomu, jer sa tim potpisom je svih sedamdeset hiqada sa Ravne gore, sve stotine hiqada Srba koji nisu
do{li a bili su sa nama. Sa wima sam oduvek i zauvek,

206

207

{to i potpisujem, a \ureti}u, ovako raskre_enom izme|u levih i desnih, preti ru$an pad u zaborav. Mo$da je to i pravedno.
Da zaboravim i \ureti}e i Simovi}e pomogao mi je
Amerikanac Ri_ard Felman, pilot spa{en na Ravnoj
gori pre pedeset godina. Sre}an, zahvalan, uplakan i
nasmejan postideo nas je sve. Pedeset godina li_ne divovske borbe za istinu o jednom _oveku i wegovoj borbi,
hiqade donetih pisama koje je pisao svuda i svakom
uticajnom u svetu, stotine sa_uvanih fotografija sa
Ravne gore koje nema niko od nas, prijateqstvo wegovo
sa Srbima u emigraciji koje redovno pose}uje i u Londonu i u Parizu i u celom svetu, wegova ku}a sa zidovima prepunim fotografija iz Srbije i wegov boravak
na Ravnoj gori, sve je to mnogo, mnogo vi{e od onoga {to
mi ovde _inimo i {to smo u_inili. Wegova lepa $ena
Meri ka$e da ne zna ni danas za koga je udata, za Ri_arda ili za Dra$u. Oboje bri$qivo otpakuju donete
fotografije, papire, dokumenta, Dra$ino ameri_ko
odlikovawe, sve su to, vidi se, ku}ne relikvije majora
Felmana, upornog ispravqa_a svetske nepravde prema
Ravnogorcima koja mu ne da mira. U jednom selu gde je
boravio tokom rata, sreo se sa sinom svog telohraniteqa iz rata kod koga je $iveo i koji ga je _uvao i uplakan saslu{ao pri_u od sina da je otac ubijen od komunista pod optu$bom da je ubio majora Felmana. Mi smo
to i znali i zaboravili. Felman ne}e nikada.
(22. maj 1995. godine)

208

POPOVI NA
DAQINSKI UPRAVQA^

Slika vojnika Unprofora, vezanih za stubove pored skladi{ta oru$ja, obi{la je svet i svedo_ila tako
$eqenu istinu o Srbima. Dva ubijena francuska vojnika i granatirani mladi}i i devojke ispred kafi}a
u Tuzli, potvrdili su pri_u o divqa{tvu naroda i nemogu}nosti civilizovanog kontakta sa wim _ak ni preko vojnika mira.
Kriza je produbqena, mir je sve daqe, sada _ekamo
reakciju sveta koji _uva svoje vojnike jer je $ivot u
tom svetu najve}a nacionalna politika. Isto kao {to
je u na{em svetu smrt, $rtvovawe i stradawe mitska
obaveza svih generacija, pa su i danas nacionalne vo|e i junaci samo oni koji propovedaju smrt.
Najva$niju ulogu u nametawu i negovawu kulta
smrti i $rtvovawa kao nacionalne obaveze odigrala je
srpska crkva. Wene vladike danas, kao crne vrane smrti lebde iznad Bosne i Krajine, grak}u i tra$e rat do
kraja, do istrebqewa. U ime Hrista propovedaju nastavak ubijawa kao nacionalnu obavezu svakog pravog
Srbina. Da to potvrde i sasvim ozvani_e, sastavili su
ovih dana Sveti arhijerejski sabor i usvojili politiku daqeg rata apeluju}i na vlast u Srbiji da nikako
ne potpi{e mir i da ne prizna Bosnu i Hrvatsku, bez
obzira na mi{qewe celog sveta. Nije va$no koliko ko{ta, nedavno je rekao sveti ratnik Atanasije, a wegovu politiku smrti do kraja usvojio je ceo Sabor i po 209

ru_io narodu pravoslavnom: ratujte, ginite, nestajte,

ali nam eparhije sa_uvajte.
Ovim apelom Arhijerejski sabor je potvrdio da su
smrt, beda, ru{evine i narod u svetskoj izolaciji, politika i ciq Srpske pravoslavne crkve. Vladike javno prizivaju neminovnu apokalipsu naroda tra$e}i
produ$etak rata koji prakti_no zna_i uvla_ewe i Srbije i Crne Gore u rat sa celim svetom. Taj rat bi se
sigurno zavr{io potpunim porazom celog naroda i _ere_ewem do sada nespornih teritorija. Poja_ane sankcije i ratni poraz pretvorile bi uskoro Srbiju u ekonomsku, politi_ku, kulturnu, biolo{ku i moralnu ru{evinu, a Drina sigurno ne bi bila granica izme|u
Srba nego reka na _ijoj levoj oblasti Srba vi{e ne bi
bilo.
To $eli srpska crkva koja za sebe ka$e da je hri{}anska i da sledi put Svetoga Save.
Daleko je sve to od hri{}anstva i od svetosavqa.
Dok je Sveti Sava u svoje vreme mirio narode i vere,
gradio katoli_ke bogomoqe, wegovi dana{wi sledbenici u wegovo ime _ine suprotno. Svedoci smo razornog delovawa srpske crkve na sukobqavawu naroda i
vera, sve do organizovanog delovawa u ru{ewu tu|ih
bogomoqa. Dana{we srpske vladike, wihovi Sabori i
Sinodi nikada nisu digli glas protiv bestijalnog ru{ewa xamija i katoli_kih crkava u Bosni. Naprotiv,
kao da su to $eleli i podr$avali. Nedavno je ru{ena
i katoli_ka crkva u samoj Srbiji. Na{ Sinod nije o
tome raspravqao niti protestovao, ve} je apelom za nastavak rata zapravo podr$ao ru{ewe i nehri{}ansko
delovawe naroda.
Tra$e}i rat a ne mir, vladike tra$e i $rtvu za
nacionalne ciqeve koja podrazumeva pristanak na bedu, glad, izbegli{tvo i nestanak celih porodica, {to
se na wih nikako ne odnosi. Dok narod pati u nema{tini i strahu, na svim teritorijama koje vladike tra$e da se sa_uvaju, same vladike odmah pobegnu iz eparhije na najmawi znak opasnosti. Poznat je slu_aj mitropolita Jovana zagreba_kog koji je pobegao iz Zagreba po-

_etkom rata i ostavio stotine hiqada Srba; ili Nikolaja sarajevskog, koji je napustio Sarajevo zajedno sa
svim sve{tenicima. Danas u Sarajevu ima Srba ali nema srpskih sve{tenika, jer je to opasno po wihov $ivot i nikako ne mo$e da ih natera da idu tamo gde im
je $ivot ugro$en, rekao je nedavno Patrijarh Srbima
iz Sarajeva koji su tra$ili sve{tenika za Sarajevo.
Slu_aj Zapadne Slavonije je najsve$ija slika licemerja srpskih vladika koji tra$e od naroda $rtvu a
sami je nikako ne podnose. ^im su Hrvati krenuli na
Slavoniju, prvi je pobegao vladika Lukijan sa sve{tenstvom i nije ga interesovalo da li je narod uspeo da
izbegne stradawe ili ne.
Vladika i sve{tenici na ratom zahva}enim podru_jima prisutni su samo tamo gde Srbi vojskom dr$e
teritorije i samo dok ih dr$e. Kad zapreti opasnost
gubitka teritorija oni odlaze u Beograd, saboruju i
tra$e od naroda da se bore za sela i gradove koje je
Crkva napustila. Nemoral tih qudi primeren je wihovom komunisti_kom poreklu i vaspitawu.
Slavonski vladika Lukijan, pi{e {tampa, poslat
je sada _ak u Ameriku na izvesno vreme, sa zadatkom
da prikupqa pomo} i propoveda o patwama naroda u
Slavoniji, kao i na ispomo} tamo{wem vladici Novogra_ani_kom Nikolaju.
Nije dovoqno {to je pobegao iz Slavonije u Beograd.
U Americi }e on, na bezbednoj razdaqini, pri_ati
o narodnim mukama, o izdaji nekih Srba, koji ne podr$avaju pravednu borbu srpskog naroda. Nadam se da }e
ga neki Srbin u Americi upitati: <ta }e{ ti ovde,
tvoje mesto je sa narodom, da prvi podnese{ bedu i $rtvu da bi je mogao od drugih tra$iti. Nadam se, ali ne
verujem jer su u Ameriku pobegli Srbi sli_ni wemu,
ratnici na daqinski upravqa_, sa tu|im porodicama.
Srbima iz Slavonije ostaje da razmi{qaju u _emu }e
to wihov vladika ispomagati ameri_kom vladici Nikolaju _iji vernici $ive u slobodi i izobiqu i da li
je trebalo biti obrnuto, da i ameri_ki i australijski

210

211

i evropski vladika do|u u Slavoniju i pomognu narodu

za _iju se sudbinu na re_ima tako mnogo brinu.
Napu{teni narod u Zapadnoj Slavoniji, izbeglice
koje ne mogu pre}i Drinu, svi unesre}eni ovim ratom,
verujem da sada vide kako nikada nisu ni bili briga
srpskih vladika i sve{tenstva, kao ni vojske i dr$ave u kojoj su $iveli i koju su podr$avali.
Dok je hrvatska artiqerija ga|ala kolonu srpskih
izbeglica, u wima nije bilo ni sve{tenika, ni politi_ara, ni vojnih komandanata. Vojska nije ni poku{ala da ih za{titi, pa su pre$iveli, nadam se, shvatili da nema ni vojske, ni dr$ave, ni Crkve koju treba
po{tovati i za koju se treba $rtvovati.
Tim pre {to se ni Crkva o_ito ni malo ne $rtvuje za svoj narod.
Ne samo {to nije prisutna tamo gde se gine i strada nego je zahvaquju}i tom stradawu a prikupqaju}i
pomo} za stradalnike znatno unapredila standard svojih vladika.
Nedavno, 13. maja ove godine odr$an je arhijerejski
Sabor u manastiru Mile{evi kod Prijepoqa. Jedan
pravoslavac, gra|anin, pozvao je na{u redakciju sa molbom da do|e novinar i napi{e reporta$u o Saboru koji je pre li_io na sajam automobila. Oko manastira bilo je parkirano preko pedeset vozila najnovije proizvodwe, od mercedesa, do xipova i be-em-vea, sve najboqe {to se danas na svetskom tr$i{tu nudi onima koji
mogu da plate.
Narod se _udio razmetqivosti vladika koje propovedaju patwu i rat, a sami u$ivaju sve blagodeti dana{we civilizacije.
Ina_e, narod je, _ini se, teret za vladike i Sinod
srpske crkve. Nedavno, na stepeni{tu Patrijar{ije,
videla sam _oveka koji se gr_i u epilepti_nom napadu
dok pored wega prolaze sve{tenici. Na pitawe za{to
mu niko ne pomogne ili ne pozove hitnu pomo}, sve{tenik u prolazu je rekao: Ma pusti ga, taj je dosadan
svaki dan je tu. Stra{no je {to je sve to video i na{
gost, ameri_ki pilot Felman, koji nije mogao verovati

da se pred hramom pravoslavnim tako ravnodu{no posmatra qudska patwa i uskra}uje pomo}. Posle razgovora sa mitropolitom ameri_kim Irinejom verujem da
je shvatio koliko je hri{}anstvo i pravoslavqe udaqeno od na{ih vladika i hramova.
Taj dosadni narod uznemirio je nedavno i vladiku
$i_kog Stefana tra$e}i od wega blagoslov za izgradwu crkve na Ravnoj gori.
Komunisti_ki vladika, na pomen Ravne gore, izgubi pam}ewe i napisa u odgovoru da Ravna gora ne postoji niti je evidentirana kao teritorija u bilo kojoj
crkvenoj jedinici u Srbiji, te zato ne mo$et odobriti izgradwu crkve.
Zna_i, izbrisale na{e vladike iz se}awa i crkvenih jedinica tu omrznutu planinu da ne ometa wihov
dugotrajni i skladni brak sa vlastima. Trenutne razmirice oko rata i mira nisu uticale na strate{ki zajedni_ki ciq i vlasti i vladika da se razjediwuje narod i podsti_e raskol, jer se tako lak{e i vlada i kadi.
Dok vladika @i_ki bri{e Ravnu goru iz Srbije,
ostale vladike rade druge za vlast korisne poslove.
Nedavno su Srbi sa Pala oslobodili dva zarobqena
Francuza, pripadnika misije Lekari bez granica,
ali za {ezdeset hiqada nema_kih maraka. Francuski
ambasador u Bosni je doneo marke i to trideset novih
i trideset starih nov_anica po hiqadu maraka. Stare
nov_anice Srbi su odbili da prime, pa se francuski
ambasador dobro namu_io da prona|e nove i kona_no oslobodi svoje gra|ane. Znaju}i da to ne mora biti kraj i
da oslobo|eni Francuzi odmah po pu{tawu mogu biti
zatvoreni za novih {ezdeset hiqada maraka, od nekih
drugih Srba, vladika Irinej je morao li_no sprovesti
Francuze do slobode da bi to spre_io.
Vladika je vladika, pa kad ho}e spre_ava poroke
naroda, a kad ne}e osve{tava ih u vrline.
To je to.

212

213

(5. jun 1995. godine)

Tre}eg juna 1993. godine, Vojislav <e{eq govori

na Kosovu na sahrani Milorada Nikoli}a, milicionera poginulog u junskim demonstracijama Srpskog pokreta obnove pred Saveznom skup{tinom.
Izdajnici, sluge zapada, pla}enici, ru{ioci Beograda, ka$e on tada, govore}i o _lanovima Srpskog pokreta obnove, pohap{enim i prebijenim po zatvorima
{irom Srbije.
Tre}eg juna 1995. godine, samo dve godine kasnije,
<e{eq je uhap{en na Kosovu dok je govorio na zabrawenom mitingu svoje stranke u Gwilanu. Govorio je
tre}eg juna 1995. godine ono {to je Vuk Dra{kovi} govorio prvog juna 1993. godine, i o diktaturi u Srbiji i
o Slobodanu Milo{evi}u, ponavqao je stavove Srpskog
pokreta obnove koje je dve godine ranije napadao i sa kojima se zajedno sa Milo{evi}em grubo obra_unavao.
Ne}u da vra_arim i pozivam se na Boga i sudbinu,
ali da postoji neka univerzalna pravda i opomena qudima za nedela koja _ine, izgleda nesporno. O tre}em
junu 1995. godine <e{eq nije razmi{qao tre}eg juna
1993. godine, kada je mene, Vuka i SPO _ere_io verbalno na sahrani milicionera kojeg je ubio zajedno sa policijom, ali verujem da u Gwilanskom zatvoru danas
razmi{qa o tome.
Dobili su {to su zaslu$ili, rekao je pre dve godine komentari{u}i policijske batine koje smo dobili, a danas $eli da na mitingu Srpske radikalne stran-

ke 17. juna u Beogradu govori Vuk o ugro$avawu wegovih qudskih i gra|anskih prava u Srbiji.
Nisam osvetnik, samo $elim da se ne zaboravi. Pre
_etiri godine, pre tri godine, pre dve godine, i sada,
Srpski pokret obnove je tra$io mir, prestanak rata,
tra$io da vlast potpi{e sve mirovne predloge, javno
protestovao protiv ru{ewa Vukovara, Dubrovnika, Sarajeva. Govorio je, uz to, i da je demokratija u Srbiji
uslov nacionalnog opstanka i da je srpski boq{evizam
koji vlast uporno odr$ava crna rupa Evrope i nacionalna sramota. Sve to govorili smo odavno, sami, napadani, olajavani, zatvarani, prebijani. Borili smo se za
demokratsku Srbiju svim mogu}im sredstvima, zala$u}i i svoje $ivote za to.
I {ta sada? ^etiri godine posle martovskih demonstracija i onih bezbrojnih posle devetog marta, dve godine posle junskih doga|awa i na{eg zatvora, iste pri_e pri_aju oni koji su nas tada satanizovali, napadali, pa i zatvarali zajedno sa boq{evicima na vlasti.
Srpska radikalna stranka, danas, na svojim mitinzima o Slobodanu Milo{evi}u, kriminalu i diktaturi
govori ono {to smo mi govorili pre _etiri godine, wihov politi_ki put je danas ustvari hodawe za nama sa
velikim zaka{wewem i borba za politi_ke stavove
Srpskog pokreta obnove stare _etiri godine.
Za nama, na isti zakasneli na_in hoda i vlast. Mir,
tolerancija, osuda etni_kog _i{}ewa i rata u celini,
osnov su bar verbalne dana{we politike SPS i Slobodana Milo{evi}a. Wihovo slepo ponavqawe _ak _itavih re_enica i pasusa iz programskih dokumenata Srpskog pokreta obnove deluje sablasno.
Kada radikali danas ka$u da Slobodan Milo{evi}
mora da ode sa vlasti, mo$emo samo da im ka$emo: pa
to smo vam mi govorili jo{ 1991. godine, niste verovali ni pomogli. Probajte danas sami. A kada SPS govori o miru, mo$emo re}i: da, ali mir pre grobova i rata i mir posle grobova i rata, dva su sasvim razli_ita mira. Podr$avamo mir, svakako, ali tra$imo ra_un
za grobove.

214

215

MIR PRE I MIR POSLE

Hodaju}i putem Srpskog pokreta obnove, iako sa zaka{wewem, radikali neminovno dolaze i do zatvora.
<e{eq u Gwilanu, ne po{tuju}i zabranu mitinga,
bledo reprizira deveti mart 1991. godine, {to zna_i
da mu tek predstoji prvi jun 1993. i batine koje jo{
uvek nije dobio. Nadam se da ih ne}e ni dobiti i protiv sam wegovog hap{ewa i zatvarawa politi_kih lidera, poslanika ili bilo koga zbog politi_ke borbe za
stavove i program stranke, pa ma kakav on bio. Naravno da mislim da je to najcrwa diktatura i da u Srbiji nema nikakvih, ni politi_kih, ni qudskih, ni gra|anskih prava. Ali, o_ito je da svi oni koji nisu podr$ali Srpski pokret obnove u borbi za demokratiju,
ve} ga i spoticali zajedno sa vlastima, moraju sami da
na svojim le|ima osete nedostatak svega toga da bi se
po_eli boriti za druga_iju Srbiju. ^ekam da taj put
pro|u jo{ i demokrate, i jedne, i druge, i tre}e, koji
tako|e kasaju za nama, pa da nekada, mo$da zajedno, uz
zaslu$eno uva$avawe Srpskog pokreta obnove, krenemo da mewamo vlast i sistem u Srbiji.
Miting Srpske radikalne stranke zakazan za sedamnesti jun u Beogradu, sigurno nije taj datum kada
}e se vlast promeniti.
Nije pre svega zato {to na wemu ne}e biti govora o
demokratiji i qudskim pravima, nego ba{ o diktaturi i oduzimawu qudskih prava, _ak i prava na $ivot.
Jer, za to se radikali danas bore tra$e}i nastavak rata u Bosni i osporavaju}i svaki mirovni plan.
Oni ka$u da je to borba za srpstvo i Srbe, a ja znam
da od te borbe Srbi samo stradaju. Wihova borba za Srbiju uputila je 25. maja 1995. godine sa srpskog ozrenskog upori{ta granatu u stari deo grada Tuzle koja je
ubila, na mestu, sedamdeset dvoje mladih qudi, Srba,
Hrvata i Muslimana dok su sedeli ispred kafi}a be$e}i od rata i mr$we. Pred u$asnutim svetom poku{ali su prvo da ka$u kako su to Muslimani uradili
sami sebi, sve dok se nije isprsio li_no Ratko Mladi}
pred kamerama svetskih televizija i rekao: Da, ga|ali smo Tuzlu u odmazdi za bombardovawe Pala.

Svi Srbi danas, koji hodaju po mitinzima rata i

mr$we i koji do|u 17. juna pred Skup{tinu Jugoslavije na miting radikala, po meni su detonatori budu}ih granata u Sarajevu, Tuzli, Fo_i, Srebrenici koje ubijaju nedu$ni narod, kao i onih granata koje }e
neminovno pogoditi i Beograd, i Kragujevac, i Ni{,
ako se ludilo nastavi. U izve{taju Unprofora iz Tuzle posle granatirawa pi{e:
Vani su bila tijela, dvadeset ili vi{e, razbacana u grotesknom obliku po ulicama koje vode u centralni trg. Odrubqena glava le$ala je suprotno od izlaza zgrade u kojoj sam se nalazio. @enska $rtva le$ala je na strani pored automobila, dok je druga devojka
poku{avala da je umiri krv je kuqala iz patrqka
koji je nekad bio wena desna noga. Krv je bila posvuda
po qudima koji su poku{avali da ra{_iste trg. Svaka zgrada na trgu je o{te}ena, prozori razbijeni a na
zidovima tragovi gelera. Oko _etrdeset metara od mesta udara su komadi mesa, organi, lokve krvi. Na jednom uli_nom trgu je veliki komad spaqenog i raskomadanog mesa koji je nekad bio deo ne_ijih grudi. Naspram wega su ostaci ne_ijih crijeva. Cipela sa stopalom je pored zida. Bio je to i jeste u najosnovnijem smislu ono, kako ga lokalno stanovni{tvo naziva, Masakr
nevinih.
Predsednik Foruma gra|ana Tuzle, Vehid <ehi},
i potpredsednici Nada Mladina i @eqko Ricka, u
pismu prijateqima iz Beograda ka$u da je sedamdeset
dvoje qudi, poginulih mladi}a i devojaka, po $eqi
roditeqa, sahraweno u zajedni_koj grobnici. Bili su
pripadnici svih nacionalnosti. I Srba, i Hrvata i
Muslimana.
Ovaj gnusni i zlo_ina_ki _in se ti_e celokupnog
_ove_anstva, a u prvom redu vas, gra|ana Srbije, koji
su, za razliku od mnogih, digli svoj glas protiv agresije na Bosnu i Hercegovinu i politike Milo{evi}evog i Kawaxi}evog re$ima, i na vama je velika zada}a
da spa{avate obraz srpskom narodu, pi{u nam _lanovi Foruma gra|ana Tuzle.

216

217

Ako ho}emo da u_estvujemo u Masakru Nevinih da

ga ponovimo i podr$imo, onda je 17. juna na{ datum.
Ako ho}emo da spa{avamo obraz srpskom narodu, onda
tra$imo da kona_no krene srpski, qudski protest protiv svega, protiv divqaka sa Pala i Ozrena, protiv
smrti i ubijawa koji se, na $alost, jo{ nije dogodio u
Srbiji. Oni koji granatiraju i _ere_e mlada tela po
ulicama Bosne heroji su i patriote jo{ uvek, a nedostatak javne pobune protiv wih najve}a je istorijska
sramota Srbije.
Masakr nevinih u Tuzli na{a {tampa skoro da nije ni zabele$ila. Posprdno i zlurado, objavqena je samo tvrdwa da su oni sami sebe granatirali jer uni{teni $ivoti i qudska patwa nisu tema na{ih novina.
To je razumqivo, treba se boriti za novinarske nagrade koje ne}e dobiti nikada novinar _ovek, ve} uvek novinar patriota i ratnik. I danas, 1995. godine, dok na{
predsednik Republike pregovara o miru i zakliwe se
da je to prvi politi_ki ciq wegove dr$ave, u toj istoj dr$avi najve}u novinarsku nagradu dobijaju samo
oni koji propovedaju rat i bore se za srpsku stvar.
Godi{wu nagradu Svetozar Markovi} dobili su tako ratnici Ratko Dmitrovi}, Drago{ Kalaji}, Spomenka Dereti}, Mila Jankovi}. Sve novinari koji bi u civilizovanom svetu polagali ra_une za la$i, hu{kawa
i besprimerno slu$ewe zlo_inu i ratu koji traje na
ovim prostorima. Slobodan Milo{evi} time sve vi{e
sla$e debeli dosije sumwe u iskrenost wegove politike mira koju demokratski svet odavno ima. Tek kada neku nagradu ili priznawe dobije napr. Stojan Cerovi}
iz Vremena ili Milenko Vu_eti} iz Srpske re_i,
bi}e jasno da se u Srbiji ne{to mewa. Do tada, treba
pre$iveti.
To podrazumeva trpeti licemerje, la$, obmanu, prqati se pripadni{tvom narodu _iji nagra|eni novinari pi{u i protiv odavawa po{te umrlom _oveku.
Ratko Dmitrovi} u listu Argument protestuje najo{trije zbog toga {to se u Beogradu, neko u Beogradu
i neko iz Beograda, oprostio minutom }utawa od Kre-

{imira >osi}a, velikog sportiste i _oveka, biv{eg

reprezentativca Jugoslavije. Malo je Ratku {to je >osi} mrtav. Wemu, kao pravom Srbinu i nagra|enom novinaru, treba da bude i prqav. Nedostaje mu primitivno nabijawe na kolac zbog pripadni{tva drugom narodu i politi_kog anga$mana u svojoj dr$avi. Ratko bi
bio zadovoqan i ne bi osporio minut }utawa i po{tovawa umrlom >osi}u, samo da je on bio protiv hrvatskog naroda, protiv hrvatske dr$ave i protiv katoli_ke vere. To je ina_e, uslov za na{e po{tovawe bilo kog
Hrvata, pa je razumqivo {to Ratko >osi}u ne mo$e
oprostiti polo$aj slu$benika u Ministarstvu inozemnih poslova Hrvatske. Da li je, me|utim, razumqivo da mi to nagra|ujemo najve}im dr$avnim nagradama,
pitawe je na koje }e neko nekada morati odgovoriti.
Po{to ja ne pripadam onima koji }e odgovarati i
koji nagra|uju, >osi}evoj porodici, Hrvatima koji su
mu odali po{tu i ispratili ga dostojno na ve_ni po_inak moram da ka$em, kad ne}e niko drugi, da su Dmitrovi}i samo bitange, a ne Srbi.
Srbin i Srbija bili su tog dana sa Draganom Kapi_i}em na Mirogoju i $alili za lepim, pametnim i velikim Kre{imirom koji je, naravno, voleo svoju Hrvatsku. Kapi_i} nam je spasio obraz pona{aju}i se normalno, qudski, drugarski, {to je danas za Srbe najve}i napor i hrabrost.
^itala sam wegovu pri_u, uzbu|ena zbog potvrde
mog ube|ewa da smo ostali isti, da mr$we nema osim
za politi_ku upotrebu i da je bezbedno hodao Hrvatskom sa beogradskim tablicama na kolima. Kapi_i} u
Zagrebu, na po_asnoj stra$i umrlom prijatequ, pored
kov_ega prekrivenog {ahovnicom, i <e{eq u Beogradu sa izjavom za jednog Srbina najmawe sto Muslimana, dve su Srbije koje postoje i koje se bore za $ivot.
Da pobedi ona prva, bila sam sa Kapi_i}em toga dana, $ale}i iskreno Kre{imira koji je bio, nekada, i
potajna _e$wa mojih studentskih dana.

218

219

(19. jun 1995. godine)

Umiru deca Sarajeva neprestano.

Granate sa Pala opet ju_e rastr$u wihova mala tela a kada roditeqi, ro|aci, sugra|ani poku{aju to da
spre_e, da zaustave fabriku smrti sa brda, onda je to
muslimanska ofanziva na Srbe i svi je osu|uju. I oni
sa Pala, i mi odavde, i ceo svet.
Ako opet svet poku{a da spre_i ubijawe na svoj na_in, bombarduju}i vojne ciqeve i mesta sa kojih svakodnevno dolazi smrt u neku sarajevsku ku}u i porodicu, onda mi osu|ujemo to bombardovawe i progla{avamo ga genocidom nad srpskim narodom. Nije va$no {to
bombe ne pogode ni jednog civila, ni jedno dete, pa ni
vojnika, mi se qutimo {to nam uni{tavaju skladi{ta
municije i topove, jer to je zaista genocid nad narodom
koji ne zna da radi ali zna da se tu_e, kako davno re_e
na{ predsednik dr$ave.
A kako da ne ginu deca i qudi po ulicama, te nedu$ne $rtve ne_ijeg ludila, ne zna da ka$e niko i ne
$eli da ka$e niko.
Va$no je osuditi. I jedno, i drugo, i tre}e, pa neka traje i vrti se smrt u beskona_nost. Dok se ne sru{i i posledwa ku}a, i ne ubije i posledwe dete.
Dok Sarajevo ubijaju granate, u Beogradu smrt donosi proizvodwa granata i sredstava smrti. Deset radnika Grme_a izgubilo je $ivot a vi{e od deset je napola izgorelo dok su po nalogu i u prisustvu vojske ru_no me{ali hemikalije i pravili neko sredstvo za

ubijawe naru_eno, verujem, za bosansko rati{te. Svi su

izjavili sau_e{}e porodicama: predsednik dr$ave,
predsednik vlade, ministri, a nekako stidqivo i, ka$e, u svoje li_no ime, i na_elnik General{taba Mom_ilo Peri{i}.
Nesre}ni, slu_ajno pre$iveli radnik, obja{wava
na televiziji Studija B kako su radili posao za vojsku
izvan svih standarda bezbednosti i za{tite, onako na
o-ruk, pa ko pre$ivi.
U strahu da ne izgube posao i bedna primawa, nikome od wih nije palo na pamet da se pobuni i odbije da
radi bez propisanih sredstava za{tite, kako bi sigurno u_inio svaki radnik u kapitalisti_koj fabrici.
Gladni, bezna_ajni, poni$eni i dovedeni u polo$aj
psa koji slepo slu{a gospodara, oni prihvataju svaki
posao za koru hleba koju im gospodar-direktor podeli
s vremena na vreme, izme|u svojih slu$benih putovawa, poslovnih ru_kova i pijanki.
A posle tragedije, posle smrti i nesre}e koju je
skrivio direktor, odgovoran za bezbednost i za{titu
radnika, oni opet }ute. Ponizno, bez pobune, ne tra$e
odgovornost, ostavke. Ne tra$e ni{ta. Direktor daje
izjave na televiziji da ne zna zbog _ega je do{lo do
nesre}e. Ispita}e se, ka$e, sve, pa }e se javnost obavestiti. Ispitivawe }e, naravno, trajati taman onoliko koliko je potrebno da se nesre}a zaboravi u moru
svakodnevnih stradawa qudi robova svuda oko nas.
Ne}e odgovarati niko iz fabrike, ni iz vojske, a porodicama poginulih osim sau_e{}a, udeli}e i po hiqadu-dve dinara. I sve }e biti kao pre.
Deset porodica bez budu}nosti i drugih deset sa
promewenim $ivotom uz bolesnog i nesposobnog mu$a
i roditeqa, stavi}emo samo na ve} duga_ki spisak $rtava ovog re$ima koji }e u}i u istoriju kao vlast koja
je planski radila na uni{tewu naroda kojim vlada.
Nebriga za qudski $ivot, bezose}ajnost, sebi_nost
i zatvorenost vlasti u svoje li_ne interese i trku za
boga}ewem, postaje i op{ta slika naroda. Pre$iveli
radnici Grme_a se zato i ne bune, ne protestuju, ne

220

221

^EKAJU>I SVOJ RED

tra$e ostavke i odgovornost, kako bi u_inili svi drugi radnici u svakoj drugoj fabrici u svetu posle takve
tragedije. Oni }ute zahvalni direktoru za $ivot koji
im je ostao. @ale poginule drugove ali misle: Dobro
je {to nisam ja. To je jedino obja{wewe za potpuno odsustvo pobune i protesta, kao i u celom dru{tvu. Sutra }e oni do}i na red, jer se ni{ta ne}e promeniti, a
oni koji pre$ive }uta}e do svoga reda.
Hajka na izbeglice i sve qude poreklom iz Bosne i
Hrvatske po Srbiji, deo je iste, na{e pri_e.
Mladi}i u naponu snage i $ivota kriju se po podrumima, tu|im stanovima, ne izlaze na ulicu u strahu da ne budu odvedeni i _ekaju svoj red. Pobune protiv nasiqa i bezakowa vlasti nema, niko od wih ne
podr$ava _ak ni one koji se u wihovo ime bune i protestuju. Umesto da iza|u na ulice, da odmah organizuju protest na koji }e do}i svi, sa celim porodicama,
$enama, decom, roditeqima i tra$iti odgovor i odgovornost za nasiqe nad wima koje se sprovodi, suprotno
zakonima dr$ave u kojoj $ive i me|unarodnim konvencijama o za{titi izbeglica, i pred o_ima celog sveta
progovore o licemerju vlasti i neiskrenosti mirovne
politike koju vodi, oni se kriju od javnosti, zadovoqni {to hvataju neke druge a ne wih.
Tako sami dovode vlast u situaciju da mo$e da radi {ta god ho}e, sigurna da pobune ne}e biti.
Ta sigurnost i osionost vlasti lepo je sa$eta u saop{tewu Ministarstva unutra{wih poslova Srbije
izdatom povodom o{tre reakcije me|unarodne javnosti
i Srpskog pokreta obnove na nasilnu mobilizaciju u
Srbiji. U saop{tewu ka$u da nije u pitawu mobilizacija ve} kontrola lica koja nelegalno borave u Srbiji i bave se kriminalom. Ka$u, bilo je tu i nekih
gre{aka u postupku ali jako malih i zanemarqivih,
pa }e Ministarstvo i daqe nastaviti da sve radi isto,
u ciqu za{tite interesa gra|ana Srbije.
Prevedeno na jezik raspolo$ewa vlasti prema narodu to saop{tewe ustvari glasi: Pri_ajte {ta ho}ete, ne mo$ete nam ni{ta i ko vas {i{a.

Osnov ovakve osionosti i bahatosti nalazi se u Pismu koje nije napisao Broz, nego wegova mo}na sledbenica Mirjana Markovi}a. Pismo je objavqeno u novom
broju lista Duga i u wemu pi{e:
Jedan deo boraca za srpsku stvar u Bosni i Srpskoj Krajini, $ivi u Beogradu, nije ni dan proveo u ratu i ne misli ni da ga provede. Uglavnom su do{li sa
podru_ja gde se ratuje i to na vreme, pred po_etak rata ili u prvim wegovim danima.
U Beograd, ali i u druge gradove u Srbiji, su do{li sa svojom decom, sa svojim novcem i sa svojim ambicijama da u Srbiji preuzmu ekonomske, politi_ke i
uop{te dru{tvene pozicije, koje }e ih u_initi gra|anima prvog reda, izvan kategorije.
Nikako im ne pada na pamet da bi u ratu za koji toliko agituju mogli, na primer, i sami da u_estvuju. I
ako su toliko ozloje|eni zbog srpskih ogwi{ta, za{to
nisu ostali da ih brane? Za{to su uop{te dolazili
ovamo! Ili su o_ekivali da }e wihova ogwi{ta braniti neko drugi.
Koje Ministarstvo unutra{wih poslova i u kojoj
dr$avi ne bi provelo nalog iz ovako jasnog pisma svoga vladara, pitam se, pa je bestijalnost milicionera i
kvantitet marica koje kru$e Srbijom i Beogradom i
hvataju qude za rat sasvim adekvatna jasno}i zahteva
iz pisma.
Zahtev je jasan ali nam je jasno i da se ne odnosi na
sve gra|ane poreklom izvan Srbije. Dok Mladi}evog
sina _uva Vojska Jugoslavije, u luksuznom stanu na Banovom brdu, a Karaxi}evog sina ko zna ko i ko zna gde,
dok deca generala, pukovnika, majora vojske iz Republike Srpske studiraju u Beogradu i voze se luksuznim
automobilima, samo sinove onih koji su niko love Stani{i}i i Sokolovi}i sa maricama i lisicama po Beogradu i Srbiji.
U nedostatku pobune protiv ovakve vlasti i dok _ekamo ipak neminovnu pobunu koja se pakuje u svim slojevima dru{tva, raznim nezadovoqstvima i nepravdama, dobro je da ostaju pismeni tragovi o svemu. Nekada,

222

223

kada se bude odgovaralo za doga|aje, ne}e biti bezna_ajno ovo pismo kao dokument koji ta_no oslikava la$ne mirotvorce kao inspiratore i inicijatore produ$etka rata i nesre}e.
Dok govore o miru i hvataju vojnike za rat, na{i
vlastodr{ci ustvari odr$avaju stawe nesre}e i bede
naroda u kome goli $ivot predstavqa vrhunski dobitak i mogu}u pobunu okre}e u zahvalnost i trpqewe.
Pismo svedo_i da oni nisu ni ratnici, ni mirotvorci, ve} prosto le{inari.
SAMOREKLAMERSTVO PRAZNINE
Da vlast mo$e da radi {ta god ho}e i da je ne zanima ni narod ni javnost, pokazao nam je ovih dana i gradona_elnik Neboj{a ^ovi}. Zloupotrebiv{i i novinare i televiziju i svoju funkciju, organizovao je konferenciju za {tampu sa direktnim prenosom na svim
televizijama. Na konferencijama je branio svoj lik i
delo od radnika Energoprojekta, arhitekte Zorana
Vuksanovi}a. Taj arhitekta je, ka$e nam Neboj{a, rekao da mu je _ast da pripada urbanisti_koj mafiji koju gradona_elnik ^ovi} bezimeno proziva svakodnevno, a da ne bi $eleo da pripada mafiji u kojoj je gradona_elnik. I ba{ kad smo se ponadali da postoje qudi
od integriteta koji ho}e i smeju da ka$u {ta $ele, na
javnoj konferenciji, pritisnut ^ovi}em bahato naoru$anim vla{}u i kamerama i izdan na licu mesta javno
od svog direktora, Hercegovca Kova_evi}a, arhitekta
Vuksanovi} po_e da muca i pori_e da je rekao ono {to
je rekao.
Umesto da ka$e i javno: da, ovo je mafija kojoj pripada{, gospodine ^ovi}u, vlast bez granica, zloupotreba svega i sva_ega u li_ne svrhe, za{to me nisi tu$io sudu za uvredu kao i svi gra|ani koji nemaju vlast
da pred kamerama raspravqaju ko je kome {ta rekao.
Osim toga, najva$nije pitawe koje je morao postaviti
gradona_elnik javno, je da ka$e koja je to urbanisti_ 224

ka mafija koju pomiwe i protiv koje se navodno bori;

kako se zovu _lanovi te mafije i za{to ih ne prijavi
nadle$nim organima ukoliko zaista obavqaju neke
kriminalne poslove?
Ovako, {ire}i se i likuju}i pred zapla{enim arhitektom i poniznim direktorom Energoprojekta,
Neboj{a ^ovi} je postigao {to je $eleo: da ubudu}e
postane nedodirqivi gradona_elnik kome niko vi{e
ni{ta ne}e smeti da ka$e. Nije mu va$no {to je usput
li_io na sve samo ne na gradona_elnika jedne civilizovane i demokratske zemqe. Za ovakve zloupotrebe polo$aja i bezo_no reklamerstvo praznine i neefikasnosti, odavno bi morao oti}i sa polo$aja da je ovo Evropa i da smo mi neki narod.
Na $alost, Balkan je uobli_io i nas i wega, pa je sasvim ta_na narodna izreka da svaki narod zaslu$uje
vlast kakvu ima.
(3. juli 1995. godine)

225

U moru svakodnevnih smrti, me|u hiqadama ubijenih Srba, Hrvata i Muslimana u ovom predugom ratu
jedna nedavna smrt zabolela me je do xigerice i oduzela mi nepovratno i nadu i mir i san.
Dok su se unezverene $ene i deca Srebrenice ka_ili na kamione u pokretu be$e}i od humanog generala Mladi}a i wegove vojske, tu, pored kamiona i pred
kamerama svetskih televizija, obesila se jedna $ena o
granu jabuke ili {qive, pune plodova i $ivota. Ceo
svet je gledao trzaje wenih sirotiwskih nogu i direktan prenos jedne stra{ne smrti. Niko se na wu nije okrenuo dok se ve{ala, niko je nije ni poku{ao spre_iti, ni humana srpska vojska, ni weni ro|aci, ni kom{ije, koji su bezglavo tr_ali okolo i gledali kako da
produ$e svoj $ivot i u|u u neki kamion spasa koji }e
ih odvesti u slede}u Srebrenicu, @epu ili Gora$de.
Oni koji nisu uspeli da u|u u kamione zavr{ili su sa
metkom u glavi u nekom jendeku pored puta kao agresorska muslimanska vojska, ka$e nam na{ reporter sa
rati{ta, a oni koji su uspeli zavr{ili su, verujem,
isto tako, ali u drugom jendeku, malo daqe od Srebrenice.
O_ito je do{ao kraj svakoj nadi da }e to ubijawe
prestati ili da }e ga svet spre_iti.
Videla je sve to nesre}na $ena koja se obesila, da
skrati putovawe do ina_e izvesne i mo$da stra{nije
smrti koja je _eka, jer wen $ivot i $ivot svih onih

koji putuju natovareni suzama, gladnom decom, sa deli}em svoje ku}e u zave$qaju vi{e nikoga ne interesuje.
Tog dana kada je ona prekratila sebi muke pred kamerama CNN i SKY i kada su na hiqade drugih poginuli u akciji _i{}ewa terena, na{a Srbija se bavila mnogo va$nijim stvarima, kao i svet i wegova mo}na {tampa i javnost.
@ena na{eg predsednika koja pi{e javni dnevnik i
tako obave{tava narod {ta je boli, _emu se nada, {ta
voli i koga mrzi, ba{ toga dana objavila je svoje najve}e brige.
Nije pisala u dnevniku ni o razuzdanim srpskim
vojnicima koji gaze i ubijaju sve pred sobom, ni o municiji iz U$ica koja na tone ide iz Srbije za ubijawe, ni o mladi}ima mobilisanim po Srbiji da ubijaju
po Bosni za potrebe vlasti, ni o tenkovskim jedinicama koje su po_etkom jula pre{le Drinu iz Srbije da
pomognu ubijawe, ni o nesre}ama hiqada porodica koje lutaju rastavqene sa praznim o_ima i bez ikakve nade; sve to su neva$ne teme, ona je pisala o ve_noj temi,
o qubavnom trouglu, o nemoralu bra_ne prevare, o jednom lepom $ivotu i braku koji propada zbog druge $ene kratke sukwe i pameti.
Taj wen problem i briga, wena muka i sekiracija,
zabolela je mnogo i Srbiju i svet.
Na obe{enu $enu koja je odlaze}i iz $ivota pred
kamerama slu_ajno u{la u sve domove sveta i na uplakane konvoje o_ajnika niko se nije ni osvrnuo, svi su pisali o woj i toj drugoj $eni iz bra_nog trougla. Potro{ene su tone papira i ovde i u svetu na odgonetawe ko
je ko u trouglu, da li je prevarena ba{ ona, predsednikova $ena, ili wena drugarica iz razreda pionirskog.
@ene iz Srebrenice, $ene Sarajeva, Gora$da, @epe... koje nemaju qubavne brige ve} samo $equ da odlo$e sigurnu smrt, nisu bile ni_ija tema, ve} su postale optere}ewe i za nas i za ceo svet.
Wihova nesre}a i suze na o_ajnim izboranim licima dobile su protokolarnu pa$wu medija i po koji uz-

226

227

OBE<ENA @ENA

dah u{u{kanih doma}ica dok je trajao kratki izve{taj sa rati{ta, a odmah zatim ide zaborav i $eqa da ni
to vi{e ne gledaju, jer im kvari razgovore o qubavima, razvodima, letovawima, putovawima. Verujem da,
kao {to $ena predsednika Srbije o tome {ta se doga|a
u Bosni, ko $ivi a ko umire i da li }e iko pre$iveti,
vi{e i ne razmi{qa, kao {to vidimo iz dnevnika, ne
razmi{qaju i ne $ele da vide bilo {ta odande mnoge
$ene i u Srbiji i u svetu.
To je pre i boqe od mene shvatila bezimena $ena iz
Srebrenice koja se obesila pored kamiona $ivota, na
kraju _etvorogodi{weg _ekawa pravde, spasa i kazne
za ubice. Na wu niko ne misli ni posle smrti, grob joj
se ne}e znati kao ni sudbina porodice, dece, ako ih je
imala, dok su je skidali sa grane oslobodioci sigurno nisu osetili sa$aqewe ve} zadovoqstvo {to je sama
obavila wihov posao naru_en od one koja u grobnici pi{e o qubavi.
Wu niko nije ubio, a ubili smo je svi, pa slika wene
smrti u prisustvu stotina ravnodu{nih qudi i pred
o_ima celog ravnodu{nog sveta, ostavqa kao testament
pitawe da li smo mi zaista qudi ili deo $ivotiwskog
sveta.
Za mene nema pitawa, ose}am se kao $ivotiwa, to i
jesam, jer za opstanak, za pre$ivqavawe, pristajem da
$ivim bez pobune u najla$nijoj zemqi sveta, u zemqi
_iji narod i vlast slave smrt, ru{ewe i nesre}u, a
ubice stavqaju na tron pobednika. U zemqi _ije oru$je i ratnici svakodnevno uzimaju na stotine ne_ijih
$ivota i raduju se tome dok politi_ari pri_aju o miru; u zemqi koja bi ve}inom zadovoqno odahnula kada
bi sutra, na primer, wena vojska i oru$je pobili sve
Muslimane u Bosni, svako i posledwe wihovo dete, $enu i starca; u zemqi _iji reporteri sa rati{ta se _ude i sa negodovawem izve{tavaju preko ekrana televizije da je u osvojenoj Srebrenici bilo _ak 10.000 dece, jer zamislite, $eli on da poru_i svojim _u|ewem,
oni se ra|aju a ne umiru dobrovoqno; u zemqi _iji
predsednik dr$ave izjavquje za svetske novine pobi-

}u ih sve, te proklete la$ove, govore}i o srpskim politi_arima u Bosni, a govore}i tako i da je pobio mnoge do sada koji su mu zasmetali i da }e ih ubijati i daqe, dok mu $ena pi{e o cvr_ku i cve}u sa nogama u krvi svog naroda i suseda, a svet podr$ava politiku koju
vodi; u zemqi u kojoj o komunizmu i ravnopravnosti govore oni koji stanuju u tu|im otetim ku}ama i opqa_kanim narodnim novcem $ive $ivot u stilu zapadnih
bogata{a, kapitalista, dok narod oko wih bukvalno
umire od gladi i bede; u zemqi u kojoj sve{tenici slu$e |avolu a ne Bogu, propovedaju}i mr$wu me|u qudima i narodima i pozivaju}i u rat i ubijawe; u zemqi
_ija reprezentacija igra samo za Srbe iako u dr$avi
$ivi skoro 40% onih koji to nisu a $eleli bi da se raduju pobedi; u zemqi koja peva Hej Sloveni jo{ ste
$ivi, kao svoju himnu smrti za one koji nisu Sloveni a $ive tu pored nas.
U takvoj zemqi ne $ive qudi, oni odlaze ili se
obese o prvu granu, kao bezimena $ena iz Srebrenice,
a te{ko da ima mnogo qudi i u svetu koji nam dozvoqavaju da ovakvi uop{te postojimo.
Ako postoji nebeska pravda, $ena sa grane u Srebrenici, jedan od hiqada i hiqada pravednika koje smo
razapeli na krst u ovom ratu, kao nekada Jevreji Isusa Hrista, done}e nam spasewe kroz stra{nu kaznu koju smo zaslu$ili. Svi.

228

229

(31. juli 1995. godine)

Pala je kvazi dr$ava Srpska Krajina, komunisti_ki bastion zla, _etni_ko gnezdo, kako ka$u Hrvati,
sa partizanskom vla{}u i sa vojskom pod komandom partizanskih generala. Ta dr$ava, tako vo|ena i brawena,
nije ni mogla imati boqu sudbinu i trajati du$e nego
{to je trajala, jer su davno pro{la vremena kova_a,
obu}ara, magacionera i milicionera kao dr$avnika
i politi_ara, i hajdu_ka vremena otima_ine, pqa_ke,
zlo_ina i bezakowa kao dr$avne politike.
Srbija je, kao komunisti_ki bastion, u_inila sve
da odr$i u $ivotu Srpsku Krajinu, to svoje rahiti_no _edo, odr$avala ga ve{ta_kim plu}ima _etiri godine mewaju}i magacionere i milicionere, {aqu}i
kninxe i tigrove da pla{e, pqa_kaju i ubijaju narod, ali nije izra_unato da je ovo ipak 1995. a ne 1945.
godina i da to ne mo$e trajati 50 godina kao nekada.
Takva dr$ava nije imala budu}nost, a i zasmetala
je stvaraocu, po_ela je da quqa tlo na kome sedi i nestala je nasiqem, sli_nim onom kojim je i stvorena.
Nesre}ni narod Krajine nikada nije ni bio motiv
ni briga onih koji su stvorili i vodili ovu dr$avu.
Oni su _etiri godine bili amorfna masa u glavama vo|a i kabadahija, potrebna za pokri}e zlo_ina koje su
_inili i kao kupci i korisnici roba koje su prodavali. Stotine ministara smenilo se u _etiri godine u
vladi ove dr$ave, a svako od wih je samo trgovao, lagao
i pqa_kao narod, borave}i uglavnom izvan dr$ave u

_ijoj vladi ministruje. I danas, kada se sru{ila ta kula od karata, svi ministri su bili negde daleko, skloweni sa blagom koje su drpili, kukaju}i javno preko
ekrana NTV iz Beograda {to nije brawena Krajina,
{to neki drugi qudi nisu poginuli za wih i wihova
ministarstva i Vladu u pokretu. Vojska koja je navodno branila tu zemqu {epurila se godinama svojom snagom i nepobedivo{}u, govore}i da je Knin neosvojiva
tvr|ava. Nisu nam problem Hrvati, nama je ve}i problem izdajnik Vuk Dra{kovi} i wegovo delovawe po
Srbiji, govorio je preko ekrana beogradske televizije duge _etiri godine, _esto i neprekidno, Milan Marti}, rade}i tako prqave poslove za Milo{evi}a i wegovu vlast, ali, vidimo sada, rade}i i sebi o glavi.
Izazivaju}i dugo i poni$avaju}i hrvatsku dr$avu i vojsku ispraznim la$ima o svojoj snazi i spremnosti na borbu, ubedili su bili i sebe da postoji ono _ega nema, veruju}i uz to da napada ne}e ni biti i da }e
zapla{eni Hrvati ostaviti kninxe na miru. A kada
je krenula hrvatska vojska razbe$ali su se prvo komandanti i generali, a zatim i vojnici ne veruju}i svojim o_ima da se neko usudio krenuti na takve silnike
i pobednike oki}ene nemawi}a i obili}a medaqama i slavom. Da bi prikrili i opravdali poraz i be$aniju pred ja_om i spremnijom hrvatskom vojskom, poterali su ceo narod pred sobom pla{e}i ih pri_om da
}e biti poklani od Hrvata ako ostanu u svojim ku}ama.
Tako je krenula reka narodne nesre}e ispred svojih
unesre}iteqa i deriko$a i nastavilo se beskona_no nevino stradawe naroda za grehe vo|a i vojskovo|a. Pri_a
o povla_ewu na rezervne polo$aje i napu{tawu gradova i dr$ave bez borbi i radi izvla_ewa naroda slamka je spasa koju hvataju komandanti pred neminovnom
odgovorno{}u i sudom naroda.
U kolonama izbeglica koje ulaze u Srbiju tra$e}i
spas od vinovnika svoje nesre}e nema tih branilaca i
verujem da narod poteran iz svojih ku}a da bi, navodno, bio spa{en i odbrawen, misli kako {to daqe pobe}i od svojih branilaca. Nemojte nas vi{e braniti,
rekao bi, da mo$e, svaki iz kolone koja li_i na zatvo-

230

231

GDE SU OBILI>I

reni krug nesre}e i bezna|a. Prevareni, napu{teni,

gladni i jedva pu{teni u Srbiju shvataju svoje zablude i kroz golgotu saznaju da su jedina domovina i nacija koju moraju braniti oni sami, wihova deca, ku}a i
porodica, a da je sve izvan toga la$, prevara i upotreba naroda. Humanitarna katastrofa koju do$ivqavaju,
pla}aju}i usput bra}i Srbima markama hleb i mleko,
izbrisa}e iz wihovih srca i sve imaginarne qubavi
za naciju, bra}u, pravoslavqe, slovenstvo, i ostavi}e
prostor za qubav prema sebi, svojoj porodici i susedima, prema bli$wima, kako ka$e Hristos. Ako tako bude ima i nade u ovom kolu nesre}e koja nas je zadesila.
Tu$ne izbegli_ke kolone u dugim satima putovawa,
verujem, razmi{qaju o svemu {to su slu{ali i verovali ove _etiri godine. Se}aju se sigurno pisaca, pesnika, glumaca, peva_a, politi_ara, guslara, svih koji
su im dolazili u Krajinu da im pri_aju o pravednosti
borbe za dr$avu, o wihovoj slavi i juna{tvu. Pitaju
se nesretni i prevareni gde su sada \oge i Noge, Kapori, @igoni, Crn_evi}i, Bokani, Arkani, <e{eqi, >osi}i, Peri{i}i, \in|i}i, Ko{tunice, Be}kovi}i, Kalaji}i, Bjelice, Milo{evi}i, ^avo{ki, Guberine, Jovi}i, Paro{ki, Petrovi}i, kapetani Dragani, Markovi}i, gde su novinari i reporteri, komentatori Gruba_i, Bjeli}i, <tule, Brajovi}i, Baleti}ke i ostali
cirkuzanti koji su ih lagali, varali, pri_ali bajke i
basne uz jagwetinu i vino na kratkim turisti_kim boravcima u Krajini. Cvetao je ratni turizam _etiri godine, se}aju se izbeglice tra$e}i pogledom du$ kolone prema Srbiji svoje goste, velike Srbe i bra}u, kako
su im govorili. Mi smo sa vama, izdr$ite samo, slu{ali su svakodnevno, a kada je prestao turizam i po_eo rat, razbe$ali su se oni kao mi{evi. Niko od wih
ne}e ih sa_ekati ni pogledati u Srbiji, niko ih ne}e
primiti ni u ku}u ni pred ku}u, be$a}e od wih po
Beogradu i skriva}e se da ne pru$e obe}anu pomo} i
podr{ku, a primi}e ih i podr$ati samo oni koje nisu
voleli i koji su ih sve _etiri godine molili da ratu
ka$u NE i mirom ostvare sve svoje zahteve i prava.

U tragediji koja traje i prenosi se preko ekrana

svih televizija pokazala se istinito i srpska Crkva.
Kao {to smo navikli, ona nije sa narodom ni sada u danima stradawa, kao {to nije bila ni u Sarajevu, Zagrebu, Zapadnoj Slavoniji, nikada i nigde gde je opasno
po $ivot sve{tenika, a potrebno za pomo} i utehu naroda. Umesto da ih vidimo u kolonama zajedno sa narodom, gde im je i mesto prema u_ewu Hristovom koje propovedaju, mi slu{amo wihove histeri_ne apele iz kancelarija, patrijar{ija i skloni{ta u koja su se zavukli. Apeluju na narod da nastavi borbu i stradawe pozivom na rat i kataklizmu, na vra}awe izgubqene dr$ave i stvarawe vlade spremne na $rtvu. Umesto da sve
vladike i Patrijarh li_no krenu pred narodom u Krajinu, da ga vrate ku}ama u kojim su $iveli i oni i wihovi preci, i tako povrate dr$avu i teritoriju koja
im pripada, oni tra$e da neki imaginarni, nepostoje}i ratnici osvajaju i osvoje zami{qeno carstvo wihove vere, bez obzira na veli_inu $rtve i surovost odmazde koju narod ispa{ta.
Ne verujem da u kolonama koje gledamo ima mnogo
onih koji uop{te slu{aju glas iz crkvenih hladovina
i te{ko da bi ih vezanost za veru i Crku mogla da pokrene na bilo {ta. Pravoslavna pri_a se polako zavr{ava i nestaje u narodu zahvaquju}i ba{ vladikama u
vrhu Crkve koji je bezdu{no {irio mr$wu i tra$io
osvetu za pro{le nesre}e i tako uve}avao sada{we.
<to se ti_e onih koji su u{li u Knin gaze}i hiqade i hiqade le{eva civila koje su pobili i koji su zatim granatirali kolone nevinih nesre}nika na putu
izme|u dva postradawa, verujem da su stigli direktno iz pakla i sre}na sam {to im ne pripadam i {to se
razlikujemo tako dugo i tako mnogo. Nikada ne _initi
to {to oni _ine i ne ugledati se na zlo, jedina je Crkva kojoj pripadam, veruju}i u neminovnost kazne koju
}e primiti i qudi i narodi vinovnici ne_ije golgote.
Tako je bilo oduvek, od raspe}a Hristova do danas, bi}e i ubudu}e.

232

233

(14. avgust 1995. godine)

Ponosim se svojom domovinom Hrvatskom i svojim

srpskim poreklom, rekao je pre sto godina veliki Amerikanac Nikola Tesla.
Stidim se podjednako i svoje domovine Hrvatske i
svog srpskog porekla, rekao je nedavno jedan wegov zemqak sa traktora kojim je prevozio svoju imovinu, porodicu i nesre}u, neznano kud.
Kolona izbeglica u kojoj se kretao autoputem nije
imala kraj. Napred, samo pravo, govorili su im policajci kada su pre{li granicu Srbije, spe_avaju}i ih
da skrenu bilo gde. Na izlazima su od wih _uvali Beograd i nekog u wemu, ba{, mo$da, wihovi zemqaci
Kniwani, Li_ani, oni koji su pre _etiri godine dovla_eni iz Krajine da Beograd i Wega u wemu brane i _uvaju od nas koji smo se bunili protiv komunizma i nacizma, protiv mr$we i rata, da spre_imo ba{ ove kolone besku}nika koje lutaju i Srbijom, i Bosnom, i Hrvatskom. Gledala sam susrete tih qudi, o_ajnika, koji
$ele da skrenu negde sa zave$qajima, i poslu{nike
koji brane osvojenu sigurnost za sebe i svoje naredbodavce. To nije bio razgovor qudi, kom{ija, zemqaka. To
je bio surovi sukob i borba za $ivot, kao plen u xungli
svakodnevne smrti.
Obilaze}i te o_ajnike putevima i sabirnim centrima, dele}i im kap pomo}i u moru bede, razgovarala
sam sa mnogima, i mladima i starima, obrazovanima i
nepismenima, vojnicima i $enama. Svi su podjednako

o_ajni, razo_arani u sve i potpuno otre$weni od pijanstva, nacionalne slave i veli_ine. Ako ime ne_eg
dobrog u ovom velikom narodnom stradawu, ako dobrog
mo$e biti u ne_emu {to li_i na kataklizmu, onda je
to potpuna denacifikacija u glavama te sirotiwe.
Ne sawaju oni na traktoru ni veliku ni malu Srbiju, ni Kara|or|a ni Du{ana Silnog, ni sveto Pravoslavqe, ni Slobu, ni Radovana, ne mrze vi{e ni Hrvate
ni Muslimane, oni sawaju samo svoju ku}u, mesto gde su
$iveli i u_inili bi sve da se vrate, da sakupe rasutu
porodicu i odve$u zave$qaje na svom podu.
Mu{karci se sakrivaju od mobilizacije i povratka u rat, poru_uju}i i javno u proglasu: Mi smo ratovali i izgubili. Mi ne $elimo da ratujemo vi{e ni za
koga. Na{ osnovni zadatak sada je da brinemo za svoje
porodice, a rat ostavqamo politi_arima.
Ni sto proglasa ih ne}e spasiti od mobilizacije koja je svakodnevna, ali nikakvu bitku niko ne}e dobiti
sa ovako demotivisanim i silom skupqenim vojnicima.
Poraz je celovit.
I na frontu, i u du{i, i treba ga prihvatiti kao
spasonosni lek za narod i dr$avu. Pobede u ratovima
koje smo kroz istoriju ostvarivali i nisu nas mnogo
usre}ile. Na repu smo civilizacije, daleko iza le|a
onih koji su trpeli poraze u ratovima sa nama. Narod
je to potpuno shvatio. Ratna pri_a Srbije je o_igledno
zavr{ena zauvek.
To ose}awe poraza koje je i pre ovog egzodusa naroda iz Krajine bilo prisutno svuda oko nas, ta uzaludnost borbe i rata koji se morao odr$avati do vojni_kog poraza, najboqe do_arava jedna stra{na pri_a koju
sam _ula na drumu.
Stari vojnik, Kraji{nik, u vojni_koj uniformi, sa
pocepanim cipelama na bosim nogama i kraji_kom cigarete u ustima, pri_ao nam je kako je pukao front i
{ta se zapravo dogodilo.
Izdaja Srbije! Milo{evi} nas predao Tu|manu,
to je op{ta pri_a svih izbeglica koju on poku{ava da
konkretizuje i potkrepi dokazima. Komanda je bila u

234

235

UZMI MALO MASTI

rukama Beograda, pri_a on. Pre dva meseca je poslao

Milo{evi} Mileta Mrk{i}a za komandanta vojske
Krajine i 260 oficira iz Srbije, Srbijanaca. Svi su
oni raspore|eni na komandna mesta u Krajini, po gradovima, i smenili su kraji{ke komandante u vojsci. Za
ta dva meseca Mrk{i} je polako, po nalogu iz Srbije,
povla_io te{ko naoru$awe i slao ga nazad, u Srbiju. I
kada je vratio ono najskupqe i najva$nije pripremio
je predaju Krajine. Mi smo samo dobili naredbu za povla_ewe, a narod je pozvan u be$aniju. I tako je oti{la Krajina.
Zna_i, Srbijanci izdali bra}u, pitamo mi, tra$e}i mr$wu i gnev u wemu.
A ne, nije narod. To je samo Milo{evi}, komunisti, ka$e _i_a. Narod nam je i pomagao. Dolazili su
dobrovoqci, stalno.
Odakle su dolazili?, pitamo. Ko ih je slao?
Niko ih nije slao, ka$e on. Dolazili su sami. Iz
<apca su dolazili najvi{e. Do|u, i svaki je nosio sa
sobom mrtva_ki sanduk.
Za{to sanduk?, pitam ga.
Kako za{to? Da nas ne {teti ako pogine. Mi nemamo ni{ta tamo na rati{tu. Na{i vojnici, ako poginu,
mnogi ostaju nesahraweni. Nema sanduka, nema ni{ta.
Ovi lepo donesu sanduk, pa kad poginu, mi ga spakujemo
u wegov sanduk i vratimo u <abac. Po{teni qudi, zakqu_uje starac, ne shvataju}i da pri_a stravi_nu istinu o porazu celog naroda, o smrti kao dobrovoqnom
prilogu za istorijski hod prema kraju. Mrtva_ki sanduci u rukama {aba_kih ratnika kao lete}i tawiri u
srpsko nebesko carstvo, nadrealna je a i stvarna slika
narodne nesre}e. Sanduk pod mi{ku dobrovoqaca iz
<apca stavio je, pak, neko drugi.
Prvo Crkva koja propoveda Pravoslavqe ili smrt
i voda Patrijarha po Krajini, da kadi poraz, smrt i nesre}u. Od Gline, Pakraca, Jasenovca, Knina i Trebiwa, gde god je bio i dr$ao liturgiju, narod je nastradao.
Zatim Akademija nauka, na{a, i weni papirnati
stratezi osvajawa i bitke za nacionalne interese iz

wihovih memorandumskih zanosa. Pisci, pesnici, politi_ari svi oni koji sa ekrana televizije, sa naslovnih strana novina i _asopisa tra$e danak u krvi od naroda za svoje mesto u istoriji i svoju besmrtnost. Ta duhovna onanija staraca i kukavica u papu_ama, i bezbednim ku}ama i stanovima, i verbalna juna_ewa debilnih
lidera politi_kih stranaka koji i daqe tra$e borbu
za nacionalne ciqeve sa hiqadama mrtva_kih sanduka
iznad svojih glava, ako potraje, otera}e na traktore i
na drum sve nas, celi dr$avu, sav narod i u_initi da
svi razmi{qamo o svom mrtva_kom sanduku pod rukom,
dok slu{amo wihove pri_e, _itamo nau_no-istorijska
istra$ivawa o nekada{woj veli_ini i slavi naroda
koju, ka$u, treba obnoviti.
A jedino {to Srbiji treba danas to su mrtva_ki
sanduci pod wihovom mi{kom, u kojima bi sa wima sahranili mitomaniju, mitologiju, retrogradnu religiju, la$nu hrabrost i nepostoje}u veli_inu i slavu naroda. Sanduci pod mi{kom dobrovoqaca iz <apca sahrawuju i nas i dr$avu, a sanduci pod mi{kom akademika, politi_ara, pisaca i pesnika-guslara na{ih, doneli bi $ivot Srbiji. Onaj pravi, mali, obi_an, neslavan, koji nam tako nedostaje.
Deo takvog $ivota osetila sam opet na drumu, voze}i jednu staricu i wenog sina, u sme{taj koji smo obezbedili. Na{li smo ih na zemqi, pored puta, kako spavaju na zave$qajima, skupqeni i smrznuti. Hteli smo
da ih povedemo iste no}i, ali sve wihove kese nisu mogle da stanu u auto. Do}i }emo sutra, obe}ala sam. Budite tu.
Bi}emo, bi}emo, ka$e baka, gledaju}i nas dok odlazimo, sa nepoverewem. Kada smo do{li sutradan, sre}a i wene suze zahvalnosti rasplakali su sve nas. Dok
smo se vozili prema Beogradu, ona me je gledala iskosa, neprekidno, a u jednom momentu me zapitala, pokazuju}i na plasti_nu kantu pored nogu.
Ho}e{ li malo masti da ti dam?
Ne}u, hvala bako, ne treba meni. Sa_uvaj to za
sebe.

236

237

>utala je dugo, dr$e}i kantu masti koju je ponela

iz ku}e kao jednu od najve}ih vrednosti. Kada smo stigli opet me je ponudila re_ima:
Uzmi malo masti, {to si takva!
Uze}u, bako., rekla sam, shvativ{i da upravo primam nagradu za $ivotno delo i hranu za neke sopstvene gladi i zablude.

PAD VELIKE DRENOVE

(28. avgust 1995. godine)

@ivotnu filozofsku misao na{eg nacionalnog ideologa Dobrice >osi}a, da su Srbi dobitnici u ratu a
gubitnici u miru, ovih dana negira stvarnost u kojoj
ratni poraz srpskog oru$ja i ideje o Velikoj Srbiji
deluje kao pobeda i spas nacije.
Sve nekada{we vrednosti, nacionalni snovi, svetiwe, mitovi, zablude, nacionalne veli_ine, kwi$evne i istorijske, sve je izgubilo nekada{wi sjaj i vrednost, kao i sam Dobrica >osi}. Potpunim vojnim porazom srpske vojske na svim frontovima, pora$ena je i
wegova teorija o re{avawu srpskog nacionalnog pitawa okupqawem naroda u jednoj dr$avi koja bi se o_istila od drugih naroda i vera, humanim preseqewem
_itavih oblasti.
Sve _etiri ratne godine Srbi su temeqno radili
na re{ewu svog nacionalnog pitawa ba{ na taj na_in.
Vr{ili su etni_ka _i{}ewa ogromnih teritorija da
bi danas ostali zagrcnuti pred, na isti na_in i iz
istih razloga, o_i{}enom srpskom Krajinom u Hrvatskoj. To je nedopustivo, genocid, treba kazniti
Hrvatsku, _itamo ovih dana komentare va$nijih Srba, onih istih koji su sve _etiri godine rata tra$ili
jo{, jo{!, i Srbiwa, i Trebiwa, i Bijeqine, i Zvornika, zahtevaju}i da se iskoristi istorijska prilika
i re{i srpsko nacionalno pitawe.
Ugledni beogradski nedeqnik Nin, u komentaru
svog uvodni_ara nedavno je i konkretizovao celu pora 238

239

$enu ideju nacionalnog kruga okupqenog oko filozofa iz Velike Drenove, koji nije bio ni mali ni neuticajan, jer mu pripadaju mnogi do sada ugledni intelektualci, vlasnici svih titula i nagrada koje je Srbija
delila ovih pedeset godina. Uvodni_ar Nina, kao jedan od va$nih boraca iz tog korpusa, ka$e da je ovaj
rat re{io samo slovena_ko i hrvatsko nacionalno pitawe, a srpsko ostavio opet nere{eno i otvoreno za ko
zna koje vreme. Slovena_ko i hrvatsko nacionalno pitawe, smatra on, re{eno je tako {to su se Slovenija i
Hrvatska o_istile od drugih naroda, svode}i ih na zanemarqivi procenat i tako stabilizovale svoje dr$ave. <to zna_i da Srbija, koja to nije uspela da uradi,
nije ni re{ila nacionalno pitawe.
Duhovni krug Velike Drenove je lepo sintetizovao
ideju, i ciq, i na_in.
Sve je odre|eno i zapisano. Neko }e, verujem, evidentirati i dostojno nagraditi i borce na frontu i
borce za ideju.
Generacija Srba koja je pobegla od ovog rata i nije
$elela da u_estvuje u ostvarewu ovako odre|enog nacionalnog interesa, ve} je vrednovala poraz te ideje
kao nacionalnu pobedu.
Pad Velike Drenove lan_ano obara sve podupira_e
i stubove nacionalnih zabluda. Srpska akademija nauka, nekada{wi simbol slave i snage, nacionalne duhovnosti, pored koje smo prolazili o_ekuju}i da sretnemo
bo$anstva dok ulaze ili izlaze iz svojih kabineta,
pretvorena je u svesti naroda u dom penzionera, debila i besposli_ara, koje }e uskoro {utirati po ulicama, na ulazu ili izlazu iz zgrade.
Srpska crkva, osporavana, zabrawivana i $eqena
pedeset godina, do$ivela je jo{ goru sudbinu.
<vajcarska je ovih dana odbila da {aqe Srbima
humanitarnu pomo} preko srpske Patrijar{ije, zbog
nepoverewa u wen rad i pogubnog uticaja koji vr{i na
srpski narod.
Vest kratka ali zna_ajna ne zbog pomo}i koja ne}e do}i, ve} zbog nepoverewa sveta u sve {to jesmo i

{to nas predstavqa, pa i u na{u crkvu. Nepoverewe u

na{u vlast zasnovanu na diktaturi, u na{u diplomatiju zasnovanu na la$i i prevari, u na{u vojsku zasnovanu na zlo_inu, do{lo je i do na{e crkve koja je danas, u ovom vremenu, zasnovana na satanskoj ideji vere
kao jedinog motiva za legitimno uni{tavawe qudi i
naroda po meri Velike Drenove.
Naravno, ne svi predstavnici crkve, ali ve}ina i
vladika i sve{tenika smatra da je pravoslavqe iznad
smrti i da za pravoslavqe treba i ubijati.
Nepoverewe sveta u takvu crkvu i wene predstavnike nije ni _udno ni neo_ekivano. To nepoverewe je
po_elo prvo u samom narodu koji je sa pojavom stranaka, prvih naznaka demokratizacije jednopartijske vlasti, nagrnuo u crkve i manastire, krste}i se pod stare
dane i slave}i masovno crkvene praznike i porodi_ne
slave.
A kada je po_eo rat i Crkva se otvoreno stavila na
stranu ratnika za veru, koji su ru{ili tu|e bogomoqe
i ubijali i terali iz ku}a vernike tu|e vere, ispraznile su se na{e crkve, nije vi{e bilo mlade$i na pono}nim liturgijama za Bo$i} ili Uskrs, masovnih
kr{tewa i ven_awa, ni_eg vi{e nije bilo.
Crkva prazna pedeset godina, pa o$ivqena formirawem stranaka i prestankom zabrana, opet je opustela, ali sada svojom zaslugom, svojim delovawem. Ni jedna vlast vi{e nije branila nikome odlazak u crkvu.
Naprotiv. Najve}i vernici su postali ba{ oni na vlasti, ali crkve su opet nepovratno prazne i umiru i posledwe nade sve{tenstva da bar zadr$i tradicionalno narodno po{tovawe bogomoqa i predstavnika Hrista na zemqi.
To nije nimalo _udno kada pogledamo ko su ti qudi.
Vladika Amfilohije, koji sa Arkanom {eta po Crnoj Gori i propoveda mr$wu Srba prema Crnogorcima;
Atanasije koji tra$i sveti rat za pravoslavqe protiv
celog sveta pa neka ko{ta koliko ko{ta; Stefan @i_ki koji ne zna gde je Ravna gora i pi{e da nije ni u
jednoj crkvenoj op{tini upisana; Irinej, ta zvezda,

240

241

ideolog komunisti_ke crkve i uzdanica Diktatora za

sve prilike i neprilike; Jovan zagreba_ki, koji je prvi pobegao iz Zagreba i ostavio vernike na cedilu; ili
Lukijan zapadno-slavonski, koji je pred Hrvatima iz
zapadne Slavonije pobegao _ak u Ameriku; Nikolaj sarajevski, koji pobe$e iz Sarajeva ali ne i od smrti;
razni Filareti i ostali, to su qudi koji ubi{e poverewe i svog naroda i celoga sveta u na{u crkvu, u pravoslavqe kao veru qubavi i tolerancije.
Zbog wih, zbog Srbiwa, Trebiwa, Gacka, Sarajeva,
Tuzle, Zvornika, @epe, Srebrenice, zbog bawalu_kih
sru{enih xamija, zbog }utawa wihovog u svemu tome,
te{ko da }e Srbi slaviti porodi_ne slave kao pre, te{ko da }e se ponositi svojom verom kao pre.
Krivica vlasti u Srbiji za udes naroda, za bedu,
zlo_ine, za sve {to nam se doga|alo i doga|a, i nama i
drugima oko nas, nesporna je. Ali je nesporna i ogromna krivica na{e Crkve, wenih Sinoda i Sabora, wenih poslanica i poruka koje {aqe svakodnevno. Izbeglice iz Krajine, wihova golgota po Srbiji i bezna|e u
koje upadam zajedno sa wima, stalno me podse}a na skora{wu poruku Sinoda poslatu povodom rasprave o planu Z-4 i potrebi priznawa Hrvatske i BiH u avnojevskim granicama.
Dilemu o potrebi prihvatawa mirovnih planova,
kako je htela vlast u Srbiji, ili o obavezi odbijawa,
kako su tra$ili Marti}i, <e{eqi, \in|i}i i ostali, re{io je Sinod, baciv{i anatemu i prokletstvo na
svakoga ko prizna te dr$ave i potpi{e bilo kakav mirovni plan.
I dok danas, posle udesa naroda i gubqewa cele
Krajine, raspravqamo o krivici vojske koja je nije branila i vlasti koja je pokrenula narod u seobu, moramo
se setiti i krivice svih onih koji su u Sinodu pisali
i glasali ovaj satanski dokument.
Oni se danas bezbri$no voze svojim mercedesima,
opelima i xipovima po Srbiji, sa proslave na proslavu, dok se hiqade Srba potucaju po drumovima zbog wihovih poruka i anatema.

Me|utim, dok su politi_ari ozbiqno shvatili poruke Sinoda i odbili sve planove i predloge sveta, sam
Sinod izgleda ne dr$i mnogo do prokletstva i anateme.
Videli smo kako su patrijarh Pavle i vladika Irinej (za{to ba{ on i samo on?) stavili potpise na dokument kojim su odobrili i priznawe Bosne i Hrvatske,
kao i potpisivawe mirovnog plana za Bosnu.
Mo$da za wih ne va$i anatema i prokletstvo, po
protekciji?
Zbog visokih polo$aja koje crkveni oci zauzimaju,
u dilemi su svi vernici i o_ekuju tuma_ewe Svetog
Sinoda.
Da nije tu$no bilo bi sme{no.
I tu$no i sme{no je izgledao Patrijarh i ceo skup
u Sabornoj crkvi, sutradan, po potpisivawu kapitulacije, na molitvi za mir. Po{to je dao saglasnost da
Milo{evi} potpi{e {ta ho}e i kad ho}e, Patrijarh
je odr$ao molitvu za pravedni mir, a pored wega su
se molili za isto svi mirovwaci: \in|i}, Ko{tunica, Rakiti}, <e{eq, sve poznati pacifisti i borci
za mirovne planove i prestanak rata.
Molili su Boga, zajedno sa Patrijarhom, da Radovan pobedi NATO pakt i spre_i sopstveni, o_igledni
duhovni, moralni, politi_ki i qudski pad. Po{to pravednog mira po meri srpskih ratnika, od 70% te$ine,
nema, i ne}e ga biti, molitva je ostala neusli{ena i
crkva kona_no sme{tena na svoje mesto u politi_kom
i duhovnom $ivotu nacije.
Na sre}u i crkve i nacije.
O_igledno je da je ideja nacionalne dr$ave, zajedno sa wenim duhovnicima, i svetovnim i crkvenim, pora$ena mnogo pre vojni_kog poraza srpske vojske koja
je ostvarivala tu ideju osvajawem i _i{}ewem teritorija. Pora$ena je u du{i naroda ve} na samom po_etku rata.
Iza{la iz glave staraca, neprihva}ena kod generacije koja _ini snagu nacije, ostala je ogoqena, u ru$no}i, okupiv{i samo duhovno i qudsko zlo i osramotila svoje i tvorce i borce.

242

243

Zato danas, dok o_ekujemo potpuni vojni_ki poraz na

frontu, ose}amo neku slobodu, kao Nemci krajem Drugog svetskog rata. O_istila se Srbija potpuno od duha
Velike Drenove, na{ Firer uskoro potpisuje kapitulaciju...
Mi, sre}ni i pora$eni, o_ekujemo da nam se dogodi
Nema_ka posle pada Berlina.

BOQE KAMEN NEGO METAK

(11. septembar 1995. godine)

Mir, mir, mir, Sloba nije kriv, slu{amo svake ve_eri sa ekrana beogradske televizije. Telegrami, _estitke, zahvalnosti pqu{te od Horgo{a do Draga{a,
dok bombe NATO pakta pi{u mirovni plan. Petnaest
dana se bombarduje cela Republika Srpska zbog te{kog
naoru$awa oko Sarajeva koje Srbi prvo ne}e a zatim
ho}e da povuku i povla_e nakon uni{tewa svih komunikacijskih i odbrambenih sistema i velikog stradawa naroda. Sve li_i na luda_ki i samoubila_ki pir
ili prosto na dogovor politi_ara koji surovo dele teritorije pred o_ima zapla{enog i zapawenog naroda.
Ako se sada povla_i te{ko naoru$awe oko Sarajeva po
ultimatumu NATO pakta, za{to to nije odmah u_iweno, pre ru{ewa i pre pada Drvara, <ipova, Grahova,
Glamo_a, Kqu_a, a mo$da i Bawaluke, pitawe je na koje je jedini mogu}i razuman odgovor da je po nekom planu i dogovoru i trebalo da sve to padne, pa da se povu_e naoru$awe. Republika Srpska, pred o_ima naroda i
vojske koja ne ispaquje ni metak, gubi teritorije i _ini se da }e ih izgubiti sve, ili bar do procenta od 49%,
kako tra$i plan Kontakt grupe, jer je Milo{evi}u i
Karaxi}u o_ito lak{e da u ratu izgube teritorije nego da ih po potpisivawu mirovnog plana predaju Muslimanima i Hrvatima. Sve je isplanirano lepo, da {to
mawe ko{ta glavnog kreatora rata i srpskog poraza, a
{to vi{e narod, po ve} isprobanom metodu srpske politike od Osme sednice do danas.
244

245

Gledaju}i kako Hrvati i Muslimani osvajaju sve

vi{e i vi{e teritorija, daleko iznad procenta iz mirovnog plana, nazirem pakleni plan Milo{evi}a da
padne cela Republika Srpska, kako bi pao neposlu{ni
Karaxi}, po scenariju ve} oprobanom i primewenom u
Srpskoj Krajini. To je jedino logi_no obja{wewe uzdr$anosti, ravnodu{nosti i }utawa vlasti u Srbiji,
pred nezapam}enim egzodusom naroda.
Pri_a da je Mladi} taj koji nije hteo da povu_e te{ko naoru$awe oko Sarajeva i tako sam odlu_i o hiqadama $ivota i ogromnoj imovini, samo je jedna od bajki iz na{ih 1001 no}i ovoga rata koje vlast izmi{qa
a televizija pri_a za na{e srpske <eherzade.
Mo$da se Mladi} samo nije slo$io sa tako surovim
porazom, predajom gradova bez borbe i stradawa naroda, pa je naprasno dobio kamen u bubregu, {to je mnogo
boqe od kamena ili metka u glavu koji ga _eka u bliskoj budu}nosti. Upotrebqeni pa okameweni i odba_eni
general bi}e zga$en na putu ka miru, kao {to su ga$eni mnogi na putu ka ratu pre _etiri godine. Mir nema
alternativu, gazda nema milosti i _isti ih sve pred
sobom. Ako, tako im i treba.
Nakon povla_ewa srpskog te{kog naoru$awa, koje
je, izgleda, u celini postavqeno oko Sarajeva, dogodile su se mnoge lepe stvari, nama obi_ne, Sarajlijama
$ivotno zna_ajne. Otvoren je sarajevski aerodrom, po_eli su da sti$u lekovi i hrana, Sarajevo je dobilo
vodu i struju, deblokirani su okolni putevi i konvoji humanitarnih organizacija. Zna_i, sve {to je do tada zabrawivala srpska vojska i srpsko te{ko naoru$awe. Vidimo da su se srpski junaci pune _etiri godine
borili sa hranom, vodom, strujom, lekovima, nije se moglo pored wih i te{kog naoru$awa do okupiranog naroda u Sarajevu ni{ta od toga provu}i, pa je na kraju
NATO pakt morao do}i da pusti vodu i struju u Sarajevo. Ali zato danas lako padaju etni_ki _ista srpska
podru_ja, Drvar, <ipovo, Grahovo, tamo nema ni te{kog, ni lakog naoru$awa, ni vojske da brani gradove i
narod koji bezglavo luta Bosnom sa najlon kesama u ru-

kama, o_ajni_ki tra$e}i i hranu i lekove i vodu i

struju, ba{ kao Sarajlije pune _etiri godine.
Wihovu tragediju ne mo$emo nazvati pravdom i
pla}awem _etvorogodi{we sarajevske agonije, pravda
je da sa najlon kesama i bez i_ega ostanu Milo{evi},
Karaxi}, Mladi}, Koqevi}, Kraji{nik, Biqana Carica, \ogo, Nogo, >osi}, Kapor, \in|i}, Ko{tunica,
<e{eq, Rakiti} i svi oni koji su makar i jedan sat
podr$avali opsadu Sarajeva i rat u Bosni.
Oni naravno ne misle tako, wih ne doti_e stra{na
cena koju pla}a srpski narod u Krajini i Bosni. Mnogi od wih kao za{titnici tog naroda i daqe _ine sve
da se stradawe pove}a i da zahvati ceo narod. Udru$ewe Srba koji su pobegli iz Bosne i Krajine, smestili
se i u{u{kali u Srbiji, Udru$ewe kwi$evnika Srbije koje se pretvorilo u pr}iju predsednika i sasvim
odvojilo od svog _lanstva, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, organizovali su demonstracije pred ameri_kom ambasadom da protestvuju protiv
bombardovawa i pozovu na rat protiv NATO pakta. Rat
u koji oni nikada ne}e i}i, ali vole da ga gledaju na
televiziji, vole osvajawa i kontranapade srpske vojske, kako ka$e \ogo. Nije va$no {to je sve to osu|eno
na propast, {to znaju oni da ne mo$emo pobediti NATO pakt, va$no je da ru{imo avione NATO i sawamo
pobedu koje nema, pa neka sve izgine i propadne. \in|i} sa mladim SS-demokratama, Ko{tunica izme|u dva
Petrovi}a, Rakiti} sa oba _lana svoje stranke i sva
tri _lana Udru$ewa kwi$evnika, \ogo bez svog sina
kojeg je sklonio na sigurno, mnogi novinari i neki akademici, palili su sa demonstrantima ameri_ku zastavu i sa wom i srpsku pro{lost i budu}nost.
Sutradan je i Patrijarh slu$io moleban u polupraznom Svetosavskom hramu zajedno sa organizatorima demonstracija protiv NATO pakta i molio Boga da
podari pobedu srpskom narodu, {to zna_i da porazi
ceo svet.
Sre}a je {to ovakvih za{titnika naroda ima malo,
sve mawe i mawe, ali je nesre}a {to su na _elu crkve

246

247

i dela nacije. Jer, ameri_ku zastavu na demonstracijama formalno nije palilo dve do tri hiqade demonstranata, nego svi glasa_i Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, svi _lanovi Udru$ewa kwi$evnika Srbije, svi Srbi iz BiH i Krajine koji $ive
u Srbiji, jer su wihovi izabrani predstavnici u wihovo ime to _inili. Za pobedu srpskog naroda molio se
Patrijarh u ime svih vernika, pa zato plamen koji je
sagoreo ameri_ku zastavu lako mo$e da potpali i sam
Beograd, po principu tra$ili ste, gledajte.
Ne mo$emo re}i: Pomozi im Bo$e, ne znaju {ta
rade, ve} sa_uvaj nas od wih jer znaju {ta rade. Oni
koji pale ameri_ku zastavu pred ameri_kom ambasadom
u pauzi izme|u ru_ka i ve_ere i mole se za pobedu dok
kolone izbeglog naroda u _ije ime to rade kisnu i umiru po drumovima sawaju}i svoju ku}u i prestanak zla,
najve}i su neprijateqi svog naroda i stvarni kreatori wegovog stradawa i poraza.
I dok mnogi va$ni Srbi i akademici pale tu|e zastave i vatru rata duvaju i pred svoj dom, akademik
Miroslav Simi} u_inio je ne{to suprotno. Podneo je
ostavku na _lanstvo u Srpskoj akademiji nauka i tako
prekinuo licemerno }utawe Beograda i cele nacije o
ratu koji je osramotio i narod i istoriju. Ozna_iv{i
neke srpske akademike kao krivce za zlo_ine protiv
_ove_nosti i me|unarodnog prava i za zlo_ine protiv
sopstvenog naroda koji su oni raspame}ivali i neposredno podstrekavali da vode prqavi i besmisleni rat,
kakav srpski narod do tada vodio nije, akademik Simi} se kandidovao za istoriju. Odrediv{i jasno taj rat
kao pqa_ku, porobqavawe i istrebqavawe suseda, etni_ko _i{}ewe i bombardovawe neza{ti}enih gradova, u_inio je najvi{e {to je mogao za svoj narod, zapo_eo je le_ewe istinom. Jer, isto kao {to su se Nemci u
Drugom svetskom ratu trudili da ne vide logore smrti
i istrebqewe Jevreja i drugih naroda, }utali o tome
svi izuzev Tomasa Mana, Vilija Branta i retkih hrabrih intelektualaca, i Srbi danas uglavnom }ute o zlo_inima koje je _inila srpska vojska u ime nacije, izu-

zev malobrojnih, me|u kojima je veoma zna_ajan akademik Simi}, ba{ zbog qudi sa kojima je bio u Akademiji i koje je ozna_io kao krivce i inspiratore zlo_ina
i rata.
I kao {to se Nemci danas stide Hitlera i ponose
Tomasom Manom i Srbi }e se u budu}nosti stideti mnogih dana{wih nacionalnih veli_ina, a ponositi Simi}em i wemu sli_nim hrabrim Srbima. Zato wegovo
pismo Akademiji i obrazlo$ewe dato u ostavci deluje i kao kraj i kao po_etak. Kraj bolesti nacije koja se
hranila mitovima i la$ima i do{la do ruba smrti, a
po_etak ozdravqewa uz udarne doze istine o svemu {to
jesmo _inili i _ega se moramo stideti.
O_ekujem da se Simi}u javno pridru$e svi _asni
qudi iz SANU, kojih sigurno ima, da iskoriste priliku i u|u u istoriju svoje nacije na najve}a i najlep{a vrata, vrata istine. Jer, dok desetine i stotine hiqada wihovih sunarodnika nevini stradaju, putuju
drumovima Bosne i Srbije u ni{ta i $ude za par_etom
hleba i skloni{tem, ne_asno je }utati o svemu {to je
bilo, o onima koji su isterali narod na drumove, a naciju u sramotu. >utawe Srbije i Beograda, srpske gra|anske inteligencije sve _etiri godine prqavoga rata,
ve} je poprimilo ukus u_estvovawa i te{ko se mo$e
razumeti, pa je zato pismo akademika Simi}a i moralni i istorijski _in koji mora dobiti javnu podr{ku.
Jer, {to vi{e Simi}a to ve}a Srbija. To je to.

248

249

(25. septembar 1995. godine)

Ri_ard Holbruk, Amerikanac, pomiriteq, putuje

svakodnevno od Beograda do Zagreba i Sarajeva na razgovore sa liderima, ratnicima, o mogu}em miru, {etaju}i u torbi dva miliona dolara koliko iznosi potencijalna Nobelova nagrada za mir, nesporno ve} opredeqena onome ko taj mir kona_no uspostavi na ovim prostorima.
Svi ratnici su prihvatili mirovni plan jo{ odavno kao pravedno re{ewe, Muslimani i Hrvati odmah,
a Srbi nedavno, preko ovla{}ewa datih Milo{evi}u
koji je tako|e odavno rekao da je plan dobar i da ga treba prihvatiti. I kada smo se ponadali da je sve zavr{eno, ili bar pri kraju, onoga dana kada su se sa wegovim stavom o mirovnom planu slo$ili i Karaxi} i
Patrijarh, ispali smo naivni kao i do sada, veruju}i
u re_i a ne gledaju}i dela. Opet je isto kao pre i vidimo da je pitawe rata wegova odluka, kao i pitawe
mira koji ne dolazi, uprkos propagandi preko televizije i {tampe koja svakodnevno poru_uje da mir nema
alternativu. Mir ima alternativu, a to je izgleda mir
po Milo{evi}u. To je mir o kome on govori sa Holbrukom, pregovara i obe}ava, a istovremeno {aqe Arkana
u rat sa ovla{}ewima koja nikada do sada nije imao ni
jedan na_elnik General{taba Vojske Jugoslavije, ni
one od pre rata ni ove dana{we.
Niko u Srbiji ne spori da Arkan hvata izbeglice
iz Krajine i odvodi ih u vojni centar u Erdutu, kojim

komanduje, maltretira ih kako i koliko $eli, a zatim

{aqe u rat, gde svakodnevno gube $ivote dok predsednik Srbije pri_a o miru. Ko mu je omogu}io da ima vojni centar u Erdutu, da wime komanduje, da hvata qude
i vodi u smrt, koji organ ove dr$ave je doneo takvu odluku i kada, pitawe je koje niko ne postavqa ni u Srbiji, a ni u inostranstvu. Svi putevi vode do Milo{evi}a i sigurno je da se sve to radi sa wegovim znawem
i odobrewem, pa se nadam da }e Holbruk i ostali do}i
do te ta_ke i bar oni postaviti pitawe Erduta u jednoj od bezbrojnih poseta Beogradu.
Ovo tim pre {to se ovih dana i javno, na Televiziji BK, sve to i videlo i _ulo od samog komandanta
Arkana, koji je pred kamerama demonstrirao svoju vojnu i politi_ku mo} rugaju}i se zarobqenim Muslimanima koje dr$i, i @enevskoj konvenciji o zarobqenicima. Pred kamerama je tako|e rekao i to da nema {ta
da se krije, da oni ratuju u Bosni i da nisu nikakve paravojne formacije ve} snage Ministarstva unutra{wih poslova.
Ne znam za{to je to Milo{evi}u potrebno, ali znam
da Srbiji sigurno nije i da joj ote$ava i onako te$ak
me|unarodni polo$aj u pregovorima o miru. Izgleda da
on pregovara o miru isto onako kao {to je vodio rat.
Srbija nije u ratu, govorio je sve _etiri godine rata, dok su ginuli srpski vojnici po hrvatskim i bosanskim gudurama. Srbija je za mir, govori danas, a Srbi
i daqe ginu i nestaju uz najstra{nija poni$ewa i bez
glasa otpora i pobune. I ako budemo _ekali mir isto
onoliko koliko nismo bili u ratu, nismo ni zaslu$ili ni{ta boqe od bede u kojoj $ivimo, i ekonomski, i
politi_ki, i duhovno.
Tu bedu surovo ilustruje drama porodica _iji sinovi, bra}a i mu$evi nestaju svakodnevno i osvi}u u
Erdutu, a oni }ute i trpe _ekaju}i Holbruka i mir koga nema. Ako mogu da razumem nemo} izbeglica po Srbiji koji spavaju na drumu i nemaju kud, ne smeju ni da se
pojave u javnosti, nikako ne razumem }utawe beogradskih porodica koje do$ivqavaju istu sudbinu. Svi smo

250

251

MR@WA PUTUJE NA JUG

uglavnom _uli za dramu Beogra|anke koja radi na Televiziji Beograd i _iji sin je nestao u danima pada Krajine. Tra$e}i ga kod <e{eqa kao dobrovoqca, jer su
znali za wegovo raspolo$ewe da ide i brani narod u
Krajini, upu}eni su na Erdut kao mogu}u adresu. Oti{li su da ga tra$e otac, brat, stric i prijateq, _etiri mu{karca Beogra|anina. Kada su stigli u Erdut
za wima su se do danas zatvorila erdutska vrata, ostali su na obuci, i ko zna gde se sada nalaze.
Pri_a je poznata mnogima, ali ne i javnosti, jer porodica strahuje da javno protestvuje protiv nasiqa,
$ele}i da sa_uva bar $ivote svojih najbli$ih, koji bi
sigurno bili ugro$eni objavqivawem celog slu_aja.
Zna_i, do{li smo do samog dna civilizacije, prinu|eni da se odreknemo svega za o_uvawe golog $ivota. To je
mir koji Milo{evi} potpisuje i potpisiva}e ga ko zna
do kad.
O svemu ovome }ute i oni koji su uvek bili za mir,
kako se svakodnevno reklamiraju na TV Bastiqi. Udru$ena levica, Savez komunista pokret za razbijawe Jugoslavije, patriotski savez, razni ^epi}i, Krsmanovi}i, Risti}i i ostali, nemaju pojma o Erdutu i ratovawu mirom koje traje. Wihov nesporni lider i poznati
borac za mir, qudska prava i razumevawe me|u narodima, gospo|a Mirjana Markovi}, zauzeta je va$nijim
poslovima i ve}im neprijateqima. Privatna svojina i
kapitalizam koji viri sa granica Crne Gore prema Srbiji, opasnost je koju ona $eli da otkloni po svaku cenu, ostavqaju}i svoga mu$a, Socijalisti_ku partiju,
Erdut, rat i mir, da traju kako ho}e i koliko ho}e. JUL
se sada bavi Crnom Gorom i svojom borbom i stavom o tom
pitawu u praksi potvr|uje teorijske postavke o sli_nosti komunizma i fa{izma. Na istim pozicijama su
se danas na{li u odnosu prema Crnoj Gori i wenim politi_arima Jugoslovenska levica i Srpska radikalna
stranka. Izgleda nemogu}e, ali ta_no. Svedoci smo nedavnih $estokih napada gospo|e Mirjane Markovi} na
premijera Crne Gore Mila \ukanovi}a, koji se ni u _emu ne razlikuju od napada Srpske radikalne stranke,

pa ni u re_niku koji se koristi. Srpski radikali odavno govore da je premijer \ukanovi} {vercer i kriminalac, i zbog toga su i proterani iz Crne Gore pre dve
godine, a wihovi _elnici u Crnoj Gori i su|eni i zatvarani, a sada istim re_nikom, primitivnim i nepoliti_kim, o wemu govori i doktorka Markovi}, nazivaju}i ga javno prikrivenim {vercerom na poslu politi_ara, prilikom promocije svoje stranke u Novom
Sadu. Ciqevi su, zna_i isti, metodi isti, a stranke
su navodno zava|ene i na suprotnim pozicijama. <io
mi ga \uro, {to bi rekao na{ narod.
U o_ekivawu daqweg toka ove demokratske rasprave i mo$da proterivawa gospo|e Markovi} iz Crne Gore, pitamo se otkud nagli politi_ki interes levice za
Crnu Goru i $u_ wenih lidera prema premijeru \ukanovi}u. <ta je to pritislo Crnu Goru i pokrenulo
levicu na borbu i za{titu kakvu je do sada nesebi_no
pru$ala Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. Zanimqivo je
to naglo okretawe mr$we sa severa prema jugu, prema
jedinoj preostaloj dr$avi Jugoslavije koja nije Srbija. Iste politi_ke snage, isti qudi koji su razbili Jugoslaviju, oterali i Slovence, i Hrvate, i Muslimane, i Makedonce, mr$wom i ideologijom koju propovedaju, sada se okre}u Crnoj Gori i zbog istih razloga i
na isti na_in zapo_iwu labudovu pesmu smrti u sopstvenoj ku}i. Polako se okupqaju na istom poslu komunisti, fa{isti, demokrate, kwi$evnici, akademici,
>osi}i i ostali, pa razna bra}a iz svekolikih udru$ewa {irom sveta i orlova, kre}u le{inari ka novom
plenu i krvavoj gozbi. Sa istim $arom i novom nadom
da }e sada mo$da ipak pobediti neprijateqa koji je dovoqno mali i slab, oni idu daqe svojim putem bez kraja. Dru{tvance koje je razbilo veliku Jugoslaviju i
oslobodilo Triglav i Knin, krenulo je da oslobodi
Lov}en i Cetiwe.
Neprijateqi na koje kre}e levica iz Srbije u Crnoj Gori nisu ni Muslimani, ni Albanci, ni Hrvati,
to je sve sitno prema onome {to se iza tih brda vaqa.
Kapitalizam, privatna svojina, nepovratno zbogom ko-

252

253

munizmu, pretwa su i opasnost mnogo ve}a od svih sa

kojima se Srbija i wena levica do sada borila. Otvorena poruka crnogorskog premijera \ukanovi}a da se
Crna Gora opredelila za privatizaciju i da se ne}e
vezati za komunisti_kog mrtvaca, ne}e biti balkanska
ni Kuba, ni Koreja, ni Kina, i da je srpski komunisti
i JUL ne mogu vu}i za wihovim propalim idejama i
snovima, bila je kao no$ u srce okrepqenim i zaina}enim srpskim levi_arima. Direktorka JUL-a, Mirjana
Markovi}, koja je do nedavno izra$avala otvorene simpatije za mlado i antibirokratsko crnogorsko rukovodstvo, posle ove poruke reagovala je principijelno, i na svoj poznati na_in. \ukanovi} vi{e nije bio
ni mlad, ni lep, ni simpati_an, ni levi_ar, ve} prikriveni {vercer na poslovima politi_ara. Isto kao
{to je <e{eq bio qubimac javnosti, wenog mu$a i
cele porodice dok je harao po Srbiji i {irio fa{izam, sve dok nije napao wu i weno silexijsko levi_arewe po Srbiji. Tada ga je odmah javno nazvala Tur_inom, u svom tekstu u Dugi, $ele}i vaqda da ga uvredi, _ime je jasno pokazala da Turke smatra za neku ni$u rasu, {to se te{ko mo$e podvesti pod wen _uveni
kosmopolitizam. Pre je to nacizam, isti kao <e{eqev
i zaista ne razumem wihove odnose i za{to se ne podnose, kada se strate{ki u svemu sla$u.
Na istoj liniji i politici u odnosu na Crnu Goru i
Federaciju nalaze se i ostale opozicione stranke u
Srbiji. Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, wihovi mawi trabanti i mnogi akademici i vanstrana_ki intelektualci, sla$u se ukupno u osnovnoj
strate{koj politici budu}e sudbine i ure|ewa onoga
{to nam je od dr$ave ostalo, bri{u Crnu Goru predvi|aju}i joj sudbinu jednog od regiona u sastavu Jugoslavije. To je \in|i} lepo, trgova_ki, i objasnio nedavno,
negiraju}i pravo Crne Gore na ravnopravnost u Federaciji, ra_unicom da }e takvim politi_kim stavom
obezbediti svojoj stranci novih 200.000 glasa_a, Srbijanaca, koji sli_no misle, {to je, ka$e, wemu va$nije
od Crne Gore i wene istorije.

Ko{tuni_in srpski savez sa Narodnom strankom Crne Gore, govori isti jezik, pa je Crnogorcima u budu}im neizbe$nim sukobima sa Srbijom ostala jedino podr{ka Srpskog pokreta obnove koji je, kao i uvek do sada, podr$avao sve {to su napadali fa{isti i komunisti i bio jedini oslonac i nada svim $rtvama tih mra_nih ideja i qudi. Dr$avnost Crne Gore i promenu dru{tvenog ure|ewa javno i potpuno podr$ava samo Srpski pokret obnove, koji odvaja jasno strate{ke nacionalne interese od dnevno politi_kih i li_nih nesuglasica sa konkretnim nosiocima vlasti i politike u
Crnoj Gori. Kao _lan i funkcioner te stranke podr$avam takvu politiku iako nemam nimalo razloga da branim ni premijera \ukanovi}a, ni wegove drugove na
vlasti. Jer, na $alost, Crnogorci na vlasti danas nisu
ono {to su nekada bili wihovi preci, pa su i sam premijer \ukanovi}, i predsednik Bulatovi}, bili deo
iste fa{isti_ko-komunisti_ke kamarile, tokom ovoga
sramnoga rata i za vreme junskih doga|awa 93. godine u
Beogradu, {to ne znam da li ho}u i mogu da zaboravim.
Me|utim, Crnu Goru ne}u i ne smem ni zaboraviti
ni izneveriti. Nikada. I ne samo ja, _uva}e je i _uvaju je svi $ivi a i mrtvi Crnogorci, isto onako kako
su je _uvali i sa_uvali tokom pro{lih vekova wenog
trajawa.
Jer, kako ka$e Wego{: Tvrd je orah vo}ka _udnovata, ne slomi ga a zube polomi. Nadam se da to znaju
i u JUL-u i u avgustu i u septembru i u svim slede}im mesecima oni koji su zube ve} polomili na severu zemqe, pa sada protezama stara_ke bezubosti kre}u
ka jugu, $ele}i da bar nekoga pobede i pokore. Da je to
pogre{an i put i adresa svedo_i istorija i bezbrojni
osvaja_i Crne Gore praznih ruku i polomqenih zuba.
Moj savet ratobornoj levici, dobronameran i iskren
glasi: manite se }oravog posla, od babe niko nije napravio devojku.
Nemate {anse.

254

255

(9. oktobar 1995. godine)

O_ajne srpske izbeglice u potrazi za sme{tajem

u{le su u logor Omarsku, na ono isto mesto gde su, tri
godine pre, wihove vo|e i vojskovo|e dr$ali zarobqene Muslimane, mu_ili ih, ubijali i izgladwivali do
smrti. Pri_a o tom logoru i slike polu$ivih zarobqenika sa zalepqenim stomacima i isturenim rebrima, koje su obi{le ceo svet, po_etak je srpske golgote,
jer od tada se zgranuti svet po_eo temeqno baviti srpskim zlo_inima, silovawima i pqa_kom, odgurnuv{i
nas sna$nom propagandom u sami }o{ak civilizacije.
Srpske izbeglice, sa zave$qajima, u istom logoru
i sa istom dimenzijom nesre}e i nepravde nad wima,
nisu tako potresle svet, a wihov ulazak na mesto zlo_ina wihovih vo|a izgleda kao biblijska slika kru$ewa zla koje neminovno zadesi i du$ne i nedu$ne.
Potresne slike narodnog stradawa u Bosni, koje vidimo samo na nezavisnim televizijama, tumarawe porodica po drumovima, glad, hladno}a i suze staraca, opet
su dirnuli vi{e beli svet nego sve nas ovde, koji verbalno brinemo za na{ narod u Bosni. Humanitarne organizacije Evrope i sveta uspostavqaju vazdu{ne mostove i {aqu spas, hranu, lekove, ode}u, }ebad, obu}u,
dok mi odavde {aqemo samo mr$wu i prema svetu i
prema svom narodu. Umesto da smo svi na drumovima,
aerodromima, da {aqemo sve {to imamo i mo$emo za
goli $ivot nesre}nika i nevinih $rtava beogradskog
ludila, mi se skrivamo u svoju bedu, pevamo po svim

televizijama i radio stanicama, sa Xejom, Cecom, Sneki, Beki, Jami i Sami, slu{amo Kleopatre, veselimo
se po slavama, svadbama i ku}ama, slavimo jubileje ovoga i onoga, ministri se {etaju po Srbiji, otvaraju objekte, seku trake, horovi pevaju, folklor igra, JUL se
uz pesmu i igru promovi{e svaki dan i svuda, u {tampi _itamo sve o opsadi Kabula, ali ni{ta o opsadi Bawaluke, biznis, pqa_ka i otima_ina dr$ave cveta, i
svi jedva _ekamo da pro|u kataklizmi_ne slike iz Bosne koje pla{e i opomiwu.
Na{a dr$ava ne {aqe ni{ta, nema ni vazdu{nih
ni kopnenih mostova, na{e ra{_upane humanitarke, nafrakane i ugojene, ne silaze sa ekrana televizije umesto da skupqaju, pakuju, {aqu i dele pomo}.
@ena na{eg predsednika dr$ave, _iji narod pre$ivqava najte$e dane svoga trajawa odlaze}i iz ku}a
i sa wiva koje je radio i sejao vekovima, ne pi{e tih dana u svom javnom dnevniku o nesre}i koja se vaqa drumovima, o stotinama hiqada qudi koji bukvalno nestaju ostavqeni sami sebi i Bogu iznad sebe, ve} o tome kako je neko sru{io spomenik u Pri{tini, koji je podignut u slavu borbe protiv fa{ista. Sru{eni kamen je
zna_ajniji od svih sru{enih ku}a, dr$ava, gradova, sela, porodica, od dece, $ena i staraca koji nas gledaju
usahlim o_ima u retkim slikama sa ekrana, od samog
$ivota. Predsednik dr$ave, suprug wen, }uti, nit govori nit romori, ni o ratu ni o miru, ni o $ivima ni
o mrtvima, to se izgleda wega ni ne ti_e ni ne doti_e.
A mi koji $ivimo ovde i danas, sa wima i pod wima, a
u bezdu{nosti sli_ni wima, neminovno gradimo sopstveni mrtva_ki logor Omarsku iz kojeg je ve} pobegla
budu}nost, svi mladi qudi koji nisu $eleli da se ugu{e u pro{losti i zlu svojih predaka.
Tuga i bezna|e naroda u Bosni i rasulo vojske koja
ne mo$e ili ne}e da brani gradove i narod, naterali
su i srpsku Crkvu da prvi put tokom ovoga rata ustukne i da se obrati Apelom za pomo} Ujediwenim nacijama, koje su za wih do danas bile centar antisrpske zavere i leglo mrziteqa srpstva i pravoslavqa. Tu po-

256

257

GOLGOTA ZA OSVETU

mo} sveta u zaustavqawu nepregledne i skoro kona_ne

nesre}e celog srpskog naroda u Bosni tra$e i vlast u
Srbiji i politi_ke stranke, svi o_ekuju da neko drugi _arobnim {tapom zaustavi zlo koje smo sami pokrenuli. Svi oni koji su do ju_e pretili svima, bombardovali Be_, Rim i London i obarali avione NATO pakta, danas cvile i mole Ujediwene nacije za pomo} i
spas od onih koje su do ju_e i sami isto tako bezdu{no
napadali, ubijali i proterivali, uzneseni nadmo}no{}u vojske i oru$ja.
I kada smo mislili da }e svet i to uraditi, Ujediwene nacije su prvo poslale posmatra_e da utvrde kr{ewe qudskih prava Hrvata i Muslimana u Bawaluci, Prijedoru, Mrkowi} Gradu, Sanskom Mostu, u svim
mestima u kojima je boravila oslobodila_ka paravojska iz Srbije, Srpska dobrovoqa_ka garda, odnosno grupe i paravoj{_ice, koje se uglavnom vrte oko zlatarskih radwi i banaka, a nikada ni jedno brdo nisu oslobodili, kako je nedavno izjavio general Ratko Mladi} u intervjuu.
Mi smo, naravno, opet ogor_eni na taj bezdu{ni
svet, jer mi ne znamo, ovde niko, pa ni nezavisne televizije ne objavquju ono {to drugi narodi vide i _uju,
da je samo u okolini Prijedora za nekoliko dana proterano vi{e od osam hiqada Muslimana koji su pri tom
batinani, pqa_kani do gole ko$e, a mu{karci crnim
autobusima odvo|eni u nepoznatom pravcu. Iznemogle
starce, $ene i decu su terali da preplivavaju reku, i
mnogi su u reci i ostali. Iz Bawaluke je, tako|e, proterano sve {to je ostalo od _etrdeset hiqada Muslimana koji su $iveli u woj, uz batinawe, pqa_ku i otima_inu ku}a i imawa, o _emu Srbi ovde ne znaju ni{ta.
Srbi u Bosni, koji bezglavo be$e iz gradova i sela
pred hrvatskom i muslimanskom vojskom, znaju to, znaju za sli_ne zlo_ine i nedela u svojim krajevima, gradovima i selima u kojima su $iveli, i kada samo _uju
da dolaze oni koje je srpska vojska i paravojska proterivala, ubijala i pqa_kala, be$e bezglavo ostavqaju}i sve u strahu od osvete za zlo_ine koje mnogi od wih

nisu ni skrivili ni po_inili. Mi ovde, po kafanama,

domovima i u {tampi teoreti{emo i osu|ujemo sramnu srpsku be$aniju iz Srpske Krajine u Hrvatskoj i
sada{wu iz Bosne, nesposobni da uhvatimo razlog narodnog straha i kukavi_luka. A razlog je jasan, be$i se
od sopstvenog zla, od zlo_ina koji je u_iwen i koji mora da se plati. Nedu$ni narod zna da nije kriv, da su
to _inili uglavnom oni sa strane, koji su ve} odavno
oti{li da u$ivaju plodove ratovawa po tu|im ku}ama, ali zna da krivci nikada i ne pla}aju nego nedu$ni i zato be$e, ostavqaju}i i ku}e i imawa, sa golim
$ivotom kao jedinim imawem.
Za zlo_ine znaju i odobravaju sve {to se _ini i vlasti u Republici Srpskoj i one u Srbiji, kao i sama
Crkva, koja pomo} od sveta tra$i za svoj narod }ute}i o stradawu drugog naroda. Zato pomo} sveta u politi_kom smislu ne dolazi i te{ko }e nam ikada sti}i.
Posmatra_i Ujediwenih nacija, koji su nakon molbe
i zahteva srpskih vlasti u Bosni ipak stigli u Bawaluku, ne}e mnogo pomo}i izbeglom narodu da se vrati u svoje domove; to mo$e u_initi samo onaj koji ih je iz domova i proterao. Oni }e videti nesre}u, obe}ati pomo},
podr$ati mir i oti}i, a za to vreme umira}e hiqade
smrznutih staraca, $ena i dece, _ije misli i nesre}u
nijedan pisac ni pesnik nikada ne}e mo}i opisati.
Oni koji raspola$u wihovim $ivotima u Srbiji i
Bosni danas, ne}e ih spa{avati, ne}e ni misliti o wima, oni }e danima zasedati u skup{tinama koje su sami
sastavili i beskona_no raspravqati o vlasti a ne o
umiru}em narodu. Ta nazovi skup{tina u Bosni, emisari iz Srbije poslati da seju mr$wu i razdor, {e{eqevci koji obilaze Bawaluku i izve{tavaju o nesre}i koju su sami izazvali, mete$ u vojsci i sva|a vojske sa paravojskom poslatom iz Srbije da dodatno podgreje nesre}u i pove}a stradawe kako bi izazvali pad
Karaxi}a, lutaju}i nesre}ni narod na koga se niko ne
osvr}e to je slika svih nas, i vlasti i celog naroda,
slika za sramotu, za stid, za istoriju, neku malo druga_iju od dosada{we.

258

259

Da li bi se ijedan narod na svetu pona{ao kao mi

danas, da li bi Francuzi ili Englezi mirno posmatrali nesre}u svog naroda i umirawe hiqada qudi na putu od gladi, bolesti i hladno}e, dok oni $ive normalno i raspravqaju ko }e biti na vlasti. Sigurno ne. To
mo$emo samo mi, nebeski, najve}i, najboqi, izabrani
narod. Po svemu {to se de{ava i {to sami _inimo, o_ito jesmo izabrani, ali za umirawe, za nestanak.

VELIKI DRAGOSLAV I
MALI BOGOQUB

(23. oktobar 1995. godine)

U Dejtonu, u Ohaju, daleko u Americi odlu_iva}e

o na{oj sudbini, $ivotu i smrti, neki qudi. Ma {ta
odlu_ili, potpisali i obe}ali, u Srbiji ne}e mo}i uspeti ni{ta osim mr$we, koja ovde stanuje ve_no i neprolazno. Jedan doga|aj, mali, mnogo mawi od onog u
Ohaju, odslikava na{u stvarnost, nepromenqivu sporazumima i obe}awima, koju shvatam kao prokletstvo i
ve_nu pri_u svih srpskih generacija, porodica i vladara, i ja bih preko te pri_e da stignem u Ohajo.
Dragoslav Mihailovi}, srpski pisac, akademik, u
posledwem broju lista Duga reaguje $estoko, onako
komunisti_ki i zajedno sa dva-tri druga, na intervju
moga prijateqa, glavnog urednika Srpske re_i Bogoquba Pej_i}a. Pod naslovom Svi moji nitkovi i poneki gmaz, ovaj veliki kwi$evnik, veliki i ve_iti
disident zlatnog komunisti_kog vremena, i naravno
akademik, sa velikim stanom u centru grada, svim velikim nagradama koje postoje i, dabome, svim ostalim
pripadaju}im privilegijama, vrlo kwi$evno, onako
ba{ akademski, probranim re_nikom punim $estine,
ispisa najodvratnije re_i namewene _oveku za koga u
istom tekstu ka$e da je mali, mali, toliko mali da mawi biti ne mo$e, i da ga je on bio zaboravio zbog wegove bezna_ajnosti.
^itaju}i taj ogavni tekst shvatila sam za{to Milo{ Crwanski nije bio akademik, kao i su{tinu te
la$ne institucije, nedostojne svog naroda i vremena.
260

261

Naqutio se, izgleda, veliki Dragoslav, _lan kluba

mo}nih, nedodirqivih nosilaca nacionalnih tapija
na sve i sva{ta, i na nauku i na kwi$evnost i na istoriju i na misao uop{te, na disidentstvo, na kritiku,
promenu, na sve, {to se neki mali i bezna_ajni Bogoqub Pej_i} usudio da o wemu ka$e da je malo boravio
na Golom otoku i da je on, u stvari, radio za policiju,
brane}i tako sebe od optu$bi iz Dragoslavqevog kluba da je saradnik policije. Jer, zamislite vi, obi_ni
svete, narode, vi koji gmi$ete po zemqi i niste akademici i nacionalne veli_ine za ovo ili ono ve} dugih
pedeset godina, usudio se neko da o Dragoslavu i wima
ka$e bilo {ta, osim da su najve}i, najboqi, jedini, da
su borci protiv re$ima od kojeg su usput drmnuli sve
{to se drmnuti mo$e. Oni iz tog kluba su navikli samo na po_asti, pohvale i priznawa, kao i na pravo da
ru$no govore o kome ho}e i {ta ho}e, a kada neko wih
dodirne ili im u samoodbrani odgovori, to je kao jeres,
kao osporavawe nespornih bo$anstava i idola nacije.
Svedok sam, i ho}u da govorim istine radi, da je taj
isti Dragoslav veli_anstveni, u mom prisustvu i u
prisustvu mnogih va$nih qudi, od Dobrice >osi}a,
Danka Popovi}a do Brane Crn_evi}a i _ak Vojislava
<e{eqa, koga su tada voleli, u Prosvetinoj kwi$ari
Antikvarijat, u Knez Mihailovoj 42, kod Milana Davidovi}a, vi{e puta pri_ao da pouzdano zna od ranije
za Bogoqubovu saradwu sa policijom. I on i Dobrica i
mnogi iz tog dru{tva velikih _esto su se bavili malim Bogoqubom, {to mi je i tada i danas ostalo sasvim
nejasno, kao {to mi je nejasna i najnovija $estina reagovawa akademika Mihailovi}a. Tih osamdeset tre}ih
do devedesetih godina, oni su bili pokretna nacionalna bo$anstva, a Bogoqub Pej_i} jedan zaista sasvim bezna_ajan, bezopasan, nezaposlen i polugladan _ovek, a tako _esta tema kru$oka u Prosvetinom antikvarijatu.
Poznajem Bogoquba Pej_i}a iz mojih studentskih
dana, vaqda me je pratio da vidi i {pija ho}u li sresti Vuka, u_im li Rimsko pravo i znam da je mr$wa
ovog kru$oka prema wemu, u stvari, mr$wa koja i da-

nas deli Srbiju i koja je neprolazna. Dva sveta su Bogoqub i Dragoslav, dve Srbije predstavqaju i po svemu {to su bili i za {ta su se borili i kako su se moralno i qudski nosili sa re$imom proteklih pedeset
godina. Ko je od wih veliki, a ko mali sudi}e istorija. Ono {to sada znamo je slede}e.
Gospodin Dragoslav Mihailovi} je bio komunista,
bio na Golom otoku zbog svoje borbe za jo{ ve}i komunizam od onog koji smo imali _etrdeset pete i _etrdeset
osme godine, za gulage sli_ne onima u Sibiru, za milione bednih, gladnih, prognanih, pobijenih, za brkove
Staqinove, za leviju i goru Srbiju, i o tom svom robijawu na koje su ga wegovi drugovi poslali, a ne Bogoqub, napisao je sve svoje kwige koje je i objavio i nagradio i u{u{kao do akademskih visina. Mi, _itaoci,
ronili smo suze nad sudbinama zato_enika logora koji
su umirali sa Staqinovim imenom na usnama i to je bila budu}nost koju nam je Dragoslav nudio, za koju se borio i o kojoj, verujem, i danas sawa.
S druge strane je Bogoqub Pej_i}, nikada _lan Saveza komunista, zavr{io Vojnu akademiju u Beogradu i
Qubqani, i kao mlad potporu_nik, jo{ davne 1963. godine u Ni{u, pucao u sliku svog vrhovnog komandanta
Josipa Broza, u prisustvu Ace Muse, doskora{weg poslanika SPS-a (za one koji ne veruju), uhap{en odmah,
isle|ivan, ra{_iwen i izba_en iz vojske na ulicu. Zahvaquju}i Milojki Mla|enovi}, tada{wem direktoru Ve_erwih novosti dobio je posao u novinama, kao
redak fakultetski obrazovan _ovek toga vremena i talentovan novinar, i zapo_eo novinarsku karijeru u toku koje je su|en _etrdeset devet puta i osu|en na ukupno devetnaest godina zatvora, a iz Makedonije, gde je
bio {ef dopisni{tva od 1965. do 1967. godine proteran ukazom Vlade Makedonije poradi velikosrpskog
nacionalizma. Pre toga, su|en u Skopqu, jer je jedini pisao o pobuni radnika u rudniku Zletovo u kojoj je
pet qudi policija ubila, a preko sto ranila gu{e}i
pobunu, i pisawem naru{io strogo poverqivu dr$avnu tajnu. Su|ewe je kasnije obustavqeno, nakon Bogoqu-

262

263

bovog proterivawa, da ne bi javnost saznala za smrt

radnika i pobunu tako {to je na predmetu napisano da
je Bogoqub Pej_i} poginuo u saobra}ajnoj nesre}i kod
\ev|elije. Vratio se u Beograd, u Ve_erwe novosti,
gde je suspendovan vi{e puta, a tada{wi glavni urednik Borbe Nikola Burzan bio je _esto pozivan u policiju kod tada{weg ministra unutra{wih poslova
Ze_evi}a, gde mu je isporu_ivan zahtev da izbaci Bogoquba Pej_i}a iz novina zbog wegovog pisawa. Pisao je
kriti_ki o rukovodiocima, vilama, bahanalijama, u Reviji 92 koju je Borba pokrenula, a koja je zabrawivana dva puta, pisao je tekstove koji i danas imaju te$inu, da bi 1973. godine tada{wi na_elnik Slu$be
dr$avne bezbednosti Vidoslav Zlati} dobio nalog da
ga uhapsi i optu$i kao agenta CIA-e. Po{to nije bilo
dokaza, re_eno mu je: Samo ti wega uhapsi, neka odle$i godinu dana, a posle vide}emo, {to je Zlati} odbio i odmah bio smewen, a kasnije o svemu javno svedo_io. Na kraju je uz velike politi_ke pritiske izba_en
iz novina definitivno na ulicu 1983. godine i $ivotario od male zarade svoje supruge, medicinske sestre.
Sukob sa Dragoslavom Mihailovi}em, prvi i jedini, imao je kao glavni urednik lista Novosti iz Jugoslavije, gde je postavqen ne kao podoban, ve} kao stru_an i {kolovan novinar i odmah odbio da redovno mese_no ispla}uje Dragoslava ni za {ta, kao {to je prethodno radio Dragoslavqev ku}ni prijateq, biv{i glavni urednik Mi}a Markovi}. Dragoslav Mihailovi},
disident i borac protiv re$ima tada je boravio na
Zlatiboru i po kuriru je tada primao novac od redakcije Novosti iz Jugoslavije za posao koji nije radio,
i kada nije dobio prvu po{iqku nakon promene glavnog urednika lista, gnev, qutwu i nezadovoqstvo sru_io je na Bogoquba Pej_i}a, optu$iv{i ga tada da je
_ovek partije, dr$ave, policije, jer, eto, wemu, mu_eniku, ne da zaslu$enu golooto_ku platu.
Ovako izgleda istina. A ona je va$na zbog nas danas,
levih ili desnih, koji se neprestano satiremo optu$bama, sva|ama, podmetawima, satiru}i tako celu dr$a-

vu i narod. A ko je radio za policiju, levi ili desni,

veliki Dragoslav ili mali Bogoqub, neva$no je sasvim, jer sigurno nije ni jedan, mada nije zanemarqivo kako je ko u $ivotu pro{ao i {ta je svojim radom zaradio i za sebe i za svoj narod.
Moralno, nacionalno-istorijski, a i realno-politi_ki, mi koji u$ivamo plodove wihovih $ivotnih bitaka, Dragoslava na levoj i Bogoquba na desnoj strani
Srbije, moramo se opredeliti. Da li nam je va$nije to
{to je _inio Bogoqub kao mali, obi_ni oficir, a kasnije novinar koji je svojom pojedina_nom upornom pobunom, uvek i protiv svake nepravde, {irio pukotine
cementiranog jednoumqa i poslu{nosti rizikuju}i
sve, posao, karijeru, opstanak, pa i sam $ivot, da bi na
kraju zavr{io na ulici, izba_en i odba_en, na plati
svoje supruge, kao i hiqade sli_nih wemu, bez ijednog
jauka, $albe ili kwige o svojim stradawima, ili ono
{to je u_inio Dragoslav, kao golooto_anin, u_esnik
grupne pobune protiv nedovoqno levog, nedovoqno _istog i nedovoqno strogog komunizma u Srbiji, naplativ{i kasnije sve robije i muke, a daqwim svojim zna_ajnim uticajem u dru{tvu, biju}i do danas svoju izgubqenu bitku za Staqinove brkove i za rusku _izmu
kojom bi po wegovoj zamisli i nalogu gazio sve nitkove
i gmazove wegove ne_iste savesti.
Meni je jasno da je ono {to su _inili mali, }utqivi, neprimetni, a uporni, kao Bogoqub, bilo mnogo zna_ajnije za pomerawe mraka u ovoj zemqi, za promene i
za budu}nost i nemerqivo ve}e od svega {to su za isto
vreme _inili i u_inili svi velikani, komunisti_ki
disidenti i akademici, koji su se u su{tini svih pedeset godina nadmetali u levi_arewu. Staqin ili Lewin, Broz ili Kardeq, Kastro ili Hru{_ov, to su wihovi snovi i wihova ponuda budu}nosti koju je $ivot
stalno odbacivao. Jer, posle svega, sre}om, cela Srbija danas gleda na Zapad, na Ameriku, Wujork, Pariz,
London, Rim, Be_. San svakog mladog _oveka koji $ivi
na ovim prostorima, pa i dece levi_ara i onih najlevijih, jeste da ode tamo, da uzme budu}nost i vek u kojem

264

265

$ivi, da ga iskoristi u svim dostignu}ima, a ne da sawa

leve snove i _eka u redu po pet godina da kupi ma{inu
za prawe ve{a ili automobil kao nedosti$an luksuz.
Meni su se, kao i mnogima u Srbiji, ve} odavno smu_ili svi Dragoslavi, Antoniji i Dobrice, koji nas ve}
pedeset godina kqukaju svojim kwigama, intervjuima,
javnim nastupima, u kojima cmizdre {ta im se doga|alo u ovom ili onom logoru u koje su jedni druge slali,
{ta je bilo na ovoj ili onoj _uki ili ofanzivi. To vi{e niko i ne _ita, a posebno je pitawe morala pisati
i danas o tome, dok reke smrti i nesre}e teku ispred
na{ih, pa i akademskih domova, bez wihovog glasa pobune a opet uz veliki krik malog Bogoquba, koji i danas vodi sizifovsku bitku protiv zla, pi{u}i javno
i hrabro ono {to je retko smeo napisati ijedan Srbin.
U sramnom i prqavom ratu koji traje, nacrtali su se
javno i istinito danas svi gmazovi i nitkovi, a wihova adresa je ba{ tamo gde Dragoslavi stanuju. Pedeset
godina smo ih slu{ali, _itali, patili zbog wih, a nikada ni retka, ni pri_e, ni pesme, ni romana od wih nismo pro_itali o dana{wim logorima i umirawima miliona qudi, kao ni o onima koje su svi zajedno, i golooto_ani i wihovi stra$ari, pre pedeset godina ubijali, streqali, rasku}ivali, rasterivali po celom svetu, otev{i im ku}e, imawa, porodice, dr$avu, sve. Oni
su kao bili disidenti, bunili se protiv svega osim
protiv svog dela, svog gmazovskog zla koje su doneli u
Srbiju i unesre}ili generacije. Ni jedan od wih nikada, za ovih pedeset godina, ne stisnu petqu da napi{e ne{to o svom delu, o ubistvima po 35.000 qudi, $ena i dece u jednom danu, kao na Zidanom mestu, na desetine hiqada u Blajburgu, zajedno Srba i Hrvata, na
stotine hiqada zarobqenika koje su ubijali bez ikakvog postupka, po kratkom postupku kako su voleli da ka$u, o hiqadama i hiqadama i sada neznanih grobova i
strati{ta nedu$nih $rtava koje su akademski preorali i na wima ku}e i stadione gradili, o milionima
utamni_enim posle wihove pobede, o unesre}enim porodicama isteranih iz ku}a i imawa da bi se oni u

wih uselili, o bra}i i o_evima koje su sami ubijali,

o nemerqivoj nesre}i koju danas isti qudi na isti na_in i po istom postupku ponavqaju i svom narodu i narodima sa kojima $ive. To se sve _inilo strate{ki,
pripremalo teorijski i sprovodilo akademski, }utalo
trajno. Jer, zaboga, {ta je sve to prema wihovim bitkama svih ovih pedeset godina, da doka$u i teorijski i
prakti_no ko je bio u pravu _etrdeset osme godine, Broz
ili Staqin.
Nekako mi izgleda da je do{lo vreme da se svima
wima, velikanima i usre}iteqima, nadobudnima i naduvanima, ka$e ono {to se obi_no govori u crnogorskoj
ku}i izlapelom starcu koji terori{e porodicu duga_kim pri_ama o svojim nepostoje}im bitkama i herojstvima, o doga|ajima koji se nisu desili. Wima ka$u,
onako polusa$aqivo: Ajde deda sedi i zapali, pu{ti
qude da pri_aju. Zapalite tako i vi, Dragoslavi, Dobrice, a neka i Antonije popu{i. Pustite nas da $ivimo.
Bi}e mi _ast ako zbog svedo_ewa koje sam zapisala,
ne zbog Dragoslava, a ni zbog Bogoquba, ve} zbog svih
usamqenih i ve_itih bunxija, zbog pravde i istine,
budem onako akademski oblajana i oblagana od Dragoslava neustra{ivog, kao {to je Bogoqub. ^ast zato {to je
definitivno danas u Srbiji jasno da je sve veliko ispalo mnogo malo, a ono malo obi_no, bezna_ajno, toliko
veliko da je uspelo da sa_uva i snagu i slavu Srbije.
Bogoqubi i ostali, mali, nepoznati, ali i nepromenqivi, daju istinitost i potku uvek aktuelnim re_ima:
Nema nam spasa, ali ne}emo propasti.

266

267

(6. novembar 1995. godine)

Doga|aji u kompaniji Politika, surovost i sirovost obra_una vladaju}e kaste sa @ivoradom Minovi}em, nekada{wim kqu_nim _ovekom promena vlasti i
politike na Osmoj sednici, aktuelizuju sna$no ve_ito prisutno pitawe morala, postojanosti i vrednosti
bilo kakvih qudskih odnosa u na{em narodu. ^lanovi
Upravnog odbora kompanije, koji su danas glasali podr{ku Minovi}u i wegovom poku{aju preuzimawa komande nad kompanijom koju su mu ve} odavno oteli oni
kojih nigde nema a svugde su prisutni, sutradan su glasali protiv Minovi}a i protiv svojih ju_era{wih
ube|ewa. Isti qudi, isto vreme, ista odluka, a razli_ita mi{qewa u dva dana, odnosno uvek kako gazda
ka$e.
Slugerawstvo, strah, pokornost, nedostatak stava
i hrabrosti ve}ine u narodu, rezultira dru{tvom i
dr$avom kakva danas ne postoji nigde u Evropi, a te{ko da i mlade afri_ke dr$ave sa koncentrisanom diktaturom i divqa_kim terorom imaju sli_an primer pogubnog uni{tewa narodnog bi}a, wegove svesti, voqe i
morala, kao {to je Srbija danas.
Hap{ewe direktora kompanije @ivorada Minovi}a, kao mera pritiska, a delimi_no i odraz bezglavosti vlasti, tipi_no odslikava koli_inu wihovog straha od bilo kakve promene odnosa snaga, od bilo _ijeg uplitawa u wihove zabrane, wihove dr$avne, poslovne i
politi_ke tajne. Sama _iwenica da se @ivorad Mino-

vi} sreo i ru_ao sa Danicom Dra{kovi}, analizirana

svuda, pa i na samom dr$avnom vrhu, ukqu_ila je alarmni ure|aj vlasti i pokrenula paniku.
Srpski pokret obnove je naivno reagovao u saop{tewu, ustvrdiv{i da je pao Knin, Zapadna Slavonija, da
hiqade Srba umire po drumovima, da je uni{teno i poru{eno toliko sela i gradova, ku}a i imawa, a niko nije uhap{en, ali jeste @ivorad Minovi} za neku bezna_ajnu i sasvim rutinsku poslovnu odluku. To je, zaista, naivna politi_ka ocena jedne stranke, koja bi za
pet godina svoje opozicione borbe morala znati da vlast
reaguje brzo, grubo i efikasno samo u samoodbrani, samoza{titi vlasti i wenih _elnika. Za{to bi vlast
hapsila nekoga zbog pada Knina, Zapadne Slavonije,
zbog izbeglica, sru{enog Vukovara, Mostara, ili spaqenih sela, kada je sve to _iweno za tu vlast i weno
o_uvawe. Sve {to bi poremetilo harmoniju izvr{ioca zla u ovome ratu, i samoga rata i ove vlasti, ona ne}e u_initi jer je to jedna celina, oni se uzajamno odr$avaju i na vlasti i u $ivotu.
Ali zato nema milosti prema onima koji dirnu u
tu celinu i poku{aju da izvuku bar neku polugicu iz
gra|evine zla i nesre}e koja je zidana pedeset godina.
Devetog marta 1991. godine zapretilo je ru{ewe i bilo je hap{ewe. Prvog juna 1993. godine isto. Svaki
nagove{taj opasnosti proizvodio je uslovni refleks
vlasti i hap{ewe je spas. Naravno da je neuporediva
opasnost od devetog marta sa odlukama @ivorada Minovi}a i wegovog Upravnog odbora, ali je refleks uvek
isti, @ika ne{to mewa bez saglasnosti vlasti, ru_a
sa Danicom Dra{kovi} i ustupa joj pod zakup strate{ke dr$avne objekte kioske za prodaju novina i $vaka,
mora da je to neka zavera protiv nas, hapsi verujem
da je stiglo kao uputstvo _ak iz Dejtona.
Meni je $ao svih koji su to _inili kao izvr{ioci
i 9. marta 1991. godine, i 1. juna 1993, a i sada sa Minovi}em. Oni jadni hapse sami sebe u budu}nosti, glume
svoju stvarnost koja ih _eka negde na kraju neke od pri_a. Minovi} nije ni mogao sawati da }e ovako zavr{i-

268

269

IMA STRUJE NEMA SVETLA

ti kada je na Osmoj sednici i posle we onako svesrdno

pomagao Milo{evi}u da se ustoli_i u svesrpskog vo|u.
Mislio je, verujem, da su te wegove zasluge ja_e od svih
mr$wi kojima je bio okru$en. Ali, prevario se on kao
i Qubi_i}, Gra_anin, ^krebi}, Rada Lambada, Trifunovi} i mnogi drugi upotrebqeni pa odba_eni investitori u Slobinu karijeru i vlast. Kao Minovi}
i kao svi oni pro}i }e i ovi dana{wi glumci teatra
trenutne komedije, koji }e se mewati brzinom kojom
se mewaju pozori{ne kulise. Po povratku iz Dejtona,
onako kako bude promewen Milo{evi} mewa}e se i politi_ka scena Srbije.
Najpre }e, nadam se, oti}i glavni akter prqavih
igara u Politici Dragan Haxi Anti}, zvani Struja, dostojni junak jedne kwige koja se nedavno pojavila,
a sasvim nedostojni direktor i glavni urednik nacionalnog glasila kao {to je Politika. Ne{kolovan, neobrazovan, i time iskompleksiran, mali _ovek a veliki sluga, razapet i raskre_en izme|u radnog mesta i
Tolstojeve 33, u $eqi da ispuni svaku $equ vladarima sagore}e u sopstvenom $aru. Okru$en istim kao on,
ne{kolovanim novinarima koji nisu uspeli zavr{iti
fakultet, ali zato jesu doktorirali na uvla_ewu i
podvla_ewu vlasti, od Tijani}a do Tirnani}a i ostalih velikih ili najve}ih novinara, kako sami za
sebe vole da ka$u javno u svojim zauzetim televizijama i novinama, on je ve} sasvim izgubio kompas i zaneo
se previ{e, pa je u $eqi da zadovoqi vladara napao
javno i samog vladara.
Zloupotrebiv{i primitivno i bahato, kakav je i on
sam, list Politiku kao privatne novine u svom obra_unu sa Minovi}em, on je pustio du{i na voqu i u redakcijskom komentaru protiv Minovi}a, u stvari, rekao sve {to misli o Milo{evi}u, o Osmoj sednici i o
wegovom dolasku na vlast. Jer, optu$iv{i @ivorada
Minovi}a za uvredu profesije zbog rubrike Odjeci i
reagovawa u Politici, koja je ure|ivana u Milo{evi}evoj ku}i i bila smi{qena strate{ki da u_vrsti
nekako olako dobijenu i nesigurnu pobedu na Osmoj sed-

nici, Anti} je zapravo rekao {ta on misli o Milo{evi}u, wegovoj vlasti i metodama politi_kih obra_una
koje je koristio.
U pisawu redakcijskog komentara, koji je zaista najkriti_niji do sada objavqeni tekst ne o Minovi}u ve}
o Milo{evi}u i vremenu wegovog uzdizawa na vlast,
o_ito su mu pomogli i wegovi kafanski drugovi sa kojima deli so, hleb i pe_ewe, svake ve_eri u Klubu kwi$evnika, a na ra_un ku}e Politika, jer je tekst gotovo istovetan sa autorskim tekstom Aleksandra Tijani}a o Minovi}u koji je objavqen pre godinu dana u listu Telegraf. Kada se slo$e sve kockice u glavama
vladara, bi}e to po_etak wihovog zajedni_kog kraja,
{to bi bio i kraj ere najprqavijeg i najprimitivnijeg novinarstva, mnogo goreg od vremena @ike Minovi}a, koje se tako o{tro a bezbedno danas kritikuje u redakcijskom komentaru. Jer, @ika Minovi} jeste onda
podr$avao vladaju}u stranku i list Politika, jeste
slu$io u_vr{}ivawu vlasti koja je tada nesporno imala ve}insku podr{ku naroda, i _inio je to iz ube|ewa,
a danas je Politika u slu$bi stranke koja ne postoji i politike koju je narod odavno odbacio, a koja usput
i nije politi_ka opcija glavnog urednika i direktora
lista ve} samo cena wegove nezaslu$ene foteqe.
Politi_ka opcija Dragana Anti}a nije ni Milo{evi}, ni JUL, ve} Zoran \in|i} koga prati od po_etka
i koga je tako nesebi_no i besplatno reklamirao u zadwoj izbornoj kampawi na celim stranama oglasa u Politici, zajedno sa svojim istomi{qenikom i partijskim drugom Aleksandrom Tijani}em, tada{wim urednikom Televizije Politika, koji je tako|e besplatno i
eufori_no prote$irao spotove Demokratske stranke,
_iji je slogan Po{teno, kako ka$e, sam i smislio u
$eqi da doprinese pobedi svoje politi_ke opcije. Naravno da su i doga|awa u Politici zajedni_ka strategija Demokratske stranke i wenih qudi unutar ku}e, koji pod firmom poslu{nosti JUL-u i wegovim
_elnicima i _elnicama, po zadatku u stvari _ine sve
da iskompromituju i levicu i gospo|u Mirjanu Marko-

270

271

vi}, predstavqaju}i je javno gde god stignu kao glavnog

naredbodavca, spletkaro{a, pa _ak i policajca u nedavnim mra_nim doga|ajima, hap{ewima i egzekucijama u ku}i Politika. Ni{ta _udno, kada se zna da su
se i Anti} i Tijani}, u danima zavr{nih okr{aja sa
Minovi}em tajnovito sastajali u dediwskim vilama sa
\in|i}em, Radovanom Karaxi}em, >osi}em i ostalim,
da bi, verujem, razmatrali svoje pozicije u mogu}em
dr$avnom udaru u Srbiji.
Sve je to ve} vi|eno i analizirano gde treba i kako
treba, javqeno kome treba, pa }e se, verujem, desiti ono
{to treba. No, kako od lo{eg uvek ima i gore, u {ta smo
se ve} vi{e puta uverili, ne znam da li da se radujem
koliko treba novim promenama u Politici.
Ono _emu bih se radovala vi{e nego {to treba i bez
obzira na sve {to se doga|alo i ko je za {ta kriv, je
srpski potpis na mir u Dejtonu. Ne znam o _emu se tako
dugo pregovara i {ta Milo{evi} tra$i za svoj potpis,
ali znam da nema ni{ta, ba{ ni{ta toliko vredno {to
bi mogao da tra$i i dobije, a bilo bi vrednije od ijedne de_ije ili stara_ke suze i $udwe za povratkom u
svoj dom svih oteranih, proteranih i rasku}enih nesre}nika koji se sada smrzavaju i tuguju po traktorima i na drumovima ili u halama i salama prepunim du{eka i praznih dana.
Da sam na wegovom mestu, ne bih tra$ila ni koridore, ni izlaz na more, ni ovu ni onu _uku, selo ili
grad, ve} bih potpisala odmah sve {to treba, uz samo
jedan uslov: da se svi odmah, bez ikakvih uslova, vrate svojim ku}ama, uz punu sigurnost i slobodu, _ime
bi se potpuno obesmislile sve granice i podele, svi
procenti i teritorije. Mir po svaku cenu, to je ono
{to danas misli i $eli Srbija, ogromna ve}ina naroda i oni koji su uvek bili za mir, a i mnogi od onih koji su nekada $eleli da ratom oslobode svoje komplekse
i frustracije, li_ne ili nacionalne. @ivot kao najve}i ciq, i li_ni i nacionalni, krik je koji Srbija
{aqe u Dejton i nadam se da nam Predsednik nije
gluv.

Mir iz Dejtona je wegova posledwa {ansa da se nekako iskupi za gre{ke i zla koje je skrivio svom narodu i {ansa da istorijski opstane kao Srbin koji je kona_no zatvorio balkansku kasapnicu. Molim Boga da mu
da snage za to veliko delo, spremna da, zauzvrat, trpim
koliko treba i slavu i mo} koju }e mu potpis na mir doneti.

272

273

(20. novembar 1995. godine)

Kona_no smo dobili {to smo tra$ili. Mir, skidawe sankcija i pobedu dosledne mirotvorne politike
predsednika Milo{evi}a. Ma koliko se radovali miru i prestanku nesre}e i ubijawa, ne mo$emo savladati ga|ewe na neprestano i neumereno metanisawe Predsedniku, koji mo$e biti i ovo i ono, ali nikako dosledni mirotvorac. Ratnik sa Gazimestana i politi_ar
koji se suprotstavio celom svetu, oti{ao je posle sloma svoje politike u taj svet i potpisao sve {to se od
wega tra$ilo, da bi ugasio po$ar koji je sam zapalio.
Minimum politi_kog po{tewa nalagao bi da se zabrani presretawe rudara iz jama koji su prvi iza{li iz
zemqe posle skidawa sankcija, ili {umara Srbija{uma i ostalih nesre}nika koji treba, svojim divqewem i sre}om, da ubede naciju u nezamenqivost i uspe{nost vlasti, kao i u to da je neko sasvim drugi vodio rat i donosio odluke o ru{ewu gradova i preme{tawu naroda, a nikako predsednik Milo{evi}, koji se
oduvek borio za mir. La$, nemoral i licemerje, koje
vlast sada koristi u neograni_enim koli_inama kao
lek za unezvereni narod, mogli bi da deluju ubistveno
i da uni{te optimizam i olak{awe izazvano potpisivawem mira. Neumereni u svemu, pa i u miru, natera}e nas da ubrzo pomislimo: rat je bio boqi, jer bio je
istinit.
Mirovni plan potpisan u Dejtonu ina_e i ne miri{e mnogo na mir. Jedinstvena dr$ava Bosna i Herce-

govina, a unutar we opet dr$ave sa koridorima, do Gora$da za Muslimane i kroz Posavinu za Srbe, re{ewe
je koje li_i na cuclu-varalicu. Jer ako je jedinstvena
dr$ava sa centralnom vla{}u, _emu koridori u toj
dr$avi, u koje svrhe }e se koristiti ako se ne misli na
daqi rat i prolaz oru$ja preko wih. To je glupost koja ima opravdawe samo ako je re{ewe za upotrebu u propagandne svrhe ratnika koji moraju doneti neki plen
iz borbe, pa makar i beskoristan. Ako nije to nego realnost koja }e za$iveti na terenu, onda ovo i nije mirovni sporazum ve} pauza za odmor ratnika.
Borave}i dvadeset dana u ameri_koj vojnoj bazi
Rajt-Peterson predsednik Milo{evi} je o_ito ne{to
i nau_io, i to ne{to mnogo va$no. Doveden tamo silom,
zajedno sa onima s kojima je ratovao, i nateran tako|e
silom da potpi{e poraz sopstvene politike, on je odmah po povratku u_inio isto. Po{to i on ima svoj RajtPeterson, pozvao je lepo neposlu{ne Srbe iz Bosne u
vojnu bazu u Dobanovce i naterao ih, tako|e silom, da
prihvate sve ono {to su odbijali _etiri godine i da
poti{u poraz svoje politike u Bosni. Svako ima svoj
Rajt-Peterson, pa onako kako se on proveo u ameri_kom,
Srbi iz Bosne su se proveli u srpskom Rajt-Petersonu
u Dobanovcima. Prihvatili su sve {to je trebalo i
nismo _uli ni jedan disonantan glas posle izlaska iz
vojne baze, _ak ni od _uvene ratnice Biqane Carice,
koja je sva izdu{ila, kao izduvan balon, obja{wavaju}i nam sutradan na televiziji Studija B kako se ona
u stvari borila da bi mogla da ide na pla$u negde dole ispod Dubrovnika, i da je tih nekoliko kilometara
mora, koje }e mo$da imati, velika pobeda srpskog naroda te da se vi{e i nije moglo dobiti. To su potvrdili i Karaxi} i Koqevi}, koji su tako|e odobrili sporazum i priznali realnost mogu}eg, zaboraviv{i napre_ac sve svoje doju_era{we maksimalisti_ke zahteve i pretwe celom svetu.
Isto onako kako je Milo{evi} hvalio Ameriku i
Klintona po povratku iz Dejtona, Srbi iz Bosne hvale
Milo{evi}a i Srbiju po izlasku iz Dobanovaca, upo-

274

275

SRPSKI RAJT-PETERSON

rno tra$e}i u mapama potpisane kapitulacije dobitak

i opravdawe za _etvorogodi{we stradawe naroda. Tako
je Biqanina pla$a uspe{no i bezbolno odmah zamenila Srpsko Sarajevo koje }e uvek biti srpsko i ostati
srpsko, pa i samostalnost dr$ave Republike Srpske,
kako smo slu{ali svakodnevno, otuda sve do Dobanovaca.
Ba{ volim vojne baze, nekako mi deluju mo}no i
ubedqivo. Trebalo bi da ih na{ Predsednik obilazi
_e{}e, bar jednom godi{we. To je, izgleda, jedini na_in da nau_i ne samo da je Srbija mala i da ne mo$e ratovati sa celim svetom, nego i to da je komunizam pro{lost i da postoji demokratija, parlamentarni sistem,
po{tovawe suprotnog mi{qewa, gra|anska, qudska i
politi_ka prava, sloboda {tampe i mnoge druge stvari kojih u Srbiji jo{ nema. Ako to sada nije nau_io u
Rajt-Petersonu, pozva}e ga oni ponovo.
Predsednik, ina_e, brzo u_i, ali je nezgodno {to ne
po{tuje profesore. Bar ove doma}e. Svoju ratnu politiku do 1993. godine vodio je tako {to je u_io od Vojislava <e{eqa, Karaxi}a, Mladi}a, i drugih ratnika,
a kada se naratovao i okrenuo list mira, to je _inio
tako {to je prou_avao politiku Srpskog pokreta obnove i Vukove govore, iz kojih je citirao _itave pasuse
kao svoje politi_ke stavove u raznim prilikama, od
slogana mir nema alternativu do stava da je boqe
pregovarati deset godina, nego ratovati jedan dan. Najsve$ija upotreba tu|ih re_i desila se ba{ u Dejtonu
kada je Predsednik u obra}awu naciji rekao da u ovome ratu nema pobednika, da su svi gubitnici, a da je pobedio samo mir. Tu istu re_enicu, iste ve_eri, ali pre
Predsednika, Vuk je rekao u izjavi za RTS povodom
potpisivawa mirovnog sporazuma, ali je ona izba_ena
iz Vukove izjave, verovatno da bi je Predsednik mogao
re}i, jer mu se dopala, a $eleo je i ne{to pametno da
ka$e narodu posle dvadeset dana zato_ewa u Dejtonu.
Ne zameram ja nimalo na tome, na protiv, volela bih da
je to radio i mnogo ranije, da je koristio i ponavqao,
na primer, Vukove javne pozive na dezerterstvo i be$awe iz rata koje je upu}ivao mladi}ima u Srbiji

jo{ 1991. godine, umesto {to ih je terao silom da budu

dobrovoqci u ratu kojeg, kao, nije ni bilo. Qutim se
samo zbog nepo{tovawa profesora od kojih se u_i i zbog
o_igledne namere da izbri{u sopstvenu pro{lost tako
{to }e je natovariti na tu|a le|a.
Nije samo Milo{evi} taj koji sada koristi tu|e
politi_ke stavove i re_enice kao svoje, to je sve prisutnije i kod wegovih saradnika, _lanova stranke, ministara. Mnogi od wih, ovih dana, su veoma _esto koristili poznati izborni slogan DEPOS-a Da $ivimo
kao sav normalan svet u komentarima mirovnog sporazuma, kao na primer ministar Aleksa Joki} u Pri{tini, drugi ministar u Novom Pazaru, <iradovi}, predsednik SPS-a iz Republike Srpske, pa _ak i mali iz
SK-PJ, Vulin, u izjavi za RTS u drugom Dnevniku TV
Beograd. Oni danas misle i govore kao svoj politi_ki
program i stav sve ono za {ta se zalagao DEPOS jo{
pre tri godine, koriste}i u svojim nastupima cele propagandne slogane DEPOS-a. A kada je DEPOS tra$io
da $ivimo kao sav normalan svet, oni su propovedali
$ivot sa korewem i mrzeli sav normalni svet intenzivno, svake ve_eri, u propagandnim emisijama u kojima su Ameriku nazivali svetskim policajcem, $andarmom sveta i kaubojem, a Nema_ku vezivali u zavere sa
Vatikanom protiv pravoslavnog sveta, trabuwali sva{ta o novom svetskom poretku koji je napravqen i projektovan samo radi uni{tewa Srba i pravoslavqa, govorili o staroj i stalnoj mr$wi Engleza prema Srbima, o Francuskom izneverenom prijateqstvu zbog prodaje Nemcima i Amerikancima. <ta tu sve nije konstruisano u $eqi da se Srbija sasvim izdvoji iz tog
normalnog sveta. Sada se sve to zaboravqa, sve je pro{lost koje nije ni bilo kako oni govore, jer su, ka$u,
oduvek bili za mir i mirno re{ewe krize na ovim
prostorima i $eleli da $ive kao sav normalan svet.
Ko }e im poverovati, su{tinsko je pitawe na{e daqe
sudbine.
Ono {to ostaje kao slika i op{ti utisak posle rata i svega {to smo pre$iveli pod ovom vla{}u je da

276

277

ona, u stvari, kasni fatalne tri do _etiri godine za

doga|ajima i da uvek _ini prekasno sve {to se mora _initi. Od vi{estrana_kog sistema koji je kasnio za ostalim isto_nim zemqama sve dok je moglo da se kasni,
do mirovnog sporazuma koji je zakasnio za milione rasejanih i pobijenih. Po zavr{etku rata kasni}e, sigurno, i ukqu_ewe u taj normalni svet o kome govore, jer
se kao brana tome ispre_io JUL i mo}na direktorka
direkcije, koja _ak preti da }e biti neprijatna ukoliko Srbija bude $elela da se ukqu_i u Evropu, ukine dru{tvenu svojinu i po_ne $ivot kao sav normalan
svet. Ta brana, postavqena jasno i glasno i vrlo odre|eno, {to se ve} vidi iz programa guvernera Avramovi}a, iz kojeg je po zahtevu JUL-a izba_en bazi_ni deo
o privatizaciji, spre_i}e opet doga|aje i zaustaviti
nas bar dve do tri godine. Ono {to se mora uraditi u
transformaciji svojine i dru{tvenog sistema u celini ne}e se uraditi odmah sada, kako bi trebalo, nego
kasnije, dok istutwe hirovi primitivnih mo}nika koji neograni_eno zloupotrebqavaju vlast za i$ivqavawe sopstvenih kompleksa i zabluda, a tada }emo biti u
fatalnom zaostatku za svima, bi}emo sramota Evrope,
pa _ak i Balkana. To smo i zaslu$ili, mi, mirni gledaoci vesti i dnevnika prvog kanala Televizije Beograd, i qubiteqi koridora kojima se uvek neminovno
vra}amo unazad.
(4. decembar 1995. godine)

278

^A^KAWE ME^KE

Avet sankcija i izolacije Srbije opet kru$i nad

nama. Francuska je pretila da }e zahtevati suspenziju suspendovanih sankcija Srbiji ako Srbi u Bosni ne
oslobode zarobqene francuske pilote, drugi }e tra$iti isto zbog ne_eg drugog. Niko se vi{e i ne pita
za{to Srbiji, kada pilote dr$e Srbi u Bosni, jer je
o_igledno da cela pri_a i rata i mira, i talaca i zarobqenika, ide odavde, a Srbi u Bosni samo sprovode
dogovoreni scenario iznu|ivawa, ucewivawa, podvala i la$i koje Srbija smi{qa, misle}i da je to velika politika i politi_ka ve{tina, iako rezultati te
politike i te ve{tine odavno govore suprotno. Mir
potpisan u Dejtonu imao je o_ito veliku cenu za srpskog predsednika, koju on sada boluje i iznosi na politi_ko tr$i{te nesre}ne francuske pilote kao taoce
za uzvra}awe pre$ivqenog poni$ewa.
Deo tog scenarija osvete je i pobuna Srba u Sarajevu sa zahtevom za promenu sporazuma u Dejtonu koji je
potpisan u posledwem momentu i ko zna uz kakve pretwe, pa je ta pobuna poku{aj poni{tewa onoga na {ta se
silom pristalo. Svi koji su bili u bilo kakvim politi_kim kontaktima i dogovorima sa Milo{evi}em,
odavno su shvatili wegovu politi_ku taktiku da pristane na sve i da sve zatim odmah minira preko drugih
politi_kih subjekata. Zato je svet za ono {to _ine bosanski Srbi uvek optu$ivao Milo{evi}a i ka$wavao
Srbiju, iako formalno, bar sada, Srbija ne podr$ava
279

politiku bosanskih Srba i zvani_no osu|uje wihove

konkretne postupke.
Pobuna Srba u Sarajevu tako ovde i ne izaziva ni{ta vi{e od verbalnog, sporadi_nog osvrta pojedinaca
iz vlasti. Za onako mukotrpno osvojen mir i slavqewe
Dejtona logi_no bi izazvali veliko uznemirewe poku{aji iz srpskog Sarajeva da sve dovedu u pitawe zahtevom za promenama ve} dogovorenog i vra}awem mirovnog procesa na po_etak, ali nije tako. Nigde u vladinoj
{tampi, ili na televiziji, nema uznemirenosti, _ak
ni onoliko koliko je ima u svetskim javnim medijima,
ugro$avawu mirovnog sporazuma se ne daje nikakav medijski zna_aj. Milo{evi}u, kao potpisniku sporazuma
i wihove sudbine, ne pada na pamet da se obrati Srbima u Sarajevu, kako bi uradio svaki dr$avnik sveta u
ovako delikatnoj situaciji, i da objasni ono {to je u
Dejtonu rekao, da Sarajevo mora pripasti onima koji
su u wemu proveli _etiri godine pod bombama sa okolnih brda, te da ih uveri da su sigurni u svojim ku}ama
i da ne moraju i nemaju kuda be$ati. Umesto toga, on indirektno podsti_e pobunu obe}awima da }e graditi novo srpsko Sarajevo i zahtevom na Londonskoj konferenciji da me|unarodna zajednica finansira tu etni_ku
nakazu od grada, _ime se, logi_no, podsti_e strah Srba
od zajedni_kog $ivota u Sarajevu. Snovi o srpskom Sarajevu koje }e se graditi za neke Srbe, dok postoji Sarajevo u kojem su desetine hiqada $ivele i pre$ivele rat zajedno sa Muslimanima, fakti_ko su priznawe
zlo_ina i $eqa da se zlo_inci za{tite u rezervatu
novog grada u kome }e $iveti samo oni koji ne smeju
$iveti bilo gde.
Sve {to se doga|a zapravo li_i na ponovno _a_kawe me_ke iz Beograda. Necivilizovana trgovina $ivotima nedu$nih francuskih pilota, nedostojna srpske
vojni_ke tradicije, na koju Beograd pristaje bez ijedne re_i protesta, izgleda da bi tu me_ku i pokrenula,
{to ne bi ni bilo tako lo{e kao {to izgleda. Francuskim pilotima se, ina_e, dogodilo najgore {to im se moglo dogoditi. Zarobqeni su i u rukama su Radovana Ka-

raxi}a i Ratka Mladi}a, koji su sada progowene zveri spremne na sve. Da li se neko jo{ se}a neustra{ivog Radovana Karaxi}a i bahatog Ratka Mladi}a koji
su svakodnevno pretili celom svetu i uveravali Srbe
u Bosni i Srbiji da }e pobediti i NATO pakt. Sada su
to dva ponizna molioca koji od sveta sa kojim su ratovali i kojeg su mrzeli tra$e milost i zamrzavawe ha{kih optu$bi protiv wih za ratne zlo_ine. Od nedavnog ne mo$e nam niko ni{ta, do molbe za pomilovawe, nije bio duga_ak put, ali je uvek jednako prqav.
Nude}i u trampu za optu$be iz Haga $ivote dva francuska pilota, oni su pritvrdili ha{ku optu$bu i dokazali samom ponudom svoju beskrupuloznost i surovost u lakom $rtvovawu tu|ih $ivota za trenutne politi_ke i li_ne ciqeve.
Ha{ku optu$bu i zlo_ine koje su po_inili o_ito
nisu ozbiqno shvatili dok misle da to mogu razmeniti za ne{to drugo, {to je tipi_no komunisti_ka logika. Zato nije ni _udno da su takvu sramnu ponudu svetu, kao predlog, podneli Rusi preko ministra Kozirjeva, jer samo Srbi, Rusi i uop{te komunisti mogu zlo_ine tako tretirati, zamrzavati, odmrzavati, razmewivati i zaboravqati, to je deo wihovog sistema vlasti, $ivota i istorije. Nezamislivo je da sli_an predlog o zamrzavawu bilo _ijih optu$bi za zlo_ine podnese na primer Kristofer, Kinkel, @ipe, Mejxor ili
neki drugi dr$avnik sveta, u kojem su zlo_inci i politi_ari dva o{tro suprotstavqena i udaqena tabora. Kod nas je to jedan jako izme{an i povezan krug, pa
se kao normalan i dobar smatra onaj politi_ar koji je i
zlo_inac prema narodu, saradnicima ili protivnicima, i zato nema nijednog politi_ara na ovim prostorima koji misli da je bilo {ta kriv za onolika ubijawa
i patwe naroda u ovom ratu. Desila se prosto kataklizma, nestale su porodice, gradovi, sela, dr$ave, prepolovqeni celi narodi, a niko nije kriv. Naprotiv, svi
oni koji su vladali i odre|ivali doga|aje _ekaju medaqe i slavu, smatraju}i da sve {to su _inili u ratu
opravdava i amnestira sam rat kao _iwenica i ele-

280

281

mentarna nepogoda. Za krivce su ve} odavno proglasili

me|unarodnu zajednicu, secesioniste, opoziciju, sve samo ne sebe, i zato im ha{ke optu$be nikako nisu jasne.
I nama ovde zavr{etak rata i mir koji slavimo ne
donosi ni{ta dobro. Politi_ke snage koje su pokrenule rat i potpisale mir bez ikakvih posledica za svoju vlast i mo} i bez ikakve odgovornosti za tragediju
naroda i dr$ave, sada jo{ bezobzirnije uni{tavaju
svaku klicu demokratije i svaku nadu da }e se ne{to
promeniti normalnim tokom stvari, bez pobune, protesta, bez daqwih nepotrebnih stradawa. Sve {to se izborilo pre rata demonstracijama i pritiskom na vlast,
od relativno slobodnijih medija do uzmicawa komunisti_kog terora i wegovih obele$ja, sada je nestalo, a
staro se vra}a u punom sjaju, zajedno sa qudima koji su
nekada simbolizovali pro{lost i otpor promenama sistema ili zagovarali jenostrana_ki pluralizam. Opozicija koja se ve} pet godina sizifovski bori da od{krine vrata slobode i demokratije, sada se opet na{la na po_etku. Rat je razorio i uni{tio sve {to se promenilo u Srbiji, a uni{tio je i voqu naroda da se bori za ne{to druga_ije i boqe. Tako sada, sa mirom iz
Dejtona, u Srbiju nesmetano umar{irava komunizam i
svake ve_eri sa ekrana dr$avne televizije slu{amo
wihove poznate la$i i obe}awa, bez glasa pobune, bez
protesta, bez reakcije i naroda i opozicije. Prvih godina vi{estrana_kog $ivota, 1990, 1991 ili 1992. godine, nije se moglo ni zamisliti da komunisti otvoreno
propovedaju opstanak tog sistema. Iako nisu bili ni
oti{li, oni su se trudili da pod novim imenom socijalista skinu sa sebe sve senke pro{losti, zakliwali
se da nemaju nikakve veze sa biv{im komunistima i da
su oni nova partija koja nema nikakvu odgovornost za
ono {to su komunisti radili i uradili u pro{losti.
Sada je proces obrnut, komunisti i JUL slu$e socijalistima da operu krvave ruke rata i uvere narod da su
opet nova partija koja je uvek bila za mir, da su rat vodile neke druge partije i qudi koji se ve} $rtvuju i
optu$uju za sve i sva{ta, kako bi umawili krivicu

faraona. ^istke u SPS-u su deo te pri_e, a najavqeni

martovski kongres }e biti veliko spremawe i prawe
partije od ratnika i nacionalista, te priprema za izbornu koaliciju sa JUL-om, {to bi za naredne izbore
bilo sasvim novo, {areno pakovawe iste pokvarene robe za beskrajno neoprezne bira_e.
Kraj te pri_e izgleda ne postoji, nemo}ni da se oslobodimo zla, spas smo o_ekivali od me|unarodne zajednice. Onako kako je Karaxi}u i Mladi}u Dejtonskim
sporazumom onemogu}eno da se kandiduju na izborima
u Bosni, moralo je biti re{eno i za Srbiju. Nisu Karaxi} i Mladi} jedini krivci za rat i ratne zlo_ine,
zna se _iji su oni qudi i ko im je bio naredbodavac i
snabdeva_ sve _etiri godine, pa su jo{ neka imena morala biti na spisku onih koji se vi{e ne mogu baviti
politikom i kandidovati na izborima, zbog pogubnog
rezultata wihove politike, ne samo na nas, ve} i na
ceo demokratski svet. Jer, ako se $eli silom nametnuti mir i civilizovati podru_je naseqeno Srbima, onda
se mora krenuti iz Beograda. Tim pre {to je nesporno
da pod ovakvom medijskom blokadom, policijskom diktaturom i politi_kim progonima opozicija ne}e mo}i
ni{ta u_initi da ve}inska voqa naroda u Srbiji, koji
je sa 64% bira_a iza{lih na izbore glasao protiv socijalista, donese i promenu vlasti. @alosno je, ali kao
{to je u zemqu koja nije bila u ratu mir mogla doneti samo me|unarodna zajednica, i donela ga je silom
oru$ja NATO pakta, tako }e i demokratiju morati nametnuti sila nekog drugog oru$ja kojeg se diktatori
budu pla{ili, ukoliko to bude interes me|unarodne
zajednice. Nadam se tome, i rado }u tada biti peta kolona, snaga haosa i bezumqa ili baca_ cve}a na okupatorske vojnike kada do|u po kumunisti_ku, srpsku glavu u Beograd.

282

283

(18. decembar 1995. godine)

Ulazimo u Novu godinu koja ne donosi ni{ta ni novo ni vredno na{em narodu. Ne bojte se, dobro biti ne}e, _ujemo svi, kao odjek budu}ih doga|aja koje ubrzava
bezobzirnost i bahatost vlasti u Srbiji.
Sasvim razumem wihov strah od onoga {to dolazi
posle Dejtona i Pariza, strah od nagomilane nesre}e i
nezadovoqstva naroda koje $ele da sti{aju po svaku cenu, ali ne razumem da ne vide kako kopawem ponovnih
rovova sa opozicijom i velikim delom naroda koji glasa za wu rade sebi o glavi. Nesigurnost im je vidqiva
svakodnevno u raznim nepromi{qenim agresivnostima, neumerenom nasilnim skretawu ulevo prema Kini
i neosnovanom radovawu zbog uspeha komunista u Rusiji,
koji su dobili tek jednu tre}inu mesta u ruskom parlamentu. Ovde ka$u da je to pobeda i slave je svakodnevno, nalaze}i u toj pobedi opravdawe za svoju pomamu.
No, ra_un ka$e da je jedna tre}ina, ipak, samo jedna
tre}ina i da od pobede nema ni{ta. Na prethodnim
ruskim izborima, za pobednika u na{oj {tampi su na
isti na_in bili proglasili @irinovskog sa 23 odsto
osvojenih glasova, a videli smo u stvarnosti i wegovu
pobedu i uticaj u ruskoj politici. Tako }e biti i sa
komunistima, wihovu tre}inu nadvlada}e druge dve
tre}ine koje su osvojili oni koji nisu komunisti i te{ko da }e Kremq opet pocrveneti.
Komunisti su, u stvari, pora$eni svuda pa i u Rusiji. Neko ko vlada neprikosnoveno preko sedamdeset

godina sa 99 odsto podr{ke naroda i na prvim slobodnim izborima izgubi sve, nepovratno je oti{ao. Dvadeset odsto bira_a koji su danas glasali za komuniste u
Rusiji je samo 20 odsto, i to je ponovo poraz, te$ak poraz koji se propagandom ovde $eli pretvoriti u uspeh
i utehu, iako su ti komunisti u povratku, sli_ni onima u Poqskoj i Ma|arskoj, ne{to sasvim drugo od na{ih ekstremista. Nadam se da }e tako pobediti i na
na{im predstoje}im izborima u 96. godini oni koji danas od tre}ine bira_a prave ve}inu. Srbija bi slavila da na{i komunisti, obu_eni u razne haqine, ukupno dobiju dvadeset odsto glasova, i to zajedno svi Krsmanovi}i, Kitanovi}i, Risti}i, Latinovi}i, Markovi}i i Milo{evi}i, i da osamdeset odsto dobiju oni
koji toliko dugo ve} $ele da im ka$u zbogom.
Tako }e i biti, jer ako nisu pali ovde onda kada su
padali svuda na Istoku i gubili vlast, moraju oti}i
sada kada imaju iluziju povratka i ja_awa i pona{aju
se bezobzirnije nego ikada.
Izbori u Rusiji mora}e vaspitno delovati na politi_ke stranke u Srbiji. Po{to je u pitawu sli_an
narod, i Rusi kao i Srbi imaju partija vi{e nego {to
mo$e stati na bilo kakav glasa_ki listi}. Reformske
snage u Rusiji, umesto da imaju jednu listu i ubedqivo osvoje 80 odsto bira_kog tela i vlast, a time ispo{tuju narodnu voqu i $equ za promenama, bile su rascepkane i usitwene toliko da su sve partije dobile po
malo, a nijedna dovoqno, _ime su ozbiqno ugrozile i
svoje stranke, a i nacionalni interes Rusije. U Srbiji je ista slika. Rascepkanost stranaka sli_ne orijentacije, zbog liderstva i sujete malih qudi na velikim
mestima, donosi gubitke na izborima i tavorewe opozicije u zape}ku, uprkos osvojenih preko 64 odsto glasova bira_a na pro{lim izborima. To je tako velika i
o_igledna glupost koju ispa{ta i narod i politi_ari
u opoziciji, da nema smisla ponavqati je na slede}im
izborima. Rusko iskustvo je dodatna {kola i skupa cena za pojedina_ne sujete lidera, pa se nadam da }e ovi
ruski izbori spasiti Srbiju.

284

285

KOMUNISTI NE>E PRO>I

Srpski komunisti danas _ine sve da se dogodi ujediwewe opozicije i da oni pretrpe kona_an poraz. Slika Srbije kojom vladaju ve} pedeset godina sada je tako
sumorna, a beda naroda tako velika da govori vi{e od
svake politike. Gladni i nezaposleni radnici u propalim preduze}ima u dru{tvenoj svojini, koju komunisti brane jer, ka$u, garantuje dobar i siguran $ivot
radni_koj klasi, nezadovoqni prosvetni radnici u
stalnim {trajkovima, nezadovoqni radnici u organima vlasti, _ak i u sudstvu, nezadovoqni lekari i
zdravstveni radnici, opqa_kani i poni$eni seqaci
kojima se otima imovina kao daleke 1945. godine, osiroma{eni umetnici, glumci, slikari, pisci, pa i akademici, nezaposleni i rasterani novinari iz svih medija, pro_i{}enih do granice poltronstva vlasti, prihvatqive samo za nemoralne i bezvredne qude, upotrebqeni pa odba_eni i zga$eni _lanovi partije na
vlasti, nesre}ni i na prosja_ki {tap svedeni penzioneri i satanizovani, marginalizovani i omalova$eni politi_ari svih stranaka opozicije, slika je Srbije kojom patolo{ki vlada porodica u{u{kana u komunisti_ku ideju, a obezbe|ena komunisti_kim polugama
vlasti, policijom, kriminalom, podvalom, prevarom i
zlo_inom nad onima koji se bune. Pretu_eni i zatvarani politi_ari, pretu_eni glumci i baletani, seqaci,
pa _ak i deca, uceweni egzistencijom i polo$ajem svi
slojevi dru{tva, strah, nesigurnost i bezna|e u svakoj
porodici, rezultat su wihovog vladawa i slika komunisti_ke sre}e koju nude i koja sigurno nema budu}nost.
Oni koji propagiraju tu ideju i koji vladaju Srbijom, za sebe su ve} ostvarili komunizam, uzimaju koliko im treba, najve}i su kapitalisti, $ive u luksuznim
vilama, bave se najboqim monopolisanim biznisima,
zloupotrebqavaju}i i vlast i funkcije koje obavqaju,
tako da su ministri, partijski funkcioneri i wihova
deca najve}i trgovci i gazde kakvih nema ni u jednoj
kapitalisti_koj zemqi. Propovedaju i {tite dru{tvenu svojinu, a svi redom imaju velike privatne fir-

me, govore o jednakosti da bi sa_uvali svoju nejednakost sa ve}inom naroda od kojeg be$e i kojeg preziru.
Ako je dru{tvena svojina boqa, ako daje sigurnost i
boqi $ivot, za{to toga nema danas u tim dru{tvenim
preduze}ima, ko im brani da danas rade uspe{no i dobro $ive; ako je komunizam dobar, za{to nam sada nije
dobro ni posle 50 godina eksperimentisawa razmi{qa ve}ina gra|ana i za komuniste }e glasati samo oni
koji direktno i dobro $ive od ove vlasti i uz wu. Zato
im predvi|am i mawe od ruskih 20 procenata. Ako i od
toga uspeju da naprave pobedu i uzmu vlast, neka vladaju do$ivotno.
Ali da ni to do$ivotno vladawe nije bezbri$no i
sigurno dokazuje nam Srpska crkva i najnoviji doga|aji u woj. Srpski Patrijarh, koji se po pravilima Crkve bira do$ivotno i ne mo$e biti smewen ni u kom slu_aju, niti izgubiti zvawe, kao ni vladike i mitropoliti, ipak je do$iveo ono {to je nezamislivo u bilo
kojoj verskoj organizaciji na svetu. Sveti arhijerejski sabor proglasio je neva$e}im wegov potpis za mir,
wegovu podr{ku prestanku rata i ubijawa. To prakti_no zna_i, da je Patrijarh smewen i stavqen pod starateqstvo Sabora, jer sumwam da }e posle ove odluke i
sramote On vi{e bilo {ta potpisati samostalno, {to
mu, ina_e, polo$aj Patrijarha nala$e. Crkva se time
jasno opredelila za daqi rat i osvajawe izgubqenih
srpskih teritorija i takvom svojom odlukom uselila
trajno nespokojstvo i mr$wu prema susedima u du{e
veruju}ih i nacionalno ostra{}enih Srba. Pobedila
je u Crkvi i preneta i na narod u Bosni, i deo naroda
u Srbiji, nacionalna politika neka ko{ta koliko ko{ta, koja }e, oslowena na nezadovoqstvo osvaja_a nepravednim mirom, uneti trajni nemir u svest naroda
i ko{tati vi{e nego {to se mo$e podneti. Ostra{}eni ratnik vladika Atanasije Jefti}, ina_e u toku rata stalno prisutan na skup{tinama Republike Srpske
kao kreator svih negativnih odluka i stalnih odbijawa svih ponuda mira, nije mogao podneti poraz svoje
svetovne politike, pa je gnev i nezadovoqstvo izru_io

286

287

tamo gde je i mogao posle potpisivawa mira, na Svetom

arhijerejskom saboru i nad Patrijarhom. Osramo}eni
Patrijarh i Sabor pod wegovim punim uticajem zadovoqili su sujetu nervoznog vladike koji ka$e da povra}a zeleni jed, i otvorili mu $eqene puteve mr$we do uni{tewa.
Kolone srpskih izbeglica koje napu{taju Sarajevo, posledica su i ove odluke crkve, _iji Sabor prvo
poni{ti potpis na mirovnom sporazumu i mir proglasi nepravednim, a zatim licemerno poziva srpski narod da ostane u svojim ku}ama. Da je licemerje i neiskrenost u pitawu govori i to {to u Sarajevu nema nijednog vladike da bude sa narodom i pomogne mu u odluci da ostane, da smiri mr$wu i strah, propoveda qubav i toleranciju, i tako obavi, pre svega, svoju hri{}ansku du$nost i uradi posao zbog kojeg je i zavladi_en. Toga, naravno, nema. Crkve sa narodom nema tokom
celog rata i stradawa, ali je ima u odlukama za nastavak rata, u podr{ci najmra_nijim fa{isti_kim teorijama o nemogu}nosti zajedni_kog $ivota sa Muslimanima, koje su i posle potpisivawa mira zvani_na politika rukovodstva Republike Srpske i stav najvi{eg
organa Srpske crkve. To rukovodstvo i crkva zajedno
hu{kaju nesre}ne preostale Srbe iz Sarajeva da se sele, samo da bi dokazali te svoje teze i nastavili nemire i nezadovoqstva, bez obzira na narodne $rtve i nesre}u u koju ga teraju.
Jedina dobra stvar u pri_i sa Patrijarhovim potpisom je to {to je on sada jasno izdvojen od wih, {to je
ostao kao dokaz da nisu ni u crkvi svi bili vladike od
zelenog jeda i da, kao i u narodu srpskom, u crkvi postoji ne{to druga_ije i boqe od mr$we i zla. Duboko
po{tujem Patrijarha Pavla, bez obzira na sva mala lutawa koja je imao u toku ovog rata, {to je smogao snage,
koju ne bi imali mnogi od nas, da se potpi{e na taj dokument za dobro i spas svoga naroda zajedno sa onim koji je taj narod unesre}io. Patrijarhov potpis podr{ke
miru i Milo{evi}u sigurno je bio kqu_an za odluku
rukovodstva Republike Srpske o prestanku rata i pri-

hvatawu mirovnog sporazuma, _ime je prekinuta tragedija, stradawe, pa i nestanak srpskog naroda sa tih prostora, a to je tako veliko delo i $rtva koju }emo sagledati tek kada progledamo bez zelenog jeda i mr$we.
To {to je uradio dostojno je velikih qudi i zato je
i pro{ao tako na Svetom arhijerejskom saboru. Veliki
qudi kod Srba su, po pravilu, za $ivota sramo}eni i
odbacivani za dela koja su _inili u narodnom interesu, da bi ih kasnije, posle smrti, slavili i sme{tali
u istoriju.
Za mene je wegov potpis na tom dokumentu i va$an
i va$e}i uprkos odluci Sabora, jer je ta odluka neva$e}a po svim zakonima crkve, a taj potpis je va$e}i
za mnoge Srbe, za ogromnu ve}inu naroda koji sada ima
dostojnog Patrijarha.

288

289

(1. januar 1996. godine)

Srbi odlaze iz Sarajeva i drugih gradova po Bosni, i nose sa sobom svoje grobove. Iskopavaju kosti predaka, sla$u ih u limene sanduke od dvesta maraka i
prenose u novi zavi_aj, nastavqaju}i tako zlo_in i nasiqe nad svojim mrtvim, nemo}nim roditeqima, dedovima i pradedovima. Nadrealne slike naroda koji po
prestanku rata i ru{ewa, ru{i sopstvena grobqa i
prenosi ih negde, bez ikakvog smisla i razloga, dostojne su fantasti_ne literature i pisca, koji bi opisuju}i samo realnost i stvarne doga|aje, nadma{io sve
Markese sveta.
Grobovi putuju, {etaju drumovima, tra$e neka druga i druga_ija dva metra zemqe za mir kostiju, pra}eni pa$wom u brigom svojih $ivih potomaka, nepovratnih zarobqenika smrti. Wihova polu$iva deca gladuju i drhte u hladno}i januarskih mrazeva, a majke i
o_evi tro{e zadwe marke i kupuju mrtva_ke sanduke
za svoje preminule majke i o_eve, uvereni da }e sa kostima pokojnika u prtqagu na}i mir i spokoj u novom
zavi_aju. Napu{taju ku}e, imawa i grobqa, zatiru svaki trag svoga boravka na tim prostorima i _ine upravo
ono {to se ne sme _initi. Jer, da su to radili wihovi
preci, danas na Kosovu, na primer, ne bi imali ni traga o $ivotu Srba, ni dokaza da je to sveta srpska zemqa, kako ka$e na{a Crkva, na{i intelektualci, pa i
sam narod. Grobove predaka nije selio sa sobom ni jedan
narod u istoriji, i ba{ mrtvi i wihove ve_ne ku}e

pri_aju pri_u o narodima, o wihovim odlascima i dolascima na neke prostore.

Da nema grobova rimskih i ru{evina wihovih gradova po Srbiji, ne bismo znali da su pre nas oni ovde
$iveli, kao {to i srpski grobovi po Ma|arskoj, Makedoniji, u Skadru ili u Solunu, svedo_e o na{oj istoriji, o na{im odlascima i dolascima, i dragoceni su
u svom trajawu i opstanku naro_ito tamo gde nas vi{e
nema.
Kopawe grobova i reme}ewe ve_nog mira pokojnih
predaka je zlo_in ravan ubistvu $ivih i, u krajwem
ishodu, ima isti rezultat prestanak $ivota. Grobovi $ive svoj $ivot, imaju smisao samo ako ostanu gde
jesu, jer poznata je qudska te$wa svakoga od nas, da po_ivamo tamo gde smo i $iveli. To se mora po{tovati, i
sigurno je da ni jedan od onih _ije se kosti sada trpaju u limene sanduke i nose neznano kud, ne bi pristao
na to, da mo$e re}i. @iveti na svom ogwi{tu i umreti na svojoj zemqi, to je vekovna qudska te$wa zbog koje se i vode ratovi kao {to je ovaj posledwi, pa je sasvim suludo be$awe pre$ivelih iz zavi_aja sada kada je rat prestao, a preme{tawe mrtvih jo{ je jedan necivilizovan i primitivan danak ludilu koje je zahvatilo ceo na{ narod. Crkve, naravno, opet nema da to
spre_i i da sa_uva za budu}nost tragove pro{losti.
Nesre}e, ratovi i gubitak teritorija, nisu se de{avali samo na{em narodu. U Bosni je to sudbina svih
koji su $iveli u woj, svi su ne{to izgubili, svi se nekuda sele, odlaze i negde dolaze, ali sigurno svi nose
sa sobom u se}awu svoj zavi_aj, ku}u, prijateqe i $equ
da se nekada vrate. Veliki narodi sa snagom i tradicijom, kao Jevreji, to i ostvare. Rimqani su ih oterali
iz Izraela, dve hiqade godina su $iveli rasuti po
svetu i sawali svoj Jerusalim, svoje svetiwe i grobove predaka u wemu, i svake godine na dan svoga praznika Pashe, molili se tako {to su _uvali se}awe na Jerusalim. Ako te ikada zaboravim, desnica me moja zaboravila, o Jerusalime, ka$e deo te molitve, a generacije su se vaspitavale na tom zavetu za povratak u

290

291

FRANSOA, HVALA TI

svoju dr$avu. Preselili smo Jerusalim u pam}ewe,

odatle nam ga niko ne mo$e isterati, govorili su kroz
vekove i sada su u svojoj dr$avi.
Srbi koji su $iveli u Kninu, Drvaru, Glamo_u, Grahovu, Slavonskoj Po$egi ili Pakracu, ako ve} ne $ele da se vrate u svoje domove, neka tako presele u pam}ewe svoj zavi_aj i prenesu ga svojim potomcima. To je
sigurniji na_in za mogu}i povratak neke generacije na
ogwi{ta pradedova od kopawa grobova i zatirawa se}awa na $ivot i trajawe generacija.

nosti mnogih qudi zadu$enih dobrom, _ije misli su

danas sa wim i pred Bogom mu otvaraju vrata koja $eli.
Moja zahvalnost i se}awa na dobro koje je u_inio meni i zemqi u kojoj $ivim je wegov li_ni ulog u boqu
budu}nost Srbije, koja ipak mora do}i.
U ime mnogih Srba koji to _ekaju, $ele i misle kao
ja, Fransoa, hvala ti.
(15. januar 1996. godine)

ODLAZAK PRIJATEQA
Ja }u od danas u svoje se}awe preseliti Fransoa
Miterana, biv{eg predsednika Francuske Republike,
koji je umro u svojoj 79. godini svog lepog i ispuwenog
$ivota.
Nismo se nikada sreli, ali smo bili zajedno u najte$im danima moga $ivota, u junskim danima 1993. godine, kada sam _amila u samici, prebijena, poni$ena
i bez nade. On je tada mislio na mene, on je razgovarao
o meni i u svojoj porodici i na politi_kim skupovima
sa {efovima dr$ava sveta, on mi je $ivot spasao i vratio dostojanstvo. Veliki dr$avnik i politi_ar, govore danas o wemu u celom svetu. Ja znam da je bio, pre
svega, veliki _ovek, uvek spreman da svoju snagu i uticaj koristi za pomo} slabima i $rtvama raznih nepravdi i diktatura {irom sveta. Wegova lepa i krhka
$ena poklonila mi je dva dana svog $ivota, ne$no me
dr$ala za ruke, te{ila i uporno, uz poni$ewe pregovora sa diktatorom, izborila moju slobodu. Znam da je
to samo jedno u nizu wihovih zajedni_kih anga$ovawa
za qude u nevoqi {irom sveta, i znam da je zato vest o
wegovoj smrti mnoge qude iskreno o$alostila kao gubitak prijateqa koji zna_i sigurnost. Veliki _ovek
koji je samo koristio polo$aj dr$avnika za obavqawe
qudskih poslova $eli da ode sa ovog sveta bez dr$avni_kih po_asti, ali zato uz po_asti, se}awa i zahval 292

293

U tekstovima koje objavquje, zajedno sa uputstvima

za _itawe, u listu Duga, $ena na{eg predsednika dr$ave uvek ima neprijateqe sa kojima se javno obra_unava, kako bi poltronima ozna_ila ko je u nemilosti i
sasvim potro{en. Od Grudenke, Bore Jovi}a, Vu_eli}a
ili Mihajla Markovi}a, koje je likvidirala napismeno, do{la je do svojih biv{ih profesora, koji su se usudili da je ne{to javno upitaju iz oblasti kojom se kao
nau_ni radnik i wihov biv{i student ona bavi. U posledwem tekstu im je naknadno poru_ila da su uga{ene planete, te da im zato ne}e odgovarati na javna pitawa i zatim se obru{ila na evropske standarde $ivota, za koje se zala$e desna opozicija, a ona ne zna koji
su, i tvrdi da uop{te ne postoje, da je Evropa sasvim
heterogena i $ivi bez ikakvih pravila i standarda.
Ni malo ne bi bilo interesantno weno mi{qewe o
evropskim standardima, da ona nije tako mo}na, pa ih
i svima nama uskra}uje. Verujem da ona i wen mu$ ne
znaju za te standarde, jer se oboje pona{aju po afri_kim i vladaju Srbijom kao Idi Amin ili car Bokasa.
Standardi, naravno, postoje i u Evropi i u celom
demokratskom svetu, i politi_ki, i pravni, i moralni,
i ekonomski, i $ivotni, kao i standardi pona{awa
dr$avnika i wihovih supruga. Nabroja}u samo neke kojih ima svuda osim kod nas, sa nadom da }e, kada sazna
za wih, gospo|a Markovi} odmah tra$iti da se primene i u Srbiji, jer se ona zala$e za sve {to je progresi-

vno i boqe, samo ne zna {ta je to. Ona, ina_e, hroni_no

ni{ta ne zna, osim onoga {to ho}e da zna, te ako je ovo
vreme odmora ratnika, mo$da }e je interesovati kako
$ive oni koji su oduvek bili za mir, da ih sledi i u
tome.
U tom svetu standardi su: stvarni demokratski parlamentarni $ivot, neprikosnovena privatna svojina,
politi_ke slobode, sloboda protesta i okupqawa bez
ikakvih ograni_ewa, za{ti}ena qudska prava svih, bez
obzira na veru i nacionalnost, sloboda medija koji su
objektivni i dostupni svim parlamentarnim strankama. O jednom od tih standarda mora da joj je i suprug
pri_ao, jer mu je Evropska unija, na osnovu standarda
Evrope o dozvoqenom broju policajaca po broju stanovnika dr$ave, tra$ila da smawi policiju Srbije sa vi{e od sto hiqada na deset hiqada, koliko ima Gr_ka sa
istim brojem stanovnika. Po tim standardima je u Dejtonu potpisao i obavezu smawewa vojske i naoru$awa
u Srbiji i Jugoslaviji.
U okviru standarda odgovornosti vlasti, u Evropi
i celom demokratskom svetu, pada vlada kada wen predsednik ili ministri zloupotrebe polo$aj i monopoli{u najva$nije dr$avne poslove za sebe, kada se prekora_i projektovana inflacija, kada se opqa_kaju penzioni fondovi, kada garantovana zarada padne ispod cene
potro{a_ke korpe, kada zaposleni u prosveti, zdravstvu, nauci i kulturi, ne mogu da $ive od svog rada, kada se izneveri poverewe {tedi{a, kada se ne isplati
dug seqacima, pa _ak i kada se otkrije qubavna afera
nekog od ministara. Standardi Evrope garantuju slobodne izbore, promenqivost vlasti, po{tovawe gra|ana i wihove izborne voqe, ukratko, to je sve ono {to se
tra$i od Srbije da bi se ukqu_ila u me|unarodne organizacije, i politi_ke i finansijske i one koje ukqu_uju samo zemqe najve}ih standarda, kao {to je KEBS.
Za razliku od Evrope, u Srbiji danas nema ni{ta
osim onog _ega nema nigde u Evropi. Ovde se $ivi zaista heterogeno i bez ikakvih pravila, kako ka$e predsednikovica. Ovde, i samo ovde, mogu}e je hapsiti, tu}i

294

295

SREBRENICA, QUBAV I LEVICA

i progawati gra|ane samo zato {to su druge vere ili

nacije, kao {to se godinama to _ini po Sanxaku i Kosovu. Samo ovde je mogu}e hapsiti i tu}i lidere politi_kih stranaka i wihove $ene, samo ovde mogu}e je
pokrenuti i voditi stra{ni rat, promovisati, podr$avati i odlikovati tokom rata ratne zlo_ince i slati tenkove sa cve}em na druge narode, zatim sve to zaboraviti i bez ikakve odgovornosti ostati i daqe na
vlasti, samo ovde, i nigde u svetu, o ratu i miru, o $ivotu i smrti hiqada qudi odlu_uju jedan _ovek i jedna $ena, bez parlamenta i bilo kakvog uticaja javnosti, samo ovde se za izdaju osu|uju generali koji nisu
ubili sebe, vojnike i gra|ana tu|e dr$ave koliko je
trebalo, pa se zatim pomiluju zbog promene politike,
ali ipak kao krivci, samo ovde je mogu} Zakon o amnestiji mladi}a, vojnih obveznika koji se nisu odazvali
pozivu u rat kojeg nije ni bilo, kako stalno i nama i
svetu tvrdi sam predsednik dr$ave, samo ovde su mogu}i Arkani, Bokani i ostali pod za{titom vlasti i sa
svim mogu}im privilegijama, samo ovde je mogu}e isterati opoziciju iz parlamenta bez ikakvih uzbu|ewa i
potresa vlasti, samo ovde gra|ani dr$ave moraju trpeti teror jednopartijske mawine u parlamentu i na svim
medijima, samo ovde se mogu otimati, podmi}ivati i koristiti poslanici drugih partija koje ne mogu da ih
zamene, dok socijalisti svoje promene za jedan sat, tako da onaj koga mewaju to sazna na vestima, samo ovde policija mo$e da radi {ta ho}e, hapsi i tu_e _ak i decu i starce bez ikakve odgovornosti i parlamentarne
kontrole wenog rada, samo ovde mo$e sin ministra policije monopolisati trgovinu rudnim bogatstvima dr$ave, po pravu sile i straha, a sinovi drugih ministara i funkcionera partije na vlasti osnivati firme preko kojih idu svi va$niji profitabilni poslovi u dr$avi, samo ovde u diplomatiju mogu i}i neznalice, nesposobni, ru$ni i glupi, samo zato {to su prijateqi vladaju}e porodice, samo ovde svi ministri u
vladi i wen predsednik mogu javno zloupotrebqavati
vlast za li_no boga}ewe, samo ovde mo$e Vlada seqa-

cima uzeti $ito bez naknade, pa zatim silom napla}ivati porez za to $ito koje izvozi za svoj xep sam predsednik Vlade, samo ovde se mogu otimati i kupovati
budza{to velika dr$avna dobra, pqa_kati i otimati
fabrike, zgrade, stanovi i tu|e vile, a zatim iz wih
pri_ati o dru{tvenoj svojini i komunizmu, samo ovde
je mogu}e opqa_kati gra|anima novac ostavqen u dr$avnim i privatnom bankama koje je osnovala dr$ava,
bez imalo stida i i_ije odgovornosti, samo ovde mo$e
predsednikova $ena uzurpirati neukusno i nemoralno
sve medije, od {tampe do televizije, po zasluzi bra_nog kreveta, samo ovde predsednikova $ena ima svoju
partiju bez _lanova, ali sa ogromnim novcem, vla{}u
i uticajem, samo ovde (i nekada u Rumuniji) mogu se
predsednikovoj $eni kupovati akademske titule u dalekim zemqama i pla}ati dr$avnim parama wena nebrojena privatna putovawa, samo ovde je mogu}e da predsednikova $ena umesto wega istupa u javnosti i obave{tava narod o budu}im doga|ajima i politici dr$ave, samo ovde su re$iseri predsednici politi_kih
partija, jer sve ovo treba i izre$irati.
Ove i mnoge druge jedinstvene stvari mogle su samo
ovde i nekada u Rumuniji.
Ako predsednikova $ena misli da bilo {ta od nabrojanog postoji i doga|a se u bilo kojoj demokratskoj
zemqi Evrope i sveta, neka nas o tome obavesti napismeno, u okviru svojih petnaestodnevnih predavawa, sa
odgovaraju}im uputstvom za _itawe. Ne sumwam da se
sli_ne stvari doga|aju u Kini ili Koreji, jer se na{i
vlastodr{ci na tim vrelima demokratije napajaju.
Pored evropskih standarda, biv{ih profesora i
potro{enih politi_ara, gospo|u Markovi} trajno mu_i i postojawe desnice u Srbiji. Sve svoje mo}i neograni_eno koristi da je marginalizuje i zaboravi,
stvaraju}i sebi ve{ta_ki privid snage levice koju
propoveda i od koje ima tako mnogo koristi u $ivotu.
Ispri_ala je _itaocima Duge srceparaju}u pri_u o
qubavi ratnika nacionaliste i levi_arke koja voli
bez rezerve, pa i kada se ne sla$e sa politi_kim uve-

296

297

rewima svoga dragana. Gospo|a Markovi} joj se javno divi i gaji nadu da }e ona transformisati wegovu li_nost ulevo, kao {to je, ka$e, svi smo svedoci, jedna $ena _etni_kim uticajem transformisala lojalnog komunistu u agresivnog desni_ara i konzervativnog nacionalistu. Za{to ne bi bio mogu} i suprotan proces, pita se profesorka.
Zaista ne znam na koga je mislila, kada je opisivala _etni_ki uticaj $ene na komunistu mu$a, ali opet
moram neke stvari da je podu_im, kao ono oko evropskih
standarda. Nebrojeni su komunisti koji su postali desni_ari, a retki desni_ari koji su, pod bilo kako sna$nim uticajem, postali levi_ari. Ja ne znam ni jednog,
to je prosto nemogu} proces. Kako mo$e neko ko ceni istinu, razume $ivot, voli qude, porodicu, roditeqe,
decu, po{tuje prijateqe, tradiciju, kulturu, veru,
tu|u imovinu, ko je vaspitan u klasi_noj porodici sa
nasle|enim standardima morala, _asti i hri{}anske
qubavi prema svima, sve to zaboraviti i postati levi_ar, {to prakti_no u na{im uslovima zna_i biti la$ov, lopov, bezbo$nik, zlo_inac, oceubica, pqa_ka{
tu|e imovine, neprijateq tradicije, kulture i istorije, propovednik mr$we, rata, ru{ewa i ubijawa. ^uvena je re_enica same gospo|e Markovi} iz 1989. godine da su: Komunisti sa krvqu do{li na vlast, bez krvi
ne}e oti}i. I posledwi i najkrvaviji rat u istoriji
na{eg naroda projektovali su i vodili levi_ari, komunisti, sve _lanovi _uvene generalske partije SKPJ, koju je ideolo{ki osmislila i vodila gospo|a Markovi}, sada{wi borac za mir i ravnopravnost me|u narodima. Licemerje, kameleonstvo, nemoral, bezdu{nost, bezobzirnost, surovost i sebi_nost, osnovne su karakteristike svakog na{eg levi_ara na vlasti. Primera ima mnogo, a najboqi je ba{ ovaj o kome pi{em. Zato, daleko im lepa ku}a. Naravno, evropska levica je
ne{to sasvim drugo.
Danas je jedan od takvih levi_ara dao va$ne izjave
o izborima, kongresu SPS, svetskoj politici i sli_nim va$nim temama. Na prvoj strani Na{e Borbe smo

_itali sa, jedne strane, wegovu izjavu da }e se na narednom martovskom kongresu SPS-a potvrditi dosledna mirovna politika te partije i wenog predsednika.
Pored tog izve{taja bio je i izve{taj o obilasku zapadnih novinara i pomo}nika ameri_kog dr$avnog sekretara Xona <ataka masovnih grobnica Muslimana
pobijenih na teritoriji Republike Srpske i wihovo
svedo_ewe da su gotovo na svakom koraku nailazili na
qudske lobawe, kosti ruku i nogu, ili druge ostatke
tela u raspadawu, kao i delove ode}e i obu}e. Te rasute noge, ruke i lobawe i satelitski snimci grobnica po Srebrenici i u rudniku Qubija, koje }e se do
marta, nadam se, otvoriti, kao i sli_ne grobnice u Glogovim Kravicama, Novoj kasabi ili Blagaju, pravi su
dokazi kojima }e se na martovskom kongresu SPS-a najboqe potvrditi dosledna mirotvorna politika te partije i wenog predsednika.
To }e, ujedno, neke od nas naterati da se upla{imo
i da se zastidimo nad svojom bezdu{no{}u i potpunim
odsustvom interesovawa za tragediju koja se zbila u
Bosni. Dok strani novinari, politi_ari i humanitarni radnici putuju u Bosnu, obilaze mogu}a strati{ta
i tra$e istinu, a ceo demokratski svet i wegova javnost svakodnevno pri_a o tome, mi ovde svi }utimo, niti putujemo, niti obilazimo, niti pi{emo bilo {ta
o nogama, rukama i lobawama kojima smo ome|ili novu
srpsku dr$avu. Ne}u da verujem da ve}ina Srba }uti
jer to odobrava ili ne zna, verujem da mnogi ne veruju.
Ali, zar }emo _ekati da grobnice kopaju i istra$uju
stranci, da nas oni uveravaju ili razuveravaju, dok mi
mu_ki nastavqamo $ivot i buldo$erima poravnavamo i svoju savest i zlo_ine koji vire na sve strane.
Pripadam malobrojnima koji veruju da je bilo sve
za {ta nas optu$uju i mislim da nam je kao narodu potrebna denacifikacija kao spas. Ka$u da je posle Drugog svetskog rata u Nema_koj izvr{ena denacifikacija dvanaest miliona Nemaca koji su bili podeqeni u
tri grupe, u zavisnosti od na_ina i va$nosti anga$ovawa u periodu nacisti_ke vlasti. Kako reagujemo mi

298

299

Srbi, sada po zavr{etku i tokom rata u Bosni i Hrvatskoj, izgleda da skoro svi pripadamo prvoj grupi nacista koji opravdavaju sve _iweno za dr$avu i naciju.
Zanemarqivo je mali broj onih koji su se otvoreno, javno, glasno i jasno, suprotstavili ratu i zlo_inu, pa bi
prva grupa obuhvatila sve Srbe, izuzev onih u Srpskom pokretu obnove, Gra|anskom savezu i malim antiratnim organizacijama koje su delovale bez ve}ih rezultata tokom celog rata.
Zato denacifikacije ne}e ni biti, a ni zato {to
ona, pre svega, podrazumeva promenu nacisti_ke vlasti. Jer, da je Hitler potpisao kapitulaciju i mir i
ostao na vlasti posle Drugog svetskog rata, u Nema_koj
bi se, isto ovako, buldo$erima zatrpavale masovne
grobnice i logori, radila bi te{ka mehanizacija {irom zemqe, a $rtve bi se vodile kao samoubice ili raseqeni qudi. Narod bi }utao, kao i mi, zarad nacionalnih interesa i sve bi bilo druga_ije. To druga_ije
nije se zbilo sa Nemcima i Hitlerom, ostalo je da mi
probamo.
(29. januar 1996. godine)

300

NIKAD NE RECI NIKAD

Ameri_ki dr$avni sekretar Voren Kristofer boravio je nekoliko sati u Beogradu i dva sata na kau_u
na{eg predsednika koji je za tu priliku presvu_en u
roze. Prazan pogled Milo{evi}a, suzdr$ano obra}awe
novinarima i ruka u xepu pantalona, govorili su nam
sve suprotno od onoga {to je on rekao novinarima. O_ito mu je Voren dobro natrqao u{i, jer je malo zaboravio lekciju iz Dejtona, pa je propitivawe izgleda bilo grubo.
Zvani_ni mediji su poku{ali da sve uvuku u oblandu obostrane saglasnosti i zadovoqstva zbog sprovo|ewa mirovnog sporazuma, ali je Voren, stari lisac,
znao za sve trikove i odr$ao jo{ jednu, samostalnu konferenciju za {tampu u hotelu Interkontinental,
gde je rekao novinarima o _emu su razgovarali, odnosno {ta je tra$io od Milo{evi}a i na {ta je on sve
pristao. Tako smo saznali iz nezavisnih medija da }e
se otvoriti ameri_ki informativni centar u Pri{tini i Beogradu, zbog kr{ewa qudskih prava i prava
nacionalnih mawina, i da }e Ha{ki sud otvoriti beogradsku kancelariju, iz koje }e raditi na prikupqawu dokaza o ratnim zlo_inima po_iwenim u Bosni i
Hrvatskoj, te da je neminovno isporu_ivawe na{ih gra|ana protiv kojih je ve} podignuta optu$nica za ratne zlo_ine ili sledi ponovno uvo|ewe sankcija ako se
Jugoslavija i daqe bude migoqila pri_ama o Ustavu
koji to ne dozvoqava.
301

Svetu je, kao i meni, potpuno nerazumqiv i nerazuman stav na{e vlasti da ne}e da sara|uje sa Ha{kim
sudom i da ne prihvata wegovu nadle$nost, kao pravne
institucije me|unarodne zajednice kojoj pripadamo i
_ije ostale politi_ke i finansijske organizacije priznajemo. Sve zemqe sveta ve} su usaglasile svoje zakonodavstvo sa odredbama Ha{kog suda osim Koreje, Iraka, Libije i Jugoslavije. Za sav demokratski svet taj
sud je i legitiman i nadle$an osim za ove despotije u
kojima diktatori, u strahu od sopstvene odgovornosti
za zlo_ine koje svakodnevno _ine, odbijaju nadle$nost
me|unarodnih sudova.
U na{oj zemqi sve institucije vlasti i ve}i deo
opozicije podr$avaju diktatora u nameri zata{kavawa zlo_ina i za{tite zlo_inaca od odgovornosti pred
me|unarodnom zajednicom, pozivaju}i se na navodnu i
samo wima znanu nelegitimnost Ha{kog suda, na Ustav
koji ne dozvoqava izru_ewe gra|ana drugim dr$avama,
i na bajku da }e narod ovde wima suditi. Zna_i, samo
nama, Iraku, Koreji i Libiji je me|unarodni Ha{ki
sud nelegitiman, a Francuskoj, Nema_koj, Americi, _ak
Hrvatskoj, Bosni i ostalim _lanicama Ujediwenih nacija je legitiman, samo na{ Ustav ne dozvoqava izru_ewe me|unarodnoj zajednici i wegovom sudu ratnih
zlo_inaca koji su izvr{ili zlo_in protiv _ove_nosti
i povredili me|unarodno pravo, a svi ostali ustavi
sveta to dozvoqavaju, samo na{ narod ho}e sam da sudi
za ratne zlo_ine a svi drugi narodi to ne}e. Ovi razlozi i izgovori su, u stvari, za{tita vlastodr{ca i,
kao i uvek do sada, bolesna potreba Srba da se izdvoje
u svemu, da sami sebe obele$e i stanu na rep civilizovanog sveta.
Jer, nije samo Milo{evi} i wegova odgovornost za
rat i po_iwene zlo_ine prepreka prihvatawu nadle$nosti Ha{kog suda i pristanku na isporu_ivawe optu$enih gra|ana Jugoslavije. To je op{te raspolo$ewe
naroda, to je i javni stav srpskih intelektualaca, srpske Crkve i svih opozicionih stranaka izuzev Srpskog
pokreta obnove i Gra|anskog saveza. Svi uglavnom, na-

vodno, {tite Ustav i govore mi }emo im suditi, ako

ih ima, a ni{ta ne _ine da bar do tog na{eg su|ewa do|e. Rat je zavr{en, Ha{ki sud je ve} prikupio dokaze
i pokrenuo neke postupke, a ovde niko jo{ nije ni osumwi_en za ratne zlo_ine, niti vlast uop{te ima nameru da se time bavi. Srpski intelektualci, skoro svi
upotrebqeni i potro{eni u Milo{evi}evom bezuspe{nom osvaja_kom ratu, _ak su osnovali Odbor za za{titu od Ha{kog suda, verujem jedinstven u svetu, kao dokaz o odgovornosti skoro celog naroda i za rat i za zlo_in u tom ratu.
Da nije tako, taj Odbor, te intelektualce i vlast
koja ne}e da sara|uje sa me|unarodnom zajednicom i
wenim sudom, osudilo bi javno mwewe, {tampa, televizija, opozicija, crkva, _uo bi se glas protesta protiv
ideje o odbrani od suda. Braniti se, vaqda, treba od
kriminala, zlo_ina, rata, bede, od agresora, a nikako od
pravde i suda. Zato je taj odbor jedinstven u svetu, kao
{to smo i mi jedinstven narod, ceo spreman da stane
iza zlo_ina vlasti i brani neodbrawive teze o me|unarodnoj, _ak i sudskoj zaveri protiv Srba, dok se tom,
me|unarodnom rukom na sve strane otkopavaju masovne
grobnice puwene srpskom rukom. Brane}i se od Ha{kog
suda, ispod tih grobnica se potpisuje ceo srpski narod,
ukoliko svet pritiskom na Milo{evi}a ne izdejstvuje wegovu saradwu sa sudom i tako nas spase od nas samih, od kolektivne odgovornosti i osude celog naroda
za zlo_ine pojedinaca.
Poseta Vorena Kristofera budi nadu da }e do toga
uskoro do}i, jer je crveni tepih prostrt pod noge ameri_ke delegacije jasan znak predaje i nemo}i biv{eg
bahatog silnika koji je pet godina u$ivao u ru{ewu,
paqewu i ubijawu, ne mare}i ni malo za mi{qewe
sveta, a najmawe Amerike kojoj se stalno rugao kao svetskom policajcu i neprijatequ komunizma. Potpuno poni$en i pora$en pru$io je tepih pod noge pobednika
koji ga je vratio na po_etak wegovog politi_kog puta,
tra$e}i mu autonomiju i sva prava za Albance na Kosovu. Lako je pristao na otvarawe Ameri_kog infor-

302

303

mativnog centra u Pri{tini, prista}e i na vra}awe

autonomije Kosovu i Vojvodini po Ustavu iz 1974. godine, a mo$da i malo vi{e od toga, _ime je poni{tio
_itav svoj politi_ki hod od Osme sednice do danas.
Srbija cela, a ne iz tri dela, govorio je ukidaju}i
autonomije Kosova i Vojvodine, ako ne mo$e milom,
mo$e silom, rekao je na Gazimestanu, i sav pakao koji smo pro{li sa wim za osam godina, sva stradawa, rat,
siroma{tvo, raseqewa i nesre}a naroda, _ini se sada
kao luda_ki pir i hod u nazad, u ni{ta. Srbija }e opet
biti iz tri dela, a ne cela, posle sedam godina i sa hiqadama mrtvih Srba, unesre}enih i raseqenih porodica, sa milijardama propale imovine, i potpuno uni{tenim standardom i $ivotom _itave generacije, a da
tako treba obja{wava}e nam onaj isti _ovek koji je u
pobedni_kom zanosu sastavqao Srbiju pre sedam godina, uveravaju}i sve nas da }e biti cela ili je ne}e
biti. Za autonomiju Kosova bori}e se on sada sa istim
$arom sa kojim je nekada ukidao, svestan da je to jedini na_in za opstanak na vlasti i potpuno nezainteresovan za mi{qewe i pam}ewe naroda. Ne}e me iznenaditi ako uskoro prostre crveni tepih pred Rugovom i
Albancima sa Kosova, jer su oni, nesporno, ubudu}e, wegovi pravi i sigurni saveznici za o_uvawe vlasti, bar
dok ne ispuni sve wihove zahteve.
Pre sedam godina to nisu mogli zamisliti ni on ni
Albanci, a de{ava se, kao {to se i Srbima de{ava sve
ono {to nisu mogli ni zamisliti kada su u nacionalnom zanosu za wim krstarili Gazimestanom. Nikad ne
reci nikad, ka$e narodna poslovica, a uverimo se da je
ta_na tek kada je pro$ivimo. Milo{evi} bi posebno
morao nau_iti tu narodnu mudrost, jer je do sada u_inio sve ono {to je tvrdio da nikada ne}e, i pristajao
je na sve ono u {to se zakliwao da }e odbiti. Od vojnika UNPROFOR-a za koje je tvrdio da nikada ne}e kro_iti nogom na ove prostore, mirovnih sporazuma koje je
uporno odbijao od Haga do Londona, do vra}awa autonomije Kosovu i Vojvodini. Izgleda da on, u stvari, _ini
sve ono {to tvrdi da nikada ne}e i po tome bi trebali,
ubudu}e, da pratimo politi_ku budu}nost dr$ave dok

je on na vlasti. Bi}e ba{ ono {to se _ini da biti ne mo$e i _emu se on najvi{e protivi, jer samo to svet ho}e,
a sre}om, on se vi{e ni{ta i ne pita, samo slu{a.
Najte$e }e u svemu tome biti opoziciji u Srbiji i
onima koji ho}e ne{to da mewaju. Popu{taju}i pred
zahtevima Amerike po sporazumu iz Dejtona i sada po
pitawu vra}awa prava Albancima na Kosovu, {to je
trenutno prioritet sveta u re{avawu jugoslovenskih
problema, on svoj bes diktatora i rawene politi_ke
zveri iskaquje na politi_ke stranke i ceo srpski narod koji vi{e ne vidi u wemu svoga vo|u i spasioca. Nevi|en teror vladaju}e stranke i cirkuzantske partije wegove $ene nad medijima, brutalno uskra}ivawe
svih prava opoziciji i otvoreni zaokret prema beskompromisnoj diktaturi kakve nije bilo ni 1990. godine,
wegov su odgovor na pritisak sveta kojeg mora da slu{a. @eqa za vladawem i mo}i uskra}ena na svetskoj
politi_koj sceni gde je pretvoren u zavisnog zamor_i}a, udvostru_ena je na unutra{wem planu i pravi teror }e tek do}i. Kada, i prakti_no, bude sam poni{tavao jednu po jednu svoju politi_ku zabludu od Kosova,
Vojvodine do Sanxaka, ili kada bude isporu_ivao ratne zlo_ince iz Srbije, tada }e nestati svaki deli}
slobode i mogu}nosti javne kriti_ke re_i, zavlada}e
potpuni muk i mrak. Nadam se samo na kratko, do potpunog sloma te politike koji je neminovan, i pitawe je
samo koliko }e on uspeti da sve to vremenski razvu_e
i odlo$i svoj odlazak zapo_et u Dejtonu i ubrzan na
crvenom tepihu pod Vorenovim nogama. Potrebno nam je
strpqewe da sa_ekamo crveni tepih i pod na{im nogama, koji }e on vrlo brzo prostrti, ba{ zato {to sada
misli da ne}e nikada.
Da}e{, da}e{, rekli smo mu jednog 9. marta, koji
izgleda opet dolazi po julijanskom kalendaru i ne mo$e se nikako izbe}i. Da}e, nego {ta }e, jer wegov film
ima klasi_no tu$an kraj, po scenariju sli_nih komada sa pucawem, pevawem i plakawem. Pucawe i pevawe
je pro{lo, po_iwe plakawe.

304

305

(12. februar 1996. godine)

Godine 1787. ruski ministar G. A. Potemkin sagradio je pored puta, na pustim stepama, ve{ta_ka sela,
sa ve{ta_kim seqacima, pastirima i stadima, da bi
carica Katarina Druga, na putu prema Krimu, videla
kako Rusija pod wegovim ministrovawem napreduje i
cveta.
Potemkinova sela od tada su simbol opsene i la$i,
ali i rado kori{}en metod za o_uvawe vlasti, sve do
danas. Naro_ito su komunisti, i za dolazak na vlast i
za weno o_uvawe to koristili, stalno obe}avali narodu nemogu}e i $ivot u blagostawu koji niko nikada
nije do_ekao, tako da mi ovde $ivimo u Potemkinovom
selu od 1945. godine do danas.
U po_etku je to bila pri_a o dru{tvu u kome }e svi
raditi prema mogu}nostima, a uzimati prema potrebama, zatim obe}awe da }e se $ito sejati iz aviona, da
}e klipovi kukuruza biti po dva metra, da }e ispeglati sva hercegova_ka i crnogorska brda, da }e krave davati po 300 litara mleka dnevno, da niko ne}e pla}ati porez, niti $iveti na selu, a kada je $ivot sve to
demantovao smi{qena su nova i nova fantasti_na
obe}awa koja }e se ostvariti u nekoj budu}nosti, za koju mi treba da se $rtvujemo, jer je sve ovo prelazni oblik dru{tva ka komunizmu u kome }e svi jednako lepo
$iveti. Pedeset godina smo represijom i diktaturom
jednopartijskog sistema bili prinu|eni da $ivimo u
tom prelaznom dru{tvu koje smo svi mrzeli, gleda-

ju}i okolo stvarna dru{tva u kojima qudi normalno

$ive.
Danas, u navodno vi{epartijskom sistemu do kojeg
smo tako te{ko do{li, nismo promenili ni{ta. I daqe vladaju Potemkini, caruje la$, opsena, obe}awa i
la$ne slike budu}e sre}e u koje ovaj narod veruje uvek
iznova, iako je prevaren po sto puta. Zajam za preporod Srbije, ujediwewe svih srpskih zemaqa, naftna
poqa u Stigu i Vojvodini koja je li_no predsednik dr$ave otkrivao, deset hiqada dolara po glavi stanovnika, metro kod Vukovog spomenika koji vozi samo do
Pan_eva, putovawe u 21. vek svake ve_eri na dr$avnoj
televiziji, iz >uprije, Jagodine, Babu{nice i Pirota, kineska _etvrt u Beogradu u kojoj }emo tro{iti
svojih nepostoje}ih deset hiqada dolara godi{we, ili
ukradenu deviznu {tedwu iz Jugobanke, Dafimenta
ili Jugoskandika, razne fabrike, putevi, {kole, bolnice, sve se to obe}ava, i la$ne slike budu}e sre}e i
blagostawa uspe{no sakrivaju bedu i propadawe naroda. Inspirisani Potemkinom i wegovim la$nim selima, na{i komunisti su ga odavno prevazi{li u koli_ini opsena i la$i koje nude narodu, kao provereni metod o_uvawa vlast. Svaki svoj poraz i proma{aj odmah
zata{kavaju novim obe}awima ne_eg {to ne}e ostvariti.
Tragi_ni kraj rata, poraz i vojni, i moralni, i materijalni, kao opipqiv rezultat svih wihovih obe}awa o ujediwewu svih srpskih zemqa, sada se brzo i
uspe{no zata{kava novim, svakodnevnim, pohodom u 21.
vek. Pora$eni i odba_eni od civilizovanog sveta, kao
zveri koje su rastrgle jednu dr$avu i uni{tile stotine hiqada $ivota, oni krstare Srbijom sa krvavim ru$ama i obe}avaju blagostawe i boqi $ivot. Stalno na
vlasti, nikada ometani da ostvare ono {to su obe}ali,
oni opet obmawuju narod pri_om da }e u 21. vek Srbija
u}i sre}na i bogata, samo ako oni ostanu na vlasti. A za{to sada, i do sada, nije ni sre}na ni bogata iako su oni
stalno na vlasti ne govore, niko ih i ne pita. Srbija
}uti i trpi ono {to nikada trpela nije bez neke pobune.

306

307

POTEMKINOVICA

Nadam se i da ne}e, da }e pobune biti, da }e nekog 9.

marta i u Srbiji po_eti kraj najve}e opsene 20. veka,
komunisti_ke bajke u kojoj su lepo $iveli samo pripoveda_i. @ena na{eg Potemkina i opsenara, predsednika dr$ave, koja $ivi u komunizmu i uzima prema potrebama, u svojoj najnovijoj novinskoj ispovesti, koja po
svemu pre pripada lekarskoj arhivi nekog psihijatra,
pla{i se mnogo te pobune i ka$e da joj uop{te nije jasno u _emu se to ne sla$u sa zvani_nom politikom oni
koji ho}e da pro{etaju 9. marta ulicama Beograda i
stanu na Trg Slobode.
Proteklih {est godina takozvanog parlamentarnog
$ivota Srbije u kojem su oni koji se ne sla$u sa zvani_nom politikom zatvarani, prebijani, otpu{tani sa
posla, tenkovima pla{eni, i ga$eni, na rati{tima nepostoje}eg rata s le|a ubijani, po ulicama i trgovima
jureni, po wihovim novinama i televizijama pquvani,
nisu izgleda uspeli da ka$u {ta ho}e i {ta zameraju
zvani_noj politici, odnosno woj i wenom mu$u, jer,
eto, ona sirota ne zna u _emu je problem. Nije _ula, ni
pro_itala, verovatno nije imala gde, jer u wenom Potemkinovom dru{tvu o kojem pi{u wene novine i koje
slika wena televizija, problema nema. Sve je kao u bajci, cvr_e cvr_ci, pevaju ptice, pada sneg, sija sunce
naro_ito u JUL-u, a kada je zima i poledica, onda je to
lepa zima i dobra poledica, svi se kupaju i peru zube,
pustolovni su, hrabri i humani. Sa _im se tu ne sla$e
opozicija i protiv _ega se buni, te{ko je zaista razumeti.
Posebno je Potemkinovicu, kako pi{e, potresao poziv poslat izbeglicama od jednog strana_kog lidera koji planira uli_no osvajawe vlasti, da u tom uli_nom
ru{ewu vlasti u_estvuju zajedno sa wim. Pozvati one
koji su ostali bez doma, posla, srestava za $ivot, _esto,
bukvalno, bez hleba i kaputa, da ustanu protiv onih koji su im sve to dali i dom i sredstva za $ivot i hleb
i kaput, predstavqa biblijski primer nepo{tewa, ka$e Ona i nastavqa: Ali, nije vlast u Srbiji obezbedila ovim o_ajnicima za vreme tih pet stra{nih ratnih

godina, samo dom, sredstva za $ivot, hleb i kaput. Be$e}i od rata u Srbiju, oni su sa_uvali svoje $ivote.
Ta vlast u Srbiji im je obezbedila da $ive, zakqu_uje gospo|a-drugarica.
Zaista je biblijski primer nepo{tewa da $ena onoga koji je bio, i jeste predsednik dr$ave sa neograni_enom vla{}u i koji je zapo_eo rat i odavde, zajedno sa
wom, slao i ratnike, i tenkove, i oru$je, i novac, i
propagandu u Bosnu i Hrvatsku, koji je birao, mewao i
postavqao i Babi}e, i Marti}e, i Haxi}e, i Karaxi}e, i Mladi}e, i koji je na kraju predao i Krajinu i
narod Tu|manu, uzeo im sve, poru{io ku}e i izveo ih
na drumove, sada pri_a i pi{e da su im oni pru$ili
sve, pa i sam $ivot.
On i Ona su, dakle, dozvolili tim nesre}nicima da
$ive, a mogli su, kako se _ini, da im to ne dozvole, mogli su da ih puste da izginu, ali su bili humani i otvorili granice Srbije za spas $ivota tih qudi. To je
kao ona pri_a o Staqinu koji razgovara sa decom, a wegovi saradnici posmatraju i komentari{u: Kako je human drug Staqin! Miluje decu i pri_a sa wima, a mogao bi ih sve pobiti!
Nepo{teno je ne{to sasvim drugo, {to ti spa{eni
mu_enici koji i sada tuguju po hladnim fiskulturnim
salama i neuslovnim fabri_kim halama {irom Srbije, bez posla, bez hrane i grejawa, goli, bosi i napu{teni od svih, }ute i ne do|u bez i_ijeg poziva, ne na
ulice, nego u wihovu ku}u i dvori{te na Dediwu i ne
zatra$e im da plate cenu narodne nesre}e i da odgovore na samo jedno pitawe: Za{to su oni u Srbiji, a ne u
svojoj ku}i i gde su im imawa, ku}e i dr$ava? Biblijska je nepravda {to oni koji su sve to skrivili ne}e ni
pred wihovim sudom odgovarati, {to ih ne}e progawati ugasli pogledi nemo}nih staraca koji su pomrli u
traktorima po drumovima Srbije, uzaludno tra$e}i
obe}anu pomo} i nove domove.
Pi{e gospo|a-drugarica, koja im je zajedno sa svojim mu$em tamo, u zavi_aju, sve uzela i uni{tila, da
su im oni ovdje dali i dom, i kaput, i hleb, ali je zabo-

308

309

ravila da ka$e kada i gde. Niko nije video weno i wegovo davawe. I ono {to im je pru$eno, malo, sasvim malo i skoro ni{ta, dala im je Srbija, narod, svi mi pojedina_no, li_no, a i kroz dr$avnu pomo} koja je na{im
novcem pla}ena, dao im je i demokratski svet koji neprekidno {aqe pomo}, mnogo ve}u nego srpska dr$ava.
A vlast, On i Ona konkretno, koji jedini vladaju dr$avom, nisu im dali ni{ta. Ni jedan svoj dinar nisu pru$ili, ni stari xemper svoj, cipele, kaput, ni{ta svoje nisu odvojili i nekome dali, nikoga li_no nisu ni
videli, ni pomogli, wima ti nesre}ni besku}nici ne
duguju ni{ta. Najmawe zahvalnost, i bi}e zaista nepo{teno ako ne do|u 9. marta i javno i glasno ka$u: Ni{ta nam niste dali vas dvoje lopova, uzeli ste nam
sve! Uverena sam da }e izbeglice do}i, i to ne deset,
nego hiqade wih, da poka$u svoje nezadovoqstvo i nesre}u, i da prisustvom protestuju protiv ovakvih la$i. Oni koji su im stvarno pomogli i spasili ih od
potpunog nestanka bi}e na Trgu Slobode, telom ili duhom, svakog 9. marta, do slobode.
Strah od tog protesta, od dolaska raznih nezadovoqnika kojih je puna Srbija, tera vlasti na nepromi{qene izjave i odluke. Ukidawe Nezavisne televizije Studio B, koja je simbolizovala dva najve}a neprijateqa
na{ih Potemkina, privatnu svojinu i slobodu medija,
neposredno pre 9. marta, sasvim je o_ekivana odluka
uspani_enih diktatora. Re_ kritike ili istine o tu$noj stvarnosti koja se na NTV tako mnogo razlikovala
od one idili_ne slike op{teg napretka sa dr$avnog ekrana, oslabqena i nesigurna vlast nije mogla vi{e podnositi, i jednim udarcem je oteta zna_ajna privatna
imovina i ugu{ena kriti_ka re_.
Bez obzira {to je to trenutno veliki udarac demokratskim snagama u zemqi, kojima je otet zadwi mikrofon za propagirawe trulog zapadnog dru{tva i
wegove demokratije, dugoro_no je ova odluka korisna za
ponovno pokretawe i ubrzawe demokratskih procesa.
Uquqkani prividom dozvoqenog druga_ijeg mi{qewa
koje se probijalo na Nezavisnoj televiziji, mnogi od

nas su bili zaboravili zahteve i standarde stvarne demokratije i skoro konzervirali izboreni minimum.
Ru{ewe i tog minimuma, mrak koji }e zavladati ne samo na ekranima nego i u nama, praznina i bezna|e, pokrenu}e novi talas pobune i zahteva. Ve}i stimulans
protestnom okupqawu 9. marta ove godine opozicija nije mogla ni smisliti ni po$eleti.
Ne}e biti prenosa.
Mora}emo do}i da u$ivo, li_no, vidimo i osvajamo
slobodu.

310

311

(26. februar 1996. godine)

Da zapo_nem neki poduhvat nije mi potrebna nada, a

ni pobeda da ga nastavim, rekao je davno jedan Francuz, i kao da je mislio na nas koji smo 9. marta 1991. zapo_eli poduhvat osvajawa slobode, bez imalo nade u uspeh, i nastavqamo ga iako pora$eni toliko puta. Ovog
9. marta, posle pet godina, opet nema pobede, znamo mi
svi, i spremamo se da odemo na isto mesto, kao mravi
koji uvek iznova grade razru{eni mraviwak. Nije taj
dan ni na{ 29. novembar, ni promocija, kako ka$e vodwikavi i upla{eni veliki lider male stranke, koji
ne}e da do|e, a ni datum poraza koji ne treba slaviti,
kako ka$e zadrigli portparol vladaju}e stranke, to je
naprosto jedan poduhvat koji se nastavqa.
Taj 9. mart 1991. godine je, ina_e, stalna tema raznih rasprava i analiza, kritika i ocena, u politi_kom
$ivotu, pa i u literaturi, istoriji i filmu. Svi o
wemu pi{u, ocewuju ga, precewuju ili potcewuju, tako da mi u_esnici danas gledamo filmove, _itamo kwige ili slu{amo razne rasprave, uglavnom onih koji nisu ni bili tamo, i _udimo se wihovim vi|ewima nevi|enog.
U seriji britanske tv-mre$e Bi-Bi-Si Umirawe
Jugoslavije videli smo do sada najapsurdniji prikaz
9. marta 1991. godine, koji je predstavqen kao protest
opozicije na _elu sa @arkom Jokanovi}em. @arko se
jedini pojavio tim povodom u filmu i obja{wavao razloge protesta i wegove posledice, kao {to je u istorij-

skom smislu Borisav Jovi} poku{ao da ga oceni u svojim dnevni_kim zapisima iz tog vremena.
Organizatori i u_esnici doga|aja, oni nosioci poduhvata bez nade i pobede, ne pi{u ni{ta, a pet godina zaborava muti realnu sliku, pa je mogu}e da za neku
godinu i mi poverujemo da je sve to organizovao i vodio
@arko Jokanovi}, a zaustavio tenkovima Borisav Jovi}, te da su i Dra{kovi} i Milo{evi} sasvim nevini i nebitni.
Ovih dana, kada se obele$ava petogodi{wica martovskih doga|aja, pitali su me neki novinari _ega se
se}am iz tog vremena i {ta je ostalo kao najja_i utisak
i slika koju }u pamtiti. To je svakako prizor stravi_ne brutalnosti policajaca oklopnika koji su besomu_no napadali goloruke mladi}e, tukli ih i vukli za ruke i noge po mokrim ulicama Beograda i trpali u policijske marice, a isto tako i beskrajno sr_anog i hrabrog otpora naroda koji je juri{ao na vodene topove,
{mrkove i palice i hvatao suzavce golim rukama da bi
ih vratio nazad policajcima. Policajci pod punom
ratnom opremom koji be$e ispred demonstranata golih
ruku, niz Francusku ulicu, slika je koju }u pamtiti
uvek kao deli} nebeske pravde i trenutak kada su trijumfovali dobri momci, iako od toga nisu imali ni{ta osim nevoqe. Tenkovi na ulicama, puni zatvori i
prebijawe svih koji su se na{li pod rukom policije,
pa i onih koji nisu demonstrirali, bio je odgovor lo{ih momaka i svi smo brzo vra}eni u realnost trajawa zla.
Uvek }u se se}ati i haosa u kojem se Vuk na{ao okru$en desetinama savetnika koji su ga vukli i nagovarali na ovo ili ono, dok je grozni_avo razmi{qao kako da komunicira s narodom, bez ozvu_ewa i sa promuklim grlom, kao i straha koji je ispunio qude posle wegovog hap{ewa i izlaska tenkova na ulice. Vuk u zatvoru, ja na ulicama sa studentima i policijom, prijateqi ko zna gde, la$i na Televiziji i u novinama, smeh
u Skup{tini zbog pri_e sa tu$nim krajem... Bili su to
dugi dani za sve nas. I za u_esnike, i za posmatra_e, i

312

313

PETI GLAS

za batina{e. Posle pet godina verujem da se mnogi preispituju da li je ba{ tako trebalo biti, kao Bora Jovi} na primer, upotrebqeni i surovo odba_eni sluga.
Da je mogao videti svoju sudbinu sigurno ne bi tenkovima branio svog dana{weg xelata, kao i mnogi drugi tada{wi mo}nici, a sada odba_eni i osvete $eqni marginalci.
Vukov izlazak iz zatvora je jedan od doga|aja iz tog
vremena koji }u pamtiti iz li_nih i politi_kih razloga. Gledaju}i seriju Umirawe Jugoslavije i sednicu Predsedni{tva Jugoslavije od 12. marta 1991. godine, na kojoj je Borisav Jovi}, okru$en generalima Jugoslovenske narodne armije, grozni_avo tra$io glasawe i glasove za uvo|ewe vanrednog stawa u zemqi posle
hap{ewa demonstranata, izlaska tenkova na ulice i pobune studenata, shvatila sam da je za moj i Vukov $ivot,
a verovatno i tok drugih istorijskih doga|aja presudno uticao glas Bogi}a Bogi}evi}a, bosanskog predstavnika u Predsedni{tvu SFRJ, koji je odlu_uju}e opredelio Predsedni{tvo. Glasao je protiv uvo|ewa vanrednog stawa i bio je onaj peti, istorijski glas. Jovi}ev bes nije mogao ostati sakriven, videli smo kako je
pokupio generale i demonstrativno napustio sednicu.
Dok je trajalo to ube|ivawe i glasawe na Predsedni{tvu, u zatvoru je trajala drama, o_igledno vezana
za tu sednicu i wenu odluku. Vuk je oslobo|en po isteku 48 sati pod pritiskom studenata i javnosti, i onako presvu_en, uredno otpu{ten sa re{ewem i svojim
krpicama krenuo napoqe. U holu zatvorske zgrade _ekala sam ga celo jutro sa mojim bratom, nervozna i nejasno uznemirena. Kada se pojavio, ustala sam i krenula prema izlazu sa wim, ali ga je upravnik zatvora
<ormaz tada zamolio da popiju kafu u wegovoj kancelariji. Protivila sam se, on je insistirao, i Vuk je naravno pristao, da ga ne povredi. Oti{ao je zajedno sa
advokatima, Borovi}em i Kastratovi}em, koji su u me|uvremenu stigli. Ostala sam u holu besna na sve wih
da _itam novine i sa_ekam pozdravqawe sa upravnikom.
Kako je to potrajalo krenula sam hodnikom prema kan-

celariji, ali se ispred mene odjednom ispre_io milicioner i rekao mi da ne mogu tamo.
Za{to, pitala sam ga, idem kod upravnika, Vuk
je tamo.
Ne mo$e, odlu_no je odgovorio i uznemirio me,
shvatila sam da ne{to nije u redu. Naravno da sam pro{la pored wega i u{la kod <ormaza, gde su svi oni pili kafu i pri_ali glasno kao stari prijateqi.
Idemo Vu_e, rekla sam, dosta je bilo kafe, idemo ku}i. Uzela sam ga za ruku, dok su svi govorili:
Sedi, sa_ekaj, jo{ malo, i ne{to sli_no, ali ja sam
vukla zapawenog Vuka prema sebi i vratima.
Dobro, idemo, {ta ti je, govorio je on sa nelagodom, i kada je postalo o_igledno da ja ne}u da sedim i
ostanem, upravnik <ormaz je, sav zbuwen i prebledeo,
rekao: Vuk ne mo$e da ide. Tada je nastao muk, zaprepa{}ewe i kod Vuka, i kod advokata, bilo je jasno da je
kafa izgovor i da je on oslobo|en ali zadr$an.
Za{to, pitala sam ga, evo re{ewa da je slobodan
i tutnula mu ga pod nos, on ide odmah!. Svi su pri_ali u glas, Vuk je pitao o _emu se radi, nastao je lom i
vika, uletelo je obezbe|ewe, a <ormaz nije znao kako
i {ta da ka$e.
Slobodan je, rekao je, ali ne mo$e da ide.
Kako to, pitao je Vuk.
Pa, tako, nare|ewe.
^ije?.
Odozgo, ka$e on kratko.
Ma, kakvo nare|ewe, nosi ga ku}i, rekla sam mu,
mo$e samo ponovno hap{ewe da ga ovde zadr$i, nalog
sudije i ni{ta vi{e, a vi to nemate! Idemo!, vikala
sam i krenula prema vratima, dok su milicioneri {titili izlaz. <ormaz se vrteo, zamolio je da sa_ekamo i
pozvao nekog telefonom.
Oni ho}e da idu, rekao je ne mogu ih zadr$ati,
odgovorio je na verovatni nalog sa druge strane, tra$e nalog za hap{ewe, zadr$ao sam ih koliko sam mogao, skoro dva sata, opet je odgovorio, ne mogu Danici
ni{ta, ona vi_e, pravi uzbunu, govorio je, proba}u,

314

315

rekao je na kraju. Bilo je o_ito da treba Vuka zadr$ati jo{ neko vreme, da se ne{to va$no o_ekuje. No, tada
su pobesneli svi, pa i Vuk, i krenuli prema vratima.
Zbuweni <ormaz i policajci su se sklonili, iza{li
smo u hodnik, ali nas je tamo sa_ekao odred specijalaca sa uperenim pu{kama i istom pri_om: Vuk ne mo$e
pro}i!. Rasprava i ube|ivawe je nastavqeno, napokon
smo pro{li i oti{li pravo na Terazije gde su studenti _ekali Vuka i uhap{ene demonstrante.
Za celo to vreme je u stvari trajala sednica Predsedni{tva, gde se o_ekivalo dono{ewe odluke o uvo|ewu vanrednog stawa, i da se to desilo Vuk bi ostao u
zatvoru i ko zna {ta bi se jo{ druga_ije doga|alo sa
svima nama, a i sa dr$avom. Bogi} Bogi}evi} to nije
hteo, presudio je svojim glasom i Vuku i ko zna kome
jo{, iako je prethodno, 9. marta, neoprezno dao telefonski glas za izlazak tenkova na ulice. Tri dana kasnije on je glasao druga_ije, spre_iv{i svojim glasom
ustoli_ewe novog Josipa Broza na _elu Jugoslavije u
liku Slobodana Milo{evi}a. Milo{evi} je to isto poku{ao kasnije da uradi silom, zarativ{i sa neposlu{nim Slovencima, Hrvatima i Bosancima, ali opet nije uspeo, jer uvek se na|e neki Bogi}evi} da Slobodanu sre}u pokvari.
Taj zaboravqeni, tihi _ovek o kome nikada nisam
razmi{qala ispao mi je tako sudbinski va$an, va$niji od mnogih va$nih qudi iz mog $ivota, i sada _esto
mislim o wemu. Znam da je negde u Bosni i ube|ena sam
da je, isto tako, bio protiv svega {to se tamo dogodilo,
a {to je on svojim glasom na Predsedni{tvu Jugoslavije poku{ao da spre_i. Sudbina nas je nevidqivo povezala i nadam se da }u biti u prilici da nekada, negde, podignem ruku i svojim glasom vratim Bogi}u dobro kojim me je zadu$io.
(11. mart 1996. godine)

316

AKO TREBA NEMA POTREBE

Ima {anse, zrelo je, po{teno je, svi, svi, svi. Razli_iti slogani opozicionih stranaka odslikavaju donekle i razli_itosti same opozicije. Najve}em delu
Srbije, me|utim, prili_i slogan ako treba nema potrebe, jedine prave i autenti_ne srpske stranke ravnodu{nih, koja, verujem, ima najvi{e pristalica, ali
ne izlazi na izbore iako bi trebalo, jer nema potrebe.
Wene pristalice su svi neopredeqeni, oni koji ne glasaju, ne talasaju, ne bune se, ne}e da mewaju iako su
gladni, opqa_kani, prebijeni ili pobijeni, mogu da istrpe sve, i petsto godina turskog zuluma i pedeset godina komunisti_kog terora i, evo, ve} osam godina Milo{evi}eve vlasti i propasti, la$i i prevare.
I nije to samo neobrazovani ili poluobrazovani
svet, sirotiwa gradska i seoska, to je skoro sva srpska
inteligencija, cela Akademija nauka, kwi$evnici, novinari, advokati, sudije, poslovni qudi, Srbija skoro
cela.
Ja sam apoliti_an, nisam strana_ki opredeqen,
vanstrana_ki sam intelektualac, ne pripadam nijednoj stranci, to se naj_e{}e _uje u na{oj javnosti i
prosto se name}e atmosfera da je stranka, politika, i
oni koji ho}e da mewaju poredak, ne{to ru$no, nedostojno, ne{to _emu se ne sme pripadati i {to se mora
javno, svakom prilikom, re}i. Ve}ina srpskih akademika, na primer, ne pripada ni_emu, ne radi ni{ta, u
vremenu op{te narodne bede, pogibije i propasti, ne
317

daje od sebe ni glasa nijedna nacionalna ustanova dok

nacija kataklizmi_no odumire i umire tumaraju}i {irom dr$ave u potrazi za krovom i domom, za hlebom i
$ivotom.
>uti Srbija cela, govore samo razne Bube Morine
ili Margit Savovi}, uveravaju}i svakodnevno gladne
da su siti, besku}nike da su zbrinuti i da nema potrebe ni{ta mewati i buniti se.
Oni koji se bune, koji ho}e da mewaju i mewaju Srbiju, uglavnom izgleda i nisu iz Srbije. Od Kara|or|a, koji je poreklom iz Crne Gore, do Broza i Milo{evi}a, Srbiju su mewali i bunili stranci i do{qaci,
Srbi iz raznih krajina i srpskih zemaqa koje nikada
nisu bile u sastavu srpske dr$ave, a $elele su stalno
i neprestano. Tako i danas, dok Crnogorac Milo{evi}
davi Srbiju i sve koji $ive u woj, i Srbe, i Muslimane, i Hrvate, bune se i ho}e ne{to da mewaju uglavnom
oni Srbi sa strane, Hercegovci, Bosanci, Crnogorci.
Srpska opoziciona scena je $iva slika srpskog mentaliteta. Ako treba, nema potrebe, mislio je, verujem,
i Vojislav Ko{tunica kada nije hteo da se pridru$i
devetomartovskom protestu, ili kada minira i bojkotuje sve opozicione poku{aje zajedni_kog nastupa i ukrupwivawa otpora Milo{evi}u. Da li je koren tome u
wegovom {umadijskom poreklu ili u uticaju naju$e
porodice koja ideolo{ki pripada kineskoj _etvrti u
Beogradu, svejedno je.
Ako treba nema potrebe, mo$e biti slogan i srpskog novinarstva u celini, pa i onog nezavisnog i navodno opozicionog. Napori srpske opozicije i qudi koji se
ne stide da budu politi_ki opredeqeni i anga$ovani
u opozicionim strankama uglavnom nailaze na podsmeh
i rugawe, bespo{tednu kritiku i potpuno distancirawe novinara i celih redakcija. Devetomartovski protest, kao najsve$iji doga|aj i napor opozicije, jasno je
odslikao svu bedu na{eg novinarstva i pokazao da skoro nema novinara ni hrabrih, ni dovoqno _asnih da se
opredele za ne{to. Oni koji rade u tzv. nezavisnim medijima, novinama ili radio-stanicama su i protiv vla-

sti i protiv opozicije. Oni su negde iza svega, navodno nezavisni i neopredeqeni, a ustvari jasno opredeqeni za specijalnu srpsku varijantu ako treba nema potrebe.
Dok su svetske televizijske stanice 9. marta slale
sliku u svet o velikom i uspe{nom protestu opozicije
u Beogradu sa evropskim porukama i zahtevima za promene u Srbiji, dok su Skaj, Si-En-En i Eurowuz izve{tavali o 60.000 gra|ana koji su iza{li na Trg Slobode uprkos pretwama, zastra{ivawu i spre_avawu dolaska, proglasiv{i, _ak, u izve{taju Si-En-Ena Vuka za
heroja opozicije, na{i novinari, i zavisni i nezavisni, su se utrkivali u minimizirawu celog skupa, smawuju}i broj prisutnih do procena TV-Beograd, koja je,
kao i 9. marta 1991. godine, izvestila da se na Trgu okupilo oko 5.000 slu_ajnih prolaznika. Sa izuzetkom Na{e borbe, koja je krajwe korektno i profesionalno
propratila ceo doga|aj, svi ostali mediji su se utrkivali u podsmehu i smawivawu va$nosti skupa, u ocenama i procenama slabosti opozicije i raznoraznim posprdavawima dokonih kvaziintelektualaca, komentatora i analiti_ara.
Mi koji smo se smrzavali na Trgu Slobode, oni koji su odvojili od usta i do{li u Beograd iz Vrawa, Leskovca ili Kru{evca, samo da budu tu, svi oni koji to
rade ve} godinama, $rtvuju}i i sebe i porodicu, i posao, i sigurnost, a _esto i slobodu, da bi ne{to mewali, mogli bi pitati te de$urne rugalice {ta oni, u
stvari, ho}e. Da li $ele da se niko ne buni, da nema
protesta, da nema zahteva opozicije i govora opozicionih lidera, ili da se sve to radi druga_ije, boqe. Mo$da oni znaju kako, pa neka poka$u, neka razni Ini}i,
Milo{evi}i i ostali odr$e pametnije govore, naprave ve}e proteste, promene br$e vlast u Srbiji, neka
oni koji umeju i misle da treba, mewaju kako treba, ako
mi to ne znamo. Ili je sva ta pri_a, zapravo, samo obrazlagawe i razrada filozofske srpske misli ako
treba nema potrebe, dok se gase jedna po jedna televizijska stanica, radio ili novina koja nije ni za koga,

318

319

koja je iznad svih, a _ije je samo ra|awe i delovawe rezultat rada te iste opozicije koju preziru.
Taj otpor prema politi_kim strankama i opoziciji uop{te je i glavni razlog neuspeha opozicije. Kao
{to se danas gase novine, radio-stanice i televizijske
stanice koje nikome ne pripadaju, pa ih niko i ne brani, tako se ugasio i najmasovniji demokratski pokret u
Srbiji DEPOS. Stvaran kao kompromis politi_kih
stranaka opozicije i srpskih intelektualaca i gra|ana koji nisu hteli da se opredele ni za {ta, ve} su insistirali do kraja na svojoj vanstrana_koj nezavisnosti, kao alibiju za mogu}e odgovornosti ili neuspehe
politi_kih stranaka, on nije imao budu}nost. Ti vanstrana_ki _lanovi DEPOS-a, politi_ki neopredeqeni, pokazali su ambiciju da odlu_uju u ime politi_kih stranaka, da im nametnu svoje programe i politi_ke
stavove kao obavezu politi_kog delovawa, istovremeno
zahtevaju}i da DEPOS opstane na politi_koj sceni iskqu_ivo kao stranka koja nije stranka, kao politi_ka
organizacija sa preovla|uju}im uticajem onih koji ne
pripadaju nijednoj politi_koj stranci u_lawenoj u DEPOS. Zanos vanstrana_kih intelektualaca va$no{}u
i uticajem koji su zami{qali da imaju u DEPOS-u i
politi_kom $ivotu jasno je formulisao Matija Be}kovi} u momentu kada su svi oni koji nisu nigde pripadali napustili DEPOS. Od wega je ostao samo opu{ak, rekao je tada Matija, nesvestan da se to danas za
wega samog mo$e re}i i za sve one koji zajedno sa wim,
neopredeqeni, ostado{e zaboravqeni, zatvoreni, neva$ni i sasvim neuticajni.
Taj odnos prema politici, skrivawe li_nog stava i
insistirawe na nepripadawu nijednoj politi_koj opciji, specifi_nost je Srbije, ne{to {to nije zabele$eno u politi_koj praksi demokratskih zemaqa. Opoziciono raspolo$eni prema vlasti, preziru}i opoziciju i politi_ke stranke, oni izvan i iznad svega, kojih ima mnogo za ovako malu zemqu, najvi{e ko_e promene i _uvaju vlast. Prilikom nedavne posete Beogradu,
_e{ki predsednik Vlade Vaclav Klaus, u susretu sa

liderima opozicionih stranaka, preneo je _e{ko iskustvo kao prostu formulu za uspeh opozicije i promenu vlasti. Da bi opozicija pobedila, potrebne su dve
stvari, rekao im je: zajedni_ki program i izbor jedne
harizmatske li_nosti koju }e podr$ati svi protivnici re$ima. Poqaci su tako dvanaest godina podr$avali Valensu, i to svi, od crkve do inteligencije, radnici, seqaci i svi koji su $eleli promene, Albanci
su svi stali iza Beri{e, ^esi iza Havela. U Srbiji se
to ne mo$e desiti nikada. Pani} je bio neuspeo poku{aj ba{ zbog polovi_ne podr{ke opozicije. Svi znamo
da to treba, i ba{ zato {to treba nema potrebe.
I najnovije okupqawe opozicije koje je ulilo nadu
u opozicionu javnost ne}e, izgleda, imati budu}nost.
Dva lidera na jednom mestu odmah proizvode negativne
talase, sujetu, zavist, inat. Sve srpske vrline prorade i na samom spajawu po_iwe rascep. Mo$emo da pravimo zajedni_ku listu, ka$e lider demokrata, ali
ako priznate da sam ja isto toliko jak kao vi, samo na
50% mandata ho}u zajedno, jer to je po{teno.
Rezultati izbora iz 93. godine nisu merilo, pi{e
on jo{ zanet desetinama hiqada qudi pred kojima je
govorio prvi put u $ivotu, re{en da iskoristi nadu i
nalog demokratske javnosti koja tra$i ujediwewe, zajedni{tvo, i da svoju pocepanu i rasturenu stranku koju su napustili skoro svi ugledni _lanovi i dosta poslanika osna$i na tu| ra_un. Posle nastupa u Kragujevcu, a pre nastupa u Beogradu, u intervjuima datim
Srpskoj re_i i Na{oj borbi, zalagao se on za zajedni_ku listu opozicije iskqu_ivo na osnovu rezultata
izbora iz 93. godine, svestan da je to dobitak za wegovu stranku koja danas i 93. godine nije ista, jer je prepolovqena odlaskom Mi}unovi}a i ve}ine intelektualaca, poslanika i uglednih qudi, a nesvestan dodatnog
pada i kompromitacije stranke dovo|ewem fa{iste
Paro{kog da nosi zastavu demokratije tipa pobiti
sve kao keru uz banderu. Osmog marta 1996. godine u
intervjuu Na{oj borbi rekao je doslovce: Najrealniji su rezultati iz 1993. godine. Sve stranke misle

320

321

da bi sada dobile vi{e glasova nego na tim izborima,

neke misle da bi pro{le gore. Me|utim, kraja ne bi bilo kada bi poku{avali sada neke arbitrarne kriterijume da uvedemo i da procewujemo, ko je sada ja_i a ko
slabiji. Jedini objektivan dokaz su izbori 1993. godine, a po{to slede}i izbori treba da dovedu do deblokade Srbije i do uklawawa SPS-a sa vlasti, a ne do dolaska neke stranke na vlast, onda nam nije toliko va$no da li imamo pet poslanika mawe nego {to bi mogli.
Ciq je da se poka$e da je SPS pobe|en. Ovaj stav trajao je celih 9 dana. Ve} 17. 03. 1996. godine, odmah posle mitinga u Beogradu, poslao je pismo sa zahtevom da
Demokratska stranka dobije 50% mandata na zajedni_koj listi, jer je ona, ka$e, realno ja_a od Srpskog pokreta obnove u Srbiji, pa rezultati izbora iz 1993. godine ne mogu da se prihvate kao odnos snaga opozicionih stranaka. Ako se Srpski pokret obnove ne slo$i sa
tim, pi{e on, treba da se sastanu dva glavna odbora i
da oni izglasaju ko je ja_i.
Ovako tumarawe u opoziciji je, ina_e, specifi_nost Demokratske stranke od osnivawa, pa do danas. U
svakom nagove{taju stvarnog udru$ivawa i ozbiqnog
otpora vlasti, oni odmah uspeju da na|u neku varijantu rastura, da zahtevaju nerealno, ucene nepostoje}im,
i umawe snagu i rezultate opozicije. Ranije Mi}un,
sada Zoran, procewuju, precewuju i potcewuju, sa uvek
istim rezultatom. Ako treba udru$ivawe opozicije
nema potrebe. Tako treba, ka$u socijalisti.
(25. mart 1996. godine)

322

LUDA^KI KORPUS

Bez Srpskog pokreta obnove nema opozicije pokazala je i posledwa $estoka hajka vlasti na Vuka, povodom pisma poslatog ministrima inostranih poslova Evrope i Sjediwenih Ameri_kih Dr$ava. Opet je sve kao
nekada, opet smo izdajnici, neprijateqi svoje zemqe,
pla}enici stranih sila, podanici Zapada, ukupno sve
{to treba da bude pravi opozicionar u Srbiji. Qigave
tragove sau_esni{tva sa wima, stvorene bezrezervnom
podr{kom miru i prestanku rata, pa i po cenu da mir
potpi{e ratni zlo_inac, sasvim smo uklonili, i opet
smo slobodni izdajnici.
Da bi sve bilo jasno i istinito, moram da se prijavim u vezi sa pismom koje je tako zabolelo na{eg diktatora. Stvarno, tajno pismo, ono najtajnije, gde se tra$i vojna intervencija i ulazak stranih sila na Dediwe ja sam napisala, a ne Vuk, i lepo sam ih zamolila da
se odre|enog dana, u odre|eno vreme pojave u dvori{tu
ku}e u Tolstojevoj i u_ine {ta treba. Pismo sam im
uru_ila na odre|enom mestu, a ne u Ma$estiku, nisam ja od ju_e, tako da je istina sve {to pri_aju na televiziji i u novinama, oni siroti uvek govore istinu.
Jeste tra$ena vojna intervencija, ali nije je Vuk tra$io u svom pismu.
On je ministrima poslao samo kopiju jednog od svojih govora sa nekog mitinga, i to je u_inio na javnom mestu pred novinarima, da zavara trag. Ali, kako se stvar
komplikuje i postaje ozbiqna, moram priznati svoje
323

pismo i ako bude nekih hap{ewa, istraga ili tu$bi

tu sam, Vuk je nevin.
Beskrajno me zabavila cela panika koja je nastala
oko pisma, a naro_ito doprinos novina Radeta Brava
i wegovih komentatora, Vitasa i ostalih, koji zaslu$uju sva priznawa i nagrade za natprose_no dobre i
literarno iznijansirane novinske tekstove pune brige za domovinu i opravdanog jeda i prezira prema izdajnicima. Uzbunila se bila cela nacija, televizija
bruji i svako ve_e ponavqa snimak kako nema_ki ambasador u Ma$estiku, pred kamerama svih tv-stanica
prima pismo od Vuka i zajedno sa wim organizuje demonstracije, dok ostale strane sile _ekaju pripravne
da pomognu. Novine osvi}u pune anketa, izjava gra|ana,
osuda i gnu{awa, upla{ila se bila Srbija da stvarno
neko ne do|e i odvede im Slobodana i tako spre_i potpunu propast u koju idu sa wim, i koju, _ini se, i $ele. Svakodnevno su prozivani tu$ioci da preduzmu
zakonom predvi|ene mere, ali se oni nisu sna{li, izdajnici su jo{ na slobodi, strane sile ne odgovaraju.
^ekamo. I mi, i oni.
Hajku na Vuka jeretika opet su podr$ali stari saradnici i sluge re$ima.
Prvo <e{eq, koji se o_ito ponovo pribli$ava
SPS-u, napadno nagra|en redovnim prisustvom na TVBastiqici (Studiju B) i vidqivo ohla|en od napada
na Milo{evi}a i suprugu, i naravno uvek budan i uslu$an Du{an Mihajlovi}. U izjavi Dnevnom telegrafu Mihajlovi} obja{wava da pismo nikako nije
trebalo pisati, jer je Srbija na{a muka i tuga i da
ozbiqni narodi ne ogovaraju svoje dr$avnike strancima.
Moram mu odgovoriti jednostavno i jasno da Srbija
nije wegova muka i tuga, nego obi_na krava muzara,
kao i svima koji su na vlasti, i da se itekako ogovaraju dr$avnici-diktatori i fa{isti i ratni zlo_inci
koji se bez pomo}i izvana i ne mogu skinuti sa vlasti. Nije ovo ni Engleska, ni Francuska, zna to Du{ko
dobro, ovo je Uganda, Filipini, Rumunija iz doba ^au-

{eskua, ovo je mrak sveta u kojem je svetla pogasio i sam

Du{an Mihajlovi}, da ne bismo videli {ta radi unutra zajedno sa qudskim olo{em koji danas vlada i davi
Srbiju. O tome smo du$ni da obavestimo svet i tra$imo pomo}, ba{ kao {to je Tomas Man nekada svojim pisawem o Hitleru i nacizmu uzbunio ceo svet i u_inio
sve da spasi Nema_ku i wen narod, jer Hitler nije bio
samo Nema_ka muka i tuga. Da je to samo unutra{wi
problem jednog naroda, kako ka$e i $eli Du{ko Mihajlovi}, onda ne bi ni Sol$ewicin smeo pisati o gulazima Rusije i objavqivati po svetu {ta se tamo radi, jer je i to bila samo ruska muka i tuga, Italijani nisu smeli ogovarati i skidati Musolinija, ili Rumuni ^au{eskua, koji bi i danas, po Du{anovoj teoriji, bio samo rumunska muka i tuga. Ili, najnovije,
Ivan Zvonimir ^i_ak ne bi smeo ogovarati napoqu
Tu|mana i objavqivati kako stradaju Srbi u wegovoj
demokraciji, jer je to hrvatska muka i tuga. Primera ima bezbroj. Nadam se da je i ovo dovoqno da Du{ko
shvati veli_inu svoje gluposti i dubinu moralnog pada u bezuslovnom slu$ewu.
Li_no mislim da za ovu na{u muku i tugu ovde
treba pozvati strane trupe i tra$iti vojnu intervenciju, kao {to sam ja u_inila. To nije ni{ta novo i nepoznato, bar za ove prostore.
Prvi je Josip Broz 1944. godine u Moskvi, a zatim
u Krajovi, gde je potpisan ugovor, tra$io i dobio vojnu intervenciju Crvene armije u Jugoslaviji, i tako
savladao generala Mihailovi}a i do{ao na vlast.
Iz kwige Bore Jovi}a saznajemo da je i Veqko Kadijevi} 1991. godine i{ao u Moskvu, po nalogu Milo{evi}a, i tra$io direktnu vojnu podr{ku i anga$ovawe sovjetskih trupa protiv odlaska Hrvata i Slovenaca, {to su Gorba_ov i Jazov odbili.
Dejtonski sporazum koji je Milo{evi} potpisao je,
tako|e, odobrewe strane vojne intervencije u Bosni, i
sve to nisu izdaje sve je dozvoqeno kada oni treba
da do|u na vlast ili je o_uvaju, a sve je izdaja kada se
tra$i pomo} protiv wih. Oni su narod, nacija, dr$a-

324

325

liko, nemaju zajedno tira$ od pedeset hiqada, dok samo Ve_erwe novosti imaju trista pedeset hiqada
primeraka, da ne govorimo o televiziji. Prosto je nepotrebno bilo {ta vi{e i obja{wavati, polemisati,
boriti se sa wima i opoziciono delovati. Jer, sve to
ima smisla ako je protivnik normalan, a sa bolesnicima treba primeniti sasvim druge metode rada. Nadam
se da }e opozicija to shvatiti i da ne}e ulaziti u rasprave o izdaji i patriotizmu, ve} da }e koristiti sva
sredstva da sebe i zemqu izvu_e iz ludila u kojem smo
ve} osam godina. Pomo} i podr{ku od demokratskog sveta, pre svega.
Iz tog ludila iza{ao je i spisak medija u Srbiji
koji primaju pomo} od Evropske zajednice, sa iznosima
pomo}i i uz otrovne komentare da su sa novcem koji
primaju odredili i koncepciju novinarstva za koje se
zala$u. Bez obzira na ocene i procene tv-komentatora, smatram li_nim neuspehom {to se list Srpska
re_ ne nalazi na spisku i {to nije primila nikakvu
pomo}, iako smo je uporno tra$ili. Nekako izgleda da
jedino mi nismo zavredili pa$wu evropskih fondova
za pomo} nezavisnim medijima, _ime je ozbiqno ugro$en i sam opstanak lista. Birati izme|u zavisnosti od
Evropske unije ili Matroza iz Sremske Mitrovice
nije te{ko, uvek }emo izabrati Evropu.

va, istorija, oni su svete srpske krave koje se ne smeju

dirati dok same ne izumru.
Iznad i izvan svega {to nam se doga|a lebdi jedna
tajna koju ve} svi znamo i ne smemo re}i ni jedni drugima, niti onima od kojih pomo} o_ekujemo. A tajna je
javna i sve jasnija, da nama i dr$avom vladaju bolesnici, jedna {izofrena i paranoi_na porodica koja $ivi
u svom luda_kom svetu sre}e i blagostawa, u koji _vrsto veruje i tera sve nas, da vidimo ono _ega nema i da
$ivimo $ivot koji ne postoji. ^ak i qudi pomo}u kojih se odr$avaju na vlasti vide to ludilo, ali }ute
i _ekaju da rasplet do|e sam po sebi. Kada je potpisan
mir, kada se svima _inilo da je kraj nesre}ama i da su
rat, ru{ewe i ubijawa, koja je ludak pokrenuo, zaustavqeni, zapo_et je novi rat unutar i van Srbije. Opet
su neprijateqi okolo, Nemci koji {pijuniraju i poma$u opoziciju i izdajnici iznutra koji se usu|uju
da komuniciraju sa strancima i optu$uju za ne{to genijalnog vo|u i stratega narodne propasti. Kada smo
mislili da je kraj, do{ao je po_etak nove paranoje, i
sada smo u kovitlacu porodi_nog ludila koje vidimo
svi, a niko ga ne zove pravim imenom.
Dok nacija umire od gladi, dok o_ajni_ki tra$imo
izlaz i na_in za pre$ivqavawe, predsednikova $ena
redovno pi{e reporta$e iz svog luda_kog sveta, o cve}u, pticama, zimi, prole}u, o ogledalima, slikama, qubavima levica i desnica, o monolozima iz romana koji vre|aju $ene, kao da su to najve}i problemi Srbije,
ili se $ali kako levica u Srbiji nema gde da iska$e
svoje stavove, jer je sva {tampa i televizija u slu$bi
desnice. U najnovijoj svojoj reporta$i ka$e: Izvestan
broj sredstava informisawa pratio je, u meri u kojoj
je to mogao i na nivou za koji je bio sposoban, zvani_nu
dr$avnu politiku. Zna_i, $ali se da je nedovoqno
prisutna na televiziji, iako se svake ve_eri bekeqi
sa ekrana pevaju}i pesmice iz svog bolesnog repertoara. Pi{e daqe da u Srbiji ima trinaest novinskih
glasila opozicije, koja kritikuju vlast, i _ini joj se
mnogo iako zna da svih trinaest, ako ih uop{e ima to-

Deo ludila je i sve$a saradwa Crkve sa komunistima, koja je nedavno i ozvani_ena prijemom kod patrijarha Pavla. Mirjana Markovi} i Pavle su se videli
i dogovorili o ulozi Crkve u savremenom dru{tvu i
wenom uticaju na smawewe napetosti, _emu je objektivno mnogo doprineo sam wihov susret i dogovor o saradwi. Svima nama u Srbiji koji se borimo protiv vlasti
smetalo je mnogo {to Ona ne sara|uje sa Crkvom, pa je
ova poseta i o_igledna qubav i saglasnost stavova levice i Crkve skinula jedan veliki problem sa dnevnog

326

327

RADIOAKTIVNA POLITIKA

reda opozicije. Sve }e opet biti kao nekada, saradwa

podrazumeva i pomo} i uticaj na kadrovska re{ewa u
Crkvi, pa ne}e biti veliko iznena|ewe ako kandidat
za budu}eg patrijarha do|e iz redova JUL-a. Kundak,
na primer, ili Da_a @. Markovi}. Bilo bi to ba{ po
meri na{e stvarnosti, a i po meri svih nas koji nismo
mnogo razli_iti od wih, sve je to jedan te isti luda_ki korpus.
Jedan detaq sa mitinga opozicije u Ni{u to najboqe ilustruje. Socijalisti su u_inili sve da zastra{e
narod i spre_e dolazak na ni{ki Trg slobode. Pored
pretwi bombama, nasiqem i zabranom dizawa bine i
ozvu_ewa, napokon su no} uo_i mitinga doneli gomile
granita za poplo_avawe, istovarili ga na Trgu, a zatim
na radiju i televiziji objavili da je granit radioaktivan, pa }e ozra_iti sve one koji se budu zadr$avali
na mitingu. Ne znamo koliko je Ni{lija toga dana ostalo kod ku}e zbog toga, ali je _ak jedan od organizatora mitinga, funkcioner SPO-a, zatra$io od Vuka da
se miting zavr{i u najkra}em roku kako bi se i Vuk i
narod sa_uvali od mogu}eg ozra_ewa. Radijacija besmislene la$i koja razara svaki mozak nije, dakle, po{tedela ni opoziciju. Eto za{to je potrebna strana vojna intervencija koju sam tra$ila. Zakuca}e, vaqda,
Bili i na na{a vrata, dok jo{ ima neko da ga sa_eka.
Jer mo$da se i mi ozra_imo, pa {ta onda.
(8. april 1996. godine)

328

KONTINUITET ILI SMRT

Guverner Avramovi}, ostareo i bolestan, svu svoju

$ivotnu energiju ulo$io je ovih dana za spas naroda i
dr$ave, bore}i se protiv mafije na vlasti koja za svoje privatne interese rasprodaje i narod, i dr$avu, i
budu}nost svih nas. Tri puta nedeqno ide guverner na
dijalizu bubrega i ne pada mu na pamet da pomisli ba{
me briga za sve, ili ne mogu im ni{ta, kako uglavnom _esto misle mnogi od nas koji se borimo protiv ovog
re$ima, a naro_ito mladi koji su ve} potpuno razo_arani i ravnodu{ni. On sigurno nema nikakav li_ni
interes u ovom obra_unu sa kriminalcima na vlasti,
wegov jedini interes je odlazak, le_ewe i odmor, {to
bi mu sigurno i produ$ilo $ivot. Ali ne, taj pametni
i hrabri starac dr$i nam svakodnevno moralne lekcije i dokazuje da nema uzaludnosti, da niko nema prava
na odustajawe i da smo prosto du$ni _initi sve {to mo$emo za svoja uverewa, uprkos svemu i svima koji nas
u tome _esto uspe{no ometaju.
Borba koju guverner vodi je politi_ka, pre svega,
iako nam se _ini da on raspravqa finansijske probleme dr$ave. Pregovaraju}i o povratku smawene Jugoslavije u Me|unarodni monetarni fond guverner je sa
zaprepa{}ewem shvatio da taj povratak ne $eli sam
Slobodan Milo{evi} i wegova vlast i da sve _ini da
do toga ne do|e. Rekao mu je da ide u Pariz na pregovore i da on kao {ef dr$ave stoji iza wega, a odmah zatim za wim je poslao svog savetnika Kutle{i}a koji je
329

u Parizu, po wegovom nalogu, _inio sve da pregovori

propadnu.
Insistirawe na kontinuitetu nove i stare Jugoslavije, i nedavna izjava saveznog ministra Tomice Rai_evi}a da ova Jugoslavija $eli da preuzme ceo dug Jugoslavije koja se raspala i da vra}a i slovena_ke, i hrvatske, i makedonske, i bosanske dugove, politi_ki su
stavovi, o_igledno, protiv interesa naroda i dr$ave
i potpuno nejasni obi_nom svetu, koji zna da je lak{e
vratiti pet nego petnaest milijardi i nikako ne shvata za{to bismo mi vra}ali tu|e dugove. Me|utim, obja{wewe je jednostavno i lako kada se razmi{qa na lopovski na_in. Ako se Jugoslavija vrati u Me|unarodni monetarni fond bez kontinuiteta i sa 36 odsto potra$ivawa i duga prethodne Jugoslavije, odmah }e isplivati u javnost sve pqa_ke i mahinacije koje su u_iwene sa dr$avnim novcem u prethodnim ratnim godinama, dok se raspadala dr$ava. Najve}i deo dr$avnih
rezervi biv{e Jugoslavije, koje su iznosile oko devet
milijardi dolara, nestalo je odmah na po_etku rata,
pre uvo|ewa sankcija. Jednostavno je novac sklowen sa
zajedni_kog ra_una Jugoslavije koja se raspadala, i to
uglavnom na privatne ra_une qudi koji vladaju Srbijom i Jugoslavijom. To sada zna guverner, kao i oni, i
otuda je $ivotni interes Milo{evi}a da skloni guvernera i ostvari kontinuitet prethodne dr$ave zajedno sa svim wenim dugovima, jer samo bi u tom slu_aju mogao spre_iti istrage me|unarodnih finansijskih
organizacija i stru_waka o putevima novca sa dr$avnih na privatne ra_une, kao i afere koje bi isplivale u javnost. Da li je nasle|eni dug koji se preuzima
pet ili petnaest milijardi, Milo{evi}u je neva$no,
jer ne}e ga ni vra}ati on, nego narod.
Drasti_an primer jedne takve pqa_ke je nedavno,
opet, otkrio guverner Avramovi}, kada je zatra$io obveznice slovena_kog duga koji je otkupila nova Jugoslavija. Dug je otkupqen za 530 miliona dolara, ali je i
nestao kao dr$avna vrednost u obveznicama. Istra$uju}i uporno, guverner je umesto obveznica dobio slu$-

benu informaciju u Narodnoj banci da je tih 530 miliona zavr{ilo na privatnom ra_unu. ^ijem, sazna}emo, nadam se, uskoro, mada ve} znamo ko bi to mogao biti.
Zna_i, nema tu nikakve visoke politike, brige za
narod, pregovora za na{e dobro, za poboq{awe finansija dr$ave i standarda gra|ana. Ne, sve je prosto svedeno na o_uvawe vlasti i novca koji je pomo}u te vlasti otet od naroda. Guverner javno ka$e da je zaprepa{}en koli_inom neodgovornosti u vr{ewu javnih
funkcija i potpunom podre|ivawu op{tih interesa
privatnim, te da je sve to mafija ve}a od svih mafija sveta. Zato ga i nema nigde, ni na dr$avnoj televiziji, ni na takozvanim nezavisnim televizijama, ni u
Politici, Ve_erwim novostima, nigde osim u Na{oj Borbi i ponekoj niskotira$noj opozicionoj novini. Umesto wegovih izjava i konferencija za {tampu,
u dr$avnim novinama, Borbi i Novostima objavqen
je, a zatim, po redovnom scenariju, i na TV-Beogradu u
Drugom dnevniku, pro_itan komentar naru_en za po_etak hajke na Avramovi}a u kojem je on nazvan, izme|u
ostalog, vreme{nim _ovekom i stranim _inovnikom.
Naravno, tu su bile i ocene wegove nekompetentnosti,
me{awa u poslove dr$ave i wenih organa i, najve}a
optu$ba, da ne sprovodi dr$avnu politiku i odstupa
od platformi usvojenih za pregovore sa me|unarodnim
finansijskim institucijama. Predsednik dr$ave sa
wim ne komunicira uop{te, iako je sukob ozbiqan i
ve} prerasta u politi_ki problem ve}ih razmera, pa
sve {to se doga|a neodoqivo i previ{e li_i na ve} vi|eni scenario pada Pani}a, >osi}a ili Jovi}a. Niko
se i ne trudi da malo promeni metod obra_una. Guverner je tako ve} potpuno otpisan i po razra|enom scenariju vlasti nestao iz javnosti, wegovu re_ narod ne
mo$e da _uje preko zvani_nih glasila, a sam formalni odlazak sa mesta guvernera je tehni_ko pitawe koje }e biti re{eno u pogodnom trenutku, kada svi pomalo zaborave {ta je to on govorio i za {ta se zalagao.
Mo$da }e to biti na onoj sednici Saveznog parlamenta u maju koju nam je po, izgleda, novim pravilima par-

330

331

lamentarnog rada, usvojenim na kongresu SPS-a, umesto predsednika skup{tinskog ve}a, zakazala Gorica
Gajevi}, sekretar Socijalisti_ke partije Srbije i blizak ideolo{ki saputnik gospo|e Mirjane Markovi},
glavnog scenariste svih padova i likvidacija neposlu{nih podanika.
Obra_un guvernera sa wima, i wih sa guvernerom,
politi_ko je pitawe koje je opet jasno razdvojilo snage progresa i one snage koje nas ve} osam godina vra}aju u bedu i uni{tavaju $ivot i standard do granice
opstanka. Na jednoj strani je demokratska opozicija koja podr$ava Avramovi}a i ponovni povratak Srbije u
svet i wegove ekonomske i finansijske tokove, a na
drugoj, naravno, kao i uvek, zajedno komunisti i fa{isti. Vojislav <e{eq ru{i Avramovi}a sa istim $arom kao i Mirjana Markovi}, pa je sva wihova sva|a,
napadi i navodna netrpeqivost, izgleda, samo za privremenu politi_ku upotrebu, a su{tinski je sve isto,
potpuna saglasnost stavova po svim strate{kim, nacionalnim i dr$avnim pitawima. Kao {to sad zajedno ru{e Avramovi}a, <e{eq i Mirjana Markovi} su
zajedno, sa istim argumentima i re_nikom, i protiv
saradwe sa Ha{kim sudom, protiv Crne Gore i wenog
lepog, pametnog i hrabrog predsednika Vlade, zajedni_ki se bore za kontinuitet Jugoslavije koji nikada ne}e ostvariti, isti su im programi privatizacije i socijalni programi po sistemu svima ista primawa a
meni sve ostalo, istu mr$wu neguju prema monarhiji
i gra|anskoj, desnoj Srbiji koja poku{ava da o$ivi i
vrati se na politi_ku scenu, kao i prema svim opozicionim strankama _ije ujediwavawe i pribli$avawe
potkopavaju svakodnevnim spletkarewima i la$ima.
Zajedni_ka i potpuno ista reakcija wihovih stranaka i SPS-a na sve {to miri{e na promenu, progres,
na d od demokratije je, izgleda, ne{to {to se podrazumeva, jer niko zbog tih saglasnosti i javne podr{ke
stranci na vlasti <e{eqa i radikale ne smatra kolaboracionistima, kao {to su SPO nedavno razapiwali
svakodnevno i optu$ivali za saradwu sa Milo{evi}em

samo zbog doslednog zalagawa za mir i potpisivawe mirovnog sporazuma. Nedavna <e{eqeva izjava da je on
siguran u to da Milo{evi} i danas wega najvi{e ceni
od svih opozicionih lidera rezultat je wegovog ose}awa pripadnosti wima, bez obzira {to trenutno ne dele vlast, ve} samo politi_ke stavove po kqu_nim pitawima dr$avne i nacionalne politike.
U va$nim dr$avnim poslovima nisu zajedno samo
komunisti i fa{isti. I na{a Crkva se tu prikqu_uje, pa se iz Uskr{we poslanice jasno vidi motiv i rezultat susreta gospo|e Mirjane Markovi} iz Direkcije JUL-a i patrijarha Pavla. Po sadr$aju i tonu poslanice, koja se mnogo razlikuje od svih dosada{wih,
i uskr{wih i bo$i}nih poslanica tokom ratnih godina, sigurna sam da je pisana u Direkciji JUL-a i kanalima UDBE data Patrijarhu na _itawe. Da gradimo
poru{ene ku}e svojoj bra}i, nabavqamo seme za setvu
i oru|e za obradu zemqe i druga zanimawa, ka$e Patrijarh u poslanici, nesvestan da _ita komunisti_ku
petoletku i poziv na ho-ruk obnovu zemqe onima koji je nisu ni razru{ili, te da amnestira ru{iteqe i
krivce za skidawe krovova bra}i sa domova, za oteto i
prodato seme i uni{tena oru|a za sva zanimawa. Wih
on nigde ne pomiwe, a za sve {to se dogodilo, opet po
platformi iz Tolstojeve, okrivquje mr$wu qudsku
i osionost ovoga sveta, iako znamo i mi, i Patrijarh,
i sve vladike, da je na{a osionost i mr$wa koju su posejali na{i vladari i wihove sluge poru{ila ne samo
ku}e na{e bra}e, nego i mnogo vi{e ku}a drugih qudi
i naroda koje poslanica ne pomiwe, iako je prepuna deklarativnog propovedawa hri{}anske qubavi prema
bli$wima. Umesto da ozna_i krivce i poru_i vernicima da se u ime Hrista bore protiv zla u svojoj ku}i,
koje proizvodi zlo i nesre}u i svima oko nas, Patrijarh nas u_i da preko svega posejemo seme za $etvu i zalijemo ga zaboravom i oprostom zlo_ina koje je na{a
vlast po_inila u ovom ratu.
Nedavno je jedan moj prijateq, slu{aju}i Patrijarha i wegovu najnoviju komunisti_ku poslanicu, re-

332

333

kao da na{u Crkvu treba, u interesu naroda, sasvim

ukinuti kao instituciju, {tetnu po narod i dr$avu,
jer oduvek propoveda samo nacizam, ulivaju}i narodu
svest da je nebeski i odabran, i pokornost prema vlastima, {to spre_ava normalan demokratski $ivot u Srbiji.
U principu sam protiv ukidawa bilo _ega, ali se
sla$em da je na{a Crkva i weno delovawe osnov narodne zatucanosti, robovske i podani_ke svesti koja je sa$eta u nedavnom odgovoru seqaka lideru opozicione
stranke za{to ne glasa za opoziciju i promene. Glasa}u za tebe kada do|e{ na vlast, rekao je on, prenose}i iz podsvesti poruke generacija koje su vaspitavane
na crkvenim u_ewima tipa: Caru carevo Bogu bo$ije, trpen spa{en, ili na zapovesti iz crkvenog kalendara koji ima svaka ku}a u Srbiji, a koja glasi: Molite se Bogu za one koji su na vlasti. To upravo _ini
i Patrijarh Uskr{wom poslanicom vernicima od kojih tra$i da poseju $ito za budu}e pqa_ke i boga}ewa raznih Marjanovi}a, Tomi}a, Milo{evi}a i Markovi}a i nastave svoju bedu i propadawe. >uti, trpi,
sej i gradi, poru_uje nam Mirin drug patrijarh Pavle i tako sve vi{e prazni crkve u koje sada zalaze samo komunisti, fa{isti i bezbo$nici. Uzalud se grade
hramovi najve}i na Balkanu, wih nema vi{e ko ni da
zavr{i, ni da napuni, vernici se ve} odavno mole Bogu u svojim domovima, {to je, za sada, i jedini pokazateq na{eg laganog ukqu_ivawa u Evropu.
(22. april 1996. godine)

334

SVATOVA IMA I NA KOSOVU

Na Kosovu je poginulo {estoro qudi. Prvo jedan

mladi Albanac, zatim pet Srba. Niko se u Srbiji nije
mnogo potresao tim vestima. Naviknuti na smrt i gomile mrtvaca koje smo u godinama rata svakodnevno gledali po televiziji, sada ve} ravnodu{no slu{amo kosovske pri_e i zavete, ne ska_emo kao nekada, na primer, oko \or|a Martinovi}a ili Danice Milin_i}.
Razlog svega je, ipak, u sada{wem odnosu vlasti prema
tim nasilno prekinutim $ivotima gra|ana i na{oj sve
ve}oj sumwi u ta_nost kosovskih vesti i nacionalni
identitet po_ionioca zlo_ina. Vlast je elegantno skoro pre}utala i smrt mladog Albanca i pet Srba, daju}i tome zna_aj svakodnevne kriminalne hronike, iako
je re_ o politi_kim sukobima koji prete i miru, i ulasku socijalista u dvadeset prvi vek.
Predsednik na{e dr$ave, kao i obi_no, }uti o svemu, a wegova $ena, taj veliki humanista i mirotvorac,
i ne pomiwe te smrti u svojim javnim dnevni_kim zabele{kama iz tih dana, iako je politika weno zanimawe. Kao i za vreme bosanskog rata, umesto Kosovom i wegovim problemima, ona je danas okupirana problemom
_lanova partije na vlasti me|u umetnicima, koji kriju da su _lanovi i distanciraju se od svega {to vlast
_ini. Pla}ali smo ih, pi{e gospo|a, podr$avali ih u
radu i karijeri, a oni se usu|uju da se ne sla$u, e pa
to je nemoralno, oduze}emo im i podr{ku, i karijeru,
a i $ivot mo$da, preti ona, dok Kosovom kru$e na 335

gove{taji budu}eg rata i smrti, po istom scenariju iz

Bosne koji je u wenoj ku}i i smi{qen i realizovan.
I Albanci }e, po tom scenariju, ako se ostvari, ginuti kao Muslimani u Bosni, nestajati i odlaziti u
nepovrat sa Kosova, sve dok bude trebalo, a ona }e za to
vreme pisati o cvr_ku, Kinezima, ili o tome da je dobro {to su Nemci priznali Jugoslaciju i uspostavili
diplomatske odnose, iako je prethodno po{teno ispquvala i Nemce i Nema_ku u svojim Ve_erwim novostima, Politici i na Televiziji, tokom hajke na Vuka
i nema_kog otpravnika poslova. Pisa}e o svemu osim o
Kosovu i represiji nad Albancima, sve dok neko ja_i
ne lupi o sto i ne ka$e dosta, bre, Srbi divqaci! E,
onda }e ona i}i u Pri{tinu, >akovicu ili Gwilane,
da dr$i politi_ke tribine o miru i da ih ube|uje kako je ona oduvek bila za zajedni_ki $ivot Srba i Albanaca. Govori}e to ona hladno nad wihovim grobovima, kao danas Muslimanima u Novom Pazaru, u prepunoj sali nesre}nika koji su, kao naklane ovce do{li do
vide svog xelata.
Mladi Albanac je poginuo da bi mogli poginuti
Srbi, pre svega milicioneri, kako bi Milo{evi}, po
scenariju, svetu poru_io da svatova ima i na Kosovu i
da svat, ubijen na Ba{ ^ar{iji za pokretawe bosanskih Srba u rat, putuje i Srbijom, od Kosova do Sanxaka, pa ako treba poginu}e _ak i u Vojvodini. Ludilo
pora$enog _oveka, politi_ara i osvaja_a, narasta svakodnevno pred o_ima svih nas i niko nema snage da ka$e
ono {to ve}ina misli i u partijama na vlasti i u opoziciji. To }utawe pred paranojom koja preti da uni{ti sve pred sobom je razlog ravnodu{nosti nad gubicima $ivota potpuno nedu$nih qudi, mu_enika i bednika, koji su i $iveli svakodnevno na ivici smrti.
@ivot i sudbina ubijenih, a posebno Stane Radusinovi}, izbeglice iz Albanije, koja je poginula u kafani gde je radila najte$e poslove da zaradi samo hleb za
svoje troje dece i mu$a invalida, koji su sada i sami
osu|eni da joj se uskoro pridru$e na onom svetu, gladni i bespomo}ni, jer im se niko ne}e ni okrenuti, ni-

ti ih prihvatiti, a najmawe vlast, koja se bavi pla}awem poslu{nosti i kupovinom podr{ke, a nikako i nikada narodom i wegovim $ivotom, paradigma je budu}nosti svih nas. @ena gladna $ivota, koja je radila po
ceo dan na dva radna mesta, i to najte$e fizi_ke poslove, da bi u svoje sirotiwsko gnezdo donela hranu za
goli opstanak, u dru{tvu koje joj nije nudilo ni nadu
za sutra ili prekosutra, je ona snaga naroda na kojoj opstajemo uprkos svemu, i koja sada nestaje potpuno u ovom
zlovremenu, u slu_ajnim nesre}ama namerne politike
onih koji vladaju, tako da ni{ta nije slu_ajno.
Poginule $ene i mladi}i i na jednoj i na drugoj
strani su tako logi_ne $rtve jednog kontinuiteta zla,
pa krivce za wihove smrti ne treba tra$iti na Kosovu. Oni su u Beogradu, na poznatoj adresi koja }e, verujem, u budu}nosti, kada sve ovo pro|e, biti spomenik
sramote, kukavi_luka i potpunog moralnog pada cele
nacije.
Kosovo kao simbol srpskog poraza pre petsto godina
ostaje to i danas. Poraz koji danas do$ivqavamo na tom
delu svete srpske zemqe, pred o_ima celog sveta, kao
narod koji sa desetinom hiqada policajaca dr$i u
strahu i teroru ceo jedan drugi narod, batina, pqa_ka, progawa, zatvara i ubija svakodnevno Albance samo
zato {to su $ivi i stanuju tu gde je nekada bio centar
srpske dr$ave, ali ve} odavno nije jer Srba tamo skoro da uop{te nema, osim policajaca, mnogo je ve}i od
onog davnog u borbi sa Turcima, i skupqe }e nas ko{tati u budu}nosti. Danas, dok u celoj Evropi i Americi,
i uop{te demokratskom svetu, slobodno $ive gde ho}e
i kako ho}e svi narodi sveta, samo u Srbiji se dnevno
na hiqade Albanaca privodi, pretresa, tu_e, vezuje za
drve}e i bankine, maltretira na sva mogu}e na_ine, do
ru{ewa ku}a i kopawa podova u navodnom tragawu za
oru$jem, kako su nedavno u_inili u ku}i Ahmeta Aqijua u <timqu. Slu_ajevi ugro$avawa $ivota i svih
qudskih prava Albanaca na Kosovu, koje je ve} osam godina policijski okupirano i pretvoreno u zatvor na
otvorenom, sla$u se u fasciklama me|unarodnih orga-

336

337

nizacija, i glavama svih gra|ana demokratskih zemaqa, pa se mr$wa i ga|ewe prema nama, kao primitivnom i divqa_kom narodu, sve vi{e utemequje i te{ko
}emo se ikada vratiti civilizovanom svetu.
Tamo nam o_igledno i nije mesto, ako kao narod pored kojeg i sa kojim vekovima $ive Albanci, danas ne
prihvatamo _ak ni dijalog sa wima, ni o _emu, a naro_ito ne prihvatamo wihove minimalne uslove za taj
dijalog koji nam svet uporno name}e svojim pritiskom.
A uslovi su ono {to su minimalni uslovi $ivota za
sve, pa i za Albance, jer i oni su prvo qudi, pa zatim
Albanci, {to smo izgleda potpuno zaboravili. Oni
tra$e da, pre razgovora, Srbija oslobodi sve politi_ke zatvorenike Albance kojih ima na hiqade po zatvorima, da ukine politi_ke represivne mere, da vrate
albanske radnike na wihova radna mesta sa kojih su ih
oterali razni Kecmani, i oslobodi sredstva informisawa na albanskom jeziku. Pitam, postoji li ijedan, ne
Srbin nego _ovek, danas na pragu dvadeset prvog veka,
da sve te uslove ne smatra normalnim, legitimnim, i da
se ne stidi postojawa svega {to je u tim uslovima navedeno? Pa i mi u Srbiji sve to isto tra$imo od vlasti
za one koji su u opoziciji, i problemi na{i su sli_ni
problemima Albanaca, ali, ipak, ni izdaleka te{ki
kao wihovi. Ono {to tra$e Albanci danas, i uslovi u
kojima oni $ive na Kosovu, slika su Srbije i svih nas
u svetu, sramotna i te{ko razumqiva iole normalnom
i civilizovanom _oveku.
<ta ho}emo mi na Kosovu, i kako ho}emo to {to
o_igledno ho}emo, moramo se upitati svi pojedina_no
i sasvim intimno, da bismo shvatili su{tinu divqa{tva koje traje nad Albancima pred na{im o_ima i sa
na{im }utawem, do kolektivnog odobravawa.
Spremte se, spremte, Albanci, poru_io im je ovih
dana crveni _etnik Slobodana Milo{evi}a, lider
Srpske radikalne stranke Toma Nikoli}, komentari{u}i najnovije doga|aje na Kosovu. Na konferenciji za
{tampu ove stranke rekao je da on i wegova stranka iskreno $ale za poginulim Srbima, ali ne i za poginu-

lim Albancem, i ta stravi_na rasisti_ka teza nije

izazvala nikakvu reakciju u Srbiji, iako je gospodin
Nikoli} izabrani predstavnik naroda i ne govori samo u svoje ime ve} prenosi mi{qewe i $eqe svojih
bira_a. Verujem da to mi{qewe uop{te nije usamqeno
u Srbiji, iz prostog razloga {to se _ak i demokratske
stranke opozicije bave samo politi_kim, qudskim i
gra|anskim pravima Srba u dr$avi u kojoj $ive i Albanci, i Muslimani, i Ma|ari i mnogi drugi. Kada srpska policija tu_e i hapsi Albance ili Muslimane, nema neke sna$nije politi_ke akcije ili protesta srpske
opozicije, to i wima izgleda kao normalno i potrebno.
Kada zabrawuju novine na albanskom jeziku, kao nedavno Kohu, ili novine koje izdaju muslimanske organizacije u Sanxaku, ne protestuje niko u Srbiji, jer je demokratija za koju se bori srpska opozicija nacionalna,
i obuhvata samo Srbe. Albanaca se opozicija seti jedino u obra_unima glasova na izborima, dok glasno kritikuje wihovu apstinenciju i bojkot izbora, po{to bi
ti glasovi, nesumwivo, promenili odnose u Srbiji u korist opozicije. A da li bi Albanci imali koristi od
toga, niko i ne razmi{qa.
Priznajem, _esto i sama nisam potpuno razumela za{to Albanci ne iza|u na izbore i promene vlast u Srbiji, jer to i danas jedino mogu oni, uz glasove opozicije. Ali, sada razumem, od kada nisam znala odgovoriti na pitawe jednog od wih {ta bi se za wih tada su{tinski promenilo i koja bi to i najdemokratskija i
najgra|anskija stranka u Srbiji ikada i u jednoj skup{tini, ili srpskoj ili saveznoj, podr$ala ijedan zahtev kosovskih Albanaca? Mo$da bi samo policijska
represija bila smawena i ni{ta vi{e, misle oni, jer
bez obzira ko je i kako je demokratski vaspitan i opredeqen Srbin, skoro ni jedan nikada ne}e javno, glasno
i jasno re}i Albanci su u pravu, _ak da intimno i
misli tako.
Godine su pro{le, bilo je skup{tina i skup{tina,
bilo je i TV-prenosa i raznih sukobqavawa stranke na
vlasti i stranaka opozicije, ali nikada oko Kosova i

338

339

polo$aja i problema Albanaca na wemu, iako su za sve

te godine policajci dnevno prebijali na stotine Albanaca, qudi, $ena i dece, prepadali, ograni_avali u
kretawu, hapsili i sudili, upadali u ku}e i stanove,
razbijali i uni{tavali wihovu imovinu.
Da su Albanci iza{li na izbore i dobili svih dvadeset _etiri poslanika na Kosovu, mo$emo samo zamisliti kako bi se proveli u Skup{tini Srbije ili Jugoslavije, ako bi pokrenuli pitawe svojih prava ili
policijske okupacije i represije na Kosovu. Podr{ku
ne bi dobili nikakvu i ni_iju, izuzev mo$da od Vesne
Pe{i}, _iji glas bi utihnule kanonade iz svih klupa
i sa leve i sa desne strane o svetoj srpskoj zemqi,
srpskom Jerusalimu, o kosovskom zavetu i kletvi,
o Lazaru i Milo{u, o bo$urima izraslim iz krvi
srpskih junaka, {to bi zatvorilo usta i svih drugih
mogu}ih Brankovi}a.
U takvoj skup{tini Albanci zaista nemaju {ta da
tra$e, a jo{ mawe u pokrajinskoj koja nema nikakve,
osim dekorativne nadle$nosti, pa je wihov izbor da
bojkotuju i izbore i Srbiju u celini, jedini mogu}i,
pravi i pobedni_ki, za ostvarewe ciqa koji su zamislili. Do pobede br$e sti$u sa Milo{evi}em i wegovim ludilom, i zato nisu glasali ni za Pani}a, koji bi
sa wihovim glasovima do nogu potukao Milo{evi}a.
Pani} bi odmah ukinuo policijsku represiju i vratio
im autonomiju i sva gra|anska i politi_ka prava i time potpuno onemogu}io i odlo$io za daleku budu}nost
wihov osnovni zahtev za samostalno{}u, koji je nacionalni ciq, osnov stabilnosti i narodne discipline koju svi vidimo i mo$emo samo da po{tujemo. Sa Srbima
vi{e ne $ele da $ive u zajedni_koj dr$avi, o_igledna je wihova op{tenarodna voqa, i rezultat potpunog
nepoverewa, koje je uzajamno.
Da li }e se izboriti za to {to $ele, te{ko je re}i,
ali je sigurno da su mnogo mawe krivi od nas za sve {to
se doga|alo, doga|a se ili }e se dogoditi na Kosovu.
Pamti}u uvek svedo_ewe mladog milicionera iz
<umadije koji je proveo tri meseca na Kosovu i po po-

vratku pri_ao nepoverqivim kom{ijama o brutalnostima policije prema Albancima, koje su bile svakodnevna radna obaveza svih wih. Ako neko do nas nije
hteo to da radi, da bije starce, prosipa im seno po putu
ili $ito po dvori{tu, tra$e}i oru$je, da upada u tri
sata no}u u ku}e i kundacima razbija sve, od glava uku}ana do televizora i _ak daqinskih upravqa_a, ili se
slu_ajno sa$alio nad nekim od wih, odmah je bio obele$en kao nedovoqno veliki Srbin i slab patriota i
bio prosto prezren od svojih kolega policajaca. Nametnuta im je utakmica u patriotizmu, u kojoj su najboqi bili oni bez milosti, koji tuku uvek i svakoga, a
naj_e{}e starce i decu i u mr$wi se najvi{e isti_u.
Da sam Albanac, rekao nam je tada taj mladi policajac, Srbin iz <umadije, ja to ne bih mogao trpeti, verujem da bih se svetio Srbima na sve na_ine zbog onoga {to _ine. Tako mi je sasvim objasnio povremene, ali
retke eksplozije gneva Albanaca, koje su nama ve{to
medijski servirane kao genocid nad Srbima ili pritisak za iseqavawe i etni_ko _i{}ewe Kosova.
Po{to Albanci vi{e ni povremeno ne eksplodiraju, ne svete se i ne _ine ni{ta da odgovore na sve ve}i
teror nad wima, srpska vlast je i to preuzela na sebe,
pa se u wihovo ime sveti i obra_unava sa Srbima, da bi
odr$ala tenziju i o$ivela pri_u o terorizmu na Kosovu, sada kada je, posle Dejtona, i ovde do{ao |avo po
svoje.
I dok mi svi mirno, bez protesta, gledamo zahuktavawe sukoba u samoj Srbiji, kao {to smo mirno, zadovoqno i sa podr{kom pratili divqawe na{e vojske
po Bosni, demokratski svet _ini napore da spre_i rat
na Kosovu i da jednom narodu u dr$avi u srcu Evrope,
omogu}i najosnovnija qudska i gra|anska prava koja danas nikome i nigde u svetu nisu tako divqa_ki uskra}ena.
Ako to ne{to zna_i, podr$a}u ih iznutra koliko
mogu. Onako izdajni_ki, kao i do sada.

340

341

(6. maj 1996. godine)

Predugo putovawe u sre}nu budu}nost gde _eka deset hiqada dolara svakoga po glavi, kako nam je davno
obe}ao na{ veliki vo|a Milo{evi}, zamorilo je sve
nas, pa _ak i radnike Srbije. Oni su najdu$e i najupornije verovali u wegove la$i i obe}awa, putovali
i putovali prema budu}nosti i dolarima, i kada je taj
voz uleteo u totalni mrak, bedu i glad, po_eli su da se
bude i bune, polako, ponegde i za malo para koje im dr$ava duguje, ali sve to preti da postane ozbiqno i da
oni zatra$e i mnogo vi{e, zapravo da zatra$e sve, pa
i glavu voqenog vo|e.
Qubav je qubav, ali glad obi_no pojede sva ose}awa, i qubavna, i nacionalna, pa je, izgleda, do{lo vreme bune protiv dahija.
Ta buna, me|utim, ve} na po_etku li_i na kraj, jer
po starom srpskom obi_aju svako ho}e da se bori za sebe,
a ni sa kim zajedno. Radnici se distanciraju od stranaka opozicije, a stranke od wih, sindikati su se pocepali, pa jedan organizuje protest ispred Vlade Srbije, a drugi ispred Savezne skup{tine, a i jedan i drugi nezavisni sindikat podr$ava guvernera Avramovi}a, kao maskotu i neku za{titu od represije vlasti.
Guverner, star po godinama, a mla|i od svih po borbenosti, istrajnosti i optimizmu, sti$e svuda, govori
radnicima, dr$i konferencije za {tampu, pi{e pisma na sve strane, govori u Skup{tini, i to ono {to niko iz dr$avnih usta nikada govorio nije, i dr$i lek-

ciju opoziciji i wenim liderima koji sede po buxacima i _ekaju desetine hiqada da se skupe na ulici i pozovu wihove veli_ine da se pojave. Umesto da su i dan
i no} sa radnicima Ni{a, Beograda, Kragujevca, i svuda gde ima klica pobune protiv vlasti, da je raspire i
podstaknu, da pri_aju radnicima ono {to govore na konferencijama za {tampu, u saop{tewima i na mitinzima, da objasne za {ta se bore opozicione stranke i {ta
nude druga_ije radnicima od onoga {to daje vlast.
Ne}emo da nam ka$u kako zloupotrebqavamo radni_ke {trajkove, ka$u u politi_kim strankama, a
radnici koji se bune ka$u: Ne trebaju nama politi_ke stranke, mi ho}emo sami...
I tako, i jedni i drugi rade posao vlasti, slabe otpor i spre_avaju pobunu. Kao da je mnogo va$no {ta }e
vlast da ka$e opoziciji, i kao da radnici igde u svetu mogu ne{to ostvariti bez podr{ke politi_kih snaga koje imaju uticaj u dr$avi.
U Engleskoj, na primer, svi sindikati su kolektivni _lanovi Laburisti_ke stranke, i kada se neki radnici bune i {trajkuju, to ima te$inu i zna_aj koji
ima Laburisti_ka stranka i naravno da se zahtevi lak{e ostvaruju. Na{i radnici, umesto {to be$e od politi_kih stranaka, treba svoje zahteve da im po{aqu na
potpis i javnu podr{ku i da, zajedno sa strankama, iza|u na ulice, organizovano, sna$no i ostvare lak{e i
br$e svoje zahteve. To je, me|utim, daleko od jo{ uvek
komunisti_ke svesti i radnika i stranaka, nau_enih
tokom pedeset godina poslu{nosti i podani_kog $ivota da je svaka pobuna i protest jeres koji se ka$wava i
koji je primewiv samo u krajwoj nu$di, uz izbegavawe
i ogra|ivawe od svega i svih koji iritiraju vlast.
Zato se bojim da }e i ova pobuna radnika, iako opasna i na granici prevrata, na $alost brzo zavr{iti na
brojawu novih nov_anica u radni_kim porodicama i
padu hrabrog i pametnog guvernera Avramovi}a.
I dok se radnici Srbije bune i tra$e koru hleba
na ulici, dr$ava drsko i pompezno slavi Dan bezbednosti, praznik policije.

342

343

LEVI MONGOLOID

Gladne radni_ke porodice i opqa_kani seqaci gledaju svakodnevno, na svim televizijama, zadrigle policijske face koje {etaju po prijemima, od Lili}a do
Konti}a i Milo{evi}a, primaju poklone, priznawa i
odlikovawa, za uspe{nu borbu protiv kriminala,
za{titu bezbednosti gra|ana, organizuju skupe priredbe na Adi Ciganliji, ru_kove, proslave, posete. Policijski generali, ina_e redom ratni zlo_inci i sigurni putnici za Hag, pola$u cve}e na Rankovi}ev i
Krcunov grob, jer to su, ka$u, osniva_i slu$be bezbednosti. Pola dnevnika na svim televizijama slu{amo
pohvale i priznawa slu$bi, telegrame, reporta$e sa
svetkovina i jasno je da nije daleko 1946. godina, OZNA
i dani kada je policija bila glavni stub dr$ave.
Sve te proslave, pohvale i divqewe policiji padaju u vreme wenog najve}eg terora nad narodom, u vreme
kada se bez odgovornosti u policijskim stanicama hapse, tuku i ubijaju qudi svakodnevno, u vreme kada se na
Kosovu policijskim terorom i silom poni$ava i gazi
ceo jedan narod, wegova sloboda i dostojanstvo. Elizabet Ren, specijalni izve{ta_ Ujediwenih nacija za
qudska prava u biv{oj Jugoslaviji, ba{ u danima proslava policije, govorila je u jednom beogradskom nedeqniku o policijskom teroru na Kosovu, o $eni, Albanki, kojoj su lomqene noge, se_eni tabani, o_i o{te}ene, i o tome da je zlostavqawe zatvorenika u policiji standardna praksa na Kosovu, a da za sve to nijedan policajac nije nikada odgovarao.
O tome {ta radi policija po Srbiji, kako zlostavqa, tu_e i ubija Srbe, i kako se za to nagra|uje, gospo|a Ren ne zna ni{ta, niti govori, ali znamo mi koji
smo svi ponekad do$iveli primitivizam i grubost tih
slavqenika, i znamo da ba{ zato i dobijaju pohvale,
priznawa, generalske _inove i sve {to se mo$e dobiti od diktatora kome _uvaju i vlast i glavu. Wihovim
paradama, proslavama, _inovima i {etawem kroz prijemne kancelarije predsednika dr$ave i vlade pred
kamerama televizije, Milo{evi} u stvari {aqe poruku narodu, svima koji razmi{qaju o pobuni, pokazuje

im svoju snagu, mo} i spremnost da je iskoristi na svaki mogu}i na_in. Ipak, sve to deluje vi{e sme{no nego
stra{no, jer te{ko da je iko u Srbiji poverovao da je
Baxa stvarno general. Ne veruje ni on sam.
Kao {to dr$ava silom policije i wenom brutalno{}u zastra{uje narod i poku{ava da ga odr$i u pokornosti vlasti, Crkva radi istu stvar sa silom koju
ona ima i mo$e je koristiti. Izgubqeni autoritet i
uticaj na narod poku{ava da povrati strahom od nepoznatog, pa ponovo pokre}e ritual {etawa mo{tiju svetiteqa koje narod po{tuje i kojih se pla{i.
To {etawe je izgleda zamenilo Titovu {tafetu,
jer je odmah po wenom ukidawu po_elo prvo {etawe
mo{tiju Cara Lazara Srbijom u predratno vreme, uprili_eno da probudi nacionalnu svest ili raspiri
ratni_ke strasti Srba za planirani osvaja_ki rat, a
zavr{ilo se potpunim raspadom zemqe i porazom Lazarevih potomaka i na bojnom poqu i u $ivotu.
Sada Amfilohije Radovi}, omrznuti mitropolit
crnogorski, nemo}an da re_ju i verom uti_e na narod i
wegovu voqu, iskopa mo{ti Svetog Vasilija Ostro{kog posle 350 godina i pro{eta ih kroz Hercegovinu i
Crnu Goru, da poka$e kako on nije bilo ko, nego vlasnik svetih mo{tiju _udotvorca, kojeg mo$e da iskopava, zakopava i {eta kako ho}e, kad ho}e i gde ho}e. To
nikome nije palo na pamet puna tri veka, ali jeste Amfilohiju, propalom ratniku i hu{ka_u, li{enom svih
uticaja i va$nosti, i Atanasiju Jefti}u, vladici koji javno propoveda mr$wu, rat i osvetu.
Znaju}i koliko narod veruje u Svetog Vasilija i
wegovu mo} da iscequje, ali i da ka$wava zlo_initeqe, vladike su zaigrale na strah, na _udo, zaboravqaju}i da je to nehri{}anski. Sam Hristos je odbio da
pred |avolom prikazuje svoju mo} i _uda, da pretvara
kamewe u hlebove ili da ska_e sa litice u ponor, jer
vera, ona istinska, ne sme da po_iva na strahu i na _udotvorstvu, nego na qubavi, vrlini i qudskoj slobodi.
Po{to Hercegovinu i Crnu Goru nisu pridobili
ni qubavqu, ni vrlinama, ni slobodom, oni su, zajedno

344

345

sa Karaxi}em i Kraji{nikom, poku{ali da oprobaju

jo{ strah od Svetog Vasilija Ostro{kog i poneli su se
isto kao i bezbo$nik Milo{evi}, koji Srbiju dr$i u
strahu tako {to stalno nesre}nom narodu prikazuje i
pokazuje wegova _uda i svece, Baxe i Bixe, pendreke, pendreka{e, maskirne uniforme, _izme, kowicu,
generale.
Strah namewen narodu, vrati}e se, verujem, kao kazna ba{ onima koji su ovako ru$no zloupotrebili ose}awa naroda prema Svetom Vasiliju Ostro{kom. Ki{a
i nevreme koje je pratilo mo{ti Svetog Vasilija na
putu kroz Crnu Goru i Hercegovinu i nazad, i narodna ravnodu{nost prema tom {etawu, slab u_inak cele
priredbe, pokazuje da se ipak mnogo {ta promenilo u
toku ovoga rata i da nije ni{ta onako kako je bilo, pa
ni uticaj svetiteqa.
Mo$da je to ono _udo koje je Sveti Vasilije u_inio
u korist svog naroda.
Ina_e, Srbija je puna _uda i _udotvoraca. Jedna
$ena jednog predsednika, tu pored nas, ima mo} da u ogledalu sebe vidi u zami{qenom i $eqenom liku, a da
svoj lik projektuje na druge, uglavnom omrznute i opasne suparnike. Tako je skoro u svom najnovijem lupetawu koje zove Dnevnik, zabele$ila svoju sekiraciju oko
desnice u dr$avi koja, ka$e, nije lepa i poslu{na nego prqava i masna, pa tako gubi glasove baka i deka, stare gra|anske klase.
Pisala je to pred ogledalom u kojem je, gledaju}i
lik nepristojno ru$ne, debele, masne i oznojene $ene,
sa ra{_upanom, razre|enom i prqavom kosom u _ijem
|ubri{tu godinama gaji plasti_no cve}e jednog ve{ta_kog i osaka}enog detiwstva, odevenu ve} osam godina u istu crnu $ersejsku ode}u, nikada presvu_enu i
o_i{}enu, sa pocepanim i izvu_enim crnim _arapama
na bosim, maqavim, kratkim i _ukqevitim nogama kojima gega i {epa po provincijskim salama, i la$nim
slu{aocima i simpatizerima muca i {u{ka svoje fatamorgane o komunizmu i romanti_nom $ivotu, osniva_ice i _lana partije _iste levice _iji predsednik

nikada ne pere kosu niti presvla_i ko$nu jaknu i crnu majicu, _ak ni za Prvi maj, i jo{ uvek na brkovima
dr$i ostatke ru_ka kod Josipa Broza iz daleke 1973.
godine, profesorku propalog marksizma sa la$nom diplomom i la$nim doktoratom nauka iz Da_ine lopovske {ume, la$nog akademika sa kupqenom titulom u
inostranstvu, koji ne sme ni da prekora_i prag Akademije u svojoj zemqi, pisca kwiga koje niko ne _ita _ak
ni pod prismotrom i prinudom, odbojne, zle i omrznute toliko da ne sme da se slobodno kre}e bez policijske za{tite, videla ne sebe, nego onu drugu, woj mrsku
$enu iz desnice.
A sebe je zami{qala i _udom videla kao lepu, pametnu, vitku, doteranu, modernu, obrazovanu i omiqenu $enu iz drugog, woj tako dalekog a $eqenog sveta.
Izvrnuti odraz stvarnosti i vi|ewe sebe u tu|em
i lep{em obliku je ina_e karakteristika mongoloida,
qudi o{te}enog lika i svesti, kojima po izgledu gospo|a predsednikovica nesporno pripada. Ostaje nam da se
zabavqamo i $alimo je, jer bolest je bolest i sve opravdava.

346

347

(20. maj 1996. godine)

Bogdan Tirnani}, komentator lista Politika,

nedavno dobro unapre|en za zasluge i posluge, ka$e za
sebe da je opozicionar, iako se u tom listu nijedno opoziciono pero ne mo$e ni zabosti, a i wegovo se o{tri
samo na opoziciju. Pitaju se zato _itaoci, a verujem i
wegova deca, kome li je on to opozicija, kako i gde iznosi svoje opozicione stavove i protiv koga, jer ne{to
nismo nikada pro_itali kriti_ki tekst protiv vlasti
iz wegovog pera, niti ga videli na mestima gde se opozicija sastaje i deluje. Mo$da _ovek sawa sebe kakvog
$eli, ali u javi on redovno i uredno prenosi stavove
vladaju}e porodice dinosaurusa prema opoziciji i wenim liderima. Tako je u svom novom komentaru na dva
stupca, napla}enom kao dva romana, ponovio, kao svoje,
ga|ewe vlasti na opozicione lidere koji idu nasmejani
u ambasade stranih zemaqa, iako se, ka$e on, tamo lo{e jede, pa on odavno ve} i ne ide kod wih. Ina_e, da
se dobro jede, a naro_ito pije, i{ao bi izgleda i ne bi
mu smetala nasmejana lica opozicionih lidera. Ovako, on od wih, _ini se, zahteva da budu turobni, quti
i ozbiqni, sve dok se ne poboq{a hrana u ambasadama
i ne pove}a sledovawe pi}a na koje je Bogdan, opozicionar, navikao.
Turobno lice Milo{evi}a i wegove $ene, ba{ onako kako voli Bogdan, na kojima nismo videli osmeh svih
ovih godina terora, te dobra hrana kod wih, naterali
su zato Bogdana na wihovu stranu. Kod Mire i Slobe se

dobro i jede i pije, u {ta se on uverava svake ve_eri u

Klubu kwi$evnika, u dru{tvu Risti}a, Haxi-Anti}a, Tijani}a i ostale posluge, koja nesebi_no tro{i
dr$avne pare, potpisuje ra_une i kupuje okolne opozicionare i velike novinare. Ta u$ivawa su nekada Srbe terala na promenu _ak i vere, pa nije _udo {to
Bogdana teraju na ga|ewe prema mrskoj opoziciji.
A mo$da i nije sve tako crno i ru$no, mo$da Bogdan mrzi ovu vlast kao svi normalni qudi i samo je
uba_eni na{ _ovek u wihovim redovima, koji se $rtvuje za ideju, pi{e {to ne misli, jede na silu i sprema im udarac kada do|e vreme. Ako je tako, onda ga treba po{tovati i podr$ati, pa i nagraditi kada mi pobedimo. Nedavno je on mene pomenuo kao mogu}eg dobitnika neke nagrade koja mi je za dlaku izmakla (ah, kakva {teta), pa }u i ja wega predlo$iti _im pobedi opozicija i ustanovi nagrade za $ivotna, polu$ivotna i
_etvrt$ivotna dela. Onu koju Bogdan zaslu$uje i koju
}u predlo$iti da dobije je za $ivotno delo dupeuvla_ewa. Jer on je, ipak, ceo $ivot pisao svoje komentare
u novinama u kojima mnogi drugi nisu mogli ili su bili izbacivani iz wih, nikada nije ostao bez dr$avnog
posla zbog stavova i mi{qewa kao neki drugi novinari wegovi ispisnici, i trebalo je izdr$ati ceo $ivot u uvla_ewu i podvla_ewu svima i svakome na vlasti. A oni su se mewali, mewali, samo je Bogdan uvek
bio tu, iako je hrana povremeno bila lo{a. To su _iwenice koje stoje, pa neka pri_a ko {ta ho}e.
Istu nagradu dobi}e, po mom predlogu, i wegov kafanski prijateq Aleksandar Tijani}, koji je doktorirao dupeuvla_ewe, i kona_no nagra|en mestom ministra informisawa, iako za to nema ni osnovnu {kolsku spremu. Dobro je {to je to prihvatio, da kada pobedimo ne bude dileme gde je bio. Opozicionar nije nikada sigurno, iako se malo skrivao u hladovini BK-televizije otvorenih o_iju, a zatvorenih informacija,
za sve osim za familiju iz Po$arevca. ^ovek koji pristane da wima bude ministar i da ga izabere poluprazna skup{tina bez prisustva opozicije {kolski je pri-

348

349

UVLAKA^I

mer uvlaka_a i podrepa{a, kojeg }e se i wegova deca

stideti. Od Vicovog sistema informisawa bi}e gore
samo Tijani}evo. Gleda}emo neprekidno Slobu i Miru na kanalima svih televizija i u svim novinama, {to
je do sada Vico, ipak, po malo eskivirao, a Julka bila
o_ito nezadovoqna. Tijani} }e je zadovoqiti.
Ono {to se meni zgadilo, a Bogdanu i Tijani}u se
svidelo, jeste susret partijskih drugova iz JUL-a i
SPS-a. Predsednikova $ena, wen predsednik partije,
koji joj nije i mu$, zatim redom va$ni, ugledni, izabrani na demokratskim izborima i ceweni u narodu
funkcioneri levice, sa jedne strane stola, presli{avali su pred kamerama svih televizija neposlu{ne i
nedovoqno leve espeesovce, od Gorice do Tomice, propitivali ih gradivo iz lewinizma, marksizma i staqinizma, i ozbiqno im pripretili za svaki slu_aj,
dok su oni }utali pognutih glava, jer znaju {ta su im
krivi. Za tu priliku leva gospo|a, ona $ena jednog
predsednika iz pro{log broja, presvukla se kona_no iz
crnog $erseja u saten plavi, sjajni, a predsednik wene
partije prvi put je obukao belu ko{uqu i sako umesto
ko$ne jakne. Pa ka$ite mi da od kritike nema vajde,
ima, ima. Bar su se, kao pravi levi_ari, samokriti_ki
oprali i presvukli pred celom nacijom, da vi{e niko
ne mo$e re}i da je levica masna i prqava i dokazali
delom kako ponekad jedna jedina kritika pokrene takvu reakciju koja po svom obimu i sadr$aju pokazuje da
je ta kritika bila prava. Bez te reakcije ostala bi sumwa da je kritika dobro odmerena, tako ka$e jedna na{a
akademica, koja, kako svi znamo, nije ni konzervativna,
ni neobrazovana, ni neobave{tena, a ni lo{e vaspitana, a od skoro ni prqava. I treba joj verovati.
Taj na{ cirkus, u kojem jedna vanparlamentarna
dru$ina, prezrena od naroda i propala na svim dosada{wim izborima, preuzima svu vlast, novac, uzurpira medije i poni{tava narodnu voqu i rezultate izbora izbacuju}i opoziciju iz skup{tina, sa televizija i iz novina, a vladaju}u stranku sistematski, svakodnevno, i sa vlasti, bez i re_i protesta, pobune ili bar

_u|ewa, dokazuje opet onu ve_no aktuelnu srpsku filozofsku misao da sve mo$ da bidne, al ne mora da zna_i. Znamo svi da je Gorica Gajevi} sekretar vladaju}e Socijalisti_ke partije, <ainovi} potpredsednik,
Pero{evi} tako|e, ali sve to ne mora da zna_i da je tako, jer oni poslu{no i sa najve}om pa$wom bele$e re_i funkcionera JUL-a koji nisu ni{ta osim s koca i
s konopca skupqena lopovska dru$ina, ali i to ne mora da zna_i po{to imaju mo} koju oni preko puta stola, iako potpredsednici vladaju}e partije, nemaju. A
sve to je zato {to je mo} bra_nog kreveta, izgleda, najve}a mo} na svetu, bila i bi}e, samo je lutrija svakog
naroda ko le$i u $enskoj polovini vladaju}e posteqe.
Mi smo tu izvukli debelo i duplo golo.
Teorija mo$ da bidne, al ne mora da zna_i, primewiva i stalno prisutna u na{oj unutra{woj politici, va$i i u spoqnoj politici. Jer, mo$ da bidne
da je bilo rata u Bosni i zlo_ina u tom ratu, masovnih
grobnica, zverskih ubistava civila, ru{ewa gradova,
paqewa sela i ku}a i proterivawa _itavih naroda, sve
to je mo$da bilo, ali ne mora da zna_i, po{to se ne zna
ko je sve to po_inio, pa }e na kraju ispasti da ni_ega nije ni bilo, da niko nije kriv. Dok se prekopavaju grobnice {irom Bosne, vade komadi qudskih tela i de_ijih ru_ica, svet pregovara sa glavnim zlo_incem, inicijatorom i realizatorom nesre}e, kao sa faktorom
mira na Balkanu. Onaj koji je sve uznemirio, rasterao,
pobio i poru{io, sada je garant mira i stabilnosti,
nezamewivi pregovara_ i nikako, ne daj Bo$e, ratni
zlo_inac i krivac za bilo {ta. To su sve radili neki
Tadi}i, Erdemovi}i, Bla{ki}i i ostali, a _ak i oni
koji su ubijali Sarajevo _etiri godine sa Pala nisu
mo$da krivi i predmet su pregovora i trgovine me|unarodne zajednice sa Milo{evi}em.
Sama ideja da se pregovara i uop{te razgovara o
mogu}nosti oprosta zlo_ina, o tome da onaj ko ubija ne
treba da odgovara, i da se trguje sa stotinama hiqada
mrtvih i unesre}enih qudi je stravi_na i pokazuje
da ni Milo{evi}evi gosti, predstavnici sveta, prego-

350

351

Da se narod mnogo i ne razlikuje od svojih vo|a i

predstavnika i nije neka novost. U fa{isti_kom listu

u kome redovno lupeta $ena predsednika dr$ave, pro_itala sam filozofski razgovor ministra inostranih
poslova Republike Srpske i na{eg Drago{a Kalaji}a,
legitimnog srpskog fa{iste, {to pokazuje da su fa{isti i komunisti bliski i u stavovima i u listovima. Lepo su Kalaji} i Buha izogovarali sve pregovara_e me|unarodne zajednice koji su dolazili na Pale,
od Vensa i Ovena do Bilta i Holbruka, kao neznalice,
nesposobne i mrziteqe Srba, oceniv{i ih ukupno kao
primere izopa_ewa _oveka moderne civilizacije zapada, kako ka$e Hajdeger. Izuzeli su i pohvalili samo jednog vojnog eksperta iz Nema_ke, kojeg ne}e da otkriju, a koji nije izopa_en jer im je, prema Buhinom
svedo_ewu, savetovao kako da sprovedu Dejtonski sporazum. Ko ima vojsku i policiju ima dr$avu, {ta
vas briga ako ta unija ne bude funkcionisala i ne treba da funkcioni{e, rekao im je on, a sli_no misli i
na{ narod u Republici Srpskoj, ocewuje Buha. Ka$e
nama narod ovde ne berite brigu ako Turci ho}e da se
vrate, svako od Turaka koji se usudi ovde zano}iti osvanuti ne}e, nastavqa Buha i tako prenosi svetu op{tu zlo_ina_ku voqu celog svog naroda, da otme tu|e, opqa_ka i ubije svakog ko $eli da se vrati u svoj dom.
Da li ba{ ceo srpski narod u Republici Srpskoj
misli tako, da li bi ba{ svaki od wih ubio kom{iju
Muslimana i Hrvata ako se vrati u svoju ku}u, pitawe je na koje je jedan mogu}i odgovor dao Buha, a drugi,
da ba{ i nije tako, nismo nigde _uli. Takvu etni_ki
_istu dr$avu, u kojoj ne sme zano}iti niko osim pravoslavaca, predstavqa zadovoqni filozof Buha u svetu
kao ministar inostranih poslova, narod to podr$ava,
a oni koji se ne sla$u odavno su oti{li u beli svet u
kojem u samo jednoj zgradi ponekad $ive predstavnici
svih naroda i religija sveta, {to je opet, po Buhi, Kalaji}u i Hajdegeru, dokaz izopa_ewa _oveka moderne
civilizacije Zapada. Ko je zapravo izopa_en nije ni
pitawe, zna se Buhe.
Protiv te svesti i mi{qewa pokre}e se opet ne{to
jako i nepobedivo, sam $ivot potiskuje mr$wu i smrt.

352

353

vara_i i borci za uspostavqawe mira u Bosni, nisu ni{ta boqi od wega. Sve je to ista trgova_ka i nequdska
politi_ka {kola koja se temeqi na na_elu sve je mogu}e i dozvoqeno.
Gledaju}i iz dana{we perspektive Drugi svetski
rat i Hitlerov kraj mo$emo samo zakqu_iti da on nije imao sre}e. Da je umesto ^er_ila i Ruzvelta on imao
sada{we me|unarodne pregovara_e, mogao je da potpi{e mir i sebe proglasi garantom mira i stabilnosti
Nema_ke, pa da sa pregovara_ima sveta krivicu polako skida i sa Gebelsa, i Geringa, i svih svojih saradnika i izvr{ilaca zlo_ina, a u Nirnberg po{aqe neke
svoje Tadi}e, ili ga naprosto ignori{e kao nenadle$ni sud. O tome da li je nadle$an ili nenadle$an, i da
li je uop{te bilo logora i stradawa naroda u wima, vodio bi on, kao danas Milo{evi}, duga_ke, beskona_ne
razgovore sa posetiocima iz celog sveta, i na kraju bi,
kao i ovde, ostalo pitawe mo$ da bidne da je bilo rata, al ne mora da zna_i.
Mi koji smo se tokom ovoga rata borili protiv zlo_ina i protiv zlo_inca mo$emo da biramo izme|u dve
mogu}nosti: ili da pristanemo i podr$imo razgovore
predstavnika me|unarodne zajednice i Milo{evi}a
o marginalizaciji i zata{kavawu svega {to je bilo u
ime budu}eg mira i wegovog odr$awa na vlasti, ili da
sami odemo u Hag. Mislim da ono {to se dogodilo ne mo$e pro}i bez odgovornosti, pa ako oni ne idu i}i }u
ja. Neko mora biti kriv za gomile le{eva i ru{evina,
a kako, izgleda, ni svet ne zna ko je to, prijavi}emo se
mi, svi oni koji su rat osu|ivali, od wega be$ali i
nad zlo_inima plakali. Ako to ne uradimo i zadovoqimo se odgovorno{}u raznih Tadi}a, u _emu bismo se
razlikovali od zlo_inaca.
NEKA SE BUHE NERVIRAJU

Vratila mi se prijateqica iz izgnanstva. Izbeglica,

Muslimanka, oterana na najgrubqi na_in iz svoje ku}e, umalo izbegla no$ kojim su klali toga dana Turkiwe po kom{iluku, i sa golim $ivotom, bez igde i_ega, iza{la u Evropu. U <vedskoj $ivi u udobnom stanu, obezbe|ena, bez straha, ali nema wene ku}e, wenih
prijateqa, wenog $ivota. Stara majka wenog mu$a u
<vedskoj $ivi udobno, udobnije nego u Prijedoru, ali
ovde nema ni ptica, ka$e svome sinu, svakodnevno,
$ive}i za povratak. Svu <vedsku, sve zamkove sveta,
gomile zlata da im daju, a da se ne vrate u Bosnu, ne bi
prihvatili. Izgubqeni pogled luta samo na jednu stranu, ka wenom otetom i opqa_kanom domu u kome je ostavila trideset godina $ivota, rada, qubavi i prijateqstva. To nije mogla spakovati i za taj prtqag se vratila sada, ide da vidi koliko vredi potpisani mir i
Dejton i da li se mo$e vratiti tamo gde je weno mesto.
Ne dolazi, ka$e, po imovinu, koje ne fali ni u <vedskoj. Mu$, profesor na univerzitetu, obezbedio joj je
sasvim udoban $ivot, dolazi na svoje i po svoje, nepomirena da je to neko mogao samo tako oteti, useliti se
i graditi svoj $ivot i sre}u na wenoj nesre}i. Pri_a
mi kako je pred odlazak danima sedela sa mu$em i decom u ku}i, _ekaju}i xelate koji su okolo klali i silovali, a oni slu{ali vrisku i o_aj, nemo}ni da pomognu, a ni da pobegnu i spasu svoje glave. Weni u_enici
kojima je do ju_e pri_ala o tome kako }e kada maturiraju mo$da i}i negde po svetu, ali da nigde ovakvu zemqu i qude na}i ne}e i da }e se u wu uvek vra}ati, sada su joj ulazili u ku}u sa pu{kom i nosili svakodnevno sve {to im se svidelo. Od televizora, name{taja,
ode}e, hrane, do police sa cve}em koje je obo$avala,
nosili su sve pred o_ima porodice koja drhti i _eka
no$. Iz pakla osvojenog grada spasio ih je prijateq
Srbin, da iza|u iz zemqe pomogao im je, opet, drugi
Srbin, u ratnim danima sin Damir, koga nije mogla izvu}i iz Sarajeva, o$enio se Srpkiwom. Sada kada svojoj prijateqici Barbari u <vedskoj pri_a sve to, ona
je ni{ta ne razume. Kako je mogu}e, pita je, da ih jedni

Srbi koqu i proteruju, a drugi Srbi spasavaju, kako se

sa tom Srpkiwom voli wen sin, a ona sa wenom majkom
sa kojom se sva|a jedino oko toga _ija je unu_ica Milica, wena ili wena. Ne razume Barbara ni{ta, ne razume niko ni{ta, jer nad svom mr$wom, zlo_inom i grobovima, ostala je qubav u qudima koju nije moglo ni{ta uni{titi. Kao {to ni jedan rat, dr$ava, nacionalni interes ili ciq mene nisu mogli okrenuti protiv
mojih prijateqa Muslimana, Srba ili Hrvata, tako nisu ni wih, a to je ogromna ve}ina naroda koja $eli da
$ivi opet zajedno, bez mr$we, i la$ je da je to nemogu}e. Jeste nemogu}e sve dok ne odu oni koji su zlo zapo_eli i zavr{ili. A ako se to desi, i kada se to desi,
za povratak i normalan $ivot potrebna je jedna re_,
dan, sat.
Sa zlo_incima svet ne sme pregovarati o $ivotu i
budu}nosti $rtava, oni se moraju prosto ukloniti sa
vlasti i poslati u Hag, i za taj ciq i}i }emo po svim
ambasadama i po celom svetu, nasmejani, sa nadom, ma
koliko to nerviralo Slobodane, Radovane, Bogdane i
ostale Buhe.

354

355

(3. jun 1996. godine)

^esto se pitamo za{to je Milo{evi} ratovao u Bosni i Hrvatskoj i uvukao nas u svetsku izolaciju i bedu, a odgovor smo, kao i do sada, dobili iz stranih medija, ovoga puta od nema_kog <pigla.
Ratovao je, ka$e on u <piglu, za pouke, i iz rata
u kojem su narodi, qudi i cele dr$ave izvukli smrt,
bedu, raseqewe, poru{ene gradove, sela i ku}e, on je
izvukao samo pouke i _ini se da }e na tome i ostati. Bezo_no je krivicu za srpsku agresiju na Hrvatsku i Bosnu, kojom je li_no komandovao, zajedno sa svojom $enom,
u _ijoj partiji SK Pokret za Jugoslaviju je bio ceo
komandni kadar Vojske Jugoslavije, prebacio na ceo narod, me|unarodnu zajednicu i kona_no na lo{e saradnike, koje sada, ka$e, ne bi nikada odabrao ali, eto, u
vremenu rata nije ih prepoznao. Kao da su narod, me|unarodna zajednica ili saradnici Karaxi}a, Mladi}a,
Marti}a, Babi}a ili Haxi}a postavqali i u Beogradu svakodnevno primali, kao da su oni oru$je, tenkove
i vojnike iz Srbije na Vukovar i Sarajevo slali, ili
naoru$avali i opremali dobrovoqa_ke paravojne formacije koje su svakodnevno televizijski pra}ene na
front sa koga su donosili samo bruku i sramotu celoj
dr$avi i narodu, a on, eto, bio nemo}an da sve to spre_i. Nemoral, la$, prevara i nedostatak odgovornosti
za svoje postupke i politiku karakteri{u vreme wegove vlasti u Srbiji, a sve to je on u <piglu i sam
pokazao.

Najmra_nija la$ koja se sada plasira i u zemqi i

u svetu iz bra_nog bunkera jeste da je on hteo da sa_uva Jugoslaviju, o _emu, ka$e, mogu svedo_iti diplomate iz sveta sa kojima je pregovarao. ^ovek koji je odbio
sve ponude Hrvatske, Slovenije, Bosne i Makedonije,
prvo za o_uvawe Federacije uz reforme sistema, zatim za asimetri_nu federaciju, pa zatim za konfederaciju dr$ava, i jedini od svih {est predsednika republika biv{e Jugoslavije odbio da potpi{e Ha{ki
dokument, koji je bio zadwi poku{aj o_uvawa i spasa
biv{e Jugoslavije, a zatim redom, tako|e jedini, odbijao sve sporazume koje je svet predlagao, u{ao u rat sa
ogromnim oru$jem i vojskom iz Srbije, i opet odbijao
sve mirovne sporazume do Dejtona, govore}i javno: Malo morgen, Srbija se sagiwati ne}e, Ako ne znamo
da radimo znamo da ratujemo, i sli_ne gluposti, sada pred javno{}u celog sveta prosta_ki la$e i poku{ava da zauzme mesto onog politi_ara u Srbiji kojeg
je progawao, prebijao i tamni_io zato {to se borio protiv rata, za o_uvawe dr$ave i spas naroda. U intervjuu
_ak koristi tu|e re_i, re_enice, _itavu terminologiju za svoje nove politi_ke stavove, zbog kojih je wegova
televizija i {tampa, u vreme rata, anatemisala i progla{avala izdajnikom svakoga ko se usudio da ih suprotstavi wegovoj, tada ratnoj i osvaja_koj politici.
Ne znam {ta }e i kako po tom pitawu svedo_iti diplomate i dr$avnici sveta, ali znam da ovde ima politi_ara koji mogu, ako ho}e, da svedo_e suprotno. To su
svi oni tada dobri, a sada lo{i saradnici sa kojima
je on radio, kojima je nare|ivao i preko kojih je sprovodio svoju stvarnu politiku razbijawa zemqe i osvaja_kog rata u Bosni i Hrvatskoj, a i neki opozicioni
lideri pred kojima je, jo{ u martu 1991. godine govorio o svojim politi_kim ciqevima. Bili su to tada{wi najvi{i funkcioneri Demokratske stranke i Srpskog pokreta obnove, kojima je rekao, bahato obrazla$u}i mogu}nost i potrebu rata izme|u Srbije i Hrvatske, da nije mnogo ako pogine i 250.000 Srba za ostvarewe ideje o velikoj Srbiji, jer je sada istorijski trenu-

356

357

NEVINI RATNIK

Kosovu mirni, znaju oni da }e dobiti sve ono {to Milo{evi} tvrdi da nikada ne}e, i samo _ekaju.
O_ekuju}i ostvarewe suprotnog, radujem se {to je u
tom intervjuu Milo{evi} proglasio Ha{ki sud politi_kom institucijom i obe}ao da ne}e isporu_ivati
nikoga ko je optu$en, ve} da }e ratnim zlo_incima suditi ovde u Jugoslaviji, gde su, ka$e on, ve} pre dve godine po_ela prva su|ewa za ratne zlo_ine iz ovoga rata. Ne znam na koja su|ewa misli, ne zna niko u politi_koj i pravnoj javnosti Srbije, pa ispada sa su to ona
i onakva su|ewa i istra$ni postupci kakvi se vode
pred Vojnim sudom, po re_ima Radomana Bo$ovi}a u
razgovoru sa predsednikom Suda u Hagu, Kasezeom, protiv Mrk{i}a, <qivan_anina i Radi}a. Danas je to Radoman rekao Kasezeu, a ve} sutra ga je potpuno demantovao predsednik Vrhovnog vojnog suda Jugoslavije tvrdwom da se nikakvi istra$ni postupci protiv oficira Jugoslovenske narodne armije ne vode pred tim sudom, niti }e se voditi, jer za wih nema ni pravnog osnova, ni potrebe.
To lagawe i varawe sveta i Ha{kog suda mo$da mo$e da traje jo{ neko vreme, ali ne zadugo, i sigurno je
da }e biti isporu_eni Tribunalu svi oni za koje Milo{evi} danas tvrdi da ne}e, pa je to, _ini se, jedino
dobro koje }e doneti logika izvrnute realnosti iz wegove politike. Zato neka se prerano ne vesele oficiri
Jugoslovenske narodne armije, a ni Mladi}, Karaxi} i
Marti}, jer od obe}awa da noga vojnika Ujediwenih nacija ne}e kro_iti na tlo Jugoslavije, do pristanka na
sletawe NATO-aviona na beogradski aerodrom nije pro{lo mnogo vremena, a razliku izme|u ta dva obe}awa
skoro da niko nije registrovao, pa ako ne{to planiraju da u_ine za sebe, a protiv wega, neka _ine odmah, kasnije }e biti kasno.

tak za to, i mora se iskoristiti. Pri_ali su nam to oni

po povratku sa razgovora, zapaweni i zapla{eni ludilom _oveka koji je, kako su svedo_ili, bilo umislio da
je istorijska li_nost i drugi Car Du{an, {to im je uz
osmeh i rekao. Nadam se da }e se javno oglasiti i da
ne}e dozvoliti novo ludilo neodgovornosti za stradawe naroda i sramotu koju vekovi ne}e izbrisati.
Sude}i prema stavu po pitawu Kosova, koji je na{
nevini predsednik izlo$io u <piglu, pravo stradawe nam tek predstoji. Kosovo je unutra{we pitawe
Srbije i ne}e se internacionalizovati, a Albanci se
bune zato {to imaju prava kakva nema nijedna nacionalna mawina ni u jednoj dr$avi na svetu, ka$e on.
To je wegov sada{wi politi_ki program za Kosovo na
kojem slobodu i prava naroda _uva desetine hiqada
policajaca, prisutnih uvek i svuda, da tuku albanski
narod, zatvaraju albanske {kole i zabrawuju novine
na albanskom jeziku, kao nedavno Kohu, iako predsednik dr$ave u <piglu ka$e da se to nikada nije desilo. Mo$da je Nemce i svet ubedio da je to sloboda,
ali ne}e i Albance, pa nam se, _ini se, ve} pi{u nove
krvave stranice sramotne istorije, poraza i propadawa u budu}em ratu sa Albancima koji }e, kako ka$e
Arkan, biti sigurno za godinu dana, pa su, vaqda, zato na granicama prema Albaniji postavqeni pripadnici Srpske dobrovoqa_ke garde i o_ito da Arkan nije me|u onim pogre{no izabranim saradnicima sa kojima Milo{evi} sada ne bi sara|ivao.
La$ uvek i svuda, kao nacionalni program i politika koju sprovodi Milo{evi}, rezultiraju, videli
smo, tako {to po pravilu bude ono {to on _vrsto obe}a
da ne}e biti, pa je za predvi|awe politi_ke budu}nosti Srbije dovoqno pratiti wegova obe}awa koja se svaki put ostvare obrnuto. Od obe}awa 10.000 dolara po
glavi stanovnika koje je se ostvarilo tako {to oni imaju milione, a mi po jedan do deset dolara, do Svi Srbi
u jednoj dr$avi koje se ostvaruje u op{toj be$aniji
Srba, tako da sada $ive u svim dr$avama sveta, od Afrike, Amerike do Novog Zelanda. Zato su Albanci na

U istom danu, u svim novinama, pored intervjua

predsednika Milo{evi}a iz <pigla, _itali smo

358

359

ZLO^INI SA LEVICE

preneti intervju wegove $ene u slovena_koj Republici. Bra_ni par koji vlada Srbijom na strahu, teroru i pqa_ki dr$ave do granice neprihvatqivog, _ak i
za najodanije sledbenike, odavno ve} ne govori za doma}e novine i druge medije, jer ih prezire, kao i narod
kojim vlada, pa dr$avnu politiku i wihove politi_ke stavove po kqu_nim pitawima budu}nosti zemqe moramo da _itamo u stranoj {tampi. Dodu{e, $enska polovina bra_nog para pi{e redovno u jednom fa{isti_kom listu, ali uglavnom isto ponavqa u svakom tekstu,
pa evo i u razgovoru za slovena_ku Republiku.
Ko o _emu baba o u{tipcima, a ona o desnici i ka$e: Desnica na Balkanu nije nosilac klasi_nog evropskog duha, nego primitivnog, protivistorijskog, agresivnog i masovnog balkanskog fa{izma, koji bi mogao da
bude gori od onog iz perioda Drugog svetskog rata. Lice tog mogu}eg balkanskog fa{izma nagovestila je Bosna. To bi bilo lepo i krasno da je u Bosni rat vodila
desnica i da je bila na vlasti u Srbiji i Crnoj Gori,
odakle je rat planiran, dirigovan i snabdevan. Ovako,
to primitivno, protivistorijsko, agresivno i fa{isti_ko u Bosni, do{lo je od same gospo|e Markovi} i
wenog mu$a koji je vodio rat, komandovao ratnim akcijama u Bosni preko generala, pukovnika i majora, _lanova stranke levice ba{ gospo|e Markovi}.
Putnici za Hag, zna_i ratni zlo_inci, od Mrk{i}a, <qivan_anina, Radi}a do Marti}a, svi redom do
sada nisu desni_ari nego levi_ari, na _elu sa Mladi}em koji je Gi{ki skidao kokardu sa kape uz komentar:
Gora mi je od {ahovnice.
Bez obzira koliko se gospo|a Markovi} sada iz petnih $ila trudi da ih odbaci i sve wih proglasi _etnicima i desnicom, oni su komunisti, bili i ostali,
pla}eni od levice za ratovawe po Bosni i Hrvatskoj,
i kada stignu u Hag, {to je neminovno, otvori}e javno i
jasno pitawe odgovornosti za ratne zlo_ine do glavnih
komandanata, a tu }e se na}i i sama gospo|a Markovi},
levi_arka sa svim svojim levim skretawima i okretawima.

Ovaj rat je weno delo i _edo, i svakodnevno tru}awe o miru i navodnom zalagawu za svet u kome }emo
$iveti kao qudi be$awe je od istine da je ovaj svet
u kojem mi $ivimo kao $ivotiwe ubijaju}i se me|usobno i na granici biolo{kog opstanka i gladi stvorila
ba{ levica, komunisti, ona i wen mu$ pre svega, jer su
nesporno vladali bez ikakvih ograni_ewa.
Opisuju}i desnicu, ona u stvari opisuje sebe i svoje okru$ewe, jer tako ru$an, prqav, zao, la$qiv i nazadan kao neki levi_ari ne mo$e biti niko, svedo_i
sam $ivot i istorija, bar kod nas.
Po{to su se tako lepo u svetskim novinama oprali
od krivice za rat i ono ru$no i tu$no {to se doga|a
na ovim prostorima i sve svalili na lo{e saradnike
ili desnicu, nevini i neshva}eni supru$nici i mirotvorci su, kao i svi levi_ari, privatnim avionom, o
dr$avnom tro{ku, odleteli na godi{wi odmor. Nama
su ostavili novoizabrane, dobro odabrane, saradnike i
saveznike tipa ministra za informisawe Tijani}a, da
zatvara novinske ku}e i nezavisne medije koji pi{u
istinu o wima ili wihovom nesta{nom sinu. U svom
prvom javnom nastupu, u pismu listu Na{a Borba,
ministar je po{teno priznao da ga ne interesuje kakav
je ovde sistem, socijalizam, kapitalizam ili komunizam, jer to nije u opisu wegovog posla, on mo$e biti
ministar u svakom sistemu. Obe}ao je da zatvarawe Radio-Smedereva nije kraj i da }e toga jo{ biti, pa je
ba{ toga dana zape_atio i prostorije lista Novi Pan_evac.
Odgovornost za to gu{ewe nezavisnih medija i wihovo pe_a}ewe preneo je javno na druga ministarstva,
ona koja re{avaju problem uzurpirawa svete dru{tvene imovine, i tako na prvom koraku dokazao bra_nom
paru da je zaista pravi i dobro odabrani saradnik.
Nama koji jo{ nismo zatvoreni ili zape_a}eni nije
dao _ak ni la$nu nadu da }e to prestati, ve} je obe}ao
krv, znoj i suze, a za Radio-Smederevo usput okrivio
smederevsku dr$avu (gde li je to?), kojoj }e on ka$e napisati pismo i tako ispuniti ministarsku obavezu.

360

361

Kada bude ukidao Srpsku re_, {to mu je $ivotna

$eqa i prvi partijski zadatak koji ve} ispuwava, mora}e da pi{e nekoj drugoj dr$avi, malo daqe, sve do
Va{ingtona, pa boqe da na vreme od svega odustane. A
do tada, }era}emo se.

DAJ <TA DA<

(17. jun 1996. godine)

Kosovski Srbi, organizovani u Srpski pokret otpora, pru$aju ovih dana otpor politici predsednika Srbije da radi {ta ho}e i kako ho}e wegova $ena, a da
pri tom ni{ta ne govori, nigde ne ide, nikoga ne prima i ni{ta ne obja{wava.
Kosta Bulatovi}, Moma Trajkovi} i ostali kosovski borci za Milo{evi}evu stolicu, pozvali su ga da
do|e na Kosovo i kao nekada olako obe}a sve, molili
ga, pretili i ucewivali i na kraju bez wega odr$ali
svoj skup u Gra_anici, na kojem su postavili praznu
stolicu za Milo{evi}a i woj se obra}ali kao sagovorniku. Pitali su je onako praznu i gluvu da im ka$e
{ta }e biti sa wima i Kosovom, da li }e im se ponoviti Krajina ili On sada ima boqe planove i mudriju
politiku. Stolica je od}utala sva pitawa i zahteve, a
oni su se razi{li uputiv{i podani_ko pismo Milo{evi}u, posle svih pretwi koje su mu slali ovih dana
pre skupa u Gra_anici, u kojem su ga uveravali da samo wemu i daqe veruju, a On im se, sigurno, celo vreme smejao i sprdao, nameran da i sa tim pismom u_ini
isto {to i sa svim dosada{wim, pocepa, baci u {oqu
i pusti vodu da problemi odu.
Pismo tih jadnika, okupqenih radi otpora ka$u,
ali ne i kome, govori o nepromenqivosti i naroda i
vlasti u Srbiji. Vlast, kao i do sada, upotrebqava i
baca qude, pa i ove na Kosovu, a oni, iskori{}eni pa
odba_eni, i daqe kmeze pred vratima gazde, namerni
362

363

da povrate wegovu milost i nateraju ga da ih koristi

i daqe, sve do uni{tewa, mole ga danima da ih primi,
da do|e, da ih udostoji razgovora, iako su svedoci da za
ove _etiri godine rata nije oti{ao ni tamo gde su svakodnevno ginuli Srbi sa wegovim imenom na usnama i
wegovim oru$jem u rukama.
U Bosnu i Sarajevo stigao je i Klinton i Hilari,
i Miteran i wegova $ena, i Mejxor i princ ^arls, i
Demirel, i Butros Gali, i mnogi drugi politi_ari i
dr$avnici, da obi|u ratno podru_je i svoje vojnike,
ali nije nikada bio Milo{evi}, svesrpski vo$d, koga
su na vlasti dr$ali i odr$avali ba{ ti Srbi tamo, taj
rat i nada u ostvarewe gazimestanskih obe}awa. Kada
to shvate oni koji mu pi{u, jer nemaju kome drugom,
i kada se svi okrenu bilo kome drugome, samo ne Wemu,
prekinu}e i svoje i narodno stradawe.
Ina_e, za celo vreme rata u Hrvatskoj i Bosni, nije se pokretalo pitawe Kosova, ni sa srpske, ni sa albanske strane, kao {to se to _ini danas, naglo i svakodnevno. Ubistva gra|ana, Albanaca i Srba, ubistva policajaca koja su postala redovna praksa, bu|ewe starih srpskih nezadovoqstava i albanskih zahteva za republikom, svakodnevna su tema politi_ke scene u Srbiji. Tako je i Srpska akademija nauka, nakon neuspelog nacionalnog projekta iz Memoranduma i poraza nacionalne ideje na Zapadu, po_ela da razmi{qa o Jugu
i problemu Kosova, ali sada mnogo hladnije i pragmati_nije.
Predsednik Srpske akademije Aleksandar Despi}
nedavno je izlo$io koncept podele Kosova sa Albancima, po novom nacionalnom projektu koji viri odavno
ve} iz Srpske akademije nauka i iz vlasti, pod nazivom Spa{avaj {to se spasti mo$e ili Daj {ta da{.
Taj predlog, nekada tabu tema i osiwak za svakog Srbina, primqen je dosta ravnodu{no u javnosti, niko nije
demonstrirao, niko vikao izdaja!, samo se <e{eq ne{to bunio, a ministar policije Jokanovi} ocenio da je
to privatno Despi}evo mi{qewe, a ne politi_ki stav
vladaju}e stranke. Sporadi_no se javqaju i drugi na-

cionalisti, kao Rakiti} ili Bogdanovi}, ali duh je

ipak iza{ao iz boce i Kosovo vi{e nije najskupqa
re_, mo$e _ak da se prepolovi i izgleda proda za razumnu cenu. A cena je uvek ista, kao i u Bosni i u Hrvatskoj, podela tla za etni_ki _istu srpsku teritoriju, {to pla}amo uvek vi{e nego {to nam iko tra$i.
Negativna reakcija nekih nacionalista na Despi}ev predlog o podeli Kosova, kao na_inu za{tite Srbije od narastaju}eg albanskog nataliteta koji bi u budu}oj gra|anskoj Srbiji, sa ovakvim Kosovom, doveo do
albanske supremacije, osvajawa iznutra, i svo|ewa
Srba na mawinski narod, dolazi zbog nerazumevawa da
je taj predlog ustvari nacionalisti_ki i nacisti_ki
plan o_uvawa krvi i tla, nastavak srpske te$we za
etni_ki _istim prostorom. On otvoreno govori o potrebi razgrani_ewa i rastanka sa Albancima radi za{tite _istote srpske dr$ave isto kao {to i danas u Republici Srpskoj govore Karaxi} ili Plav{i}ka o Muslimanima kojima se ne dozvoqava povratak ku}ama,
uprkos Dejtonu i svim garancijama me|unarodne zajednice. O_uvawe etni_ki _istog prostora i okupqawe naroda kao nacionalni prioritet u osnovi je svih srpskih planova i doga|awa zadwih godina, pa i Despi}evog predloga, iako je retko ko tako protuma_io wegovu
ponudu Albancima, osim samih Albanaca koji takvu podelu ocewuju kao etni_ko _i{}ewe.
Srbiji gra|anskoj dr$avi, u kojoj bi nas Albanci
k... pobedili, kako je obe}ao Milanu Komneni}u jedan
albanski intelektualac jo{ 1989. godine, Despi} je
zvani_no i nau_no pretpostavio Srbiju nacionalnu dr$avu, i javno, sa najvi{eg srpskog trona nauke, kulture i umetnosti, potvrdio sve na{e i svetske sumwe o
mogu}nosti izle_ewa ovog naroda od nacionalizma i
nacizma. Jer, ako su akademici protiv gra|anske dr$ave iz nacionalnih razloga, kako od prose_nog Srbina
napraviti gra|anina i ko da ga napravi.
Despi} misli da bi se u takvoj gra|anskoj dr$avi
Albanci {irili po Srbiji, kupovali ku}e i imawa po
srpskim praznim selima i polako napredovali sa juga

364

365

prema severu. Na raspolagawu je wima kao ravnopravnim gra|anima danas cela teritorija Srbije, ka$e on
i, vidi se, ne zna da je {irewe Albanaca odavno zaustavqeno jednim zakonom iz 1988. godine kojim se spre_ava kupovina i prodaja, i uop{te promet nepokretnostima sa Albancima, a sada i sa Muslimanima i Hrvatima, te da oni u Srbiji odavno ve} nisu ravnopravni.
Despi} sigurno ne zna, a i da zna ne bi se bunio protiv
toga, da u Beogradu, na primer, wegov kom{ija ili prijateq Musliman (ako ga ima) ne mo$e kupiti ni stan,
ni ku}u, ni radwu, ba{ ni{ta zbog tog zakona, tako da
je bar za sada dok su na vlasti ovi borci protiv nacionalizma i za mir spre_eno {irewe, a skoro i sam
$ivot Muslimana, Albanaca i svih osim Srba, pa je tako podela Kosova zbog opasnosi osvajawa iznutra za
sada nepotrebna. Albanci su debelo getoizirani, policijom opkoqeni i zakonom zabraweni, pa mogu samo da
se skupqaju i odlaze, a o {irewu nema govora.
O tom nacizmu i rasizmu koji je javan i zakonom regulisan u Srbiji, i nigde vi{e u svetu, volela bih da
pro_itam mi{qewe na{ih akademika, Despi}a i ostalih, zatim pravnika i drugih javnih li_nosti Srbije, jer sigurno je da bi sli_an zakon i praksa zabrane
prometa nepokretnosti po osnovu rase i vere izazvao
bure protesta u svakoj, iole civilizovanoj zemqi Zapada. Arapi, Turci, Rusi, Kinezi, mogu kupiti pola
Pariza, Londona ili Bona, samo ako imaju novca, i niko tamo ne razmi{qa o opasnostima osvajawa iznutra.
O_ito je taj svet jo{ daleko od nas, onoliko koliko i
nauka od na{ih akademika koji nacionalni program
svoga naroda grade na planirawu zabrane $ivota i ra|awa dece u drugom narodu.
Iz takve nacionalne svesti, koja je skoro plebiscitarna, ra|aju se oni politi_ari sa zar|alim ka{ikama, no$em u zubima ili oni koji ubijaju decu, $ene i
starce, osvajaju Zagreb, Be_ i Rim. Se}amo se svi kako
je gospodin Milan Paro{ki verbalno ratovao sa na{im
susedima, i javno, sa govornice Skup{tine Srbije, iznosio svoj nacionalni program u kome je prioritetno

bilo ubijawe i uni{tewe Hrvata i Muslimana. Danas,

kada je rat prestao, na red su do{li Crnogorci.
Pre neki dan, na tribini u selu Prilikama kod
Ivawice, obe}ao nam je on progon iz Srbije i uni{tewe crnogorske nacije jer je, ka$e, ve{ta_ka, po{to nije srpska. O_ito nezadovoqan {to nije uspeo da pobije
sve Hrvate kao keru uz banderu, kako je $eleo i javno rekao, pre{ao je na Crnogorce, izgleda u skladu sa
poznatim stavovima stranke kojoj sada pripada prema
Crnoj Gori i Crnogorcima. Obe}ao je on na toj istoj
tribini i otimawe 10.000 Muslimanki koje bi silovali potentni Srbi i tako popravili natalitet, i izneo
program pokr{tavawa Muslimana putem buba-{vaba.
Lepo bi Srbi u muslimanske radwe po Sanxaku i Srbiji ubacivali buba-{vabe, a zatim bi, ka$e on, inspekcija zatvarala te radwe zbog nehigijene. Nakon toga bi pravoslavni sve{tenici dolazili kod vlasnika
Muslimana i nudili promenu vere za o_uvawe radwe.
To je, u moje ime, u ime svih nas koji smo zajedno u
koaliciji ZAJEDNO, govorio ovaj srpski lider na
predizbornom skupu, na kojem je trebalo, vaqda, da ubedi glasa_e u prednosti na{e koalicije nad ostalim politi_kim opcijama.
Ne}u da ka$em ni{ta o svemu tome, komentarisati
takve gluposti je nedostojno, ho}u samo da javno ka$em
da nisam sa wim zajedno. On je, nadam se, ne_ijom gre{kom do{ao na tu tribinu i govorio u ime koalicije moje stranke i Demokratske stranke, i nadam se da }e nestati sa politi_ke scene. Ako to ne bude, ako Demokratska stranka _iji je on _lan i funkcioner stoji iza
ovakve politi_ke opcije, onda }e, nadam se, i SPO oti}i iz koalicije sa takvim programom, ili }u ja oti}i
iz Srpskog pokreta obnove.
Na_in na koji gospodin Paro{ki vodi nacionalnu
politiku sli_an je na_inu na koji ministar Tijani}
deluje u informativnom sistamu Srbije. Nije se ni ustoli_io u ministrastvu, a ve} pqu{te zabrane i zatvarawa medija, uvrede, pretwe, nasiqe svih oblika, do
fizi_kog.

366

367

Ho}u da ubijem Brki}a, rekao je ovih dana na sudu, a Srpskoj re_i zvani_no napisao ministarsku ocenu kvaliteta da ne bude dileme kod Mire {ta je i kako
rekao. Me|utim, privatno i sasvim intimno, poverio
mi se nedavno da on o Miri i Slobi i o wihovoj vlasti
ima gore mi{qewe od nas, o _emu je, ka$e, ranije i boqe od svih pisao po mnogim novinama, ali zvani_no je
ne{to drugo. Za Srpsku re_ misli da je dobro opoziciono glasilo sa ozbiqnom kriti_kom koncepcijom i
dobrim saradnicima, izuzev Brki}a, no javno to ne mo$e re}i jer je ministarsko mesto, ka$e, prihvatio da
bi pomogao izbornu kampawu JUL-a koja se bazira pre
svega na ru$ewu opozicije. Obe}ao mi je specijalne kasete ve} spremqene i pune kompromituju}eg materijala za opoziciju koje planira da emituje na svim televizijama pred izbore, a sav svoj sada{wi anga$man,
suprotan svojim stvarnim uverewima, objasnio mi je
uzaludno{}u opozicione borbe koju je on ve} isprobao
bez ikakvog rezultata, dok sada{wim anga$manom re{ava sve svoje privatne, porodi_ne i stambene probleme. Verujem da je zbog nesaglasnosti privatnih uverewa i javnog anga$ovawa tako nasilan i agresivan, ali
je zato i jako zabavan.
Smeha nam ne}e nedostajati dok on ministruje i
me_kari Srbijom, a to je ba{ ono {to nam treba.
(1. jul 1996. godine)

368

\AVO UVEK DOLAZI PO SVOJE

Dok opozicioni lideri i aktivisti o svom ruhu i

kruhu ovih dana obilaze Srbiju, i u znoju lica svog
tro{e zadwe rezerve energije i novca, srpski intelektualci, uredno raspore|eni po beogradskim kafanama
i kafi}ima, pi{u i potpisuju uputstva za pona{awe
opozicije, apeluju}i na wene lidere da ugu{e svoje
sujete, udru$e se i zajedno, ili bojkotuju izbore ili
iza|u na wih radi pobede i promene prilika u Srbiji, a sve to tra$e radi vi{ih narodnih i nacionalnih
interesa. Oni koji pi{u te apele i potpisuju ih ina_e, ka$u, ne pripadaju ni jednoj stranci, nisu u politici, ali se brinu o narodu i dr$avi, i ne mogu da ne
dignu svoj glas. I di$u ga povremeno zaista, ali samo
na opoziciju. Ne{to slabo apeluju i potpisuju poruke
vlastima, a naro_ito ne onima iz familije sa Dediwa,
koji su prilike u Srbiji i stvorili ovakvim kakve
jesu.
Svih ovih godina borbe protiv diktature i komunizma u Srbiji, potpisnici ovog najnovijeg apela, kao
i mnogih apela od ranije, svoj intelektualni status i
ugled u naciji koriste za popovawe opoziciji, bez direktnog ukqu_ewa u rad, otpor i borbu za boqe prilike, za narod i dr$avu koji ih tako deklarativno brinu. Nismo ni u jednoj partiji, nadstrana_ki smo intelektualci, ne pripadamo nikome, uglavnom ponavqaju pri javnim nastupima, $ure}i da se obezbede
od mogu}ih {ikanirawa vlasti zbog pripadawa opozi 369

ciji i time se, u stvari, permanentno udvaraju ba{

onima protiv kojih se opozicija bori ve} {est punih
godina u nemogu}im uslovima. Za{to ne pripadaju ni
jednoj stranci, za{to se ne anga$uju politi_ki za svoja ube|ewa, kao svi intelektualci u zemqama demokratskog sveta, pitawe je koje ima samo jedan odgovor.
Strah od vlasti, strah za polo$aj, posao, novac, nagrade, priznawa, putovawa, sve {to oni svi obilato koriste, bez ikakve rezerve. Apeli opoziciji, anga$ovawe
ranije u DEPOS-u uz, opet, svakodnevne poruke vlasti
kako su oni i izvan i iznad svih partija, deo su one
ve_ne igre prilago|avawa i pripadawa i ovde i tamo,
i na_in prawa savesti za neu_estvovawe u odsudnim
trenucima nacionalne istorije, za sakrivawe i pokrivawe navodnim anga$ovawem u nauci, slikarstvu, kwi$evnosti, poeziji, u vremenu kada pored wih, i zbog
wih, umiru qudi, narodi i dr$ave.
Oni, dakle, koji nisu nigde, ka$u onima koji su negde gde se wima ne svi|a, da urade ovo ili ono onako kako se wima svi|a. Ne razmi{qaju o tome da kada nisu
nigde oni i nisu ni{ta, i wihovi potpisi i apeli nemaju nikakav zna_aj. Da bi bio neko mora{ biti negde, mora{ se opredeliti, biti minimalno hrabar i
moralan da se sam bori{ za svoja ube|ewa i stavove. Neujediwena opozicija koju oni $ele da ujedine nepripadawem, rezultat je opet sli_ne $eqe u samim strankama za nepripadawem ovome ili onome, da ne budu gde
je ovaj ili onaj, pa se tako od jedne stranke _askom naprave _etiri potpuno iste, ali sa razli_itim liderima koji ho}e da samo sebi pripadaju i tako u nedogled
rasta_u politi_ku scenu i mogu}nost promene sistema
vlasti, {to treba da je osnovni ciq svih stranaka opozicije.
<ta su pravi nacionalni intelektualci i kako
sti_u svoj ugled i uticaj, mo$emo videti svuda oko nas,
u demokratskom svetu. Francuski intelektualci, na
primer, svi pripadaju nekoj politi_koj opciji, i za wu
se bore aktivno i na sve na_ine, ameri_ki tako|e, nema_ki, britanski, svi su sasvim otvoreno i javno negde

politi_ki anga$ovani, na levici, desnici ili centru, i nezamislivo je da bi se ovakvim istorijskim i

nacionalnim okolnostima, kakve su kod nas, oni pona{ali kao na{i nesvrstani akademici, pisci i ostali
uobra$eni vlasnici zami{qenog politi_kog uticaja.
Kako se tamo intelektualci pona{aju i uti_u na politiku, do$ivela sam na li_nom primeru i na najlep{i
na_in. Francuski intelektualci su sasvim jasno, javno i direktno, naterali francuske politi_are i dr$avnike 1993. godine da tra$e slobodu i izlazak iz
zatvora za Vuka i mene, organizovali proteste po Parizu, i _ak dolazili u Beograd, da se do kraja, sasvim
li_no i privatno anga$uju. Jedan od wih, Danijel Rondo, je _ak svake ve_eri svog boravka u Beogradu dolazio
ispod prozora na{e bolnice da bude tu, kako mi je
kasnije u Parizu i objasnio, iako nije mogao da nas vidi, niti smo mi znali da dolazi. Za to vreme na{i akademici, i ostali, mudrovali su kao i sada, ne pripadaju}i nigde, ne podr$avaju}i nikoga i ne anga$uju}i se
vi{e od izjave za novine u kojoj su, po pravilu, osu|ivali i nas i na{e tamni_are. Politi_ari, predsednici stranaka opozicije su _ak izjavqivali: dobili su
{ta su zaslu$ili, ili onaj ludak }e mi zatvoriti
stranku i uni{titi opoziciju, ili ne mo$e se na
ulici, izvan institucija sistema, podani_ki se distanciraju}i od junskih doga|aja i od nas samih. Da nije bilo Rondoa, Gliksmana i mnogih drugih Francuza,
Amerikanaca, Nemaca, Grka i Engleza, ja bih jo{ sedela u zatvoru, na potajno zadovoqstvo nekih strana_kih i nestrana_kih, nigde pripadaju}ih intelektualaca. Zato su danas wihovi apeli i potpisi neuticajni u Srbiji, i na mene i na sve one koji negde pripadaju, kao {to su mnogi obi_ni qudi koji danas nadrastaju nacionalne intelektualce i veli_ine, oni mali intelektualci i ostali koji _asno rade svoj posao, po svaku cenu, i pla}aju za to gubitkom posla, polo$aja i same egzistencije. Hiqade anonimnih pravnika, ekonomista, in$ewera, profesora, seqaka i mnogih drugih,
biju svoju demokratsku bitku {irom Srbije, negde gu-

370

371

Najnoviji sudski progon i pogrom vlasti na novog

lidera Demokratske stranke Zorana \in|i}a je opet
sli_na prilika za neanga$ovawe i neprotestovawe nesvrstanih srpskih intelektualaca. Kao {to se sam \in|i} 1993. godine, u junskim doga|ajima, nije anga$ovao
u na{oj odbrani i pritisku na vlast za iza|emo iz zatvora, nego su to umesto wega radili francuski i svetski intelektualci i politi_ari, dok je on u Borbi
od 14. juna rekao: Vuk je svojim nepromi{qenim akcijama demokratsku opoziciju vratio dve godine unazad i svima na_inio medve|u uslugu, a u Nin-u od 2.
jula 1993. godine: Pogre{ili su. Da nisu prebili Vuka i Danu imali bi sve adute u rukama. Pokazali bi
{ta je ura|eno, priveli bi ih i niko ne bi mogao da
prigovori, i tako sasvim jasno izneo svoj stav da nam
zatvor sleduje za politi_ko anga$ovawe i protest pred
Skup{tinom, samo ne batine. Tako se u sada{wem, wegovom mogu}em susretu sa zatvorom ne anga$uju ni ostali intelektualci i politi_ki qudi opozicije, osim
Vuka i Vesne Pe{i}, koji su zajedno sa svim poslanicima Srpskog pokreta obnove potpisali podelu odgovornosti za optu$be protiv \in|i}a, bez ikakvih rezervi i politi_kih ocena spornih doga|aja, o _emu, nadam se, \in|i} danas razmi{qa kriti_ki, na svoj ra_un. Ni sada na{i akademici i ostali intelektualci
nisu napisali apel Milo{evi}u ili Marjanovi}u da

ne ograni_avaju slobodu politi_ke borbe i kriti_ke

re_i koja je svuda u svetu osnov demoktarije, da ne zloupotrebqavaju i ne privatizuju televiziju za pritisak na javno mwewe i sud, od kojeg se sasvim jasno, javno i otvoreno, tra$i da donese presudu kakvu vlast $eli, i to odmah, bez _ekawa i odlagawa. Nisu do{li u
sudnicu, dali izjavu podr{ke, potpisali oglas Demokratske stranke ili protestovali na bilo koji na_in,
jer to nije su|ewe \in|i}u nego gu{ewe javne kriti_ke re_i i nasilno be$awe vlasti od odgovornosti za
op{tu pqa_ku naroda koju vidimo svi, pa i akademici i nacionalni intelektualci.
Borba za demokratiju i promene u dru{tvu tra$i
konkretno pojedina_no anga$ovawe svih, a najpre onih
najva$nijih, najumnijih i najpo{tovanijih, pa wihov
izaostanak iz svega i neu_estvovawe ozbiqno otvara
pitawe odgovornosti koju ne}e izbe}i pred budu}im
demokratskim institucijama i javno{}u.
Svesni te odgovornosti i be$e}i od we, na{i intelektualci su pored apela za ujediwavawe ve} ujediwene opozicije, napisali i apel za osloba|awe od odgovornosti Radovana Karaxi}a, optu$enog za rat i zlo_ine u Bosni, jer wegova odgovornost povla_i i odgovornost najumnijih qudi nacije koji su _iwewem i ne_iwewem doprineli ratu i teorijski sasvim pravdali
po_iwene zlo_ine navodnom za{titom srpskih nacionalnih interesa. Plebiscitarna podr{ka Karaxi}u i
Srbima u Bosni, i kada su granatirali Sarajevo, i kada su osloba|ali Srebrenicu, pune}i grobnice muslimanskim civilima, nedostatak protesta ili _ak $aqewa za $rtvama, opravdano dovode na dnevni red me|unarodnih pravnih institucija pitawe odgovornosti
celog naroda. ^ak danas, kada je rat zavr{en, rasizam
prisutan u razli_itom tretirawu Muslimana i Hrvata od Srba u Republici Srpskoj, kojoj, taksu od 50 DM
za ulazak ili prolazak pla}aju samo Muslimani i Hrvati, a Srbi ne, ne _udi nikoga, ne izaziva protest i
zgra$awe bar intelektualnog dela srpskog naroda, pa
je anga$ovawe tih intelektualaca za odbranu Karaxi-

372

373

be, negde dobijaju, ali i dr$e lekciju velikima, svrstavaju}i se javno i otvoreno uz opoziciju tamo negde
u Pirotu, Leskovcu, Ivawici ili Pri{tini, onako
mali, sami i neza{ti}eni, spremni da se svakog momenta $rtvuju za svoja ube|ewa, koja ne mewaju lako i _esto kao oni veliki, potpisnici apela i peticija. Wihova upornost i svakodnevni rad uti_u mnogo vi{e na
promene prilika u dru{tvu od svih apela akademika.
Oni nam hrane nadu i zaslu$uju po{tovawe.
PODELA ODGOVORNOSTI

}a u stvari zahtev umova nacije za legalizaciju zla,

utemeqenog u svim porama dru{tva. Naravno da svi
potpisnici apela nisu isti, ima nekih koji su tu slu_ajno, ali nije slu_ajno {to ih nema danas u Srebrenici, na primer, da zajedno sa Fincima, Dancima i Francuzima otkopavaju masovne grobnice, puwene i zatrpavane rukom naroda kojem pripadaju i _iju savest treba
da predstavqaju. Karaxi} je od zlo_inca odgovornog za
ru{ewe gradova i neizmernu nesre}u postao _ak raweni orao, u _ijem lovu, ka$u, ne}e da u_estvuju ni
oni koji su svoj ugled, uticaj i samu glavu ulo$ili u
{estogodi{wu borbu protiv rata i zla, slede}i svoju
savest, a $rtvuju}i politi_ki uticaj, snagu i slavu
koju bi druga_ijom politikom osvojili. Nacionalno
ludilo ne jewava ni prestankom rata i u wega polako
upadaju i oni koji su se u najte$e vreme sa_uvali, ukqu_uju}i se sada u izgubqenu bitku za za{titu zlo_inaca i prikrivawe zlo_ina. Da je odgovornost su{tina demokratije i jedini na_in za civilizovawe, i
pojedinaca i celog dru{tva, nikako da prihvate na{i
intelektualci i borci za demokratskiji i druga_iji
sistem, pa zato nema ni promena kod nas, jer i kada se
promeni sve je isto.
(15. jul 1996. godine)

374

<UMADINAC IZ NEVESIWA

Ri_ard Holbruk, ameri_ki politi_ar, do{ao je u

Beograd i uzeo ono {to je hteo, politi_ku glavu Radovana Karaxi}a.
Slede}i put }e do}i po samog Radovana i neke druge Srbe, da ih vodi u Hag, i uspe}e, kao i uvek, da dobije ono {to tra$i od Milo{evi}a, sve dok ne bude
tra$io samog Milo{evi}a, {to }e i biti logi_an nastavak wegove poli_ke misije u Beogradu. Na{i ovde
su obe}avali do zadweg momenta, zadwe ve_eri, da ne}e
dati ni{ta i popustiti nigde, a zatim su ispunili
sve. Tako }e pro}i i budu}i zahtev svetske zajednice
koji }e jednoga dana doneti Holbruk, da i Milo{evi}
napusti sve politi_ke funkcije i nestane sa politi_ke scene Srbije, {to nam danas izgleda kao bajka i neostvariv san.
Ja _vrsto verujem da }e se to dogoditi, za razliku
od mnogih politi_ara i analiti_ara sa opozicione scene Srbije, koji optu$uju Ameriku za podr{ku i pomo} Milo{evi}u. Mo$da to danas izgleda tako, mo$da i jeste tako, ali da }e mu Amerikanci i demokratski svet oprostiti zlo_ine po Bosni i teror u Srbiji,
ne verujem, i mirno, strpqivo, _ekam Holbruka u Beogradu, koji }e jednoga dana, ove ili slede}e godine, do}i sa zadwim zahtevom i oti}i iz Beograda zajedno sa
Milo{evi}em. Naravno da je sramota {to to mora da
radi Holbruk, a ne mi Srbi, ali na kraju, va$no je da
niko ne bude amnestiran za zlo_ine koje je po_inio, a
375

naro_ito ne kreator i duhovni otac zla i nesre}e na

ovim prostorima ve} punih deset godina.
Znam da moja vera u pravdu koja }e do}i, makar i
preko Holbruka, deluje naivno, ali naivno je pre dve
godine delovala ista takva vera da }e Karaxi} i Mladi}, tada{wi mo}nici, slavqeni, hvaqeni i do nacionalnih bo$anstava uzdizani, do$iveti ovakvu sudbinu danas. Kada sam ja verovala u wihovu odgovornost i
politi_ki kraj, koji su gradili zlo_inom nad Sarajevom i {irom Bosne, veliki politi_ari iz Srbije, iz
vlasti i opozicije, su mislili sasvim druga_ije. Milo{evi} ih je primao svakodnevno, davao im politi_ku, vojnu, finansijsku i moralnu podr{ku, medijski
slavio sve {to _ine, pa i same zlo_ine nad civilima
i ru{ewe gradova, dok je wegova $ena, sada{wi borac
za mir, tada pisala o cvr_ku iz Po$arevca, a Ko{tunica, <e{eq i \in|i} obilazili osvojene teritorije i sa nacionalnim ushi}ewem podr$avali pravednu borbu srpskog naroda. Tada je vera u kraj nacionalne idile, u Hag i politi_ki slom srpske osvaja_ke ideje delovala budalasto, a oni koji su u to verovali i o
tome govorili i pisali, predstavqani su kao narodna
sramota, izdajnici i pla}enici neprijateqa. Danas,
kada svi ravnodu{no primaju odlazak svojih politi_kih idola i poraz politike koju su vodili kroz sve _etiri ratne godine, realnije, i sasvim mogu}e, deluje
nada u isti takav kraj i skori odlazak glavnog maga sa
Dediwa, koji za sada opstaje samo na izdaji sopstvene
politike i qudi sa kojima je sprovodio. A wega samog
su odavno ve} izdali i napustili svi opozicioni lideri koji su zajedno sa wim, onako bahato, slavili ratna osvajawa po Bosni i Hrvatskoj i ulazak srpske vojske u Vukovar ili Srebrenicu. Sada su i oni, pa _ak
i Biqana Plav{i}, za mir koji nema alternativu,
jer su, ka$u, dosledni politi_ari, za razliku od nas
koji pri_amo {est godina isto i zato smo nedosledni.
Najdosledniji od wih, po mi{qewu javnosti, Vojislav Ko{tunica, _ija je politi_ka opcija do$ivela
potpuni poraz i slom zavr{etkom rata i Dejtonskim

sporazumom, zbog toga veoma dosledno ovih dana mrzi i

ru$i svog politi_kog oca i tvorca, dosledno mu re|a
la$ne optu$be vladaju}e stranke sa TV-Bastiqe ili
iz Ve_erwih novosti. Grdno se naqutio taj veliki
propali politi_ar i izlio svu svoju srpsku mr$wu
koja uvek mewa zahvalnost na onoga kojeg ina_e mnogi
mrze i ru$e, jer je to politi_ki unosno i jer im je _inio dobro.
Poznata je pri_a iz turskog vremena na ovim prostorima, koju bele$i Ivo Andri}, o mr$wi i wenom
usmerewu, pi{u}i o sudbini hercegova_kog vezira Ali
pa{e Rizvanbegovi}a. U toj pri_i, obesni Omer pa{a
Latas uhapsio je vezira Rizvanbegovi}a, posadio ga na
neko magare, i to natra{ke da mu gleda u rep i sapi, i
tako poni$enog pro{etao kroz Mostar. Usput je telal
skupqao narod na ulice da seiri nad vezirovom patwom
i da ga bije ko $eli. I ta ruqa, koja je do ju_e hvalila
i slavila Rizvanbegovi}a, navali da ga pquje, psuje i
udara. Sin Ali pa{in, koji je vodio magare pod ocem, u
jednom trenutku upozori: ^uvaj se, babo, sad }emo nai}i pored Ja{ara. Ima katil _eli_nu ruku, pa se pri_vrsti dobro da, kada te mlatne, slu_ajno ne padne{.
Mudri Ali pa{a odgovori: Ne}e mene Ja{ar ni taknuti, sine, jer wega nikakvim dobrom nisam zadu$io.
Tako i bi.
Dosledan u toj istoj te$wi za uni{tewem dobro_initeqa, Ko{tunica u svom celokupnom politi_kom delovawu od osnivawa stranke i odvajawa iz DEPOS-a
mrzi Srpski pokret obnove i Vuka Dra{kovi}a vi{e
od SPS-a i Slobodana Milo{evi}a, i svu svoju politi_ku energiju usmerava protiv wih umesto protiv vladaju}e stranke. Dosledan samo u mr$wi, on razbija prvo Demokratsku stranku, a zatim i DEPOS koji ga je
stvorio, politi_ki podr$ao i promovisao, da bi danas
_inio sve {to mo$e u ludilu svog li_nog zla i proma{ene politike da razbije i onemogu}i koaliciju ZAJEDNO. To mu je i centralni politi_ki program koji sprovodi uz vidnu podr{ku vladaju}e stranke koja
daje medijski zna_aj i publicitet samo wegovim izja-

376

377

vama, konferencijama za {tampu i promocijama, ve{to koriste}i rastura_ku energiju i mr$wu prema Srpskom pokretu obnove u svoju korist. Dok se _ak ni mitinzi koalicije ZAJEDNO ne bele$e na TV-Bastiqi, ni u Politici ili drugoj {tampi, Ko{tuni_ine izjave se pomno prate i prenose u Drugom dnevniku
TV-Beograd, i svim novinama. Istra$iva_ke agencije
SPS-a napadno i u_estalo objavquju ankete o navodnom
istra$ivawu javnog mwewa u kojima je Ko{tuni_ina
stranka najja_a u opoziciji, a on najuticajniji opozicionar, kako bi {to vi{e u_vrstili wegovo ina_e visoko mi{qewe o zna_aju wega i wegove stranke na politi_koj sceni Srbije, koje onemogu}ava zajedni{tvo
opozicije jo{ od DEPOS-a. Sa istom svrhom, u tim anketama ve} {est godina Srpski pokret obnove je najslabija politi_ka stranka sa najmawe glasova podr{ke, a
Vuk Dra{kovi} najgori politi_ar koga niko ne podr$ava, iako takve ankete demantuje svakodnevna politi_ka realnost i svi dosada{wi izbori na najubedqiviji mogu}i na_in.
Pored anketa u kojima pobe|uje ve} _etiri godine,
Ko{tunica je jedini lider opozicione stranke koji
nije nikada, i ni na koji na_in, napadan i satanizovan
od strane vlasti i wenih medija. Najpre i najvi{e Vuk
i Srpski pokret obnove, zatim <e{eq i Radikalna
stranka, Gra|anski savez i Vesna Pe{i} i najzad \in|i} i Demokratska stranka, svi su bili satanizovani,
napadani, izmi{qane su im razne la$i do optu$bi za
nacionalnu izdaju i sudskih progona, hap{ewa i batinawa, a sve to je pro{lo pored Ko{tunice, nije ga ni
dotaklo. Zna_i li to da je on dobar za vlast, po wenoj
meri i ukusu, ili je u pitawu ono o _emu niko ne razmi{qa, a trebalo bi kada se sabere sva korist koju je
on doneo socijalistima svojim dosada{wim politi_kim delovawem u opoziciji.
U svom posledwem, na izgled nekontrolisanom nastupu jeda i mr$we, Ko{tunica je jezikom Socijalisti_ke partije Srbije optu$io Vuka za mnoge stvari,
pa i da je pisao sramni feqton o Dra$i. ^ovek, po-

reklom iz sela Ko{tuni}i, sa Ravne Gore, koji nikada

nije hteo da do|e na Ravnu Goru i oda po{tu generalu
Mihailovi}u ili na bilo koji na_in doprinese wegovoj rehabilitaciji, optu$uje za lo{ odnos prema Dra$i _oveka koji mu je spomenik podigao i potpuno skinuo sramni $ig izdaje sa wegovog imena i celog Ravnogorskog pokreta, sa o_iglednom namerom da tim napadom umawi politi_ki zna_aj i uticaj Srpskog pokreta
obnove kod ravnogorske Srbije, {to je sada primarni
politi_ki ciq Socijalisti_ke partije Srbije. Istovremeno, tim napadom Ko{tunica poku{ava da skrene
pa$wu sa sebe i sakrije istinu o sopstvenoj porodici
i wenoj ulozi u ratnim zbivawima od 1941. do 1945. godine. Mit o wemu, kao o jedinom politi_aru iz Srbije, <umadincu, potpuno ru{i istina koju }e ispri_ati svaki seqak iz Ko{tuni}a, da je wegova porodica
ustvari Damjanovi}, poreklom iz Nevesiwa, doseqena
u to selo tridesetih godina ovog veka, te da mu je i deda Vojislav bio Damjanovi}, kao i svi ostali potomci
te porodice koji danas $ive u selu Ko{tuni}i. Wegovi skori preci su promenili prezime iz nekog straha,
vaqda Voja zna iz kojeg i od koga, ili iz drugog razloga, tako da je to jedina porodica sa takvim prezimenom
u selu, i u celoj Srbiji. Otac mu je bio okru$ni sudija u Gorwem Milanovcu, posle rata zapam}en po su|ewima pripadnicima _etni_kog pokreta, kasnije preme{ten u Tuzlu gde je Voja i ro|en, a zatim vra}en u
Beograd i penzionisan kao sudija Vrhovnog suda (?).
Strah da ne susretne nekog osu|enika svog oca na Ravnoj Gori ga je, verujem, spre_avao da do|e na otvarawe
spomenika generalu Mihailovi}u, a i na proslavu pedesetogodi{wice pobede nad fa{izmom, u kojoj je doprinos Ravnogoraca vrednovan _ak medaqom ameri_kog
predsednika Trumana generalu Mihailovi}u, o _emu
je Vuk Dra{kovi} jo{ 1990. godine pisao u prvom broju Srpske re_i, koji je zbog tog teksta zabrawen, dok
je Vojislav iz Ko{tuni}a }utao i o tome, i o Dra$i, i
o Ravnogorskom pokretu uop{te, tada, ranije, a i danas.
^ak je prvog dana Vidovdanskog sabora rekao da wegova

378

379

noga ne}e vi{e kro_iti na saborsku binu me|u te prqave, masne i bradate primitivce, kako je on video
okupqeni narod. Tako je i u_inio, do{av{i samo zadwi dan na zatvarawe pobune, {to je zahtevao od po_etka u Savetu DEPOS-a, i glasao za to, o _emu postoje i
papiri i svedoci. Iako mislim da deca nisu i ne mogu
biti kriva za grehe svojih roditeqa, nije neva$no znati da je otac wegove supruge Zorice Milo{ Radovi},
poznati crnogorski komunista i visoki funkcioner
zloglasne Ozne, koji je po zlu zapam}en u crnogorskim
porodicama, _ije je sinove i o_eve progawao i ubijao
bez su|ewa i tokom rata i posle rata, a za mnoge wegove zlo_ine kasnije je optu$en Milovan \ilas, naravno posle wegovog politi_kog pada.
Pokoqewa djela sude, {to je _ije daju svima rekao je davno Wego{, pa }e Damjanovi} Ko{tunica
Vojo, koji se stidi svog hercegova_kog prezimena i porekla i krije ih duboko iz jeftinog politi_kog profiterstva, dobiti od pokoqewa ono {to je i zaslu$io,
a to je potpuni zaborav. A do tada, $ive}e u la$nim
anketama Socijalisti_ke partije Srbije, u Politici, Ve_erwim novostima i na TV-Bastiqi, ali ne
i u narodu.
Po{to je u Srbiji sada u modi {umadijsko poreklo i odricawe od roditeqa i naroda kojem pripada{,
da bi se politi_ki profitiralo na ovom imawu u vlasni{tvu levi_arke, koja i nema roditeqa, novi ministar informisawa Aleksandar Tijani}, onaj debeli,
masni, prqavi i neuredni razbojnik, postao je ministar tako {to je sakrio svoje crnogorsko poreklo i _ak
uredno pquvao po Crnogorcima u Beogradu i Srbiji,
jer tako voli milostiva Mira. Uprqan nepovratno u
wenoj $abokre_ini la$i, prevare, kriminala i pqa_ke celog naroda i dr$ave, on le_i svoju du{u tako {to
u tu $abokre_inu, u svojoj ma{ti, spu{ta i one koji tamo nikada nisu bili, niti }e, one koji su nada i simbol druga_ijih, boqih, _istijih i pravih qudi. Tako
je u nekim novinama izvan Srbije, peru}i sebe zbog
u_e{}a, sada i zvani_no, i u najprqavijoj, najmra_ni-

joj i najlopovskijoj vladi dana{weg sveta, za$eleo da

i mene uvu_e u duga_ki, bedni, podani_ki red qudskih
nakaza koje se dru$e i vi|aju sa Mirom Trojezi_icom.
Ka$e u tom intervjuu da sam tra$ila prijem kod we,
da me je ona primila i da smo vi{e sati razgovarale.
Niti sam tra$ila, niti me primila, niti smo razgovarale, jer nemamo o _emu, po{to ja ne znam ni jezik
licemerja i la$i, ni jezik terora i zlo_ina, ni jezik
pqa_ke i otima_ine, kojima ona i svi oni sa wom u
dru{tvu govore. Tijani} je sve te jezike dobro nau_io,
i ne sumwam da se sa wom svakodnevno sastaje i }akula, ali mene neka se mane kao alibija za svoj moralni
pad. To {to on radi, i {to je do sada radio i uradio,
ne mo$e pravdati ni_im, pa ni pozivawem na nepostoje}e razgovore izme|u dobre vile i zle ve{tice sa Dediwa, koju bi ti razgovori tako|e amnestirali i _inili onim {to nije i nikada nije bila, normalnim qudskim bi}em. Dakle, daleko smo i ona i ja, i Tijani} i
ja, putevi nam se nikada ne}e ukrstiti, a to je ono {to
ministru sre}u kvari. Zauvek.

380

381

(29. jul 1996. godine)

Vuk Dra{kovi} je izdajnik, izdao je svoj narod i

govori ru$no o wemu, na _u|ewe i mnogih stranaca,
Vuk Dra{kovi} je sluga, bio Brozov, sada je Milo{evi}ev jer ho}e da ide na izbore i pobedi, ali tako da
Milo{evi} ne izgubi, Vuk Dra{kovi} je la$ov, pisao
je sramne i la$ne feqtone o Dra$i Mihailovi}u,
Vuk Dra{kovi} je rasipnik jer ne $ivi skromno kao
sav narod ve} obesno, Vuk Dra{kovi} je udvorica i
koalicioni partner socijalista sve ovo je rekao na
jednoj konferenciji za {tampu, u jednom danu, 17. jula
ove godine, lider Demokratske stranke Srbije o svom
opozicionom saborcu. Onaj Vojislav Ko{tunica, delikatni intelektualac, u politi_kom $ivotu poznat
kao li_nost kultivisanog re_nika koji je usagla{en sa
evropskim politi_kim standardima, kako re_e u svom
reagovawu na nastale probleme u koaliciji o wemu wegov koalicioni partner, Novak Kilibarda, tako|e evropejac poznat po delikatnoj evropejskoj izjavi: Ni
ja nijesam sre}an {to u Crnoj Gori $ive Muslimani,
ali {ta mo$emo, ne}emo ih pobiti, ili po _uvenom
evropejskom pokli_u sa Zubaca: Naoru$ajte se bra}o,
i napred Dubrovnik je na{!, kao i po mnogim sli_nim, veoma delikatnim i evropejskom duhu upodobqenim izjavama. Za mene je Kilibarda, naravno, rekao sve
najgore: da sam besprimjerno napala i nesporno uvredila Ko{tunicu, {to }e re}i da sam u tekstu objavqenom u prethodnom broju govorila neistinu, iako je

wegov prvi komentar, privatno, kada je pro_itao tekst

bio: Sve je ovo istina!.
Pored toga {to je delikatan, kultivisan i evropskim standardima ome|en, Ko{tunica je i jedini opozicionar koji nije pokazao kapacitet za psovawe, uvrede i niske udarce, kako pi{e wegova intimna prijateqica Mirjana Bobi} u Nedeqnom telegrafu.
Zna_i, sve ono {to je rekao o Vuku u okviru je evropskih standarda i re_nika, i nije ni psovawe, ni uvreda, ni nizak udarac. Ili je, mo$da, sve to jedan nesporazum? Mo$da je Vuka napao i naru$io jednim prosta_kim re_nikom, punim mr$we i primitivizma, onaj
drugi Voja, onaj Damjanovi} kojeg ni Bobi}ka, ni Kilibarda, ni ostali branioci wegovi, ne poznaju?
Pale su te{ke re_i, naravno, na moj ra_un, zbog poku{aja da odgovorim Ko{tunici-Damjanovi}u na sve
napade. Najvi{e mi je zamereno {to sam pisala o wegovom ocu i ocu wegove $ene, jer je to napad na roditeqe koji su mrtvi, ka$u mnogi u reagovawima. A kada su mog oca, $ivog, napadali svi o_evi svih Ko{tunica zadwih pedeset godina, sudili mu i progawali ga
na sve na_ine, niko se nije bunio, kao ni nedavno, u toku ovoga rata, kada su mu pucali na ku}u ili mu pretili ubistvom zbog mojih, a i wegovih politi_kih stavova o Muslimanima i srpskoj agresiji na wih, i u Bosni, i u Srbiji, i u Crnoj Gori. Niko se nije uzbu|ivao ni protestovao, kao ni onda kada su Vukovog oca pre
petnaest godina Srbi izbacili iz Saveza boraca zbog
politi_ke delatnosti wegovog sina ili kada su mu, tokom ovoga rata, bacali bombu na ku}u u Gacku, pretili mu klawem i likvidacijom i tra$ili da se iseli
iz svoje ku}e, {to traje i danas. Na{i o_evi su na{a
briga, {to je u redu, a Ko{tuni_in otac, ili ne daj Bo$e \in|i}ev, Voje <e{eqa, Slobodana Milo{evi}a,
Mire Markovi} i ostalih politi_kih lidera su nacionalna briga. E, pa, ne}e mo}i. Za{to, na primer, ni
Voja Ko{tunica, ni \in|i}, ni ostali, nisu protestovali kada je Ilustrovana politika pre desetak godina objavila op{irni feqton o Vojinom ocu Jovanu Ko-

382

383

NE>U DA PI<EM O \IN\I>U

{tunici i wegovoj uspe{noj borbi u sudu sa izdajnicima srpskog naroda, kulacima, petom kolonom i bur$oazijom? Mo$da zato {to se oni sa tom borbom sla$u, i mo$da su tu na{e su{tinske razlike. Ako je tako, dobro je da se vide.
Frka koja se digla oko Voje Damjanovi}a ili Ko{tunice, svejedno, koju je sam Voja zapo_eo kada je oti{ao ku}ici svojoj i pro_itao, sa zaprepa{}ewem,
tekst u Srpskoj re_i, a zatim poslao u svet ekskluzivnu, hitnu, senzacionalnu, vest da ne}e da se igra vi{e sa koalicijom i da prekida sve politi_ke kontakte sa Srpskim pokretom obnove jer ga je neko u{tinuo
otpozadi, pa je qut, sti{ala se brzo, opet Vojinom voqom. Svi prate}i napadi na mene, puni evropejskih,
standardizovanih i delikatno kultivisanih izjava,
posle dva dana su izgubili te$inu i smisao zbog kasnijih izjava istog Voje Ko{tunice da nije ta_no da
se on naqutio zbog pisawa Srpske re_i, ve} da su u
pitawu krupne i strate{ke razlike izme|u wegove
stranke i Srpskog pokreta obnove, i zato on ne}e u Koaliciju Zajedno. Onaj dosledni Voja za samo dva dana
je promenio pri_u, od zaprepa{}ewa do visoke politike, {to ina_e _esto i dosledno radi.
Svakodnevno je davao izjave i intervjue u kojima se
svojski trudio da te politi_ke razlike istakne kao
nepremostivu prepreku za wegov ulazak u Koaliciju,
marginalizuju}i potpuno incident sa Srpskom re_i,
tako da me je sasvim amnestirao od svake krivice za
kvarewe istorijskih koalicionih razgovora. Da smo
mu se svaki dan izviwavali i ogra|ivali se od sebe,
kako su nam tra$ili Vesna Pe{i}, Zoran \in|i} i ostali politi_ki radnici opozicije, ne bi vredelo ni{ta jer Voja sada u Nin-u ka$e da nema ni{ta li_nog u prekidu razgovora o koaliciji i da je sve politi_ko zbog ogromnih programskih razlika, pre svega sa
Srpskim pokretom obnove i Gra|anskim savezom. Zato
ne}u da _ujem vi{e pri_e o krivici Srpske re_i,
jer ni Voja Ko{tunica to ne voli, opet }e se naqutiti ili zaprepastiti.

A {to se ti_e programskih razlika izme|u Demokratske stranke Srbije i Srpskog pokreta obnove, i ja
mislim da su nepremostive i podr$avam Voju u tome
da ne mo$e biti koalicije izme|u te dve stranke. U intervjuu Nedeqnoj borbi, Voja Ko{tunica je rekao da
su glavni politi_ki problemi u Srbiji pitawe Republike Srpske i wene dr$avnosti, te da su izbori u Republici Srpskoj va$niji od izbora u Srbiji jer je Republika Srpska jedina na{a dr$ava koja se normalno
defini{e kao srpska nacionalna dr$ava. Zna_i, ono
nakazno _udovi{te prepuno jama i zlo_ina, ono tle
ome|eno nesre}om stotina hiqada qudi i porodica,
etni_ki o_i{}eno od svih naroda i naseqeno samo Srbima, za Voju Ko{tunicu je jedina srpska nacionalna
dr$ava, wegov politi_ki ciq i te$wa. Srbija u kojoj $ivimo i on i ja to o_ito nije i Voja }e se boriti,
kako ka$e, da i ona bude srpska nacionalna dr$ava,
{to zna_i te$i}e, i te$i, da je o_isti od dvadeset _etiri nacije koje sada $ive u woj i _ine skoro 40 odsto
wenog stanovni{tva, kako bi bila ista kao Republika
Srpska. Onaj ko to $eli, i za taj politi_ki ciq se bori, ne samo da nije mogu}i koalicioni partner stranke kojoj pripadam, nego nije ni normalan. Biti opsednut demokratijom, kako on ka$e za sebe u Nin-u, a
smatrati da je Republika Srpska jedina srpska nacionalna dr$ava, i do kraja podr$avati politiku koja
se u woj vodila, i tokom rata i danas, a koja u svemu sramoti i srpsku demokratsku i srpsku nacionalnu tradiciju, slu_aj je medicinske a ne politi_ke prirode.
O demokratiji koju tako voli Ko{tunica, mogli bi mu
iz te jedine srpske nacionalne dr$ave pisati i pri_ati svi qudi koji tamo $ive danas, i oni koji su $iveli nekada i $ele da $ive i daqe ali ne mogu od Vojine demokratije, a najvi{e oni koji su pod zemqom,
na desetine hiqada wih, kao zalog demokratskih i nacionalnih te$wi svih na{ih Ko{tunica, \in|i}a,
<e{eqa, Jovi}a, Milo{evi}a, Karaxi}a i ostalih
demokrata. U Srebrenici su na{e razlike, Vukovaru, Fo_i, Sarajevu, svuda gde su oni {irili smrt u na-

384

385

{e ime, a za stvarawe te jedine srpske nacionalne

dr$ave, kako Voja Ko{tunica ka$e i misli, odnosno
velike srpske nacionalne sramote, kako ka$em i mislim ja, a verujem i stranka kojoj pripadam.
Ni on ni wegova stranka nikada nisu osudili zlo_ine po_iwene srpskom rukom u Bosni i Hrvatskoj, koje osu|uje ceo demokratski svet, jer je prirodno da }emo najvi{e voditi ra_una o $ivotima qudi koji pripadaju na{em narodu, ka$e on u Nedeqnoj borbi,
potpuno nezainteresovan za sudbinu drugih naroda i
wegovih $rtava, i tako mirno, nesmetano, {iri fa{isti_ku i nacisti_ku srpsku politi_ku misao u ovoj
dr$avi, uz medijsku i politi_ku podr{ku cele javnosti. Ta wegova srpska misao je, izgleda, duboko u srpskom politi_kom bi}u i otuda ovakva medijska hajka
na Srpsku re_ i mene, samo zbog poku{aja da se ne{to
ka$e o wemu i wegovom poreklu, jer istina o tome krwi
sliku Voje kao nacionalne nade, antikomuniste, Voje
kao semena budu}e nacionalne borbe za osvajawe Zagreba i Be_a, {to je ve_ita srpska te$wa i _e$wa.
Nije samo Novak Kilibarda reaguju}i na moj tekst
o Vojislavu Ko{tunici iz prethodnog broja Srpske
re_i izvre|ao Srpsku re_ i autora teksta, to pravo i priliku je iskoristio ko je hteo, a naro_ito Zoran \in|i}.
U muwevitim svakodnevnim izjavama i intervjuima prosto se trudio da {to vi{e uvreda nare|a o_ekuju}i, vaqda, sa moje strane odgovor kojim bi kasnije
pravdao propast koalicije Zajedno, u kojoj je za sada
samo on, sude}i po plakatima kojima je tapacirao Srbiju. Zato mu ne}u odgovoriti. Ulo$i}u svoje }utawe
u budu}nost koalicije i Srbije, i ne}u ni{ta pisati
o wemu, iako bih mogla dugo, dugo. Rekao je da sam primitivna, a po{to ve} dugo _eznem da me Novak Kilibarda onako ishvali kao Ko{tunicu, da do$ivim od
wega priznawe za moju delikatnu intelektualnost ili
evropejski re_nik, ne}u odgovoriti \in|i}u. Ipak nisam toliko primitivna pa da kradem kao on. Sam se hvalio u intervjuu Telegrafu, pre godinu dana, kako je

u mladosti krao po samoposlugama, a nedavno je priznao

na sudu da je ukrao i kwigu, Aristotelovu Metafiziku. Zbog koalicije ne}u da pi{em o tome da to, izgleda, nije bila kwiga, jer kwiga je sitna kra|a koja se ne
registruje u krivi_nom dosijeu, a on je registrovan,
{to zna_i da je bilo ne{to krupnije. Dopu{tam da je i
to krupnije bilo od Aristotela, jer to svakako smawuje krivicu na{em Zoranu filozofu, delikatnom intelektualcu.
Rekao je on za mene i da sam desperados, {to }e re}i: razbojnik, revolucionar stavqen van zakona, najkra}e divqa_ za odstrel i za vlast i za opoziciju.
To je zaista ta_no: jesam revolucionar i jesam stavqena van zakona, hap{ena i prebijana od vlasti, vre|ana
i povla_ena po svim novinama i televizijama od opozicije, ukratko meta u koju mo$e svako da ga|a i tako
sti_e politi_ki uticaj, i kod vlasti i kod opozicije.
Mogu da mu odgovorim, ali ne}u da, sre}om, nisam politi_ki desperados, kao on sam, koji je svojim politi_kim razbojni{tvom van svih zakona, i qudskih i dr$avnih, {irio smrt svih godina ovoga sramnog rata,
podr$avao srpsko ludilo u Bosni i Hercegovini, podstrekavao na zlo_in i etni_ko _i{}ewe, {etao po rati{tima, slavio pe_ewem najavqeno bombardovawe NATO-pakta, i tako li_no bacio stotine bombi na srpsku
bedu i sirotiwu u Bosni.
Ne}u da govorim ni o tome koliko je qudi oterao u
smrt takvom politikom koju je on sam formulisao u re_enici da rat u Bosni koristi Demokratskoj stranci
jer podi$e wen politi_ki rejting, zbog podr{ke koju
daje Karaxi}u. Kome je do morala neka ide u crkvu,
a ne u Demokratsku stranku, rekao je sam, kao i ono
{to gore to boqe, i u_inio sve da tako i bude, barem
u Bosni, i Muslimanima i Srbima podjednako. O wegovom politi_kom razbojni{tvu, trgovini qudima, $ivotima, sudbinama, mogla bih pisati mnogo, ali ne}u,
za sada. Zbog koalicije.
Ne}u pisati ni o tome da me je, zbog teksta o Ko{tunici, optu$io i za azijatski mentalitet, misle-

386

387

}i da me je uvredio. Uvredio me nije, bila bih sre}na

da pripadam tom mentalitetu i kulturi naroda kojima pripadaju Konfu_ije, Tagora, Buda, Mojsije, pa i
sam Isus Hristos, ali je sebe otkrio, i svoj uro|eni
srpski fa{izam. Azijati su, izgleda, ne{to ru$no za
\in|i}a, wihov mentalitet wemu neprihvatqiv, mo$da zato {to su, ve}inom, ili $ute rase, ili kosooki,
ili tamni kao Indusi, Indone$ani, Pakistanci i ostali. Ne znam {ta je u pitawu, ali o_ito on ne bi voleo da ima posla ni sa mentalitetom, ni sa qudima iz
Azije, {to misli da nije nimalo primitivno, ve} odraz wegovog evropskog mentaliteta.
Dakle, mo$e \in|i} da me vre|a koliko ho}e, ne}u
pisati o wemu iako sam obe}ala, i zbog politi_ke javnosti koja je osetqiva na Ko{tunicu, \in|i}a i ostale _ar{ijske mezimce, a ve} potpuno zaboravila da je
ovde bio stra{ni i surovi rat, da su pobijene stotine
hiqada qudi, milioni isterani iz svojih ku}a i razru{ena cela jedna dr$ava, pa opet maze ratnike, prizivaju}i tako smrt i u svoju ku}u. Ne}u da pi{em ni
zbog toga {to on to ne _ita. Javno je u Na{oj borbi
rekao da ne _ita Srpsku re_, jer se ne spu{ta tako
nisko, osim kada daje intervjue ili izjave, i kada _ita svoje govore po mitinzima, koje samo mi i objavqujemo. Rekao je da ne}e _itati ni moj najavqeni tekst, nego }e ga ignorisati, ako treba i vi{e puta. Pa kada ne
_ita za{to da mu i pi{em. Pisa}u onda kada se on
spusti dovoqno nisko, a to }e biti dovoqno brzo.
Srpska novinarska i politi_ka _ar{ija kojom gospodare potomci xelata i bratoubica hitno je prebacila moju odbranu od napada doslednih mrziteqa na teren kolaboracije. Oni rade za Slobu, ru{e koaliciju kru$i gradom $vaka, sve do barda udvori_kog novinarstva, Bogdana Tirnani}a. Komentari{u}i samo
moj odgovor Ko{tunici, a ne i wegovo gurawe opozicije nizbrdo, koje ne prestaje godinama, dao mi je ulogu
izvr{ioca koji }e javiti tamo gde treba da je koalicija propala. Nije va$no {to sam Ko{tunica ponavqa
svakodnevno da je nije ni bilo, pa da nije imalo {ta ni

da propadne. To nije tema Bogdanova, nego samo ja, Vuk

ili SPO.
E, moj Bogdane, pa da ne{to radim za Slobu i da treba da javim to {to ti ka$e{, morala bih tebi javiti,
jer ti si {ef tamo gde treba ove vlasti. Od tebe se ne
mo$e pri}i, pored tebe ne treba im niko drugi, jer im
sve obavqa{ sam. Dok je tebe tamo mene }e biti samo
ovamo, a ti pi{i koliko ho}e{, i onako te prezire cela Srbija.
A u jednom politi_kom listu, jedna kvazinovinarka, }erka jednog akademika, nastavqa porodi_nu tradiciju i verno slu$i kome treba. Nije lako, porodica
obavezuje, a naro_ito ako je sli_na Ko{tuni_inoj, u
kojoj se od dede do unuka promeni prezime iz politi_kih razloga.
Razumem ja sve to, pa i bes, mr$wu i nekontrolisanu zavist prema onima kojih nema po prqavim policijskim aferama, ali savetujem uzdr$avawe, da ne bude da je terala zeca, a isterala Vuka Dra{kovi}a, svog
ne tako davnog pretka iz o_eve loze. Oladiti malo ne
bi bilo lo{e. Naprotiv. Naro_ito za lepotu.

388

389

(12. avgust 1996. godine)

Prvi put, posle toliko godina, zaista sam ponosna

na novinu u kojoj radim, zbog wene nesumwive va$nosti na informativnoj i politi_koj sceni Srbije. A i
{ire. Politi_ki uticaj i zna_aj koji danas ima Srpska re_, nije odavno dostigla nijedna, ni zavisna, ni
nezavisna novina, on je toliki da me ponekad, pored zadovoqstva koje mi pru$a, malo i pla{i. Izgleda da smo
uticajniji nego {to su ikada bili, na primer Wusvik, Tajm, Pari ma_, ili sli_ni _asopisi na Zapadu.
Naprosto, ka$u, kreiramo budu}nost Srbije, odre|ujemo rezultate narednih izbora, uti_emo na politi_ke odnose me|u strankama, a istovremeno ono {to pi{emo o vladaju}oj stranci i vladaju}oj porodici Srbije uvredilo je i uznemirilo ne samo tu porodicu i
vlast, nego i svih osam hiqada novinara, _lanova Udru$ewa novinara Jugoslavije. Oglasili su se oni svojim saop{tewem osude Srpske re_i i wenog pisawa
koje, ka$u, uznemirava javnost, i baca qagu na vi{e
od osam hiqada po{tenih _lanova Udru$ewa. Po{to
se od tih po{tenih osam hiqada _lanova, i vi{e, niko nije izdvojio da misli druga_ije o Srpskoj re_i i
novinarima u woj _iji je rad, ka$u, pojava nezabele$ena u $urnalistici ovoga podnebqa u posledwih nekoliko decenija, {to je nama svojevrstan kompliment,
jer ba{ to smo i $eleli da budemo ono _ega nije bilo ovde u posledwih nekoliko decenija, a svojim }uta-

wem im se pridru$ilo i ko zna koliko hiqada _lanova Nezavisnog udru$ewa novinara Srbije, _iji je _lan
cela na{a redakcija i eto monolitizma, jedinstva,
konsenzusa, za kojim nacija _ezne, prvog u zadwih deset mu_nih godina!
Ako i nismo u novinarstvu i udru$ewima mislili isto o ratu, zlo_inima i op{tem sunovratu dr$ave,
o Srpskoj re_i bar svi misle jednako, {to je nacionalni uspeh, i pobeda, za koju sam kapitalno zaslu$na i o_ekujem odgovaraju}e priznawe.
To je odmah i usledilo, u vidu odluke Kompanije
Politika da ne prodaje vi{e Srpsku re_, radi
smirewa javnosti i smawewa broja _italaca koji bi
bili u prilici da se _esto uznemire kada pro_itaju
da je direktor te Kompanije vkv. elektri_ar, a upravqa hiqadama intelektualaca, da ima platu 20.000 dinara i mese_nu reprezentaciju 60.000 koju tro{i sa
ministrom informisawa po beogradskim kafanama, i
da je visina reprezentacije, pretvorena u hranu i pi}e
koju konzumiraju ta dvojica, direktno uslovila wihovu {irinu, do mere koju ne mo$e podmiriti vi{e nijedna konfekcijska veli_ina u Srbiji, _ak ni onaj _uveni, divni Jumko, iz Dnevnika wihove mame Mire.
<ta da radimo, pomo}i nema, jer se nevoqama Srpske re_i raduju svi. Prvo Milo{evi} i Mira, te wihov kraqevi} Marko i princeza Marija, sve$i vlasnik ne samo radija, nego i nove porodi_ne diskoteke
Ko{ava, jer }e se o tome mawe _itati ako se mawe
prodaje Srpska re_.
Raduje se i \in|i}, jer mnogi ne}e pro_itati ono
{to }emo tek pisati, o svim wegovim neuspelim podvalama i trgovinama, o wemu, sinu penzionisanog pukovnika Kontraobave{tajne slu$be JNA, koga pamte mnogi sinovi raznih pokojnika.
Raduje se i Ko{tunica Damjanovi}, za koga nepoznati seqak iz Ko{tuni}a, koji redovno _ita Dnevni
telegraf kupqen na kiosku Politike na Ravnoj Gori, pi{e da on jeste Damjanovi}, ali zato je direktan
potomak vojvode Mi{i}a, pradeda mu je majka Carica

390

391

PO<TO SEKO MLEKO

Milica, a ro|ena bra}a svih devet Jugovi}a, i da je

Kosovka wegova devojka, jedina i ve_na qubav, jer {to
se mawe prodaje Srpska re_ pre }e Ko{tunica ubediti glasa_e da mu je i Sveti Sava rod po liniji strica Nejakog Uro{a.
Radova}e se i na{a ku}na prijateqica, Vesna Pe{i}, ona sa naslovnih strana, nosilac svih ultimatuma upu}enih ovih dana, u nedostatku ku}nog vaspitawa
i telefona, preko {tampe na adresu na koju je, ne tako
davno, slala druga_iju po{tu, ona Vesna, pisac sporazuma Koalicije Zajedno i kr_mar mandata po principu do{lo vreme da i Vuk mene pita: po{to mleko,
seko Veko? Vesna, sada{wi qubiteq lika i dela Zorana Haxi \in|i}a i Vojislava Damjanov Zelenka, sve$a _lanica Udru$ewa $ena sa Uba obo$avateqki
Vukovih mrziteqa i, izgleda, iskreni pozadinski saborac Zorana \in|i}a i Vojislava Ko{tunice sa na{e
Ma$ino linije Karlovac-Karlobag-Virovitica, {to
sa nama nije slu_aj. Ispade sekino mleko skupo i pokvareno, i o_ito je @arko Kora} bio u pravu, ali nije
se videlo. Sada se vidi sve jasno, mimikrija je pala,
dobro je da se svako odslikao i opredelio po srcu i ube|ewu pre izbora, jer posle bi bilo kasno, mada je sve
{to ona _ini dokaz vi{e protiv svih koalicija.
Dakle, raduju se svi na{im nevoqama i jedva _ekaju da nas ne bude vi{e. U duga_kom redu demokrata,
boraca za slobodu medija, za druga_iju Srbiju, za slobodnu, kriti_ku i odgovornu re_, za slobodu politi_kih, nacionalnih i verskih ube|ewa i sve one slobode
koje nikada nismo imali, niti }emo sa ovakvim borcima, u tom zaista impozantnom redu pored onih osam
hiqada po{tenih novinara, nosilaca $eqe i naloga
nadle$nim organima da preduzmu odgovaraju}e mere
protiv Srpske re_i i wenih autora, stoje i svi ministri ove zemqe, svi direktori dru{tvenih preduze}a, i privatnih sumwivog porekla, stoje politi_ari i lideri stranaka koji se pla{e svog lika u ogledalu na{e novine, svi koji se bore da ostane kako jeste
ili da bude jo{ gore, jer tako wima biva najboqe.

U tom redu je i jedna novinarka-komunistkiwa, pardon, kolumnistkiwa iz nedeqnog nedeqnika slobodnog

morala, konzumenta svih, a naro_ito policijskih seksualnih sloboda. Znamo da znamo koji je. E, u tom nedeqnom nedeqniku koji ure|uje Zoran Sokolovi} i wegov
zamenik Bixa, a Politika uredno prodaje na kioscima i niko ne zabrawuje, u kojem pi{u provereni slu$benici Dr$avne bezbednosti iz Srbije, Hrvatske, i
svih biv{ih republika, obu_eni da refleksno reaguju
i pquju na sve {to nije levo, velika Srpkiwa a mali
_ovek, tra$i da se preduzmu mere protiv opozicione
{tampe koja, zamislite, pi{e i o wima. Oni, naravno, mogu da pi{u o kome ho}e, kad ho}e i {ta ho}e godinama, a naro_ito o opoziciji, jer to je sloboda {tampe, a kada se o wima pi{e to je bla}ewe novinara. Nije nego.
Kako se uop{te mo$e oblatiti novinarka koja je
to postala {etaju}i ne samo po svim krevetima vlasti
i opozicije, nego i po svim politi_kim opcijama, tragaju}i za pobedni_kom u _ijoj senci }e mirno, pla}eno
i po $eqi pquvati svake srede, u sred srede, ne_ijeg
lica.
Nema odvratnije i nemoralnije i primitivnije ostav{tine novinara od pisanih krvavih tragova koje je
ostavila ta spodoba, lutaju}i od levice do Bjelice,
imuna na sve nesre}e i smrti ovog sramnog rata, koji je
u toj ostav{tini zabele$en kao nedovr{en i nedovoqno efikasan da ostvari pusto srpsko, wen politi_ki,
moralni i, izgleda, seksualni san. Ta nemoralna, razuzdana, primitivna, neobrazovana i nezadovoqena, a
od najlep{eg opozicionog lidera grubo u qubavi odbijena, kolumnistkiwa i Srpkiwa, normalno da projektuje svake srede svoju mr$wu na Onog, Onu i one koji
su joj san razbili i $equ neispuwenu ostavili. Ne poma$e tu ni Udru$ewe nezavisnih, ni zavisnih novinara, a ni nadle$ni organi koje zove u pomo}, pomo}i
woj mo$e samo dobar mu{karac, ali nipo{to Srbin,
jer oni samo pri_aju i osta}e nezadovoqna. Probati
Muslimana, ka$u stru_waci, za ovakve $ene i prob-

392

393

leme. Uostalom, do{lo je vreme za odmor ratnika, <umadinaca.

Gu{ewe Srpske re_i zbog re_i je, dakle, projekat
koji je dobio nacionalni konsenzus. Pored nedeqnog nedeqnika, seksualno zavisnog, a policijski slobodnog da
spoti_e opoziciju, pa i weno retko glasilo _iju zabranu tra$i otvoreno u Baxino ime, projekat podr$avaju
i drugi nezavisni listovi, novinari, kolumnisti i
ostali.
>utawe te {tampe koju ne finansira vlast ve} neko drugi, nezainteresovanost za sudbinu glasila koje
je svoju opozicionu i demokratsku opredeqenost za
{est godina trajawa platilo mnogim zabranama i napadima vlasti sa svih strana i na sve na_ine, isto je
{to i optu$ba. Demokratska javnost koju oni oblikuju
prihvata kriti_ku re_ i slobodu {tampe samo do odre|enog, strogo kontrolisanog koridora, i vrti se u krugu komunisti_ke samocenzure i kalkulisawa sa svim
i sva_im, jer i tu {tampu vode i kreiraju levi_ari,
biv{i tvrdi komunisti. Dozvoqeno je, ka$u, kritikovati i vlast i vladaju}u porodicu do odre|ene granice, a preko toga ne jer je primitivno, a i ne}e pla}ati prihode od prodaje, ne}e prodavati na kioscima,
zato je boqe pre}utati i odr$ati status quo. Tako mi,
koji sve to radimo kako treba i kako se radi u demokratskom svetu, bez obzira na posledice, smetamo svima, pa i nezavisnima.
Wima dodatno, kao ne_ista savest i pisani svedok
za istoriju najve}eg be{_a{}a novinarstva u vremenu
najne_asnijeg rata u istoriji ovog naroda, jer je Srpska re_ pisani dokaz da se moglo i moralo _initi vi{e
i boqe od onoga {to je _inila druga nezavisna {tampa i novinari ove zemqe, za odbranu ne samo {tampe,
nego golog $ivota mnogih qudi.
Samo Srpska re_ iz minulih godina svedo_i o tome {ta je ovde zapravo bilo i jeste, ko se i za{to borio i $rtvovao, samo u toj novini se vidi da je u Srbiji na vlasti jedan mra_ni, nedemokratski, fa{isti_ki
i mafija{ki re$im, dok je slika koja se dobija preli-

stavawem ostalih slobodnih i nezavisnih glasila

skoro idili_na, rat se i ne vidi, stradawa ima, ali samo srpskih, a demokratija je ugro$ena, ali samo od Vuka Dra{kovi}a i wegove stranke, koji stalno ne{to nerealno tra$e i pi{aju uz vetar, dok ih prave demokrate i veliki novinari gledaju sa balkona, uz smeh i
pi}e, _ekaju}i neuspeh, zajedno sa vlastima.
Zato danas svi mirno _ekaju da nas vlast ugu{i, bez
re_i protesta i bez zabele{ke o pritiscima koje samo
mi trpimo. Ali, ne zadugo, jer }e ubrzo do}i vreme i
za wihov kraj. Radova}u se sigurno i ja tome i }utati
kao oni danas. Brani}e ih Kraqevi} Marko, a vidati
Kosovka devojka.
Mo$da ja i gre{im. Nemogu}e je da oni opozicionari i stranke koji su izdavali saop{tewa, pretili i
dizali galamu oko Novog Pan_evca, ili stare Svetlosti, Smederevca, i ostalih lokalnih glasila ba{
ne}e da se oglase protiv pritisaka na Srpsku re_.
Ili slobodni novinari i nezavisne novine koji su o
svim tim i ostalim slu_ajevima pisali naduga_ko i
na{iroko, da ne napi{u ni{ta u na{u odbranu. Mora
da ih je ne{to omelo. Verovatno koalicija Zajedno i
briga oko we, ko }e koga i kako potpisati. Sigurno je
to, jer je zaista bio veliki posao u pitawu, trebalo je
spojiti one koji se mrze protiv onoga koga svi mrze. I
uspeli su. Toliki napor {tampe, a naro_ito nezavisne
i raznih pozadinskih radnika iz mnogobrojnih beogradskih slavskih kru$oka urodili su plodom i na redu je posledwe _erupawe Srpskog pokreta obnove. Do sada su se svi ogrebali, nisu samo demokrate, red je da i
oni ne{to drpe jer im je to politi_ki imix, a i jedina nada za opstanak.
Narodna histerija za koalicijom, krici i jauci budu}ih op{tinskih funkcionera iz unutra{wosti spoji{e vatru i vodu, i sve to nema nikakvu budu}nost,
kao {to nije imalo ni{to {to je narodna histerija porodila. Narod je hteo i rat, narod je hteo mnogo toga na
krilima mr$we i retki su oni koji su od toga na vreme pobegli. Zato mene nema u toj koalicionoj pri_i,

394

395

ne}u da jedem pe_enog vola i na vreme be$im od no$a

u le|a koji mi sleduje i poku{a}u bar da ga umawim,
da ne boli mnogo kada me zadesi. To je budu}nost koalicije, uvek bila i bi}e, ni Vesna Pe{i} nije izdr$ala, potegla je no$ i evo mi ga u le|ima i pre izbora.
A tek posle toga {ta }e biti, znaju ve} sada izba_eni
SPO-vci sa Vra_ara, Zvezdare, Nove Varo{i, Topole,
Mionice, Kosjeri}a...

USTA<E U ^ETNICIMA

(9. septembar 1996. godine)

Politi_ka scena Srbije, optere}ena sva|ama u opoziciji, potpuno ravnodu{no prihvata sve {to _ini
vladaju}a stranka, od uzurpacije svih medija do predizbornih la$i koje intenzivno i bezobzirno lansira, kao {to je ona o pronalasku leka za sidu. Mirno svi
gledamo, bez re_i protesta, svakodnevno i svakove_erwe {etawe SPS-a i JUL-a po ekranima svih televizija i talasima svih radio stanica, mirno, bez protesta, prihvatamo sva pogor{awa izbornih uslova koja se
smisle u vladaju}oj porodici za obezbe|ewe ostanka
na vlasti, i svi lideri opozicije kao ovce tumaraju po
Srbiji u mraku, govore ne{to izgladnelom i odrpanom
narodu koji do|e da od wih _uje ho}e li, i kada, biti
boqe.
I kao {to ceo narod sasvim nerazumno i ubila_ki
}uti i trpi svakodnevno propadawe, glasa za one koji
mu propast donose i produ$avaju, tako i opozicioni
lideri potpuno li_e na narod }ute, trpe i pristaju
na sve {to ih u startu elimini{e od uspeha, na ono na
{ta ne bi pristala nijedna opoziciona stranka u demokratskom svetu. Verujem da bi oni pristali i na eventualnu odluku SPS-a da opozicija mo$e i}i na izbore samo u nekim izbornim jedinicama, i to iskqu_ivo
na jugu, a u ostalim ne mo$e, jer i tada bi se _uo _uveni pragmati_ni pokli_ iz _uvene demokratske stranke opozicije va$no je u_estvovati, koji slu{amo ve}
_etvrti put.
396

397

Ne znam kako, i da li se uop{te mo$e, u te liderske i usijane glave useliti suprotna misao, da je mnogo va$nije ne u_estvovati u sopstvenom porazu i propadawu koje traje ve} {est godina. Samo neu_estvovawem i otporom je nekada davno ne{to u_iweno u pomerawu granica diktature, ne{to slobode medija osvojeno i utemeqene klice demokratije u parlamentu. Neu_estvovawe sada, danas, u uslovima potpunog mraka,
nedostatka novca, op{tenarodne bede i svakodnevnih
protesta radnika, seqaka, u_iteqa, i svih slojeva dru{tva, donelo bi sigurno pobedu i povratilo dostojanstvo i narodu, i strankama, i liderima opozicije. Me|utim, svi mi o_ekujemo da Amerika i Zapad na ne{to
prisile Milo{evi}a, svi _ekamo da nam oni tim pritiskom oslobode medije i donesu demokratiju, a sami
taj pritisak ne}emo da napravimo, nesvesni da je on ja_i od ameri_kog, ili bilo _ijeg, i da samo uz na{ pritisak i Amerika i Zapad mogu i ho}e pomo}i. Bojkot
ovih izora na koje treba iza}i zajedno sa raznim ^epi}ima je ve} postalo pitawe _asti i jedini na_in za uspeh opozicije i promenu sistema, i ako do wega ne do|e propadawe }e se nastaviti i na dnu }e se uskoro na}i zajedno i vlast, i opozicija, i narod, {to je i logi_no i pravedno.
Da spre_i bojkot koji je bio neminovan i ubla$i
efekat ako do wega do|e, vlast se obezbedila sa dve
strane. Leve i desne. Na levoj je, naravno, JUL, porodi_na stranka u koju se na silu u_lawuju samo oni koji
imaju novac i mo}, da ga ne bi izgubili, i oni koji su
imali vlast, pa je izgubili i koji ho}e na izbore jer
imaju sve potrebne uslove, i medijsku promociju, i finansijsku mo}, i silu vlasti kojom pla{e narod da glasa za wih.
Na desnoj je, kao i uvek, crveni vojvoda <e{eq, koji nikada nije radio, niti }e, {to vlast ne voli. On se
prvi, odavno, izjasnio da ide na izbore bez obzira na
izborne uslove i otpo_eo kampawu protiv opozicije, a
ne vlasti. ^uveni borac i zatvorenik koji je kada je
trebalo veli_ao Milo{evi}a i rat, a zatim, opet po

zadatku, govorio da je on najve}i kriminalac, a wegova $ena crvena ve{tica, da bi se vratio u opoziciju sada je krenuo na sve opozicione stranke. <eta
po Srbiji, la$e, pquje i opawkava Milo{evi}eve protivnike, a najvi{e one najja_e, Srpski pokret obnove i
Vuka. Ne govori vi{e nigde ni o diktatoru i kriminalcu Milo{evi}u, ni o wegovoj prokletoj Jerini,
nema ni re_i vi{e o wihovom skidawu sa vlasti, on je
pla}en i obu_en da ru{i Vuka i to radi veoma poslu{no i bez odmora. Sluga Goluban, hendikepiran _iwenicom da je Hrvat, sa prezimenom u Srbiji nepostoje}im, a u Hrvatskoj _estim naro_ito u HDZ-u, {to su
tek sada saznali i javno objavili i iz {taba Vojske Republike Srpske, ozna_iv{i ga kao slu$benika strane agenture koji po zadatku odavno razbija srpski narod, vrbovan je od srpske policije da ru{i opoziciju i svaki otpor vladaju}oj stranci i porodici, jer to
najboqe rade obele$eni. Istovremeno je stub i Hrvatske tajne slu$be, kori{}en u toku rata za razbijawe
i slabqewe Srbije, programom Karlovac Karlobag
Ogulin Virovitica, koji je presudno doprineo stvarawu, u_vr{}ivawu i priznavawu hrvatske dr$ave.
Izostanak ha{ke optu$nice protiv wega, koji _udi politi_ku javnost Srbije, treba tra$iti ba{ u tom doprinosu u borbi hrvatskog naroda za nezavisnost u kojoj je wegova klovnovska uloga igrana pred kamerama
sveta, sa {lemom na glavi i no$evima u zubima bradatih i zapu{tenih dobrovoqaca wegove stranke i _estim obilascima ratnih podru_ja sa vatrenim govorima, o_ito dirigovana iz centra Hrvatske dr$avne bezbednosti, bila odlu_uju}a za usmeravawe svetskog javnog mnewa u korist Hrvatske. Niko kao <e{eq u o_ima svetske javnosti nije tako uspe{no predstavqao Srbe kao koqa_e, ludake i pqa_ka{e, a svojim pretwama
da }e bombardovati Va{ington, London, Pariz i Rim
izazvao je solidarnost velikih sila protiv Srbije,
{to je bio strate{ki interes Hrvatske.
^ovek koji je po izlasku iz zeni_kog zatvora primqen za po_asnog _lana hrvatskog filozofskog dru{tva,

398

399

po preporuci <ime \odana i Marka Veselice, a u ovom

ratu od Hrvata hap{en kao srpski vojvoda u Isto_noj
Slavoniji, pa odmah, neobja{wivo, pu{ten, verovatno
po nalogu samog Tu|mana, uspe{no je spre_io i usvajawe i primenu plana Z-4, po kojem je Srpska Krajine dobijala status dr$ave u dr$avi, a Srbi sva prava koja
su tra$ili. Tada je, po nalogu, organizovano minirawe
$elezni_ke pruge i ubistvo hrvatskog civila na auto-putu kod Oku_ana, posle _ega su usledile operacije
Bqesak i Oluja, i progon Srba iz Krajine. Ka$u
da {tab Vojske Republike Srpske poseduje tajnu prepisku <e{eqa i Tu|mana iz ovog rata, kao i neke fotografije na osnovu kojih je nedavno izdala javno saop{tewe, ozna_iv{i <e{eqa kao slu$benika stranih agentura i razbija_a srpskog naroda.
Prestankom rata wegova uloga se mewa i usmerava
u pravcu ru{ewa opozicije u Srbiji, slabqewa svakog
otpora aktuelnoj vlasti koju hrvatska vlast odr$ava i
podr$ava. Promena u Beogradu i pobeda opozicije bila bi potpuna destabilizacija Tu|mana i wegove diktature, kao {to bi Milo{evi} bez Tu|mana u Zagrebu
bio gubitnik u Srbiji. Jedino ti interesni zadaci koje <e{eq obavqa mogu objasniti wegovo sada{we pona{awe i borbu iskqu_ivo protiv opozicije u Srbiji,
bez ikakvih napada na vlast protiv koje, navodno, ide
na izbore, kao i potpuno }utawe vlasti o <e{equ, odsustvo nekada{wih napada i kritike wegove politike,
te medijska podr{ka koja mu se otvoreno daje za slabqewe opozicije. Postoji _ak strategija usvojena u vrhu
vlasti, boqe re}i u vladaju}oj porodici, da se od <e{eqa napravi politi_ka snaga druga po veli_ini, da
on po svaku cenu zameni Srpski pokret obnove i Vuka,
da bude najja_i u opoziciji, kako bi bio alternativa
Milo{evi}u u razgovorima sa vladama zapadnih zemaqa i Amerike. Po{to se po zavr{etku ameri_kih izbora i pretpostavqene pobede Klintona najavquje i
o_ekuje sigurni veliki zaokret u politici prema Srbiji i Milo{evi}u, od kojeg }e se ultimativno tra$iti promene i demokratizacija dru{tva kao uslov za

finansijsku pomo} i povratak u me|unarodne institucije i organizacije, on }e im tada suprotstaviti <e{eqa i radikale kao tu drugu varijantu i snagu koju
bi morao da prihvati u vlasti i vladi koja bi bila vi{estrana_ka. Naravno da je nacista <e{eq za te zemqe bauk ve}i od komunizma i ako bi Milo{evi}, po
toj strategiji, izbegao podelu vlasti sa demokratskom
opozicijom i formalno zadovoqio Zapad podelom vlasti me|u levicom, {to on i $eli, planira i na _emu
radi wegov dr$avni, politi_ki, medijski, a i policijski aparat ve} dve godine.
Tu strategiju je i sam <e{eq potvrdio u telefonskom razgovoru sa Vukom pre petnaest dana, koji smo
zabele$ili na traci, kada mu je na pitawe za{to napada Srpski pokret obnove, a ne SPS, iako mu sa tribina zbog toga odlaze slu{aoci, pa ponekad ostane da
pri_a samo dvojici-trojici qudi, rekao da je to wegov
na_in za osvajawe drugog mesta koje SPO dr$i, i da mu
je Vuk jedini politi_ki protivnik, pa po{to ne zna o
wemu ni{ta ru$no mora da izmi{qa i la$e da bi ostvario ciq. Priznao je i kontakte sa socijalistima i
finansijsku podr{ku koju mu daju, objasniv{i to time
da }e sve u_initi da bude drugi, svakoga iskoristiti
za taj ciq, pa i Milo{evi}a koji mu je saveznik. Ne
znam samo kako na to pristaju wegovi bliski saradnici, simpatizeri i _lanovi stranke koji su, verujem, tu
do{li da se bore za promenu sistema a ne mesta u opozicionoj areni. Bedna uloga koju igraju zajedno sa <e{eqem, narodno ogor_ewe i nedostatak podr{ke za to
{to rade, koje susre}u u svakom gradu i selu Srbije,
natera}e na razmi{qawe mnoge od wih i verujem da }e
<e{eq do$iveti poraz i na izborima i u svojoj stranci, jer je ono {to su svi pomalo sumwali sada postalo
o_igledno. Radikali koji rade za HDZ, mrze i pawkaju kraqa i zala$u se za ostanak komunizma, nisu radikali nego policajci, to vide i seqaci po Srbiji koji
be$e sa wegovih tribina, a vide}e uskoro i mnogi _lanovi te stranke i bi}e po onoj narodnoj: Ko drugome
jamu kopa, sam u wu pada.

400

401

Ina_e, Vojislav <e{eq, wegova stranka i wihova

predizorna kampawa vi{e nimalo ne smetaju _ak ni levici, niko ga ne pomiwe, ne komentari{e wegove mra_ne planove i predizborna obe}awa o ujediwewu Srbije i Republike Srpske, o osvajawu Sarajeva i sli_ne
gluposti. Oni se trenutno uzajamno po{tuju i ne diraju, ni on levicu, ni levica wega, _ak se nazire nit koja ih spaja, strah od pobede opozicije. Levica se pla{i jer bi izgubili sve, i vlast, i mo}, i novac i uticaj, a <e{eq jer bi se otkrio u celini i on i wegovi
nalogodavci. Rekao mi je jednom prilikom da nikada
ne}e dozvoliti na{u pobedu, jer bi tada odmah Srbija
saznala da je on Hrvat i da je u politici po zadatku, a
ne po ube|ewu, {to Milo{evi} ne}e otkriti dok je na
vlasti.
Da je Hrvat, znam odavno, od po_etka na{eg poznanstva. On to nije krio, jer je to tada bilo neva$no, _ak
se $alio da ga progawaju kao velikohrvatskog nacionalistu i _itao mi prepisku sa svojim bliskim ro|akom Stjepanom <e{eqem koji ga je pose}ivao dok je
bio u zatvoru. Za mene to {to je Hrvat je neva$no i
sada, kao i to da u vreme kada smo se upoznali i dru$ili nije verovao u Boga, niti je znao da se prekrsti,
i jedva smo ga naterali da krsti svoga sina. Za wega sada nije neva$no, jer je sav wegov uticaj i politi_ka
snaga izgra|ena na velikosrpskim idejama i izjavama,
na patriotizmu o tu|em tro{ku i obe}awima velike
dr$ave svih Srba, pa bi taj podatak objavqen i dokumentovan na dr$avnoj televiziji, sa svim dokazima o
wegovim susretima sa Tu|manom i wegovoj politi_koj
delatnosti u Srbiji uni{tio zauvek wegovu politi_ku karijeru. Otuda borba neprestana ne protiv vlasti,
nego protiv Vuka.
Ako se ostvari strategija vladaju}e porodice, osna$i Tu|manov agent <e{eq i pretvori u vode}u opozicionu snagu na ovim izborima, a levica u|e u vlast
i zvani_no i vi{e uz pomo} bra_nog kreveta, ne pi{e
nam se dobro nigde, a posebno u sredstvima informisawa. Svoj politi_ki program objavili su drugovi iz

JUL-a, naravno u dodatku lista Politika, i naravno besplatno. Tako sam bila u prilici da pro_itam ono
{to se ti_e posla kojim se bavim, i prosto sam {okirana wihovim javnim stavovima o informisawu za koje }e se sigurno boriti i izboriti ako na vlast do|u.
Tamo pi{e ovako, verovali ili ne:
Sredstva za finansirawe jugoslovenske {tampe i
televizijskih stanica koje su pristigla izvan Jugoslavije Jugoslovenska levica smatra sredstvima investiranim u ograni_avawe slobode i nezavisnosti jugoslovenskih gra|ana data za potpla}ivawe ne_asnih qudi koji predstavqaju petu kolonu u dru{tvu, denuncijante i potkaziva_e koje svako dru{tvo ima naro_ito
u te{ko vreme.
Jugoslovenska levica }e se o{tro suprotstaviti delovawu onih sredstava informisawa koja su finansijski i politi_ki zavisna od nekog izvan Jugoslavije koja su, ba{ zato {to su u funkciji nekog drugog ko naj_e{}e nije prijateq Jugoslavije, neobjektivna, destruktivna i vulgarna. Onaj ko deluje protiv neke zemqe i wenih gra|ana najsigurnije }e biti u tom poslu
ako tom dru{tvu i wegovim gra|anima plasira la$ i
destrukciju i prostotu. To je oblik novog specijalnog
rata, koji je mnogo efikasniji od klasi_nog, oru$anog
rata, a pritom bar na prvi pogled, mawe iritira, jer
su wegova sredstva perfidna i ne zasnivaju se na fizi_kom nasiqu.
Ne{to sli_no, ka$e mi jedan prijateq, komunista
i pre i sada, nikada i nigde nije moglo biti ni napisano, ni usvojeno u dokumentima komunisti_kih partija, od Lewina do Staqina i Broza. Niko nikada ranije, _ak ni pre 50 godina, nije tako primitivno, pogroma{ki i zastra{uju}e jednoumno tretirao sredstva
informisawa i qude koji rade u wima. Jesmo _uli izraze peta kolona, potkaziva_i, izdajnici i sli_ne, ali da su oni okosnica partijskih dokumenata i politi_kih programa jedne stranke, zaista je prvi put.
Da je Broz $iv, ka$e mi taj prijateq, rukovodstvo i
_lanove ovakve levice bi odmah strpao na Goli otok.

402

403

A iza svega toga, iza pretwi, etiketa i borbe protiv {tampe kao hladnog oru$ja efikasnijeg od pravog
rata, stoji potpis predsednika stranke Qubi{e Risti}a, avangardnog intelektualca i borca sa univerziteta Karl Marks iz 1968. godine, kao i mnogih sli_nih kvazi politi_ara i intelektualaca koji treba da
nas odvedu u 21. vek. Malo morgen. Na stranu licemerje u odnosu na finansijska sredstva drugih zemaqa koja, kada se daju za pomo} nezavisnoj {tampi predstavqaju sredstva investirana u ograni_avawe slobode i
nezavisnosti jugoslovenskih gra|ana i data za potpla}ivawe ne_asnih qudi koji predstavqaju petu
kolonu, denuncijante, potkaziva_e, a kada se daju Milo{evi}u i vladaju}oj stranci za o_uvawe vlasti nisu to, nego podsticaj razvoju zemqe ili sredstva za
stabilizaciju privrede. Sredstva sa Zapada su sredstva sa Zapada, pa ako u novinama proizvode denuncijante, petu kolonu i potkaziva_e, isto proizvode i u
politi_kim strukturama vlasti, tako da sa punim pravom mogu da ka$em da je Slobodan Milo{evi}, koji
tra$i i koristi sredstva pristigla izvan Jugoslavije, ne_astan _ovek, denuncijant, potkaziva_, peta kolona i _ovek koji ograni_ava slobodu i nezavisnost jugoslovenskih gra|ana, po mi{qewu JUL-a i wegove supruge Mirjane Markovi}, direktora direkcije JUL-a.
To je to.
(19. septembar 1996. godine)

404

<TAKOR SA DEDIWA

Mesec dana pred izbore Srbija se davi u radni_kim {trajkovima, protestnim gladovawima po fabri_kim krugovima, pretwama da }e obustaviti rad i {kole, i bolnice, i saobra}aj, u soliterskim naseqima
grada traje rat za kontejnere iz kojih se vade ostaci za
spas golog $ivota, su$ava se krug za eksploziju bede i
nezadovoqstva, a sa tv-ekrana svake ve_eri te_e med
i mleko.
Kragujeva_ke radnike, desetine hiqada svakodnevno prisutnih na ulicama, niko nije video ni _uo, ali
zato redovno gledamo ^ovi}e, Ivkovi}e, <ainovi}e,
Gajevi}ke i ostale kako otvaraju opravqene puteve,
sajmove, privatne pumpe, seku neke vrpce negde, jedu,
piju, igraju i pri_aju o Srbiji koje nema, o pove}awu
nepostoje}e proizvodwe, o izvozu te proizvodwe na tr$i{te koga nema, o ugovorima koji se ne realizuju, o
pobedi u ratu koji su izgubili, o boqem standardu $ivota koji su ugasili, o budu}nosti koju su uni{tili i
koja sa wima nikada ne}e do}i.
Socijalisti_ka partija Srbije, za prve izbore 1990.
godine presvukla se u to ruho iz Saveza komunista Srbije, odri_u}i se usput revnosno svega komunisti_kog
i levog, do neukusa, a sada se opet presvla_i u levicu,
ali izgleda samo srpsku, a ne jugoslovensku, kako to ho}e $ena na{eg predsednika, ali ne}e predsednik druge republike u Jugoslaviji. Levi_arewe je ponovo u
trendu stranke na vlasti, okupqaju se leve snage za iz 405

bore kako bi se lak{e zagubili tragovi rata i sakrili

svi ratni zlo_ini, te izbegla odgovornost za sve {to
je bilo. Desno su bili dok je trebalo, sada skre}u u levo, a desni_ari }e, vaqda, odgovarati za rat, kada socijalisti_ke ratnike i nacionaliste usisa {iroka surla levog slona i pokrije _ukqevita {apa gegaju}e slonice.
To presvla_ewe i skretawe u levo ina_e nema nikakve veze sa sirotom levicom, koju oni samo kompromituju i kojoj istinski i ne pripadaju. <trajkovi radnika u Kragujevcu, Ni{u, Beogradu i {irom Srbije su
idealan prostor za delovawe prave levice, radnici i
wihova prava osnov su programa i ideologije koju kobajagi zastupaju, ali na{e levice tamo nigde nema. Za{to svoje romanti_ne ideje o ravnopravnosti, humanosti i bogatom dru{tvu jednakih tamo ne {ire, za{to
gladnim radnicima na ulicama Kragujevca ne objasne
kako to da oni moraju biti jednako gladni, a svi JULovci i SPS-ovci jednako siti, bogati i privatnici sa
milijardama otete dru{tvene svojine. Za{to tamo ne
ispri_aju levu pri_u i odgovore na pitawe o diskotekama, automobilima i pi{toqima svoje dece, o ku}ama, jahtama, putovawima i privatizaciji dr$ave za
{tampawe bezvrednih kwiga, o otima_ini televizije
i svih medija... Umesto toga, levi_ari, a naro_ito levi_arke, vole da bezbedno teoreti{u i pi{u po novinama o godi{wim dobima ili privatnoj svojini za koju se zala$u, ali tako da ne mo$e ko ho}e da kupi bilo
{ta, nego samo wihovi _lanovi i _lanice, koji }e posle da zaposle radnike, obustave {trajkove i iskorene kriminal u roku od tri meseca, kako obe}avaju. Toj
privatizaciji, po teoriji na{e levice koja ekspresno
re{ava dru{tvenu krizu, nau_no poznatoj pod nazivom
uzmi sve {to ti do|e pod ruku, za sebe i svoju porodicu, a podaj ne{to i poltronima, smeta, ka$e direktorka te levice, jedan politi_ar u drugoj dr$avi koji koristi funkciju i kupuje sve, pa ho}e da kupi i
dr$avu, onu {to je nikla 1941. godine iz krvi jednog
juna_kog naroda. A oni su ba{ hteli tu dr$avu za se-

be, jer su ovu ve} odavno otkupili za male pare, no bez

mora, pa im taj neposlu{ko u drugoj dr$avi smeta u
planovima za budu}nost. @vaka o laganoj privatizaciji je tako samo javni izliv besa zbog zelenog gro$|a
crnogorskog.
U teku}em presvla_ewu stranke na vlasti i be$aniji od odgovornosti i skrivawu ispod kreveta i sukwi, nema ni mere, ni granice, a ni grama stida. Na{a
vladarka se tako ovih dana javno raduje povratku albanske dece u {kole i tu vest progla{ava lepom, kao
vest o miru, o polo$enoj maturi, o prona|enom rudniku dijamanata, o svetu bez granica, i ka$e da je wu
_ekala ovih nekoliko godina, jer je smatrala da Kosovo pripada onima koji tamo $ive, a naro_ito deci
koja tamo $ive. Istovremeno, besramno licemerno se
pita ko je to uop{te odlu_io da prepreku za zajedni_ki $ivot prave etni_ke i verske razlike. Dakle,
le$e}i u krevetu svih ovih godina sa _ovekom koji je
to odlu_io i koji je albansku decu iz {kola isterao, a
svoju policiju poslao da {kole _uva i spre_ava wihov
povratak, ona je _ekala od wega vest, lepu kao vest o
miru, da je potpisao sporazum sa roditeqima te dece
i dozvolio im da se {koluju. ^ekala je tu vest, vaqda,
i dok je u kamere Bi-Bi-Sija govorila da je tra$ila
od svog mu$a 1989. godine da ide na Kosovo i pru$i za{titu ugro$enim Srbima, {to je on i u_inio zavode}i represiju nad Albancima i zatvaraju}i wihove
{kole i univerzitete. Sad i mi i Albanci treba da
sve zaboravimo i verujemo u wenu radost i u to da je
sporazum sa Rugovom za wu samo lepa vest koja je obi{la svet iz neke tu|e mra_ne jazbine, a ne poraz wene
velikosrpske politike na Kosovu o kojoj, sre}om, ima
dokaza u filmu Bi-Bi-Sija o Jugoslaviji, kao i potpuno poni$ewe i poraz wenog supruga koji je donedavno izjavqivao da se sa Rugovom nikada ne}e sresti i
da nema o _emu sa wim razgovarati jer je nelegitimni
predstavnik albanskog naroda. Koliko je legitiman Rugova ne znamo, ali da je dobar politi_ar, _astan _ovek i borac za interese svoga naroda vidimo i mi i ceo

406

407

demokratski svet koji mu daje i priznawe i legitimitet. Nadam se samo da ni on, ni Albanci, ne}e amnestirati pora$eni bra_ni par diktatora koji se sada sagiwu i qube mu skute i ruke radi golog opstanka na vlasti, da ne}e oprostiti sto mrtvih studenata samo u jednom danu, i na hiqade zatvaranih, prebijanih i proteranih, _etvorogodi{we potucawe dece, studenata i
nastavnika po podrumima privatnih ku}a, muke i patwe celog naroda i policijski teror koji i sada trpe,
jer sve to ima svoj po_etak i datum. Kada je po_elo i ko
je naredio i sprovodio, bez obzira da li }e taj isti sada, pod pritiskom sveta, narediti i kraj golgoti koju
su $iveli pod wegovom _izmom. Za to {to su im u_inili opro{taja ne mo$e biti, a ni zaborava, pa verujem da su zaludni pismeni sastavi supruge, kao i potpisi supruga na ono {to je normalno, jer nigde u svetu
nije vest da deca idu u {kolu. Uzalud je podvla_ewe,
uvla_ewe i upore|ivawe te vesti sa vestima o ratu i
miru, o rudniku dijamanata i sli_ne podrepa{ke gluposti, jer to naprosto ne mo$e biti vest, ni lepa, ni
ru$na, to je samo na{a sramota, a Wena i Wegova odgovornost i slika i prilika, kako ka$e narod.
Da li }e albanska deca krenuti u {kole posle odobrewa diktatora, veliko je pitawe nakon najnovijih,
sve _e{}ih napada na policijske stanice i vojne kasarne na Kosovu, za koje je odgovornost prihvatila Oslobodila_ka armija Kosova, nepoznata Albancima, ali
nekome dobro poznata. O_igledno se poruke upu}uju
Zapadu koji pritiska da popusti, ina_e bi}e Bosne
ponovo, {to je $eqa ne samo vlasti, nego i ve}eg dela
opozicije. Pred izbore koji prete da uzdrmaju i podosta smawe apsolutnu vlast diktatora, on zvecka oru$jem na Kosovu, da i nas opomene na oprobani metod opstanka na vlasti preko rata, smrti i razvalina. Nesre}a je {to i mogu}a pobedni_ka strana u ve}ini isto
misli i sawa, pa ispada da je Albancima ipak boqi
Milo{evi} koji je potpisao svetsku vest da deca mogu
da idu u {kolu, nego, na primer, Ko{tunica koji to
nikada ne bi potpisao. Sre}om, Ko{tunica ne}e imati

prilike da o tome odlu_uje zajedno sa onima koji ga savetuju i kroz wegovu malu stranku projektuju svoje velike neostvarive nacionalne ciqeve. Dodu{e, on je
sve u_inio da od malog napravi veliko, torbare}i tu|e glasove u koaliciji ucenama i podvalama, nespreman da prihvati realnost svoje bezna_ajnosti.
U mu_nim pregovorima o formirawu koalicije, koriste}i Avramovi}a, odjednom opredeqenog za DSS ili
ni{ta, po vidqivim instrukcijama {takora sa Dediwa, pokazao je on svu svoju nedoslednost, nepo{tewe i
nemoral. Od zakliwawa da ne}e u koaliciju po cenu
ostavke, a radi _uvawa _asti i obraza, te da ne tra$i
vi{e procenata nego {to mu pripada, do prodaje i _asti i obraza za dvadeset odsto mandata nije pro{lo ni
deset dana. Zrelo i po{teno, ba{ onako srpski i dosledno. Nama koji samo dajemo i koje ve} tre}i put vara
na isti na_in i otima bira_e, ostaje podse}awe na onu
narodnu pri_u. Ako te neko prevari jednom ubio ga
Bog, ako te taj isti prevari i drugi put ubio Bog i
wega i tebe, a ako te on prevari i tre}i put ubio
Bog samo tebe, wega ne. Dakle, $iveli prevaranti, dole prevareni. To je to.

408

409

(3. oktobar 1996. godine)

Ove predizborne jeseni u Srbiji sve je druga_ije

nego ikada. Nema uzbu|ewa ni mnogo nade, apati_no je,
jer nema ni opozicije u medijima i na politi_koj sceni. Gledamo samo SPS i JUL, kao i pre raspisivawa
izbora i otu$ne spotove levice, koji, onako usamqeni,
deluju groteskno, uprkos lepim i mladim manekenima
koji nas na svim kanalima uveravaju da je JUL kul. Sve
je naprosto fol, jer se na jednoj strani rasipa novac
do neukusa, za mnogobrojne spotove, plakate, reklame,
putovawa, promocije i sve {to treba, naravno iz dr$avnog buxeta, a na drugoj strani narod gladuje, _eka
penzije i deca umiru u Institutu za majku i dete u
Beogradu, jer nema novca za operacije sr_anih mana
kod _etiristotine mali{ana.
Ne znam kako se ose}aju glasa_i koji svake ve_eri
i dana gledaju tu obest i rasko{, dok gladuju ili se
smrzavaju, ali znam da je dr$ava i vlast koja hladno
dopu{ta da deca umiru u bolnicama zbog nedostatka
novca, koji se ina_e nemilice tro{i na parade nepostoje}ih bra_nih partija i druge gluposti, nemogu}a
danas u ovom veku, _ak i u Africi. Samo je u Srbiji mogu}e da nema 400.000 maraka za operacije srca za 400
beba u samoj prestonici, a da te iste marke postoje za
JUL je kul, i Lepo, lep{e, levqe, ili Idemo daqe, kako poru_uju zadovoqni i zadrigli espeesovci.
Kuda daqe pitaju se gra|ani, unezvereni od bede koja traje i nema kraja, kuda daqe pitaju nas i te ne-

sre}ne bebe, koje smo svi zajedno svojom pokorno{}u

ovakvoj vlasti osudili na smrt. Ne postoji zemqa i
narod danas u svetu koji ne bi digao _itavu javnost na
noge za 400 beba koje umiru zbog obesti i kriminala
stranke na vlasti; to mo$e samo u Srbiji, jer je to kul,
ka$u na{i vladaoci.
Umirawe te dece pred o_ima javnosti je i sudbina
cele nacije koja se nepovratno zaglavila u {irewu
mapa i granica, te _uvawu komunizma, $rtvuju}i tim
luda_kim idejama ceo narod. Zato su i deca jeftinija od spotova, auto-trka, diskoteka, putovawa i ratovawa. To, uostalom, levaci na vlasti poru_uju jer ka$u
Glasaj za sebe, {to zna_i brini samo o sebi, kako
oni i _ine ve} pedeset godina.
Predizbornu atmosferu ove jeseni obele$ila je
jo{ jedna, do sada nevi|ena kampawa. Ambasadori Engleske, Amerike i Austrije, obilazili su, i obilaze,
ne bolesnu decu, nego privredne gigante Srbije, u
Kraqevu, Trsteniku, Smederevu, Novom Sadu i Beogradu, ba{ ovih dana, u vreme naj$e{}e predizborne
aktivnosti stranke na vlasti i, naravno, doprineli
mnogo toj kampawi, ulivaju}i svojim posetama i ocenama mogu}nosti srpske privrede, sigurnost budu}im glasa_ima u podr{ku vlada wihovih zemaqa obnovi i razvoju Srbije sa strankom na vlasti. <etali su se oni
Srbijom i ekranima dr$avne televizije svakodnevno,
u ogromnim koli_inama, zajedno sa JUL-om i SPS-om,
u situaciji kada opozicija ne mo$e ni da priviri medijima, iako je izborna kampawa u zavr{nici, {to je
zaista i politi_ki i diplomatski skandal nezabele$en u svetu. Istovremeno su se, tako|e u jeku predizborne kampawe, sastajali sa Avramovi}em, koji je zatim sasvim neo_ekivano odustao od u_estvovawa na listi koalicije Zajedno, o_ito pod wihovim uticajem,
iako su oni demantovali uticaj, ali ne i susrete, ne
daju}i obja{wewe i razloge za wih, {to bi bilo i normalno i uobi_ajeno. Ako nije uticaj i pritisak, {ta
je onda bilo na tim susretima, od kojih se Avramovi}
razboleo i dobio visok pritisak.

410

411

^ER^IL U BEOGRADU

Ne znam za{to opozicione stranke ne protestuju

kod vlada tih zemaqa, isto onako kako je SPS protestovao kada je nema_ki otpravnik poslova samo seo u
Ma$estiku, pred po_etak ovogodi{weg obele$avawa 9. marta. To je bilo politi_ki bezna_ajno, ali je
izazvalo ogromnu reakciju i nezadovoqstvo stranke na
vlasti, dok sada{wa, nesporna predizborna kampawa
za levicu, koju obavqaju diplomate Zapada, pred o_ima cele Srbije, ostaje zabele$ena samo u privatnim
politi_kim komentarima, umesto da se zvani_no protestuje, zabele$i i zapamti. Nisam fobi_na i ne verujem da Zapad podr$ava Milo{evi}a, jer je nemogu}e podr$avati _oveka koje je bio Balkanski kasapin,
i toliko smrti skrivio, pa zato i ne}u da verujem da
su ove posete i {etawa tolikih zapadnih diplomata
naru_ene od wihovih vlada. Ho}u da verujem da su to
privatne i li_ne gre{ke tih qudi, za koje oni moraju snositi politi_ke posledice, {to je mogu}e samo ako
opozicioni lideri upute zvani_ni protest i zatra$e
javno obja{wewe ove neuobi_ajene diplomatske aktivnosti predstavnika demokratskog Zapada 30 dana pred
izbore u komunisti_koj Srbiji. Time bi se na pravi
na_in otvorilo pitawe koje vladaju}a stranka raubuje ve} {est godina, koga zapravo podr$ava i poma$e
demokratski svet u Srbiji i {ta $eli da ostvari i zadr$i na ovim prostorima, demokratiju ili diktaturu, za koju se opredelio na kraju Drugog svetskog rata
odbaciv{i generala Mihailovi}a i podr$av{i Josipa Broza, komunizam i totalitarizam koji smo $iveli
posledwih 50 godina. Ne $elim da, kao ve}ina Srba,
vodim svetske politike i naga|am tajne planove Zapada o Srbiji, $elim samo da kao obi_an gra|anin ove
zemqe znam na _emu sam i da li nam je sudbina $ivot
u bedi i diktaturi, ili ima nade za demokratiju i
promenu koju $elimo i za koju samo se borili tolike
godine. Sude}i po ovoj javnoj diplomatskoj predizbornoj kampawi Zapada za JUL i SPS, i nedostatku bilo
kakve podr{ke demokratskoj opoziciji koja je o_igledna, ove jeseni nismo daleko od sudbine koju nam je ^er-

_il 1945. godine dodelio podr{kom Brozu, uz komentar

da nije va$no kako }e narod $iveti u komunisti_koj
Jugoslaviji, jer on u woj ne}e $iveti, kao ni oni koji
su zajedno sa wim rekli sudbonosno da komunizmu.
To sasvim potvr|uje i sablasno dokazuje jedno pismo
koje smo dobili od engleskog otpravnika poslova u Beogradu 1995. godine, kao odgovor na poziv da primi Ravnogorsku nagradu za publicistiku umesto preminulog
Britanca Majkla Liza, za kwigu Silovawe Srbije,
u kojem pi{e: Dragi Vu_e, zahvaqujem ti se na pozivu da primim (u wegovo ime) nagradu posthumno dodeqenu Majklu Lizu za wegovu kwigu Silovawe Srbije ve_eras u 18 _asova. Na $alost, Forin Ofis mi je
rekao da oni misle da bi bilo neodgovaraju}e da primim nagradu u ime g. Liza, zbog kontroverzne prirode
predmeta kwige i wenog eksplicitnog kritikovawa
politike tada{we britanske vlade. Nadam se da }e{
razumeti delikatnost moje pozicije.
Nisam $elela da to pismo u_inim javnim, iako ono
to jeste, zbog nade da nije ba{ sve tako i da je to trenutna situacija nalagala i sli_no, ali sada je sasvim
ozbiqno i potrebno da se zna da je o_uvawe kontinuiteta dr$avne politike tada{we britanske Vlade i danas obaveza wene diplomatije, bez obzira koliko je ta
politika bila ispravna. Ostaje nam, ipak, nada da se
ta politika promenila, ili }e se promeniti ako pobedi opozicija, {to bi zaista bilo potrebno i nama, i Zapadu. Nama da iza|emo iz bede i ukqu_imo se u normalan $ivot dostojan 21. veka, a Zapadu da prekine kontinuitet politike od pre 50 godina, koja je sigurno bila sasvim lo{a, pogre{na i nepravedna prema nama.
Ako se to ne dogodi, ako ne pobedi opozicija nego
levica, onda }e sve biti i gore nego sada, ako je to uop{te mogu}e. A mogu}e je, uverili smo se toliko puta.
Ode Mitevi} do|e Milanovi}, ode Bogdanovi} do|e Sokolovi}, ode Minovi} do|e Haxi-Anti}, ode
Kurta do|e Murta, i nema kraja bedi i propadawu.
Pi{u novine ovih dana da }e u Parizu dosada{weg direktora Kulturnog centra zameniti Aleksandar Ti-

412

413

jani}. Ne znam ko je do sada bio direktor tog centra

ali sigurno je bar znao francuski jezik i bio fakultetski obrazovan, {to sa Tijani}em nije slu_aj. Ne zna
ni re_ francuskog, neobrazovan je i nekulturan, {to
zna cela na{a politi_ka javnost, jer se on za to dobro
potrudio, pa }e od Jugoslovenskog kulturnog centra u
Parizu on sigurno napraviti jugoslovenski nekulturni centar i, naravno, bi}e mnogo gore nego do sada. Ali,
to sve nije ni va$no, on, ka$u, u Pariz ide zbog {kolovawa svoje dece, a ne zbog {irewa jugoslovenske kulture, jer da je zbog kulture vaqda bi te pare koje }e
tro{iti u Parizu $rtvovao za $ivot bar deset beba
koje umiru na Institutu za majku i dete u Beogradu.
No, po{to je nekulturan, kao i direktorka levice koja ga {aqe i _iji sin i k}erka potro{e mese_no vi{e
para nego {to je potrebno za spas beba u Beogradu, neka se wegova deca {koluju, a wena trkaju i |uskaju po
svojim privatnim diskotekama, i neka bebe umiru u
koli_inama od 400, jer to je ono lepo, lep{e i levo,
kako ka$u oni.
Da je levo lep{e samo za wih koji glasaju za sebe,
a narod i ne vide, dokaz je i tu$na sudbina poznatog
pisca Aleksandra Popovi}a, nedavno i neo_ekivano
preminulog. Ube|eni levi_ar, ali pravi, iskreni, Aca
je upotrebqavan i zloupotrebqavan od wih, za wih, i
pre i posle smrti, koristili su ga uvek samo za propagandu, pa i sada ga mrtvog raubuju po svim kanalima televizije, odaju}i mu priznawa za rad, za politi_ka
ube|ewa. Me|utim, nikada od wih Aca nije imao stvarnu pomo} i podr{ku, $iveo je u garsoweri od dvadesetak kvadrata, ve_ito bez novca i u dugovima, a kraj $ivota do_ekao je u potpunoj bedi, tolikoj da je, za mene
neo_ekivano i sasvim {okantno, tra$io pomo} od nas,
da $ivi, pre$ivi i le_i se od te{ke bolesti koja ga je
razorila. Vlast, dr$ava, Ministarstvo kulture naroda kojem je toliko ostavio nisu mu dali ni za hleb, ni
wegov zara|eni novac nije dobijao zbog bede pozori{ta i izdava{tva uop{te, tako da je, kako mi je rekao,
ostao sasvim sam, napu{ten, siroma{an i bolestan, a

pomo} je tra$io o_ajni_ki. Pomogli smo malo, nedovoqno, da mu vratimo nadu i produ$imo $ivot, a oni koji su ga odbacili i ostavili da umire u bedi mogli bi
sada da ga ostave na miru ili bar da samo ka$u Aco,
oprosti, jer znali su kako $ivi. No, oni misle samo na
sebe i sve rade za sebe, dok mi polako umiremo zbog wih
i pored wih, u kolevci ili u garsoweri, wima je svejedno.

414

415

(17. oktobar 1996. godine)

Predizborna trka se fini{ira i na povr{inu izlaze sve mr$we, strahovi, sve do sada najdubqe skrivane strasti. Tako je na{a Elena ^au{esku iz Po$arevca, izve{ta_ena dnevni_ka gugutawa o godi{wim
dobima i prirodnim lepotama, u Dugi, zamenila svojim pravim jezikom, {i{tawem zve_arke o nevaqalom
bra_nom paru Dra{kovi}, koji tako uporno, ve} {est
godina, quqa wihovu crvenu lopovsku stolicu vlasti,
umesto da hekla, plete i veze goblene, ili _uva tu|u
decu kao svi pristojni qudi i penzioneri.
Uz fotografiju u pozi filmske zavodnice, {to joj
je, izgleda, $ivotni nedosawani san, uprkos svim plasti_nim operacijama, izlila je ona iskreno, pisanom
re_ju, svu svoju zavist, zlobu, najdubqu mr$wu prema
svemu lep{em od sebe i kona_no smo isterali me_ku iz
rupe u kojoj je svih ovih {est godina skrivena smi{qala la$i i podvale protiv nas, lansiraju}i ih preko
<tula, Baleti}ki, Tijani}a, <e{eqa i ostalih. Iz
teksta se jasno vidi da je ona jedini autor svega ru$nog i primitivnog u dr$avi, te generator mr$we koja
vlada Srbijom i razara weno nacionalno bi}e zadwu
deceniju. Ono {to ona pi{e u svom tekstu danas i ono
{to <e{eq govori na svim mitinzima po Srbiji je
potpuno ista pri_a koja neraskidivo spaja ta dva politi_ka i fizi_ka monstruma Srbije, nezabele$ena u
wenoj istoriji.
Ali, da po|emo redom. <ta smeta gospo|i Eleni i
_ime smo joj se Vuk i ja tako zamerili da je morala iz-

liti svoju $u_ na tako primitivan i glup na_in, nedoli_an wenim raznim formalnim zvawima, od profesora do akademika i supruge predsednika republike, ali izgleda sasvim doli_an wenom stvarnom bi}u,
jer ona zna, kao i svi mi, da nije nikakav profesor sociologije, nego je to postala partijskim vezama, nije ni
akademik, to je prosto kupila, a nije ni $ena predsednika republike jer on to nije postao po voqi naroda
ve} prevarom prijateqa i pqa_kom glasova na nedemokratskim izborima. Sva ta nesigurnost i la$ koju
nosi u spoqnom oklopu ustukla je pred opasno{}u da
na izborima sve izgubi, pa i titule koje nosi, i u tekstu je ostala gola, prava, onakva kakva u stvari jeste,
Slavujka iz Po$arevca, obi_na alapa_a.
Prvo {to nam zamera je da zahvaquju}i nama postoji ve} {est godina Srpska re_, jedina novina u wenoj dr$avi koja pi{e o wima istinu i sve {to narod
misli a ne sme da ka$e, te jedina koju ona za svih ovih
{est godina nije uspela da ugu{i uprkos mnogobrojnim
poku{ajima. Batine Milovana Brki}a postaju sasvim
jasne kada se pro_ita wen tekst, pa batina{e ne treba
tra$iti daqe od adresa na{e porodice ^au{esku, po
Dediwu ili Po$arevcu.
@ali se da smo pisali o woj i wenoj porodici svakakve tekstove u novinama sa tira$om od 20.000 primeraka, a ne pi{e kako je ona sve svoje la$i o nama i celoj opoziciji lansirala, i lansira kao i ovaj tekst,
preko svih televizija i novina u dr$avi sa milionskim tira$ima, kako nas je hapsila, tukla i zlostavqala na sve na_ine, {to i danas _ini, u tradiciji najgoreg afri_kog diktatora nedoraslog svetu u kome $ivi. O woj i wenoj porodici pisali smo i pisa}emo dok
god je na vlasti, koju koristi bez ikakvih skrupula i
ograni_ewa, privatizuje je do neukusa i verujem da nema danas razumnog Srbina, niti gra|anina Srbije i Jugoslavije koji ne misli da je wen mu$ diktator, tiranin, boq{evik, da su im deca razuzdana i kriminalizovana, i da je ona pokvarena, neobrazovana, zla i mongoloidna, kako u izgledu tako i u pona{awu.

416

417

<UMSKA GRA\ANKA

Raduje me da su Politika, Ve_erwe novosti,

Borba, Politika Ekspres i sve radio stanice prenele wen tekst, gde je ponovila te na{e ocene, da ih
pro_ita i _uje {to vi{e qudi, i da nam podr{ku.
Drugi problem gospo|e Slavujke, ka$e ona u tekstu,
je to {to se desna gra|anska politi_ka orijentacija u
Srbiji jo{ nije konstituisala, pa se ona mnogo sekira za to jer nema rafinirane gra|anske srpske misli,
koju bi ona, grdna, $elela, iako je levi_ar, nego desnicu predstavqaju neki agresivni primitivci, gubitnici i osvetnici, a sve to wu, rafiniranu gra|anku
Po$arevca, ro|enu u {umi, veoma nervira. A ne pita
se, naravno, gde se izgubila ta rafinirana gra|anska
srpska misao, ako je nema, nije sigurno posetila izlo$bu Branka Popovi}a u Srpskoj akademiji nauka,
slikara kojeg su partijski drugovi wene majke i oca
ubili ekserom u glavu, zajedno sa hiqadama i hiqadama sli_nih predstavnika te rafinirane srpske gra|anske misli, samo zato {to je to bio. Wihova deca i
potomci su predstavnici dana{we srpske gra|anske
misli i nisu ni primitivci, ni osvetnici, ni karijeristi, nego nastavqa_i ideje koja je tako nervirala
Slavujkine roditeqe, pa sada i wu, kao pretwa svemu
{to su u_inili i oteli u svom nasilni_kom i nepo{tenom $ivotu. Wena pri_a da ih nema je pusta $eqa,
ima ih vi{e nego {to ona mo$e podneti i svakodnevno je iritiraju ovih dana po trgovima {irom Srbije, na
kojima u horu, iz deset, dvadeset i pedeset hiqada grla
uzvikuju weno ime i op{tu $equ da joj {to pre do|e
Bukure{t. Ba{ nimalo rafinirano. Vuk i ja u wenoj
bolesnoj glavi simbolizujemo tu srpsku desnu gra|ansku orijentaciju, jer on skupqa narod po trgovima, ali
je kompromitujemo, misli ona, upla{ena do koske i
najmawom mogu}no{}u da ta desnica mo$e pobediti i
sru{iti wenu vladarsku kulu od karata, sazidanu na
smrti, nesre}i i uzimawu tu|ih imawa i $ivota.
Najve}a opasnost sam ipak ja, pa sam zato: iz neugledne _etni_ke porodice, frustrirana socijalnim miqeom iz kojeg je do{la da $ivi u veliki grad, sa hi-

steri_nom ratoborno{}u inferiornih qudi, a naro_ito nerealizovanih $ena sa navikama poludivqih

sto_ara i drumskih razbojnika, koji sa_ekuju putnike
iza krivine i otimaju im prtqag i decu.
Porodica mi je neugledna vaqda zato {to je _etni_ka, mada ne znam da li u Slavujkinoj ma{ti uop{te
postoji ugledna _etni_ka porodica, i koja je kada moja
nije. Za wu su, o_ito, ugledne samo partizanske porodice predratnih lumpen-proletera i besposli_ara,
sli_ne onoj iz koje je mo$da ona, koje su ugled stekle
na ubijawu i satirawu _etni_kih porodica, te otima_ini wihove imovine. Na wenu $alost, moja porodica,
iako opqa_kana i pobijena, najuglednija je i najbogatija porodica kraja u kojem sam ro|ena, {to znaju svi
qudi koji tamo $ive i tu ni{ta ne mo$e ni dodati ni
oduzeti Slavujkino pisawe. Mo$e je samo napraviti
sme{nom u vidqivoj $eqi da omalova$i moju porodicu, ne bi li me pribli$ila sebi, $eni bez ikakve porodice, ni ugledne ni neugledne, tikvi bez korena, $eni ro|enoj u {umi, u zemunici sela Bre$an, s one strane Morave, vanbra_nom plodu iz razuzdanog partizanskog trenutka {umskih orgijawa. Po pisanoj istoriji
wene partije, a ne Srpske re_i, rodila ju je $ena
streqana posle izdaje svojih partijskih drugova, a kao
k}erku po zadatku priznao jedan partizan, iako postoji sumwa u wegovo o_instvo, zbog _ega, vaqda, Slavujka
sa wim nije govorila skoro _itav $ivot, niti je oti{la na wegovu sahranu kada je umro. Sa sestrama po ocu
iz te porodice nikada nije govorila, a danas se sudi za
nasledstvo sa wima i $eli da im oduzme stanove u kojima $ive sa _etvoro dece, i istera ih na ulicu, jer su
joj, izgleda, sasvim malo _etiri ku}e koje poseduje. Veoma fina neka porodica, za ugled i primer gra|anima
Srbije.
Ona sama je majka dvoje nevaspitane dece koja nisu
zavr{ila nikakve {kole, ali se zato bogate i besomu_nim uzimawem tu|eg postaju vlasnici diskoteka, fri-{opova, radio i tv-stanica, nose pi{toqe i pote$u
ih na gra|ane Po$arevca i Beograda kad ho}e i koli-

418

419

ko ho}e, voze skupa i brza kola koja mewaju deset puta

godi{we i terori{u sve oko sebe, oslikavaju}i tako
majku i oca, porodicu u kojoj su odrasli i vaspitavani, weno utemeqewe u nasiqe i prisvajawe narodne
imovine. <umski socijalni miqe gospo|e Elene iz kojeg je do{la da $ivi u veliki grad i na veliki polo$aj vlasti reflektuje se, vidimo, opet {umski, divqe
i neobuzdano i kroz wenu decu, na $alost i na {tetu
cele nacije. Meni je bilo daleko lak{e da do|em iz
svog socijalnog miqea u veliki grad, jer se onaj iz kojeg sam do{la ne razlikuje mnogo od sada{weg i nisam
imala ni $eqe ni potrebe da prisvajam tu|e, kao na{a Slavujka.
A {to se ti_e navika poludivqih sto_ara i drumskih razbojnika koji sa_ekuju putnike na krivini i
otimaju im prtqag i decu, Slavujka je tu, zapravo,
predivno opisala sebe i svoju porodicu, jer ona $ivi
danas u otetim tu|im ku}ama na Dediwu i u Po$arevcu u koje je stigla iz {umske zemunice, zahvaquju}i
prvom talasu drumskog razbojni{tva partizana, wenih
roditeqa i partijskih drugova koji su pravo iz {ume
ukro_ili u salone beogradske gospode, ne znaju}i ni
tada ni danas _emu oni slu$e. Ona vozi skupe automobile i zajedno sa svojom decom $ivi raskala{ni $ivot od novca koji su ona i wen mu$, ba{ kao drumski
razbojnici, otimali od gra|ana Srbije, preko Jezde,
Dafine, Zajma za preporod Srbije, do prostog prisvajawa dr$avnog novca sa ra_una u zemqi i inostranstvu. Sve {to danas ima ona i wena porodica plod je
otima_ine tu|e imovine, a i imovine moje porodice
koju su weni komunisti pqa_kali u nekoliko navrata, a zatim i oduzeli i ku}u i imawe, ali nisu mogli
uzeti korene, porodicu, poreklo, {to jadnoj Slavujki
toliko nedostaje. Uzela nikome nisam ni{ta i nikoga
se ne pla{im, za razliku od na{e Slavujke koja }e se,
bogami, vratiti na svoje imawe, u zemunicu sela Bre$an, kada povra}a sve ku}e koje je prisvojila, ako pobedimo mi desni_ari koje ona tako istrajno i sa razlogom
mrzi.

Smeta, daqe, Slavujki iz Po$arevca Vukov i moj

govor, pismeni i usmeni jer je, ka$e ona, tu| srpskoj
kulturi i istoriji, za razliku od wenog govora i jezika koji je primeren svemu tome. <izofreni_arka koja pi{e i pri_a o cve}u, JUL-u ili avgustu, o cvr_ku
i poledici, dok Srbija umire od bede u koju je dovela
wena vlast i porodica, dok hiqade dece nemaju hleba,
ni stana, a wena luduju i lumpuju svakodnevno, {u{ka ona i {tuca tim lepim govorom svake ve_eri na svim
televizijama i u svim novinama, izuzev Srpske re_i,
o levici, humanosti i ravnopravnosti u zemqi bez
pravde, u zemqi jedinoj danas u svetu sa ovakvim mrakom informativnim i qudskim u kojem mo$e jedna spodoba, samo zato {to spava sa predsednikom Republike,
uzurpirati sve {to $eli, i novac, i medije, i parlament, i vladu, i same $ivote svojih gra|ana, kojima
javno, svojim lepim govorom svetske anga$ovane inteligencije, preti da }e ih, ako za wu ne glasaju, vratiti u istoriju, verovatno u one jame i strati{ta u kojima su weni pobili mnoge o_eve, majke i ro|ake dana{we generacije desni_ara, wenih politi_kih protivnika i danas bez ikakvih prava, snage i hrabrosti da
ka$u ne tom stra{ilu i vesniku daqe propasti. Ako
je wen jezik i govor primeren srpskoj kulturi i istoriji, onda tu nema ni k od kulture, a istorija ne{to
sli_no nije zabele$ila. Ona je savremena Draga Ma{in Srbije koja, za razliku od we, ne vara Srbiju da
je trudna, nego da je lepa, pametna, humana, obrazovana,
tolerantna i kulturna, iako sve to nije, i verujem da
i danas ima na hiqade oficira koji bi po$eleli da je
bace sa nekog balkona i prekinu svoju bedu i poni$ewa koje ona svakodnevno naziva lepim $ivotom.
Nadaqe, Slavujka kulira i elaborira razloge pisawa Srpske re_i o woj i wenoj porodici i nalazi ih
u tome {to smo, ka$e, Vuk i ja penzioneri, invalidski, zna_i bolesni, pa tako smo puni energije koju nemamo gde potro{iti jer ne radimo, ni ja u novinama, ni
Vuk u politici i kwi$evnosti, ne bavimo se humanitarnim aktivnostima kao recimo ona, nego nas vi{ak

420

421

energije odveo u egoizam, zavist, qubomoru, mr$wu.

Penzionisa ona Vuka bez pardona, iako nije penzioner,
niti zadugo ima nameru to biti, na Slavujkinu veliku
$alost, a energiju legitimno koristi u politi_kom
radu za slom Slavujke i wenog Jelenka. <to se mene
ti_e, jesam penzionerka, ali energiju tro{im u istom
pravcu i danono}nom radu protiv lopova, la$ova i
boq{evika sa Dediwa, pa mi je ne ostaje mnogo za zavist ili qubomoru. Zavideti Slavujki je ina_e te{ko, prosto nemogu}e jer niko normalan ne bi $iveo wen
$ivot sa hiqadama nevinih $rtava na du{i, poru{enim dr$avama i domovima miliona qudi, ne bi $eleo
da izgleda kao ona, da $ivi u zatvoru bezbrojnih ku}a
iz kojih ne sme ni na ulicu iza}i, niti se me|u narodom pojaviti, decu kao wenu niko ne bi po$eleo da
ima, a o mu$u da i ne govorim. Diktator, tiranin, balkanski kasapin, kreator rata, mr$we i uzro_nik nezabele$ene kataklizme, pre svega srpskog naroda kojim vlada, a zatim svih na{ih suseda, omrznut i u zemqi i u inostranstvu kao simbol zla i nesre}e, ro|en u
porodici _ija su oba roditeqa izvr{ila samoubistvo,
kao i brat wegove majke, koja se ina_e ubila zbog usamqenosti, napu{tena od dece koja su je zaboravila toliko da ni na sahranu nisu do{la, _ovek je na kome joj ne
zavidi niko. Mislim da nema lekara danas u Srbiji i
svetu koji bi mogao potpisati da su wih dvoje normalni, posmatraju}i wihovo porodi_no, politi_ko i dru{tveno pona{awe. Otuda i $eqa da se bolesti prisutne u wenoj porodici, i po nasle|u i po odr$aju, pripi{u meni i Vuku, kojima, u stvari, ona zavidi, jer
smo odrasli u sasvim druga_ijem miqeu, u porodicama
sa devetoro i {estoro dece, sa tradicionalnim gra|anskim vaspitawem, bez tragova fizi_kih i psihi_kih
anomalija kroz nasle|e. U demokratskim zemqama sveta, na demokratskim izborima, ta porodica koja vlada
Srbijom skoro deceniju, sa {izofrenim rezultatima,
nikada ne bi mogla dobiti mogu}nost da upravqa zemqom ba{ zbog svog porekla i porodica iz kojih poti_u,
sa o_itim nasle|enim sklonostima roditeqa. Politi-

_ki im zavideti na mo}i koju imaju je ludost, takvu

mo} niko normalan ne bi po$eleo, jer ona nepovratno
vodi u Bukure{t.
U svojoj pri_i o nama Slavujka najvi{e {lajfuje
predstavqaju}i nas kao zaludan bra_ni par koji zaviruje u tu|e ku}e, krevete i kuhiwe, kao da smo mi autori svih bquvotina, od vila na @enevskom jezeru do nemawa dece kao hendikepa za politi_ki rad, {to je ona
lansirala, i lansira opet i u svom novom tekstu, o_ito iz polo$aja potkrevetne opajdare i vira_a kroz tu|e kqu_aonice.
Napisati za najtira$nijeg pisca i najzaposlenijeg politi_ara Srbije da je zaludni penzioner, mo$e
samo bolesni um mongoloidne padavi_arke koja je neprestano epilepti_no izvrnuta na le|a i svet posmatra naopa_ke, onako kako bi $elela da izgleda. Iz tog
polo$aja ona daqe zakqu_uje da nas niko ne voli i da
smo svima te{ki, da ako se razbolimo niko nam ne}e
pomo}i, a da, kad umremo, niko ne}e plakati. Eto wene sopstvene slike i wene stvarnosti pune zavisti cele joj porodice prema nama, zbog o_igledne op{te narodne mr$we koju u$ivaju ona i wen mu$ i od koje ne
smeju bez kordona policije da se pojave ni u svojoj ba{ti, a ne na ulici ili predizbornom mitingu, sa kojih,
ina_e, svakodnevno gledaju prizore obo$avawa drugog, onog zaludnog penzionera o kojem pi{e, i kretawe
naroda za wim.
A {to se bolesti i nevoqe ti_e, kada smo se na{li
u tome, pomogao nam je ceo svet i ogromna ve}ina Srbije je bila uz nas, a da se ona razboli i izgubi vlast, te{ko da bi je i ro|aci obi{li, kako sa wima postupa, a
sada{wi weni poltroni i podsukwa{i bi se razbe$ali kud koji.
Mo$da kada umremo nas dvoje ne}e svi $aliti, ali
je sigurno da kada ona uskoro umre peva}e cela Srbija, a i demokratski svet.
Pi{u}i o nama i protiv nas, ona je o_ito opisivala sebe, svoju porodicu, depresiju i o_aj zbog op{teg
konsenzusa mr$we i odvratnosti koju narod ose}a pre-

422

423

ma woj i wima, _ak do najbli$eg okru$ewa u kojem se

kre}e.
Ja je ne mrzim, kao ni wenog mu$a, jer takve qude,
ako su to uop{te qudi, mo$emo samo $aliti zbog sudbine koju imaju i za kojom $ure.
@ali se na kraju ona da mi ho}emo da joj ukrademo
kowa na kojem ja{e, kao kowokradice, iako ne znamo
kuda bismo sa wim po{li. Pa, da je ute{im, neka se ne
sekira, niko ne}e wenog kowa ni ukrasti, ni pojahati,
jer mi znamo da on nosi u nepovrat, u pakao, prirodno
stani{te takvih duhova i umova. Mo$emo samo kowa
nahraniti da {to pre stigne tamo gde su oni po{li, na
radost cele Srbije.
(31. oktobar 1996. godine)

424

GUBI>EMO DOK VAM NE DOSADI

Poraz opozicije na izborima 1996. godine nimalo

se ne razlikuje od svih dosada{wih poraza i izbora u
Srbiji. Sve je bilo isto kao i 1990, 1992. i 1993. godine, pa _ak i gore, a mnogi su se, ipak, nadali pobedi.
Medijski potpuno blokirani, gore nego ikada, bez
ikakve {anse da narodu objasne za{to vlast ne vaqa i
{ta oni nude, bez novca za osnovne tro{kove kampawe,
osiroma{eni, zamoreni, opawkani i satanizovani do
kraja, lideri opozicije su zapravo o_ekivali _uda,
naivno veruju}i da ona postoje i da je $ivot bajka u kojoj na kraju trijumfuje dobro i pravda. Jer samo _udo
je moglo doneti pobedu sa onakvim medijskim pritiskom na bira_e, koje je opozicija pogre{no ocenila politi_ki dovoqno zrelim da se odupru propagandi vladaju}e stranke, smatraju}i da }e ona delovati kontraproduktivno i ogaditi narodu i Tiranina i wegovu
$enu koja je svakoga dana i ve_eri mucala sa svih ekrana i svih programa o levici i jednakosti, nemilice
tro{e}i narodnu imovinu na rasko{ne promocije i
pompezna putovawa sa svim _lanovima koje je pohvatala i potplatila po Srbiji. O_ekivala je opozicija tako|e da u takvoj, neravnopravnoj trci, budu ravnopravno tretirani i na bira_kim mestima na kojima se sve
odlu_uje, ali ne glasawem bira_a, nego brojawem glasova, a opet su ih sa tih mesta isterali gde god su mogli, od Kosova do Leskovca, Zaje_ara, Kraqeva ili Prokupqa, pa je o_igledno da su pobedili samo tamo gde su
425

sami brojali glasove, a izgubili u svim ve}im gradovima u kojima kontrolu nisu mogli spre_iti.
Izbori na kojima se ustanovi i najmawa kra|a glasova odmah su neregularni i poni{tavaju se svuda u
svetu, a kod nas je to uobi_ajena praksa u kojoj najnovija otvorena kra|a na Kosovu, gde je glasalo pet puta
vi{e bira_a nego {to ima Srba, pa su taj vi{ak proglasili albanskim glasovima, iako Albanci javno negiraju svoje u_e{}e na izborima, prolazi regularno i
jo{ se smatra trijumfom i pobedom. Uz ovakvu opoziciju to je i mogu}e, ali je nemogu}e bilo gde u demokratskom svetu, koji se javno, saop{tewem ameri_ke vlade, skandalizuje izborima u Jugoslaviji, o{tro kritikuju}i potpunu medijsku blokadu, manipulaciju sa
bira_kim spiskovima i brojawem koje traje onoliko dugo koliko je potrebno za kra|u i {timovawe rezultata, reaguju}i o{trije i br$e nego bilo koji opozicioni lider. Zate_eni u pogre{noj proceni zbog koje su
zanemarili sve, i medije, i brojawe, i kontrolu, i opet
popili poraz, ve}i nego ikada do sada, lideri opozicije }ute i o medijskoj blokadi, i o kra|i glasova, i o
svim neregularnostima, priznaju}i tako svoju krivicu i nemo} da se pre izbora odupru izazovu pobede, i
bezuslovno zatra$e i obezbede demokratske izborne uslove, imalo sli_ne onima u Francuskoj, Engleskoj ili
bar Bugarskoj i Rumuniji. Debakl koji su do$iveli
vaqda }e ih kona_no uveriti da nema pobede same po
sebi, da se sve mora izboriti i odraditi na uobi_ajen,
civilizovani na_in, primeren svetu i veku u kojem
$ivimo, da kampawa pe{ke po Srbiji, u mraku i strahu, ne donosi ni{ta, i da je televizija alfa i omega
borbe za demokratiju u celom svetu, pa mora biti i
kod nas.
Novinarku londonskog Tajmsa koja me nedavno intervjuisala pitala sam prosto: da li je mogu}e da u
Engleskoj budu izbori i budu regularni, a da opoziciona Laburisti_ka stranka ne mo$e koristiti televiziju ni na koji na_in, a vladaju}a stranka je zloupotrebi maksimalno za svoju propagandu i ru$ewe labu-

rista i lidera te partije na sve mogu}e na_ine, a ona

mi je, naravno, odgovorila da je to nezamislivo. Po{to
je za Engleze nezamislivo, mora biti i za Srbe, i to je
razlog {to ove izbore li_no ne priznajem i smatram da
se nisu ni dogodili. Kao izvorni antikomunista zapravo se i radujem ovakvom ishodu koji obezbe|uje da
prqave poslove izdaje naroda i dr$ave zavr{e oni koji su ih i zapo_eli i da, kada kona_no odu, ne ostane ni
trunke sumwe u pogubnost te ideologije, _ime }e se Srbija zauvek izle_iti od komunizma. Da smo mi pobedili i bili prinu|eni da potpisujemo razne kapitulacije, koje slede vrlo brzo na osnovu Dejtonskog sporazuma i pod pritiskom sveta, otvorili bismo mogu}nost
wihovog skorog povratka na vlast i zatvorili zadugo
vrata demokratiji, {to nikako nije strate{ki interes, ni opozicije, ni cele nacije. Zato, neka vladaju
dok sve ne prodaju, mi mo$emo gubiti vi{e nego {to
oni mogu da izdr$e.
Da sebe ipak izdvojim od op{te gluposti i opozicione euforije u sigurnu pobedu, u_inila sam {to sam
mogla bore}i se prvo protiv udru$ivawa opozicije,
zatim uti_u}i da se ne prihvate izborni uslovi, i u
jeku predizborne kampawe sam predlagala bojkot izbora zbog potpune medijske blokade koja mora doneti
poraz. Tako se i dogodilo. Vidqivo je bilo svima, neoptere}enim partijskim pritiscima i mi{qewima
ovih ili onih savetnika i du{ebri$nika, stiglih odsvukud, a nevidqivo ba{ onima koji donose odluke. Zaneti mogu}om pobedom, opozicioni lideri su zaboravili sva prethodna iskustva nedemokratskih izbora i
bezuspe{nih udru$ivawa i opet su sakrili svoje ime,
prezime i stranku iza nekoga i ne_ega, narodu potpuno neva$nog i nepoznatog, te pro{li o_ekivano lo{e.
Da Avramovi} mo$e zameniti Dra{kovi}a i da je od
wega va$niji i uticajniji tvrdile su razne ankete i
zavidni lideri mawih stranaka opozicije, i ka$weni
su svi bezimenom listom koju mnogi bira_i, navikli na
identifikovawe imena lidera i stranke, nisu razumeli pa su glasove davali listama sa imenima Slobo-

426

427

dana Milo{evi}a ili Vojislava <e{eqa, koji je tako profitirao bar {est mandata. Zamislimo samo listu Socijalisti_ke partije Srbije ili Srpske radikalne stranke bez imena Slobodana Milo{evi}a ili
Vojislava <e{eqa i jasan je u_inak pogubne i stalne
$eqe, naro_ito Srpskog pokreta obnove, da se ujedini
i utopi u bezli_nost nametnutih spasilaca.
Pored toga, iako stvarnost prepuna stranaka nastalih od jedne stranke, koje, svaka za sebe, opstaju i ja_aju, demantuje narodnu pri_u o udru$ivawu opozicije, opozicija se opet poku{ala ujediniti, nesigurna u sebe a i da usli{i vapaje i molbe naroda i ostala
kratkih rukava. Kao i uvek do sada, bira_i su i pored
kra|e i neregularnosti dobro nagradili one koji ne}e
da se udru$uju i one koji rade sve {to mogu na razjediwavawu, na {irewu mr$we i cepawu narodnog bi}a. To je tako normalno i o_ekivano u narodu koji slogu promovi{e u nacionalni ciq, nedosti$an generacijama Srba rasto_enih i neslo$nih u samom nukleusu nacije, u porodici, od carske, do seqa_ke. Mr$we,
ubistva, va|ewa o_iju, davqewa, trovawa, saka}ewa
bra}e i o_eva, istorija su na{ih vladarskih porodica od Nemawi}a do Kara|or|evi}a i Obrenovi}a, pa i
porodica seqaka, radnika, gra|ana i malogra|ana, od
nastanka nacije do danas. Verujem da i sada u Srbiji
ili Crnoj Gori ne postoji nijedna politi_ki homogena porodica koja je glasala za jednu politi_ku stranku, i da su porodi_ne sva|e oko stranaka i lidera obele$ile i ove izbore u svakoj ku}i. U takvom narodnom
bi}u, nepromenqivom i trajno razbijenom, ne mo$e se
ni{ta sagraditi na zajedni{tvu, udru$ivawu, slozi
ili pomirewu. To je uvek gubitni_ka varijanta, {to
dokazuje i posledwa pobeda vladaju}e stranke koja je
uspe{no, i narodu svome primereno, {irila la$i, raspirivala sva|e, kopala rovove, ru$ila opoziciju, zatvorila im sve medije, izmi{qala wihove izjave smawuju}i efekte kampawe skrivawem wenog programa i
naroda kojem govore, {to je izazvalo navija_ko zadovoqstvo dela bira_a koji su im davali glasove u$iva-

ju}i u razlikama i neuspehu suseda, brata, prijateqa,

nesvesni da su u stvari glasali protiv sebe. Tako mi
sasvim realno i primereno deluje jedna beogradska
pri_a o starcu, penzioneru, koji je dan pre izbora iza{ao rano iz ku}e da podigne penziju u banci. ^ekao je
u redu na {alteru od 8 do 15 _asova, i kada je stigao
obave{ten je da nema novca i da ne mo$e podi}i penziju. Nesre}an je krenuo ku}i, ali je zbog {trajka Gradskog saobra}ajnog preduze}a morao pe{a_iti do ku}e
nova dva sata. U soliteru gde stanuje nije radio lift,
pa je morao pe{ke do osmog sprata. I kada je kona_no
stigao do stana, sve nevoqe je ispri_ao $eni zakqu_iv{i: E, jo{ ako Sloba ne pobedi sutra na izborima,
propa{}emo potpuno, nema nam spasa!. O_ito da je Sloba upoznao narod kojim vlada, za razliku od lidera
opozicije koji uporno nude promene na boqe, iako narod to ne $eli. <to gore to boqe, stara je i nepromenqiva srpska nacionalna pri_a koja pobe|uje vekovima, i to je tajna uspeha i opstanka komunista pola
veka, a izgleda i daqe.
To, naravno, nije pri_a celog naroda, nije _ak ni
wegovog ve}eg dela, nego maweg, uvek, pa i na ovim izborima, ali oni nekako stalno ispadnu ve}i. Kao i na
pro{lim, i na ovim izborima, od iza{lih bira_a, za
gore je glasala mawina, a za boqe ve}ina bira_a, koja
je dala glas opozicionim strankama. Ti glasovi su, me|utim, rastureni po raznim partijama sa skoro istom
ponudom, ali u razli_itom pakovawu, uglavnom personalno i liderski obojenom. Ta cepawa ve}e polovine
su opet trajnog karaktera, nepromenqiva i stalna do
beznade$nosti. Samo sloga Srbiju spasava, ka$e vekovna narodna te$wa, a po{to sloge nikada ne}e biti, ni
spasa izgleda skoro ne}e biti.
Najboqi i najsve$iji dokaz te nesloge i pogubne
mr$we i zavisti koja uni{tava i qude i naciju je Demokratska stranka Srbije i wen lider, _lan Koalicije Zajedno na saveznim izborima, a quti neprijateq
na lokalnim, zaslepqen mr$wom i $eqom za neuspehom Koalicije do te mere da {tampa letke protiv we-

428

429

nih kandidata, u kojima poziva bira_e da glasaju za

SPS, a ne za Zajedno. Letke ubacuju u sandu_i}e po
Starom Gradu, Vra_aru, Savskom vencu i po celom Beogradu. To su, naravno, _inili i u prvom krugu lokalnih
izbora, a ponavqaju ovih dana i u drugom krugu, iako
kandidata te stranke skoro da i nema po op{tinama,
izuzev malo na Starom Gradu, a jo{ mawe na Vra_aru,
gde je ve} u prvom krugu ispao biv{i predsednik te
op{tine kojom je carovala Demokratska stranka Srbije. Neverovatna mr$wa prema drugim, ve}im strankama, koja parali{e sve poku{aje konsolidacije opozicije u zadwih pet godina, vidqiva svim gra|anima i
bira_ima, donela je podr{ku oko 90.000 Beogra|ana,
sledbenika poznate srpske filozofske misli da kom{iji crkne krava, {to je i jedini program Demokratske stranke Srbije. I ovi izbori su pokazali da je to
mra_na rupa opozicije u kojoj se koncentri{e narodni
otpad i rastura_ka nacionalna energija mr$we, nimalo razli_ita od one na kojoj se hrane i opstaju leve snage, okupqene oko $ene koja i li_i na zlo. Lider Demokratske stranke Srbije li_i na wu, a oboje ih spaja
sli_an izborni rezultat, porazno mawi od svih $eqa
i anketa, ali nedovoqno mali za nadu da se narod mewa pod pritiskom civilizacijskih tokova. Ru$nu sliku stvorenu u demokratskom svetu o Srbiji i nama, kao
primitivnom i profa{isti_kom narodu, sasvim potvr|uju glasovi dati DSS-u i JUL-u i sli_nim strankama, jer za narod koji ima toliko ludaka, ekstremista
i mrziteqa svega i svakoga, ima malo nade da se uskoro ukqu_i u demokratski i civilizovani svet.
(14. novembar 1996. godine)

430

IPAK >E BITI MOTKA

Izborna pobeda opozicije na lokalnim izborima u

svim ve}im gradovima Srbije {okirala je vlast do te
mere da se pona{a kao dete kojem oduzmu najdra$u igra_ku. Pla_u oni preko svih tv-kanala i re$imskih
novina, pla_u u hiqadama tajnih prigovora na izborne rezultate, pla_u pred svojim sudovima i mole da im
se igra_ka vlasti vrati po svaku cenu.
Od wihovog pla_a i tuge pobunila se cela Srbija,
narod hoda ulicama svakodnevno, a izbori nam traju
kao nigde u svetu. To je izborni proces, ka$u iz
JUL-a, to }e trajati koliko treba da nam se vlast vrati, nema ni{ta od izborne voqe gra|ana, va$na je voqa sudija koja sada odre|uje pobednika, a zna se na koju }e stranu sud, na stranu gazde koji ga hrani, iako toliko lo{e da ve} sve sudije deluju neuroti_no i histeri_no zbog nedostatka vitamina i minerala u redovnoj ishrani, kao onaj _uveni Lazarevi}. A mo$da to
i nije zbog ishrane, mo$da je takav zbog vriske i cike
wegove mama Mire, koja se zabila u mi{ju rupu i neprestano urli_e: Vratite mi Beograd, Ni{, Kragujevac, U$ice... ne}u samo Crnu Travu, Lebane, gde }u
kwige da promovi{em, gde }u ma{nice da {etam.
Od te vike je, izgleda, poludeo _ak i Dragan Tomi},
predsednik Skup{tine Srbije, koji posle mesec dana
od izbora u kamere televizije govori: Jo{ nemam rezultate izbora, a opozicija se pona{a sramno i bruka Srbiju, jer je nestrpqiva da te rezultate vidi. Ne
431

znam {ta misli Dragan Tomi}, ali ja mislim da }e on

za tu izjavu i ove izbore na nekom sudu demokratske
Srbije debelo odgovarati, kao i svi oni koji su u poni{tavawu izbora u_estvovali.
Dakle, posle pedeset godina do_ekali smo da komunisti pla_u, a _etnici pevaju, u Beogradu, Novom
Sadu, ^a_ku, Kragujevcu, Ni{u, U$icu, Kraqevu, i
mnogim ve}im gradovima Srbije, {to je wih ra$estilo do te mere da su nam ve} objavili rat. Spremni smo
za rat sa _etnicima Beograda, poru_uje nam predsednik JUL-a, sin partizanskog generala Risti}a, koji je
upla{en pobedom demokratije jer u woj ne}e mo}i samo
po prezimenu oca i ni_im vi{e biti bahati rasipnik
narodnog novca na propale pozori{ne projekte i predstave koje planira i re$ira na nivou partizanskih,
{umskih, kulturnih priredbi, uz de_ju banalizaciju
koja treba da bude pozori{na avangarda.
Ne sprema se on zato u borbu sa _etnicima, nego u
li_nu borbu za opstanak, kao i wegova partijska drugarica Mirjana Markovi}, profesor, akademik, pisac,
a sve to malo morgen kada prestane vlast. Zato se te
bitke ne pla{imo nimalo, ve} smo je dobili u o_aju,
strahu i panici koja je vidqiva kod svakoga od wih.
Isto onako kako lokalni mo}nici tipa Mileta Ili}a
iz Ni{a, otima_inom kutija i prepravqawem zapisnika ho}e da po svaku cenu zadr$e privid svoje va$nosti i snage, koje nema bez vlasti, tako i _elnici
centralne vlasti otimaju dok mogu i koliko mogu, {tite}i pre svega sebe i svoju nesigurnost, li_nu, porodi_nu i profesionalnu. Ta nesigurnost je i znak da borba sa partizanima Risti}ima i ostalima nama i nije
potrebna, oni su pora$eni odavno, samo im to niko nije javio.
Da je to tako najboqe dokazuje i dolazak Dobrice
>osi}a na protest koalicije Zajedno i wegova podr{ka _etnicima. Koliko li je wemu trebalo snage
da do|e, poni{ti sav svoj $ivot i sti{a duboku mr$wu prema svemu {to nije levo i partizansko, lepo formulisanu u izjavi datoj pre neku godinu da bi on po-

novio svoj $ivot i sada, i borio se protiv _etnika, kao

i pre pedeset godina.
Lideri Demokratske stranke koji su ga pozvali da
govori, tajno, bez usagla{ewa sa Vukom i Srpskim pokretom obnove, sinovi raznih komunisti_kih generala i pukovnika, o_ito su iz iste pri_e kao i Dobrica,
ali su svi zajedno dobili pravi odgovor okupqenog naroda, dugotrajne zvi$duke i pesmu: Od Topole, pa do
Ravne Gore i Spremte se, spremte, _etnici, uz psovke Dobrici: Stidi se, Odlazi, odlazi, Crvena p....
i sli_ne. Gledaju}i oronulog pisca na simsu, dok slu{a _etni_ke pesme i neprekidne zvi$duke wemu i celom wegovom $ivotu, razmi{qala sam o upornosti qudske zablude i nesposobnosti _ek i velikih qudi da
priznaju gre{ku i krenu prema istini, bar na kraju
$ivotnog puta. Izvini se, Sko_i dole, skandirao
mu je narod dok je on govorio: Ovde sam da javno zamolim vo|e opozicionih stranaka i wihove sledbenike
da u borbi za demokratska prava ne koriste ni jedno
nasiqe. U na{oj zemqi ni odbrana vlasti, ni borba za
vlast ne zaslu$uje da se prolije nijedna kap qudske
krvi. Sve ideologije gra|anskog rata su pora$ene istorijom. Nemojmo da obnavqamo rovove gra|anskog rata.
^ovek koji je prolio tone srpske krvi bore}i se u
gra|anskom ratu za komunisti_ku Srbiju, sada ka$e da
nijedna vlast nije vredna nijedne kapi qudske krvi i
da su sve ideologije gra|anskog rata pora$ene. Sve je
ta_no, ali govoru nedostaje priznawe sopstvene krivice za prolivenu narodnu krvi u onom bratoubila_kom
ratu u kojem je on aktivno u_estvovao bore}i se za komunisti_ku vlast, koju je kasnije dobio i nemilice koristio. Umesto toga on bi se, ka$e, ponovo sa _etnicima borio. Zna_i li to da je on mislio da }e sa prozora
Demokratske stranke govoriti samo razo_aranim i odba_enim komunistima, levi_arima, wegovim pristalicama i sledbenicima ideje da sve ostane isto u Srbiji,
a da se samo qudi na vlasti promene. Zabluda je op{ta
i o_igledna kod ve}ine govornika sa tog prozora kojima okupqeni narod uglavnom zvi$di, jer na ulicama

432

433

Beograda, Ni{a, Kragujevca, Kraqeva, U$ica, Pirota,

nije levi_arska Srbija, nego ona Srbija koja tra$i svoja oteta demokratska, gra|anska i qudska prava i ne mo$emo joj nuditi ni{ta drugo, a najmawe komunisti_ke
le{inare koji {etaju od vlasti do opozicije u potrazi za snagama koje }e da im o$ive mladala_ke snove i
uni{te svedoke greha i zlo_ina koje su po_inili prema svom narodu u ovih pedeset godina. Nema u tom pobuwenom narodu nijednog koji ho}e levo u bilo kom obliku i varijanti, oni ho}e desno i to se mora upamtiti i
po{tovati, ukoliko ho}emo zajedni_ku pobedu.
Ta pobeda je, izgleda, ipak daleko, onoliko koliko
i pravo zajedni{tvo u koaliciji Zajedno. Ne $ele}i
da pi{em o sebi i onome {to mi se dogodilo ovih dana
u Slu$bi dr$avne bezbednosti Srbije, jer su o tome
pisale sve novine, i doma}e i strane, ipak moram da zabele$im ravnodu{nost koalicionog partnera stranke kojoj pripadam, koja je bila sasvim blizu podr{ke
Socijalisti_koj partiji i Dr$avnoj bezbednosti. Prihvativ{i odmah la$ vladaju}e partije lansiranu na
televiziji, ali ipak preko ruske agencije, da se to i
nije dogodilo, ve} da sam se sama sklonila da bih izbegla hap{ewe zbog poziva na terorizam, vaqda isto
onako kako sam se i 1. juna 1993. godine sama tukla, lideri koalicije su se utrkivali ko }e se pre ograditi
od mene i mojih politi_kih stavova.
Izmu_ena dvadeseto_asovnim ispitivawem i zastra{ivawem koje bi destabilizovalo svakoga, u susretu sa podozrewem i ravnodu{no{}u onih koji }e od
svih mojih borbi i zatvarawa, prebijawa i zastra{ivawa samo profitirati na ministarskim, na_elni_kim i gradona_elni_kim polo$ajima, osetila sam neodoqivu $equ da i oni iskuse isto, da ih malo zatvore, istuku, ponize, ucene i zastra{e, jer samo tako }e
shvatiti realnost i po{tovati $rtve koje se podnose
za zajedni_ki ciq. Toj $eqi ne mogu da odolim uprkos
jo{ ve}oj $eqi za pobedu nad komunistima na vlasti,
jer gledaju}i >osi}a okru$enog pa$wom i po{tovawem demokrata, vidim samo da je nama uvek isto lo{e

kada se udru$ujemo. Sve su to samo Dobrice u raznim

izdawima kroz generacije vaspitavane na ideji mr$we
i ru{ewa ja_eg po svaku cenu, {to neminovno udaqava
pobedu. Bi}e je tek onda kada svi prihvate realnost
da je snaga otpora tamo gde jeste, o _emu jasno svedo_i
okupqeni narod, i kada sve Dobrice budu sramota i
pro{lost, a ne inat Vuku Dra{kovi}u. Inate}i se, gubimo svi, mada mi _etnici mo$emo _ekati, a za druge nisam sigurna. Ako im se sada izmakne pobeda u senci ja_ega, daleko je do slede}e. Onoliko koliko je i moje najnovije stradawe daleko od wihove, bar zabrinutosti.
Ina_e, za razliku od ve}ine politi_kih qudi u
strankama opozicije, koji ocewuju {tetnom moju teoriju o terorizmu kao odgovoru na dr$avni terorizam,
ja sam veoma zadovoqna u_inkom tog slu_ajnog doga|aja, koji verovatno u sklopu onoga {to nam se doga|a i
nije slu_ajan. Ogromni zna_aj i publicitet koji je vladaju}a stranka i wena televizija dala mojoj prepirci sa demonstrantima ispred Skup{tine Srbije, koji
su tra$ili radikalniju akciju i upozoravali me da ne
dozvolim gre{ku 9. marta i Vidovdanskog sabora, kada
smo po stalnom teoretisawu politi_ara i demonstranata propustili {ansu, jer Vuk nije znao {ta da
uradi sa narodom, kako je to kasnije kriti_ki ocenio
Zoran \in|i}, pokazuje da me vlast, zapravo, mnogo vi{e po{tuje nego opozicija. Oni su mi dali ulogu lidera cele opozicije i najzna_ajnijeg politi_kog protivnika re$ima u ovim danima nemira i promena koje se
pokre}u, insistiraju}i na zna_aju mojih li_nih stavova za bezbednost wihove vlasti. Dok lideri koalicije Zajedno svakodnevno govore, prete i kritikuju
vlast, ona im ne pridaje nikakav zna_aj, pou_ena iskustvom da govor, {etwe i protesti na kraju moraju da
se zavr{e. Ali, zato su se jako upla{ili samo nagove{taja onoga {to ja mislim i {to bi mo$da moglo da
krene po Srbiji, jer oni znaju da samo to i ru{i i uspostavqa vlast. Oni su tako do{li na vlast, tako }e i
oti}i, kako je lepo i javno rekla Mirjana Markovi},

434

435

suo_ena sa vi{estrana_kom Srbijom i prvim izborima. Mi komunisti krvqu smo do{li na vlast i samo
krvqu }emo je i napustiti, rekla je tada ona, i _ini
to ovih dana krvavo napu{taju}i vlast u velikim gradovima Srbije. Hiqade milicionera, specijalaca, bornih kola, opsada oru$jem i policijom u svim op{tinama Srbije koje je dobila opozicija, prava su prakti_na razrada te teorije krvi koju drugarica Markovi}
zagovara. Oru$je u wihovim rukama i po op{tinama
nije opasno i nije terorizam ni za vlast ni za lidere
koalicije Zajedno, ali jeste opasan i terorizam u
mojoj ma{ti, pa su zato tako brzo i o{tro reagovali, i
vlast strahom i opozicija distancirawem od svega {to
govorim. Kada se to isto policijsko oru$je okrene ubrzo protiv Mirjane Markovi} i komunizma, {to je neminovno u daqem procesu oslobo|ewa od terorista na
vlasti, svi ovi dana{wi ogra|iva_i }e mi prvi odavati priznawe za politi_ke stavove koje sada osu|uju.
Svi mi to mislimo, ali ne smemo re}i, {tetno je,
_est je komentar koji _ujem ovih dana od mnogih qudi,
a da treba re}i i da je upravo korisno potvr|uje stranka na vlasti daju}i mojim izjavama nevi|eni publicitet, uprkos tome {to tim publicitetom istovremeno
mobili{e i uve}ava narodni otpor i pobunu, jer ve}ina opozicionih bira_a podr$ava moje stavove. U strahu su kratke o_i, ka$e poslovica, a strah vlasti od
motki kojim bi ih narod isterao je wihova pedesetogodi{wa no}na mora, jer znaju da su i tada pokrali izbore i uzeli vlast protivno voqi naroda, skupqaju}i
nepostoje}u podr{ku u raznom }oravim kutijama.
Ja to znam, znaju i oni da znam, otuda i koncentracija mr$we i straha samo na moje pona{awe i politi_ke stavove, a ravnodu{nost i podsmeh na delovawe
celokupne opozicije. Meni to prija, jer wihova mr$wa me hrani da sa_ekam Bukure{t u Beogradu.
(28. novembar 1996. godine)

436

JAJE I DO PAJE

Izborni karneval jo{ traje i traja}e, _ini se, zadugo. Vlast otima pobedu opoziciji na rate, odlukama
sudova, komisija i mo}nih pojedinaca, a narod svakodnevno na ulicama uzalud _eka neko vol{ebno re{ewe,
odluku nekog pravi_nog sudije za koga se nadaju da ipak
postoji u gomili Diktatorovih podanika. Kako je stvarnost surovija od najgoreg pesimizma, sa_ekuju nas svakodnevno sve gore i gore vesti, Diktator se pona{a samoubila_ki i _ini ba{ ono {to niko ne o_ekuje i {to
ne bi _inio nijedan dr$avnik sveta u sli_noj situaciji. Zato je bar veoma lako prepoznati budu}e wegove
odluke, jer su uvek upravo onakve kakve mislimo da ne
mogu i ne smeju biti, pa je o_ito da }e on u_initi sve
da zadr$i otima_inu izbornih rezultata u Beogradu,
Ni{u, Kraqevu, Jagodini i mnogim gradovima Srbije,
i da }e odustati od toga samo u pregovorima preko motke, a nikako preko cve}a i sve}a.
Po{to za takve pregovore sa wim ovde nema ni nade, ni qudi, ostaje nam da {etamo i daqe, dok nam ne
dosadi ili dok Diktator ne postavi pet policajaca ispred kolone od 300.000 qudi koji }e zaustaviti {etwu. Ne treba mu vi{e od pet, mo$e _ak i mawe, demonstranti i vo|e kolone sigurno ne}e ni poku{ati da nastave {etwu ako im milicioner stane na put, jer oni
ho}e gandijevski da se biju sa silexijom i razbojnikom
najni$eg ranga koji, verujem, i ne zna za Gandija. ^ovek
koji je hladnokrvno po_eo rat, slao oru$je i vojnike da
437

sistem vlasti, koji jedan drugi podr$avaju i odr$avaju. Nije slu_ajno {to se Patrijarh Srpski, u situacijama koje miri{u na promene, uvek isto opredequje za
vlast, a ne za pobuweni narod, pa je krajwe vreme da u
crkvenoj hijerarhiji do|e do otvarawa puta za nekog
druga_ijeg patrijarha, za poglavara kome bi samo Bog
bio Bog, a ne i Slobodan Milo{evi} ili neki drugi,
budu}i, vlastodr$ac. To je potrebno i narodu i Srpskoj crkvi, jer danas u sve{tenstvu {irom Srbije te{ko da ima i jedan procenat sve{tenika koji podr$avaju politiku i pona{awe Srpskog Patrijarha, pa su
tako promene ve} po_ele. Mnogi od tih sve{tenika koji dolaze na proteste tra$ili su da demonstranti pro{etaju i pored Patrijar{ije i ga|aju je jajima kao
Predsedni{tvo Srbije, {to sam, naravno, podr$ala, i
nadam se da }e i do Paje sti}i neko jaje, kao najboqi
odgovor na wegove poruke pobuwenom narodu i odbijawe zahteva lidera opozicije da javno, sa celim Sinodom, zatra$i od Milo{evi}a po{tovawe izborne voqe
naroda i priznavawe izbornih rezultata od 17. novembra. Mi to ne mo$emo u_initi, re_eno je na sastanku sa predstavnicima koalicije Zajedno u Patrijar{iji, jer nismo imali kontrolore na bira_kim mestima, pa ne znamo ko je u pravu. Na takve mu}ak stavove
ide samo mu}ak-jaje, i jo{ po ne{to, a pre svega javni
prezir i nepoverewe naroda, _ega su ve} prepune prazne crkve {irom Srbije.

ubijaju gradove i qude, koji je unesre}io hiqade i hiqade porodica, raseqenih po Srbiji i svetu, sigurno
nije onaj kojeg }e pobuweni gra|ani {etwom i pesmom
naterati na ustupke. To je prosta logika koju ne shvataju na{i lideri opozicije i uporno ube|uju i sebe i
gra|ane na ulicama Beograda, Ni{a, Kraqeva, U$ica,
Kragujevca i skoro cele Srbije da je samo va$no izdr$ati {to vi{e dana, kao {to su ^esi, zaboravqaju}i
da ovo nije ^e{ka, niti je Sloba Husak, ovo je mnogo
bli$e Bukure{tu, a on mnogo sli_niji ^au{eskuu.
Svakodnevni {amari koje dobijaju sa wegove strane,
odluke sudova koje jedna drugu potvr|uju, uprkos pravdi i obe}awima datim demokratskom svetu da }e se na}i re{ewe krize, nisu izgleda dovoqni pokazateqi
opoziciji za promenu na_ina borbe za postavqene ciqeve.
Zato se bojim da ne}emo posti}i ni{ta, da }e se i
ova pobuna zavr{iti trijumfom sile i bezakowa koji
caruju na ovim prostorima skoro pola veka i sastavni
su deo na{eg $ivota, sada ve} za dve generacije.
Da je vlast svetiwa na koju se ne mo$e i ne sme di}i ruka, vaspitavana su pokoqewa, uz pripomo} i crkve, koja, _ak i kroz zapovesti, tra$i da se narod moli
Bogu za one koji su na vlasti, pa je zato svaka druga_ija misao prava jeres. To je po$urio da objasni i sam
Srpski Patrijarh, koji se u ovoj narodnoj pobuni, kao
u uvek do sada, na{ao na strani vlasti i zajedno sa
wom o{tro osudio svaku izjavu koja poziva na silu, ma
od koga dolazila. Dr$avna televizija je tu wegovu
podr{ku dobro plasirala, uz svakodnevne ocene da su
demonstracije ru{ila_ke i nasilni_ke i tako su se
i vlast i crkva javno susreli na zajedni_kom poslu
ubijawa slobode i vaspitavawa pokornog gra|anina, koji je po wima du$an da trpi sve bez pobune, pa _ak i
bez prava na samoodbranu. Na tom versko-dr$avnom savezu se i napaja ropska priroda ve}ine Srba, spremnih
da trpe ono {to nijedan narod ne}e, pa je potrebno, ako
$elimo ne samo formalne nego i su{tinske promene,
razbiti taj savez i promeniti i dr$avni i crkveni

Srbija je, ina_e, ovih dana prepuna i qudskih mu}kova u politici, u kulturi, u novinarstvu, i svim slojevima dru{tva. Sve ono {to je izvan protesta i ne podr$ava zahteve za odlazak Diktatora, jeste mu}ak u
svakom pogledu. Za svoja uverewa, za narod, za dr$avu
u kojoj $ivi{ i za neku budu}nost, svaki _ovek je du$an da da ne{to, a najmawe {to mo$e je glas i prisustvo u protestu. No, za upokorene, upla{ene i prora-

438

439

VITRINA MU>KOVA

_unate je to mnogo, to je $rtva sa rizikom koji ne mogu

da prihvate, _ak i oni koji su lideri, ili se izdvajaju iz mase po bilo _emu. Mu}ak Ko{tunica, na primer,
nije u koloni gra|ana Beograda, iako su u woj i mnogi
koji su i wemu dali glas na ovim izborima, jer, ka$e,
nije ga niko pozvao. Pa, vaqda su pokradeni bira_i
najve}i poziv, a i oni sami su do{li bez poziva, da izraze protest i nezadovoqstvo, {to wemu, o_ito, nedostaje, _im ga nema na ulicama. On nije nezadovoqan, ve}
sre}an {to wegovim politi_kim rivalima izmi_e pobeda i verovatno bi protestovao samo ako im je vlast
vrati. Pora$en potpuno na izborima, zajedno sa svim
akademicima i anketama na koje se naslawao i pozivao,
on najvi{e $eli da se pobeda koalicije Zajedno pretvori u poraz i tako umawi wegova politi_ka katastrofa, _ime osvaja jednu od najzna_ajnijih pozicija me|u mu}kovima Srbije danas.
Odmah do wega je mu}ak Vojislav <e{eq, sa potpuno istim $eqama i nadom da }e sve pobede Koaliciji
oduzeti socijalisti i tako uve}ati wegovu novu politi_ku funkciju predsednika op{tine Zemun, koju je
osvojio bez problema i poni{tavawa od Milo{evi}eve vlasti, a po nalogu Hrvatske obave{tajne slu$be za
koju radi, kako bi u budu}nosti lak{e pripojio Zemun
svojoj domovini Hrvatskoj, {to je wihov tisu}qetni
san.
Mu}kove me|u srpskim akademicima ne}u imenovati, to su svi oni koji nisu u koloni demonstranata i u
javnoj osudi diktatora. Kwi$evnici, glumci, slikari,
muzi_ari, profesori, advokati, sudije, radnici, seqaci, slu$benici, studenti, svi koji ne protestuju ili
nisu u mislima sa onim upornim i neumornim {eta_ima ka slobodi, sigurno i sami sebi pomalo smrde na
ustajalost i trule$ pro{losti, u kojoj }e ostati i kada promene do|u.
Me|u najve}im mu}kovima dana{we Srbije zna_ajno mesto dr$i i Aleksandar Tijani}, biv{i ministar
informisawa, koji je, kao pacov, prvi pobegao sa broda
{to tone. Da brod tone, on zna, iako to ne izgleda tako

danas, ali rupa koju smo mu napravili ovom pobunom

ve} propu{ta vodu, od koje je na{ ru$ni i debeli ministar pobegao na vreme, da se ne udavi zajedno sa svojim hraniocima. Ni u ostavci, me|utim, nije mogao biti gospodin, ve} pacov, {to i jeste, pa je negirao politi_ke motive i vezu sa zahtevima qudi sa terazijskog
simsa, koji ure|uju novine sa kojima nisam zadovoqan, {to }e re}i da je ostalim novinama u Srbiji bio
sasvim zadovoqan, a naro_ito Politikom, koju svakodnevno li_no ure|uje pijan u Klubu kwi$evnika sa
Haxi Anti}em, ili Ve_erwim novostima, crvenom
Borbom i ostalim biserima me|u sredstvima informisawa kojima je ministrovao na{ biv{i ministar.
Umesto tog gospodskog odlaska kojem bi razlog bio diktatorska politika bra_nog para Milo{evi} i neslobodna, potpuno privatizovana {tampa i televizija, koju nije mogao promeniti, {to bi bio istorijski _in i
za wega i za srpske medije, on je oti{ao, izgleda, zbog
male plate, pa je, kako sam ka$e, 15 dana _ekao gazdu
Kari}a da vidi ho}e li ga vratiti na staro, mnogo boqe pla}eno mesto. Kada je to obezbedio dao je ostavku,
sa obrazlo$ewem da opozicija ne ume da napravi novine kakve on voli. U svakom slu_aju, jedan pacov mawe na
vladaju}em brodu u potapawu i jedan mu}ak vi{e u
vitrini srama za srpsku istoriju.
I dok na{i mu}kovi pune tu vitrinu iz dana u dan,
onu drugu vitrinu slave koju ostavqamo dolaze}im generacijama, pune anonimni junaci ulice, o kojima ne
znamo ni{ta osim da su uvek tu kada treba praviti istoriju i $rtvovati se za budu}nost. Dok {etamo svakodnevno, ja mislim na one koji tada u }elijama beogradskih kazamata dobijaju batine i kazne zbog ba_enog
jajeta na zgradu televizije, a posebno, sa najve}om tugom, na 21-godi{weg Dejana Bulatovi}a iz <ida, pretu_enog do smrti, razbijenog nosa i du{e, jer sigurno
ne mo$e da shvati za{to je to do$iveo i da je no{ewe
lutke omrznutog srpskog predsednika ba{ takav zlo_in. U celom svetu i narod i svi mediji ismejavaju aktuelne dr$avnike raznim lutkama sa wihovim likom,

440

441

i po ulicama i po specijalnim tv-emisijama, pa je mali Dejan mislio da to mo$e i ovde i da smo tu negde
blizu Pariza. Zaboravio je, _ini se, na trenutak da smo
bli$e nekada{wem Bukure{tu i narednih 20 dana ostaje mu da u stra{nim }elijama izgubi celu svoju bezbri$nu mladost i sazri vi{e nego wegov vr{wak u Evropi za deset godina.
Svi Dejani, Gorani i ostali koji broje zatvorske
dane sa nadom da }emo ih na ulici sa_ekati kada iza|u su pravi junaci ovih dana i Srbije cele, bez wih
ni protesta, ni pobeda, ni ni_eg ne bi bilo, niti }e biti, i ja im odajem najve}e po{tovawe i zahvalnost za
snagu i energiju kojom pune sve nas, i zato {to su na
svoja mlada le|a primili batine i mr$wu za celu kolonu demonstranata. Zbog wih i za wih ima smisla svaka borba protiv i najmawe nepravde i te$wa ka nemogu}em. Onima koji su tukli Dejana, $elim da wihov
sin Marko i k}erka Marija uskoro do$ive isto, da le$e goli i prebijeni na mokrom betonu i da dobiju pendrek u isto mesto. Jedino tada i tako }e mo$da shvatiti {ta su nam radili sve ove godine.
(12. decembar 1996. godine)

442

WEGOVA TU\A RUKA

Misija OEBS-a do{la je u Beograd i dva dana razgovarala sa Srbima koji izme|u sebe ne govore, iako
$ive u istom gradu, u istoj dr$avi. ^lanovi misije,
dr$avqani raznih zemaqa Evrope i Amerike, putovali su dugo da pri_aju sa nama o na{im problemima, da
utvrde istinu o lokalnim izborima u Srbiji, iako
smo sve to mogli i sami u_initi bez putovawa, pe{ke,
da smo zaista ono {to se predstavqamo svetu. Po{to to
nismo, nego li_imo na najprimitivnija afri_ka ili
indijanska plemena koja se oko plena sva|aju, svet se
anga$uje da nas pomiri i plen dodeli pobedniku, pre
svega strepe}i od nemira koji bi i wih uznemirili.
Cela ta misija, razgovori sa nama i sa wima, predmet
razgovora i ukupna atmosfera u dr$avi u kojoj $ivim,
li_e mi na nau_nu fantastiku, na neki apstraktni
film koji gledamo sa uzbu|ewem, iako svesni da se tako ne{to samo na filmu mo$e doga|ati.
Ali, po{to se kod nas u stvarnosti zapravo doga|aju samo nemogu}e filmske pri_e, onda Gonzales u Beogradu sa Slobom u sedam, sa Vukom, Vesnom i Zoranom u
osam, sa Goricom u devet, sa sudijama u deset, sa novinarima u jedanaest, sa studentima u dvanaest, i daqe, od
nemila do nedraga, jeste zapravo deo srpskog dokumentarca o pora|awu demokratije i umirawu zadweg komunisti_kog diktatora, u kojem svi u_estvujemo, te$e}i nemogu}em, oni da poro|aj zaustave a mi da ga u_inimo bezbolnim.
443

<ta }e re}i Gonzales posle trke i razgovora po

Beogradu, _eka cela Srbija na ulicama. Mirna revolucija te_e, {etaju se studenti, |aci, opozicija, po svim
gradovima i svakodnevno, a ne ostaje du$na ni vlast
koja isteruje radnike, penzionere, seqake, sa slikom
diktatora u rukama da od|uskaju poruku pismu Kristoferu. Na tim mitinzima podr{ke vidi se da {ta
god ka$e Gonzales diktator ne}e ni poslu{ati, ni u_initi i to je na{a jedina sudbina, a pri_a sa komisijama, stranim ili doma}im, samo je razvla_ewe problema koji on i ne pomi{qa da re{i druga_ije nego {to
je u_inio, legalizacijom kra|e izbora. O_ekivawe da
prizna izborne rezultate drugog kruga izbora, {to
mora biti i nalaz Gonzalesove komisije, politi_ka je
utopija optimista u opoziciji, koji jo{ uvek veruju
u _e{ki model odlaska komunista iz Srbije. Ovde }e
uspeti samo srpski model nasilne smene vlasti, koji se
kroz istoriju ovog naroda tako _esto doga|ao, da te{ko
mo$e biti slu_ajan, pre }e biti da je sudbinski.
To potvr|uje i sama vlast svojim pona{awem, otima_inom izbornih rezultata i nasiqem koje svakodnevno primewuje nad demonstrantima, hapsi ih, tu_e,
zastra{uje i odvra}a od pobune na sve na_ine.
@ena predsednika Republike to i pismeno obrazla$e u svom najnovijem krvolo_nom sawarewu, obe}avaju}i nam gra|anski rat u Srbiji zbog lokalnih izbora koje, o_ito, ne $ele da ispo{tuju. Naravno, za taj
gra|anski rat koji obe}ava optu$uje opoziciju a ne sebe i svog mu$a, a u opoziciji mene za vo|u svega i sva_ega, za pokretawe uli_nih protesta i inspirisawe
vandalizma kojim su, ka$e, demolirane zgrade Televizije i Politike. Uz to sam, i za to, ka$e, mentalno o{te}ena i nastrana li_nost. Nije nego. Ona, odrasla u krvi preko 300 streqanih $rtava izdaje wene
majke i u moru krvi drugih nevinih $rtava komunizma kojom se hranila 53 godine svoga $ivota, ona koja je
zajedno sa svojim mu$em razbila celu jednu dr$avu,
pobila na stotine hiqada qudi, $ena, dece, staraca,
bombama i haubicama koje su ispaqivane i dirigovane

iz wenog krvavog bra_nog kreveta, poru{ila i spalila stotine gradova i sela vojskom, tenkovima i oru$jem koje je slala iz Beograda i sa cve}em pratila da
seju smrt, ona koja je obesku}ila stotine hiqada nesre}nika koji jo{ lutaju svetom i Srbijom tra$e}i
hleb i krov nad glavom, ona je mentalno zdrava, a ja sam
mentalno o{te}ena, {to sam javno po$elela da wih
takvih vi{e nema, i {to sam se _udila kako niko od
unesre}enih, obesku}enih i osirotelih ne di$e ruku
na one koji su za wihovu nesre}u krivi i koji su smislili, dirigovali i izvr{ili toliko zlo.
A mo$da je drugarica iz Po$arevca u pravu, ja
mo$da i jesam mentalno o{te}ena zato {to nisam 1993.
godine, posle batina koje sam od we i wenog mu$a dobila, oti{la u wenu ku}u da joj periku sa glave po_upam i rupu na temenu otkrijem, da joj le|a, ruke i noge
prebijem, kao ona meni, jer to je bila moja gra|anska
du$nost. Po{to to nisam uradila, sigurno da nisam
normalna, kao ni svi gra|ani Srbije i Jugoslavije koje
su oni na razne na_ine unesre}ili, a koji }ute, trpe i
_ekaju da ih Bog kazni ili da mirno odu sa vlasti. Ro|aci $rtava iz voza u <trpcima, ro|aci $rtava iz
Sarajeva, Vukovara, Mostara, Dubrovnika, Knina i
mnogih gradova i sela Jugoslavije, roditeqi malog Dejana Bulatovi}a ili ubijenog Albanca Feriza Bqak_orija, te mnogih prebijenih i unesre}enih Srba, Hrvata, Muslimana, Ma|ara, Albanaca, svi koji trpe mirno, bez prave pobune, wihove batine, nesre}u i smrt koju su sejali i seju oko sebe, mora da su zaista negde mentalno o{te}eni, jer to nijedan narod na svetu trpeo
ne bi.
Mi smo im }utawem o ratu koji su po_eli, vodili i
zavr{ili kad su i kako hteli, o svim zlo_inima koje
su po_inili, dali mandat da i danas prete novim ratom, tuku decu, otimaju izborne rezultate, ubijaju po
ku}ama Albance i Srbe, da otimaju narodni novac, ku}e, televizije, novine, sve {to im pod ruku do|e. Dovesti u pitawe sve to, po$eleti da na teror odgovorimo terorom je zapravo mentalno ozdravqewe i pojedin-

444

445

ca i nacije, pa i daqe ostajem $alosna {to nema Apisa i osvetnika, a ne zna_i da i sama to ne mogu biti.
Drugarica Markovi} mi tu ulogu uporno trpa u ruke, tvrde}i da samo zbog jedne moje izjave kre}u studenti i narod na ulice, _ime mi laska i daje politi_ki zna_aj koji nemam, ili bar ne znam da imam. Kada
bi to bilo ta_no i kada bih zaista mogla upravqati
tim protestima na ulicama Beograda i Srbije, odavno
bi demonstranti bili u wihovim ku}ama i kancelarijama, a oni odavno tamo gde im je mesto, na smetli{tu,
i qudskom i istorijskom. Nikakvi kordoni oko Dediwa i na Dediwu ne bi pomogli ni sa_uvali wihove odaje od besa demonstranata, a naro_ito studenata, mladih
qudi, koje ona ocewuje zavedenim, opravdavaju}i
wihove proteste $eqom za boqim $ivotom, koja je, ka$e, legitimna, ali je taj boqi $ivot onemogu}io rat,
sankcije, izolacija, izbeglice i sve te{ko}e koje smo
imali ovih dana, $ali se. Pitali bi je, verujem, tada
studenti ko je sve to skrivio, ko je rat po_eo, sankcije uveo, izbeglice napravio i Srbiju od sveta izolovao
i kako sve te te{ko}e wena deca ne ose}aju, nego $ive
mnogo boqe, bogato i raskala{no kako ni ne pomi{qa
da $ivi k}erka jednog Klintona ili Kola. Kako Marku i Mariji sankcije i izbeglice ne smetaju da otvaraju diskoteke, radija, televizije, fri-{opove i da se
ose}aju mo}no, kako wena k}erka ka$e u novinama,
dok se svi mladi Srbi ose}aju bedno, da bednije ne mo$e biti. Neka se drugarica Mira, {umska ve{tica,
moli Bogu da ja zaista ne dobijem politi_ku mo} i zna_aj koji mi ona daje u svojim stra{nim snovima, jer bi
to bio pravi i zaslu$eni kraj wene diktature. Boqe
je }utati i sudbinu ne ku{ati, trebalo bi da zna ona,
po$areva_ka vra_ara kojoj je najboqa prijateqica, savetnica i prva kom{inica slavna Kleopatra, na koju
li_i, i mentalno i fizi_ki.
Za gra|anski rat kojim nam preti ta vra_ara se izgleda dobro pripremila. Ponovo je <e{eq najomiqeniji opozicionar kojem se otvaraju mediji i ne poni{tavaju izborni rezultati, a on, zauzvrat, daje svako-

dnevnu, otvorenu podr{ku vlastima, savetuju}i im da

hapse demonstrante, profesore Univerziteta i da isteraju sve me|unarodne komisije i pregovara_e. Tu je
i vojvoda Vu_ini}, poznati demokrata, koji zagovara isterivawe Jevreja i svih nesrba iz Srbije, tu je i
_lan Nezavisnog studentskog pokreta mame Mire, debilni i debeli Neboj{a \or|evi}, onaj koji je nedavno zagovarao isterivawe sa Beogradskog univerziteta
svih Crnogoraca, Bosanaca i ostalih koji etni_ki prqaju srpske studente, a i sama drugarica iz {ume,
uprkos $eqi da se prikazuje javnosti kao internacionalista, nije odolela mr$wi prema svima koji nisu iz
Po$arevca i okoline i kao veliku manu javno mi prebacila da sam Crnogorka iz Bijelog Poqa. Meni je to
samo kompliment, jer te{ko da bih se dobro ose}ala u
wenom okru$ewu i kao Srpkiwa iz Po$arevca, koji
ovako bahato, raskala{no i razvratno, a bez otpora pod
_izmom dr$i wena porodica. Okru$ena fa{istima,
a i sama fa{isti_ki opredeqena prema svima, ona puni stranice {tampe i ekrane dr$avne televizije mr$wom kojom potpuno demaskira u svetu skoro sasvim prihva}enu dejtonsku sliku bra_nog para koji je uvek bio
za mir i ravnopravnost svih gra|ana. Mr$wa kojom
pi{e pri_u o zastavama demokratskih zemaqa Evrope
i Amerike na ulicama Beograda u svom dnevniku, kona_no joj je zatvorila sva vrata tog sveta, osim mo$da
korejskih i kineskih, i te{ko da }e ih vi{e ikada otvoriti. To je i najve}a pobeda {etaju}ih demonstranata, koji su uporno{}u naterali diktatore da potpuno
otkriju svoje nacisti_ko lice i tako ih sasvim detronizovali u zemqi i svetu. Pitawe je samo vremena i
na_ina silaska sa trona, ali je nesporno da je on za wih
nepovratno izgubqen.
To jasno pokazuje i posledwi kontramiting vlasti,
organizovan u Beogradu, sa pristalicama iz cele Srbije, a za Srbiju, kako su rekli. I uz veliku medijsku pompu, sav pla}eni prevoz i dnevnice, skupili su
u celoj dr$avi i glavnom gradu tridesetak hiqada
staraca i baba iz cele Srbije, {to je pravi debakl u

446

447

odnosu na milione sa Gazimestana ili Beograda uo_i

hap{ewa Azema Vlasija. Mitingom podr{ke bez podr{ke pokazali su pred o_ima i kamerama celog sveta, a i Srbije, svu svoju nemo} i nekompetentnost vlasti pred kolapsom. Izobli_eni diktator je pred tim
starcima prvo napao svet kojem Srbija ne}e biti sluga, a zatim i ve}inu svoga naroda, nazvav{i ga petom kolonom, koja destabilizuje one wegove stabilne
babe i dede, na _elu sa Mirom. Amnestirao je samo studente, tvrde}i da su zavedeni i da imaju pravo da boqe
$ive, da rade i da se voze prevozom, obe}av{i im javno da }e im on to obezbediti. Za to vreme, supruga wegova sa zelenom ma{nom u kosi, skinutom sa nekog poklon paketi}a, neprestano se sme{ila da sakrije bes
zbog malog broja pristalica, koji su popunili samo prostor od Protokola do Balkana. Wih dvoje, ona tako
ve{ta_ki nasme{ena iza wega koji preti i zastra{uje Srbiju, okru$eni <ainovi}ima, ^ovi}ima, Ivkovi}ima i Kundacima, neodoqivo su podse}ali na Bukure{t i bra_ni par ^au{esku na wihovom sli_nom mitingu podr{ke dva dana pre kraja.
Silom okupqeni narod, zbuwen i upla{en od demonstranata iz opozicije koji su ih ga|ali jajima i cepali im transparente, razilazio se i pre kraja diktatorovog mucavog i nepovezivog govora, zapawen brojem pristalica opozicije koji nije kao na televiziji, kako je govorio starac zalutao u kolonu pete kolone. Jedan od takvih, _lan JUL-a, pucao je na ulici
i pogodio _oveka koji je wih branio od mladi}a iz opozicije, re{enih da im ne dozvole ulazak u Knez Mihailovu ulicu i prostorije SPO-a, i tako jasno pokazao na _ijoj strani su teror i nasiqe i ko je spreman
da u svakom trenutku proliva krv i ubija za vlast. Pogo|en je tim metkom moj prijateq Ivica Lazovi}, otac
troje dece, sa kojim 30 dana {etam i protestujem i koji nikada ne bi ni pomislio da puca u glavu bilo kog
socijaliste i JUL-ovca, iako ih ne voli i demonstrira protiv wih, uvek u prvim redovima, sa raznim zastavama i transparentima u rukama, i sa nadom da }e

za svoju decu izboriti slobodu. Oni jesu pucali u wegovu glavu, ali su, sigurna sam, tim pucwem ubili i
svoju budu}nost, te skratili na{ put ka pobedi. Srbijom ne}e upravqati tu|a ruka, govorio je diktator toga dana, iako dve tre}ine naroda misli da je wegova ta
tu|a ruka koja danas upravqa Srbijom i puca svakodnevno i nasumice u wenu decu. Zato }e on uskoro ostati i bez ruke i bez vlasti, Ivice mi.

448

449

(26. decembar 1996. godine)

Pro{li su Bo$i}ni praznici 1997. godine, do sada najlep{i i najmasovnije obele$eni u zadwih pedeset godina. Proslavili smo dan Hristovog ro|ewa i kao
da se tih dana u nama u_vrstila nada da ova godina donosi toliko $eqene promene. Demokratska revolucija u Srbiji te_e i traje, izvan i iznad svih o_ekivawa
i vlasti i opozicije. Dogodio nam se narod koji smo svi
bili zaboravili i mislili da vi{e i ne postoji posle
stra{nih godina rata u Bosni i Hrvatskoj. Tokom tih
godina, u surovim ratnim obra_unima, me|u susedima
i nekada{wim prijateqima, i nama i celom svetu prikazalo se najru$nije narodno lice koje su _inili razni zlo_inci, lopovi, ubice, pqa_ka{i i najprimitivniji politi_ari sa nacisti_kim programima etni_kih
i rasnih dr$ava. Narod, druga_iji od tih stra{ila,
nije se ni video ni _uo, }utao je, vaqda posramqen i
sklowen da se ne uprqa i dodirom sa liderima i vojskom apokalipse koja je tutwala Jugoslavijom i stvarala slike pakla na zemqi. Suprotstavqali su se tada
samo retki i najhrabriji, a podr$avao ih je ovaj narod
sa ulica Beograda, Ni{a, Kraqeva, U$ica, Kragujevca, Pirota, Leskovca i mnogih gradova Srbije, svojim
glasovima na izborima, svojim }utawem, dezertirawem
od rata i zlo_ina, be$awem iz zemqe i stalnim bojkotom patriotskih poziva vlasti na mr$wu protiv
celog sveta. Taj narod danas po ulicama Srbije ozaren
izliva svoj najdubqi patriotizam koji ose}a kao li_-

nu obavezu da se bori svakodnevnim naporom za ono {to

oduvek $eli, za obi_an, slobodan i boqi $ivot, obi_nu dr$avu, ni malu ni veliku, koja ne}e biti svakodnevno u vestima svetskih televizija i agencija. Zato
su ulice pune svakoga dana, i po ki{i i po ledu, i narod sada tra$i da opozicioni lideri istraju, da ne
posustanu i ne prekinu proteste sve dok se ne napravi
krupni demokratski korak ka tom boqem i mirnom $ivotu kakav ima demokratski svet Evrope. Duhovitost
gra|ana Beograda i svih gradova gde traju protesti,
disciplina sa kojom odr$avaju proteste, inovacije koje sami unose, sprdaju}i se propagandi vlasti i vladaju}oj porodici, prijatno iznena|uje _itav svet, a dopisnici stranih medija neskriveno pokazuju svoje simpatije i po{tovawe za napore i upornost koje pojedina_ni gra|ani pokazuju u ve} preduga_kom protestu,
nezabele$enom u istoriji demokratskog sveta. Mladi,
lepi, pametni, duhoviti, neumorni i potpuno anacionalni gra|ani Beograda i Srbije, koje svake ve_eri
gleda ceo svet, u_inili su za svoju zemqu i narod u
ovih pedeset dana vi{e nego wena vlast u pedeset godina, pokazav{i da Srbija nije Katanga Evrope, niti nacisti_ko stra{ilo sveta, nego civilizovana, gra|anska i demokratije $eqna dr$ava, _ije gra|ane silom i
najstra{nijim terorom pot_iwene dr$i komunisti_ka i korumpirana vlast, avet pro{losti koja se davi u
svojoj sopstvenoj krvi.
Da je ta vlast pro{lost pokazuje i svakodnevno distancirawe od we doju_era{wih stubova te vlasti i
podr{ka narodnim protestima. Pravo iznena|ewe i za
nas i za ceo svet je otvorena osuda vlasti od strane Sinoda Srpske pravoslavne crkve, koji je donedavno bio
sasvim druga_ije raspolo$en i spreman da, u svakom
trenutku, pretegne na stranu vlasti u demokratskim
procesima. ^ak je i na po_etku protesta sam Patrijarh
odbio da blagoslovi studente bogoslovije koji su stupili u {trajk, {to je bio pravi skandal, da bi vremenom mewao izjave i stavove do potpune osude re$ima,
za koji se u saop{tewu Sinoda ka$e da je okupator-

450

451

BO@I>NI AUTOGOL

ski. To je prvi put u zadwih pedeset godina da se Srpska pravoslavna crkva javno i otvoreno suprotstavila
vladaju}oj partiji koju je najotvorenije podr$avala
tokom _etvorogodi{weg rata u Hrvatskoj i Bosni. Zato najnoviju osudu re$ima nije mogao potpisati vladika Jovan Zagreba_ki, onaj koji je prvi pobegao iz Zagreba, pre nego {to je pukla prva pu{ka, i svoju vladi_ansku du$nost obavqao po Beogradu, Americi i Australiji, sada o_ito sve po nalogu i zadatku slu$bi koje
su planirale i vodile ceo rat na ovim prostorima. Nadam se da }e brzo do}i vreme da taj Vladika svom narodu, kojem je trebao vladi_iti, objasni gde je bio i
{ta je radio kada je bilo te{ko, kao i gde mu je potpis
na crkvenom dokumentu koji }e sasvim sigurno u}i u
istoriju Srpske pravoslavne crkve kao datum kada je i
za wih po_ela sloboda i prava, stvarna odvojenost od
dr$ave na ovim prostorima. Nadam se da se ne}e Sinod
upla{iti od pogrda i kritika vlasti koje im saop{tava pijani tezgaro{ Milika <undi} na talasima Radio
Beograda, i da se ne}e samokritikovati pod pritiskom
raznih vladika Jovana i ostalih, _ime }e sigurno sa_uvati slobodu da u budu}nosti rade i govore ono {to
misle i $ele da ka$u i vlastima i opoziciji.
A kako to izgleda kada je crkva na strani naroda
videli smo ove Badwe ve_eri, na Svetosavskom platou,
kada je na paqewe badwaka do{lo stotine hiqada Beogra|ana, kao nikada u zadwih pedeset godina, samo zato {to je Sinod rekao istinu i stao na stranu pravde.
Nadam se da je poruka naroda okupqenog te ve_eri oko
badwaka i Patrijarha jasna i da se crkva vi{e ne}e
vra}ati unazad i i}i sporednim, slepim ulicama kao
do sada.
Pored crkve koja je godinama podr$avala i odr$avala ovu vlast, podr{ku joj je uskratila i vlast u Republici Srpskoj, ona vlast koja ih je u pro{losti spasavala u svim dosada{wim poku{ajima demokratske
Srbije da se oslobodi komunizma i porodi_ne diktature, od 9. marta 1991. do danas. Predsednica Republike
Srpske Biqana Plav{i} poslala je telegram Koali-

ciji Zajedno pred izbore, ali preko Zorana \in|i}a

i Demokratske stranke, a ovih dana u intervjuima beogradskoj {tampi nedvosmisleno se odrekla Milo{evi}a i wegove podr{ke Republici Srpskoj, tvrde}i da
oni nemaju nikakve kontakte sa wim. Ona, naravno, podr$ava narodne proteste u Srbiji, ka$e, ali, dodaje,
ne i Vuka Dra{kovi}a i Srpski pokret obnove koji ne
voli, {to mi je posebno zadovoqstvo jer od wene qubavi, podr{ke i pomo}i meni se di$e kosa na glavi. Ono
{to nikako ne $elim, a verujem i ogromna ve}ina demonstranata, bilo je kakva veza sa qudima koji tamo sede na gomili le{eva, jama prepunih nedu$nih qudskih $rtava, onima koji su javno tra$ili smrt miliona Srba za ostvarewe nacionalnog nacisti_kog ciqa,
etni_ki _iste srpske dr$ave. Od takve srpske dr$ave
i takve srpske vlasti i takve predsednice republike,
ne treba nam nikakva podr{ka, ni pomo}, mi smo dva
sveta i moramo to ostati sve do demokratskih promena
u Republici Srpskoj, koje }e sigurno do}i sa u_vr{}ivawem mira i povratkom izbeglica u svoje ku}e. Za
dr$avu kakvu oni imaju sa Biqanom Plav{i}, za demokratiju koju oni u$ivaju, mi se ne borimo, ve} protiv takvih i vlasti i sistema, pa je boqe da nas ne pomiwe ta vladarka zla i tame, da se uz nas ne ka_i ni u
kom obliku.
Sre}na sam {to, ipak, odvaja podr{ku samo za Zorana \in|i}a, neka se on od we brani ili je prihvati, ali je sigurno da nema ni koalicije, ni interesa
koji }e me naterati da toj aveti smrti ikada pru$im
ruku. Sve to mora biti pro{lost i narodna sramota,
kao i Milo{evi}, jer ne mo$emo i ne smemo nikad zaboraviti da su oni zajedno, samo radi svoje vlasti, _etiri godine ga|ali sa brda nedu$ne civile i narod,
da su zajedno preseqavali sela i gradove i isterivali porodice iz ku}a na drumove i u druge dr$ave, gde
se i sada nalaze, bez nade, unesre}eni za tri generacije, dok su oni, wihova deca i ro|aci, na sigurnom,
bezbedni i bogatiji nego {to su ikada bili ili sawali da }e biti.

452

453

To {to se oni me|usobno trenutno sva|aju nije va$no, va$no je da se nimalo i ni u _emu ne razlikuju, u
su{tinskim i prakti_nim ciqevima wihove vlasti,
a to je diktatura, teror i fa{izam u ogoqenom obliku, {to ne smemo zaboraviti i ne sme nas zavarati neslagawe fa{ista oko ratnog plena, koje gospo|a Biqana Plav{i} ho}e da nazove demokratijom, ili ideolo{kim sukobom. O woj, wenoj vlasti i demokratiji najboqe govore gomile nesre}nika, izbeglica iz Drvara,
Grahova, Glamo_a, Sarajeva, i mnogih gradova Bosne,
kojima ona ne da da se vrate u svoje ku}e. Ja ih svakodnevno vi|am i poma$em, a oni joj $ele isto {to i mi
Milo{evi}u i wegovoj tiraniji.
A {ta mi mislimo o Milo{evi}u i ovoj na{oj vlasti te{ko je jasno re_ima izraziti. Ja mu mislim i
$elim ono {to je mislio i $eleo mu Predrag Star_evi} u trenucima dok su ga batinali i ubijali i wega
i budu}nost wegovog sina Danila. Vlast koja u svojim
policijskim stanicama ubija gra|ane pendrecima samo zato {to su na ulici i {to se bore za svoju budu}nost i budu}nost svoje dece, a ubice amnestira izmi{qaju}i bolesti srca za uzrok smrti $rtve, zaista zaslu$uje da joj se vrati istom merom. Predrag Star_evi} je nemo}no primao pendreke do samog kraja, branio
se gr_ewem ruku i rukavica koje su ostale tako zgu$vane da ih ne mo$e ni vreme ispraviti, ali je sigurno
$eleo da se odbrani i da im uzvrati istom merom, i
verovatno se do zadweg momenta nadao da }e, kao u bajci, do}i neki Vuk ili Zoran, te ga spasti od batina,
ali nije do_ekao. Ono {to je tada on $eleo svojim ubicama moramo u_initi mi, i to {to pre, ina_e }e oni u
te pe}ine smrti dovla_iti jednog po jednog Pe|u sve
dok ne ugu{e otpor diktaturi koji se tako nezadr$ivo {iri celom dr$avom. Ideju koja okupqa narod na
ulicama ne mogu ubiti, zato }e prosto ubijati qude
kada im to bude jedini put opstanka na vlasti, {to su
sa Pe|om i po_eli, ako ostanemo ravnodu{ni na wegovu smrt i zaboravimo kako je umro. Zlo _initi od zla
se brane}i, tu zlo_instva nema nikakvoga, davno je re-

kao Wego{, ali mi i daqe samo trpimo zlo, bez ikakve odbrane, iako mislimo kao i Wego{.
Tu narodnu trpeqivost i strpqewe vlast zloupotrebqava na sve na_ine, pa _ak i tako da za ra_un tog
nezadovoqnog a trpe}eg naroda sama preduzima akcije
koje zatim pripisuje mogu}em osvetniku iz redova pobuwenika, kojeg, na $alost, nema pa nema. Tako je kraqica zla, direktorka JUL-a, besna na preko 500.000 demonstranata po ulicama, ba{ na Badwe ve_e, kao prava komunistkiwa, bacila bombu na sedi{te svoje stranke, i to tako da ne bude ni {tete ni $rtava, ali da se
napravi osnov za poja_ani teror prema demonstrantima. Nijedan novinar, ni snimateq, ni strani ni doma}i, nije mogao pri}i i snimiti mesto eksplozije bombe ili granate, niti oceniti pri_iwenu {tetu, jer je
o_ito da je neve{to ura|ena akcija ukazivala na autogol vlasti, pa zato nisu dozvolili pristup {tampi koja bi to odmah videla. Ako je zaista neko drugi to u_inio, onda _emu skrivawe mesta doga|aja, _emu tajnost,
kada je javnost u takvim slu_ajevima jedino {to $eli
i tra$i onaj koji je napadnut. Kako su po_eli, oni }e
u ime demonstranata ubijati svoje policajce, ili nekoga iz wihove vlasti, da bi napravili ravnote$u sukoba i stvorili opravdawe za blokadu gradova Srbije
policijom koja danima brani vlast od sasvim mirnog
naroda, koji samo {eta, zvi$di i tra$i pokradene glasove. Oni koji su na vlast do{li krvavom revolucijom,
ubijaju}i svakog ispred sebe, _ini}e to i da tu vlast
sa_uvaju, a nama koji sve to mirno trpimo ostaje da {etamo, pi{timo, zvi$dimo, lupamo u {erpe, lonce i
poklopce, dok se ne umorimo ili ih ne oborimo.

454

455

(9. januar 1997. godine)

Destabilizacija re$ima u Srbiji dvomese_nim demonstracijama opozicije i studenata i potpunom osudom demokratskog sveta, do{la je u kriti_nu fazu. To
pokazuje neo_ekivana i spektakularna eksplozija bombe u Pri{tini od koje je trebalo da pogine rektor Pri{tinskog univerziteta Radivoje Papovi}. Naravno da
se istog dana odr$ava organizovani protest gra|ana
srpske nacionalnosti i osuda albanskih terorista,
koji su, ka$e re$im, dobili mig od opozicije iz Beograda da po_nu sa terorizmom na Kosovu.
Sve je, dakle, opet isto, po tre}i put isti scenario
nesre}e koji pokre}e Slobodan Milo{evi} i wegova
partizanka Mira, kada im se zaquqa presto i pokrene
wihova li_na drama odlaska sa vlasti. Iz svake te{ke
situacije tokom svoje vladavine oni su izlazili krvavo, pokretawem rata i nesre}e. Posle devetog marta
1991. godine, kada im je vlast visila o koncu, zapo_eli
su rat u Hrvatskoj, ali su ga prethodno dobro pripremali na sve na_ine, pa i tako {to su pred kamere svoje
televizije dovodili naklanog Srbina iz Knina, Miroslava Mlinara, kojeg su navodno Hrvati poku{ali da
zakoqu, a u stvari je priklan srpskom rukom u sukobu
oko neke devojke. Nakon toga su organizovali incidente
u Borovu selu i Plitvicama, zapo_eli rat sa Hrvatima
i potpuno se oslobodili opasnosti od unutra{wih nemira i demonstracija, koje je teku}i patriotizam i
odbrana srpskih prostora, potpuno marginalizovao.

Po{to je balvan revolucijom u Kninu odse_en deo

hrvatske dr$ave i zaposednut Jugoslovenskom vojskom
radi navodne odbrane srpskog naroda, stabilizovalo se
donekle to ratno podru_je i nesigurnost je ponovo po_ela da nagriza wihovu vlast. Obele$ena je godi{wica
martovskih doga|awa, opozicija je isticala wihovu odgovornost za rat i raspad dr$ave, omladina je odbijala
da ide u vojsku, be$e}i bukvalno sa svih polo$aja i
skrivaju}i se po zemqi i svetu od mobilizacije, rasulo armije i dr$ave je nagove{tavalo ozbiqne nemire,
i naravno {ta je boqi lek od jo{ ve}e nesre}e i jo{
jednog rata. Tada je, negde u aprilu 1992. godine, poginuo srpski svat u Sarajevu, po_eo je, naravno, rat u
Bosni i borba za Ram 1, 2 ili 3, ko to zna, ali opet
su oni bili _vrsto na vlasti, opozicija je opet dobro
u}utkana, a on i Mira su mogli mirno da divqaju i rade {ta ho}e po Srbiji.
Dejtonski mir i Milo{evi}eva svetska pozori{na
predstava u kojoj je glumom od balkanskog kasapina
postao faktor mira i stabilnosti na Balkanu, trajali bi i daqe da nije bilo lokalnih izbora u Srbiji ove
godine i kra|e tih izbora, koja je uzbunila i zemqu i
svet. Dvomese_no lagawe i odlagawe koje su poku{ali
da izvedu pred svetom nije uspelo, uporni su i demonstranti i me|unarodna zajednica u zahtevima za povra}aj oduzete izborne pobede i oni su, naravno, opet
smislili isto. Bomba u Pri{tini na Srbe i hitna odbrana Kosova, koju demonstracijama po Srbiji ometaju
opozicione stranke destabilizuju}i Srbiju po scenariju iz neprijateqskog sveta. To je ba{ ono {to je predsednik JUL-a, Qubi{a Risti}, obe}ao nedavno na sastanku rukovodstva svih levaka, rekav{i: Treba se
koncentrisati na brze i zbuwuju}e poteze, _ime se mo$e dobiti na inicijativi. No, tre}i put izgleda ne
uspeva mnogo ista pri_a, nije bilo o_ekivane zabune
brzim potezom, pa na mitingu u Pri{tini nije bilo ni
dve-tri hiqade ogor_enih Srba, a vladika ra{koprizrenski Artemije je javno poru_io da se bez dokaza
ne mogu optu$ivati Albanci za bombu u Pri{tini ni-

456

457

OSTAVI ME, MIRO, NA MIRU

{ta vi{e nego i Srbi. Rata, izgleda, ipak ne mo$e biti, mora}e prosto familija da vrati ukradene glasove
i da polako ode sa vlasti.
Poku{avaju}i da to spre_i nekako, glavni vinovnik protesta i generator krize, mr$we i svih nezadovoqstava u zemqi, Elena iz Po$arevca ponovo pi{e.
>utala je dugo, vaqda upla{ena rekama qudi u protestu po celoj Srbiji, o_ekuju}i da }e wihovo nezadovoqstvo do}i i do wene ku}e i porodice, a kada je videla da to postaje samo rutina i skoro bezopasna karnevalska manifestacija otpora mafija{koj vlasti, ona
se bogami ojuna_ila ponovo, uzela dizgine u svoje ruke
i potpuno preuzela komandu nad dr$avom. Navodno,
meka struja SPS-a, na _elu sa ^ovi}em, koja je htela
ispuniti zahteve opozicije, oti{la je, weni su zauzeli sva va$na mesta, a ona je sela da nam ga napi{e.
Prvo je optu$ila rukovodstvo i upravu Elektrodistribucije da su opozicija i da su iskqu_ili struju levici i levi_arima za Novu godinu, zato {to ih
mrze toliko da im ne daju toplu ve_eru i kupatilo da
koriste, jer su nezadovoqni izbornim rezultatima.
Ne znam {ta }e na to odgovoriti Elektrodistribucija
koja nas uverava da struja nestaje zbog velike potro{we ili zbog havarije, ali je sigurno da }e neko tamo izgubiti posao vrlo brzo, te da }e im do}i neki Kundak
ili Kunda_i} da obezbedi toplu vodu i frizirawe
svih levi_ara Srbije.
Srediv{i tako elektri_ne osvetnike iz opozicije, kako ih je nazvala, Elena nam je ozbiqno zapretila da }e levi_ari di}i svoj glas i palicu ubrzo i na
one koji svake ve_eri od 19.30 do 20.00 _asova ugro$avaju bezbednost dr$ave lupawem u {erpe i lonce, svirawem u pi{taqke i stvarawem buke na sve na_ine da
zaglu{e drugi dnevnik RTS-a. Ti teroristi i neprijateqi svoga naroda i dr$ave, strani pla}enici i manipulisani qudi, mogu uskoro o_ekivati odgovor levice jer, ka$e Elena, oni ispred _ijih vrata lupaju
{erpama za sada }ute, mirni su, ali {ta kad vi{e ne
budu hteli da }ute ni da budu mirni, pita se ona pre-

te}i. Pa, ni{ta, neka uzmu {erpe u ruke, pi{taqke u

usta i neka lupaju i zvi$de i oni, vaqda se na {erpu
ide {erpom, a ne pendrekom, bilo bi to vrlo nehumano od na{e humane vladarke.
Ina_e, ceo svoj tekst upla{ena, nefrizirana i neoprana gospo|a sa levice upotrebila je da preti, prepada i zastra{i opoziciju. Uz to je, naravno, kao prava Slavujka iz Po$arevca, filozofirala o neslozi
srpskog naroda, koja je kobna i koja preti da ga prosto
uni{ti. I u sred pri_e o slozi i jedinstvu koje je imperativ za Srbe da, ka$e, u|u u slede}i vek kona_no
ujediweni kao razumni i savremeni qudi, ona nam
obe}ava neslogu partizanskog dela Beograda i Srbije, koji, ka$e, ne}e dugo trpeti da se po ulicama nose
slike _etni_kog komandanta Dra$e Mihailovi}a i _etni_ki simboli, kojim su partizani zgranuti, za sada,
ali }e sti}i na red i wihov bes, preti ona. Pa kako
onda da srpski narod u|e u taj 21. vek ujediwen, a sa
kim da se ujedini, ako partizani i daqe toliko mrze
_etnike da ne mogu ni simbole da im vide. Verovatno
romanti_na levi_arka to jedinstvo zami{qa tako da
svi Srbi budu partizani i komunisti i da porodi_nu
diktaturu Milo{evi} Markovi} proglase za demokratiju, pa da tako slo$ni i ujediweni krenu u slede}i vek.
Ja se, naprotiv, pla{im besa koji }e, vaqda, kona_no sti}i sa desne strane, ako ona nastavi ovako da preti, zastra{uje i poni$ava Srbiju. Taj bes }e nekome
zatvoriti put u 21. vek, a kome vide}emo.
U tom svom tekstu, prepunom pretwi i obe}awa terora nad svima, od radnika Elektrodistribucije do
studenata, doma}ica sa {erpama i _etnika, ona se i na
mene osvrnula tvrdwom da je petarda koja je pukla u
dvori{tu JUL-a u stvari bomba koja je do{la odande
odakle je i obe}ana pred celom javno{}u, od rukovodstva Srpskog pokreta obnove, {to }e re}i, od mene. Moju pustu verbalnu $equ da na sve wene i wegove bombe i eksplozije u ovih nekoliko godina terora neko odgovori istim jezikom ona ne propu{ta da zloupotrebi

458

459

svakom prilikom. Naravno da nemam bombi niti oru$ja kao ona, nikoga nikada nisam unesre}ila kao ona, pa
ne}u ni wu, ali ona bi morala da malo za}uti i prestane sa podmetawima, da joj zaista sa neke strane kojoj je du$na iz ovog krvavog rata ne do|e bomba koju
priziva, jer kada je neko stvarno baci na sedi{te wene stranke ili bilo gde u wenoj blizini, ne}e vi{e
mo}i pisati sli_ne tekstove, pune la$i, pretwi i optu$bi na sve adrese. Pla{im se da }e beskrupulozno{}u i{_a_kati svoju me_ku, pa je javno savetujem da
malo oladi i da uvek ima na umu Bukure{t, jer to je
ono {to joj $eli ogromna ve}ina naroda kojim vlada,
pa _ak i weni najbli$i saradnici. A to je ipak iznad
nadle$nosti i mogu}nosti rukovodstva Srpskog pokreta obnove, mada ne i izvan wihovih $eqa.
Izvan nadle$nosti i mogu}nosti tog rukovodstva
su izgleda i neke druge bitne stvari, kao {to je spre_avawe {urovawa dela Koalicije sa Palama i pri_a
o Republici Srpskoj ovih dana i meseci kada se re{ava sudbina same Srbije. Ta isforsirana pri_a je uzrokovala i glupost na mitingu Koalicije Zajedno, kada je minutom }utawa odata po_ast jo{ uvek $ivom
funkcioneru SDS-a, Nikoli Koqevi}u, uprkos protivqewu rukovodstva SPO. Sre}a je da Koqevi} nije
umro, ali nije na dobro to stalno i uporno forsirawe
nesporazuma u Koaliciji oko ne_ega {to treba da je
pro{lost i {to nije politi_ki ciq sada{wih protesta, niti borbe koju vodi Koalicija sa re$imom. Drobqewe svega, sva_ega i svakoga u budu}e odnose, ne vodi
sigurno onome {to $eli narod koji {eta, zvi$di i izlazi na ulice, a to je zajedni{tvo Koalicije protiv
re$ima.
O Republici Srpskoj, wenoj politici i budu}nosti
sada nije re_, o tome ina_e neka pri_aju oni tamo, mi
imamo isuvi{e problema ovde da bismo skretali tamo
gde se sigurno razdvajamo. Nadam se da }e se o tome razmisliti dobro pre nego {to krenu nesporazumi koji
}e uni{titi ne{to mnogo ve}e i va$nije od verbalnih
i praznih {epurewa nacionalisti_kih }urana u delu

Koalicije. Ili, re}i }u prosto, ne dolazi u obzir uvaqivawe Srpskog pokreta obnove u propalu Milo{evi}evu ratnu pri_u sada kada je rat zavr{en, a mi iz wega, sre}om, iza{li kao qudi. Da ostanemo kao qudi,
$rtvova}emo sve, kao i uvek do sada.

460

461

(23. januar 1997. godine)

Molila sam lepo u pro{lom broju Miru iz Po$arevca da me ostavi na miru, ali to izgleda nema {anse. U delirijumu ona ni{ta drugo ne vidi osim mene i
Vuka, pa je i u posledwem dnevni_kom bele$ewu li_nog straha po danima pisala iskqu_ivo o nama. To debelo, }elavo, brkato, izbezumqeno stra{ilo najavilo
je i nasiqe vlasti nad demonstrantima, koje se dogodilo sino} u Beogradu, pi{u}i da te demonstracije koje
traju skoro tri meseca ne bi dozvolila nijedna zemqa
sveta osim Srbije, koja je, ka$e, najdemokratskija
zemqa u Evropi, pa zato ne treba da trpi ono {to ni
te zemqe trpele ne bi. Nasilnici u Beogradu u ime
demokratije prete nasiqem i vr{e ga, ka$e ona i komanduje napad nenasilnih policajaca, vodenih topova i suzavaca na taj nasilan narod. Najgore od svega je
to {to tu naredbu ima ko da poslu{a i izvr{i jer,
ako je pred o_ima celog sveta i Srbije ogoqeno ludilo
bra_nog para na vlasti, koje vodi u neizbe$nu katastrofu i zemqe i naroda, najmawe {to treba u_initi
je odbiti izvr{ewe luda_kih planova propasti, kako
su to ve} i uradili svi na{i susedi. Ali, u Srbiji je,
izgleda, ludilo toliko {iroko da }e pamet te{ko ikada iza}i na povr{inu.
Ta luda po$areva_ka Slavujka pi{e o _etrnaest
grehova opozicije od kojih je prvi, naravno, moj poziv
za samoodbranom naroda od diktature u kome sam, ka$e
ona, apelovala na kori{}ewe iskustva u slu_aju ubi-

stva mladog srpskog kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a i wegove $ene 1903. godine, nad kojim se tada zapawila Evropa.
Taj srpski profesor, doktor nauka i ruski akademik ne zna ni ono {to zna svaki sredwo{kolac u Srbiji, da je 1903. godine ubijen Aleksandar Obrenovi},
a ne Kara|or|evi}, kao {to ne zna ni mnoge druge stvari koje se u_e u {kolama i na fakultetima, jer je, o_ito, sve to presko_ila i diplome dobijala na ruke po
partijskoj liniji.
Svih ostalih trinaest ta_aka greha opozicije su
na Vukovu adresu usmerene, osim devete u kojoj ka$e da
im je Zoran \in|i} pretio smr}u, ako ne predaju vlast.
Me|utim, u besu koji prosipa po dnevniku, nema ni re_i vi{e o Zoranu \in|i}u, ve} jedino o Vuku Dra{kovi}u, koji je, ka$e, tra$io samo hap{ewe rukovodstva JUL-a. Taj wegov zahtev za hap{ewem ju je o_ito
razbesneo mnogo vi{e od pretwe smr}u od strane Zorana \in|i}a, {to mi je prosto neshvatqivo, jer svaki
normalan _ovek zna da je smrt te$a sudbina nego hap{ewe. O_ito je ne{to ideolo{ko u pitawu, jer je \in|i} bli$e levici nego desnici, pa mi se _ini da bi
ova na{a levi_arka radije poginula od leve ruke, nego bila hap{ena od desne.
Komentari{u}i tu pretwu hap{ewem, gospo|a se
zanela i u zanosu konstatovala da svakih 50 godina u
Srbiji neko kre}e u borbu protiv ba{ wene porodice
koja je, ka$e, stalno stradala, pa i 1919. godine u bici
na Ceru, Kolubari i u prelazu preko Albanije, odakle je wen deda, ka$e, te godine doneo ku}i i ordewe
i rane. Ja ne znam koji su to Srbi 1919. godine bili na
Ceru i Kolubari i prelazili Albaniju, jer sam u_ila da je to bilo 1914. i 1915. godine, pa izgleda da je
akademka na{a opet pobrkala istoriju u zanosu pri_e
o porodici koju je, o_ito, izmislila u onoj {umi iz
1941. godine. Ka$e, daqe, da }e _vrsto braniti sve one
vrednosti za koje se wena strana bori, a koje je uvode
uvek u podru_je visokog rizika da skupo pla}a cenu
svog izbora, i ja joj verujem, jer to su zaista velike

462

463

MIRA NA RAVNOJ GORI

vrednosti koje treba braniti, bar za wenu porodicu.

Dve ku}e na Dediwu i tre}a koja se za Mariju adaptira, opet na Dediwu, dve ku}e u Po$arevcu, ku}a u Gr_koj, luksuzna jahta, besna kola koja voze i ona i wena
deca i ogroman novac otet i odnet negde napoqe za crne dane. Te vrednosti sigurno je da }e ona braniti, i
brani, svim silama, i ako treba, ka$e, oti}i }e u {ume i gore Srbije da se tamo organizuje i istera okupatora Vuka Dra{kovi}a napoqe, jer je ometa da u$iva
te vrednosti. Zna_i, ode ona na Ravnu Goru, ove godine,
i ne}emo mo}i i}i na na{e proslave u maju, jer, kao i
uvek do sada, ona {to naumi to i u_ini. A logi_no je da,
ro|ena u {umi, za {umom stalno te$i, kao i svi stariji qudi koji se na kraju $ivota vra}aju u predele svog
detiwstva. Mira na Ravnoj Gori, kako to gordo zvu_i.
Interesantno je da gospo|i nikada niko nije toliko
podizao pritisak i bes kao Vuk Dra{kovi}, iako je, na
primer, Vojislav <e{eq o woj i porodici wenoj govorio mnoge i mnogo te$e i ru$nije stvari od pretwe
hap{ewem. Javno se rugao wenom poreklu tvrde}i da
joj je otac zloglasni Be}irovi} iz logora Bawica, da
je ona crvena ve{tica, prokleta Jerina i {ta sve ne.
Me|utim, to je opet, izgleda, levi_arsko prepucavawe
koje ne boli kao kada desnica opali. Sada je <e{eq
ponovo wen saveznik, saradnik i prijateq, kao nekada
u ratno vreme, kada ga je sa svojim generalima iz SKPokreta za Jugoslaviju slala u Bosnu i Hrvatsku da se
bori za wenu veliku Srbiju, koju sada zatrpava i smawuje koliko mo$e i treba da bi ostala i opstala na
vlasti, pa o wemu ne pi{e ni{ta.
No, istine radi, moram re}i da je gospo|a Slavujka
i o Vuku nedavno lep{e pisala i mislila nego danas,
naro_ito u vreme potpisivawa Dejtonskog sporazuma,
kada je rekla da je on romanti_ni politi_ar i jedina
javna li_nost koja lepo govori o $enama. Sada kada
joj on ru{i carstvo vlasti nije vi{e romanti_ar nego
_upavo, bradato, poluizbezumqeno stra{ilo. Lep
jezik, lep re_nik i, moram da priznam, veoma lep i ta_an opis same spisateqke, po op{tem mi{qewu wenih

_italaca, {to se vidi na naslovnoj strani ovog broja

Srpske re_i.
Mnogo vi{e od Mire i wenog besa na Vuka, mene i
Srpski pokret obnove brine weno razdvajawe odgovornosti i zna_aja lidera Koalicije Zajedno. Ona nesporno, kao glavni komandant svega u Srbiji, priznaje Vuka za najve}eg i najopasnijeg lidera opozicije i
Koalicije, ali ne radi toga da mu oda priznawe i po{tovawe, ve} da mu natovari odgovornost za sve {to se
doga|a u Beogradu i Srbiji. Ne mogu da ne vidim ono
{to vide svi demonstranti po ulicama, da se kordoni
policije postavqaju samo tamo kuda Vuk prolazi, a da
ih na drugim mestima nema, tako da je Zoran \in|i} u
ve_e sukoba slobodno {etao narod od Vukovog spomenika preko Ulice 27. marta do Francuske ulice, zatim
okolo do Brankovog mosta, bez ikakvog kordona ili policajca, kao i Vesna Pe{i}. Za{to je to tako ne znam,
a mo$e se tuma_iti samo patologijom u glavama bra_nog para na vlasti, koji izgleda mogu sve da progutaju, osim onoga {to predstavqa Vuk Dra{kovi} i Srpski pokret obnove. Ta patologija izvire opet iz ideologije i su{tinskih politi_kih razlika izme|u snaga koje dr$e vlast i snaga koje ho}e da je promene. Promene koje tra$i SPO su sistemske i potpune, zadiru
do samog po_etka komunisti_ke vlasti postavqene nasiqem i terorom, i zahtevaju potpuno poni{tewe svega {to ve} 50 godina po_iva na tom nasiqu i teroru,
dok bi druge stranke opozicije, a i Koalicije, da mewaju mo$da samo qude na vlasti, ali ne i sistem _ija
su oni deca, pa otuda doza tolerancije vlasti prema
wima, uprkos tome {to su u istom protestu i {to govore veoma o{tro i kriti_ki o vladaju}oj stranci i porodici na vlasti.
Taj o_iti i preterani animozitet vlasti prema
Vuku nije daleko ni od opozicionih stranaka, pa _ak
i od stranaka Koalicije. Zato je i mogu}e da dokoni
funkcioneri jedne od _lanica Koalicije, koji nigde
nikada i ne izlaze na proteste, ne {etaju sa gra|anima, niti bilo {ta _ine da doprinesu zajedni_koj bor-

464

465

bi za izborne rezultate i demokratske promene u Srbiji, svakodnevno daju izjave, intervjue, filozofiraju o budu}oj politici Koalicije, dok sada{wu, najte$u, najmukotrpniju i najva$niju vodi uglavnom jedan
_ovek, osu|en da uvek odradi posao za nekog drugog. I
drugi protestuju tako|e, ali i putuju, {etaju, ili prave proslave i to u skupim hotelima, ba{ u vreme mitinga koje }e, zna se, odraditi onaj koji mora. Oni za
to vreme planiraju i tra$e okolo predsedni_kog kandidata za dolaze}e izbore i ne pitaju}i one koji treba te kandidate da odrade na izborima i da im daju glasove {ta oni misle i ho}e. Planiraju se i razni demokratski forumi i vanstrana_ke organizacije, koje bi
imale uglavnom isti ciq kao i do sada, da nadglasaju
najja_eg i da ga smawe i oduzmu mu odlu_uju}u re_ u
Koaliciji. Zbuweni glasa_i i demonstranti sve to _itaju, gledaju, slu{aju i, verujem, ne razumeju. I nisu
jedini. Jedan strani novinar, dopisnik velike svetske
tv-mre$e, zapaweno je slu{ao potpredsednika Demokratske stranke koji mu je na nekom prijemu govorio o
lideru Srpskog pokreta obnove najgore mogu}e stvari,
do ponavqawa svih {estogodi{wih policijskih podmeta_ina. Komentari{u}i taj razgovor, novinar se zapitao _emu slu$i ta Koalicija ako je toliko otpora
prema jednom lideru u woj, i da li ima budu}nosti. To
se mnogi pitaju, a odgovor je, kao i uvek, prost i jednostavan. Ideolo{ke razlike i u Koaliciji izme|u stranaka su takve i tolike da se te{ko mogu premostiti,
bar {to se ti_e onih stranaka koje su na levoj strani.
Te razlike su su{tinske i izazivaju netrpeqivost
prema Srpskom pokretu obnove i Vuku veoma sli_nu
onoj sa stranica dnevnika na{e vladarke, vidqivu svakodnevno u opozicionoj {tampi, u izjavama funkcionera Koalicije, {to sigurno veoma smeta stvarnom zajedni{tvu.
(6. februar 1997. godine)

466

KO RAZUME SHVATI>E

Specijalnim zakonom, po predlogu predsednika Republike, priznati su izborni rezultati na lokalnim

izborima od 17. novembra, _ime je, u stvari, na{ predsednik po ko zna koji put, nakon praznog juna_ewa i nezrelog ina}ewa sa sopstvenim narodom i me|unarodnom
zajednicom, kapitulirao i dao sve {to se tra$ilo od
wega.
Dejtonskim sporazumom potpisao je poraz svoje _etvorogodi{we nacionalisti_ke i ratne politike, sporazumom sa Rugovom potpisao je poraz svoje nacisti_ke
i rasne ideje, a zakonom lex specialis poraz svog tiranskog i diktatorskog bi}a; na_eo je kona_no svoju su{tinu i krenuo prema kraju. Nama koji smo demonstrirali skoro tri meseca, ovim zakonom je poru_io da smo
uvek mogli dobiti {ta ho}emo, samo da smo imali dovoqno hrabrosti, strpqewa i upornosti, kao u borbi
za izborne rezultate.
No, nakon ove pobede, nakon ispuwewa na{ih zahteva, posle upornih hodawa po ulicama, lupawa u {erpe,
zvi$dawa i sukoba sa policijom, nema pobedni_ke euforije, nema ni pravog zadovoqstva, nema ni_ega osim
praznine i ose}aja krivice {to sve to nismo ranije radili za neke va$nije ideje i ciqeve od lokalne vlasti. Pokazali smo sada neverovatnu energiju, i dali
svu svoju snagu i vreme za to da neko postane predsednik op{tine ili gradona_elnik, a nigde nas nije bilo
kada je, na primer, _etiri godine ru{eno Sarajevo i u
467

wemu ubijan narod, gra|ani, civili, $ene, deca i starci, kada je nestajao sam $ivot u na{oj neposrednoj
blizini, kada su ubijani i na{i ro|aci, prijateqi i
kom{ije. Ceo svet je tada bio uzbu|en i pobuwen, ustao je protiv tog vandalizma, slao pomo} i podr{ku
gradu i narodu u wemu, a mi smo ovde uglavnom }utali, sakriveni po ku}ama, bio je muk, ti{ina, bilo je,
mo$da, kod ve}ine i zadovoqstvo. Onaj lider Koalicije koji danas, ve} vi{e od dva meseca, sa govornice
odaje priznawe narodu {to demonstrira i tako pokazuje drugo lice Srbije, one demokratske, gra|anske, koju je svet bio zaboravio nakon ratnih godina, i koja, ka$e taj lider, sada vra}a Srbiju u Evropu i svet i skida sramnu sliku stvorenu o woj tokom rata, sam je tada
pose}ivao zlo_ince na Palama, podr$avao i taj rat i
bombardovawe Sarajeva kao nacionalni posao. On se nikada ne}e zapitati ko je kriv za ru$nu sliku Srbije
i Srba u svetu, koja se sada, navodno, mewa, i gde je ovaj
narod bio da tada iza|e na ulice, svakodnevno, da se
pobuni protiv rata i ubijawa qudi i da zatra$i kraj
nesre}e, kao {to je to _inio samo deo ovog naroda kroz
politiku Srpskog pokreta obnove i Gra|anskog saveza
i kao {to su to _inili svi drugi narodi sveta koji su
se pritiskom izborili za diktatorov potpis na Dejtonskom sporazumu, _ime je ubijawe i prestalo. Ne}e
on, ali ho}e mnogi sa te ulice i trga, koji danas ose}aju ogromnu krivicu zbog svoje ravnodu{nosti prema
zlo_inu koji se odvijao pred na{im o_ima, bez na{e
pobune, a mogli smo, mo$da, pobunom spasiti mnoge $ivote, gradove, sela i ku}e, i skratiti ratnu nesre}u.
Zato i najnovija pobeda demonstranata, ispuwewe wihovih zahteva i vra}awe izborne pobede kod mene, a
verujem i ve}ine {eta_a, ostavqa gorak ukus praznine i ose}aj da smo do we do{li preko le{eva, preko tu|ih $rtava i velike nesre}e stotina hiqada qudi i
porodica, prema kojoj smo ostali ravnodu{ni i tada, a
i danas. Naprosto se _ini da smo spremni samo na borbu sa vo|ama i za vo|e, i da je to bila pokreta_ka snaga tromese_nog protesta, kako je nedavno lepo objasnio

isti lider Koalicije, rekav{i da je wegova kandidatura za gradona_elnika bila motorni element za anga$ovawe gra|ana u protestu, koji, prirodno, $ele da
znaju {ta }e dobiti, a to je on. Verovatno je u pravu, jer ta ocena de{ifruje i sada{wu upornost demonstranata i wihovu ravnodu{nost tokom ratnih stradawa. U svakom slu_aju, ovo je o_ito velika pobeda malih ciqeva i zahteva.
Da je to tako, da su ciqevi zaista mali, bili i ostali, pokazuje i daqi razvoj doga|aja i medijska bitka za vlast, koja se vodi bez ikakvih skrupula i ko_nica, pa je gramzivost, vlastoqubqe i prosta_ka otima_ina dovela _ak i do tu_e novog gradona_elnika Ni{a i visokog funkcionera Demokratske stranke na samoj govornici, pred narodom, mikrofonima i novinarima. Samozvani, nametnuti i neobrazovani lider Demokratske stranke u Ni{u postao je gradona_elnik i
odmah, na otvorenoj pozornici, pokazao svu svoju su{tinu, primitivizam, nedostatak obrazovawa (nema zavr{enu ni sredwu {kolu), i bahatost vlasti za kakvu
Ni{lije, sigurna sam, nisu demonstrirale.
Medijska naklonost nezavisne {tampe prema Demokratskoj stranci, _iji su _lanovi skoro svi dopisnici,
na primer, Na{e Borbe iz unutra{wosti, sa sedi{tem u prostorijama te stranke, u ^a_ku, Kragujevcu,
U$icu, Ni{u i ostalim ve}im gradovima Srbije, dovela je do zata{kavawa ovog grubog incidenta nove vlasti, koji bi bio tema svih novina, i svakodnevno, da su
akteri bili iz Srpskog pokreta obnove. Sre}om, uprkos suprotnoj i la$noj slici u javnosti, _lanovi na{e
stranke su i obrazovaniji i odgovorniji, pa u tom smislu nisu akteri ru$nih doga|aja ni tema medija.
Ali zato jesu, oni i cela stranka, tema medijske
blokade i netrpeqivosti u zavisnoj i nezavisnoj {tampi, na radiju i tv-stanicama. Ta netrpeqivost je zajedni_ka i ista i u vladinim i nevladinim medijima,
do te mere da je, na primer, komentar dr$avne televizije, lista Politika i komentar glavnog urednika
Na{e Borbe Vukovog govora na Badwe ve_e ove godi-

468

469

ne bio potpuno isti, jednako neobjektivan i zlonameran. Recituju}i deo pesme o Mojkova_koj bici, u kojoj
se govori o krvavim badwacima te 1916. godine, Vuk je
u Drugom dnevniku TV-Bastiqe citiran ne kao recitator tu|e pesme o dalekim vremenima, nego kao zlikovac koji zagovara krvave badwake ove 1997. godine, {to
je u svom komentaru punom mr$we, sutradan, rekao i
glavni urednik Na{e Borbe, oceniv{i ga kao nosioca krvavih badwaka.
Sli_an animozitet i zloba iskazuje se i u ostalim
nezavisnim medijima ovih dana, koji se naprosto utrkuju da {to vi{e doprinesu stvarawu sukoba u Koaliciji Zajedno, igraju}i tako istu ulogu kao i pre, prilikom stvarawa i slamawa DEPOS-a. Zbuweni gra|ani, bira_i i pristalice Koalicije ne razumeju taj
odnos, _ude se i tra$e sve razloge osim su{tinskih,
ideolo{kih, koji proizvode animozitet prema najja_oj
stranci opozicije od wenog osnivawa do danas. Jer, sa
izuzetkom Srpske re_i, te{ko da ima danas u Srbiji ijedno glasilo, zavisno ili nezavisno, koje ure|uje
neki novinar, glavni urednik ili direktor, koji nije
sin levi_ara, pukovnika, majora, ambasadora, ministra,
ili drugog funkcionera komunisti_ke Jugoslavije. Logi_no je zato da i u tim medijima, kao i u dr$avnim,
nema mesta ni podr{ke za program i politiku one druge Srbije koja ve} 50 godina _eka svoje vreme i pravdu.
U tim medijima se zato neprestano, napadno, silom, od
malih stranaka prave velike i uticajne, a od malih
lidera veliki i popularni, a sve zbog ideolo{kog otpora prema onoj velikoj i sna$noj stranci koja pokre}e promene u Srbiji. No, to uvek pada u vodu pred realno{}u da tu snagu ve} {est godina niko nije mogao
promeniti, ni la$ima na televiziji, ni hap{ewima
i batinama, ni udru$ivawima i razdru$ivawima, ni
la$nim slikama u sredstvima informisawa. Kada svi
prihvate tu realnost, pobeda }e biti veoma brza i
laka.
Da je ta pobeda daleko, jasno je mnogima u opoziciji, a pre svega nama, deci _etni_kog porekla i antiko-

munisti_kog opredeqewa. U ovim promenama koje donosi izborna pobeda Koalicije Zajedno na lokalnim izborima, za nas je opet to poreklo i opredeqewe smetwa i lo{a preporuka kod nove opozicione vlasti, kao
i pre kod stare komunisti_ke, pa znamo da se u stvari
ni{ta nije promenilo osim qudi na funkcijama. Promene i pobeda }e biti stvarna i prava samo onda kada
nam to porodi_no poreklo bude preporuka, a ne smetwa,
kada ne budemo morali kriti roditeqe ili ro|ake u
politi_kom izgnanstvu, kao ni svoje antikomunisti_ko
opredeqewe. To vreme je jo{ daleko jer koalicija sa
levi_arima i wihovom decom, u kojoj smo sada, za nas je
_ak korak unazad od promena koje $elimo i, u stvari,
samo ja_awe onih snaga i qudi u opoziciji koji su u_enici i sledbenici ideja Dobrice >osi}a i wegove
mr$we prema _etnicima, zbog koje je pred kraj $ivota
rekao da bi u ponovnom $ivotu opet u_inio isto, borio
se protiv wih i desne Srbije. Da sam u pravu vide}emo ubrzo u novoj Gradskoj skup{tini, kada na dnevni
red stavimo bar deo programa SPO, rehabilitaciju pokreta Dra$e Mihailovi}a i na{ih roditeqa, i zatra$imo za wega jedan trg ili ulicu u Beogradu, kao priznawe za wegovu borbu protiv fa{izma i komunizma, i
kao simboli_an korak prema nacionalnom pomirewu za
koje se zala$emo. Taj predlog na{i koalicioni partneri sigurno ne}e glasati, kao {to ne}e ni JUL, ni
SPS, pa te{ko da me|u wima ima neke razlike, ili me|u nama sli_nosti, uprkos koaliciji. Zato je za ostvarewe na{eg programa i politike strate{ki zna_ajniji poraz od ja_awa koalicije, iako se to sada _ini nejasno i neprihvatqivo. No, ko razume shvati}e.

470

471

(20. februar 1997. godine)

Ovih dana, pompezno, uz veliku medijsku kampawu,

potpisali smo sporazum sa Republikom Srpskom o nekim specijalnim odnosima. Na televiziji je svaki sat
emitovana slika najva$nijih glavara Srbije, Jugoslavije, Crne Gore i Republike Srpske, kako sve_ano potpisuju veliko ni{ta napisano u sporazumu, a zatim se
uzajamno qube i _estitaju to ni{ta jedni drugima, igraju}i propagandnu predstavu srpsko-srpskog bratstva
i jedinstva od pre _etiri godine. Po{to niko ne dolazi iz sveta kod nas, niti oni idu u svet, po{to nikoga
ne prima ni Milo{evi}, ni Bulatovi}, a ni Lili}, i
ni{ta ni sa kim ne potpisuju, Milo{evi} je, da odr$i
svoju va$nost i autoritet, smislio da se oni uzajamno
primaju i hvale nepostoje}im uspesima, pa i to da potpi{e sporazum sa Republikom Srpskom, i tako istovremeno vrati politiku na ratne i nacionalisti_ke
talase, u kojima se, o_ito, najboqe snalazi i najvi{e
profitira.
Do pre mesec dana niko u ovoj zemqi od vladaju}e
garniture, ili u medijima pod kontrolom vlasti, nije
smeo pomenuti ni r od Republike Srpske, pa ni k
od Kraji{nika, kojem je _ak bio zabrawen ulazak u Srbiju, kao i svim ostalim funkcionerima iz Republike Srpske. Potpuno odse_eni, politi_ki sahraweni i
odba_eni od zvani_ne vlasti u Srbiji, oni su, naravno, jedva do_ekali da u_estvuju u ovom cirkusu i propagandnoj predstavi vladaju}e porodice, koja poku{a-

va da spre_i odlazak sa trona, iako znaju da sporazumom nisu dobili ni{ta vi{e od onoga {to su do sada
imali. Ali zato, oni wihovom razo_aranom, gladnom,
raseqenom i obezna|enom narodu pru$aju la$nu sliku sloge i nadu u budu}nost u krilu velikog brata. Povr{inski efekat je potpun, zadovoqni su svi, pa i narod koji TV-Beograd zaska_e po ulicama Srbije, da wihovim odobravawem i odu{evqewem umawi diktatorovu nesigurnost zbog sve o_iglednijeg gubitka poverewa
gra|ana Srbije i sveta, nakon lokalnih izbora i politi_kih skandala koji su ih pratili. Da povrati to poverewe, on je opet krenuo unazad, ka udovoqavawu nacionalisti_kim ose}awima ve}ine naroda, i tako }e
sada, umesto pri_a o demokratizaciji Srbije, ekonomskom oporavku ili slobodi medija, krenuti stara pesma o za{titi interesa srpskog naroda u Bosni, o pomo}i, obnovi, ujediwewu, {eta}e se tamo-ovamo sve mogu}e delegacije i pri_ati svake ve_eri o problemima i
uspesima, da bi nude}i tako strate{ke srpske nacionalne ciqeve narodu u Srbiji Milo{evi} umawio
zna_aj sve ve}ih i ozbiqnijih zahteva za demokratizacijom, slobodom i boqim standardom, koje on, sigurno, ne mo$e obezbediti. Ono {to mo$e, on i daje, bajku
o srpsko-srpskom jedinstvu, bratskoj pomo}i i o mogu}oj zajedni_koj dr$avi, a {to se od toga ne $ivi, nije
va$no.
No, verujem da je i ovoga puta, kao i uvek do sada,
sve to politi_ki proma{en potez koji kasni, u poznatom stilu, najmawe tri godine, pa su i propagandni i
politi_ki efekti smaweni srazmerno ka{wewu. Gladni narod na ulicama Srbije i u Republici Srpskoj
tra$i danas ne{to vi{e od sporazuma sitih i prebogatih qudi koji ga potpisuju, tim pre {to je i samim
izborom potpisnika iz Republike Srpske, _iji je legitimni predstavnik Biqana Plav{i} zaobi|en, politi_ki ciqano ka razdoru, sva|ama i razbijawu, pa
}e qubqewe Milo{evi}a sa Lili}em, Bulatovi}em i
Kraji{nikom, kod ve}ine Srba i ovde i tamo izazvati
samo ga|ewe i jo{ ve}i animozitet prema zadriglim,

472

473

@IVE>E @IVOTI>I

polupijanim tvorcima ukupne srpske apokalipse koja

traje. Jedini sporazum izme|u wih koji bi dobio op{tu podr{ku naroda i u Jugoslaviji, i u Republici
Srpskoj je sporazum o wihovom odlasku sa politi_ke u
sudsku pozornicu, {to je toliko pravedno i potrebno
da bi dobilo op{ti konsenzus i ovde i u svetu. Ona gomila foliranata, la$ova, zlikovaca i lopova, sa sve
Goricom Gajevi}, toliko duguje pravdi i zakonima ove
zemqe i celoga sveta za _etvorogodi{wi pakao u dr$avi koji su priredili, za milione unesre}enih, izginulih, raseqenih i obesku}enih du{a, da im je logi_ni i
pravedni put prema Hagu, nadam se, potpuno otvoren.
Ako uop{te postoji i zrno pravde na ovome svetu.
I dok se oni tako sporazumevaju, qube i slikaju,
putuju}i prema Hagu i kraju, mi im vi{e zatvaramo
nego {to otvaramo sudnicu. Zaboravili smo svi u borbi za vlast da tra$imo odgovornost za rat i zlo_ine u
wemu, za fa{izam, razbijawe dr$ave, ekonomskog sistema, za uni{ten na{ pojedina_ni, obi_ni i svakodnevni $ivot koji jednom $ivimo. Ubijali su svi oni,
potpisnici specijalnog sporazuma, u ratu, uni{tavali porodice, ku}e, sela, gradove, ubijali su i ubijaju
i danas u miru, tuku narod, otimaju mu novac, zaradu,
imawe, ku}e, rade sve {to ho}e, bez ikakve ozbiqne
kontinuirane kritike i bez odgovornosti. Ta op{ta,
nedopustiva ravnodu{nost opozicije prema najstra{nijim zlo_inima na{e vlasti, kakvih nema ni u najprimitivnijim dr$avama sveta, zaborav koji polako
pada nad gomilama jama punih nedu$nih $rtava i gomilama ru{evina koje zjape po nekada{wim gradovima, pa i nad $rtvama opozicije u borbi za demokratizaciju, kao i }utawe sasvim sli_no odobravawu nad
svakodnevnim albanskim $rtvama koje padaju na Kosovu, pokazuje zastra{uju}u sli_nost vlasti i opozicije u najva$nijim politi_kim i qudskim ciqevima,
koje se, izgleda, zaista svode na prostu narodnu sliku,
sja{i Kurta da uzja{e Murta. Da nije tako, opozicija
bi danas nastavila borbu za odgovornost qudi na vlasti, koja jedino mo$e dovesti do prave pobede i prome-

ne, podnela bi kona_no krivi_ne prijave o kojima pri_a godinama na konferencijama za {tampu, podnela bi
prijave za ratne zlo_ine protiv predsednika Republike i wegovih qudi i dizala bi celu stvar na me|unarodni nivo, isto ovako uporno i agilno kako je u_inila sa rezultatima lokalnih izbora. Umesto toga, imali smo vidqivu razliku u stavovima za odgovorno{}u
vlasti izme|u lidera Koalicije na samim protestnim
skupovima, na kojima je zahtev za ostavkom predsednika Republike zbog stawa u zemqi, kr{ewa Ustava, kra|e izborne voqe gra|ana i upotrebe sile nad demonstrantima postavqen samo od jednog od wih, dok su se
druga dva otvoreno sabla$wavala i pretila da napuste binu. Narod je, naravno, odu{evqeno pozdravio zahtev i 30 minuta ponavqao u horu ostavka, ostavka,
dan, dva, dok i sam nije shvatio da tu nema saglasnosti
u koaliciji, i sve je brzo zaboravqeno.
Naravno da to daje snagu diktatoru, koji nastavqa
sa sve ve}im pritiskom na narod i sve brutalnijom upotrebom sile, sa tu_om i hap{ewima demonstranata i,
naravno, sa neispuwewem zahteva opozicije. Me|utim,
pritisak sveta i upornost me|unarodne zajednice naterali su ga na ustupke i vra}awe izbornih rezultata bez wegove odgovornosti, odgovornosti policije, sudija, batina{a i svih ume{anih u taj politi_ki zlo_in nad narodnom voqom, {to je za wega, opet, velika
pobeda, sli_na onoj ostvarenoj potpisivawem Dejtonskog mira kojim je oprao svoju odgovornost za rat. Uverena sam da je to mogu}e samo u Srbiji i samo kod ovog
naroda, da tu nije u pitawu demokratska svest nacije,
kako mnogi teoreti{u, nego samo genetika, {to sasvim
jasno dokazuju Albanci koji demonstriraju zbog pokradenih {tednih uloga i to ne na miran na_in i podani_ki, kao mi ovde, nego hrabro, qudski, i onako kako zaslu$uje lopovska vlast. Promene koje izborimo bez odgovornosti vlasti i nisu nikakve su{tinske promene,
nego mrvice sa tiraninove trpeze koje, na $alost, izgleda, mogu da nahrane one sli_ne tiraninu, {to te$e
ka trpezi a ne ka pravdi.

474

475

U Srbiji je, ina_e, ve}ina onih okrenutih trpezi,

pa makar na woj bilo samo par_e hleba, a vrlo malo pravih boraca za promene, koji se $rtvuju do kraja, uporno i marqivo, bez obzira na beznade$nost i usamqenost koja je ponekad bila zastra{uju}a. Jedan od wih,
ba{ pravi primer junaka ratnih dana, bio je Miladin
@ivoti}, profesor, predsednik Beogradskog kruga, a
pre svega najve}i Srbin kojeg sam tih te{kih godina
srela. Zalo$io je bio sebe celog, u najve}i nacionalni posao toga vremena, koji skoro niko nije hteo da radi, u borbu protiv srpskog fa{izma, protiv zlo_ina
svog naroda, trude}i se svom snagom da sa_uva druge narode od onog {to su im Srbi u ratu na ovim prostorima _inili. Davno je rekao jedan Crnogorac da je najve}e _ojstvo sa_uvati druge od sebe, {to je @ivoti} i
_inio sa velikim ulagawima i $rtvuju}i se u potpunosti u neravnopravnoj borbi dobra sa zlim, $ele}i
pre svega da sa_uva svoj narod od potpunog potonu}a i
sramote. Tr_ao je po Hrvatskoj i Bosni, obja{wavao da
nisu svi Srbi isti, da nas ima koji ne podr$avamo rat
i zlo_ine, tr_ao po Srbiji i pokretao antiratne ideje i akcije, tr_ao po svetu da nas ukqu_i u me|unarodne organizacije za qudska prava, koja je on $eleo da
izbori i pru$i svima sa kojima $ivimo, postojao je,
prosto, javno i hrabro, u te{kim vremenima kada su sve
nacionalne veli_ine nestale u buxacima straha i svoje sramote. Govorio je skoro svakodnevno, uporno i sa
istim ube|ewem i pred hiqadu, i pred deset qudi,
trpeo hrabro sve pretwe, mr$wu i progone, i vlasti i
patriotskog naroda zanetog u nacionalnom osvaja_kom
poslu stvarawa velike srpske dr$ave, koji je, sre}om,
propao. Tu veliku srpsku dr$avu za_eo je, zapravo,
@ivoti} i wegova donkihotovska grupa, jo{ uvek mala, neomiqena i nepriznata, ali sa velikom pobedom u
rukama, pobedom $ivota nad smr}u i potpunim porazom fa{isti_ke ideje o jednoj naciji, jednoj dr$avi i
jednom vo|i, koja je bila obuzela Srbiju.
Kao {to mu i prezime govori, Miladin se borio za
$ivot, za qude, bez pitawa ko su i koje su vere, i ta

ideja je generalno pobedila i ovde, iako te{ko i pre

svega zahvaquju}i tome da je bilo Miladina i ostalih
da je sa_uvaju od zatirawa u vremenu smrti koje je za
nama, pa ma koliko bili malobrojni. Daleko smo mi, naravno, od Miladina, _ije stavove podr$ava prose_an
gra|anin Srbije, iako tako misle i $ive skoro svi Englezi, Francuzi ili Amerikanci, ali je wegov $ivot
i delovawe u ratnim godinama sigurno oslonac i dar za
generacije mladih qudi koje }e Srbiju uvesti u Evropu, po{to mi nismo mogli zbog mawka Miladina i vi{ka smrti protiv koje se on borio, a koja je do{la i po
wega. Za wegov doprinos Srbiji, za hrabrost da se suprotstavi zlu svoga naroda, za nepokolebqivu qudskost
kojom je branio i sebe i Srbiju, jedno veliko hvala od
mene i mnogih bezimenih koje je wegova smrt potresla,
iako one sa slavnim srpskim imenima, izgleda, nije
ni dotakla. Uteha je da wihovo prolazi a Miladinovo
dolazi, ako u smrti mo$e utehe biti.

476

477

(6. mart 1997. godine)

Spomenik Dra$i Mihailovi}u na Ravnoj Gori, u

pustiwi planine na kojoj se nekada mu_io u godinama
rata da nama donese slobodu i spasi nas od aveti komunizma, smetao je, vidimo, mnogo onima koji ga nisu ni
videli ni pose}ivali, smetao je iako im nije bio ni u
gradu u kojem $ive, ni na putu kojim prolaze, ni u ulici u kojoj stanuju. Usamqen i uspravqen u planini, koje se i danas pla{e wegove ubice i ubice budu}nosti
mnogih generacija, bio je, izgleda, stalno u wihovim
mislima, u ne_istoj savesti {to im razara $ivot, a naro_ito ovih dana kada se jasno naziru skore promene
sistema i poraz komunizma u Srbiji, zemqi jedinoj u
Evropi, u kojoj oni nisu odlazili sa vlasti od Drugog
svetskog rata.
Sru{ili su ga, prerezali mu noge i oborili na
zemqu, misle}i, vaqda, da tako ru{e ideju i snagu pokreta koji mu je spomenik podigao, a da wegovim padom
hrane svoju zabludu da se mogu odr$ati i oja_ati budalaste programe vladaju}e porodice o nastavku levi_arewa do kraja, do izdisaja i zemqe i porazno pokornog
naroda kojim vladaju.
No, rezultat tog ru{ewa spomenika sa predumi{qajem je mnogo druga_iji od $eqenog, toliko da ru{iteqima mo$emo zahvaliti na mnogo _emu, a naro_ito
na ponovnom bu|ewu i pokretawu utihnule energije
promena kojom smo ga gradili, a koja je sada bila okrenuta prema Koaliciji i naporima za povra}aj izgubqe-

ne izborne pobede na lokalnim izborima, pa su se i programi i strategije spustile na odgovaraju}i lokalni

nivo i li_ne interese pojedinaca na putu prema vlasti. Skoro da smo bili zaboravili {ta smo zapo_eli
jo{ 1990. godine i {ta zapravo ho}emo da mewamo dok
smo demonstrirali mesecima u korist svoje {tete, blokiraju}i tako malim ciqevima velike ideje koje su
nas i dovele u politiku. Ru{iteqi spomenika su nas
vratili gde treba, mnogo se potrudili, doveli na pustu
i praznu Ravnu Goru agregate za struju, ma{ine, qude,
da uspravqenom Dra$i prere$u noge, ali su istom ma{inom mnogima od nas presekli lokalnu stazu na koju
smo bili skrenuli i vratili nas nehotice na glavni
put, na pohod prema dvoglavoj a$daji sa Dediwa, odakle su agregati i bonseci poslati na Ravnu Goru. Oni
znaju gde im je glavna opasnost, oni znaju ko im je najve}i neprijateq, i za li_nu vlast i za sistem koji _uvaju, pa otuda desant na bronzanog generala, kojeg su
streqali ali ne i ubili, i od _ije strane i gore najja_i vetar duva prema wihovom prestolu, sa pretwom
da ih prevrne sa sve petokrakama po celoj Srbiji. Hteli su, verujem, da u me|uvremenu Koalicije, koja napadno, uz svesrdnu pomo} medija, u drugi ili peti plan
stavqa osnovnu nit antikomunizma, kao opozicionog delovawa pokreta kojem pripadam, sru{e, ne samo spomenik, nego i celu ideju rehabilitacije desne Srbije,
zahteve za povra}aj otete imovine i otetih grobova stotina hiqada pobijenih i po jo{ uvek bezimenim strati{tima zakopanih gra|ana Srbije, od kwi$evnika,
akademika, do seqaka, _ije porodice i potomci _ekaju
pravdu i dan kada }e za sve to neko sesti na optu$eni_ku klupu, pa makar i posmrtno od heroja biti progla{en za zlikovca. Vreme tog me|uvremena su dobro odabrali, {to se vidi iz potpune ravnodu{nosti koalicionih partnera prema tom _inu, koji svojom besmisleno{}u deluje zastra{uju}e i mora izazvati reakciju
i neistomi{qenika, osudu svih onih koji se bar na re_ima bore za demokratiju, toleranciju i zatrpavawe
istorijskih deoba u narodu. Nedostatak te reakcije,

478

479

RU<EWE ZA DIZAWE

_ak u samoj Koaliciji, da ne govorimo o radikalima,

Ko{tunici i ostalim nazovi-opozicionim strankama,
pokazuje jasno onima koji se bore za sistemske promene
i obnovu Srbije, da su, zapravo, na Ravnoj Gori ru{ili spomenik svi zajedno i sa istim zadovoqstvom, od
Mire i Slobe, do \in|i}a, <e{eqa, Ko{tunice i Mi}una. To je bio _in kolektivne osvete svih levi_ara
Srbije sme{tenih po raznim firmama, sa zajedni_kom
direkcijom mr$we prema svemu desnom u Srbiji, koja
je napajala energijom agregat na pustoj planini. Da nije tako, vaqda bi bar onaj koji sedi u gradona_elni_koj
foteqi Beograda, zahvaquju}i uglavnom glasovima
graditeqa i posetilaca Dra$inog spomenika, makar
kurtoazno i diplomatski rekao ne{to o tome, primetio da je u_iwen jedan nedemokratski i varvarski _in.
Wegov koalicioni partner je u taj posao ulo$io godine rada, trpeo {amare vlasti i wene propagande, od prvog turisti_kog izlaska na Ravnu Goru do danas, {to je
sigurno i opredelilo veliki broj bira_a da glasa za taj
program, a time i za Koaliciju, pa je pitawe dobrog
ukusa i doma}eg vaspitawa bilo bar $aqewe i javno
izra$en protest, makar i neiskren. No, ukusi su razli_iti, kao i vaspitawa, i sre}om se uvek uka$u prilike da se jasno vide razlike. <egawe spomenika je zato
meni, i mnogima koji misle kao ja, sre}a u nesre}i, usluga koju ru{iteqi nisu imali nameru da nam u_ine,
a strate{ki je va$na za mnoge budu}e doga|aje. Pred
Bogom je cio svijet ni{ta, pred Bogom je i{ta stvar
velika, rekao je davno Wego{, filozofski predstavqaju}i zna_aj sitnice za pokretawe krupnih promena. Ovo ru{ewe spomenika je to i{ta, sitnica u danima ru{ewa dr$ava, gradova, porodica, qudi, ali krupno ogledalo za vreme i qude sa kojima radimo i planiramo budu}nost. Sigurna sam da sa wima nema budu}nosti, a to }e pokazati i dokazati jo{ mnoge sitnice koje }e se de{avati i krupno nas razdvajati. Za
op{te dobro.
Na izborima koji dolaze, opet }e se jasno oslikati
to razdvajawe i sve razlike me|u partijama koje spre-

_avaju Srbiju da iza|e iz zagrqaja komunizma, uprkos

_iwenici da je on propao i kao sistem, i kao ideja.
Odr$ava ga ovde i, _ini se, odr$ava}e jo{ dugo, samo
nedostatak opozicionog jedinstva, ne formalnog, kao
{to je sada Koalicija Zajedno, nego su{tinskog, programskog, koji bi okupio sve qude opredeqene za sistemske promene, kojih je ve}ina. Programsko jedinstvo
imali su i ^esi, i Poqaci, i Ma|ari, i Bugari, i Rusi, i Slovenci, koji su zato komunizam slomili, a mi
}emo i daqe jahati po povr{ini nerealnih liderskih
ambicija malih firera u opoziciji, {to spre_ava uspostavqawe proste linije politi_kog razdvajawa od
komunizma u Srbiji, koju bi glasa_i prepoznali i glasali.
Dosada{wa udru$ivawa opozicije nisu bila programska i svodila su se samo na kori{}ewe snage Srpskog pokreta obnove za ja_awe marginalnih partija i
qudi, koji se odmah nakon izbora i uzimawa dela uticaja, razdvajaju, odlaze i hule na onoga kojeg su iskoristili. Ponavqawe tog scenarija i danas, ve} _etvrti
put zaredom, izazva}e, nadam se, koncentrisawe snage
tog pokreta na posao koji je zapo_eo, a to je ru{ewe sistema vlasti u Srbiji, po cenu razdvajawa sa svima koji to ne $ele i koji, _ini se, mnogo vi{e $ele ru{ewe
samog pokreta. Neva$no je sasvim da li je taj pokret
sam dovoqno jak da donese promene, va$no je da samo postoji i mewa, kao {to je do sada promenio sve {to je
promeweno u Srbiji u zadwih sedam godina. Udru$ivawe sa onima _iji su ciqevi druga_iji ili odr$avawe postoje}e koalicije bez zajedni_kih ciqeva i programa je proma{aj, kao i toliko puta do sada, kojim se
slabi snaga i strate{ka nit delovawa opozicije, a ja_a potpuno oslabqena vlast. Verujem da se ne}e gre{ka ponavqati po peti put, na radost komunista koji nas
na sve na_ine teraju u to. Lider i stranka koje bi na
ovim izborima, ponovqenom gre{kom udru$ivawa radi
udru$ivawa, uz pomo} SPO-a osna$ili, ru{ili bi
veoma brzo ne samo spomenike Dra$i Mihailovi}u, nego i nas $ive, na isti na_in kao {to je to u_iweno pre

480

481

50 godina. To jasno vide ve} sada oni koji gledaju i misle svojom glavom.
Da to vide i oni koji misle kolektivno, histeri_no insistiraju}i na koalicijama po svaku cenu, doprine}e realnost u kojoj smo, nakon 90 dana borbe za neku
pobedu. Pobedili smo, a ne vidi se, ni{ta se ne mewa,
_ak }e biti i gore. Naravno da tome doprinosi velika
opstrukcija vladaju}e stranke, ali mnogo vi{e opstrukcija u Koaliciji, koja je prisutna i svakodnevna
na svim nivoima zajedni_kog odlu_ivawa, pa i mogu}e
promene te{ko prolaze. Funkcije u Koaliciji i na politi_kom i na prakti_nom nivou vr{ewa vlasti, podeqene su tako da jedni rade sve poslove i }ute, a drugi ne rade ni{ta ali pri_aju, pa je op{ti rezultat te{ko dono{ewe odluka koje mewaju i pokre}u stvari
naboqe, zbog nedostatka saglasnosti i o najmawim problemima. Tako se cela pobeda malih ciqeva topi polako pred o_ima naroda koji sve vi{e razmi{qa i o
qudima koji treba da donesu stvarne promene, a i o na_inu kojim se mogu ostvariti. Ve}ina danas vidi da se
sila samo silom mo$e oboriti ili naterati na ozbiqne i brze ustupke, kao u Albaniji, pa je moja teorija o
teroru na teror, nedavno toliko kritikovana, danas
mnogo ubedqivija nego ju_e i dobija sve vi{e pristalica. To ne zna_i da }e do}i do pobune sli_ne onoj u
Albaniji, ali zna_i da se formira narodna svest o neophodnosti radikalnijeg delovawa protiv vlasti, od
protesta, govora, {etwi i zvi$dawa, jer smo time izborili samo duplo golo. Mi u opoziciji prazne i opqa_kane gradove i sve goru vladu i ministre, a studenti, izgleda, najgori Savet Univerziteta u istoriji i
rektora mnogo goreg od prethodnog, _iju su ostavku tra$ili i izborili. O_igledno tra$imo premalo mewaju}i qude, a ne samu vlast. A videli smo da u zahtevima za promenama qudi na vlasti, nije va$no ko odlazi, mnogo je va$nije ko dolazi, jer nesporno je uvek gori od prethodnog. O tome treba da misli i opozicija i
Koalicija u narednim promenama koje bude tra$ila i
predlagala, pa i u svojim redovima, jer biti boqi mno-

go je zna_ajnije od biti promewen. Zato sam protiv kolektivne euforije izra$ene u _estom stavu opozicionog glasa_a va$no je da skinemo Milo{evi}a, nije
va$no ko }e do}i posle wega. Ovo drugo je mnogo va$nije, i zapravo je su{tinsko pitawe vi{egodi{we opozicione borbe za promene i demokratiju u Srbiji, jer
mnogi u opoziciji su zaista mnogo gori od Milo{evi}a, iako to izgleda nemogu}e. Boqi je samo onaj koji ima
snagu i voqu da radikalno promeni Srbiju i vrati je u
weno prirodno stawe gra|anske, demokratske dr$ave,
u kojoj se po{tuju i neguju tradicionalne vrednosti i
u dru{tvu i u porodici, kakva je bila pre dolaska komunista na vlast i kakva mora postati radi povratka
u svet. Sve drugo je gore od postoje}eg i ne sme dobiti
{ansu.

482

483

(20. mart 1997. godine)

Ko }e koga u Crnoj Gori, tema je svih jugoslovenskih medija i politi_ke javnosti ovih dana. Da li je
ja_i Momo ili Milo, pitali smo se do sednice Glavnog
odbora DPS-a, kada je glasawe pokazalo da su Crnogorci ostali isti, uvek su tamo gde prete$e vlast, pa makar izdali i najboqeg prijateqa, kuma, pa i brata. Pre
ishoda glasawa znala sam rezultat, i to da }e na Momovu stranu pretegnuti, jer se za wu zalo$io ministar vojni li_no, a opet, Bulatovi}, jedan od mnogih
Bulatovi}a koji su dobro okru$ili brojnim visokim
polo$ajima sve \ukanovi}e i ostale u Crnoj Gori, {to
nije nepotizam nego samo komunizam.
Da je Momo pretegao pokazalo se i na veoma slabom
mitingu podr{ke Milu \ukanovi}u u Podgorici, na
kojem se okupilo neo_ekivano malo qudi, uprkos avionima koji su po ceo dan bacali letke sa pozivom na miting po svim gradovima u Crnoj Gori, od Mojkovca, Kola{ina, Bijelog Poqa, do Nik{i}a, Ulciwa, Bara, Budve, Cetiwa, Tivta i Kotora. Isto onako kako su se bojali od ministra vojnog na Glavnom odboru da dignu dva
prsta za Mila, _ak i wegovi najboqi prijateqi, bojali su se Crnogorci da do|u na miting, da ih ne bi vlast
i vojska uslikali i kasnije zakinuli za posao, platu,
penziju ili neku drugu privilegiju koju dele samo dobrim gra|anima. Tako je brkati Momir, u maniru slavnog brke Staqina, nesporno savladao svog rivala, uprkos i daqe prisutnim procenama u javnosti da je Milo

ja_i, te da }e se desiti nekakav neo_ekivani obrt. Nema kod komunista nikakvih obrta, niti neo_ekivanih
doga|aja, oni su zavr{ili udar u Crnoj Gori, o_istili kolebqive levi_are kojima se omilio kapitalizam
i zapadni svet i nastavqaju daqe crvenom _ojom Montenegra. @rtvuju}i glavu Ratka Kne$evi}a, a verovatno i ostale tra$ene glave _lanova vlade, {to proisti_e iz kapitulantskog saop{tewa sa wene sednice, u kojem se za sve okrivquje {tampa i ne govori vi{e ni{ta o glavnim krivcima i problemima iz Beograda,
sam \ukanovi} gubi moralni kredibilitet u javnosti
i kao pravi komunista koristi samokritiku za samospasavawe i opstanak po svaku cenu. Zato je svejedno
{ta }e daqe biti sa wima i me|u wima, boqe je da mi
gledamo {ta }e biti sa nama, da im pomognemo u me|usobnom tamawewu i ne brinemo da li }e i ko opstati.
Takvi kakvi su, dabogda svi propali, to je jedina nada
antikomunistima i u Srbiji i u Crnoj Gori.
Zanimqivo je da su za svoj unutarpartijski, komunisti_ki, obra_un koristili sve {to im padne pod ruku, pa i otvarawe spomenika serdaru Janku Vukoti}u,
komandantu Crnogorske vojske u slavnoj Mojkova_koj
bici, iako pre samo godinu dana nisu ni do{li u Mojkovac na obele$avawe osamdesetogodi{wice te bitke,
nego su poslali ni$e _inovnike, kao i Milo{evi} koji je u ime Srbije poslao Br_ina, velikog Srbina. Sada, pak, spomenik otvaraju Bulatovi}i li_no, Momir,
Pavle i Predrag, i govore o serdaru Janku, kako je
slavno i juna_ki odbranio odstupnicu srpskoj vojsci
kroz Crnu Goru 1916. godine, zami{qaju}i verovatno
sebe u istoj ulozi danas, dok brane odstupnicu komunizmu, Slobodanu Milo{evi}u i wegovoj $eni, pred
demokratskim snagama Srbije i Crne Gore. Me|utim,
kao {to Janko Vukoti} jeste sa_uvao odstupnicu srpskoj vojsci, ali, na $alost, nije odbranio Crnu Goru
koja je deset dana nakon bitke na Mojkovcu pala u ruke
Austrije, tako }e i oni, mo$da, trenutno spasiti komunizam, sebe i Slobodana Milo{evi}a, ali ne i Srbiju i Crnu Goru, koja }e ubrzo, na sre}u svih nas, pa-

484

485

IKAR(BUS)OV LET

sti u ruke demokratskih snaga. Simbolika Mojkovca je

u tom smislu sasvim dobra i korisna za sve nas.
A koliko je wima zaista stalo i do Mojkovca i do
Janka Vukoti}a jasno govori to da je tog dana sve_ano
otkriven spomenik, da su odr$ani govori, dat je dvo_asovni prenos svetkovine, a zatim i dokumentarni
film o bici na Mojkovcu na prvom kanalu beogradske
televizije, sa namerom da probude bratska ose}awa i
podsete na istorijske $rtve, a niko se nije setio da odnese bar buket cve}a ili venac na grob serdara Janka
Vukoti}a na Novom grobqu u Beogradu, jer on je u svemu tome o_ito sporedan i potpuno zaboravqen. Komunisti uvek isti, nema iznena|ewa.
Me|utim, _iwenica da je Milorad Vu_eli}, biv{i
mo}nik SPS-a, a zatim odba_eni marginalac, vladinim avionom tih dana sleteo na tivatski aerodrom, a
zatim se sastao sa Milom \ukanovi}em i Svetozarom
Marovi}em, verovatno po nalogu i uputstvima Slobodana Milo{evi}a, govori mnogo o nekim planovima vlasti u Srbiji na koje niko ne obra}a potrebnu pa$wu.
Odba_en kao krpa, on je o_ito ponovo uzet da kao krpa
po_isti neke stvari i u Crnoj Gori i u Srbiji. Sre}an
{to se pribli$io umilostivqenom gospodaru, oti{ao
je u Crnu Goru da izda prijateqe Mila i Sveta, da ih
nagovori na ustupke i pokajawe, {to je uspe{no obavio
i tako se kvalifikovao za sli_an posao i u Srbiji.
Razbijena opoziciona koalicija Narodna sloga i homogenizovana komunisti_ka vlast u Crnoj Gori, nagove{tava budu}e sli_ne doga|aje i u Srbiji, u kojima je
Vu_eli}u namewena glavna uloga zbog mnogih kvaliteta koje poseduje, a koje }e Milo{evi} opet iskoristiti, pa ga opet, verovatno, i odbaciti. U me|uvremenu,
on }e po Milo{evi}evom nalogu u vladaju}oj koaliciji rasterati neke levi_are iz JUL-a okupqene oko Mirine sukwe i kase, koje ona ne}e ili ne mo$e da otera,
a zatim }e, nakon ujediwewa i u_vr{}ewa vladaju}eg
bloka, krenuti na razbijawe Koalicije Zajedno. Za
taj posao je ve} dobro pripreman i pripremqen pre dolaska kod gospodara tako {to je {ef Dr$avne bezbed-

nosti Srbije bio stalno u vezi sa wim, a zatim povremeno, pa sve _e{}e, i sa jednim od lidera Koalicije,
koji za vreme tromese_nih demonstracija, dok smo se
mi smrzavali i {etali, skoro svakodnevno odlazi na
konsultacije u Vu_eli}ev stan. Desetog januara ove
godine _ak dolazi i do susreta tog lidera Koalicije
Zajedno i Slobodana Milo{evi}a, koji je pripremqen u istom stanu, u _emu je i procurela vest u javnosti, ali je odmah i blokirana, _ak i u Na{oj Borbi,
_iji je novinar napisao tekst nakon istra$ivawa o
tom susretu u kojima je dobio potvrdu od obe strane da
je do wega do{lo i da se razgovaralo o ustupcima tom
lideru i stranci, ukoliko obustavi proteste i u_ini
sve {to mo$e na laganom razbijawu Koalicije, tihim
opstrukcijama i blokadama koje su ve} odavno prisutne i dosta uspe{ne. Doga|aji na Brankovom mostu i mnogi kasniji nerazumni potezi i nesporazumi u Koaliciji rezultat su tih priprema i sastanaka, i {to vi{e vreme proti_e sve je jasnije da u Koaliciji jedni
idu u levo, a drugi tamo gde su po{li, pa verujem da
nismo daleko od razlaza, {to jeste prioritetna $eqa
vlasti. Ne}emo mewati ni{ta, neka ostanu socijalisti_ki direktori u javnim preduze}ima, poru_uje
gradona_elnik Beograda nezadovoqnim radnicima, sindikatima i u_esnicima demonstracija iz tih preduze}a, ne}emo mewati nazive ulica i trgova, imamo pre_eg posla, poru_uje drugim _lanicama Koalicije, ne}emo opet na demonstracije i ulice jer to {teti Srbiji i wenoj privredi, rasteruje potencijalne strane
ulaga_e, ka$e nedavno na konferenciji za {tampu
Koalicije Zajedno, suprotstavqaju}i se tako javno i
glasno druga_ijem predlogu drugih lidera Koalicije,
i tako sa tog mesta govori sve suprotno od onoga {to je
govorio sa Trga, dok je putovao prema Gradskoj skup{tini, obe}avaju}i odgovornost, istrage, smene, promene, {ta sve ne, {to je, sre}om, zabele$eno. Svima koji
su {etali za deblokadu i do{etali do ove blokade izgleda jasno da su se borili i izborili za promenu samo
_oveka na mestu gradona_elnika i da drugih promena

486

487

ne}e ni biti, jer sve {to danas on govori i zastupa govorili su i govore socijalisti, ostalo je samo da sa_ekamo zagrqaj me|u wima, koji Vu_eli} priprema ve}
dugo i studiozno.
Sporazum o specijalnim odnosima sa Republikom
Srpskom je osnova za ponovno prikupqawe patriotskih
snaga kojima treba deo opozicije radi me|unarodnog
legaliteta i nesporno je da }e to biti onaj deo Koalicije Zajedno koji je taj sporazum i podr$ao. Ako sve
bude tako, ako Vu_eli}u uspe posao i zadatak koji je
dobio, vaqda }e zaslu$iti malo milosti gospodara u
danima trijumfa destrukcije koji nam dolaze, ali nadam se bez ve}ih posledica, jer se ni_im ne mo$e zadugo sa_uvati ovakva vlast. Bi}e upotrebqeni svi planovi i svi qudi za wen opstanak, ali uspeha biti ne}e i zato je dobro da samo _ekamo, gledamo i upamtimo
ko ju je i kako sa_uvao do sada.
<to se ti_e Srpskog pokreta obnove, _ini se da u
wemu jasno sazreva saznawe da je kraj ove Koalicije,
ako do wega do|e, i kraj svim drugim udru$ivawima
koja do sada nisu donela ni{ta osim problema, mr$we,
zavisti i najprostije otima_ine. Pogotovu je nerealno
i budalasto udru$ivati se sa onima kojima smeta sve u
Programu Srpskog pokreta obnove, od zahteva za su{tinske promene sistema vlasti u Srbiji, koji se mo$e
ostvariti samo poni{tavawem svih zakona i odluka
komunisti_ke bande kojima je nasilno uspostavqen taj
sistem pre 50 godina, _ime se, automatski, na najboqi
i najbr$i na_in mewa ekonomski sistem, standard gra|ana i ukupan standard dru{tva, do ideja nacionalnog
pomirewa, rehabilitacije nevino osu|enih, pobijenih
i opqa_kanih gra|ana Srbije koji nisu bili komunisti, rehabilitacije i povratka u zemqu nasilno isteranog kraqa i wegove porodice, i drugih veoma va$nih strate{kih promena, sigurno va$nijih od akcije
_i{}ewa Beograda, ili vozawa Ikarusovih autobusa. Na{i koalicioni partneri sve to sigurno ne}e
podr$ati ni u_initi, jer ne}e ni mnogo mawe od toga,
kao {to je povra}aj imena ulica i trgova ili promena

socijalisti_kih funkcionera sa polo$aja; oni, o_ito,

ne}e ni{ta osim gole li_ne vlasti, i to ne radi promena, nego radi biznisa kojim se bave, {to se polako i
sve jasnije vidi u sada{woj politi_koj javnosti.
Ako ta $eqa za vla{}u nadvlada kod wih razumno
sagledavawe politi_ke stvarnosti, u kojoj sami do vlasti ne mogu do}i, pa se kona_no opredele za odlazak iz
Koalicije u privremenu slu$bu vladaju}oj stranci,
bi}e to kona_no skori i pravedni kraj jedne prqave
politi_ke opcije u Srbiji, koja ve} sedam godina, na
razne na_ine, odr$ava postoje}i sistem i qude na
vlasti. <to pre se to desi, to boqe za one koji se bore
za promene, jer bi time bile zavr{ene sve politi_ke
kombinacije i koalicije na koje je javnost terala opozicione stranke sa razli_itim programima, {to nije
dovelo do promena u dugogodi{woj borbi za demokratiju. Promene }e doneti samo direktan politi_ki obra_un na jednim pravim, slobodnim i demokratskim izborima izme|u desne i leve Srbije, a jasno je ko bi koju stranu predstavqao u tom obra_unu. Sve drugo je bila konfuzija i gubqewe vremena ni u {ta, po{to se
pred izbore 1997. godine nalazimo u mnogo gorim politi_kim uslovima nego 1990. godine, {to je jasan rezultat svih napora udru$ivawa, razdru$ivawa i mr$we u opoziciji. Pametnom dosta.

488

489

(3. april 1997. godine)

<okantno, brutalno i lako obavqeno ubistvo generala Baxe, na du$nosti v.d. ministra policije Srbije, pokre}e dodatne strahove i uznemirewe u ve} uspani_enoj i unezverenoj poratnoj Srbiji i Jugoslaviji.
Heroj ratnih pohoda po Hrvatskoj i Bosni, stub policijske za{titi diktatorove uzdrmane vlasti i va$na karika porodi_no-poslovne imperije Milo{evi},
simbol brutalnog i uspe{nog gu{ewa demokratskih
procesa, uvek osmehnut, sna$an, siguran i nadmen, li_io je na sve samo ne na $rtvu sistema koji je stvarao
i _uvao. Samouvereno sam u kafani sa sinom i prijateqem, o_ito nije ni u podsvesti imao strah od ovakvog
kraja, a _ini se da je, u stvari, celim svojim $ivotom
i karijerom koju je gradio u partijskoj policijskoj dr$avi, zapravo sam sebi, nesvesno, odredio sudbinu. Wegova policijska karijera prati uspon i pad Milo{evi}eve osione i beskrupulozne vladavine, u kojoj su mu
zasluge za nesre}e mnogih porodica i cele nacije nesporne, {to je bilo breme greha na wegovim le|ima, koje, o_ito, nije ni video, ni ose}ao, a koje uvek ima svoju cenu.
Na sahrani su ga ispratili i prijateqi i neprijateqi, mo$da i ubica, a stvarno nesre}ni i ucveqeni
bili su samo wegovi najbli$i, supruga, deca i roditeqi, _iji je o_aj bio potresan i jedini iskren u gomili va$nih, zna_ajnih i opasnih qudi, koji su ga ispratili tamo gde }e i oni svi oti}i. Nadam se da su bar

za trenutak tako pomislili, i da }e ih ta misao vratiti iz bespu}a mr$we i zla koje seju Srbijom.
Gledaju}i wegove nesre}ne, uplakane i nekako od
bola skoro smawene roditeqe, razmi{qala sam da li je
wihov sin, mo}ni policajac, ikada pomislio na nesre}u drugih roditeqa, _iju je decu wegova policija prebijala i ubijala tokom ovih godina divqawa te slu$be u poslu _uvawa lika, dela i vlasti srpskog diktatora. Ne}u pomenuti mnoge koji su stradali, a nismo im
saznali imena, pomenu}u samo one koje smo za vreme na{e borbe za demokratiju sahranili, od Gi{ke, Belog,
Dragana, Zorana, Mihaila i mnogih drugih, pomenu}u
i Vuka polumrtvog, krvavog, modrog i bez svesti, kojeg
su mi 2. juna 1993. godine Baxini qudi bacili pred noge u hodniku 29. novembra, likuju}i evo ti sad tvog
Vuka, kurvo muslimanska!, Gagu Vu{urovi}a onako ogromnog, a be$ivotnog, prebijenog i bez svesti, sa iscepanom ode}om i krvavim ranama po glavi, pomenu}u i
sebe, polumrtvu, poni$enu i prebijene ki_me, koju i
danas te{ko ispravqam ako dugo sedim ili stojim, hiqade i hiqade nepoznatih divqa_ki prebijenih qudi,
pa i $ena, kao {to je glumica Qiqana Bulatovi},
Ivicu Lazovi}a, Dejana Bulatovi}a, sve do Pe|e Star_evi}a, toliko tu_enog u Baxinoj policiji, da je umro
u najve}im mukama.
O divqawu te policije kojom je komandovao po Kosovu, ne mogu ni poku{ati da ka$em bilo {ta {to bi
bar delimi_no oslikalo teror koji se nad Albancima
sprovodi i tragediju koju taj narod pre$ivqava svih
ovih godina pod Milo{evi}evom i Baxinom palicom.
Ubistva i prebijawe Albanaca u policiji su skoro svakodnevna pojava, pa vi{e nisu ni vest za novine, a ni
za roditeqe, kojima se bahato prijavi tek posle nedequ dana da im je sin umro od batina u policijskoj stanici. Hap{ewe i zlostavqawe u kojima se pre$ivi na
Kosovu Albanci skoro da ve} prihvataju kao deo $ivota, koji, naravno, ho}e i bore se da promene, tako {to
}e pobe}i i od svih sada{wih i od svih budu}ih Milo{evi}a, Baxa, Sokolovi}a, Bulatovi}a i ostalih.

490

491

SMRT GENERALA

U$as i bezna|e wihovo sa nama ovakvima shvatila sam

duboko u trenutku kada sam sa Hidajetom Hisenijem u
Wujorku pri_ala o wegovih deset godina zatvorskog
$ivota, a samo zbog potpisa na jednoj peticiji i u_estvovawa u demonstracijama. Sli_nih wemu, sa _ak i
mawom krivicom, puni su zatvori Srbije.
Porodi_ne nesre}e svih prebijenih, ubijenih, osaka}enih, zatvaranih i nevino stradalih qudi, uni{teni $ivoti i suze roditeqa mnoge dece, koju je tukla
policija pod komandom ubijenog generala Baxe, iste su
kao i nesre}a i suze wegovih roditeqa, te{ke i bolne,
i moraju biti opomena svima koji svesno unesre}uju
bilo koga, na bilo koji na_in i po bilo _ijem nalogu.
Verujem da su o tome na Baxinoj sahrani razmi{qali
mnogi policajci, i ostali silnici ove vlasti, koji ne
slu$e narodu kao svuda u svetu, nego samo jednom _oveku i porodici, koja }e ih, politikom koju vodi, sebi_no{}u i privatizacijom cele dr$ave, sve polako voditi prema sli_nom kraju. Jer, ako je neko tako jednostavno i, verovatno neka$weno, ubio najja_eg policajca u dr$avi, {ta tek sleduje mawe jakima, a sli_no
krivima za mnoge nepravde i nesre}e koje _ine u za{titi jednog sigurno propalog sistema i jednog, isto tako sigurno, propalog politi_ara i tiranina. Sve se to
vrti, izvan wihove voqe, u neprekidnom kolu nesre}e
ovog naroda, koje su oni pokrenuli i zavrteli, pa neminovno i sami stignu do sli_ne sudbine.
Sasvim je neva$no ko je ubio Baxu, da li poslovni
partner, poverilac, zavidni kolega ili najbli$i i
najboqi prijateq, koji je na sahrani plakao, va$no je
da su se na wegovoj nesre}noj pogibiji tako jasno potvrdile Hristove re_i da ko se ma_a lati, od ma_a }e i
poginuti.
Tih Hristovih re_i koje simboli{u neminovno pla}awe $ivotnih grehova, treba da se prisete i oni koji danas razbijaju narodne iluzije o mogu}oj promeni
ne_ega u Srbiji i nadu da te promene do|u {to pre, jer
su _ekane ve} 50 godina. Svaki put kada nam se u_ini
da }emo ne{to promeniti i da je pobeda blizu, svih

ovih sedam godina, desi se ne{to nerazumqivo, neo_ekivano, me|u onima koji treba i mogu da mewaju, uz mali napor zajedni_kog nastupa na izborima, i do toga
prosto ne do|e. Od DEPOS-a do danas, uvek su se na{le i stranke i qudi u opoziciji koji su spre_avali
promene i odr$avali komuniste na vlasti. Na posledwim izborima, mukotrpno stvorenu koaliciju Zajedno i wenu sigurnu pobedu uni{tio je Dragoslav Avramovi} povla_ewem imena sa savezne liste, i to u zadwem satu roka predvi|enog za to, kako ne bi mogli popraviti {tetu stavqawem drugog imena na listu, a kada se pobeda ipak desila na lokalnim izborima i biva
o_igledna na narednim republi_kim i predsedni_kim
ove godine, na{ao se opet neko da sve to dovede u pitawe i pomogne Milo{evi}u.
Sada je to jedan od lidera koalicije, koji sasvim iznenada i nerazumqivo kre}e na ru{ewe zajedni{tva
raznoraznim metodama, od kr{ewa dogovora do vra}awa na stare propale pri_e o narodnom frontu otpora,
i drugim glupostima, koje, nesporno, samo slabe ionako
slabu i neslo$nu koaliciju. Tajni susreti sa Milo{evi}em za vreme tromese_nih demonstracija koji nisu
bitni, ipak obja{wavaju $equ da se omalova$i i nekako ukloni sa politi_ke scene koalicioni partner
pred izbore, jer svi znamo da Milo{evi} i wegova policija nemaju prioritetnijeg politi_kog ciqa od
spre_avawa po svaku cenu, sada ve} sasvim mogu}e, pobede desne opcije koja, sigurno, donosi radikalne promene, a wima li_no neizvesnu budu}nost. A {ta sve to
donosi onome ko razbija koaliciju, ne zna niko osim
wega samog, jer realno politi_ki, i taj od svega {to
_ini ima samo {tete.
Sa koalicijom Zajedno svi imaju {anse da do|e do
nekog politi_kog uspeha, i stranke koje vode i lideri, a bez we ba{ nikakve, pa makar bilo koji od wih
pojedina_no sakupio sve male stranke opozicije oko sebe. Bez Srpskog pokreta obnove i bez Srpske radikalne stranke nerealno je ra_unati na bilo kakav uspeh
na narednim izborima, {to verujem da svi dobro zna-

492

493

ju, jer je u pitawu prosta matematika, pa je najnovije

paradirawe sa pro{irewem demokratskog fronta, koje se predla$e po novinama, samo le_ewe kompleksa
nesazrelih i vidqivo sujetnih i zavisti veoma podlo$nih politi_ara, {to Milo{evi} dobro koristi i
usmerava to protiv koalicije. Ako je, neko, kako izgleda, $rtvovao ovu izbornu pobedu tajnim dogovorom sa
socijalistima, radi uklawawa opasnog predsedni_kog
kandidata desnice, a za uzvrat dobio neke ustupke,
obe}awa ili finansije, mora znati da je sve to samo
Slobina mi{olovka u koju se hvataju, i iz koje nikada
ne}e iza}i i povratiti ugled i uspeh ostvaren u okviru koalicije Zajedno, a koji bi tek bio ostvaren
na slede}im izborima. Ta mi{olovka je ve} uhvatila
i odnela u pro{lost i zaborav mnoge politi_are, prvo
sve one koji su Milo{evi}a podr$avali na Osmoj sednici i doveli ga na vlast, a zatim i sve ostale koji su
ga podr$avali i odr$avali na vlasti svih ovih godina wegove diktature.
Oni koji na prevari partnera grade politi_ku
karijeru i planiraju budu}nost, kao {to to sada _ine
neki u koaliciji, na o_igled cele nacije, osporavaju}i kredibilitet onome koji ih je uzdigao, od prevare
}e i stradati, po istoj Hristovoj, neizbe$noj, pravdi
koja izravnava ra_une negde i nekada, a uvek onda kada se najmawe nadamo. Milo{evi} koji organizuje tajne sastanke sa pojedinim liderima iza le|a javnosti i
politi_kih partnera ve} ih je prevario, a oni }e to
saznati kada im se bude u_inilo da su korak do uspeha
i ostvarewa svojih planova. E, ba{ taj korak ne}e napraviti, jer je u pitawu ona neizbe$nost pla}awa zabluda, nemorala i u_iwenog greha, {to je i Milo{evi} ve} saznao vi{e puta, a naro_ito jasno prilikom
potpisivawa kapitulacije u Dejtonu. On, me|utim, punu cenu greha nije platio, i tek }e pla}ati, _ega je,
_ini se, postao svestan, sude}i po smrznutom i izobli_enom licu koje su kamere uslikale na sahrani generala Baxe, wegovog prijateqa, kako je sam u sau_e{}u
rekao.

Moj savet i wemu i onima u opoziciji koji sa wim

zajedno produ$avaju nesre}u ovog naroda, radi li_ne
i privremene sre}e i koristi, je da se mnogo ne zanose
trenutno uspe{nim prevarama, jer |avo uvek do|e po
svoje.

494

495

(17. april 1997. godine)

Posle dugog varawa i lagawa javnosti, a i svog koalicionog partnera, dosledni i po{teni politi_ari
Vesna Pe{i} i Zoran \in|i} su napokon priznali da
govorim istinu i da je bilo tajnog susreta \in|i}
Milo{evi} za vreme demonstracija, ali su slo$no, kao
pravi saveznici, ocenili, u ime svih demonstranata,
da to nije ni bitno, ni va$no, i da niko tu ni{ta nije
kriv, a najmawe Zoran \in|i}, jer je o svemu tome lepo obavestio najva$nijeg partnera koalicije, Vesnu, sa
wom se konsultovao i dogovarao, i}i ili ne i}i, a to
{to Vuk nije ni{ta znao i ne komentari{u, jer, zaboga, {to mora sve i da zna, on je tu da radi i skupqa narod, a strategiju prave wih dvoje koji, ka$u, znaju kako do pobede do}i, kao iskusni lideri velikih i do sada jako uspe{nih stranaka opozicije.
Mo$da nekima i nije bitno, mo$da se i sla$u da
Zoran ni{ta nije kriv, ali meni je jako bitno da javnost _uje i proceni sve to, nadam se ve}ina isto kao i
ja, da je u pitawu najnemoralnija pri_a iz $ivota i
koalicije i opozicije uop{te, koja verno slika sve lidere koalicije i opredequje daqu sudbinu svima nama,
pa i koaliciji. Ne verujem da se na temeqima ovakvih
konsultovawa i dogovarawa mo$e daqe ne{to graditi, a najmawe budu}a zajedni_ka pobeda.
No, uprkos tim krupnim nesporazumima, opoziciona medijska javnost je sa velikim olak{awem do_ekala
vest o konsolidaciji koalicije i da su se lideri opet

sporazumeli da }e se sporazumevati i po{tovati sporazume, {to su ponovo i potpisali, na radost svojih

glasa_a, a na $alost vlasti i dr$avnih medija. Kqu_ni deo najnovijeg sporazuma bila je _vrsto dogovorena
obaveza o re{avawu eventualnih budu}ih nesuglasica
izvan javnosti, kao i me|usobno javno uva$avawe i podr{ka lidera i stranaka koalicije, a sve radi ja_awa
jedinstva i budu}e pobede.
Nije se mastilo ni osu{ilo na potpisima tog sporazuma, a ve} sutradan su u novinama osvanule izjave tipa sve je to samo na_elno, vide}emo {ta }e biti,
ispita}emo javno mnewe, nije Vuk sveta krava, mo$da je boqi Pani}, idemo na pobedu, ako treba $rtvova}emo kraqicu, i sli_no, od lidera zaverenika koji
ve} poslovi_no redovno nastupaju slo$no protiv Srpskog pokreta obnove, a naro_ito posle nebitne posete
Milo{evi}u. Sve je, naravno, uvijeno u oblandu wihove brige i $eqe za pobedom na budu}im izborima koju,
ka$u, ometa samo Srpski pokret obnove i Vuk Dra{kovi}, jer su po wihovom vi{e puta javno saop{tenom i
zajedni_kom mi{qewu gubitnici, zbog Vukove navodne nepopularnosti i zbog programa za koji se zala$e
SPO, a naro_ito zbog Dra$e i monarhije, kojih bi se,
misle oni, trebalo odre}i radi pobede.
Da nije bedno bilo bi sme{no to wihovo razmetawe
tu|om snagom i neskrivena levi_arska netrpeqivost
prema lideru i programu stranke, _iji su bira_i okosnica opozicionog bunta u Srbiji, pa i najnovije pobede na lokalnim izborima. Lidera koji im okupqa narod u gradovima i po trgovima, da govore kako nikada
nisu mogli, i stranku koja, ve} sedam godina, ima najve}u i najstabilniju izbornu bazu u opoziciji, progla{avati gubitnicima, u savezu koji na toj stranci i
tom lideru po_iva, _isto je ludilo, ili, prosto, sa Milo{evi}em dogovorena strategija razbijawa desnice
koja po prvi put ozbiqno preti pobedom. Tre}a varijanta ne postoji, jer, naprosto, znamo svi, pa i oni, da je
jedina pobedni_ka varijanta ba{ Srpski pokret obnove, i ba{ Vuk Dra{kovi}. Bilo {ta drugo ponuditi ve-

496

497

GUBI>EMO DO POBEDE

}inskim bira_ima koalicije koji podr$avaju program

te stranke, zajedno i sa Dra$om i sa monarhijom, nacionalnim pomirewem i idejom gra|anske demokratije kapitalisti_kog sistema vlasti, _isti je proma{aj
i unapred ostvareni gubitak, koji Milo{evi}, o_ito,
dobro planira i o_ekuje. A {to se taj program ne dopada Vesni Pe{i} i Zoranu \in|i}u, nisu krivi bira_i
koalicije, nego ti lideri koji varaju pri_aju}i u kampawi i po trgovima jednu pri_u, a po novinama drugu.
Kada je od najmawe i najneuglednije stranke opozicije narasla na glasovima tih bira_a Srpskog pokreta
obnove do republi_kog poslanika, {to nikada ne bi sama ostvarila, Vesna Pe{i} nije bila gadqiva ni na
Dra$u Mihailovi}a ni na monarhiju, ni na obnovu srpske tradicije, dr$ave i demokratije, kakvu $eli desna Srbija, a sada, izrasla u lidera trgova svetskog renomea, pre svega na snazi tog programa, ona se otvoreno,
javno i svakom prilikom distancira i od wega i od qudi koji su je glasali ili slu{ali na protestima.
Demokratama i Zoranu \in|i}u tako|e ni{ta od toga nije smetalo dok smo se udru$ivali i pravili koaliciju. Tada nismo bili gubitnici, nego pobednici,
nije se pomiwao ni kraq, ni Dra$a, sve je bilo u redu
dok nije do{la pobeda i zapretila jo{ ve}a, ona prava.
Uzbuna je tada nastala me|u svim levi_arima, i onima
u koaliciji, i opoziciji u celini, i onima na vlasti.
Odjednom je izbila stara zajedni_ka platforma otpora prema desnici i $eqa za davqewem wene prete}e
snage. Preuzeti kormilo opozicije postalo je strate{ko pitawe koje se razmatra i raspravqa svakodnevno ne
samo u koaliciji izme|u Vesne i Zorana i wihovih saveznika i saradnika, ve} i {ire, sa vladaju}om partijom i porodicom, toliko ubrzano i pani_no da postaje
vidqivo i obi_nom, politi_ki iole upu}enom bira_u.
<tampaju se ankete tipa svi mogu pobediti, samo Vuk
ne mo$e, _ak i Vesna Pe{i} je pobedni_ka varijanta
na _elu koalicije, slede Pani}, ^ovi}, \in|i}, Kari},
Ko{tunica, ko sve nije pobednik sa na{im bira_ima,
po novinama i anketama, a sve radi toga da bi pravi po-

bednik bio smawen, sklowen i slomqen. Nezavisne novine, urednici, uvodni_ari, pisci, istori_ari, akademici, glumci, baletani, peva_i, ko se sve nije ukqu_io
u kampawu sve, sve, samo Vuk i SPO ne, do te mere da
i glavna televizija u komentarima javno pla_e nad Vukovom gubitni_kom sudbinom, umesto da se raduje i podsti_e tu gubitni_ku varijantu, koja vlastima mo$e samo da pogoduje. Sme{no, jadno, tu$no, ali i jasno za sve
nas koji znamo da je dobro dok nas se vlast toliko pla{i i dok smo u anketama mali a na izborima veliki, te
da su problemi ozbiqni tek kada izbijemo na vrh ankete, kao siroti Ko{tunica koji im je poverovao, i nestao.
Deo te kampawe je i ubrzano kome{awe poslanika
Demokratske stranke, koji ho}e nazad u Republi_ku
skup{tinu, a i u Saveznu, o_ito u okviru generalnog
plana tihe podr{ke vlastima i izolacije Srpkog pokreta obnove. No, problem nastaje u saveznim mandatima i wihovoj podeli, jer onaj gubitnik iz ove pri_e,
treba da wima, dobitnicima, ne{to da, {to nikako nije logi_no. Vaqda gubitnik nema {ta ni da daje, niti
je wegovo davawe dobitnicima potrebno. Ali tu se zapravo i vidi ko je ko i koliko ko vredi u koaliciji,
pa i to gde je gubitni_ka varijanta za budu}nost. U raspodeli sigurno dobitni_kih prvih mesta na listama
za savezne izbore, u 29 izbornih jedinica, a prema rezultatima iz 1993. godine, Srpski pokret obnove trebalo je da dobije svih 29 prvih mesta. Me|utim, zbog
koalicije i zajedni_kog nastupa na izborima, ustupqeno je demokratama 12 prvih mesta u 12 izbornih jedinica, koje su tra$ili, i gde su oni imali najboqe
rezultate na prethodnim izborima. Nakon podele prvih i ostalih mesta na listama, po proporciji iz koalicionog sporazuma, Zoran \in|i} je zatra$io da to
bude kona_na podela, pa ko {ta osvoji u glasawu, ube|en, tako|e anketama, da je wegova stranka ja_a i da }e
osvojiti vi{e poslanika. Vuk je pristao, pru$ili su
ruke jedan drugome i dogovor je bio postignut. Oni su
svoj deo podelili sa Demokratskom strankom Srbije, i

498

499

nakon izbora osvojeno je ukupno 22 mandata za koaliciju Zajedno, od _ega je 15 mandata osvojio Srpski pokret obnove, a svega sedam mandata sve ostale _etiri
stranke koalicije, Demokratska stranka, Demokratska
stranka Srbije, Demokratski centar i Gra|anski savez. Toliko su bili jaki i dobitnici kao stranke, da su
pogubili _ak i ve}inu prvih mesta, od Zrewanina, do
Novog Sada, Vrbasa, Sombora, Prokupqa i daqe, pa sada treba od gubitnika uzeti koliko je potrebno, da se
zakrpi debakl, a postignuti dogovor pre izbora niko i
ne pomiwe, jer je zasnovan na re_ima koje, o_ito, nemaju nikakvu cenu kod qudi i politike tipa uzmi, otmi,
sla$i i prevari.
Ne znam da li postoji ludak u Srpskom pokretu obnove koji }e to uraditi i oteti poslani_ke mandate
svojim qudima, koji su ih krvavo odradili po ku}ama
i selima Srbije, finansiraju}i iz svog xepa i kampawu i koaliciju, i pokloniti ih bilo kome, a ako postoji, onda je zaista u pitawu gubitni_ka pri_a te stranke, koja, izgleda, nema kraja, od DEPOS-a do Zajedno.
Ako se tako nastavi, izgubi}e ta stranka i snagu, i slavu i podr{ku naroda koji hoda za tim programom ve}
sedam godina, po ulicama, trgovima, i ravnim gorama
Srbije. Izgubi}e je jo{ vi{e i ako podlegne javnom
pritisku koalicionog partnera da se odrekne svog programa i prihvati program partnera iz koalicije, koji
niko i ne zna, osim ako nije sadr$an u staroj komunisti_koj pri_i, sve, sve, samo kraq, Dra$a i Vuk ne,
i politiku koja se kre}e ka promeni vlasti, a ne sistema, jer cela snaga Srpskog pokreta obnove je u programu radikalnih promena sistema, koje se nude i koje bira_i te stranke i wihovi potomci _ekaju ve} pedeset
godina.
Program koji su nudili na{i koalicioni partneri na dosada{wim izborima i koji sada name}u koaliciji za naredne izbore, a poku{avaju da ostvare na lokalnom nivou vlasti, levi_arsko-akcija{kog tipa po
principu: zajedno _istimo grad, zajedno radimo fiskulturu i tr_imo, zajedno se vozimo, a verovatno u bu-

du}nosti zajedno i kupamo, odavno je prevazi|en i odba_en _ak i u Kini i Koreji, pa nije dobio podr{ku
bira_a Srbije, ne}e ni ubudu}e, i zato je ba{ on neprihvatqiv i gubitni_ki. Eventualni odlazak partnera iz koalicije zbog nesaglasnosti programa i na{eg
apstinirawa od lokalnih akcija, koji stalno prete}i najavquju po novima, ne}e mnogo {tetiti SPO, {to
se jasno videlo na saveznim izborima. Vlast radi programa, a ne program radi vlasti, to je najkra}i izborni motiv za pravu opoziciju, kakva je Srpski pokret
obnove, pa je zato i mogu}e _ekati pobedu koliko treba
dugo, kao {to je Valensa u Poqskoj _ekao 12 godina, ili
Miteran u Francuskoj jo{ du$e, jer je tek dvanaesti
put pobedio na izborima, ali nude}i stalno isti program. Zato verujem da se u koaliciji mo$e i treba o
svemu dogovoriti, osim o odricawu od Programa Srpskog pokreta obnove, koji donosi sigurnih 800.000 bira_a, pa su naprosto uzaludni svi planovi, zavere, sastanci, strategije, sporazumi, pro{irewe koalicije i ostali prisutni trikovi partnera, sve je to pucaw u prazno i gubqewe vremena, dok je ciq skretawe koalicije ulevo.
Ti planovi i strategija, dodu{e, uspevaju pojedina_no da zalude ponekog bira_a, pa _ak i neke biv{e istaknute funkcionere Srpskog pokreta obnove, koji su
se nedavno, javno i ogavno, sami na sebe povratili i odrekli svojih sedam godina $ivota, rada, ube|ewa i prijateqa, na sramotu porodice i potomstva, a radi ni_ega, jer posle izdaje uvek je dobitak samo gubitak. Program koji zastupa i za koji se bori Srpski pokret obnove, ve} dugo u nemogu}im uslovima, ozbiqan je, odgovoran i opasan posao, za koji nisu svi ni dorasli, ni
sposobni, pa je normalno da mu se, kao i Dra$i, dogode
Kalabi}i, ali i da zavr{e kao Kalabi}i. UDB-a radi
sve {to mo$e, i uspeva tu i tamo, ali generalno ne}e
nikada.
Mo$da to {to $eli Srpski pokret obnove ne}e ni
sada uspeti zbog izdaje me|u nama i u koaliciji, ali
svim kalkulantima i savetnicima koji nas opsedaju i

500

501

oblaguju moramo odmah i jasno re}i da ne gube vreme i

ne kombinuju ni{ta, osim podr{ke, javne, jasne i prave, ako $ele pobedu koju samo Srpski pokret obnove mo$e doneti. U protivnom, gubi}emo dok im ne dosadi,
ili boqe, dok ih ne nestane, a sve do pobede.

VLADAN

(1. maj 1997. godine)

Velika pobeda laburista u Engleskoj, posle osamnaest godina _ekawa i brojnih izbornih neuspeha, mo$e
da nama u opoziciji, pred izbore koji dolaze, bude prava lekcija iz politike, ukoliko je objektivno i najprostije analiziramo. Lider te stranke, vlada i ministri koje je predlo$io, reforme i promene koje odmah
po_iwu i celokupni partijski i propagandni rad u
kampawi i pre we, suprotni su sasvim od onoga {to se
zagovara u opozicionoj javnosti Srbije, kao pobedni_ki model nastupa opozicije na slede}im izborima. Laburisti su, kao i sve velike stranke, i{li sami na izbore, nisu jurili ni okupqali nikakve ugledne pojedince i javne li_nosti Engleske, udru$ewa, crkvu,
studente ili bilo {ta, oslonili su se iskqu_ivo na
obi_ne partijske qude, profesionalce koji su se posvetili politici u wihovoj stranci, kao svom $ivotnom
opredeqewu. Na kongresu te partije, 1993. godine, kojem sam kao gost prisustvovala, oslobodili su stranku
od raznih sindikata koji su do tada bili kolektivni
_lanovi i uglavnom vukli tamo-ovamo, prema trenutnim interesima nekih grupacija, i krenuli ka pobedi.
Toni Bler, mladi pravnik, mnogo godina u stranci
radio je sve za uspeh i pobedu laburista, kao i svi wegovi najbli$i saradnici koji su obi_ni qudi, politi_ari, bez ikakvih akademskih ili profesorskih titula, jer su demokratska dru{tva kao Engleska, Francuska, Amerika ili Nema_ka, demokratska ba{ zato {to
502

503

se u wima svako bavi svojim poslom, akademici akademijom, profesori univerzitetom, a politi_ari politikom, i ne mo$e se desiti da, na primer, politiku Laburisti_ke stranke u Engleskoj, SDP-a u Nema_koj ili
Demokratske stranke u Americi vodi bilo ko osim wenog predsednika i organa stranke.
Dana{wa nova engleska vlada, kao i prethodna konzervativna, vlada Francuske, Nema_ke ili Amerike,
sastavqena je iskqu_ivo od politi_kih qudi, stru_nih u raznim profesijama, ali skoro nepoznatih javnosti do pobede stranke kojoj pripadaju i u kojoj rade.
Zato ne znam otkuda kod nas suprotna teorija i stalna
bolesna potreba da se uz stranke ili koalicije privuku ugledni pojedinci, male stranke, razna udru$ewa, studenti, |aci, vojnici, svi oni koje ovih dana
jure Zoran \in|i} i Vesna Pe{i} po Srbiji, verujem
zbog sopstvene inferiornosti i nepoverewa u sebe i
qude oko sebe, koji su u partijski i politi_ki rad
stranaka ulo$ili veliki deo svog $ivota, pa vaqda su
sposobni malo vi{e od onih uglednih pojedinaca koji se po pravilu pojavquju u politi_koj javnosti samo
pred izbore, da mute _istu vodu i le_e svoje komplekse
i komplekse nezrelih politi_ara opozicije, a i {tampe koja kao va$ne vesti dana objavquje, na primer, da
}e se Vesna Pe{i} sresti sa Bogoqubom Kari}em ili
da }e se Zoran \in|i} sresti sa Neboj{om ^ovi}em, pa
zatim da su se sreli, {to su _iste budala{tine i nedostatak politi_ke objektivnosti i {tampe, a i tih politi_ara koji veruju da pobedu mogu doneti qudi izvan stranaka.
Politi_ka i profesionalna pro{lost svakog dana{weg evropskog lidera, od <iraka, do Kola, Blera
i Klintona, pokazuje da su uvek u pitawu iskqu_ivo
politi_ke li_nosti _iji je ugled rezultat wihovog
dugogodi{weg politi_kog delovawa, a nikako profesionalne anga$ovanosti u nauci, kulturi, umetnosti
ili bilo gde drugo, i da samo politi_ki ugled i rad
donosi uspeh i pobedu, a nikako va{arska cirkusijada
frontovskog tipa, koja se ovde zagovara i koja zbog pre-

tencioznosti, politi_ke nezrelosti i neiskustva eventualno okupqenih politi_kih diletanata samo slabi
opoziciju i udaquje wenu pobedu.
Ko god $eli da se bavi politikom i uti_e na politi_ka zbivawa i promene, mora to da radi u stranci,
sasvim konkretno i sasvim prizemno, bez filozofirawa, akademskih rasprava i isterivawa li_nih neprijateqstava koja dovode do raskola, kao {to se to desilo sa Demokratskom strankom, koja se podelila na onoliko delova koliko je uglednih pojedinaca bilo na wenoj osniva_koj skup{tini. Boqe neugledan obi_an pravnik ili ekonomista, nego ugledni profesor Pravnog
ili Ekonomskog fakulteta, koji u politi_kom smislu
deluje, uglavnom, na li_noj afirmaciji i propagandi,
dok onaj obi_an radi samo na afirmaciji i propagandi stranke kojoj pripada i u _iji program veruje. To je
azbuka politi_kih stranaka i wihovog uspeha i opstanka u demokratskom svetu, {to su u Srbiji danas shvatili samo Socijalisti_ka partija, Srpski pokret obnove i Srpska radikalna stranka, koji ne jure ni pojedince, ni udru$ewa i _iji su funkcioneri ugledni
onoliko koliko su se u stranci i javnosti uspeli afirmisati kao politi_ari.
Prosto ne znam koji bi ugledni pojedinac, akademik ili profesor univerziteta za Srpski pokret obnove, na primer, odradio i dobio izbore u ^a_ku boqe
od in$ewera Veqe Ili}a, ili u Kragujevcu od in$ewera Verka Stevanovi}a, u Ni{u od pravnika Baneta
Jovanovi}a, ili da pomenem pravo politi_ko _udo, simbol demokratske borbe na jugu Srbije, Bojanu Risti},
diplomiranog tehnologa, koja mo$e danas slobodno da
stane ispred cele Srpske akademije nauka i da im ka$e: Vi{e sam u_inila za Srbiju i za moj narod u ovim
te{kim danima od svih vas!
Ne daj Bo$e da Srpski pokret obnove podlegne narastaju}im, svakodnevnim zahtevima na{ih koalicionih partnera i politi_ke javnosti za okupqawem bilo koga, osim politi_kih stranaka, jer nema ni za koaliciju, ni za na{u stranku, ni za na{u budu}nost ug-

504

505

lednijih i zna_ajnijih qudi u celoj Srbiji od Bojane

i onih koji ve} sedam godina, sasvim konkretno, $rtvuju sve {to imaju, _ak do svog $ivota, za promene, za
pobedu, za odlazak komunista sa vlasti. Svaki demonstrant od 9. marta 1991. godine, Vidovdanskog sabora
1992, svih martova do danas, svaki {eta_ beogradskim,
ni{kim, vaqevskim, kraqeva_kim, jagodinskim, {aba_kim, leskova_kim, pirotskim i ostalim ulicama
Srbije ugledniji je i nama va$niji mnogo vi{e od onih
va$nih Srba sa titulama, koji sede u svojim stanovima, akademijama, fakultetima i biznisima, a ne smeju ve} sedam godina da ka$u {ta treba, i kad treba, da
iza|u na ulicu, idu po selima, gradovima i gudurama
Srbije, i tamo potvrde svoj ugled, ako postoji. Uzalud
bi u Srpskom pokretu obnove u Leskovcu, na primer,
bilo i deset uglednih akademika, profesora univerziteta i biznismena, da nema Bojane Risti}. Od wih
bi nastalo jedno {est frakcija sa razli_itim teorijskim gledawima na program i aktivnosti stranke, a politi_ki i strana_ki rad je ne{to sasvim drugo, a najpre to da izvr{ava{ naloge stranke i onda kada se sa
wima ne sla$e{. Ovako je mislio, radio i uspeo Toni
Bler u Engleskoj, <irak u Francuskoj, Klinton u Americi, za{to bismo mi radili druga_ije i opet i{li ka
neuspehu. U ovim zemqama danas vladaju _lanovi partije koja je pobedila na izborima, vladaju razne Bojane, Veqe, Voje, Milo{i, Gvozdeni, Paje, Jove i ostali,
pa }e tako biti i kod nas, ako pobedimo. Onima koji tra$e uglednije i ve}e, $elim da izgube i ono iz vre}e,
kako je lepo rekao na{ narod, a {to im se redovno i de{ava.
Interesantno je da najnoviju teoriju o okupqawu
svih demokratskih snaga i pojedinaca, pa _ak i crkve,
zagovara lider Demokratske stranke, koja se do sada
najvi{e razjediwavala i cepala u opoziciji, tako da
je od we nastalo skoro deset stranaka. Naravno da on ne
$eli da te stranke ponovo ujedini u mati_nu Demokratsku stranku i tako prikqu_i opoziciji, jer novi
lideri novih stranaka ne}e ga za vo|u, pa je cela pri-

_a, u stvari, le_ewe kompleksa malog politi_ara koji

bi da bude veliki {to pre, a ne zna kako. Da ne govorim
o Gra|anskom savezu, _ija ujediniteqska delatnost i
razgovori koje vode ovih dana sa nepostoje}om radikalnom strankom, pa i sa gra|anima koji navrate, ili ih
oni svrate u stranku, deluje tu$no i li_i na politi_ki ske_. Teorija da }e to okupqawe svega i sva_ega doneti pobedu Koaliciji Zajedno, kojoj, ka$e \in|i},
treba dva miliona glasova, obi_na je matemati_ka glupost, po{to sve stranke i druge mrvice opozicije koje
$ele da okupe veliki ujediniteqi Zoran i Vesna Pe{i}, a bez Radikalne stranke, ne mogu doneti mnogo vi{e glasova nego {to smo skupili na saveznim izborima, sa sve uglednim pojedincima koji su, vaqda, i glasali za Koaliciju Zajedno, ako su ugledni. Dakle,
re_ je, u stvari, o promociji novih ujediniteqa i du{ebri$nika nacije, koji, ka$u, ho}e samo pobedu na
izborima i zato moraju zajedno ne samo sa Vukom i SPO,
nego i sa Bati}em, Ko{tunicom, Nikolom Milo{evi}em, ^ovi}em, Pani}em, Kari}em, raznim nepostoje}im seqa_kim strankama, studentskim klubovima i
parlamentima, po{to svi ti mo}ni politi_ki faktori srpske opozicije, po wihovom mi{qewu, donose ogroman broj glasova bira_a koji nedostaju opoziciji. A,
u stvari, sve to da se sakupi zajedno ne}e doneti ni
50.000 glasova vi{e, ali zato ho}e 100.000 problema i
sva|a, {to je i pravi motiv tih inicijativa. Jedan
francuski diplomata, koji prati pa$qivo i stru_no
politi_ku scenu u opoziciji, rekao je ovih dana da Zoran \in|i} i Vesna Pe{i} dogovoreno ru{e koaliciju {irewem, kako bi izbegli odgovornost pred narodom.
Da odavno ve} nisu u koaliciji, vidqivo je svakodnevno iz wihovih izjava i pona{awa prema Srpskom pokretu obnove {to }e im, na kraju, do}i glave, kao i svima koji su nas iskoristili, a zatim nam okrenuli le|a.
Zauzeti razgovorima sa politi_kim mo}nicima tipa ^ovi}a, Kari}a ili Pani}a, ili polagawem venaca
na razne komunisti_ke spomenike po Beogradu, oni nisu do{li na Ravnu Goru da pozdrave 100.000 svojih bi-

506

507

ra_a, _ijim su glasovima, nesporno, zauzeli foteqe

vlasti i pozicije lidera koje sada koriste iskqu_ivo
za ru$ewe tih glasa_a. Bez obzira da li se sla$u sa
onim {to ti glasa_i na Ravnoj Gori rade i $ele, morali su do}i da ih pozdrave i ka$u bar hvala {to ste
nas glasali, iako znate da vas ne volimo. Da je tako, potvr|uje i Vesna Pe{i} gostuju}i ovih dana na Ni{koj
televiziji, kada je rekla: Vuk Dra{kovi} je osetqiv,
emotivan, ali dobre du{e, pa je, vaqda, zato predsedni_ki kandidat koalicije i vaqda }e pobediti, a ne
zato {to vi{e od dvadeset godina vodi politi_ku borbu za promene u Srbiji, uz velike li_ne $rtve i stradawa, zato {to je predsednik najja_e opozicione stranke, koja sedam godina aktivno organizuje otpor re$imu, i po ulicama, i po trgovima, i po zatvorima, i po
celom svetu, stranke koja se borila protiv rata i presudno, zbog svoje snage, uticala na uspostavqawe mira,
stabilizaciju naroda i dr$ave, stranke koja $eli nacionalno pomirewe i povratak Srbije u Evropu i svet,
stranke koja je sto$er opozicione borbe i motorna snaga svih dosada{wih i budu}ih promena, sa velikim
qudskim $rtvama koje su pale i ne mogu se zaboraviti
ili zameniti nikakvim uglednim pojedincima, demokratskim snagama ili gra|anskim inicijativama.
^ini se, prema javnim nastupima na{ih koalicionih partnera, da su oni obukli tu|e odelo i zaboravili traqe koje su do sada obla_ili, on po balkonima Narodnog pozori{ta i na Palama, a ona na tu$no neuspe{nim protestima koje je organizovala, sve dok se nije
prikqu_ila Srpskom pokretu obnove. Vrdawa, vre|awa, izdaje i nepo{tovawe koje oboje javno i svakodnevno pokazuju prema Srpskom pokretu obnove, mera su wihovog ku}nog vaspitawa i morala, kojeg se \in|i} odavno odrekao i namenio ga samo onima koji idu u crkvu,
a Vesna shvatila na tipi_no srpski na_in, po kome je
prevara mera vrednosti _oveka, a ne mana. Komentator
Dnevnog telegrafa pre neki dan je to lepo objasnio,
ocewuju}i da ona, iako uzrasla uz Vuka Dra{kovi}a,
i pre$ivela rascep u stranci zahvaquju}i wegovoj

odlu_noj i veoma bitnoj podr{ci, ne}e uzvratiti

sli_nom podr{kom Srpskom pokretu obnove i Vuku u
slu_aju rascepa koalicije, {to, ka$e on, govori da se
radi o pragmati_noj i politi_ki kvalitetnoj osobi koja bi uskoro mogla biti predstavqena i kao jedini trezveni lider Zajedno, koji zaslu$uje da bude nominovan za predsedni_ku trku. Izem ti i kvalitet i kandidata zajedno sa komentatorom.
Deo tog morala i vaspitawa je i odnos prema smrti
jednog uglednog _oveka opozicije, ali i _lana Gra|anskog saveza, Vladana Vasilijevi}a. Qudi koji se javno
zala$u za okupqawe svih snaga u borbi za pobedu protiv re$ima, nisu se ni osvrnuli na smrt jedne qudske,
politi_ke i demokratske gromade cele opozicije, kakav je bio Vladan Vasilijevi}. On je, zapravo, bio primer kako ti ugledni qudi, nau_nici i stru_waci treba da u_estvuju i doprinesu opozicionoj borbi, po{teno, _isto, strana_ki i krvavim li_nim radom na otklawawu dr$avnih nepravdi, za promenu sistema, odgovornosti za rat i zlo_ine, na politi_koj odgovornosti
svih, {to je su{tina demokratije.
I{ao je Vladan o svom ruhu i kruhu svuda, i po svetu i po Srbiji, dr$ao tribine, pri_ao narodu protiv
vlasti, rata i na{ih zlo_ina u wemu, pisao, istra$ivao, objavqivao, skapavao prosto u narodnom poslu i za
narod, kako bismo mi svi morali raditi, ako ho}emo
ozbiqno da se bavimo politikom i mewamo.
Ni{ta nije imao, ni{ta nije tra$io, bio je, prosto, za sve nas koji smo ga poznavali i sa wim radili,
Don Kihot pravde i istine, $iva slika Srbije koju volimo, za koju se borimo i koja postoji. Veliki nau_nik
i _ovek, a tih, nenadmen, skroman do asketstva, sav u
gr_u da uradi, napi{e, pomogne i izbori pravdu, ulivao nam je sigurnost i snagu, a meni delovao kao temeq
narodne vrednosti, kao sama Srbija, o_i{}ena od svojih mana.
Izgoreo je u poslu koji }e nama svima tek doneti koristi i zaslu$io je bar re_i pa$we i javne zahvalnosti od lidera stranke kojoj je pripadao i koalicije ko-

508

509

ju je afirmisao u svetu svojim radom i ugledom, vi{e

od svih lidera i pozicije i opozicije Srbije. Umesto
toga, opet stara pri_a o sebi_nosti i upotrebi _oveka
dok se mo$e, i te{ka istina da je svakom _oveku najte$e biti _ovek. Vladanu je i to bilo lako, nau_io je u
porodici.

SNILA BABA
<TO BI BILA RADA

(15. maj 1997. godine)

Sve do 11. maja nije bilo ba{ potpuno jasno za{to

se Koalicija Zajedno razilazi i raspada, bilo je svakakvih teorija, od one da ja to radim, do glupih teorija o sujeti lidera, wihovoj me|usobnoj surevwivosti i
borbi za prvo mesto, ali je sve te pri_e odnela ideolo{ka mr$wa levi_ara iz Koalicije, koja je, naprosto,
prokqu_ala posle Ravne Gore, sa preko 100.000 qudi
na woj i isto toliko u podno$ju, koji nisu uspeli do}i do crkve i spomenika zbog saobra}ajnog kolapsa stotina i stotina autobusa, xipova, automobila, traktora, motora i _ega sve ne.
Ve} sutradan smo videli da nema skoro nikoga ni u
vlasti, ni u opoziciji, ni u zavisnoj ni u nezavisnoj
{tampi i televiziji, da se nije upla{io Ravne Gore i
wene narastaju}e snage, pa je, naravno, ceo skup maksimalno minimiziran i karikiran po starim komunisti_kim {ablonima, da bi se zavarao strah i o_aj koji
obuzima sve levi_are od same pomisli na postojawe, u
tolikom broju, i mogu}i povratak u politi_ki $ivot
potomaka onih koje su oni tako pedantno poubijali i opqa_kali kada su dolazili na vlast i zauzimali wihova mesta i ku}e, po Beogradu, Srbiji i Crnoj Gori.
Mobili{u se oni tim strahom i okupqaju u frontalni otpor svi zajedno, od Mire, Slobe, Vu_eli}a, Da_i}a, do \in|i}a, Ko{tunice, Vesne Pe{i} i ostalih
maminih i tatinih k}erki i sinova iz vremena ubijawa Srbije i Crne Gore i ra|awa wihove krvave vlasti.
510

511

Taj svet i taj zajedni_ki strah opisao je lepo poznati kolumnista lista Vreme, u komentaru doga|aja na
Ravnoj Gori, koji na simboli_an na_in oslikava wihovo _vrsto zajedni{tvo u mr$wi, ali i potvr|uje poznatu narodnu poslovicu da ne pada iver daleko od klade.
Autor tog komentara je Stojan Cerovi}, sin Komnena Cerovi}a, _lana Komunisti_ke partije od 1939. godine, politi_kog sekretara Prve ilegalne }elije iz
Pqevaqa, koji je u jesen 1941. godine istrajao u obavqawu du$nosti, kako pi{e u wegovoj partijskoj biografiji, a {ta to zna_i znaju dobro sve ugledne ku}e u
Pqevqima i okolini, koje su te jeseni obezglavqene,
znaju dobro pre$iveli deca i unuci tada u levim
skretawima pobijenih vi|enijih qudi, doma}ina,
pravnika, sudija, advokata, trgovaca i svih onih koji
su bili protiv komunizma, a za kraqa i otaxbinu. Znaju ga dobro i pamte dugo, sve do danas, i mnoge ku}e i porodice u Sanxaku, od 1944. godine, kada je postao {ef
OZNE za Sanxak i sigurno je da na toj du$nosti nije
ni{ta dobro doneo nijednoj porodici. Iz takvog porodi_nog miqea normalno je da izrasta i sin i komentator koji ka$e da danas sa Ravne Gore Dra{kovi} Milo{evi}u, kao glavnu izbornu temu nudi, vaqda, jedinu bitku u kojoj Milo{evi} sigurno mo$e da pobedi,
po{to je dobijena pre vi{e od 50 godina.
Lepa ali pusta $eqa, bitka nije dobijena pre pola
veka, jer da jeste, otkuda one stotine hiqada na Ravnoj
Gori, a ni hiqadu po wihovim Belim Crkvama. Da je ta
bitka dobijena pre pola veka i pri_a zavr{ena, $eli,
naravno, $arko komentator, radi svoje porodi_ne ne_iste pri_e, da se ona ne potegne slu_ajno i da neko nekada, kada pobede oni sa Ravne Gore, ne zapita {ta je radio, da li je {ta skrivio {ef OZNE za Sanxak i prvi
sekretar partijske }elije u Pqevqima. Razumem ja tu
$equ i strah, ali mora i on da zna da mi postojimo, da
nas ima, da razume i moju $equ da nekada i negde to zapitam, u ime pustih Dowih Poqa kola{inskih, u kojima je od nekada ogromne porodice kojoj pripadam ostala
jedna ili dve poluprazne i puste ku}e, ko pobi i za-

{to sve te qude, ko napravi Pasje grobqe u Kola{inu, kao i sli_nu $equ stotina hiqada qudi {irom Srbije i Crne Gore, koji tra$e pravdu i odgovornost za
zlo_ine na kojima i danas po_iva ova vlast. Lepo bi bilo da je ta bitka zavr{ena pre 50 godina, ali prosto nije mogu}e, jer onda nema razloga ni da mewamo ovaj sistem, po{to je i on uspostavqen u toj bici pre 50 godina.
Oduzimaju}i nam pravo na postojawe i pravo da bar
ne{to promenimo posle 50 godina, koje su po wemu konzervirale i komunizam i istoriju, ma koliko ona bila
la$na, Cerovi} je sve posetioce Ravne Gore nazvao gomilom navodnih ratnika i kabadahija, i ocenio da Vuku, me|u wima, sve mawe pristaje kravata. Opet kompleks prazne veli_ine komunisti_kog potomka koji zna,
ali ne}e da zna da su oni sa Ravne Gore nosili kravatu mnogo pre wega i wegovog oca, pa i Vuka Dra{kovi}a, te ako mu gde pristaje kravata, onda je to na Ravnoj
Gori. Upla{enom zbog wihove snage i broja, Cerovi}u
se privi|aju ratnici, iako oni nisu ni pomenuli ratovawe ve}, naprotiv, nacionalno pomirewe, {to bi
trebalo da $eli i zagovara i on, i druga deca komunizma, a ne da kao i wihovi o_evi, umesto pomirewa i daqe produbquju deobe i {ire mr$wu u narodu. Cerovi}, Vesna Pe{i}, Zoran \in|i} i drugi potomci komunisti_kih, funkcionerskih, porodica, da se imalo
razlikuju od svojih o_eva, oti{li bi na Ravnu Goru da
pre$ivelim mu_enicima i wihovoj deci i unucima
ka$u kako je wihovo stradawe od bratske ruke bila
gre{ka jednog vremena i jedne generacije koju je ideja
komunizma dovela do zlo_ina prema svom narodu, i da
gre{ke wihovih roditeqa iz tog vremena oni ho}e da
poku{aju ispraviti pomirewem i prestankom ideolo{kih deoba.
Umesto toga, gledaju}i i daqe samo ulevo, Cerovi}
ogromnu masu sveta koja je do{la na Ravnu Goru da da
podr{ku programu promena i nacionalnog pomirewa,
ocewuje kao znak slabqewa Vuka Dra{kovi}a i wegove stranke. Imam utisak da on odlazi sa scene i u tome mu treba pomo}i, ka$e on, uveren, o_ito, da taj svet

512

513

na Ravnoj Gori i onaj u Beogradu i celoj Srbiji, koji

_ini snagu najja_e opozicione stranke ve} sedam godina, i ne postoji, jer on tako $eli, jer tako je vaspitavan i u porodici i u dru{tvu ve} 50 godina. Snila baba, {to bi bila rada, ka$e narodna poslovica za ovakve slu_ajeve slepila i $ivota u nerealnom svetu, a ta
poslovica mo$e biti i nadnaslov svih do sada skoro
uvek proma{enih politi_kih prognoza i analiza ovog
komentatora. Nama realistima ostaje pitawe: ako onaj
sa stotinama hiqada sledbenika po pustarama Ravne
Gore odlazi sa scene, kuda odlaze oni kojima Cerovi}
pripada, koji ne mogu da okupe ni sto qudi, uz sve jagwetinu i hladno pivo. U budu}nost sigurno ne, jer ideju rehabilitacije vi{e od polovine naroda Srbije i
Crne Gore koji je pripadao antikomunisti_kom Ravnogorskom pokretu, i program obnove gra|anske demokratske Srbije, sli_ne dana{wim evropskim zemqama, koju
je uni{tio komunizam prostim dekretima 1945. godine, a koji okupqa sve vi{e naroda i odr$ava snagu velike opozicione stranke kakav je SPO, progla{avaju
anahronom, retrogradnom i nazadnom, a zapravo je anahrono, retrogradno i nazadno ono za {ta se oni bore, a
to je opet komunizam, obnovqen, podmla|en i na{minkan, ali ipak komunizam, pre$iveli, neuspeli i u _itavom svetu odba_eni sistem i ideologija. Bi}e odba_en i ovde uskoro, a sa wim i sva wegova od mr$we neizle_iva deca koja danas {etaju politi_kom scenom
srpske vlasti i velikog dela opozicije.
Ta mr$wa levice prema desnici u Srbiji, koja se
sa kolena na koleno prenosi u komunisti_kim porodicama, u stvari je wihova ne_ista savest, zbog istorijske prevare koja jo{ traje i zbog zlo_ina na kojima po_ivaju sve takve porodice, pa ih razjeda nesigurnost i
$eqa da {to dubqe zatrpaju tragove i svoje korene,
{to je mogu}e samo ako nas, sa Ravne Gore 97, i onih koji nisu do{li, a $eleli su, naprosto nestane, ili nas
pobiju, kao nekada wihovi o_evi. Kako to ide te$e u
ovim vremenima, oni se me|usobno te{e da nas nema, da
smo slabi i da propadamo i gubimo, pa zato, verujem, i

ne dolaze na Ravnu Goru, kako bi odr$ali tu zabludu,

a i da ne bi, mo$da, sreli nekoga starog Ravnogorca koji je pre$iveo batine, su|ewa i zatvore u koje su ga poslali wihovi o_evi, majori kontraobave{tajne slu$be, javni tu$ioci, sudije ili {efovi OZNE.
Ve}ina lidera opozicije danas poti_e iz takvih
porodica, a naro_ito na{i koalicioni partneri. Otac
Zorana \in|i}a je penzionisani pukovnik kontraobave{tajne vojne slu$be, a otac Vesne Pe{i} posleratni okru$ni javni tu$ilac, pa nimalo ne _udi wihova
nasledna mr$wa i prezir prema desnoj Srbiji, koju
koncentri{u u svom odnosu prema Srpskom pokretu obnove i wenom lideru. Ta mr$wa, porodi_na ne_ista savest i strah od su{tinskih promena sistema vlasti pravi je razlog raspada Koalicije Zajedno, sve ostali su
samo izgovori za javnost.
Zlo_in, kao osnova nastanka i opstanka levice u Srbiji, Crnoj Gori i celom komunisti_kom svetu, povezao
je levicu iz vlasti i opozicije i u ovom posledwem ratu na ovim na{im prostorima, tako da su bili zajedno
svi i u Borovom Selu, Kninu, i na Palama i oko Pala,
podr$avaju}i rat i zlo_ine u wemu svom svojom politi_kom i li_nom snagom, nastavqaju}i tako dosledno
porodi_nu tradiciju. Dodu{e, tada je Vesna Pe{i},
pod uticajem i za{titom Srpskog pokreta obnove, bila
protiv rata, kao i komentator Cerovi} sa po_etka ove
pri_e, ali da je sve to bilo licemerno, privremeno i
neiskreno, vidi se danas, kada su u savezu sa Paro{kim,
\in|i}em, Milo{evi}em, Jovicom Stani{i}em, Vu_eli}em i ostalim levim ratnicima pakla. Ne smeta danas nimalo Cerovi}u i Pe{i}ki, _uvenim mirotvorcima i braniocima Bosne, fa{ista Paro{ki, ne smeta
im Biqana Plav{i} i \in|i}evi susreti sa wom, ne
smeta im ni \in|i}evo _erupawe pe_enog vola na Palama, wegovo nemoralno {urovawe sa Milo{evi}em za
vreme demonstracija, ni wegov potpis na novoj deklaraciji protiv genocida nad srpskim narodom, koja ponovo pokre}e nacionalisti_ku pri_u, ne smeta im ni
wegovo ku}no prijateqstvo sa {efom DB-a Srbije i

514

515

Baxom, koji je simbol i stub organizacije paravojski

iz Srbije, koje su po_inile nevi|ene zlo_ine u Bosni
i Hrvatskoj. Ne smeta im sve to, jer to je wihov miqe,
wihovo dru{tvo sli_no porodi_nom okru$ewu u kojem
su odrasli i koje ih je dovelo do dana{weg polo$aja i
uticaja. Smeta im, naravno, samo Vuk Dra{kovi}, koji
je kost u grlu wihovim dana{wim saveznicima, pa su
se tako lepo naslikali svi pred ove izbore, da se vidi
ko je sa kim u koaliciji i za{to.
Naslikali su se pred Srbijom i svetom i Vesna Pe{i}, Cerovi} i wima sli_ni borci protiv rata, kao
antiratni profiteri, koji su iskoristili maksimalno svoj, sada jasno vidqivi, la$ni odnos prema ratu, i
stekli ugled i poverewe sveta, sve do nominacije za Nobelovu nagradu, koja danas izgleda sme{no u okru$ewu
u kojem se nalazi i politi_ki deluje nominovani kandidat.
Sve {to se de{ava, svi dana{wi savezi i prijateqstva, ku}na i ostala, pokazuju da svako zlo ima i
svoje dobro, i da rasturawe Koalicije Zajedno, iako
mo$da bolno za mnoge wene glasa_e i _uvare tokom tromese_nih demonstracija, jeste jedini put ka stvarnim
promenama u Srbiji. Ako bi iza{li u istom sastavu na
republi_ke izbore, pa eventualno i pobedili, o_ito je
da se ne bi ni{ta mewalo, ostalo bi sve isto, _ak i {ef
Dr$avne bezbednosti, a nama, sa desne strane, bi, _ini
se, kona_no ukinuli pravo i na $ivot, ako pomognemo
opstanak levice u tom novom podmla|enom ruhu. Bez nas
oni ne mogu pobediti, mogu se samo daqe raspadati i
nestajati polako u agoniji pre$ivelog sistema i ideologije, pa boqe je sa_ekati neminovan kraj, nego da na{im glasovima ustoli_imo sinove i k}erke komunisti_kih funkcionera i zlo_inaca, koji bi o_ito nastavili zlo_in nad svojim narodom, sude}i po mr$wi koju ne
kriju prema desni_arima, monarhiji i Ravnoj Gori,
svemu onome {to su wihovi o_evi ubijali, ali ne i
ubili. Zato verujem da je rastanak na{ jedini put.
(29. maj 1997. godine)
516

VOLIM I JA VAS

Sin predsednika na{e banana Republike, nepoznatog zvawa i obrazovawa, tu$io je na{u redakciju za
klevetu, i na sudu demonstrirao i zvawe, i obrazovawe, i porodi_no vaspitawe, pred _uvenom sudijom Marinom Govedaricom, koja sudi i u mom sporu protiv dr$ave Srbije za batine koje sam 1. juna 1993. godine dobila od policije, a ve} _etiri godine ne zavr{ava glavnu raspravu. Ali zato je, po tu$bi sina im Marka, zavr{ila brzopotezno, saslu{ala koga je htela, a na{e
svedoke, naravno, odbila, sude}i tako po modelu svoga
strica, slavnog predsednika Vrhovnog suda, Bal{e Govedarice, koji se tokom tromese_nih demonstracija
prikazao i Srbiji i svetu kao sramni primer sudije
sluge re$ima i diktatorske porodice, koji sudi ne po
zakonu, nego po strahu od carstva im, tako da je do posledweg dana Gonzalesovog pritiska tvrdio napismeno,
presudama svoga Vrhovnog suda, da su socijalisti pobedili u svim gradovima Srbije, a opozicija pokrala wihove glasove.
Sli_no i Marina, strikovo dete, sudi u mom sporu,
trude}i se da doka$e da me nije tukla ni policija, ni
dr$ava Srbija, nego da sam samu sebe prebila, a u slu_aju Marka Milo{evi}a, da je Srpska re_ kriva {to
on nije slu$io vojsku, niti je uop{te regrutovan, kako
je izjavio na sudu, iako ima 23 godine, a sve ostale mladi}e u Srbiji regrutuju ve} sa 18 godina, i {to je bahatom vo$wom izazivao saobra}ajne udese. Sve u svemu,
517

oba spora koja vodi i sudi Marina veoma su zna_ajna i

osta}e kao dokumenti jednog vremena zla, koji }e u rukama svakog budu}eg politi_kog i pravnog analiti_ara
biti biserni primeri za ilustraciju totalitarne prirode dana{weg re$ima u Srbiji, wegove brutalnosti,
zloupotreba i privatizacije svega u dr$avi za potrebe vladaju}e porodice, na na_in kakav je nezamisliv
_ak i u plemenskim dr$avama crnog kontinenta.
Sudije Govedarice, i Bal{a i Marina, i wihove
presude, bi}e sigurno primeri u budu}im uxbenicima
prava, budu}ih studenata, kako izgleda sudija zavisan
od vlasti, do mere samoponi$ewa li_nosti i profesije, i kako takav sudija ili sudije mogu negativno uticati na demokratske procese, slu$e}i odr$avawu diktatora terorom nepravde uvijene u pravnu formu. Samo narod koji li_i na prezime ovih sudija mo$e imati i trpeti i takvog diktatora i takve sudije, pa nam
ta budu}nost i takvi uxbenici prava moraju sa_ekati
wihov odlazak, koji je blizu, onoliko koliko se narod
brzo mewa i osloba|a straha od vlasti.
Naravno da zbog takvog naroda oba sporna slu_aja
nimalo ne zanimaju na{u javnost, kao {to bi sigurno
zanimali javnost svake demokratske zemqe Evrope i
sveta, kada bi se sudilo opozicionoj novini po tu$bi
bahatog i osionog sina predsednika dr$ave, na primer
u Francuskoj, Engleskoj, Nema_koj, Americi, ili samim dr$avama po tu$bi supruge lidera najja_e opozicione stranke, koju su zbog mi{qewa i u_e{}a u demonstracijama vezanu tukle stotine policajaca, iako
su i takav spor, i takav sin, u demokratskim zemqama
nemogu}i. Ovde je sve to postalo normalno, o_ekivano,
i po mi{qewu javnosti pripadaju}e i zaslu$eno stradawe i ka$wavawe od re$ima na{e politi_ke opozicione opcije, {to je, se}amo se, i bila prva reakcija
skoro cele opozicije na vest o batinama i hap{ewima
1. juna 1993. godine, jer smo, mislili su i rekli, dobili {to smo zaslu$ili.
Isto tako misle i danas, pa je zbog toga sasvim nezapa$eno i bez ikakvog komentara i protesta u opozici-

ji ili nezavisnoj {tampi pro{la zastra{uju}e olako

izre_ena pretwa predsednikovog sina na dan su|ewa,
u razgovoru sa novinarom Ve_erwih novosti. Na pitawe, kako komentari{e spor sa Srpskom re_i, sin
Marko je rekao: Oni koji tako pi{u, odgovorni su za
smrt generala Radovana Stoj_i}a. Oni $ele i glavu mog
oca. Na to im mogu odgovoriti samo istom merom.
Sli_nu izjavu ne mo$e, niti sme od javnosti i opozicije ni pomisliti da da sin bilo kojeg dr$avnika
demokratskog sveta danas, pa _ak ni sin bilo kojeg afri_kog diktatora, ali sme sin predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a jer je, kao i wegov otac, majka i sestra, izuzet od svih mogu}ih zakonskih odgovornosti
koje va$e za ostale gra|ane, i mo$e da radi bukvalno
sve {to mu padne na pamet, pa, izgleda, i da ubija neka$weno koga $eli, kako najavquje u pomenutoj izjavi.
Do sada se zadovoqavao terorisawem gra|ana Po$arevca ili Beograda, saobra}ajnim bahanalijama, luksuznim kolima i diskotekama, unosnim biznisima zasnovanim na dr$avnim pqa_kama i teroru, a sada je, o_ito, sazreo za uzbudqivije avanture, koje javno planira
u stilu navodnog osvetnika svojih stradalih mentora,
_ije ubice preme{ta iz svog okru$ewa u novinarski
miqe, sa $eqom da poverujemo da je Baxu ubila jaka
srpska re_ ili {iqato pero Milovana Brki}a, a ne
vladaju}a familija i wegovi najbli$i prijateqi i
partijski drugovi.
Na{a javnost i opozicione stranke nisu digle nikakvu buku negodovawa zbog ovakve javno izre_ene pretwe predsednikovog sina jednom opozicionom listu i
novinarima, sve je pro{lo nezapa$eno, kao uostalom i
jedan poku{aj izvr{ewa te pretwe, preko na{eg koalicionog partnera, Baxinog prijateqa, da na Brankovom mostu, tokom demonstracija, u gu$vi tu_e policije i demonstranata, ukloni iz politike i $ivota jednog lidera koalicije, onog koji _ini stalnu prepreku
stvarawu tako $eqene konstruktivne opozicije. Pucawe na auto u koje se on sklonio, sre}om opomenut od
jednog va$nog policajca, koji mu je, da ga uveri, pris-

518

519

lonio na uvo motorolu iz koje se jasno _ula Baxina dreka: Udrite, pucajte, ne sme vam uma}i, tako|e je ostalo nekomentarisano, nezabele$eno, _ak je bilo tema
podsmeha nekih nezavisnih medija. Taj neuspeh sa Brankovog mosta dodatno inspiri{e nervozu i javnu pretwu predsednikovog sina i jasno oslikava stalnu porodi_nu $equ za terorom nad nama, koja je povremeno ostvarivana tokom sedam godina na{e borbe protiv wihove mafija{ke vlasti, ali o_ito nikada onako kako su
$eleli, planirali i pri_ali u porodi_nom krugu, a
sin Marko shvatio i lepo rekao novinaru.
Sinu Marku, celoj familiji, i wihovim istomi{qenicima u opoziciji, mogu da odgovorim na te $eqe
samo hri{}anski volim i ja vas.
Tata tog i takvog Marka, prijateq i predsednik
partije svih Baxa, Bixa, Da_a, Sokolovi}a, Morina,
Stojiqkovi}a i ostalih stru_waka i politi_ara i
nesporni autor osmogodi{we drame naroda Srbije, wegove bede, siroma{tva, smrti, raseqewa i sukoba sa
kom{ijama i celim svetom, sada se kandiduje na mesto
predsednika ostatka Jugoslavije, _ije je obe dr$ave tako stru_no uni{tio do temeqa. Nesiguran u sebe i u narodnu podr{ku, on se ne name}e kao ostali politi_ari demokratskog sveta, preko javnosti, televizijskih
nastupa, konferencija za {tampu, obilaska gradova i
sela, nego mu_ki, iz mraka, terorom la$i i podr{ke
nepostoje}ih i propalih preduze}a, _iji radnici ne
rade godinama, ali, ka$u, {aqu telegrame televiziji
i Politici, da $ele da ne rade i daqe, da pomru od
gladi, ali da on bude predsednik _ega $eli.
Prepadaju se gra|ani po ulicama, ali nikako oni
ispred wegove kancelarije koji {trajkuju gladni, od
lekara do profesora i prevarenih deviznih {tedi{a,
do izbeglica izba_enih iz stanova na Kosovu, gde su ih
wegovi policajci silom usmeravali nakon pada Krajine, da poprave nacionalnu sliku, nego neki po rubovima grada, na pijacama i pred ulazima stana ili ku}e,
da iz straha ka$u i ono {to ne misle, ali i wih pohvataju veoma malo i retko. Teror la$ne qubavi i po-

dr{ke naroda je tek po_eo, mora}emo, _ini se, da ga trpimo sve do wegovog izbora za predsednika, pa je po$eqno da to, ako ve} mora, bude {to pre.
Naravno da smo se naivno nadali u Crnogorce i Mila \ukanovi}a da ga ne}e podr$ati ni u Skup{tini
ni za promenu Ustava, jer je to bila idealna i istorijska prilika da se svi zajedno bezbolno oslobodimo diktatora, koji nam je osramotio dr$avu pred celim svetom, a narod doveo na ivicu biolo{kog opstanka. Trebalo je samo re}i ne, i po_eo bi novi, normalni $ivot na ovim prostorima. To ne Crnogorce ne mo$e da
ko{ta kao Slovence, Hrvate ili Bosance, jer druga su
danas vremena i druge prilike, i unutra{we i me|unarodne, tako da bi se sasvim lako i legitimno re{io
na{ najve}i nacionalni i dr$avni problem koji se zove familija Milo{evi}. Ba{ zato {to je lako, izgleda ne}e se ni desiti, jer Crnogorci }e se lak{e odlu_iti i za bitku i rat, nego za jedno obi_no glasawe
protiv, koje ko{ta dan razgovora i odluke, i ni{ta vi{e. Sve pri_e o kompleksnosti problema i te$ini te
odluke su prazan izgovor nedostatku hrabrosti za civilizovano i demokratsko glasawe po ube|ewu, a ne po
zakonu sile i straha. Crnogorsko ne razre{ava najve}u krizu u Evropi na najjednostavniji i najjeftiniji na_in, {to se zato ne}e dogoditi, jer se na ovim prostorima nikada ni{ta nije jeftino i jednostavno dobilo, sve smo morali platiti velikim stradawima, pa
}e, izgleda, Milo{evi} na _elu Jugoslavije biti zaslu$ena kazna svima nama, nedoraslim za velike odluke uz najmawe {tete.
Crnogorci su, ina_e, imali prilike vi{e puta do
sada, tokom rata i kasnije, da svojim ne u Saveznoj
skup{tini promene sve, da prekinu krug nesre}e oba
naroda, ali nisu to uradili _ak ni onda kada su javno
pretili da }e uskratiti glasove kod smewivawa guvernera Avramovi}a. Uvek su mewali mi{qewa naprasno,
odjednom, o_ito posle dobijenih finansijskih ustupaka ili nekih li_nih koristi i privilegija, pa se bojim da je i ovoga puta to jedino obja{wewe za podr{ku

520

521

Milo{evi}u za predsednika Jugoslavije, uprkos tome

{to su ga predstavnici crnogorskih vlasti proglasili za pre$ivelog politi_ara koga je vreme pregazilo.
Predsednik Vlade Crne Gore, \ukanovi}, ka$e da na
_elo Jugoslavije mora do}i politi_ar koji }e nas pomiriti sa svetom, uvesti u sve me|unarodne organizacije, skinuti sankcije i obezbediti ekonomsku pomo} i
podr{ku, a svi znamo da to nije Milo{evi}, pa ako mu
\ukanovi} i wegovi partijski drugovi nakon toga daju glas za izbor na to mesto, zna_i da su opet prodali
i svoje mi{qewe i interese dr$ave i naroda za {aku
dinara ili mesto-dva vi{e u Saveznoj vladi.
Ina_e, ukupno, pregovori sa Crnogorcima oko podr{ke Milo{evi}u i promene Ustava deluju nu{i}evski, zbog _iwenice da Crnogorci iz Crne Gore pregovaraju sa Crnogorcima iz Srbije, oko vlasti u Jugoslaviji. Crnogorac Milo{evi} poslao je Crnogorca
Vu_eli}a da kupuje glasove Crnogoraca \ukanovi}a i
Marovi}a, za mesto predsednika Jugoslavije, a predsednik Vlade te dr$ave je odavno isto Crnogorac, prema dogovoru o podeli funkcija. Zna_i, Crnogorci se
sva|aju sa Crnogorcima, koji }e od wih zasesti u koju
fotequ, a Srbijanci samo gledaju, tr_e, slu$e i aplaudiraju Crnogorcu pobedniku.
U tom miqeu ubedqivo deluje i strah onih koji su
protiv promena Ustava, kojima bi se omogu}ilo neposredno birawe predsednika Jugoslavije glasovima svih
gra|ana, i po kome bi se jedan mandat birao kandidat
iz Srbije, a drugi kandidat iz Crne Gore. U tom slu_aju, ka$u oni, Milo{evi} bi se sada kandidovao kao
Srbin, a kada mu istekne mandat, kandidovao bi se opet,
ali kao Crnogorac, pa tako u nedogled. Zato ne daj Bo$e da se srpski i crnogorski Crnogorci slo$e i promene Ustav, jer }emo tako ostariti zajedno sa Milo{evi}em, do$ivotnim predsednikom.
To se i ne}e desiti, sigurno, jer je pri_a o zahtevu
Milo{evi}a da bude neposredno biran za predsednika
Jugoslavije samo marketing, i za wega i za Crnogorce.
On zna da se ne}e promeniti Ustav, pa zato i tra$i ne-

posredne izbore i juna_i se uprazno, a Crnogorci kao

ne pristaju na promenu Ustava i time zamazuju sramotu podr{ke koju mu daju za izbor u Skup{tini Jugoslavije. Ispada da oni ipak nisu sasvim pokorni Milo{evi}u, _ime zadovoqavaju donekle probu|eni dr$avni_ki ponos Crnogoraca, a Srbijancima je ionako svejedno, jer se ne pitaju niza{to.
Tako su svi siti, a Milo{evi} uvek na broju.

522

523

(12. jun 1997. godine)

U Pionirskom parku, pod prozorima na{eg predsednika Republike, danima ve}, gledamo sliku pakla
na zemqi za porodice izbeglica koje su, be$e}i od rata i stradawa, stigle na lagano, ali sigurno, umirawe
u Srbiju. Pred o_ima Beogra|ana koji prolaze ne osvr}u}i se na wih, na starce, decu, trudne $ene i bespomo}ne o_eve, odvija se biblijska slika golgote _itavih
porodica, i to ba{ na mestu koje simboli{e raspe}e
celog na{eg naroda, pod prozorima dvora kraqeva koje
smo oterali ili ubili, da bi u wemu smestili diktatora s kojim, _ini se, idemo nepovratno u zaslu$eno
umirawe nacije.
Ne znam da li postoji danas vladar u svetu koji bi
mogao ovako stra{no ignorisati, ve} mesec dana, pod
svojim prozorima porodice koje pate, gladne, $edne i
bez posteqe, a da ih ne primi, saslu{a i poku{a da im
pomogne, tim pre {to je on sam skrivio wihovu nesre}u. Zamislimo samo sli_nu sliku pod prozorima Bele
ku}e ili Jelisejske palate, sva {tampa, gra|ani, humanitarne i ostale organizacije bili bi neprekidno
sa wima, uz neizdr$ivi pritisak na vlasti za pomo}
i re{ewe problema, a predsednik koji bi samo jedan
dan odbio da primi takve i tolike porodice bio bi politi_ki mrtav u svakoj demokratskoj zemqi. Ovde, naravno, nije, niti }e, jer niko i ne vr{i na wega nikakav pritisak. Dr$avna {tampa i ne pi{e o tim qudima, dr$avna televizija ih nijednom nije snimila, a

nezavisna {tampa i nezavisna televizija o wima rutinski izve{tavaju bez osude vlasti, bez pritiska i
bez vidqivog saose}awa za stradawa qudi, $ena i dece, koja spavaju pod vedrim nebom. Izgleda da smo prosto navikli na nesre}u i bedu qudi i da to smatramo
normalnim $ivotom, kao i nedodirqivost vlasti, naro_ito vrhovnog komandanta nesre}e, pa se niko i ne
pita javno za{to on ne primi te qude, kao i ostale koji dolaze do wegovih vrata i bivaju odbijani svakodnevno.
Invalidi ovog rata {trajkuju gla|u u Ni{u, bune
se i u Beogradu, Kragujevcu, celoj Srbiji, jer nemaju
sredstava ni nade za $ivot, iako su u rat ispra}eni sa
velikim obe}awima, pompama i nacionalnim ushi}ewem. Kada su se vratili, bez noge, ruke, oka i snage za
daqi $ivot, svi oni koji su ih u rat poslali, hu{kali i slavili wihove pobede, od Borova Sela do Vukovara, Sarajeva i Mostara, sada be$e od wih, ne $ele ni
da ih saslu{aju, mirno gledaju kako umiru po ulicama,
pa wihovi prete}i {trajkovi gla|u ne posti$u $eqeno uznemirewe. Qudski $ivot, sudbina, patwa i stradawa _itavih porodica nikoga ne doti_u, sve je obezvre|eno u narodu do $ivotiwske mere i borbe za goli
opstanak po svaku cenu. Zato i ne _udi negativna reakcija nesre}nih porodica u Pionirskom parku na dolazak novih nesre}nika iz Istoka, sa pretwom da ne}e dozvoliti da im se pridru$e, jer zaokru$uje sasvim dobro sliku pakla u kojem nas kuva Milo{evi}eva vlast
ve} dugih osam godina.
Kao hri{}ani i pravoslavci, ako verujemo da se pakao zaslu$uje sopstvenim delom, $ivotom i gre{kama
u wemu, moramo prihvatiti sva ova stradawa kao zaslu$enu kaznu za podr{ku koju smo ve}inski dali, i dajemo, ovakvoj vlasti, za podr{ku koju smo tako|e skoro
svi dali ratu i qudima koji su u wemu uni{tavali sela, gradove, ubijali tu|e porodice, $ene i decu. Jer,
sve je, o_ito, jedan zatvoreni krug u kojem svi sve pla}aju, pa }e i oni, danas ravnodu{ni na patwe porodica iz Pionirskog parka dobiti sigurno svoj deo parka

524

525

SVAKA SVRAKA
SVOME JATU LETI

negde u daqem $ivotu, kao i onaj u _ije prozore ti nesre}nici gledaju svako jutro tra$e}i tra_ak nade. Sigurna sam sasvim da zbog onog {to je uradio i {to i danas radi narodu, zbog ravnodu{nosti na nevoqe qudi
koji spavaju pred wegovim vratima, ne}e imati boqu
sudbinu od wih, i da }e platiti cenu koju mu ni najve}i neprijateq ne bi po$eleo. Jer tako mora biti, i
biva uvek u $ivotu svih nas.
Do tada, ostaje nam da _inimo {ta mo$emo da mu
skratimo put prema takvom kraju koji je neminovan,
ali, _ini se, jo{ uvek dalek zbog neprestanog rastakawa opozicije. Jer, {to su bli$e izbori, sve se vi{e
grupi{u i udru$uju oni koji su bili projektanti nesre}e i porodica u Pionirskom parku, i svih nas ukupno. Nedovoqno prozivan i nimalo ka$wen za rat i
strahote koje je narodu priredio, Milo{evi} se ponovo uzjuna_io, vratio ratne drugove, jedno vreme sklowene iz okru$ewa u o_ekivawu odgovornosti i optu$nica, a sa wima vra}a polako oko sebe i opozicione lidere koji su ga u ratnim danima tako dobro i uspe{no
podr$avali u sukobu sa kom{ijama i celim svetom,
_ikaju}i bombe NATO-pakta uz pe_ewe i skijawe po
Jahorini.
Povratak Vu_eli}a u vrhove SPS-a vratio je i \in|i}a Milo{evi}u, jo{ u vreme najve}ih demonstracija
po Beogradu, kada je i po_ela tiha koalicija te stranke sa vlastima, koja je i razbila Koaliciju Zajedno.
Putovawe Zorana \in|i}a ovog vikenda u Crnu Goru
avionom Vlade Srbije, sa Vu_eli}em i $enama, te wegov susret sa \ukanovi}em uz Vu_eli}evu asistenciju,
kona_no je ozvani_io koaliciju i saradwu te dve stranke po svim va$nim pitawima danas, od ru{ewa Koalicije Zajedno za ra_un i platu SPS-a, do zajedni_kih
pregovora sa \ukanovi}em o ceni podr{ke Milo{evi}u za mesto predsednika Jugoslavije. Cena je, vidimo,
ugovorena i naravno da }e \ukanovi} i Crnogorci glasati za Milo{evi}a, i naravno da su navodno odbijawe
te podr{ke i zahtevi za predsedni_kim programom bili farsa i obmawivawe javnosti. Podr{ka je bila odav-

no obezbe|ena i dogovorena, a sada o_ito i dobro pla}ena, jer samo novac mo$e objasniti ovakvo licemerje i
politi_ki nemoral crnogorske vladaju}e partije. \in|i}ev nemoral i licemerje ve} su postali klasika.
Ina_e, cela ta pri_a, sa svim pregovorima, podse}a
na poznati vic o Crnogorcima, koji su se vre|ali na
svaku sumwu da u Crnoj Gori ima homoseksualaca. U
razgovoru sa jednim takvim crnogorskim _istuncem, a
u $eqi da doka$e da ih ipak ima svuda, pa i u Crnoj
Gori, jedan stranac upita da li bi on to uradio za, na
primer, hiqadu dolara.
Bo$e sa_uvaj, tako ne{to u nas ne mo$e biti.
Za deset hiqada dolara?, upita stranac.
Ne, nikako, odgovara Crnogorac, obraz je skupqi
u nas!.
Za sto hiqada dolara, da li bi neko pristao ako je
siroma{an?!, nastavi stranac.
Ne verujem, Boga mi re_e Crnogorac, bruka je velika.
Milion dolara, pove}a stranac.
Tu se ve} Crnogorac dobro zamisli i re_e da bi se,
mo$da, _ak i on $rtvovao za tu sumu.
Eto, vidite, re_e mu stranac, ima i u Crnoj Gori
pedera, ali nema para!.
Milo{evi} je, o_ito, imao para za sve qudske poroke i nastranosti, pa i za tu, da ga biraju oni koji su
do ju_e govorili da je on smetwa opstanku Crne Gore,
wenom razvoju i povratku u svet.
\in|i}evi razgovori sa \ukanovi}em, u prisustvu
Vu_eli}a, u tom kontekstu li_e na licitirawe ponude
iz ovog vica za ra_una Milo{evi}a i predstavqaju
javnu politi_ku legalizaciju koalicije SPS-a i Demokratske stranke, koja je u Crnoj Gori zvani_no prihva}ena i priznata, saop{tewem da su \in|i} i \ukanovi} razgovarali o saradwi wihove dve partije. Ta
saradwa sigurno nije ono pro{irewe Koalicije Zajedno, koje je najavqivano, a da li je i weno ru{ewe, neka ocene bira_i. Me|utim, jasno je da je saradwa te dve
partije prirodna, kao i saradwa Demokratske stranke

526

527

i SPS-a u Srbiji, koju ne ometaju nikakve ideolo{ke

ili programske prepreke. U toj saradwi \in|i} ve}
ispuwava obaveze, kao {to su prisustvo na razgovorima kod Marjanovi}a, koji ni{ta ne zna_e i nikog ne
obavezuju, i povratak Demokratske stranke u Republi_ku skup{tinu, uprkos obe}awima i dogovorima sa koalicionim partnerom iz Zajedno, da nema povratka u
Skup{tinu pre vra}awa televizijskog prenosa i politi_kog dogovora na okruglom stolu u okviru realizacije Gonzalesovog izve{taja i naloga datih Milo{evi}u od strane OEBS-a. Nedavno je Vu_eli} rekao
koalicionom partneru SPS-a, u pripremi prvog sastanka kod Marjanovi}a, da poku{a da obezbedi Vukovo
prisustvo na tom sastanku, a da je \in|i} wegova briga i da }e sigurno do}i, {to se i dogodilo. Da politiku Demokratske stranke vodi Vu_eli} i usmerava SPS,
sve je o_iglednije, jer nema va$nije politi_ke odluke
te stranke u posledwe vreme da je u suprotnosti sa interesima Socijalisti_ke partije Srbije. Omalova$avawe Koalicije Zajedno i nepo{tovawe potpisanih
sporazuma u woj, direktno ja_a Socijalisti_ku partiju Srbije, a odustajawe od zahteva za odr$avawe okruglog stola vlasti i opozicije je smi{qeno devalvirawe zna_aja, po Milo{evi}a obavezuju}ih, zahteva
iz Gonzalesovog izve{taja. Ono {to je Evropa u tom izve{taju tra$ila od Milo{evi}a i vladaju}e partije
je bila direktna podr{ka zahtevima opozicije u Srbiji, a kako je sama ta opozicija prakti_no ve} odustala
od zahteva, hodaju}i na besmislene dekor razgovore kod
Marjanovi}a, i u_estvuju}i u bezna_ajnim tv-raspravama, ispada da se jo{ samo Gonzales i Vuk bore za okrugli sto vlasti i opozicije, _ime vladaju}a stranka
dobija alibi za izvrdavawe i nepo{tovawe zahteva Evrope.
Stalni pozivi i inicijative za sazivawe Predsedni_kog saveta Koalicije Zajedno, od strane Demokratske stranke i Gra|anskog saveza, u ovakvom politi_kom miqeu, nisu usmereni na dogovor za realizaciju zahteva koalicije upu}enog vlastima jo{ petog

marta, za odr$avawe okruglog stola, niti za o_uvawe

Koalicije, nego za poku{aj posledwe otima_ine od Srpskog pokreta obnove pre formalnog raspada koalicije,
koju su oni ve} odavno napustili. Demokratska stranka
$eli da na osnovu sporazuma koje sama ne po{tuje oduzme jo{ nekoliko saveznih mandata od Srpskog pokreta
obnove, jer je sve svoje pogubila na izborima, a toliko
$arko $eli da sa novim koalicionim partnerima iz
SPS-a Srbije i Crne Gore prisustvuje izboru Milo{evi}a na mesto predsednika Jugoslavije, kako im je
obe}ala jo{ na nedavno odr$anoj skup{tini Demokratske stranke u javnom saop{tewu. Otuda i velika, i vidqiva, nervoza i Vesne i Zorana na konferenciji za
{tampu, nakon propale sednice predsedni_kog saveta,
zbog odbijawa Srpskog pokreta obnove da dozvoli verifikaciju saveznih mandata koalicije, pre izbora Milo{evi}a, {to ih spre_ava da ispune obavezu prema
novoj koaliciji. Ka$u da }e isterati Srpski pokret
obnove iz koalicije, da nas ne}e vi{e zvati, da }e staviti ta_ku na nas, te da su oni, u stvari, koalicija i
bez Srpskog pokreta obnove. Mnogo smo se upla{ili od
tih pretwi, prosto niti jedemo, niti spavamo, samo
kopnimo, ovako sami i napu{teni. Quti \in|i} je, kao
i obi_no, negirao sve {to je uradio, rekao je da nije bio
sa Vu_eli}em, da nije leteo vladinim avionom u Crnu
Goru, da nije izneverio gra|ane i glasa_e Koalicije,
te da nije u koaliciji sa SPS-om. Tako je govorio i za
susrete sa Milo{evi}em, Baxom i Stani{i}em u toku
demonstracija, ali je posle mesec dana lepo sve priznao, i _ak ispri_ao o _emu su razgovarali. Zato }emo
sa_ekati malo na priznawe novih negirawa, i na detaqe leta predsedni_kim avionom i razgovora sa Vu_eli}em, o na_inu pritiska na \ukanovi}a, da smawi cenu
podr{ke Milo{evi}u. Sve }e to \iki lepo ispri_ati,
naduga_ko i na{iroko, uskoro, Nedeqnom telegrafu,
Svedoku, ili nekim drugim, wemu bliskim novinama,
uz opravdawe da je Vesna znala i sve mu odobrila.
Sve u svemu, od pobedni_ke koalicije i narodne euforije nakon novembarskih izbora ostala je samo $al

528

529

za pobedom, koja je bila i oti{la pre nego {to smo je

proslavili, i to zahvaquju}i mangupima u na{im redovima. Te{i me to {to }e oni platiti svoju cenu na
slede}im izborima, kada }e, odba_eni i od naroda, i od
Milo{evi}a, sa tugom misliti na dana{we vreme kada su bili va$ni qudi demokratskih procesa u Srbiji. Verujem da }e tada _esto gledati trake sa tromese_nih protesta u Beogradu i sa mitinga Koalicije Zajedno {irom Srbije i u$ivati ponovo u va$nosti koju su imali, ali i nepovratno izgubili. Te{ko da }e
ikada vi{e u svom politi_kom i drugom $ivotu Vesna
Pe{i} i Zoran \in|i} govoriti pred tolikim narodom, kao tih slavnih dana Koalicije. Da je najte$e
imati, pa nemati, oseti}e oboje na svojoj ko$i, {to je
i potrebno, i pravedno.
(26. jun 1997. godine)

530

BIQANA SLOBU TERA<E

Predsednica Republike Srpske Biqana Plav{i}

uzburkava politi_ke strasti u srpskom narodu, ovih
dana, do opasne granice srpsko-srpskog oru$anog sukoba, koju do sada nismo pre{li, a _ini se da je i to na{a sudbina. Carica rata u Bosni i simbol stradawa
mnogih qudi, porodica, gradova i celih naroda, Biqana je u miru, koji nije $elela, sticajem politi_kih
okolnosti, neplanirano, bez li_nih ambicija, sela u
stolicu predsednika Republike Srpske, koju je Radovan Karaxi} za sebe pravio i deqao u godinama rata,
$rtvuju}i sve {to je trebalo, pa i ceo narod, za taj sawani tron. Sa tog trona, Biqana je, naravno, odjednom
videla sve ono {to do tada nije mogla, a ni htela da vidi, prate}i Radovana i ostale vo|e na poslu otimawa
srpske dr$ave, u kojem su oni otimali sve drugo pre
nego dr$avu, novac, poslove, privilegije, mo}, upravo
ono {to im je najvi{e nedostajalo u nekada{wim zajedni_kim sarajevskim zatvorskim danima i snovima.
Ona je, naravno, _vrsto verovala da sve ono {to _ini u danima rata _ini za dobro naroda, i nije $elela
za sebe ni{ta, pa su te stvari prolazile pored we, sve
dok nije sela na mesto sa kojeg je morala i sama u svemu
u_estvovati, svojom predsedni_kom politikom, odlukom ili samim potpisom. I tada je naglo do{lo do otre$wewa, do potpuno {okantnog saznawa da su i rat i
sva narodna stradawa bili samo u funkciji o_uvawa
vlasti i li_nog boga}ewa jedne interesne grupe qudi,
531

_vrsto vezanih mre$ama dr$avne bezbednosti i potpuno dirigovanih iz kreveta diktatorskog bra_nog para u Beogradu, {to je izazvalo wen gnev i otpor, a time, _ini se, i ozbiqan srpsko-srpski sukob u Republici Srpskoj. @ele}i da sa_uva _istotu svojih namera u
prqavom ratu koji je podr$avala i u nametnutom miru kojeg se pla{ila, Biqana je odlu_ila da zaista bude predsednik republike i da donosi odluke u interesu izmu_enog naroda i dr$ave kojom vlada. Oni koji su
je gurnuli na to mesto, misle}i da }e lako manipulisati wome, kao i u toku rata, i da }e $vaka o nacionalnom interesu pro}i kod we i kada su u pitawu samo
wihove li_ne koristi, prevarili su se. Isceqena od
propagande i la$i kojima se kqukao ceo narod, pa i
ona sama, upoznav{i boqe predstavnike sveta, koji su
joj nudili samo pomo}, spas i budu}nost za dr$avu i
narod, a ne mr$wu, kako je ranije mislila, Biqana je
hrabro krenula putem budu}nosti, javno rekla istinu
narodu, raspustila Skup{tinu i sama ustala protiv
sile zla, bede i smrti koja vlada ovim narodom od dolaska Milo{evi}a na vlast. Da je kod wega poluga nesre}e naroda, osetila je ona i mnogo ranije, jo{ kada
mu je u vreme rata na Palama ostavila pru$enu ruku
da visi u vazduhu, ne prihvativ{i je u znak protesta
i otpora wegovoj osionosti i politici diktata koju je
vodio, ne uva$avaju}i nikoga od wih, pa je sada{wa
wena opasna pobuna logi_ni nastavak tog otpora i netrpeqivosti, koju samo antikomunisti ose}aju u dodiru sa levi_arima kao instiktivan refleks na prisustvo vladara tame i zla. Wena odlu_nost i hrabrost da
im ka$e prosto i jednostavno da su lopovi, la$ovi, profiteri, narodni unesre}iteqi, osvetlila ju je pred
narodom i celim svetom kao nadu i $ivi dokaz da su i
u vreme najve}eg bezna|a mogu}e promene, pa je dobila
plebiscitarnu podr{ku naroda i za{titu demokratskog sveta, koji je, ne tako davno, o woj i wenoj ulozi u
bosanskoj ratnoj drami mislio mnogo druga_ije. Dobila je iskrenu podr{ku u Beogradu od svih demokratskih snaga, pa i moju li_nu, i podr{ku i po{tovawe za

hrabrost koju samo $ena ima kada se bori za pravdu i

istinu sa potpunim ube|ewem. <ta god da se desi u
wenoj dr$avi, {ta god da se i woj li_no desi, a nadam
se da }e samo ono {to $eli i za {ta se sada bori na $ivot i smrt, pred o_ima svih nas i celog sveta, osta}e
ona zauvek u lepom se}awu svog naroda, zbog ovog {to sada _ini, zbog li_ne $rtve koju prinosi na oltar otaxbine, potpuno svesna wene mogu}e uzaludnosti. Pre neku godinu, u vreme rata, rekla je da je narod zove Biqana carica izra$avaju}i joj tako zahvalnost za wenu politi_ku borbu i antikomunisti_ka ube|ewa, a da
je zaista carica, pokazuje ovih dana tom narodu, {to
}e on upamtiti.
Nekada davno, u narodnoj pesmi i na{em se}awu,
jedna Biqana je platno belela, simboli{u}i _istotu,
a sada u na{em svakodnevnom bezna|u i op{tem propadawu i sunovratu, ova Biqana poku{ava da izbeli
svoje gre{ke i fleke sa narodnog bi}a, simboli{u}i
mogu}nost na{eg osve{}ewa i povratka iz la$nog u
normalan $ivot, koji smo skoro svi zaboravili. Taj
normalan $ivot podrazumeva da neke Biqane i ovde,
onako jednostavno i hrabro, ka$u porodici na vlasti
i qudima oko we, da su lopovi, la$ovi, ratni profiteri i narodni unesre}iteqi, te da moraju oti}i, {to
ve} odavno niko ne govori, pa ni najqu}i opozicionari, koji svi zajedno $ive la$ni opozicioni $ivot
dembela na jaslama vladaju}e oligarhije. Do pojave
takve Biqane ovde ostaje nam da gledamo u Biqanu na
Drini i o_ekujemo wenu pobedu koja bi i nama donela
bar neku promenu.
Sukob Biqane sa doju_era{wim najbli$im saradnicima i prijateqima, wihov razlaz i odjednom potpuna nemogu}nost komunikacije, te strah od susreta koji nose rizike _ak fizi_kog ataka, nije ni{ta novo u
na{em narodu i politi_kom $ivotu. To je prosto zakonitost doga|aja u svim sli_nim politi_kim savezima,
prijateqstvima i grupama mo}i i uticaja, koje se prvo
formiraju, okupe i, _ini se, neraskidivo povezuju, a
zatim naglo i nepovratno raskidaju, uz neprimerenu

532

533

mr$wu, pretwe i sukobe, koji se prenose na narod i rastakaju wegovo politi_ko bi}e. Da ne idemo u pro{lost koja je prepuna sli_nih primera, podsetimo se samo sada{wih raspada politi_kih prijateqstava, koji
su potpuno dezorijentisali na{ narod. Raspada se, uz
stravi_nu mr$wu i sukobe, nekada, naizgled, idealni
politi_ki brak Mila, Momira, Sveta i ostalih crnogorskih vladara i mo}nika, raspada se na sli_an na_in
sli_an politi_ki brak u Republici Srpskoj izme|u
Biqane, Radovana Karaxi}a, Kraji{nika i ostalih,
raspadaju se neprestano politi_ki brakovi Milo{evi}a sa wegovim saveznicima od Osme sednice do danas.
Nijednog, ni politi_kog ni li_nog prijateqa nema u
wegovoj blizini sa Osme sednice, a svake godine se mewaju qubimci ku}e u Tolstojevoj, od nekada Qubi_i}a, Trifunovi}a, Bore Jovi}a, do Ivkovi}a, Kari}a,
Tijani}a i sada{weg qubimca Beka, koji }e trajati
mo$da jo{ dva-tri meseca, pa oti}i u zaborav. Da ne
pomiwemo @eqka Simi}a, Du{anku \ogo i Vu_eli}a,
koji se upotrebe, pa bace, zatim opet upotrebe, pa verovatno opet i odbace, kao prqave maramice.
Ni{ta boqe nije ni u opoziciji, koja se raspada neprestano, po svim {avovima. Rasta_u se same stranke na
sve vi{e stranaka, po sistemu liderske zavisti, tako
da je samo od Demokratske stranke nastalo {est novih
stranaka i {est novih lidera, raspadaju se radikali,
Demokratska stranka Srbije, Srpski pokret obnove, pa
_ak i Gra|anski savez, raspadaju se i op{tinski odbori
u okviru svih stranaka, sve se rasto_ilo do iznemoglosti, da bi se zatim, ponekad, spajalo u koalicije, koje bi
trajale samo do neminovnog raspada, kao {to se raspala
nedavno koalicija Zajedno.
Naprosto, _ini se, da nikakvo zajedni{tvo, okupqawe i spajawe, ni{ta {to daje iluziju snage naroda,
i u vlasti i u opoziciji, nema budu}nosti i ne mo$e
opstati, pa je stalna narodna te$wa za okupqawem i
zajedni{tvom, sadr$ana u simbolu _etiri S iz nacionalnog grba, izgleda vekovna $udwa za nemogu}im,
za slogom koje nikada nije bilo.

Politi_ke stranke, savezi, prijateqstva i wihova razbijawa su zapravo slika naroda celog, jer u tim
strankama i koalicijama nije niko drugi nego taj narod, pa je ono {to se doga|a na politi_koj sceni danas,
ili ranije, u stvari slika narodnog bi}a, wegove raspolu}enosti i nekog genetskog odre|ewa ka neslozi i
razdvajawu do najmawe _estice. Tragawe za krivcima
i uzrocima razlaza i raspada saveza i politi_kih brakova je uzaludno, jer je razlaz, izgleda, prosto sudbina svakog saveza, kojoj se ni krivac ne mo$e odupreti,
sve i da $eli.
Zato komi_no deluju politi_ki analiti_ari u novinama, koji se svrstavaju u sukobima i razlazima opozicije, otkrivaju}i uzroke, a ne razmi{qaju}i _esto
da su i oni u_esnici tog sveop{teg razbijawa. Najboqi primer su novinari nekada zaposleni u listu Borba, koji su se rascepili na bezbroj redakcija. Prvo
su posva|ani pokrenuli Na{u borbu, pa zatim, deo
wih, opet posva|ani, Blic, zatim Dnevni telegraf,
Danas, Demokratiju, tako da su od nekada{we redakcije Borbe nastale sve dana{we redakcije novih
dnevnih nezavisnih novina. Raspredaju}i o neslozi opozicije, koalicijama i zajedni{tvu, oni ne razmi{qaju o sebi, o svojoj neslozi i razdvajawima, smatraju}i,
vaqda, da su samo oni u pravu i da je sve to moralo
biti.
Isto tako, Socijalisti_ka partija Srbije dr$i
stalne pridike o sva|ama opozicije, o raspadu Koalicije Zajedno, a ne vidi svoje sukobe, unutra{we raspade i sva|e sa JUL-om, koji je _ak za vreme posledwih
izbora napustio koaliciju i sam i{ao na lokalne izbore. Nesloga me|u wima nema publicitet _ak ni u opozicionoj {tampi, tako da za sva|e oko funkcija u Republici i op{tinama koje su osvojili niko i ne zna,
_ak ni za onu koja bi bila kuriozitet u demokratskom
svetu, da ve} {est meseci ne mogu da se dogovore o izboru op{tinske vlasti u Vu_itrnu, gde su pobedili,
i gde jo{ nema ni predsednika op{tine ni op{tinske
vlade. Ostaje samo da zami{qamo {ta bi oni pisali

534

535

da se tako ne{to doga|a u bilo kojoj op{tini u kojoj je

vlast osvojila Koalicija Zajedno.
Da je ta nesloga i razaraju}a te$wa ka usitwavawu i razila$ewu genetski kod na{eg naroda jedino
je mogu}e obja{wewe i uteha. Pamtim pri_u iz crnogorske pro{losti, o uglednom _oveku koji se stalno i
svugde $alio na vlast porodice Petrovi}, govore}i da
}e sve biti boqe samo da oni odu i do|u Kara|or|evi}i. Za wegovog $ivota su i oti{li, a 1918. do{li Kara|or|evi}i na _elo zajedni_ke dr$ave. On je opet bio
nezadovoqan i pri_ao da treba da odu Kara|or|evi}i
i da je komunizam pravo re{ewe. Do{ao je rat i komunisti, on je bio sa wima i pobedili su, ali je ostao nezadovoqan, gun|ao je i daqe tvrde}i da je komunizam
proma{aj. Slu{aju}i ga nezadovoqnog, upitali su ga
prijateqi:
Pa dobro, Gavro, nisu vaqali Petrovi}i, nisu vaqali Kara|or|evi}i, ne vaqaju komunisti, {ta ti zapravo ho}e{?.
Ho}u samo da ne bude ovako, rekao im je Gavro, ogoliv{i tako, jasno i precizno, svoju genetsku destrukciju. Da to nije prisutno samo u crnogorskom nacionalnom bi}u, kako tvrde i dokazuju savremeni teoreti_ari srbijanskog, navodno potisnutog pozitivnog uticaja
u srpskom narodu, a posebno na vladaju}im funkcijama
i pozicijama, najboqe dokazuje sli_no stawe svesti u
najmirnijem i poslovi_no usporenom delu na{eg naroda, u Sremu. Stalo$en, strpqiv i naizgled ravnodu{ni Sremac, kada plane i naquti se u borbi za svoja ube|ewa i stavove, _esto ka$e: E, sad ne}u ni kako ja ho}u!, beznade$no zaokru$iv{i razaraju}i krug destrukcije u narodu koji neprestano za_u|uje ceo demokratski svet. Taj svet jo{ uvek u pona{awu vlasti i
opozicije u Srbiji i Jugoslaviji tra$i neku logiku,
iako sva iskustva iz pro{losti dokazuju da je ovde logi_no i mogu}e samo ono {to je svugde u svetu i nelogi_no i nemogu}e. Zato se samo taj demokratski svet
iskreno _udi nad razbijawem Koalicije Zajedno, koja je nosila pobedu i promene, iako je to sasvim normal-

no, jer su Vesna i Zoran, kao onaj Sremac, po prirodnom genetskom toku destrukcije, sada odlu_ili da ne}e ni kako oni ho}e, i odbacili sve sporazume, dogovore i potpise, {to mo$e da razume samo na{ narod.
Dok je tako, bi}e nam ovako.

536

537

(10. jul 1997. godine)

TV-duel <e{eq-Barovi} neo_ekivano se pretvorio u centralni politi_ki doga|aj u napetoj predizbornoj atmosferi, predskazuju}i mogu}e tragi_ne doga|aje u ovom bastionu diktature zla i nepravde.
Fizi_ki ne$an, ali qudski i politi_ki sna$niji od svih na{ih <e{eqa, Barovi} je u tom duelu i
re_ju i delom, simboli_no, ali i prete}i, pokazao {ta
misle i {ta su spremni da urade mnogi qudi u dana{woj Srbiji, kojima je politi_ki, duhovni i fizi_ki
teror vladaju}e partije i wenih saveznika postao nepodno{qiv. ^ini se da je pao svaki prag tolerancije,
da je nestalo nade u promene, straha od ja_eg i pani_ne potrebe za mirom po svaku cenu, pa je sasvim izvestan sukob naroda i vlasti, ukoliko se nastavi silexijstvo vladaju}e porodice koje svakodnevno podgreva
bes i u najmirnijoj ku}i.
Barovi}ev prasak besa i prosuta voda na dva puta
ve}eg i ja_eg <e{eqa, sa sve telohraniteqima ispred
studija, i batine koje je zatim dobio, na mu_ki i kukavi_ki, srpski na_in, po sistemu pet na jednoga, oslobodio je i ojuna_io svakoga od nas koji mislimo isto kao
i on, pa verujem da }e otpor koji je pru$io prosto postati model pona{awa svih qudi koji se bore za promene, $ele normalan $ivot u svojoj zemqi, a ne mogu
do toga do}i obi_nim, mirnim putem, na izborima ili
politi_kim delovawem u opoziciji. Silom na silu, pa
makar i beznade$no, sa unapred o_ekivanim porazom,

jedini je, _ini se, izlaz i spas za sve nas, za narod i

za dr$avu celu.
U situaciji u kojoj je bio, kao advokat porodice kojoj je otet stan dok je bila na godi{wem odmoru, slu{aju}i kako lider jedne zna_ajne politi_ke stranke i
mogu}i budu}i {ef dr$ave javno uru{ava sve do $ivotiwskog praga, i decu, i porodicu, i naciju, i veru,
i grobove, Barovi} je mogao u_initi samo ono {to je i
u_inio, sve drugo bi bilo pristanak na legitimnost tih
stavova, sugerisawe pasivnosti i sklawawe od problema radi _uvawa sopstvenog mira. Gledaju}i emisiju,
o_ekivala sam ba{ takav kraj, jer znam da, iako retki,
postoje jo{ uvek qudi kakav je Barovi}, koji }e bez
straha krenuti i na pu{_ane cevi, da sa_uvaju neke
qudske vrednosti i za{tite dostojanstvo i osnovna
prava qudi, bez kojih ni $ivot nema smisla. Znam da
je neverovatno, idealno, kao iz bajke, ali je istinito
sasvim da je Barovi} advokat i _ovek koji _itav svoj
$ivotni i radni vek brani sve one koji su progawani
od vlasti, po bilo kom osnovu, od politi_kih do nacionalnih razloga, i to uvek sasvim besplatno i o sopstvenom tro{ku. Kad god nekoga uhapse, zastra{e, oduzmu mu posao ili pravo na dokumenta, kretawe, isteraju ga iz stana ili dr$ave, uvek je tu Barovi}. Sam do|e, juri po sudovima, zatvorima, me|unarodnim organizacijama, pru$a punu pomo} i podr{ku koja se mo$e
pru$iti u tom trenutku, i prosto u ovim vremenima
otima_ine, kriminala, korupcije i napla}ivawa narodne nesre}e, deluje nestvarno, kao sa druge planete,
ili kao _udom pre$iveli primerak odavno izumrle
vrste qudi u ovoj zemqi. Bio je tu i kada su mene tukli i hapsili, bio je sa mnom i kada su me abolirali, tu
je uvek kada od mene neko tra$i advokatsku pomo}, a
nema novca, prosto ne razmi{qam koga }u zvati, zna se
da je to samo Barovi}, i pored tolikih advokata u mojoj stranci i okolini. Sigurna sam da je i u slu_aju
Barbali} sam ponudio svoje usluge, jer je prosto _ovek
koji neprestano isteruje pravdu i brani qude, brane}i tako najboqe i svoj narod i dr$avu.

538

539

NA SILU SILOM

Znaju}i sve to, znala sam i da }e <e{eq dobiti

ono {to je od wega dobio, jer, naprosto, Barovi} nije
mogao svariti toliku koli_inu fa{izma i nequdske
bezdu{nosti koju je <e{eq pred wim prosipao, zanesen podr{kom vladaju}e partije i wenom pasivno{}u
nad kr{ewem zakona i qudskih prava u dr$avi Zemun.
U_inio je Barovi}, zapravo, isto ono {to i wegov
otac nekada davno, kada je, tako|e kao advokat, branio
Milovana \ilasa u procesima koje je protiv wega u
ono mra_no vreme komunisti_kog terora pokrenula dr$ava i cela komunisti_ka partija Jugoslavije. Zbog
te odbrane, i mnogih drugih, otac Barovi} je izgubio
glavu, ubila ga je dr$avna bezbednost ne{to kasnije,
kazniv{i tako za primer drugima wegovu hrabrost da
brani pravdu u vreme nepravde. Sin Nikola, sre}om,
nije ubijen, ali jeste prebijen, i wegove povrede su dokaz da se u ovoj zemqi malo toga promenilo od davnih
vremena \ilasove pobune do danas. Jedina promena je
da ima sve vi{e \ilasa, ali Barovi} je i daqe samo
jedan.
Ina_e, ceo slu_aj, koji je delovao fascinantno i
neverovatno, jer iako se od <e{eqa o_ekivalo sve
{to je u_inio, od Barovi}a nije ni deo onoga {to je i
rekao, i u_inio, podsetio me na skoro istu situaciju u
kojoj sam se na{la 1991. godine, za sve_anim ru_kom povodom prenosa posmrtnih ostataka vladike Nikolaja
Velimirovi}a iz Amerike u selo Leli} kraj Vaqeva.
Bespomo}na pred provalom primitivizma, fa{izma i
li_nih uvreda koje sam trpela od funkcionera SDS-a,
Karaxi}evog pratioca na proslavi, u_inila sam ne{to
{to nisam ni sawala da }u ikada u_initi i {to je, verujem i sada, bio odgovor primeren izazovu, udarila
sam _oveka fla{om vina u glavu, $ele}i da zatvorim
prqava usta koja su neprestano izbacivala sve ve}e i
te$e re_i. I zatvorila sam ih, ali i otvorila lavinu
komentara, iznena|ewa i neodobravawa mog postupka.
Sli_na reakcija postoji ponegde i na Barovi}ev otpor
<e{equ, kroz uvrede ili prosutu vodu na wegovu glavu, u kojoj se, kao i u mom slu_aju, wegov postupak i po-

na{awe procewuje kao primitivizam, nedoli_an wemu i obrazovawu koje ima. Mislim da je to sasvim pogre{na ocena jednog u su{tini vite{kog postupka, donkihotovskog stila, koji bi tako razumeo i podr$ao civilizovani demokratski svet, ali ne inferiorna politi_ka _ar{ija Beograda i Srbije, zarobqena u dileme komunisti_ke trpeqivosti svega i sva_ega bez otpora i pobune. Zato su nama normalne sva|e i sukobi,
_ak do fizi_kih, u parlamentima demokratskog sveta,
dok sli_ne scene u na{em parlamentu izazivaju puritansko zgra$avawe i osudu. Demokratiju, me|utim, mogu doneti samo sukobi, otpori i suprotstavqawe svemu {to miri{e na nepravdu, diktaturu ili ugro$avawe osnovnih qudskih prava, {to znaju i _ine, za sada,
samo retki qudi, neke politi_ke partije i nevladine
organizacije. Jo{ uvek to, na $alost, deluje tu$no,
zbog male podr{ke u narodu i usamqenosti takvih qudi i akcija, ali, dok wih ima, ima i nade da }e promena biti.
Usamqeni borci i _uvari tradicionalnih qudskih vrednosti koje polako nestaju u obesmi{qenom i
nesigurnom $ivotu dana{we Srbije, Barovi}evog kalibra, retki su bili i u predratnoj Srbiji, kada je,
_ini nam se, ipak bilo ne{to boqe nego danas, sude}i
bar po tome da su nam ambasadori u svetu bili Du_i},
Andri}, Crwanski, Raki} i drugi veliki intelektualci. Iz tog vremena postoji sli_na pri_a o Du_i}u,
koju je zabele$io Crwanski.
Sreo ga je jednog dana, ka$e, na ulici, u$urbanog
i upitao gde ide.
Idem u Ministarstvo, da ministru inostranih
poslova opalim {amar, zbog jedne nedoli_ne izjave, rekao mu je Du_i}, {to Crwanski, naravno, nije poverovao, misle}i da je u pitawu {ala. Me|utim, u sutra{wim novinama pro_itao je pod naslovom Skandal u
Ministarstvu, da je Jovan Du_i}, pesnik i ambasador,
u{ao u ministrovu kancelariju i zaista mu opalio {amar, kako je i rekao Crwanskom. Za mnoge je to bio skandal, za Du_i}a normalno pona{awe i pravi odgovor na

540

541

U senci susreta <e{eq Barovi}, potpuno se sakrio jedan mnogo ve}i politi_ki skandal u Saveznom
parlamentu. Birao se novi {ef zajedni_ke dr$ave Jugoslavije, a wega nigde nije bilo, ni u parlamentu, ni
u {tampi, ni na prigodnoj konferenciji za novinare,
ni na dr$avnoj televiziji, da se obrati narodu i ka$e {ta taj izbor donosi, kao {to je to obaveza svakog
dr$avnika u svetu. Nije bio ni predsednik dr$ave
Crne Gore u parlamentu, nije bilo ni kao pre _etiri
godine, ni_ega {to je normalno u takvim prilikama,
bilo je samo vi{e_asovnog odlagawa sednice zbog naterivawa poslanika da izglasaju Milo{evi}a za predsednika, pa kada je i to postalo sumwivo, {tampani su
na brzinu specijalni glasa_ki listi}i bez mogu}nosti
da bilo ko zaokru$i protiv, jer je na listi}u prosto bilo samo wegovo ime. Zauzet tim mahinacijama,
prevarama i oblagivawima poslanika, Milo{evi} je
zaboravio {ta mu je glavni posao, zaboravio je na narod
koji treba da predstavqa kao predsednik Jugoslavije
i verovatno qut zbog osporavawa wegove kandidature,
oti{ao ku}i da pije viski. Wegov izostanak sa sednice Savezne skup{tine i sa medija nakon izbora niko
nije ni primetio, ni komentarisao, _ak ni nezavisna
{tampa, sve nam je to postalo normalno, jer smo pre}utno prihvatili realnost da je on vlasnik i naroda i
dr$ave i da mo$e da radi {ta ho}e, pa zato ovako i
prolazi sve {to on u svojoj po$areva_ko-crnogorskoj
glavi smisli i uradi.
Na$alost da se u tom Saveznom parlamentu nije
na{ao nijedan Barovi} ili Du_i} da oko wegovog nasilnog izglasavawa za predsednika Jugoslavije napravi neki ve}i skandal, kakvog bi sigurno bilo u sli_noj situaciji u svakom parlamentu demokratskih zemaqa Evrope i sveta. Veliki opozicionari radikali,

na _elu sa vojvodom <e{eqem, }utali su kao ribe, umireni nekim Milo{evi}evim preparatom za opoziciju,
koji on efikasno koristi ve} sedam godina u sli_nim
prilikama, a daje raznim korisnicima. Radikali su
stalni konzumenti, prosto zavisnici od tog sredstva,
jer su uvek u sli_nim i va$nim prilikama odr$ali
Milo{evi}a na vlasti, iako su formalno protiv wega, a to sredstvo u$ivaju veoma _esto sa kratkim prekidima i demokrate. Jedino se upotrebom tog preparata iz firme Milo{evi} Markovi} mo$e objasniti
wihov sedmogodi{wi opozicioni rad protiv opozicije, a u korist Milo{evi}a i vladaju}e partije. Na
prvim izborima 1990. godine, kada je bojkot bio dogovoren u celoj opoziciji, Mi}unovi} je odustao od wega i
pristao na izbore, a za wim i cela opozicija. 1991. godine nisu podr$ali devetomartovske demonstracije,
zatim su {urovali sa Milo{evi}em dok je Vuk bio u
zatvoru, 1992. godine nisu ni podr$ali, ni u_estvovali na sedmodnevnim protestima Vidovdanskog sabora,
na izborima te iste godine nisu hteli da u|u u koaliciju DEPOS, koja je osnovana radi zajedni_ke pobede,
1993. godine nisu podr$ali protest 1. juna, kada smo
Vuk i ja uhap{eni, ve} su dali podr{ku socijalistima izjavom: Dobili su {to su zaslu$ili, i procenom
\in|i}a da je taj protest vratio opoziciju pet godina
unazad. Zatim su iste godine stupili u predizbornu
kampawu sa SPS-om, a \in|i} se reklamirao u kampawi kao budu}i premijer u koalicionoj vladi, dobio novac i sve privilegije u medijima od SPS-a. Tokom 94.
i 95. godine podr$avali su ratnu politiku SPS-a, i
zajedno sa wima i Karaxi}em radili protiv mirovnog
sporazuma, a kada je Milo{evi} uz pritisak me|unarodne zajednice i podr{ku SPO-a potpisao Dejtonski
sporazum, izdali su odmah svoju politiku i \in|i} je
izjavio kako on i ne poznaje Karaxi}a i da ga osu|uje
zbog rata i zlo_ina u wemu. 1996. godine je napokon ta
stranka u{la u Koaliciju Zajedno, u_iniv{i prethodno tokom wenog stvarawa sve {to mo$e protiv Srpskog pokreta obnove, zauzela je nezaslu$eno dobru po-

542

543

uvredu, kao i dana{wi Barovi}ev vodeni udar na <e{eqa.

* * *

ziciju u koaliciji i otela od Srpskog pokreta obnove

i odborni_ke mandate, i vlast po gradovima gde nisu
imali ni glasa_e ni odbore, i mesto gradona_elnika
Beograda. Od zavr{etka izbora i zauzimawa pozicija
vlasti u Beogradu i ostalim velikim gradovima Srbije do danas, ta stranka i ne radi ni{ta drugo, nego u
korist Milo{evi}a i vladaju}e partije razbija opoziciju, wenu snagu i mogu}u pobedu na izborima. Milo{evi}ev preparat za razbla$ivawe opozicije o_ito ima jako dejstvo i ko ga jednom proba stalno ga u$iva, pa je strate{ki va$no za Srpski pokret obnove da
nikada ne bude namamqen u taj komunisti_ki vrtlog,
iz kojeg, o_ito, izlaska nema, sude}i po demokratama i
radikalima, koji su uvek za Milo{evi}a spremni.
(24. juli 1997. godine)

544

NEKO U BLACU,
NEKO U BLATU

Dok razmi{qam o Vukovoj bezbednosti i lo{em vremenu, po kojem, ve} danima, putuje od >uprije, do Prokupqa, Kur{umlije, i gde sve ne, i vra}a se, po ki{i
u _etiri sata no}u, slu{am na BK-televiziji predsednicu Gra|anskog saveza Vesnu Pe{i}, koja, ostavqena
da sama izbori svoj mandat i stvarnu politi_ku snagu
stranke koju vodi, otkriva javno svu mr$wu i zavist
prema _oveku i stranci pod _ijim je skutom do sada lako ostvarivala sve to, pa i mogu}nost da govori na televiziji, kao neki va$ni politi_ki subjekt, iako zapravo to nije. I dok je Vuk te ve_eri govorio na ki{i,
pred prepunim trgom u malom Blacu, koji su popunili
siroma{ni, pokisli i obezna|eni gra|ani i seqaci toga kraja, o budu}nosti, svojoj stranci i programu promena, wegova doju_era{wa, vi{egodi{wa saveznica iz
DEPOS-a, govorila je na BK-televiziji isto to, o Vuku i wegovoj stranci, naravno negativno, i, naravno, ni{ta o sebi i bira_ima koje ona predstavqa. Naje|ena
do bezna|a zbog usamqenosti koja joj preti, besna kao
ostavqena qubavnica, izlivala je svoju $u_ na televiziji brzinom i bujicom re_i koje je te{ko bilo i
shvatiti i uhvatiti, a sve je li_ilo na histeri_ni nastup provincijske usedelice, koja propu{ta posledwu
{ansu. Ona sama, delovala je sasvim negra|anski i nevaspitano, kao uli_na toroku{a koja ogovara _ak i svoje uku}ane i porodicu u kojoj $ivi.
545

Zanesena i zaslepqena zavi{}u, iznela je po drugi put tezu da, zapravo, ona i wena stranka nisu bili
u savezu sa Srpskim pokretom obnove sve ove godine,
nego mi sa wima, te da su Vuk i Srpski pokret obnove,
ustvari, profitirali od tog saveza sa wom, da se, kako
je rekla, {lepovao uz wu da bi je iskoristio, jer, zaboga, ona je, ka$e, jedna dosledna politi_arka, ugledna
u svetu, a Vuk to, navodno, nije, pa je wen ugled wemu
koristio u politi_kom savezu, a ona nije iskoristila
Srpski pokret obnove ni za {ta. Prvi put kada sam to
_ula bilo mi je sme{no i malo sam se sa$alila na wu,
razumev{i $equ da minornost stranke koju predstavqa vadi pri_om o wenoj va$nosti i ugledu. Me|utim,
ponavqawe te pri_e pokazuje da ona po_iwe i da veruje u wu, {to deluje i tu$no i nemoralno.
Napustiv{i SPO zbog saveza sa \in|i}em, sa kojim
je ve$u tajne sa tajnih sastanaka kod Milo{evi}a, Baxe i Stani{i}a, kojih je bilo u izobiqu tokom demonstracija, a i {ire, ostavqena, _ini se, i od wega, ona
je na{la utehu u bajci o va$nosti Gra|anskog saveza i
we kao lidera, koja je spa{ava od prete}e depresije,
kad ostane ono {to jeste, nakon izlaska iz politi_kog
saveza sa Srpskim pokretom obnove, a to je grupa konfuznih neolevi_ara, bez ikakve snage i bez pristalica. Po{to se Srpski pokret obnove, o_ito, ne}e vi{e
uz wih {lepovati, kako ona ka$e, nadamo se da }e taj
ugled o kojem pri_a mo}i da nahrani wenu neumerenu
politi_ku ambiciju i da zameni glasa_e, a to su oni
koji su te ve_eri, dok je ona na televiziji nudila svoj
zami{qeni ugled kao politi_ku robu, po ki{i slu{ali pokislog Vuka u Blacu, rukovali se i slikali sa
wim i ne primetiv{i nedostatak ugleda koji mu je
Vesna do sada pozajmqivala. Wemu i Srpskom pokretu
obnove }e ti qudi i wima sli_ni, {irom Srbije, uvek
potpuno nadoknaditi sve ono {to je imao od saveza sa
Vesnom Pe{i} i wenom strankom i obezbediti mu
stvarni ugled i u zemqi i u svetu, kao i do sada. A na
programu ja sam ugledna, mo$da }e gospo|a Pe{i}
sti}i do Bona ili Va{ingtona, ali te{ko da }e do Bla-

ca, a jo{ te$e do stvarnog ugleda i uticaja u narodu i

politici.
Nerealni ugled i politi_ki zna_aj u Srbiji, ina_e, sami sebi pripisuju i drugi opozicioni lideri,
prisutni, uglavnom, samo u nezavisnoj {tampi, u saop{tewima svojih stranaka i na konferencijama za
{tampu, ali ne i u narodu. Ve} sedam godina oni poku{avaju da silom nametnu svoju nepostoje}u harizmu i
ma{tano liderstvo u opoziciji, pa kako to ne uspeva,
jer treba da ga potvrde i oni u Blacu i okolini, ovde
se sva energija opozicionog delovawa usmerava na ru{ewe postoje}e harizme postoje}eg lidera i stranke
sa uticajem u narodu. To delovawe poprima ve} oblike patologije u najnovijim zbivawima na opozicionoj
sceni. Razbijawe sigurno pobedni_ke Koalicije Zajedno, samo radi uskra}ivawa podr{ke predsedni_kom kandidatu iz Srpskog pokreta obnove, zbog straha
od wegove pobede, {kolski je primer negativnog usmerewa, ne samo malih sujetnih lidera, nego i celih
stranaka u opoziciji, koje hrani bolesna zavist i diktira im nerazumne i po wih same fatalne odluke.
Strah od na{eg eventualnog uspeha na izborima koji
slede, toliko ih je blokirao, da se odlu_uju na bojkot,
kao siguran na_in da taj uspeh spre_e, po cenu marginalizovawa svojih stranaka, jer, o_ito im je va$nije da
kom{iji crkne krava, nego da i oni piju weno mleko.
Optu$uju}i Srpski pokret obnove za saradwu sa
SPS-om, zbog odluke da iza|e na izbore, ukoliko se ispune tra$eni uslovi iz Gonzalesovog izve{taja, oni u
stvari skre}u pa$wu javnosti sa svoje saradwe i pomo}i koju pru$aju Milo{evi}u i SPS-u tim bojkotom, otvaraju}i realnu {ansu za pobedu wihovog kandidata na predsedni_kim izborima i za trijumfalnu
pobedu Socijalisti_ke partije na republi_kim izborima. Pri_a da }e bojkot dovesti do novih demokratskih izbora je magla, jer smo to ve} probali 1992. godine, i izbori koje smo bojkotom izborili bili su u isto
tako lo{im uslovima, kao i oni pre wih. Do tih novih
izbora, u dana{wim uslovima, te{ko bi do{li, jer ne-

546

547

Iako je apsurdno, ipak je istinito da u korist sada{we vlasti i tiranije porodice Milo{evi}-Markovi} rade ne samo opozicione stranke, koje se neprestano bore protiv najja_e od wih, _uvaju}i tako vlast
odavno zrelu za odlazak, nego i najumnije glave na{eg
naroda. Tako je nedavno akademik Matija Be}kovi} lansirao tezu da sudbinu ovog naroda ne smemo prepustiti u ruke ni vlasti ni opozicije. Ta teza nije izneta
slu_ajno, ona je nastavak stare DEPOS-ove ideje o vanstrana_koj stranci, koja bi neformalno rukovodila
dr$avom i odre|ivala politi_ke odluke. Ideja je o$ivela u punom sjaju nakon tromese_nih demonstracija,
kada se _ak u Na{oj Borbi pojavio ozbiqan predlog
za formirawe Gra|anske inicijative sa obrazlo$ewem da su protesti i gra|ani u wima nadrasli stranke. Otuda i Matija izvla_i poentu, ni vlast, ni stranke, ali ne ka$e ko onda mo$e voditi ra_una o sudbini
naroda. Name}e se, naravno, odgovor da je to on i oni
va$ni, pametni, a nevidqivi, koji su iznad svega konkretnog, organizovanog i postoje}eg.
Ideja nije nova, ona je osnovna teza Gadafijeve Zelene kwige, u kojoj on ka$e da se narod ne sme deliti
na vlast i opoziciju, jer je to izmislio satanski Zapad, te da narod mora biti monolitan, neopredeqen i
okupqen samo oko svog vo|e. Istu tezu zastupao je ne
tako davno i akademik Mihailo Markovi}, biv{i potpredsednik Socijalisti_ke partije Srbije, koji se, u
vremenu kada su se pojavili zahtevi za parlamentarnim strana_kim izborima, u ime tada{we Komunisti-

_ke partije, suprotstavio tome, predlogom da se promene sistema sprovedu preko takozvanog bespartijskog
pluralizma, koji bi sprovodili organizovani gra|ani,
razna udru$ewa i pojedinci, a delovali bi od slu_aja do slu_aja, bez stalnog programa i u_e{}a u vlasti.
Jasno je da je Gadafi ovakvom idejom, nametnutom narodu, _uvao svoju ulogu vo|e i apsolutnu do$ivotnu
vlast, jasno je da je Mihailo Markovi} poku{ao da to
isto izbori za svoju stranku i predsednika Milo{evi}a i, sre}om, nije uspeo zbog _vrstih zahteva sveta i
vremena za ru{ewe bedema komunisti_kog jednopartizma, ali nije jasno {ta $eli Matija Be}kovi} danas,
javnim zahtevom da se sudbina naroda ne prepusti ni
vlasti, ni opoziciji, {to je _isti komunizam i jezgro
bezakowa i svih diktatura u svetu. Mogu da razumem
netrpeqivost koju akademik Be}kovi}, a i mnogi drugi dostojni sudbonosci naroda, koji se nigde i ni u
_emu ne anga$uju, da tu sudbinu naroda usmere boqe
od vlasti ili opozicije, ima prema liderima opozicije {to se prete}i pribli$avaju mestu gde se va$ne odluke donose, ali ne razumem, ipak, tu javnu podr{ku
levoj ideologiji, o_ito diktiranu nekontrolisanom
zavi{}u, ja_om od racija. Jer svi mi, koji, kao vaqda
i Be}kovi}, mislimo da je ova vlast lo{a, radimo ne{to na wenoj smeni i promeni, borimo se svakodnevno,
putujemo, pri_amo narodu, bijemo se po ulicama i zatvorima te vlasti, mewaju}i tako pre svega svoju sudbinu, a zatim mo$da i sudbinu naroda, a ako je to nedopustivo, kako ka$e Be}kovi}, onda moramo znati {ta
jeste i ko je taj dostojan te uloge narodnog sudbonosca, gde i kako deluje, da krenemo za wim, da mu pomognemo, ako i za to nismo suvi{ni. Gade}i sa akademskih
visina opoziciju i wenu sizifovsku borbu protiv re$ima, bez ikakvih argumenata i razloga, Be}kovi} se,
u stvari, zajedno sa wemu sli_nim praznim teoreti_arima ni_ega za ni{ta, regrutuje u elitnu jedinicu
prve linije odbrane re$ima, poma$e wegov opstanak i
agoniju svog naroda. Ako se i mo$e tolerisati dosada{wa vi{egodi{wa apstinencija iz politi_kog $i-

548

549

ma Vidovdanskog sabora, a u me|uvremenu bi ja_ali oni

koje $elimo da promenimo, pa se name}e pitawe kome
je to u interesu, i ko se i {ta dogovorio sa Milo{evi}em. Tajni sastanci lidera Koalicije Zajedno sa wim
u vreme demonstracija, ukazuju na pokvarenost wihovih namera, {to potvr|uju posledwi doga|aji i politi_ke odluke opozicije, od kojih profitira samo vlast.
* * *

vota i odbijawe da se konkretno anga$uje u opoziciji,

{to mu je obaveza i opis posla titule koju nosi u godinama stradawa nacije, ne mo$e se nikako tolerisati
ova podr{ka re$imu, u ime navodne borbe protiv wega.
Istorija koju pi{emo pamti}e i zabele$iti samo dela, a ne re_i, a tu se, bar kada je u pitawu odbrana te{ke sudbine naroda u ovom vremenu, nije proslavio nijedan stanovnik najumnije srpske ku}e zvane Akademija nauka, pa ni Be}kovi}. Vi{e od wega, i svih wih, za
ovaj narod i dr$avu u_inio je svaki obi_ni gra|anin
ili seqak, koji se javno opredelio protiv vlasti, borio se sasvim konkretno i u toj borbi godinama gubio,
i posao, i slobodu, i udobnu sigurnost neopredeqenog.
Akademici sve to nisu rizikovali ni za trenutak, ni
u najte$im godinama narodnog stradawa, rata, izbegli{tva i ru{ewa cele dr$ave. Biti izvan svega, vanstrana_ki, neopredeqen, kako oni ka$u, mislim da nije bilo ni moralno, ni hrabro, ni patriotski, pa su im
titule pojeli mali qudi u strankama, oni opredeqeni {to kora_aju ulicama, trgovima i zatvorima Srbije, ve} sedam godina, i dr$e sudbinu naroda u svojim
rukama, sigurnijim puno od ruku na{ih akademika koji su tu sudbinu ispustili _im je postalo vru}e i razbe$ali se u svoje vanstrana_ke rupe.
(7. avgust 1997. godine)

550

JAJE MU>KU

Porodi_ni politi_ki sukob crnogorskih komunista ve} nepristojno dugo traje i zabavqa opozicionu
javnost, po{to sada oni jedni drugima rade sve ono {to
su nekada zajedno radili opoziciji. Koja je DPS prava, a koja nije, koji je pe_at la$an a koji nije, _ija je
partijska zgrada, imovina i nasle|e po zlu _uvene komunisti_ke partije Crne Gore, raspravqa i podgori_ki sud ovih dana, a uvrede pqu{te na sve strane. Opozicija u$iva, po{te|ena napada vlasti, prvi put ma$ena i pa$ena od obe strane, koje se bore za podr{ku,
ne samo svojih _lanova i bira_a, nego i opozicionih
stranaka i lidera. ^udo nevi|eno, ka$u stari Crnogorci.
U tom obra_unu levi_ara Crne Gore u_estvuju, naravno, i levi_ari Srbije, i to svako na svojoj strani.
Uz Moma su Slobo i Mira, jer im on li_i na Staqina
i dovoqno degutantno javno obo$ava Milo{evi}a i zajedni_ku dr$avu, a uz Mila eto Zorana \in|i}a, jer
i levi_ari imaju svoje frakcije, a on i Milo su, ka$u, ona reformska, {to }e re}i trgova_ka ili finansijska varijanta upravqawa narodom i dr$avom, iskqu_ivo u svoju korist. Zbuwuje me samo {to ka$u da
je Milova struja DPS-a ja_a od Momirove, jer bi logi_no bilo da onda on u Srbiji tra$i ja_u potporu od
\in|i}eve slabe stranke, koja rapidno gubi i ono malo uticaja {to je imala u bira_kom telu Srbije. Sam
\in|i}, okupan jajima na kraqeva_kom Trgu, i una 551

pred pora$en u tako bu_no najavqivanom aktivnom bojkotu izbora, nikako ne prili_i Milovom imixu hrabrog pobuwenika protiv beogradskog diktata, jer i wegovu pobunu opasno pribli$ava kraqeva_kom raspletu i jajetu. Ako je snaga te reformske struje u DPS-u
koju on predvodi, sli_na snazi \in|i}eve opcije u Srbiji, tu, bogami, nema nade da }e im reforme uspeti, a
mo$da je to i dobro. Tim pre, {to mi Crnogorci znamo
{ta je \in|i} pro{le godine govorio o Crnogorcima u
saveznoj dr$avi, tra$e}i da imaju u woj uticaja koliko i stanovnika, {to }e re}i ne vi{e od op{tine
Vo$dovac u Beogradu. Jedan _ovek, jedan glas, zalagao
se on da bude obrazac za raspored mandata i uticaja
republika u saveznoj dr$avi, skup{tini i vladi, {to
ni \ukanovi}u sigurno ne odgovara, jer su mu ambicije mnogo ve}e. No, to su ipak sve komunisti_ka posla i
me|usobne otima_ine vlasti, novca i privilegija, pa
me raduje da se ni jedna ni druga struja DPS-a ne bore za podr{ku Srpskog pokreta obnove, {to opet sigurno pokazuje koliko smo razli_iti od wih i daleko od
svega {to je levo.
Zbog te osnovne razlike, koja je su{tinska i strate{ka, svi levi_ari Srbije danas udru$ili su se protiv nas. Oni koji idu na izbore, kao SPS, radikali
ili koalicija Vojvodina, napadaju Srpski pokret
obnove zbog zalagawa za nacionalno pomirewe i obnovu
monarhije, kao modela i najkra}eg puta ka zapadnoj ekonomiji i demokratiji, a oni koji bojkotuju izbore, kao
demokrate, DSS i GSS, napadaju nas za te iste stvari,
tako da se tu jasno vidi linija razdvajawa levice i
desnice u Srbiji, bez obzira kako se partije nazivaju ili programski deklari{u. Crvena krpa svima i
poziv na uzbunu je uvek i samo ono {to su komunisti
pre pedeset godina uni{tili, a Srpski pokret obnove
$eli da obnovi, _ime odmah mobilizaciono grupi{e
levicu.
To narod tako|e prepoznaje sasvim dobro, pa otuda
nikako ne uspevaju opoziciji _esti i razni planovi i
varijante podvale Srpskom pokretu obnove, od 9. mar-

ta, Vidovdanskog sabora, do dana{weg bojkota izbora.

Gromoglasno najavqivani od demorata i u nezavisnoj
{tampi odu{evqeno reklamirani veseli putuju}i karavani, sa peva_ima, glumcima i narodom, nikako da
krenu Srbijom, jer ih je, _ini se, zaustavilo jedno jaje, ba_eno na kraqeva_kom, tu$no praznom Trgu, posle
88 dana govora pred desetinama hiqada qudi koji su
se {etali Beogradom i Srbijom. To jaje je, izgleda, zaustavilo ne samo karnevale i karavane Demokratske
stranke, koji su, zapravo krenuli na Srpski pokret
obnove, nego i sve lude glave koje bi bile budu}e mete
protestnih ga|awa, da su nastavile sa ru$ewem onog
iz _ijeg su {iwela izrasli i pod _ijim skutom su prvi put na trgove i ulice krenuli. Histeri_na derwava i mr$wa u kraqeva_kom govoru Zorana \in|i}a,
$ila na vratu i pena besa koja se cedila niz wegovo
lice, osvestila je dodatno sve opozicione glasa_e i
bira_e, do te mere da vi{e nimalo ne sumwaju u odluke Srpskog pokreta obnove, nego ih podr{kom svakodnevno podupiru, tako da je antikampawa postala prava kampawa i podr{ka, i sve je pretvoreno u bumerang.
Zato nema karavana, nema vi{e trgova, nema ni_eg
obe}anog i pre}enog, ima samo ogoqena stvarnost u kojoj se jasno oslikava nemo} i slabost jednih, a snaga i
sigurnost drugih, u nekada{wem pobedni_kom savezu
opozicije pod nazivom Zajedno. Da nije bilo Kraqeva i jaja, jo{ uvek bi trajala opsena, koju neguje i nezavisna {tampa, da Demokratska stranka ima politi_ku snagu i ugled u narodu kao i Srpski pokret obnove, ako ne i vi{e, kako je neprestano tvrdio wen uobra$eni lider. Jaje je razbilo te iluzije i sve dolazi
na svoje mesto, {to je i pravedno.
Zbog odluke da iza|e na izbore, Srpski pokret obnove i wenog lidera opozicija u bojkotu optu$uje za
saradwu sa SPS-om. Ne znam kako izgleda ta saradwa,
nemam iskustva u tome kao oni, ali ako je to ovo, onda
je to mnogo skupo. Mene ko{ta samo u zadwih mesec dana dve sudske presude, jednu od 80.000, ali zato {to sam
uvredila list Politika , jer sam izjavila da je list

552

553

SPS-a, a drugu na 150.000 dinara, zbog uvrede predsednikovog nesta{nog sina Marka, jer smo prebrojavali
automobile koje je polupao i $rtve koje je usput napravio. Do sada sam mislila da oni pla}aju za saradwu, a sada vidim, a ka$u i demokrate, da mi treba da
platimo, da bismo sara|ivali sa SPS-om. ^udna neka
praksa i, verujem, da demokrate danas ne sara|uju sa
wima na ovaj na_in, jer te{ko daju pare, oni samo uzimaju. Kako se SPS pokvarila u vi{estrana_kom miqeu, i po_ela da napla}uje onima koji je podr$avaju,
tako se demokrate udaquju od wih sve vi{e i vi{e, do
visine kazni koje pla}a Srpska re_ i ja, i du$ine
zatvora koje odle$asmo. Sli_ne presude oni nikada
ne}e dobiti, niti kazne pla}ati, jer im ne pada na pamet da u svom _istom opozicionom delovawu govore
protiv lista Politika, ili protiv drugih novina,
protiv predsednikove porodice, a naro_ito dece, jer
je to, ka$u, saradwa sa SPS-om, a oni deluju na drugi
na_in protiv stranke na vlasti. Jedan od tih na_ina
je da, kao i wihov lider, i gradona_elnik Beograda za
tri do _etiri meseca potro{e sve buxetske pare, planirane za godinu dana, tamo gde mogu i gde narodnim
novcem raspola$u, zatim da svakodnevno veoma opoziciono i kriti_ki tr_e maraton, voze bicikl, igraju
ko{arku na {kolskim igrali{tima, voze prazne autobuse GSP-a ili _iste sme}e umesto Gradske _isto}e.
Takva o{tra i kriti_ka politi_ka aktivnost ugro$ava vlast do koske i zato socijalisti sve _ine da tog
opasnog protivnika uni{te, ka$u demokrate, politi_ki, a bogami i fizi_ki.
Planiraju atentate raznih vrsta, od skra}ewa buxeta, do podmetawa noge na maratonu, bu{ewa guma na
biciklu i cepawa mre$e za ko{arku, pa sve do _i{}ewa Beograda, bez akcija i u_e{}a Demokratske stranke. Te $ivotne opasnosti kojima je _esto izlo$en lider demokrata u muwevitim, tajnim akcijama tajne
slu$be Dr$avne bezbednosti, koje mu ne otkriva na
vreme ni {ef te slu$be, a wegov ku}ni prijateq Jovica Stani{i}, jer slu$ba je slu$ba, a dru$ba je

dru$ba, toliko destabilizuju i dekoncentri{u wega

kao politi_ara i stratega borbe za demokratiju, da je
pobrkao lon_i}e i ciqeve, pa je za najve}eg neprijateqa svoje stranke nedavno ozna_io qude koji znaju samo jednu re_ sa tri slova, kako re_e u Kraqevu. Ta re_
je ili Vuk ili svi, a obe te re_i simbolizuju zapravo ono _emu navodno te$i \in|i}, slobodu i demokratiju. Za{to to sada smeta wemu i wegovoj stranci,
te{ko je razumeti i ostaje u domenu psihopatologije,
jer je logi_nije da mu smetaju oni koji znaju re_ sa pet
ili osam slova, ili oni koji ih _uvaju na vlasti.
Ali ono {to je nama logi_no nije i drugima, pa tako su na{em doju_era{wem savezniku mnogo bli$i i
dra$i {ef Dr$avne bezbednosti, {ef policije, potpredsednik SPS-a, i neki ministri u vladi, nego predsednik Srpskog pokreta obnove, i dru$e}i se sa wima,
on pri_a kako Srpski pokret obnove sara|uje sa SPS-om. To je i nateralo ono jaje iz Kraqeva na wegovu glavu, jer i jaja imaju du{u, trpe, trpe, pa puknu.
<to se mene ti_e, sigurno ne}u platiti tu cenu saradwe sa SPS-om, koja mi se svakodnevno pove}ava novim i novim presudama, sa sve ve}im nov_anim iznosima koje treba da platim, jer sam navodno u Srpskoj re_i uvredila Marka Milo{evi}a, Borku Vu_i}, Aleksandra Tijani}a, Bogdana Tirnani}a, Mirjanu Bobi},
Milana Paro{kog, Zoricu Brunclik, i ostale velikane qudske i politi_ke, _ija se _ast i ugled mo$e lako
izmeriti i platiti. Volela bih, naravno, da sam toliko bogata i da imam novca za sva ta pla}awa, jer bi bilo veliko zadovoqstvo isplatiti _ast koja vredi 30, 50
ili 150 hiqada dinara, ali, kako nemam, ostaje da se
oni _asno napla}uju u mojoj ku}i. Uskoro }e i do}i do
toga, ako svi oni zaista svoju _ast hrane novcem, pa ve}
vidim kako mi po ku}i tumaraju i iznose stolice, televizor, tepihe i ostalo, svi ti _asni qudi na _elu sa
_asnim Markom Milo{evi}em.
U $eqi da im ipak pomognem u tom poslu naplate
_asti, ovih dana prosto skupqam i opredequjem stvari za wih, prema ukusima, da qudi ne idu praznih ru-

554

555

ku i nezadovoqni, pa da me opet odrape nekom novom

tu$bom. Tako za Marka Milo{evi}a imam pe$o 405,
star deset godina, ali vredan i slavan, jer nas je vozio
i na 9. mart 91, i na Vidovdanski sabor 92, i u zatvor
93, i iz zatvora iste godine, vozio je on demokratiju
i istoriju ove zemqe, i nadam se da }e kao muzejska
vrednost zadovoqiti tog mladi}a, mada on ne zalazi
_esto u muzeje i ne dr$i do starina. Mama }e mu ipak
objasniti da je to vredno i ono pravo i tako }emo podmiriti _ast _asnoj porodici Milo{evi}.
Za Haxiju iz Politike imam pun fri$ider krmenadli, kupi}u jo{ piva, vina i Bog da ga vidi, utopi}e lako svoju _ast u masnoj trpezi.
Borka Vu_i} mi je tajna, ne znam joj slabosti, sklonosti i $eqe, ali po{to je bankar i nov_ani radnik,
za wu imam spreman, tako|e muzejski vredan, paket nov_anica iz predratne Jugoslavije, novac Kraqevine koja nije imala inflaciju, ve} konvertibilnu valutu, pa
}e, nadam se, dobro prou_iti kvalitet tog novca, vrstu
papira, na_in {tampe i ostalo, {to je potrebno da kopira na dana{wi jadni komunisti_ki dinar, ne bi li
se bar malo pribli$io nekada{wem kraqevskom, tim
pre {to se wen {ef partije sasvim pribli$io kraqevskoj ku}i, prosto se uselio u wu, spava u kraqevom
krevetu, sedi u kraqevim stolicama i ide u kraqev
toalet. Kada uzme od mene taj stari novac iz sre}nih
vremena Srbije, nadam se da }e ona sada{wi dinar pocepati i baciti, zajedno sa Milo{evi}em u kraqev
toalet, pa pustiti vodu sa wim, a Srbiji vratiti vrednost novca mo}ne kraqevine.
Sa Tijani}em }u se prebiti za pare, jer wemu samo batine trebaju, on se ne zadovoqava materijalnim
vrednostima, {to znaju i gra|ani, kako se videlo nedavno na tribini za bojkot izbora Demokratske stranke, na Vra_aru, koje je Tijani} svojim prisustvom i govorom podr{ke bojkotu _astio, ali odmah i dobio zvi$duke u polupraznoj sali, a {ta bi tek bilo da je bila
puna zna se, s obzirom na to ko su oni koji pune i sale, i ulice, i trgove u Srbiji. Vidim da je Tijani} to

ukapirao, iako te$e, trebalo mu je svih sedam godina,

od Pinkija do Vra_ara.
Tirke je opet posebno komplikovana li_nost, jer je
novinar svih vlasti i za sva vremena, protiv svih opozicija, pre$iveo je sre}no sve vladare i urednike i
ostao u igri, pa ne znam {ta mo$e wegovu _ast zadovoqiti, umesto novca koji tra$i, a ja nemam. Mo$da da
mu dam moju diplomu Pravnog fakulteta, neka je ima i
gleda _ovek, ili komplet Srpske re_i da se u_i novinarstvu kriti_nom i prema vlasti, a ne samo prema
opoziciji, a ako to ne prihvati, za svaki slu_aj imam
dva-tri sanduka viskija i zaboravi}e on brzo za{to je
do{ao, {ta mu dugujem i gde se nalazi.
Bobi}ki }u otvoriti svoje ormane, pa neka nosi sve
Armanije i Maks Mare koje je $elela da ima, a nije
mogla dobaviti, a da}u joj i telefonski imenik, onaj
intimni, neka vidi da nije sve u novcu, ne{to je i u
glavi.
Paro{ki Milan, poqoprivredni radnik, paor i
lokalni silexija, uze}e, verujem, vodeni pi{toq da
prska okolo, kao {to radi u politici, a mogu mu ponuditi i zemqu u Crnoj Gori, imam je na hektare, neka
radi ne{to, da me zaboravi, jer vidim da stalno peva
onu pesmu Sawao sam no}as da te nema.
A kako me u javi bogami ima, ostaje mu da uzme motiku u ruke i radi posao koji zna, a politiku, naravno, osta}u da vodim ja.
Zorica Brunclik ne}e biti problem za naplatu _asti, ima tu kod mene farbe i farbe za kosu, kozmetike
razne, parfema i ostalih finih stvari koje ona slabo
koristi jer mo$da ne zna da kupi, a po{to znam da
friziram mogla bih je o{i{ati lepo i kulturno, da
li_i na gospo|u, kao {to treba da izgleda najboqa prijateqica supruge na{eg predsednika.
Ostale potra$ioce novca za _ast, koji _ekaju u redu, kao Mihajlo <vabi}, Verica Bradi}, Rade Brajovi} i ostali, zadovoqi}u tepisima, slikama i ponekom
Vukovom kwigom ili posterom, ali sve u svemu uvek
ima re{ewa, samo treba smisliti i organizovati. Pri-

556

557

jateqi i _itaoci Srpske re_i me zovu, pi{u i brinu se zbog ovih u_estalih presuda u korist _asti raznih spodoba, a na {tetu na{e kase, pa sam zato morala
objasniti da nikada nije |avo crn kako izgleda, ispliva}u ja iz ovih presuda i osuda, kao i uvek do sada, a
dobro je dok ih ima, jer smo tada sigurno na svom putu.
Kada ih nestane, ili postanu uslovne, ovakve ili onakve, kao kod drugih u opoziciji, bi}e lo{e, jer to je siguran dokaz pribli$avawa vlastima, a na{ ciq je suprotan, samo ru{ewe vlasti. Ovako ili onako, ali kadtad svakako.
@uta duwa, zelen bor, _ekam _asni odgovor.
(21. avgust 1997. godine)

558

ZABU<ANTI, LIFERANTI
I KOMANDANTI

Na Trgu u ^a_ku, prepunom naroda koji je do{ao da

vidi i _uje Srpski pokret obnove i Vuka, i prethodne
no}i na Trgu u Kragujevcu, tako|e prepunom naroda koji je kisnuo i slu{ao nadu da }e i da mora biti boqe,
ako opet ne pobede komunisti, osetila sam duboku tugu
i sa$aqewe i za taj narod, a i za sebe samu. Ve} sedam
godina dolazimo na prepune trgove, i oni i ja, ve} sedam godina ula$emo sve {to imamo i mo$emo u pravednu borbu za promenu jednog nakaradnog sistema vlasti
i qudi koji je vr{e, donose}i sve ve}u bedu i nesre}u
svom narodu i dr$avi, koju su pretvorili u karantin
sveta i simbol zemqe primitivnog sistema, vladara, a
i naroda koji robuje i ve} pedeset godina trpi ono {to
niko na svetu ne bi trpeo, a ta borba i visoka ulagawa
u wu, _ak i mnogih $ivota, nikako da donese neke pobede i promene. Jeste se promenila lokalna vlast u
^a_ku, Kraqevu, Kragujevcu i mnogim jo{ gradovima
u Srbiji, jesu oni mnogo i promenili $ivotne uslove
gra|ana i okolnih sela, ali prava promena je dobro i
sistemski zablokirana od Republike po svim {avovima, da bi se spre_ilo uru{avawe vlasti i sistema koji
se dr$i samo na slam_ici spasa, zvanoj opoziciona nesloga, zavist, sujeta i kako sve ne. Tu slamku su komunisti pozlatili ba{ ovih dana, u$ivaju}i u ratu opozicije sa opozicijom, koji je wih sasvim ostavio sa
strane, na bezbednoj razdaqini, da opet pripremaju, na
miru, svoju novu prevaru, bez obzira na hiqade i hi 559

qade qudi koji se ponovo vaqaju Srbijom, tra$e}i wihov odlazak. Prostim sabirawem okupqenog naroda i
glasa_a koji po ko zna koji put izlaze na ulice da daju podr{ku Srpskom pokretu obnove i Vuku, i ovaj put,
kao i uvek do sada, mo$emo unapred sabrati pobedu, jer
je logi_no da }e oni koji _ekaju, kisnu, slu{aju i aplaudiraju i glasati za tu politiku i qude koji je nude. Ali ovo je zemqa nelogi_nih pojava i bojim se da
su trgovi i ulice i daqe na{a sudbina i jedini put
ka onome {to ho}emo i kuda smo krenuli pre sedam godina.
Da je to tako i da }e biti tako najboqe svedo_i to
{to se doga|a na ulicama Beograda i Srbije, kao i u
nekim medijima koji prate kampawu. Dok smo kisnuli
i {etali tri meseca bore}i se za svoju pobedu i pokradene glasove, dok smo se tukli sa policijom, te{ili
porodicu Star_evi} zbog ubijenog sina i porodicu Lazovi} zbog te{kih rana oca i mu$a, dok smo ga|ali jajima i visili sa simsova zgrada, dok smo tapacirali
fotequ prvom opozicionom posleratnom gradona_elniku i tra$ili da mu narod izvikuje ime i novu funkciju, nismo mogli ni sawati da }emo samo dva meseca
kasnije od tog istog _oveka do$iveti stra{nu mr$wu
i gledati kako nam ometa kampawu, cepa i prelepquje
samo plakate Srpskog pokreta obnove, a nikako SPS-a,
<e{eqa ili JUL-a, proizvodi na tone letaka, pa _ak
i kwiga, iskqu_ivo protiv onih koji su ga mazili, pazili i stvorili. Ne verujem da bi ijedan gra|anin iz
tih zimskih {etwi, ijedan _ovek na svetu koji ih je
gledao, pratio i podr$avao tada poverovao u ne_iju
prognozu, da }e ve} u avgustu 1997. godine biti ovo {to
jeste i da }e mr$wa i zavist dosti}i razmere ratnih
uli_nih obra_una sa plakatima i slikom onoga koji je
svima samo davao, a nikome i nikada uzeo ni{ta. Nelogi_no jeste, neverovatno jeste, ali doga|a se i danas
mogu da, na$alost, likujem i ka$em svima koji su me
napadali zbog mojih otpora prema koaliciji i udru$ivawima, a naro_ito prema ovom posledwem: eto, bila sam u pravu, dogodilo se ba{ ono {to sam govorila.

Od toga, naravno, nemamo ni{ta, osim, verujem, kona_nog osve{}ewa na{e stranke, a i naroda, da u Srbiji
sloge nema, ne}e je ni biti, da postoji samo mr$wa i
destrukcija, koja razaraju}e dolazi ba{ onda kada nai|u trenuci za promene i pobede. Zato je lako predvi|ati doga|aje i na{u budu}nost bi}e uvek samo ono
najgore i ono {to niko ne bi ni pomislio da mo$e biti.
Zbog takvih srpskih zakonitosti mogu}e je, logi_no
je i ne smeta nikome, pa ni onima koji to _ine, da se mobili{u ovih dana mnogi sada{wi marginalci, a nekada poznata imena, u kampawu ne protiv izbora, ne protiv komunista i fa{izma, nego samo u kampawu protiv
mogu}e pobede Srpskog pokreta obnove i Vuka na izborima.
Pet-{est precvalih glumi_ica, isto toliko istro{enih i ostarelih politi_ara, peva_a ili nekih drugih kvaziintelektualaca, proglase sebe za nezavisne
snage i udru$e se u kolo mr$we beogradskog gradona_elnika, koji o gradu i ne misli, zauzet skupqawem
narodnih otpadaka za napad na narod koji ga je izabrao.
Prete ve} danima da }e da krenu u proteste, u {etwe,
u karavane, sastaju se, dogovaraju, a nikako da ih vidimo bilo gde osim u kancelarijama, iz kojih {aqu poruke zna se kome. Neke novine, a naro_ito Studio B
daju tome veliki publicitet, mnogo ve}i nego, na primer, mitingu iz ^a_ka, gde se sakupilo preko 50 hiqada qudi, jer veruju odnekud da je Jelena <anti},
ili Qiqana La{i}, mnogo va$nija od hiqada ^a_ana.
To je opet deo onog najgoreg i najnelogi_nijeg {to tako|e nismo mogli ni zamisliti da }e se desiti. Osloboditi Studio B bio je ciq i ^a_ana i svih nas tih
zimskih dana, oslobodili smo Studio B i, naravno,
dobili {to smo tra$ili, opet mr$wu, otpor i daqu
borbu za objektivnost koje, _ini se, nikada i ne}e biti. No, to je opet wihov problem, sloboda je i ne biti
ni po{ten, ni objektivan.
Da je sve to {to _ine i stranke, i lideri, i deo
{tampe, ne bojkot izbora, nego Srpskog pokreta obnove,
svedo_i najboqe nesloga me|u bojkota{ima. Ima ih, ka-

560

561

$u, 12 stranaka, od kojih niko ne zna pobrojati vi{e

od dve do tri i svih 12 vode svoju posebnu kampawu protiv izbora, zajedni_ku ne mogu nikako da dogovore. Logi_no bi bilo, ako je zaista politi_ka odluka u pitawu, a ne mr$wa prema Vuku, da onda imaju jedinstveni politi_ki nastup u bojkotu, jedinstveni marketing,
plakat, zajedni_ke skupove, da se pojave onako mo}no sa
podignutih 12 ruku pred 20 slu{alaca, koliko sakupe po tribinama u Kragujevcu, Prokupqu, Ni{u ili
na drugim mestima, jer vi{e od 20 ne mogu, i da slo$no uzdrmaju javnost Srbije, te nateraju i nas da se zamislimo i pokolebamo u odluci. Ne, to se ne}e nikada desiti, ne}e Ko{tunica, \in|i} i Mi}unovi}, na
primer, nikada zajedno nastupiti i pru$iti javno ruke jedni drugima, pa makar da im to donese pobedu ili
narodu boqitak. Mrze}i se izme|u sebe, neuticajni u
narodu i politici mrze zajedno i najvi{e onoga koji
je najja_i, jer mu svi duguju pone{to. Zato kraja, izgleda, nema, uvek po_iwemo iznova, ali za utehu je da
trgovi sa nama ostaju puni, narod sve najboqe oceni i
proceni.
Zbog tog naroda i wegove podr{ke, zbog nepogre{ivosti koju pokazuje ostaju}i sa onima koji ne mrze, moramo zaboraviti sve i okrenuti se poslu koji smo zapo_eli pre sedam godina. Ovi izbori bi taj posao sigurno zavr{ili da nije bilo mrziteqa i wihove zavisti, pa ako se zavr{e ostankom komunista na vlasti, ne
znam kome }e mo}i i {ta da govore ti lideri ubudu}e,
verujem da ni onih 20 ne}e sakupiti, a jaja iz Kraqeva bi}e samo najava kajgane koju }e popiti od naroda.
Naravno da oni nisu snaga koja presu|uje, no mogu biti
wihovih 50 do 100 hiqada glasova va$ni u vagawu pobede koja je bila izborena ve} na zimskim {etwama i
protestima i _ini se voqno i svesno, kako re_e \in|i},
predata komunistima. Bojkot izbora i kampawu protiv Srpskog pokreta obnove komunisti podr$avaju svim
silama, ne bune se nimalo, _ak podsti_u sukobe me|u nama i odluku o bojkotu, jer to nesporno pove}ava wihove {anse za pobedu u uslovima kada su bili dovedeni

do voqne predaje vlasti. Zato je pravo i jedino pitawe

za politi_ku javnost i analiti_are ne za{to Srpski
pokret obnove ide na ove izbore, koje slu{amo i _itamo po {tampi ovih dana, nego za{to oni ne idu. Kome
poma$u time, za{to i za koliko novca ili obe}awa.
Vreme }e, naravno, kao i uvek, pokazati sve, pa i to da
smo mi opet bili u pravu i da je trebalo slediti Srpski pokret obnove. Tako je bilo i do sada, i po pitawu
rata i mira, i po pitawu odnosa prema svetu, i po pitawu odnosa sa vladaju}im Srbima u Hrvatskoj i Bosni, i po pitawu mirovnih sporazuma predlaganih od
sveta, sve je uvek bilo na kraju onako kako je Srpki pokret obnove govorio na po_etku, dok su drugi iz opozicije pogre{no procewivali i svirali uz diple vlasti. Tako je i danas, oni opet pogre{no procewuju i
sviraju u diple vlasti, rade}i bojkotom samo za Milo{evi}a, a protiv Srpskog pokreta obnove, pa }e neko
nekada, ipak, u svemu potra$iti logi_ne odgovore na
pitawe za{to je tako bilo i oslika}emo se pred narodom i potomstvom onako kako treba. Neko kao liferant,
neko kao zabu{ant, a neko, bogami, i kao borac i komandant. Ve} sada se jasno vidi taj raspored, a i to da su
svi voqno odabrali polo$aje koje $ele i za koje su obu_eni i pla}eni. Ostaje samo da se narod na izborima
trajno oslobodi i liferanata i zabu{anata, a da podr{ku borcima, radi budu}nosti i ulaska u normalan
svet, koji je normalan samo zato {to zabu{antima ne
daje {ansu.

562

563

(4. septembar 1997. godine)

Pribli$ava se fini{ izborne trke i pove}ava

nervoza vladaju}e oligarhije. Trijumfalna kampawa
na{e stranke i predsedni_kog kandidata zapawila je
i vlast i opoziciju. Stotine hiqada qudi i qubav koju izlivaju po trgovima potpuno demantuju pri_e i
uverewa koja su {irena u javnosti da su dobitnici negde na drugoj strani, te da je SPO neuticajna stranka,
{to se obilato dokazivalo navodnim istra$ivawima
javnog mwewa. Sada je sve to palo u vodu, a snaga koja se
vaqa Srbijom upla{ila je i osionu vlast, do te mere
da ponovo, kao nekad, krije u tv-izve{tajima narod sa
trgova, prikazuju}i samo govornika na bini, pa izgleda da on govori sam sa sobom. Na drugoj strani, kandidatu levice se ve{ta_ki poku{ava dati sli_an imix, pa
se vuku autobusi puni nesre}nika, koji idu od grada do
grada, da glume publiku onome koga niko ne slu{a, jer
i ne razume {ta govori, po{to mu je jezik, _ini se, pomalo druga_iji od srpskog.
Ti autobusi i policija koja upada u gradove sa
wim, tu_e, hapsi i {ikanira gra|ane koji dolaze da mu
zvi$de i protestuju, podi$u tenzije u javnosti i svakodnevno se pribli$avamo, _ini se, ne izborima, nego
obra_unu neistomi{qenika, koji dodatno podgreva
dr$avna televizija. Gospodin sa levice, kandidat za
predsednika Republike svih nas, otvoreno govori da on
to nije, i da je kandidat samo komunisti_kog dela Srbije, prete}i onima koji nisu levi_ari da }e gladova-

ti i jesti vazduh koji proizvode zvi$de}i wemu i onima koji ga kandiduju. U Kragujevcu je _ak rekao javno,
i prete}i, da }e ovaj grad ponovo biti u na{im rukama, kao da je sada u rukama okupatora, stranaca i ko
zna kakvog neprijateqa ovog naroda. Strah od poraza
koji je prosto vidqiv na ulicama Srbije ra$estio je
i tog plasti_nog _oveka i oslobodio ga do wegove prave slike nevaspitanog i primitivnog silexije iz vlasti, kome je i jedini kvalitet sama vlast i policija
{to ga prati, poku{avaju}i, vaqda, da strahom koji
{iri utera glasove u wegovu kutiju. Mora}e svi da
rade, kli_e on okolo, kao da smo do sada to mogli, pa
nismo hteli, a on }e, eto, naterati lewe Srbe na posao,
{to je opet posledwa nervozna karta tvrde ruke vlasti, kojom poku{avaju da uteraju odavno odbeglu pobedu. Sve se prosto rastura pred wihovim o_ima, nema ni
pomena od nekada{we sile i snage vladaju}e partije,
pa ni pomena od narodne podr{ke glavnom vo|i, koji
tako|e ne mo$e dobrovoqno okupiti vi{e od tri babe,
nego mora da vu_e publiku sa sobom, i to _ak i decu iz
sredwih {kola. Otvaraju}i autoput, uz publiku koju
je doveo i ki{u koju je Bog poslao, delovao je i on pokislo, nesigurno i nesre}no, sigurno najpre zbog toga {to
zna da bi narod koji ga slu{a najradije i{ao dobrovoqno da slu{a onoga koga on $eli da ukine, jer mu je oteo
i slavu i snagu. Depresivno, jadno i neuverqivo re$irani skupovi, kampawa i poruke koje se {aqu bira_ima sa levice, prosto deluju antipropagandno i sve to
skupa ne miri{e na dobro. Oni vide da gube, a mi vidimo da dobijamo, ali i jedni i drugi znamo da }e te{ko tako biti, pa je rasplet ove izborne trke zanimqiv
i prati}e se kao neki napet film izme|u dobrih i lo{ih momaka.
Kao i u filmu, lo{ima poma$u svi, a dobri su
usamqeni, pa su protiv wih _ak i oni koji to ne bi mogli biti ni po kakvom osnovu. U na{em slu_aju predwa_i, naravno, nezavisna {tampa, koja se prosto utrkuje
da pomogne vladaju}oj stranci, tako {to minorizuje
kampawu Srpskog pokreta obnove, smawuje narod koji

564

565

POBEDA I PRE POBEDE

je prati ili, prosto, i ne bele$i te velike i za wihove _itaoce va$ne skupove. Glavni urednik Na{e Borbe u svom posledwem komentaru pi{e da treba bojkotovati izbore jer se time bojkotuje i Kurta i Murta
koja na wih izlazi. Ja prosto ne znam da li smo mi Kurta ili Murta, ali znam da je koliko pro{le godine taj
isti _ovek visio u na{im kancelarijama, mole}i da
dobije stan za sina svoga, pa kada mu je Murta ili Kurta, o kojem pi{e, u tome pomogao i on re{io porodi_no
stambeno pitawe, odmah je okrenuo politiku u svome
listu. Mr$wa kojom nam se obra}a srazmerna je kvadratima koje je dobio, pa bi radi povratka sebe u qudsku normalu vaqalo da kvadrate vrati Murti ili Kurti, pa da nas onda lepo o svom tro{ku mrzi i slu$i kome slu$i. Ovako deluje nemoralno, a on mo$da i nije
takav, iako je, izgleda, stambeno obezbe|en sa po jednim
stanom i od Kurte i od Murte.
Takvo pra}ewe kampawe od strane nezavisnih glasila, osim {to poma$e Milo{evi}u i wegovom kandidatu, polako i ukida tu {tampu, bez ikakvog pritiska
vlasti. Milo{evi} ne mora vi{e ni{ta da radi, nego
da podsti_e negativan odnos te {tampe prema Srpskom
pokretu obnove, jer je to siguran put ka wihovoj propasti i samoukidawu. ^itaoci tih novina su uglavnom
opozicioni bira_i i pristalice, i kako je 90 odsto wih
uz Srpski pokret obnove, oni polako sve mawe kupuju
te novine koje su neobjektivnije _ak i od dr$avne Politike i zbog toga wima nezadr$ivo pada tira$, pa i
uticaj. Na{a Borba, ranije simbol opozicione {tampe, pretvorila se u bilten mr$we i neobjektivnosti i
spala na pet hiqada {tampanog tira$a, koji nezadr$ivo pada, do tira$a crvene Borbe. To je prosto _iwenica i rezultat ne prisile vlasti, ve} wihovog opredeqewa i ure|iva_ke politike, pa verujem da se ona
nikada vi{e ne}e vratiti u svoje slavne dane, {to je
i pravedno.
Dnevni telegraf tako|e gubi na tira$u i uticaju pre svega zbog stalnih napada na Srpski pokret obnove, koji su u beskrupuloznosti i la$ima prevazi{-

li sve dr$avne medije. Na{i simpatizeri i pristalice opozicije u Srbije do{li su danas u paradoksalnu
situaciju da, ako $ele da se informi{u o ne_emu {to
radi Srpski pokret obnove, pre to tra$e u Politici i Ve_erwim novostima nego u nezavisnoj {tampi, {to je i osnovni razlog pada tira$a svih nezavisnih glasila, kao i potpunog pada wihovog uticaja na
javnost. De{avaju se zapravo obrnuti procesi od $eqenih, jer sve la$i koje objavquje ta {tampa, sva istra$ivawa javnog mwewa koja plasiraju smawuju}i uporno najja_u stranku opozicije, izazvala su samo suprotan efekat i oja_ala nas do te mere da smo se ovom kampawom i mi iznenadili. Izgleda da zaista, kao na Zapadu, idemo u tr$i{ne uslove i u medijima, i da }e
polako nestajati oni koji nemaju _itaoce, a ja_ati oni
koji ih po{tuju i poku{avaju da budu objektivni, a to
sve trenutno odgovara i vladaju}oj stranci, koja ne mora da gu{i nezavisne medije, jer se oni sami gu{e u neobjektivnosti i la$ima i polako nestaju, smawuju}i
tira$ do $ivotarewa.
Ukupno, sve {to se doga|a deluje zanimqivo, a izborna kampawa donosi svima iznena|ewe. Vlastima jasnu poruku naroda da su dosadili i omrznuti do te mere da ne mogu slobodno da se kre}u po Srbiji i okupqaju pristalice, jer je mnogo vi{e protivnika koji prosto spontano izlaze da im skupove ometaju i poka$u
svoje nezadovoqstvo , a opoziciji opet jasne dokaze koja
je najja_a stranka i ko lider cele opozicije, uprkos
protivqewima, zavistima i ve{ta_ki podgrejavanim
sujetama malih lidera i stranaka koje godinama misle da su velike. Prosto nema ni{ta od svih pri_a, procenata popularnosti koji su pla}ani i {akom i kapom,
jer prazne sale i trgovi po kojima se kre}u ovih dana
govore suprotno i naj_istije o svima wima. Oni su uticajni lideri i stranke samo u nekim nezavisnim glasilima koja propadaju zajedno sa wima, {to sve ukupno deluje lekovito za na{u politi_ku javnost, a i za
dr$avu. Sredi}e se politi_ka scena Srbije, postaviti svako na svoje mesto, ali ne anketama i lepim $e-

566

567

qama, nego narodnom voqom, pa je sa tih pozicija mnogo lak{e u budu}nosti mo$da graditi neku stabilnost.
Ono {to rade opozicione stranke koje ne izlaze na
izbore, mr$wa koju u antiizbornoj kampawi pokazuju
samo prema Srpskom pokretu obnove opet deluje samo na
wihovu {tetu, a u na{u korist, jer je toliko neumerena i bezrazlo$na, da izaziva narodni gnev, _ak i onih
koji nikada nisu bili pristalice Srpskog pokreta obnove. Jednostavno, sve deluje suprotno $eqama, pa kampawa koju vode propali glumci, peva_i i ostali pozivaju}i narod na bojkot, sve vi{e razbija ideju bojkota
i uve}ava broj potencijalnih bira_a, _ak i me|u onima koji ranije nisu glasali. Vrhunac je poruka Milana Pani}a koji ka$e da ne treba iza}i na ove izbore,
umesto da uzvrati podr{ku kojom smo ga nesebi_no darovali 1992. godine, {to samo izaziva narodni gnev, i
umesto da ih odvla_i od glasawa, tera ih na glasawe
protiv takvog licemerja, nemorala i nezahvalnosti.
Do ju_e je taj gospodin molio da mu opet damo podr{ku
na{e stranke za wegovu kandidaturu, tr_ao okolo za
nama poku{avaju}i da se dodvori i kandiduje, ne govore}i ni{ta o lo{im izbornim uslovima, ve} samo o sebi, kao zajedni_kom kandidatu opozicije, pa kada nije
dobio podr{ku uzvratio je mr$wom, i zapravo nam pomogao, a nikako odmogao u ovoj izbornoj trci. Da smo naru_ili, ne bismo boqe smislili antikampawu koja nam
donosi glasove od ove koju su smislili propali glumci, politi_ari i polupismeni novinari. Kada se sve
wihove poruke protiv nas slu{aju, zajedno sa pretwama vladaju}e stranke, opet protiv nas, a posle svega
{to je bilo, posle poklona i qubavi koje smo mi wima
delili, te poruke nemaju nikakvu snagu ni uverqivost
i izazivaju samo otpor, deluju}i zapravo kao poziv da
se podr$i ono {to svi napadaju. To je toliko sna$na
poruka u na{u korist da se zahvaqujem gospodinu Pani}u na woj, iako znam da je on drugo $eleo. Bog je udesio da on nama ipak vrati ono {to nam duguje, i to na
ovakav na_in koji wega zaslu$eno uni$ava, a nas zaslu$eno uzdi$e. Svakom svoje, kako je i pravedno.

^ekaju}i izbore, mi se ukupno, i pre ishoda, ose}amo pobednici, jer ma {ta da se desi, ve} smo pobedili.
Ono {to do$ivqavamo po Srbiji, qubav koju nam narod daje kao nagradu za upornost i borbu koju vodimo
zajedno sa wim, uprkos svim saplitawima i od vlasti
i od opozicije, zapravo je najve}a pobeda koju neko mo$e izboriti u politici. Ako do|e{ u neki grad kao
politi_ar i ne mo$e{ pro}i satima dok ne pru$i{
ruku ili zagrqaj svima koji to $ele, onda si sigurno
pobednik u ne_emu mnogo va$nijem od izbora i politike, {to je i najdra$a pobeda. Ako ne bude izborne kra|e, ta qubav naroda koja se izliva na trgovima Srbije,
preto_i}e se u pobedu, jer to su prosto brojke koje su
postale javne i sabirqive svakome. Pokrasti sve to danas je vrlo opasno, jer mo$e doneti samo nesre}u lopovu, kakvu mu ne bih po$elela, pa verujem da se kra|a
ne}e ni desiti. Ako se desi, ako nas ne bude u glasa_kim kutijama koliko i na ulicama, bi}e nas ponovo na
ulicama, i to bogami druga_ije nego do sada. To se ve}
jasno videlo u ^a_ku i Kragujevcu, i svuda kuda se kre}e kandidat levice i skupqa samo bes i narodnu mr$wu, a nikako glasove i pobedu. Izbori su se zapravo ve}
i desili u Srbiji, ostaje samo da se formalno obave po
narodnoj voqi, koju smo ve} svi videli.

568

569

(18. septembar 1997. godine)

Izbori su bili a na izborima izborio svako po ne{to, a komunisti najmawe. Ni{ta ne bi od skup{tinske ve}ine kojom su mahali i pretili, ni{ta od predsednika u prvom krugu i skoro ukupno ni{ta da nije
bilo opet velike kra|e na jugu i na Kosovu, kao i do sada. Tamo ponovo nisu va$ili ni izborni zakoni, ni
strana_ki predstavnici, ni posmatra_i OEBS-a, tamo
je bilo samo Kosovo i pqa_ka da se potpuno ne propadne, da se obraz ne izgubi. Ono {to su na kraju dobili
komunisti znaju da zapravo nisu dobili i veliki je
strah u wima od svega {to dolazi. Upla{eni od nas i
na{e kampawe, gurali su napred <e{eqa i izgurali
ga preko podno{qive mere, pa sada Srpska radikalna
stranka i Srpski pokret obnove imaju skup{tinsku ve}inu i to je zapravo formalni pad komunizma, iako ne
i su{tinski. Formalni zato {to je pobedila u stvari
jedna stranka koja se 1990. godine pocepala na dva krila, ali oba dovoqno jaka da levicu obore na ple}a, {to
se sada i desilo.
Do ovih izbora se nije znalo koliko je sna$an Srpski pokret obnove zbog raznih koalicija u kojima se gubio, a sada se otkrilo da je to sve uvek bilo samo drugo
ime za istu stranku koju je zadwa koalicija ko{tala
izborne pobede na ovim izborima. Dobili smo svoje
stalne, ali ne i druge bira_e, pokolebane sukobima i
sva|ama opozicije, do mere radikalnog okretawa Radikalnoj stranci, pa je tako <e{eq porastao na na{oj

neslozi, no ukupno su komunisti omanuli, {to je na{,

nadam se, zajedni_ki ciq.
Su{tinski, ovo ipak ne}e biti pad komunizma, bar
ne onaj pravi i potpuni, jer opet nesloga pobednika sa
desnice i wihove krupne politi_ke razlike u strate{kim nacionalnim pitawima ih razdvajaju toliko,
da se deo desnice, i to onaj ja_i, bar sa ovih izbora,
pribli$ava levici, tako da se ve} vidi ne kraj, nego
produ$etak agonije i naroda i dr$ave. Naprasna sloga levice i <e{eqa sa desnice i wihova ve} vidqiva javna qubav, odla$e, na$alost, opet pad komunizma
i $eqene promene sistema vlasti, pa na kraju izbora
izgleda da niko nije ni pobedio, ni izgubio, a da su
opet svi gubitnici, a narod najpre i najve}i.
No, uprkos tom nesre}nom sticaju okolnosti da je
radikalima bli$i Marks od Nikole Pa{i}a, zbog levi_arskih zabluda wihovog vo|e, koje }e ga pogre{no
usmeravati u nastupaju}im va$nim danima i odlukama, ose}a se ukupno olak{awe u javnosti zbog neuspeha vladaju}e koalicije, uprkos ogromnim naporima,
kra|ama i zloupotrebama svega i sva_ega na ovim izborima. Prvi put duva stvarna promaja u _vrstoj gra|evini vlasti i kao da smo razbili wihovu branu podignutu prema svetu, narodu i promenama. Otuda kod nas
pobedni_ki ton, iako nismo pobedili, a kod komunista
muk i skoro podani_ki odnos prema radikalima, iako
su vi{e dobili od wih. Nisu, _ini se, va$ni rezultati i brojke, va$no je da oni znaju kako stvarno stoje u
narodu i da su pro{lost, a ne znaju {ta }e daqe biti,
i ko }e biti egzekutor wihove gra|evine vlasti, mo}i,
uticaja, korupcije i _ega sve ne. U birawu xelata, prirodno se okre}u prema onome ko im je bli$i po svemu,
i kome su pomogli da oja_a na ra_un onih kojih se pla{e, zbog svega {to su im u_inili tokom vladawa za koje su mislili da je ve_no, pa nisu imali mere. Ne_ista
savest prema Srpskom pokretu obnove pla{i ih na{e
pobede i ve}ih uticaja u vlasti, pa iako napukli, sastavqa}e i lepiti <e{eqom koliko budu mogli, samo
da se sa_uvaju pravde. No, ipak tu sre}e ne}e biti, i

570

571

KU>A GORI A BABA SE ^E<QA

ukupno pravi pobednici smo mi, koji uporno ostajemo

jaki ve} sedam godina, toliko da bez nas nema ni{ta,
ni pobede, ni promene, a ni mira vlasti, {to je boqa
pozicija u ovim uslovima _ak i od pune pobede, jer je
ne bismo mogli realizovati kako $elimo bez ve}ih nemira u zemqi.
Na{e pobede zbog ne_iste savesti nisu se pla{ili
samo komunisti, nego i oni sa kojima smo do ju_e delili sve, na{i koalicioni partneri i prijateqi. Histeri_na kampawa za bojkot izbora koju su oni vodili samo protiv Srpskog pokreta obnove, a koju i posle izbora nastavqaju, ne pomiwu}i ni SPS, ni radikale, ni
bilo koga drugoga, kao da smo mi na vlasti, kona_no je
svojom prostotom i nemoralno{}u pokopala sve budu}e
saveze i koalicije. Izobli_eni lider Demokratske
stranke, poru$neo od mr$we, iskrivqenog lica i {arenih o_iju, svakodnevno bquje otrov i koncentri{e
mr$wu, ne vi{e na Vuka i na SPO, nego ba{ na mene,
pa izgleda da sam trenutno najmo}nija $ena u zemqi,
koja _ini sve {to govori \in|i}. Do kraja korumpiran,
optu$uje me za korupciju po wegovom starom sistemu
dr$te lopova, dok sam ne pokrade {to $eli.
Za vreme kratke vladavine gradom vi{e puta je putovao tajno od Be_a do Bona, da {tekuje ono {to je probojem gradskog buxeta stekao, a u Londonu je nedavno sa
svojim kumom, ministrom za privatizaciju Milanom
Bekom, obra_unavao profit wihovih zajedni_kih pet{est firmi u inostranstvu koje tako obilato uvoze robu i monopoli{u sve u zemqi. On zna da sve znamo i
otuda pri_a o meni, koja treba da skrene pa$wu javnosti i wegove stranke na pogre{nu stranu. ^ovek koji je
mladost proveo po bordelima Nema_ke, zara|uju}i za
$ivot prevarama i obmanama pre svega $ena, zauvek se
izgleda blokirao u wihovom svetu i postao ne mu{karac, nego $enski Petko, kako ka$e narod.
U svim javnim nastupima, _ak i u stranim medijima, odgovorno iznosi stav da sam ba{ ja za sve kriva, da
sam sru{ila koaliciju, a ne on i seka Veka, i da sam ja
ta koja ga ru{i u Skup{tini Grada, a ne wegova nespo-

sobnost, povr{nost, neodgovornost, i nemoralni odnos

prema onima koji su ga izabrali na to mesto. Fiksacija koju ima prema meni deluje bolesno, pa mnogi ka$u
da se on ustvari zaqubio u mene, a kako je qubav neuzvra}ena, onda dolazi nemo}na mr$wa. To i nije nemogu}e sasvim, s obzirom na wegovu slabost prema zrelim,
jakim i stabilnim $enama, od kojih je $iveo dugo i za
kojima }e imati potrebe stalno, do kraja $ivota. Otuda i vezanost za Vesnu Pe{i}, i ve} jasna slika da on
kao lider partije ne}e imati sre}e, ni karijere, dok
se ne stabilizuje uz neku jaku i pametnu $enu, pa neka o tome razmisle dobro u Demokratskoj stranci. Ako
se zaqubio u mene, to je pogre{no, nije moj tip, sav je
kratak, krivonog, razrok, ima tikove i sviwsku frizuru, {to nikako ne volim, pa neka mu na|u neku drugu.
Ja volim iskqu_ivo intelektualce, ne formalne nego
i stvarne, one koji tako i fizi_ki izgledaju, a on to
svakako nije. Li_i na sve, samo ne na filozofa, kratko
mu je i _elo i telo.
No, bez obzira na to {to izme|u nas ne}e ni{ta biti, uprkos vatrenim izlivima sa wegove strane, meni
laska sve {to on _ini i govori, nije svejedno kada $ena do|e u izvesne godine ako ima ovakvu javnu pa$wu
i qubav. Uvrede koje mi {aqe preko {tampe vidim samo kao o_ajni_ke qubavne poruke i laska mi to, _ak mi
je taj krivonogi jarac vratio sigurnost da imam zaista
mo} koju nosi moj horoskopski znak {korpije. a mo} je
ono {to opija, no opasno je da se {korpija ne naquti i
ubode $rtvu, jer onda je kraj. Zato, ne quti me _ove_e!
Pored \in|i}eve bolesne qubavi prema meni, ovi
izbori }e doneti i mnoge druge promene. Partije koje
su u anketama $ivele slavno i wihovi lideri koji su
na papiru bili najpopularniji, okupqaju se polako i
nepovratno oko Nikole Milo{evi}a u veliki narodni
front zvani ku}a gori a baba se _e{qa, ili sela
ruga pored puta. To je ba{ ono mesto koje im je uvek
pripadalo i prirodno je da su wemu te$ili i stigli,
pa se nadam da su i sre}ni. Uve}a}e se zna_ajno uskoro
sa mnogim nezavisnim od istine novinarima i de$ur-

572

573

nim stra{ilima iz politi_ke javnosti, koja su terala

narod od demokratije, pa }e svi zajedno imati snagu
ma_aka koje cvile iz }o{ka, bez izgleda da _ak i ogrebu lava.
<e{eqeva izborna pobeda pokazala je da politika
koju vodi taj _opor ma_aka iz kuhiwe Nikole Milo{evi}a nema nikakvu budu}nost, ni narodnu podr{ku, _ak
ni sve sa podr{kom lepog studenta _ede okupanog jajima u Kraqevu. Narod voli sve suprotno od toga {to oni
pri_aju, pa je boqe da razmisle o tome zajedno sa smewenim gradona_elnikom, pre nego {to nastave kretawe
unazad koje su zapo_eli. <e{eq je pucao na studente,
tukao taksiste i u_iteqe, nije u_estvovao ni na jednim demonstracijama, pa ni na na{im slavnim vidovdanskim i zadwim zimskim, nije putovao po svetu, ni
dobijao nagrade za demokratiju, nije se zalagao za mir
nego za rat i etni_ko _i{}ewe i, evo, dobio vi{e od
svih. Mi smo dobili stalno na{e, a levi svoje, tako da
za tu grupu gubitnika oko Zorana \in|i}a, koja nije
dobila ni{ta, ostaje prostor na levici kojoj i pripadaju i neka tamo kopaju svoju budu}nost ako je uop{te
imaju.
\in|i} to zna i ve} radi sa Vu_eli}em, Kertesom,
Stani{i}em, Pankovim i ostalima na zaveri protiv
bra_nog para Milo{evi}, ali za sada bezuspe{no. No,
ko zna {ta mo$e biti u budu}nosti i koliki su tunel
oni iskopali ispod Milo{evi}evog trona, ali jedina
budu}nost za sve wih je levica kojoj se prirodno vra}aju na radost svojih o_eva.
(2. oktobar 1997. godine)

574

JURI< DECE KOMUNIZMA

Verujem da stranci, novinari ili politi_ari koji ovih dana dolaze u na{u zemqu, raznim povodima,
kada pregledaju {tampu, malo oslu{nu ostale medije
i razgovaraju sa de$urnim nezavisnim politi_kim
informatorima, misle da je Srpski pokret obnove na
vlasti i da je Vuk Dra{kovi} onaj tiranin i balkanski kasapin iz wihove {tampe, a ne Milo{evi}, te da
sam ja najmo}nija $ena u dr$avi. Kakav Sloba, Mira
ili wihova deca i porodica, na wih su svi zaboravili, prosto se nigde i ne pomiwu, pa mogu da rade, i rade, {ta ho}e, jer su preko svojih slu$bi u opoziciji,
a naro_ito preko najja_e }elije Dr$avne bezbednosti
u Demokratskoj stranci, zavr{ili najva$niji posao,
da krivac za sve bude neko drugi a ne stvarna vlast, i
naravno da to bude Vuk Dra{kovi} i wegovi _etnici, jer tako to traje i dobro prolazi ve} pedeset godina. Da budu krivi _etnici svi|a se i odgovara svima u Srbiji, i komunistima i wihovoj deci u Demokratskoj stranci i Gra|anskom savezu i raznim nevladinim organizacijama i udru$ewima. A {ta su zapravo zgre{ili ti _etnici nije ni va$no, krivi su {to
su $ivi, {to uop{te postoje i kvare im lepo isplaniranu igranku izme|u nepromenqive vlasti i konstruktivne opozicije.
I na ovim izborima su ti _etnici pokvarili sve,
dobili puno glasova uprkos svim kra|ama, saplitawima, bojkotima, raznim lecima i ostalim primitivnim
575

komunisti_kim podvalama, koje su zajedno vodili i

sprovodili i oni sa vlasti i oni iz kvaziopozicije,
koji imaju kumove i ro|ake samo u vladaju}oj oligarhiji. ^etnici su, zamislite molim vas, opet osvojili
taman toliko glasova da kvare svima i toliko da mogu
_ak da uzmu vlast ako ho}e, pa se od tog straha posle
izbora stvorio front prve linije specijalaca tvrde
levice iz vlasti i opozicije, koji ima zadatak da to
spre_i po svaku cenu, jer sve mogu oni zamisliti u svom
levom $ivotu osim _etnika na vlasti u Srbiji, posle
pedeset godina tucawa i utucavawa, i wih i wihovih
tragova i potomaka. Te specijalne jedinice juri{aju
ovih dana na sve mogu}e na_ine na Srpski pokret obnove, da ga destabilizuju, oslabe i smawe do maksimuma svaku mogu}nost uzimawa dela politi_kog uticaja
u dr$avi, koji su glasa_i izglasali za ovu politi_ku
opciju i program. Juri{a se klevetama i la$ima kao
nikada do sada, gore nego {to je Milo{evi} ikada radio, ako izuzmemo zatvor i batine, tako da se onaj koji
je spiskao za {est meseci godi{wi buxet Grada $ali
novinama ovih dana kako }e neke milione sada Dana i
Paja da raspore|uju {to je, misli on, nedopustivo. Kada on to radi onda je to, dabome, sasvim ispravno, jer on
je dete komunizma, ali da _etnici imaju vlast, ne mo$e se ni u mislima podneti.
Anga$ovani su i obu_eni naravno za te svrhe i specijalci unutar na{e stranke, koji se po pravilu uvek
jave kada treba stranku oslabiti iz bilo kojih razloga. Pune se novine horskim optu$bama na{ih funkcionera i funkcionera propale opozicije koja nije iza{la na izbore, da je Vuk izdajnik opozicije jer ho}e u
koaliciju sa SPS-om, da treba smeniti Bo$i}a jer on
to, navodno, savetuje Vuka, i {ta sve ne, do letaka o Daninim izmi{qenim ro|acima i wihovim funkcijama. Te optu$be i bune u SPO-u po nalogu druge opozicije vode ba{ oni qudi koji su donedavno javno propovedali koaliciju sa SPS-om i za sebe tra$ili ministarska mesta, i oni koji su uzjahali op{tinsku vlast
na firmi svoje stranke, pa zamislili da im je to poro-

di_no nasledstvo, s obzirom da su bili donedavno visoki funkcioneri Saveza komunista, ba{ u tim op{tinama kojima vladaju, upla{eni da }e novom koalicijom
sve to izgubiti. Omamqeni neograni_enom i potpuno
nekontrolisanom vla{}u, koju sprovode nasilno i primitivno u skladu sa svojom prirodom, lako su poverovali u pri_e i obe}awa iz kuhiwe Jovice Stani{i}a
i Milorada Vu_eli}a, da }e pobunom i destabilizacijom SPO-a dobiti ni{ta mawe nego Vukovu fotequ.
To je sve lepo izgledalo u {tampi i na tajnim zavereni_kim sastancima, ali na Glavnom odboru ne{to ne
be{e podr{ke za wih, i od novinskih zvezda nastalih
na pquva_ini sopstvene stranke i wenog predsednika,
ostade samo muk, da se sa_uva }epenak, ali i ukus izdaje koji ne prolazi.
Svi ti napadi i hajka na Srpski pokret obnove koja traje su tako neumereni i predimenzionirani da ne
proizvode $eqeno dejstvo, {to se pokazalo i na Glavnom odboru Srpskog pokreta obnove. Qudi koji su do ju_e zajedno sa nama napadali vlast, Milo{evi}a, vladu, ministre i {ta sve ne, odjednom napadaju samo svoje koalicione saveznike sa kojima i sada dele vlast u
mnogim gradovima Srbije, pa se iz tih nervoznih, usitwenih i pre$ustrih la$i i optu$bi vidi samo $eqa
da se spre_i u_e{}e Srpskog pokreta obnove u republi_koj vlasti, jer tako stvaraju politi_ku krizu i mogu}nost za nove izbore na kojima bi bojkota{i, o_igledno, trkom sada u_estvovali, bez ikakvih primedbi na
izborne uslove.
Prenaduvani lider Demokratske stranke i uspaqena predsednica Gra|anskog saveza su umislili da }e
pretwom bojkotom ne{to posti}i. Kada je sve to propalo i Srpski pokret obnove iz izbora iza{ao oja_an i sa
jasnom snagom, jedino {to im preostaje jeste da spre_e
stabilizaciju politi_ke scene, koju bi neka koalicija donela i wima odnela zadugo {ansu za ikakvim politi_kim uticajem. To potpuno obja{wava mnogima nejasan iznenadni frontalni napad sa te strane, a i iz
na{e stranke, na Milana Bo$i}a, koji je imao za ciq

576

577

da ga izazove na povla_ewe, _ime bi se dovela u pitawe stabilnost stranke i opstanak gradske vlasti u Beogradu i po_ela kriza koju $ele. Tra$e}i wegovu glavu oni ga, sre}om, pogre{no terete za grehe koje sami
nose, za levi_arstvo, lewinizam i bliskost sa vladaju}om strankom, iako mora da znaju da je Milan Bo$i}
jedan od retkih opozicionara danas koji nije nikada
bio _lan Saveza komunista, i koji poti_e iz gra|anske
porodice, opqa_kane posle rata, sa punom ku}om papira umesto porodi_ne imovine, pa ga mo$da i mrze zato
{to stanuju u wegovim zgradama po Vra_aru. Dr$avna
bezbednost Srbije i wen {ef, ku}ni prijateq gospodina \in|i}a, kako se sam hvali, zna gde je _vrsto i
gde treba udariti, pa zato je to Bo$i} i, naravno, de$urni krivac Danica, {to je za prave _lanove Srpskog
pokreta obnove signal da ba{ to treba _uvati i odbraniti po svaku cenu. Nedostatak pravih razloga za taj
napad na Bo$i}a je dodatni dokaz da je Bo$i}eva krivica samo to {to nije bio ni komunista, ni levi_ar,
kao ni ja, pa je grupisawe takvih i wihovo ja_awe u
vrhu stranke prava opasnost i za stare i za nove komuniste koji se, kako vidimo, jo{ uvek bore samo protiv
pravih desni_ara i sopstvene ne_iste savesti, jer i ja
i Bo$i} predstavqamo one kojima je otimano, a oni svi
one koji su otimali. Koga treba tu podr$ati nije te{ko proceniti, {to se i pokazalo na Glavnom odboru
Srpskog pokreta obnove.
Iznerviran neuspelom akcijom destabilizacije
sopstvene stranke, jedan od glavnih zaverenika i boraca sa levice, Borivoje Borovi}, podneo je ostavku na
ne{to, ali ne na sve, i ne na Glavnom odboru kako bi
bio gra|anski red. Ostavku nije podneo ni predsedniku stranke, nego novinama, po kojima je prethodnih dana $ario i palio, prete}i raskolom stranci kojoj pripada i u kojoj se debelo proslavio, iako joj ni{ta nije
doprineo. Posle sedam godina javno se opredelio protiv stranke, ali bez ikakvog ozbiqnog razloga, ve}
izgleda po zadatku, jer je obrazlo$ewe da ne mo$e sara|ivati sa Bo$i}em najobi_nija glupost, po{to on ni

sa kim i nikada nije sara|ivao, s obzirom da je u Srpski pokret obnove navra}ao samo da uzme funkciju koju $eli. Taj _in otvorene kolaboracije sa onima koji
organizovano lome Srpski pokret obnove je kona_no potvrdio uverewe pravih _lanova stranke da se nesporazumi ne smeju zata{kavati, niti nezadovoqnici zadr$avati, jer je _lanstvo dobrovoqno, pa svako kome se
ne svi|a politika Srpskog pokreta obnove treba da ide
odmah i tamo gde }e boqe ostvariti svoje politi_ke
ambicije. Borovi} je u nesporazumu sa strankom dugo i
stalno, a pre svega zbog nerada i potpunog neanga$ovawa u bilo _emu, koje je nasilni_ki poku{avao da opravda neosnovanim napadima na one koji rade i odr$avaju stranku, pa je i wegova ostavka o_ekivani _in osvete neostvarenog i nesposobnog funkcionera. Pokoqewa djela sude, rekao je Wego{, pa }e i ovaj odlazak na
na_in da se na{kodi stranci {to vi{e, i nemoral u
izbegavawu odgovornog _ina pred organima stranke ostaviti Borovi}a u politi_ki sitni{ vi{estrana_ja,
{to je i pravo mesto za wega.
Ina_e, svi dosada{wi frontalni napadi na nas,
koji su donosili uvek samo poraz napada_ima i potpuni zaborav nakon upotrebe za lajawe i lagawe od strane vlasti i medija, po meni nikako ne slabe ve} ja_aju
stranku, _iste}i je od onih koji su i do{li samo da bi
ne{to uzeli ili da bi odlazili kada treba i kada gazde ka$u. Da su ti koji su do sada u raznim prilikama
odlazili, prqaju}i se kao qudi, bili neke li_nosti
ili politi_ari od kalibra, dokazali bi se vaqda tamo gde su oti{li. Ovako, koristi od odlaska ima samo
Srpski pokret obnove, jer se pro_i{}ava i ja_a u svojoj osnovi, kao stranka antikomunisti_kog opredeqewa
i qudi okupqenih da zajedno zavr{e istorijski zadatak ru{ewa jednog zlo_ina_kog re$ima vlasti i uspostave nacionalnu ravnote$u i pomirewe, kojima ne
smeta niko i ni{ta osim komunista, i u vlasti, i u opoziciji, a i u sopstvenoj stranci. Zato se nimalo ne potresamo kada odlaze, jer nimalo ne slabe snagu stranke, {to su i pokazali posledwi izbori. I sve dok tra-

578

579

je hajka na Srpski pokret obnove i nas pojedina_no, sve

dok smetamo mnogo svima, za sva{ta, zna_i da smo jaki,
stabilni i opasni po vlast i po kvaziopoziciju, pa se
u stranci treba zamisliti samo nad onim funkcionerima koje niko nikada nije napadao. Oni su opasni i
{tetni za Srpski pokret obnove, a nikako Milan Bo$i} i ostali wemu sli_ni, koji kvare snove i planove
i mami, i tati, i deci komunizma.

\AVOLI SE @ENE

(16. oktobar 1997. godine)

U Francuskoj, u Parizu, pre nekoliko godina, simpatizeri desni_ara Le Pena, pariskog prijateqa na{ih radikala, ubili su al$irsko dete i bacili ga u
Senu. Uzbudila se tada sva Francuska, a tada{wi predsednik Republike, Fransoa Miteran, sa celom vladom,
oti{ao je i polo$io venac na mesto gde je de_ak ubijen, a drugi venac je bacio u Senu, simboli_no odav{i
po{tu de_aku na grobu koji su zlo_inci za wega odabrali. Nakon toga, predsednik Francuske Miteran se
stavio na _elo protestne kolone vi{e stotina hiqada
Pari$ana, koji su se pobunili protiv zlo_ina i rasizma u svom narodu. Tim _inom, predsednik Francuske
je na najboqi na_in zaustavio mogu}u fa{izaciju svog
naroda i sigurno spre_io mnoga budu}a ubistva i zlo_ine na rasnoj osnovi, a stotine hiqada Pari$ana,
wihov protest, govori intelektualaca koji su se pobunili protiv zla u svom narodu, jasno su pokazali da je
to ubistvo bio samo ekstremizam malobrojnih, a nikako $eqa ve}ine Francuza da represijom o_iste naciju. Relativno ve}i uspeh desni_ara na nedavnim izborima u Francuskoj izazvao je opet talas protesta u _itavoj zemqi i u prestonici, jer su Francuzi $eleli
da poka$u neslagawe i sa malim porastom desnog ekstremizma, koji ugro$ava gra|ane Francuske koji imaju drugu boju ko$e.
A u Srbiji, u Beogradu, pre nekoliko dana, ubijen
je na ku}nom pragu tamnoputi de_ak plavih o_iju, Du 580

581

{an Jovanovi}, zbog svoje tamne ko$e, rukama obrijanih belih debila, sa ugla ulice u kojoj je $iveo, i ni{ta se nije dogodilo. Unesre}ili su se wegovi roditeqi, uznemirili se wegovi ro|aci, prijateqi i sunarodnici, upla{ili se sli_ne sudbine koja ih _eka na
uglu skoro svih ulica Beograda, protestovali malo,
palili simboli_no $ute trake i sve je zaboravqeno
nakon dva dana.
Srbi se nisu mnogo uzbudili zbog smrti de_aka, nisu ni protestovali, ni mnogo negodovali, sve je nekako
zakukuqeno i zata{kano, pa su svima zasmetali samo
oni koji su poku{ali da poja_aju publicitet i protest
i uka$u na fa{izaciju vlasti i ve}eg dela naroda u
dr$avi. Tako je vladaju}a partija, JUL-SPS, javno
osudila prisustvo Vuka Dra{kovi}a u ku}i de_aka i
na sahrani, proglasiv{i to jeftinim politi_arewem,
a isto su mislili i govorili mnogi opozicionari, kao
Demokratska stranka, Nata{a Kandi}, predsednica
Fonda za humanitarno pravo, ili Dragoqub Mi}unovi} iz Demokratskog centra, koji su histeri_no toga
dana negodovali zbog Vukovog prisustva i javne osude
zlo_ina nezapam}enog u bliskoj istoriji ovog naroda.
Sli_no je mislio, izgleda, _ak i glavni urednik
Nezavisne televizije Studio B, koji, kao i RTS, nije smatrao zna_ajnim protest Roma organizovan tim povodom na Trgu Slobode, na kojem su govorili predsednik Gradske vlade i potpredsednik Gradske skup{tine, osudiv{i zlo_in u ime Beograda i Beogra|ana, koji nisu imali priliku da tu osudu _uju i vide, _ak ni
na gradskoj televiziji, {to je pravi politi_ki skandal. Sakrivawe tako va$nog _ina od gra|ana mo$e zna_iti samo solidarisawe sa wim, a to je nedopustivo bar
za one medije koje kontroli{e opozicija, ako smo na
dr$avne ve} navikli da pravdaju i brane fa{izam.
Ta $eqa vlasti i dela opozicije u Srbiji da sve
ru$no {to u_ine Srbi pro|e u ti{ini, i mi{qewe da
ubijeno romsko dete u centru Beograda treba ispratiti bez kamera, govora i publiciteta, po meni je jo{ ve}i fa{izam od samog _ina ubistva, jer sasvim sigurno

to $ele i ubice i wihovi istomi{qenici, kojih, o_ito, nije malo sude}i po rezultatima posledwih izbora
u Srbiji.
Umesto da i u ku}i de_aka i na sahrani budu svi
vi|eniji Srbi, politi_ari, predstavnici vlasti, stranaka, umetnici, akademici, novinari i svi koji predstavqaju savest jednog naroda, da govore, pred kamerama osude i dignu glas protiv narastaju}e fa{izacije
zemqe, te tako pomognu i de_acima tamne puti i svom
narodu, kao {to to rade Francuzi, ovde smetaju oni koji ne }ute, svi koji javno osu|uju ru$no lice svog naroda ili se javno stide u wegovo ime.
No, uprkos wima mi se borimo da u Srbiji do|e vreme kada }e politi_ari naravno koristiti svaki ovakav nesre}ni doga|aj da dignu glas protiv rasizma, fa{izma i neravnopravnosti naroda u zemqi u kojoj se
bave politikom, vreme kada }e biti sramota da se na
grobu de_aka ubijenog zbog tamne boje ko$e ne pojave i
ne govore svi politi_ari tog naroda, na _elu sa predsednikom dr$ave i celom vladom, kao {to radi civilizovani demokratski svet.
Da to vreme pribli$i, predsednik najja_e opozicione stranke u Srbiji oti{ao je u ku}u ubijenog de_aka i poqubio wegovu nesre}nu polu$ivu majku, na sirotiwskoj posteqi, umesto predsednika dr$ave ili
vlade, i time sigurno u_inio mnogo i za tu porodicu,
i za wihove sunarodnike, i za svoj narod, vi{e od svih
Nata{a i fondova za humanitarno pravo, koji uredno
bele$e nesre}e i ugro$avawa qudskih prava u Srbiji, ali se li_no nimalo ne trude da ih bude {to mawe,
jer bi tada prestala potreba za wihovim poslom, fondom i funkcijom, i upravo zato smeta Vuk Dra{kovi}
i wegova borba za demokratsko i _isto lice Srbije. Za
takvo lice i za na{ narod mnogo vi{e vredi poqubac
politi_ara sagnutog nad nesre}nom majkom ubijenog
romskog deteta, koji je videla cela Srbija, od svih neznanih pomo}i kvazidemokrata i neuspe{nih branilaca raznih prava, koji nemaju qudske snage da se li_no i javno poklone, sagnu i pokaju nad grehom svog naro-

582

583

da. Sve drugo su trice i ku_ine salonskih dembela i

praznih teoreti_ara demokratije.
>utawe o zlo_inu svog naroda ovde je ina_e tradicionalno i nije slu_ajno da je ubijeni de_ak romske nacionalnosti izmamio sau_e{}e i suzu retko kog Srbina toga dana na sahrani ili na uli_nom protestu. >utalo se ovde o raznim zlo_inima 50 godina, tako da ni
danas mnoge beogradske, _a_anske, kraqeva_ke ili kragujeva_ke porodice i ne znaju gde su im pokopani pobijeni roditeqi, ro|aci i prijateqi u vreme zavo|ewa
komunizma u Srbiji, kada je zlo_inom stradao svako ko
nije mislio kao oni ili je bio bogatiji od wih. >utalo se i }uti danas o skoro svakodnevnim zlo_inima nad
Albancima na Kosovu i o zlo_inima iz ovoga rata, koji
su na{ narod i dr$avu odstranili iz porodice civilizovanog sveta na du$e vreme, ili bar dok budemo slavili zlo_ince kao heroje, a drugi oko nas sve postavqaju na svoje mesto, tra$e}i odgovornost i pravdu za
sunarodnike koji su _inili zlo_ine. To }utawe i skrivawe zlo_inaca zato {to su Srbi ovde se _ak progla{ava patriotizmom i svako onaj ko bi i pomislio da
one koji su ubijali civile i _inili zlo_ine u ratu
treba poslati u Hag progla{ava se izdajnikom svog naroda, tako da ispada da je zlo_in samo ono {to drugi
_ine Srbima, a da je sve {to Srbi _ine patriotizam i
nacionalni interes. Otuda op{te }utawe o svemu, zavereni{tvo u zlo_inu i otpor prema onima koji kriti_ki govore o svom narodu i wegovim manama i zabludama.
Toga, naravno, nema nigde u svetu, pa _ak ni kod na{ih kom{ija sa kojima smo nedavno ratovali, jer oni
otvoreno, javno i svakodnevno govore i pi{u o svemu
{to je bilo ratu, a najvi{e o zlo_inima koje su _inili pripadnici wihovog naroda. Hrvati danas, u Feral Tribjunu, Globusu i drugim tira$nim listovima, objavquju kompletna ratna dosijea iz Pakra_ke doline, Gospi}a, i sa svih mesta gde su stradali Srbi od
hrvatske ruke, ne u ratnim sukobima, nego u prostom
zlo_inu, prozivaju}i zlo_ince i tra$e}i odgovornost.

Isto rade i Muslimani u svojim listovima, kao {to je

_asopis Dani, u kojem na{iroko opisuju zlo_ine Juke Prazine i wegovih vojnika, {to je nezamislivo za
bilo koji list koji izlazi u republici Srpskoj. Jedan
ro|ak, Srbin, koji $ivi u Sarajevu i sve to _ita, rekao
mi je nedavno da kada bi se ne{to sli_no objavilo za
Srbe i wihove zlo_ine u bilo kojem listu u Republici Srpskoj, ta redakcija ne bi opstala ni dana, svi bi
bili osu|eni bez suda i nestali zauvek. Takva politi_ka klima caruje i u Srbiji, a boga mi i u Crnoj Gori,
jer se ne mo$e zamisliti da o zlo_inima koje su _inili Srbi u ime Srbije ili Crne Gore, neko bilo {ta
kriti_ki napi{e ili uop{te napi{e. To naprosto ne
postoji, o tome se }uti, _ak i onda kada svi znaju da se
zlo_in desio, kao u slu_aju sedamnaest Muslimana otetih u vozu Beograd Bar. I srpska i crnogorska policija zna ko je to napravio i {ta se desilo, ali }uti o
svemu i zata{kava zlo_in, _ekaju}i zaborav rodbine,
koji se i desio do te mere da su ro|aci pobijenih Muslimana glasali za one koji su im to uradili ili se
bar slo$ili sa u_iwenim, jer su i tada bili na vlasti. No, svi zaboravi, zata{kavawa, skrivawa zlo_ina
i za{tita zlo_inaca, ne}e doneti na{em narodu ni{ta osim zatvora i izolacije sveta, uprkos naporima
da od onih koji su sve to _inili, vladali, ratovali i
lumpovali dr$avu na dobo{, sada pravimo reformatore i demokrate. Legitimno je to poku{ati, ali ne}e
uspeti.
Ne}e uspeti pre svega zato {to smo negovawem zlo_inaca i }utawem o zlo_inima preselili zlo u svoju
ku}u i legalizovali latentno stawe dozvoqenog zlo_ina i ovde i nad svima. Otuda olaka ubistva najve}ih
dr$avnih funkcionera, od zamenika ministra policije, do sekretara politi_ke partije na vlasti, a da ne
govorimo o drugim va$nim i jakim qudima iz biznisa
ili kriminala koji stradaju svakodnevno. Sve je postalo mogu}e i neka$wivo i de{ava se zato i ono {to smo
nekada smatrali nemogu}im. Ne znam o _emu razmi{qaju qudi mo}nici na vlasti u ovoj zemqi kada sahra-

584

585

wuju svoje prve saradnike i ku}ne prijateqe, koje ubijaju neki qudi na brutalan na_in usred dana po ulicama prestonice, ali se nadam da misle o svojoj odgovornosti za to {to se de{ava, jer u suprotnom preti opasnost da im sve pre|e u naviku i rutinu, po principu
utehe da se to ipak de{ava nekom drugom, ali ne zadugo.
Svi ti neo_ekivani doga|aji posledwih dana kao da
ubrzavaju nesre}u koja nam, _ini se, pripada. Ubistvo
deteta, ubistvo va$nog politi_ara iz vlasti, sva|e u
strankama na vlasti i u opoziciji, nedemokratski izbori u Crnoj Gori koji prete gra|anskim ratom, beskrajna beda i siroma{tvo mnogih i gomilawe bogatstva
kod retkih na vlasti i uz vlast, strah, nesigurnost,
mr$wa, nepoverewe, la$ i netolerancija svuda okolo,
kao da zaokru$uju sliku stra{ne budu}nosti koja nam
je su|ena i od koje se mora be$ati na sve na_ine. Tu koncentraciju lo{ih doga|aja i celu atmosferu privremenosti, nesigurnosti i nestabilnosti svega u dr$avi
i svih nas pojedina_no, moja mama, koja pa$qivo prati
politi_ka zbivawa u Srbiji i Crnoj Gori, slikovito
mi je izrazila prostom narodnom izrekom, da je ovo vreme kada se |avoli $ene, te da se treba skloniti sa wihovog pira. Tim pre {to smo na op{tem vesequ nepo$eqni gosti ba{ i samo mi iz Srpskog pokreta obnove,
sude}i po mr$wi koju emituju skoro svi mediji u zemqi. Dok je tako dobro je.
(30. oktobar 1997. godine)

586

ZAKON @UTE TRAKE

Pred nove izbore, ko zna koje po redu, a posle sedam godina te{ke borbe za promenu sistema, u kojoj smo
ne{to pomerili ali ne i promenili, _esto se zapitam
da li je trebalo bilo {ta _initi. Tim pre {to je ba{
opoziciona borba neke stvari pomerila ne na boqe nego na gore, zbog potrebe re$ima da se za{titi i na svaki na_in zadr$i vlast. Tako sam ovih dana morala da
te{im, i to sasvim neuspe{no, svoju kumu, koja je tra$e}i saglasnost ministarstva za finansije za zamenu
svog stana, do$ivela pravi {ok kada je dobila re{ewe
u kojem pi{e da ne mo$e zameniti stan, jer bi ta zamena poremetila me|unacionalne odnose u Srbiji. @ivi ona u ovom gradu preko trideset godina, radi skoro
toliko, bori se zajedno sa nama za demokratske promene i veruje da se ne razlikuje od svih nas. I ja to verujem, ali ne i dr$ava Srbija, koja uporno dr$i na snazi i primewuje Zakon o zabrani prodaje i prometa nepokretnosti svim gra|anima Srbije sem Srbima. Fa{izam u ovoj zemqi time nije vi{e samo kriti_ki osvrt
opozicionih stranaka na neke pojave i doga|aje, nego
dr$avna politika, sasvim zvani_na i ozakowena, koja,
_ini se, ima konsenzus, jer se protiv tog zakona, koji
gra|anima Srbije Muslimanima, Albancima, Hrvatima i drugim qudima nesrpske nacionalnosti uskra}uje osnovna qudska prava, niko ne buni, niko ne
tra$i wegovo ukidawe, pa _ak ni me|unarodna zajednica, koja toliko insistira na qudskim pravima, ali
587

_ini se samo politi_ke prirode. Ovaj zakon, koji opstaje od dolaska Milo{evi}a na vlast, prosto jasno i
otvoreno oduzima gra|anima Srbije nesrpske nacionalnosti jedno veoma va$no qudsko i gra|ansko pravo na
posedovawe nepokretnosti, ku}e, stana ili imawa, koje, ako ne postoji, onemogu}ava i ono osnovno pravo svakoga od nas, pravo na $ivot. Jer, kako i gde da $ivi u
ovom gradu i u ovoj zemqi neko ko nije Srbin a ko ne mo$e da kupi ku}u ili stan, gde da se nastane generacije mladih Muslimana ili Albanaca koji ne}e, kao na{a generacija, dobijati stan od dr$ave, jer toga vi{e
ne}e biti.
To nikoga ne zanima u ovoj zemqi, time se niko ne
bavi, pa _ak ni nevladine organizacije za za{titu
qudskih prava, a oni koje ovaj fa{isti_ki i rasisti_ki zakon ugro$ava, ne smeju ni da dignu glas i da se
javno pobune i zatra$e wegovo ukidawe, u strahu da ne
izgube i goli $ivot, jer je fa{izacija dr$ave dostigla skoro kulminaciju, s obzirom da se neka$weno ubijaju romska deca po ulicama i tuku wihovi roditeqi,
a na Kosovu svakodnevno umiru po zatvorima na smrt
prebijeni Albanci.
Glasovi koje su na posledwim izborima gra|ani ove
zemqe dali levici, koja vlada i koja je ovakav zakon
smislila, usvojila i primewuje, ili <e{equ, koji
predla$e jo{ radikalnije zakone i progone gra|ana
Srbije druge nacionalnosti, pokazuju da takva politika ima podr{ku naroda i da ta podr{ka raste, a samim
tim i slabi otpor ionako slabih snaga koje se bore protiv potpune fa{izacije dru{tva. Kada dobiju ovakav
papir u ruke, gra|ani Srbije koji nisu Srbi zato ne
mogu i ne treba da se qute samo na vlast zbog zakona koje je donela i sprovodi, nego i na narod koji to $eli,
podr$ava i za to glasa na svim dosada{wim izborima.
Tako su u pravu svi oni koji za sve {to se doga|alo u
ratu i {to se doga|a u Srbiji krive ceo narod a ne samo vlast, jer narod i jeste kriv za ono {to _ini vlast,
ukoliko i daqe daje podr{ku takvoj vlasti i takvoj politici.

U _itavoj pri_i, sa _istim rasizmom i fa{izmom

u jednom zakonu ove dr$ave, najtragi_nije je to da oni
koje taj zakon obele$ava za wega ne znaju, nego saznaju
tek ako po$ele da ne{to kupe od nepokretnosti ili samo zamene stan sa nekim. Moja kuma, iako intelektualka, ekonomista, veoma pametna i obrazovana, nije znala
da je gra|anin drugog reda, sve dok nije dobila re{ewe.
Ka$e da se jako potresla _itaju}i obrazlo$ewe, naro_ito formulaciju da }e ona, ako zameni taj mali stan,
poremetiti me|unacionalne odnose. Niko od wenih
prijateqa nije, tako|e, znao za zakon, i trebalo mi je
dosta truda da ih uverim da postoji ve} sedam godina,
i da je na osnovu wega izdato ve} hiqade i hiqade takvih re{ewa. Muslimani, Hrvati i Albanci u Srbiji
mogu samo da prodaju nekretnine, i to samo Srbima, a
da kupuju nikako, ni od Srba, ni me|usobno. Deluje, naravno, kao nau_na fantastika usred Evrope, u zemqi
koja deklarativno ve} pedeset godina slavi pobedu nad
nema_kim fa{izmom, a istovremeno sasvim otvoreno
i javno posledwih deset godina vodi fa{isti_ku politiku prema narodima sa kojima smo $iveli zajedno
u dr$avi koja se zbog srpske fa{izacije i raspala, a
u okviru srpske dr$ave prema svima koji su druge vere i nacije. Bojim se da }e se zbog ovakvih zakona i zbog
poverewa koje narod odu{evqeno daje radikalizaciji
dru{tva, po nacionalnim {avovima raspasti i ovo {to
je od nekada{we dr$ave Jugoslavije ostalo, kao i sama
dr$ava Srbija.
Da je proces fa{izacije naroda u Srbiji daleko odmakao svedo_e i sve _e{}e ispovesti po {tampi raznih ratnika i dobrovoqaca iza prethodnog rata, koji
otvoreno i sa ponosom pri_aju o zlo_inima koje su _inili nad Muslimanima ili Hrvatima u ratu, hvale}i
se brojem ubijenih qudi. Neki Mi{i} ka$e da je ubio
70-80, a ve} sutradan se javio drugi koji ka$e ma kakav Mi{i}, ja sam boqi, ubio sam preko 120 qudi! O_ekujem da se jave i drugi, sa ve}im brojkama, jer ih sigurno ima, a svi su na slobodi i, _ak, u$ivaju privilegije heroja i ratnika, {to je sasvim u skladu sa zako-

588

589

nom koji mojoj kumi onemogu}ava da zameni stan. Ovakvi ratnici i heroji, {to {etaju Srbijom i pune stranice na{e slobodne {tampe svojim podvizima, o_ito u$ivaju podr{ku i naroda i dr$ave u kojoj $ive,
ina_e bi odavno bili u zatvoru, jer se, tako|e, odavno
zna {ta su u ratu _inili, pa je za moju kumu, i ostale
Muslimane, Hrvate ili Albance u Srbiji izgleda danas prava sre}a i da ostanu u stanu u kojem su, da ih
ovakvi ratnici zajedno sa policijom i uz blagoslov
vlasti ne izbace napoqe ili se prosto ne usele kada
oni odu na put ili na odmor, kako to radikali ve} u
Zemunu uveliko i uspe{no rade. Ako pobede radikali
oni }e sigurno ta isterivawa i ozakoniti novim sli_nim zakonom za nesrbe.
Ina_e, _ini se da }e vladaju}a partija i porodica
u narednom periodu podsticati i sve ja_e medijski
pratiti ovakve ratne ispovesti i hvalisawa raznih
dobrovoqaca po celoj Srbiji, kako bi se skrenula pa$wa demokratskog sveta sa generala, oficira i drugih
funkcionera vlasti, _ije izru_ewe tra$i Me|unarodni sud u Hagu zbog optu$bi za ratne zlo_ine. Bi}e
sve vi{e i vi{e raznih ispovesti i svedo_ewa qudi
koji su samostalno ili u okviru paravojnih formacija obilazili rati{ta i _inili zlo_ine, da bi se i na{a i svetska javnost lagano i uspe{no pripremila za
$eqeni zakqu_ak da su zlo_ine u ovom ratu sa srpske
strane _inili uglavnom samostalci, psihopate, kriminalci i ostali od vojske nekontrolisani qudi, te da
vojska, weni oficiri i komandanti ne mogu za te zlo_ine odgovarati.
Pored Mi{i}a, javqa}e se uskoro i mnogi sli_ni
ili jo{ gori pripoveda_i zlo_ina i $ivotiwskih pirovawa nad nedu$nim narodom, sa ciqem da se {okira svetska javnost i zaboravi na glavne krivce jure}i
te ispovesti i svedo_ewa, a da se tako zadovoqi glad
Zapada za potvrdom zlo_ina koje su _inili Srbi, o _emu wihovi mediji govore svakodnevno, dugo i tako ubedqivo, ali bez i jednog Srbina u Hagu. Zato je ve} Mi{i} i wegova stravi_na ispovest pokrenula intereso-

vawe zapadnih medija i _ak ameri_ke vlade, koja tra$i od na{e vlade da sa wegovim slu_ajem upozna Ha{ki sud, {to je, _ini se, i bio krajwi ciq ove vlasti.
Na svakom strati{tu zlo_ina za koje se okrivquju Srbi, na svakoj jami ili logoru, bi}e po jedan ili vi{e
raznih protuva i dobrovoqaca, koji }e javno priznavati da su ubili otprilike onoliko $rtava za koliko se tereti srpska vojska i vlast, i tako }e poku{ati da se minimizira odgovornost onih koje Hag tra$i
i optu$uje za zlo_ine.
Ispoveda_i }e se uredno i odmah hapsiti, sudi}e
im se pred na{im sudovima, kako i tra$i Milo{evi},
zbog navodne ustavne prepreke da se gra|ani Srbije isporu_e Ha{kom sudu, i cela stvar odgovornosti Srba
za ratne zlo_ine pokrenu}e se na taj na_in sa mrtve
ta_ke na kojoj se danas nalazi i koja preti da ponovo
zarobi Srbiju u izolaciju sveta. Nedavno isporu_enih deset Hrvata i onih koji su ve} u Hagu, pohap{eni Muslimani tako|e isporu_eni, zahtevaju reciprocitet sa srpske strane, pa otuda odjednom ispovesti i
skretawe pa$we na drugu stranu. Jer, sa nekoliko zlo_inaca iz Vukovara, koji }e javno priznati {ta su radili i koliko su ubili qudi tamo, te{ko da }e se neko vi{e setiti da je za te zlo_ine optu$en oficir
JNA <qivan_anin, a i ako se seti pomisli}e, naravno, da je nevin, po{to vojske nema u celoj pri_i. Sve }e
uspeti onoliko koliko se uspe smawiti pritisak sveta na nas za saradwu sa Ha{kim sudom. Tu|man je to
isto uradio sa isporukom deset Hrvata, uglavnom tako|e dobrovoqaca, pojedina_no odgovornih za zlo_ine izvan hrvatske vojske, i tako sa_uvao svoje glavne qude
i saradnike.
Mo$da je to dobro za hrvatsku vlast, kao i ovo {to
se kod nas de{ava za srpsku vlast, ali sigurno nije
dobro za dr$avu, ni jednu ni drugu, i zato se nadajmo
da sve to ne}e uspeti, i da }e pravi i glavni zlo_inci i komandanti zla i pakla, o kojima _itamo po novinama, do}i pred lice pravde. U protivnom, bi}e opet
i ratova, i dobrovoqaca, i zlo_ina, kako nam i obe}a-

590

591

vaju politi_ki lideri u predizbornim nadmetawima,

kupe}i glasove onih koji _ekaju ponovne pohode, pqa_ke i orgijawa, za koje se ne dobija kazna ve} slava i odlikovawe. A wih je, _ini se, mnogo u Srbiji, o _emu najboqe svedo_e rezultati posledwih izbora u Srbiji,
koji su nam oduzeli svaku nadu.

SVI NA JEDNOGA

(13. novembar 1997. godine)

Predsedni_ki izbori u Srbiji su pred nama, a u

javnosti i narodu nema ni trunke od ranijih napetosti, uzbu|ewa, navijawa i atmosfere koja prati izbore svuda u svetu. Ve}ina bira_a Srbije koji gledaju samo dr$avnu televiziju i ne zna da postoji neka mogu}nost izbora, jer svake ve_eri vide samo jednog kandidata levice i misle da je to, kao za vreme Broza, odre|eno da se glasa za ve} odabranog. Drugi kandidati se i
ne pomiwu na toj televiziji, oni naprosto ne postoje,
niti gde idu u kampawu, niti {ta govore, ovog puta je
to prosto skinuto potezom gazdine ruke, pa bira_ima
ostaje samo dilema, Milan Milutinovi} ili propast,
Milan Milutinovi} ili rat, Milutinovi} ili izolacija i raspad zemqe, kao da je sve to do sada neko drugi skrivio, a ne Sloba i Milutinovi}, wegov partijski, ku}ni i poslovni prijateq, koji je za familiju u
Gr_koj radio i odradio budu}nost u smislu materijalnog obezbe|ewa.
Ovoga puta je zato narodu srpskom jasno predo_eno
da Sloba ho}e samo Milana i da ne bi bilo zabune ostali kandidati su ukloweni. Pojavi se tu i tamo u govoru nekog levi_ara ime Vuka Dra{kovi}a, ali samo kao
stranog pla}enika ili izme}ara, Vojislava <e{eqa
kao ekstremnog nacionaliste i fa{iste, pa cela kampawa li_i na karikaturu izbora kakvu niko u svetu ne
bi mogao ni smisliti, ni realizovati osim nas. Tu karikaturu kruni{u odnosi u navodnoj opoziciji, koji
592

593

su takvi da postoje samo u Srbiji i da ih razumeju samo Srbi. Kandiduje se za predsednika Srbije ko stigne i uglavnom sa namerom da na{kodi i oduzme bar malo bira_a ozbiqnom kandidatu demokratske opozicije, a svi zajedno se me|usobno toliko napadaju da, zapravo, rade za kandidata vladaju}e partije i za o_uvawe wihove vlasti.
Predsednik Demokratskog centra Dragoqub Mi}unovi}, koji je do ju_e bojkotovao izbore zbog navodno
lo{ih izbornih uslova, sada se kandiduje pod jo{ gorim uslovima nego ranije, sa ambicijom da osvoji najmawe sto hiqada glasova, ili }e podneti ostavku na
mesto predsednika stranke, kako ka$e u kampawi. A
{ta }e mu tih sto hiqada glasova i da ih dobije, to ne
ka$e, niti ga bilo ko pita, jer svi imaju isti ciq, da
nekome pokvare mogu}i uspeh.
Vuk Obradovi}, biv{i general i rigidni komunista, sada glumi naprasnog socijaldemokratu evropskih
pogleda i kandiduje se sa istom namerom, da sa novih
sto hiqada glasova pokvari drugom Vuku, kojeg patolo{ki mrzi jo{ iz vremena _uvenih kolumni o romanu
No$, koje je pisao u armijskom listu Vojska, davnih osamdesetih godina, tra$e}i hap{ewe i kaznu za
pisca imewaka.
Tu su, naravno, i dva kandidata Slu$be dr$avne
bezbednosti, sa zadatkom da spre_e prvo mesto na glasa_kom listi}u za Vuka Dra{kovi}a, jer se listi} sla$e po azbu_nom redu prezimena kandidata, pa su zato
potrebni oni sa prezimenom pre slova D, a to su Vuleti} i Vidakovi}, za koje je sasvim sigurno da nisu legalno prikupili potrebne potpise, jer za wih redovno
glasa mawe qudi nego {to imaju potpisa za kandidaturu. Verovatno im u Dr$avnoj bezbednosti prepisuju bira_ke spiskove, {to bi obi_na kontrola potpisa
utvrdila za dva minuta, ali se time niko ne bavi, jer
je sve to deo izbornog procesa varawa i lagawa na koji
smo navikli i prihvatili ga kao neminovnost.
Kandidat levice Milutinovi}, zadebqan i zate_en dodeqenom ulogom dublera glavnog glumca na{e ko-

medije, i kandidat ekstremnih paranoika i primitivaca Vojislav <e{eq, opsednut Vukom i mojim ro|acima, mo$da zato {to ih on nema uop{te u Srbiji nego
samo u Hrvatskoj, deluju tako|e dovoqno nadrealno na
toj listi jaha_a ka foteqi predsednika Srbije, da se
sasvim jasno svi zajedno oslikavaju kao _uvari istog pe_ata komunisti_ke zavere protiv svega {to mo$e promeniti $ivot prema normali i okrenuti nas ka svetu
i veku u kojem $ivimo. Svi oni zajedno i svaki pojedina_no u izbornoj kampawi imaju jedan ciq, da ne pro|e
ili pobedi slu_ajno kandidat i predstavnik one Srbije i onih bira_a koje su tako lako prevarom savladali
davne 1945. godine, kada se ra|ao komunizam, a umirala demokratija i budu}nost ove zemqe i naroda.
Tih 50 godina, od tada, od _uvenih }oravih izbora
sa }oravim kutijama, oni i wihova deca se pla{e da se
ta prevara ne otkrije i ne objavi i da oni koji su prevareni, ali ne i stvarno pora$eni, ne do|u nekada na
vlast i u mogu}u poziciju da pro_a_kaju sve {to se doga|alo od tada do danas, u decenijama la$ne vlasti,
la$nih boraca i oslobodilaca naroda, koji kao najva$niji datum jo{ uvek slave dan kada su ubili jednog Srbina iz zasede. To isto _ine i sada, i na ovim, i
na prethodnim i na svim budu}im izborima, idu svi na
jednoga, iz zasede, mu_ki, la$ima, klevetama, otima_inom podr{ke i glasova, razbijawem snage i stranke
samo jednome i uvek istome, i tu se ni{ta nije promenilo od 7. jula 1941. godine.
Te zavere i zasede protiv demokratskih snaga prete da opet, kao i pre 50 godina donesu i sa_uvaju vlast
komunisti_koj mawini, onima koji ve} odavno u ovom
narodu nemaju ve}insku podr{ku, ali vladaju i sa dobijenih milion i trista hiqada bira_a, {to je mawe
od 20 odsto bira_kog tela Srbije. Na posledwim parlamentarnim izborima oni su izgubili vlast, uprkos
prekrajawima i pove}awu broja izbornih jedinica i
uprkos prosta_koj kra|i mandata na Kosovu, ali se to
ne vidi jer vladaju i daqe nesmetano. Vlada ista skup{tina, stara, iako je nova odavno izglasana, donose se

594

595

zakoni, uredbe, privatizuju se dr$avne i dru{tvene

firme i rasprodaju stranim investitorima bez ikakvih ometawa od predstavnika drugih stranaka koje su
dobile poverewe mnogo ve}eg broja bira_a u dr$avi, a
time, vaqda, i vlast u woj.
O_ito da oni ne umeju da je uzmu, a oni koji su je do
sada imali ne}e da je daju, pa smo tako jedina dr$ava
u svetu danas u kojoj je vladaju}a partija izgubila izbore, ali i daqe vlada, tri meseca posle izbora. Tako
}e i ostati, jer po svemu sude}i, koalicije koje oni
$ele i planiraju ne svode se na podelu vlasti prema
rezultatima izbora, nego na podr{ku postoje}oj vlasti, uz male i bezna_ajne ustupke onima koji }e to glasati i odr$avati dok se mo$e. O promenama koje se o_ekuju zbog poraza vladaju}e stranke nema ni govora, wihovi planovi su jasni, da odr$e stawe kakvo jeste, do te
mere da se ne promene _ak ni qudi na _elu Skup{tine ili Vlade, {to je opet karikatura koalicije kakvu
mo$e smisliti samo komunisti_ka svest, ogrezla u silexijstvu vlasti po svaku cenu.
Takvu koaliciju i podr{ku takvoj politici mogu
planirati i ostvariti samo sa sebi sli_nima, kao {to
su radikali crvenog vojvode <e{eqa, koji }e glasati
za sve, samo da ostane gazda Zemuna, neka$weni kabadahija i stra{ilo sveta iz Srbije. Zato wegove ponude
za koalicijom, koje {aqe JUL-u i SPS-u preko {tampe i televizije, u javnosti nikoga ne uzbu|uju, niti iznena|uju, wegovi glasa_i i strana_ki funkcioneri mu
na tome ne zameraju, niti ga kritikuju {to ho}e tako
da odr$i komunizam i tiransku porodi_nu vlast, a na{u stranku koja o koaliciji i ne govori, niti je bilo
kome nudi, svi napadaju za navodnu koaliciju sa levicom, pa _ak i sam vojvoda. Pridodaju i na{i funkcioneri i lokalni glavari, _ini se sve sa ciqem da se zapravo spre_i prava i potrebna podela vlasti u Srbiji
i po_etak stvarnih promena sistema za koje se borimo
ve} previ{e vremena.
Te promene mora doneti vreme koje je pred nama,
uprkos naporima vlasti da se odr$i uz pomo} omiqe-

nog opozicionara na{eg predsednika, jer naprosto vi{e nema kredita u narodu za lagawe i odlagawe obe}awa koja im se daju na izborima posle wih. Svi trikovi za penzionere su potro{eni, svi {trajkovi radnika predugo samo na obe}awima odlagani, svi profesori, lekari, slu$benici, studenti, seqaci ve} premnogo puta prevareni da bi to i daqe mogao da radi opet
isti Slobodan Milo{evi}, Dragan Tomi}, Mirko Marjanovi}, Vlajko Stoiqkovi} ili Du{an Matkovi}, iz
svojih vila, automobila, kancelarija, uz razne privilegije i imunitete koji su ih opasno odvojili od stvarnosti naroda kojim tako beskrupulozno vladaju. Da ne
izgube sve, potrebno je da se odreknu ne_ega, u suprotnom, pu_e kolan sve_evoj kobili i krenu{e kola naopako.
Predsedni_ki izbori pred nama ostaju kao nada da
}e promena krenuti normalno, ili pobedom demokratskog kandidata, ili ponovnim neuspehom izbora, jer bi
svaki drugi ishod na tim izborima bio fatalno ubrzawe na nizbrdici naroda koji izdi{e i dr$ave koja ve}
predugo samo propada. Nama koji se borimo za promene
ostaje uteha da komunisti odumiru i da su sve slabiji,
pa }e na mogu}im novim izborima, ako sada ne podele
vlast, izgubiti i ono {to imaju u parlamentu. U svakom slu_aju mi smo na dobitku, {ta god da uradi ili
smisli predsednik dr$ave, koji obilazi muzeje kineskih komunista, dok mu narod umire u bedi na kraju 20.
veka. ^udi me da ga nisu zadr$ali u tom muzeju, kao
retkog ideolo{kog ludaka koji misli da je mogu}e odr$ati taj sistem u 21. veku, ali verujem da mu je muzejsko mesto obezbe|eno i da }e ga uskoro zauzeti. ^im pre
to boqe, ali sve ipak zavisi od nas.

596

597

(27. novembar 1997. godine)

Pro{li su jo{ jedni izbori, a da se ni{ta nije promenilo u Srbiji. Iluzije da }e bira_i odustati od politi_kih opcija koje vode u propast i wih i dr$avu
bile su o_ito pogre{ne i Srbija se, _ini se, neminovno kre}e sudbinskim putem nesre}e, do kona_nog uni{tewa. U toku prethodne kampawe, u selu Lovci kod Jagodine, jedan seqak je posmatrao euforiju stvorenu
Vukovim dolaskom, pozdrave, fotografisawa i, na kraju svega, nakon uveravawa seqaka da }e svi glasati protiv komunizma i fa{izma on se usprotivio i izneo zanimqivo razmi{qawe koje }e se pokazati ta_nim.
Sve ti je uzalud {to _ini{, Vu_e, rekao je, ni{ta ne}e{ uraditi. Srbija se nakrivila na jednu stranu da padne, i xabe je podupire{ koliko mo$e{, ispraviti je niko ne}e, mora se sru{iti da bi se ponovo podigla. To je isto kao kad se ku}a nakrivi na jednu stranu, nema tih stru_waka i podupira_a koji }e je ispraviti, mora se sru{iti i graditi nova. Zato, uzalud radi{ sve, pusti narod da zavr{i kuda je krenuo, pa }e
te onda sami pozvati u pomo}.
Naravno da su ga ostali seqaci u}utkivali i smetali da govori, ali nakon ovih izbora jasno je da se zapravo to de{ava sa dr$avom i da glasovi komunista i
radikala koje im narod daje na izborima nakrivquju
Srbiju do samog pada, koji nije daleko i treba pustiti
da se desi ono {to mora, ma koliko to bilo lo{e i pogubno za sve nas.

Izbori u Republici Srpskoj pokazali su da je takav put na{eg naroda neminovan i da oni koji $ele
dobro, demokratiju, boqi $ivot, povratak u svet, nemaju ni tamo narodnu podr{ku. U tom delu biv{e dr$ave desilo se sve najgore {to se moglo desiti, rat, stradawa, beda, siroma{tvo, izgnanstvo, gubqewe dr$ave,
porodice i samog dostojanstva, a narod je, nakon svega,
glasao opet za qude koji su sve to skrivili, za one koji su bili na vlasti i odlu_ivali o propasti dr$ave
i naroda, i svega osim sebe i svojih porodica koje su se
na toj stra{noj nesre}i uzdigle i obogatile. To je zapawilo i ceo demokratski svet jer su o_ekivali suprotno, da narod glasa za budu}nost i $ivot, a ne za lagano umirawe koje se doga|a svakodnevno zbog nesporne
podr{ke politici koju je $igosao ceo svet i qudima
koji su postali stra{ila demokratske javnosti, ratni
zlo_inci i simboli zla prohujalog ovim prostorima
zadwih godina. Prosto ne postoji ni{ta {to narod koji ih glasa nije ve} izgubio krivicom tih qudi i politike, od ku}e, dece, roditeqa, otaxbine, do samoga
hleba, i sve to nije bilo dovoqno da se pre$iveli opamete i promene politi_ki stav, kao {to je to logi_no
u demokratskom svetu, u kojem glasa_i za jedan procenat poreza odmah glasaju drugu stranku i politi_ku
opciju. Naprotiv, ve}ina naroda na{eg u Republici
Srpskoj, dok jede humanitarnu pomo} demokratskog sveta, jer nema ni{ta drugo, u opusto{enoj zemqi, mrzi
taj svet i glasa protiv wega a zapravo protiv sebe i
svoje budu}nosti. To je, o_ito, ne{to {to ne}e skoro
niko promeniti, pa treba _ini se pustiti da se nakrivqena narodna ku}a i tamo sru{i i sa_uvati se za zidawe nove, jer sve ostalo je gubqewe i snage i vremena.
To ru{ewe ku}e treba i pomo}i, koliko se mo$e, pa
umesto podupirawa da ne padne, {to smo do sada na sve
na_ine radili i izgubili sedam godina, moramo okrenuti na nakrivqenu stranu, odozgo pritisnuti i {to
pre dovr{iti posao. Sada{wa politi_ka scena u Srbiji je idealno vreme za ovakvo delovawe, koje je i patriotska obaveza onih koji se bore za promene i demo-

598

599

BIRALA BIRKA

kratiju. Tim pre {to je sve u ne_iwewu, u prostoj apstinenciji od politike i me{awa u unutra{we stvari socijalista i radikala. Neka _ine oni {ta ho}e,
neka prave vladu, biraju ministre, predsednike dr$ave i ku}nog saveta, ali bez nas, bez i_ije spasila_ke
misije, jer za{to i spa{avati onoga koji ho}e da propadne i u svojoj propasti toliko u$iva. Ponude radikala i socijalista o vladi narodnog jedinstva treba,
naravno, odbaciti u potpunosti, jer je narodno jedinstvo ostvareno samo ako su te dve stranke zajedno i ako
oni formiraju vladu, po{to je narod wima dao punu
podr{ku, pa bi ulazak sa wima u vladu zapravo remetio to narodno ve}insko jedinstvo i slogu oko politike koju oni zagovaraju i ciqeva kojima te$e. Jer, zamislimo samo kakvo bi nejedinstvo i nesloga nastali
u vladi oko, na primer, pitawa povratka Srbije u Evropu i svet, od kojeg toliko be$e komunisti i radikali, koji _ak prete da }e _im do|u na vlast napasti NATO-pakt. Takve nesuglasice treba prosto spre_iti neme{awem u narodnu voqu da ostane izvan sveta, jer
o_ito ve}ina Srba misli da smo dovoqni sami sebi i
da nam niko nije potreban, kako radikali i komunisti
govore, a glasa_i nagra|uju. Po{to je narodna voqa voqa Boga, za{to bi se neko trudio protiv we i mewao
nepromenqivo. Posle sedmogodi{weg truda, rada, obilaska Srbije, ulica, trgova i zatvora, sada nam se otvaraju novi putevi politi_kog delovawa, mnogo lak{i
i prihvatqiviji i ne treba propustiti priliku da delujemo _ekawem i podr{kom ostvarewu narodne voqe,
jer je to jedini legitiman put i put ka narodnom jedinstvu koje se toliko $eli. Verujem da }e tako i biti i da je predlo$eni Toma Nikoli} pravi predsednik Vlade za na{ narod i dr$avu, ba{ onakav kakvog
$ele glasa_i, pa neka nam bude. Wegovo prethodno radno iskustvo i profesija grobara sasvim odgovaraju poslu mandatara vlade koja }e sahraniti Srbiju i zato
ne treba tra$iti da taj posao obavqaju najstru_niji
qudi, jer Srbija se ve} sedam godina kre}e nezadr$ivo ba{ prema svom grobaru. Nadam se da druga_ijih

predloga za mandatara nove vlade narodnog jedinstva

ne}e ni biti, a ako ih i bude treba sve odbaciti, a naro_ito eventualnu ponudu prema onima koji bi to jedinstvo remetili. Verujem da je takva ponuda nemogu}a, ali ipak odbijmo unapred i javno sve {to narod ne
$eli i {to objektivno ne pripada nikome osim pravim
predstavnicima ovog naroda, a takvi sigurno nisu me|u
mawinskim grupama u srpskom parlamentu.
Zbog svega {to se de{avalo na prethodnim izborima, zbog velikog rada, truda i borbe za ne{to boqe i
druga_ije {to mislim da nam pripada i pristoji kao
narodu, koja nije donela pobedu i rezultat, mislim da
bi najboqa ocena izbora i budu}ih doga|awa u Srbiji
bila ona narodna poslovica: Birala birka, pa izabrala }oravoga Mirka.
Tako }e i biti.

600

601

(11. decembar 1997. godine)

Izgleda da su napokon zavr{eni izbori za predsednika Srbije i to na pravi komunisti_ki na_in, kako i dolikuje qudima koji vladaju ovom zemqom. Kada
nije moglo demokratski da se dobije dovoqno glasova za
kandidata levice, jer ga narod ne}e, pa ne}e, moralo je
silom, pa su upotrebqeni svi mogu}i i nemogu}i metodi da se Srbija obori na ple}a i siluje nalevo, kao
i svih ovih 50 godina unazad.
Nikada, ni ranije, nije birana vlast regularnim
putem, voqom naroda i slobodnim odabirom, ali nikada ni silovawe levice nije bilo tako grubo i nao_igled celog sveta kao sada. Odjednom je sa milion i trista hiqada glasova, koliko je dobio Lili} u prvom krugu izbora, Milutinovi} sko_io za skoro milion glasova vi{e, i to iskqu_ivo raznim sistemima kra|e, od
{timovawa bira_kih spiskova koji su se naprasno posledwih dva meseca sre|ivali, kao u Crnoj Gori, i
na kojima je po svim izbornim jedinicama dopisivano
u proseku po 30 do 50 hiqada navodno novih bira_a, a
brisano sve {to miri{e na opoziciju, do naglog porasta glasova vojnika i policajaca koji glasaju dan ranije bez i_ije kontrole i _iji se glasovi {aqu po{tom
{irom Srbije. Mislim da bi veoma interesantno bilo
istra$iti koliko je glasova vojnika stiglo na svih devet hiqada bira_kih mesta i verujem da bi dobijena
brojka dala armiju vojnika kakvu nema cela Evropa zajedno.

Ubacivawe listi}a kroz prozor, kako je to _iweno

i uhva}eno u >upriji i dopisivawe albanskih glasova
u kosovskim izbornim jedinicama u Vrawu i Leskovcu,
iako Albanci ne izlaze na izbore, dodatno su doprineli naglom rastu popularnosti novog kandidata levice, za koga smo sve mogli verovati osim da je omiqen
u narodu, do te mere da je dobio vi{e glasova od <e{eqa, nego {to je Milo{evi} dobio od Pani}a 1992. godine. Verujem da se ta uporedba ne}e nimalo dopasti
glavnom rukovodiocu naroda i dr$ave, pa }e izborni
{tab SPS-a morati da, do objave krajwih rezultata,
smawi ipak tu razliku koja mo$e da _a_ka me_ku pod
pre_ku.
Da su izbori potpuno pokradeni i la$irani i u
prvom i u drugom krugu svedo_i i nagla, neumerena i
izve{ta_ena proslava pobede u prostorijama SPS-a,
iste ve_eri, kada se jo{ nisu znali pravi rezultati,
kao i zvani_na proslava na koktelu u Sava Centru, koju su levi_ari priredili sutradan, dok su se glasovi
jo{ brojali, a prigovori radikala pisali i stizali na
adresu izborne komisije. Nesigurni u rezultate izbora koje su isplanirali i prikazali kako su $eleli, a
svesni stvarne, veoma male podr{ke u narodu, oni su
po$urili da proslave pobedu i zape_ate svaku daqu
pri_u o izborima koja bi se pojavila kada bi imao ko
da je _uje.
Upla{en od rasta <e{eqa i radikalizma, demokratski svet i wegovi posmatra_i po$urili su tako|e da prihvate rezultate kao stvarne i regularne i,
nakon svega, ima}emo dr$avu na _elu sa predsednikom
koji nije pobedio voqom naroda nego kra|om glasova i
koji to dobro zna, sude}i po smu{enim izjavama i pogledima obo$avawa koje {aqe onome {to je sve ovo zamislio i sproveo bez ve}ih potresa i problema.
Opozicija }e, tako|e, pre}i preko svega, zadovoqna da nije Vuk dobio ne{to, jer je to jedini politi_ki
program svih stranaka koje nestaju polako sa scene, gu{e}i se u zavisti i mr$wi ne prema levici i radikalima, nego prema Srpskom pokretu obnove, tako da o

602

603

SILOVANA SRBIJA

neregularnosti izbora i name{tawu rezultata govore pone{to samo <e{eq i Srpski pokret obnove. Mi,
naravno, ne}emo zbog toga demonstrirati, jer je to posao za <e{eqa i wegove junake, pa se nadam da }e oni
ispuniti obe}awe dato u no}i izbora, da }e se boriti
svim sredstvima za poni{tewe dopisanih glasova na
Kosovu, koji su, _ini se, i doneli onih presudnih 0,52
procenata za pobedu levi_ara. Na pitawe novinara, da
li to podrazumeva i demonstracije, <e{eq je odlu_no ponovio: Rekao sam, svim sredstvima, tako da se
nadam u wega, wegovu re_ i energiju, jer sam se, kao i
mnogi, za$elela ulica.
No, ve} sutradan su radikali radikalno spustili
ton i pretili samo nekakvom dr$avnom komisijom, koju }e tra$iti da ispita sve prigovore na izbore, pa mi
se _ini da ni od te pobune i pretwe ne}e biti ni{ta
ni daqe ni vi{e od novih sitnih ustupaka za radikale
u Zemunu i {ire. No, ko zna, mo$da ipak ne{to bude,
jer su se levi_ari mnogo osilili bez ikakve podloge,
{to je samo korak do nevoqe.
Po ugledu na wih, osilili su se bez osnova i oni u
opoziciji koji su bojkotovali izbore, da bi pomogli
ovakvom re{ewu politi_ke krize u Srbiji, jer im je
to bio i zadatak i politi_ki program, po{to je levica uvek zajedno protiv desnice Srbije, pa ma kako bila me|usobno razjediwena u raznim politi_kim strankama. Neuspeh Srpskog pokreta obnove i wegovog kandidata na predsedni_kim izborima oni su slo$no proslavili i proglasili jedinim dobrim rezultatom tih
izbora, jer je, ka$u svi u horu, od lidera stranaka DS,
DSS, GSS, do wihovih de$urnih slu$benika u raznim listovima, to kona_na politi_ka smrt i tog lidera i stranke koju on vodi, {to im je bila pusta $eqa
godinama.
Anga$ovali su se maksimalno, do poni$avaju}eg
obila$ewa seoskih kafexija i sviwara, da tu smrt
ubrzaju i pri tom su sasvim ispustili iz vida i levi_are na vlasti i radikale za petama, jer sve to je wima
mnogo dra$e i bli$e od ravnogoraca i monarhista ko-

je treba uni{titi i u zemqu saterati. Zapeweni u tom

poslu, sa balama radosti zbog delimi_nog ispuwewa
$eqe, oni ne vide svoju sudbinu, koja postaje gora od
one koju su nama $eleli i svakodnevno prizivali. Rade}i na propasti Srpskog pokreta obnove, upropastili
su uspe{no samo sebe, pa su posle svega, opet ovih dana,
$alosno cvileli i molili da im taj bojkotovani i
omrznuti Vuk i Srpski pokret obnove dodele poneki
mandat u Saveznoj skup{tini, od onih koje je osvojila
ta wegova propala i nestala stranka, kako govore po
novinama.
Vuk je politi_ki mrtvac, sla$u se svi, ali pre
nego {to ga pokopamo, daj da ga o_erupamo i uzmemo sve
{to se mo$e uzeti, iako nam ne pripada. Tako su se oni
kona_no uhvatili za svoj sopstveni rep i vrte se u kolovratu mr$we i poniznosti pred, ipak, vlasnikom
wihove snage ili slabosti. Ako Vuk da, oni }e se izvu}i iz blata i povratiti bar malo potpuno oslabqene
stranke, a ako ne da, za naredne _etiri godine ko zna
{ta }e ostati od dana{wih lidera i raznih ministara u senci, koji tako glasno i gromoglasno po novinama
najavquju razne programe koje ne ostvaruju i akcije
koje propadaju. A Vuk im ne}e dati, poklona u mandatima vi{e ne}e biti. Tako }e oni, zapravo, svojom borbom protiv Srpskog pokreta obnove ubiti sebe, i svi
zajedno postati politi_ki mrtvaci koji }e pokopati
jedni druge, {to je i pravedno, jer je uvek aktuelna i
dosadno istinita narodna poslovica da ko drugome jamu kopa sam u wu pada.
A {ta i kuda daqe, ostaje pitawe za sve nas koji smo
opozicija komunizmu i levici, iz _istih uverewa i
nepromewenih namera, da se borimo protiv wih dok
imamo snage i dok ih ne oteramo sa vlasti. Bez obzira
na sve {to se dogodilo na posledwim izborima, verujem da nema nijednog iskrenog opozicionara komunizmu, a da }e odustati ili izgubiti nadu. To uverewe je
ja_e od svakog poraza i nada postoji sve dok ima ijednog _oveka koji to $eli, pa mislim da nema dovoqno ni
izbora, ni partija, ni lidera koji mogu spre_iti umi-

604

605

rawe komunisti_ke ideje i sistema vlasti odba_enog

u celom svetu.
Uzalud su i svi <e{eqi, \in|i}i, Pe{i}ke, svi
Milutinovi}i, Milo{evi}i i Obradovi}i, sve kombinacije, taktike i zajedni_ki rat protiv nas, mi ostajemo jer je naprosto to budu}nost, po prirodnom toku
umirawa svega {to ima ograni_eno trajawe. Tako je komunizam umro u celoj Isto_noj Evropi, pa i u Sovjetskom Savezu, ali mnogo br$e, jer svi oni nisu imali ni
<e{eqe, ni \in|i}e, ni Mi}unovi}e, ni Ko{tunice,
ni >osi}e, ni Pani}e, ni Avramovi}e, ni ostale koji
su ovde tako uspe{no odr$avali na{eg mrtvaca u $ivotu, na raznim ve{ta_kim aparatima sve do danas, a i
daqe. Oni su imali samo po jednog Vuka kojeg su podr$avali svi, i zato su uspeli br$e i lak{e od nas.
No, i ve{ta_ko odr$avawe ne mo$e dugo, pa }e naredne godine sigurno doneti promene koje $elimo i za
koje se ve} dugo borimo, i dobro je da tada budemo sami
na svojoj strani, a oni svi na svojoj, kao {to su bili sada na ovim izborima, jer najvi{e mrzim kada se me{aju na{i i wihovi. A toga je bilo _esto ovih godina.
(25. decembar 1997. godine)

606

MLA\A, NOVA,
LEP<A DIKTATURA

Prve dane 1998. godine, koju smo sa velikom nadom

_ekali, uvereni da mora doneti ne{to novo, boqe i
druga_ije od prethodne, obele$ila je inauguracija novog vladara Crne Gore, mada bi mnogo primerenije bilo tu ceremoniju prevesti na na{ srpski jezik i re}i
prosto ustoli_ewe. Tim pre {to je zaista bilo ustoli_ewe na stolicu i u ku}u crnogorskog kwaza Danila, {to simboli_no najavquje vra}awe na tradicionalni na_in vladawa ovom dr$avom, gospodarewem svim i
sva_im u woj, {to je ipak samo lep{i izraz za diktaturu. Da je tako pokazala je jasno ve} no} uo_i ustoli_ewa, kada je budu}i gospodar Crne Gore upotrebio sve
ono {to je veoma _esto upotrebqavao i na{ diktator
ovde, da rastera demonstrante i ugu{i druga_iji glas
i mi{qewe, pa ma koliko jak bio. Vodeni topovi, suzavci, zastra{uju}e obu_eni i naoru$ani specijalci,
napad na {etaju}u masu vozilom vlade i svi marifetluci oko navodnih eksplozija i razbijawa prozora, preuzeti su direktno od srpske {kole totalitarizma, koju je osnovao onaj protiv kojeg se navodno ovaj novi gospodar bori. Kako su im i oru$ja i metodi isti, te{ko
da }e se u bilo _emu drugom razlikovati, pa nemam nikakvih iluzija o promenama i reformama u Crnoj Gori.
Ovo tim pre {to je u gu{ewu protivni_kog glasa i
mi{qewa crnogorski gospodar oti{ao i daqe od srpskog diktatora zabraniv{i kretawe Crnom Gorom bez
specijalne dozvole milicije, tako da su tih dana Crno 607

gorci prvi put posle Turaka bili zarobqeni u svojim

ku}ama i prinu|eni da vlasti mole za kretawe i putovawe od mesta do mesta, ponizno obe}avaju}i da ne}e
dizati bune niti _initi bilo {ta protiv novog gospodara ako dozvolu dobiju. Priznajem da takvu meru _uvawa stolice i vlasti Milo{evi} nije ni smislio ni
upotrebio do sada, {to ne zna_i da ubudu}e ne}e preuzeti to crnogorsko iskustvo ako krenu nove pobune i
protesti u Srbiji, tim pre {to ga je demokratski svet
Evrope i Amerike odobrio kao, vaqda, sredstvo za o_uvawe demokratije, kako je oni ovde zami{qaju, a koje
bi sasvim sigurno te{ko ikada mogli primeniti u svojoj zemqi. Ona iskustva za spre_avawe okupqawa naroda zabranom ulaska u prestoni grad, vra}awem autobusa, pretresima i prepadawem putnika, koje je Milo{evi} ustanovio za prethodnih sedam godina, naravno da
je novi crnogorski predsednik maksimalno koristio
tokom protesta u Crnoj Gori, tako da se wih dvojica
o_ito dobro razumeju, iako jo{ nisu uhvatili zajedni_ki ritam, {to ne zna_i da uskoro ne}e, i da se nisu
ve} o svemu, pa i o ovom rasturawu protesta, dogovorili, s obzirom da imaju iste poglede i na kumstvo, i na
prijateqstvo, i na vlast, opoziciju i razvoj demokratije u zajedni_koj dr$avi. To se jasno i ubedqivo pokazalo ne samo sada u Podgorici, nego i 9. marta 1991,
kada je sada{wi crnogorski gospodar podr$avao ne demonstrante, nego diktatora u Srbiji, pa zatim 1992. godine na Vidovdanskom saboru, kada je tako|e u_inio sve
da glasovima svojih poslanika rasturi demonstracije
i dovede na vlast Milo{evi}eve marionete >osi}a i
Pani}a, koji su imali zadatak da sa_uvaju uzdrmanu
vlast levice i u Srbiji i u Crnoj Gori. Prvoga juna
1993. godine, kada smo ovde hap{eni i na smrt prebijani, dok je ceo demokratski svet protestovao, sada{wi
crnogorski gospodar je opet davao podr{ku Milo{evi}u i wegovim metodama o_uvawa vlasti, podr$avao ga
je u ratovawu sa susedima i rasturawu dr$ave, kao i
kasnije prilikom pada Avramovi}a i u svim kriti_nim i kriznim prilikama za pad re$ima u Srbiji, {to

sasvim obja{wava sada{wu okupaciju Crne Gore, zatvarawe puteva, pune zatvore, mr$wu, revan{izam i
upotrebu vlasti samo za li_ne ciqeve i planove, bez
obzira {to iza takve vlasti ne stoji ogromnih 50 odsto gra|ana Crne Gore.
Mediji pod kontrolom dr$ave su tako|e slika i
prilika novog gospodara, izgleda gora nego na{eg ovde,
jer se na crnogorskoj televiziji ne mo$e videti ba{
niko i ni{ta osim novog predsednika, _ija se svaka re_
i pokret bele$i, svaki radni i neradni trenutak, _itaju se neumerene slavopojke i pohvale, a nema ni re_i
o protivni_koj strani, ni o opoziciji koje vi{e i nema, jer je sva oti{la pod wegove skute, gde _u_i nevidqiva i bezglasna, a ono {to se mo$e pro_itati u Pobjedi li_i na slavne dane Staqinove vladavine, kada
je narod _itao u Pravdi o velikim uspesima privrede i boqem $ivotu i napretku, ali samo _itao a ne i
imao. Ne znam koji demokrata i opozicionar u ovoj zemqi mo$e sve to da prihvati, razume i podr$i, ali ja
ne mogu nikako, bez obzira {to mislim da ni oni koji
se bune protiv novog gospodara nisu nosioci i_ega dobrog i novog za taj narod i dr$avu. Me|utim, svi oni
formalno imaju, a moraju imati i stvarno pravo da se
bune, da demonstriraju, govore u medijima, suprotstavqaju mi{qewe i stavove, jer je to naprosto azbuka demokratije, a sve druga_ije od toga je naprosto diktatura i ni{ta vi{e, i zato se mora di}i glas protiv ra|awa novih diktatora, pa makar bili i mla|i i lep{i
i ve}i od postoje}ih.
Taj glas, na $alost, ne di$e niko iz takozvane demokratske javnosti Srbije i Crne Gore, svi su bezuslovno i jednoglasno stali uz mladog gospodara Crne Gore, samo zato {to se u ne_em drznuo da napadne starog
diktatora iz Srbije, pa su po$urili da daju podr{ku
i na|u opravdawe i za suzavce, hap{ewa, lov na qude
i otimawe slobode kretawa, nazivaju}i to potrebnim
metodama, upravo kao {to je taj wihov {ti}enik iste
metode nazivao kada su se u Srbiji nad wima primewivali. Ti dvostruki ar{ini i licemerje kvazidemokra-

608

609

ta okupqenih danas u front odbrane i podr{ke crnogorskom gospodaru, pokazuju i dokazuju da me|u svima
wima nema nijednog istinskog demokrate i _oveka slobodnog uma, jer takvi qudi nikada ne podr$avaju nedemokratske metode, bez obzira ko ih i protiv koga primewuje. Hap{ewa demonstranata, medijska blokada i
zabrana putovawa po zemqi bez dozvole nije i ne mo$e
biti demokratija, nigde i nikada, a onaj ko to sprovodi nije i ne mo$e biti reformator, nigde i nikada. To
razumemo samo mi sa druge strane komunizma, oni sa
demokratskim genom u nasle|u, kojima se sve to {to se
doga|a u Crnoj Gori, od pono}nih izbora do danas, prosto _ini kao druga strana srpske medaqe i nesre}e koju je izazvala i nastavqa leva ideologija. Reforme i
promene ne mogu doneti doskora{wi protivnici i reformi i promena, ratnici i raskolnici ne mogu doneti mir, oni se moraju promeniti da bi se bilo {ta promenilo. Najboqi dokaz za to su i Srbija i Crna Gora
danas, gore i neslobodnije nego ikada.
To je najboqe i najjasnije objasnio odavno preminuli crnogorski samouki pesnik Radovan Be}irovi}. Bio
je _etnik i antikomunista, pisao pesme o svemu i svima i dru$io se sa posleratnim disidentima u Crnoj
Gori i Srbiji. Jednoga od wih je posebno voleo i uva$avao zbog kwi$evnog dela kojim je raskrinkavao komunisti_ke posleratne zablude i ratne gre{ke i zlo_ine, pi{u}i po prvi put o wima. Dolazio je _esto u
Beograd kod wega, {etao i pri_ao sa wim godinama, posebno o danima rata u _etni_kim redovima, o wihovim
bitkama i junacima. Prilikom jednog od posledwih susreta Be}irovi} je zamolio svog prijateqa pisca da mu
dozvoli da ne{to iskreno ka$e, ali da se on ne naquti. Reci slobodno, ne}u se naqutiti, oslobodi ga pisac, uveren da je u pitawu neka dnevna banalnost. Drag
si mi mnogo, re_e Be}irovi}, volim te, dobar si _ovek, volim tvoje kwige, pi{e{ istinu i kako treba,
znamo se ve} godinama, ali nikako da mi potpuno legne{ na srce. A za{to?, upita pisac. Pa, eto, bio si
komunista, znam da vi{e nisi, ali svejedno, nisi mi

_ist nikako, nekako si mi brate kao pokvareno mlijeko.

To je prosto obja{wewe i za novu crnogorsku vlast.
Nije _ista, nova, stara je i mora biti pokvarena, pa
otuda i o_ekivano i bez iznena|ewa davawe mandata
za sastav nove vlade ministru unutra{wih poslova,
koji je tako olako digao batinu na svoje gra|ane i kom{ije. Retka je, ili uop{te ne postoji, demokratska
zemqa u Evropi i svetu u kojoj ministar policije mo$e postati predsednik vlade, pa zato smawimo malo do$ivqaj, ne gajimo previ{e nade ni u koga, u se i u svoje kquse najsigurniji je put do onoga {to $elimo, a to
su promene. Prisetimo se samo Osme sednice i dolaska
Milo{evi}a na vlast. Vladala je i ve}a euforija, podr{ka mu je bila prosto op{ta, skoro stopostotna, vera u wega neizmerna, bajke su se raspredale o wegovom
antikomunizmu i obra_unu sa titoizmom, _ak i _etnici po svetu su mu nosili slike i slali novac za razvoj
Srbije, pisci, pesnici, akademici, radnici, seqaci,
profesori, svi su ga slavili, podr$avali i zajedno sa
wim hapsili koga treba za wegovu vlast i stolicu, opozicija ga je sledila i u ratu i u rasturawu dr$ave, i
gde su sada sa wim. U komunizmu, naravno. Slu_aj \ukanovi} je zlokobno sli_an po svemu i obe}ava sli_an
kraj, pa ne}emo imati opravdawe da nismo znali. Znali smo i ve} probali, ne}emo vaqda ponovo.
Da je opasnost od zablude i lo{e procene realna
opomiwe i _iwenica da se, prema diplomatskim izvorima, Milo{evi} ve} dva puta susreo sa \ukanovi}em
u posledwih dvadeset dana, dogovaraju}i verovatno
strategiju raspleta crnogorskih sukoba, u kojoj bi on
simboli_no odr$ao privid podr{ke ve} odavno otpisanom Bulatovi}u, a \ukanovi} re{io krizu po Milo{evi}evom receptu. <e{eqev boravak u Crnoj Gori,
prisustvo na ustoli_ewu \ukanovi}a i jedno_asovni
nastup na TV Crne Gore, kakav dotada{wi predsednik
Republike Bulatovi} nije mogao ni sawati _ak ni za
vreme novogodi{wih praznika, da uputi _estitke gra|anima Crne Gore, govori o novoj i druga_ijoj politi-

610

611

ci koju Milo{evi} okre}e prema \ukanovi}u. Deluje

neverovatno da se on tajno susretao sa wim u danima
raspleta krize, ali je istinito isto kao i wegovi tajni susreti sa \in|i}em u danima na{eg zimskog protesta, u koje niko nije verovao dok ih sam \in|i} nije
priznao. Nau_ili smo vaqda za ovih deset godina wegove vladavine da je istinito samo ono {to je najmawe
verovatno, jer tim sistemom {okova i neverovatnih
poteza on i odr$ava svoju odavno oslabqenu vlast. Do
jednom.
(22. januar 1998. godine)

612

E, DA MU JE SRCE
VELIKO KO JEZIK

U holu gradske Skup{tine, na prijemu povodom

FEST-a, srela sam ve_itog predsedni_kog kandidata
Vojislava <e{eqa, prvi put posle predsedni_kih izbora na kojima je po peti put izgubio trku sa levi_arima, slu$e}i im o_ito samo kao stra{ilo za demokratski svet, pa i za Srbiju, s obzirom da su izborni
rezultati svaki put bili unapred planirani i usagla{eni me|u wima, {to sasvim obja{wava wegovu nelogi_nu ravnodu{nost nad o_itim izbornim manipulacijama SPS-a. Na prijemu je Voja bio vidno nervozan i nestabilan, bez uobi_ajenog nasilnog optimizma
i duhovitosti, pa sam uzaludno poku{avala da pokrenem ozbiqnije razgovore o bilo _emu. Interesuju me
samo novi izbori na svim nivoima, govorio je, i odbio
svaku mogu}nost dogovora o na{em zajedni_kom delovawu u Republi_kom parlamentu, _ak i za promene izbornih zakona i medijskih uslova za izbore. To je o_ito trenutno _vrst i dirigovan stav Radikalne stranke poznat politi_koj javnosti, i _udi me otkuda raznorazne kombinatorike opozicionih krugova i kru$oka,
da je mogu}e u_initi bilo {ta protiv re$ima u saradwi sa radikalima. Ve} sedam godina je, sedamdeset puta, Vojislav <e{eq pokazao i dokazao da on ne}e di}i
ruku ni za kakav zakon ili promenu koja bi ozbiqno
uzdrmala i dovela u pitawe vlast levice, pa je i sada
kombinatorika saveza Srpskog pokreta obnove i radikala za te ciqeve svim nemogu}a, jer je radikali ne
613

$ele i be$e od svakog razgovora o tome. Nervoza wihovog lidera i pretwa novim izborima je pokazateq trenutnih lo{ih odnosa i pregovara_kih pozicija SPS-a i radikala, zbog kojih kasni i nova vlada i odgovor
SPS-a na stavove Srpskog pokreta obnove, iznete na
konsultacijama kod novog predsednika Srbije Milana
Milutinovi}a. A {ta ho}e radikali, {ta im nudi
SPS, i {ta uop{te _eka Srbiju sa ovakvim rasporedom
snaga na politi_koj sceni, pitawe je na koje, verujem,
niko ne zna pravi odgovor, pa ni onaj koji iz dediwskog
bunkera i sada sigurno kombinuje samo ono {to je najgore po sve nas, kao i svih proteklih osam godina.
Me|utim, dok socijalisti }ute, Srpski pokret obnove _eka, a Srpska radikalna stranka preti novim izborima, Demokratska stranka i wen ve} uveliko osporeni i ofucani lider terori{u javnost svakodnevnim
saop{tewima, izjavama, konferencijama za {tampu,
pa kona_no i raznim lecima i plakatama koje lepe po
tarabama, uzaludno poku{avaju}i da vrate va$nost i
uticaj stranci koje nema i blef-politici koja nije,
niti }e ikada za$iveti u Srbiji. Tra$e oni, naravno,
nove izbore, jer su shvatili da je bojkot bio fatalna
gre{ka, i to tako da im uslove za wih, po wihovoj meri i $eqi, izbore omrznuti Srpski pokret obnove i
Srpska radikalna stranka, a ako to ne}e, onda nisu ni
demokrate, ni opozicija, kako pi{e u najnovijem nepotpisanom i nepismenom pamfletu koji je sastavio _uveni i ugledni ve_iti student Goran Vesi} i prodavac patika Dragan Kop_ali}, ili elektri_ar Joca
Mandi}, da ne nabrajam daqe ceweno i stru_no rukovodstvo ove presti$ne stranke, jer ne znam ba{ sva
imena sekretarica i telohraniteqa koji vode tu stranku, na _elu sa liderom koji nema ni dana radnog sta$a
u nekom ozbiqnijem poslu, ako se ne ra_una gastarbajterski rad u bordelima Bona i Berlina. Ta dru$ina
koja je ostala posle najnovijeg stotog cepawa te male
stranke naziva sebe opozicijom, ali o_ito ne re$imu,
nego Srpskom pokretu obnove koji je i tema i meta celog tog opozicionog delovawa svakodnevno i u svim

izjavama preostalih _etiri-pet _lanova iz vrha ove

stranke. Trenutno oni opsesivno rade na razbijawu
gradske vlade u Beogradu i spre_avawu svake mogu}nosti formirawa programske vlade Srpskog pokreta obnove i SPS-a, jer, kako ka$e u najnovijem intervjuu
Argumentu ve} izbezumqeni \in|i}: Ako Srpski
pokret obnove i SPS u|u u koaliciju, osta}e u woj do
kraja $ivota. Deluje tu$no i sme{no kada se ozbiqno analizira wihovo politi_ko delovawe i stavovi,
jer se uglavnom sve svodi na napade na Srpski pokret
obnove, a ne na vladaju}i SPS, i uporno prebrojavawe
preduze}a koje je Srpski pokret obnove dobio u podeli vlasti u Beogradu, pa se lider te stranke u svakom
intervjuu sa posebnim $arom bavi Parking-servisom
i pijacama u Beogradu, kao da su to najve}i problemi
Srbije, jer im na _elu nije kadar Demokratske stranke, nego je, zamislite, iz Srpskog pokreta obnove, pa }e,
ka$e \in|i}, upropastiti ne samo Beograd, nego i samu dr$avu. Socijalisti_ka vlada, weni ministri, velike dr$avne firme, Naftna industrija, telefonija,
elektroprivreda, privatizacija rudnika i velikih
sistema, to nije predmet wegove pa$we ni kritike, jer
su im na _elu direktori iz SPS-a i ne ugro$avaju verovatno wegove dugoro_ne interese, ali direktor Beogradskih pijaca je problem koji taj lider i ta stranka ili }e re{iti ili umreti. Da ne pomiwem jo{ ve}i problem za wega i naprosto kost u grlu, kao {to je
Direkcija za gra|evinsko zemqi{te Beograda, koja je
postala interesantna tek od kada je direktor brat Danice Dra{kovi}, _ije se ime povla_i po svim novinama, kao da je time postao wen privatni vlasnik, a oni
koji su pre wega bili na tom istom mestu, sa istim ovla{}ewima, nikada nisu ni pomenuti u javnosti, jer
to je zaboga normalno da Socijalisti_ka partija upravqa zemqi{tem, nedopustivo je da Srpski pokret obnove to radi, jer \in|i}u time potkopava sigurnost i
kvari strana_ke planove. Uz to se iz te stranke svakodnevno lansiraju najprizemnije i primitivne la$i o
navodnim Daninim ro|acima, podeqenim stanovima za

614

615

funkcionere i sli_ne gluposti, iako je to upravo politika te stranke, i sve ukupno deluje i jadno i diletantski, oslikavaju}i u javnosti i tu stranku i wenog
lidera u punoj jajarskoj ambiciji, {to }e im na izborima koje pri$eqkuju i za koje se pani_no zala$u doneti odgovaraju}i neuspeh, ve}i od bilo kojeg do sada.
Tako }e se ostvariti ono {to sam rekla \in|i}u na
Saboru Srpskog pokreta obnove, kada smo odlu_ili da
idemo na izbore sami, zbog odbijawa demokrata da po{tuju sporazume koalicije Zajedno. Propa{}e{ bez
Srpskog pokreta obnove, rekla sam, i taj proces te_e
polako, ali neizbe$no i nezadr$ivo, po sistemu pravednosti kojim upravqa neko ili ne{to iznad nas, ravnaju}i nam ra_une mimo na{e voqe i $eqe.
No, da bi se sve pravedno okon_alo i zavr{ilo, potrebni su zaista novi izbori koje tra$e uglavnom oni
koji }e na wima izgubiti. Do wih }e sigurno do}i, jer
nema izgleda da }e Socijalisti_ka partija Srbije podeliti vlast, ili pristati na programsku vladu koju
tra$i Srpski pokret obnove, a bez toga sigurno nema
nikakvog sporazuma. Verujem da }e se cela pri_a rastezati {to je mogu}e vi{e, ali ako nema sporazuma bi}e izbora na kojima }e pre svih u_estvovati upravo
oni koji su ih nedavno bojkotovali, bez obzira {to }e
uslovi ostati isti ili biti i gori nego ranije. Na wima }e se ponovo oslikati snaga svih lidera i stranaka,
druga_ije nego u medijima i anketama, kao i uvek do sada, i nadam se da }e Srbija kona_no odahnuti od medijskog terora tih lidera, koji $ive na snazi naru_enih
anketa i pla}enih novinskih hvalospeva. Zato je interes pre svega Srpskog pokreta obnove da budu izbori,
koji bi ponovo, i mo$da ubedqivije, pokazali Socijalisti_koj partiji Srbije da mora da deli vlast i da je
zauvek pro{lo vreme jednopartijskih vlada i diktature mawine, u_vrstili Srpski pokret obnove na wegovim nepromenqivim pozicijama, umawili privremenu i ve{ta_ki naduvanu snagu radikala, i potpuno
jasno odslikali slabost Demokratske stranke i ostalih bojkota{a u bira_kom delu Srbije. Tim izborima

trebalo bi da se suprotstavqaju upravo oni koji ih sada najvi{e tra$e, i zato ih treba podr$ati.
Cela kombinatorika oko nove vlade Srbije ili novih izbora ina_e se prenagla{eno potencira, raste$e,
razvla_i i uspe{no odvra}a pa$wu javnosti od Kosova i problema koje sada{wa vlast tamo samo gomila, pa
se sve kre}e prema eksploziji agresivnog nezadovoqstva i Srba i Albanaca koji $ive u savremenom rezervatu, iako su Albanci pod sna$nom, ali neefikasnom,
za{titom demokratskog sveta, jer rezervat ostaje isti
ve} punih devet godina. Obi_an $ivot obi_nih nepoliti_kih qudi i albanskih porodica ne pomera se naboqe ni u kom pogledu, uprkos svim rezolucijama podr{ke Ujediwenih nacija i svim prete}im stavovima ameri_ke vlade, kao {to se obi_an $ivot obi_nih
jedva preostalih srpskih porodica ne mewa naboqe,
uprkos velikim re_ima i obe}awima koje im daje vladaju}a oligarhija, a i opozicija, zakliwu}i se da }e
braniti i odbraniti Kosovo, iako ni{ta ne _ine da
na wemu bar ostanu da $ive Srbi za koje se oni navodno bore. Sve ukupno je prazna pri_a i za Albance i za
Srbe, svi oni $ive bedno, neslobodno i u stalnom strahu, pa i jedni i drugi prosto prizivaju doga|aje da bi
prekinuli dugu neizvesnost i _ekawe re{ewa koja ne
dolaze. Otuda i najnovije sumwive akcije terora nepoznate Oslobodila_ke vojske Kosova, kao i u_estala divqawa policijskih snaga nad Albancima u navodnim akcijama protiv terorista, pa izgleda da u senci politi_kih kombinatorika oko nove vlade Srbije nesmetano eskalira pravi rat na Kosovu, u kojem svakodnevno,
tu pored nas, ginu qudi i deca na obe strane, a niko se
naro_ito ne potresa tim vestima, jer i nemaju skoro
nikakvu te$inu, va$nost i publicitet u medijima. U
Srbiji i wenim medijima danas je izgleda va$nije ko
}e, koliko i da li }e dobiti mesto u vladi, nego svakodnevne qudske $rtve koje odnosi kosovska kriza, pa
ukupno i za Srbe koji veruju Milo{evi}u da }e sa_uvati Kosovo, a ve} vide da ne}e, i za Albance koji veruju Rugovi da }e izboriti republiku, a ve} vide da

616

617

ne}e, sve li_i na ono ratno vreme u Srbiji o kojem pi{e Milovan Danojli} u najnovijoj, nagra|enoj kwizi
Oslobodioci i izdajnici, kada su Srbi bore}i se za
kraqa i otaxbinu, a posle wegove poruke da glasaju za
komuniste, zbuweni pevali Mi za kraqa, kraq za Tita, {ta }e biti, Bog te pita.
Sigurno je da dobro biti ne}e.

DARIVAWE LI^NE
ZA NARODNU SLOBODU

(5. februar 1998. godine)

Miroslav Tadi} i Milan Simi}, Srbi iz Republike Srpske optu$eni za ratne zlo_ine u posledwem
ratu, dobrovoqno su oti{li u Hag da potra$e pravdu
i oslobode se tereta progowene zveri, koji ih je, verujem, nepodno{qivo pritiskao. Ta vest je iznenadila
_itav svet, jer su do sada svi optu$eni Srbi odbijali
bilo kakvu mogu}nost wihove odgovornosti za ratne
zlo_ine, pogotovu pred sudovima me|unarodne zajednice, {to je ve}ina naroda u Srbiji i u Republici Srpskoj podr$avala i time zatvarala svojim dr$avama sva
vrata demokratskog sveta. Niko od politi_ara nije smeo
ni pomenuti mogu}nost izru_ewa optu$enih Srba Ha{kom sudu, a da ne bude skoro jednodu{no ozna_en za
nacionalnog izdajnika, jer je to prko{ewe celom svetu, wegovoj pravdi i sudu u Hagu bilo mera nacionalne i pojedina_ne hrabrosti svakog Srbina. Oni koji su
mislili suprotno i tra$ili odgovornost za ratne zlo_ine u ratu svih koji su ih po_inili, da bi se narod
oslobodio kolektivne odgovornosti pred svetom, sankcija i izolacije, bili su po op{tem mi{qewu i naroda i vlasti samo sluge me|unarodne zajednice, kukavice, pla}enici i {ta sve ne. Sada, predajom dvojice optu$enih Srba tom istom sudu i wegovoj pravdi sve se
po_iwe polako okretati ka pravom licu ovog naroda,
ka davno zaboravqenom vite{tvu, koje smo tako voleli
u na{oj istoriji i narodnim pesmama na kojima smo odrasli. Taj _in predaje je upravo ona najve}a hrabrost i
618

619

li_na $rtva koju smo nekako u na{em narodu zaboravili, a verovali smo da je ima i da je mora biti, jer ne
mo$e odjednom da nestane iz nas duh svih onih slavnih
predaka koji su se svesno, odmah i bez ikakvih razmi{qawa, $rtvovali za svoj narod, od Stefana Nemawe koji je radi spasa naroda na kolenima hodao Carigradom
pred Vizantijskim carem, Milo{a Obili}a koji se
$rtvovao u $eqi da zaustavi tursku vojsku na Kosovu,
kneza Milana Obrenovi}a koji je za dobro naroda qubio papu_e turskom sultanu, rekav{i bratu Jevremu
da nema dubine do koje se ne}e poniziti ako je to od koristi za Srbiju, generala Nedi}a koji se potpuno svestan $rtvovao i pristao da bude predsednik kvislin{ke vlade pod nema_kom okupacijom, rekav{i: Dati
$ivot za otaxbinu je lako, jer smrt boli trenutak-dva,
a dati obraz za otaxbinu je mnogo te$e, jer sramota boli i u grobu, do branioca Beograda iz 1915. godine, sa
majorom Gavrilovi}em, koji su ostali da izginu za Beograd, iako su znali da ga ne mogu odbraniti, ili Aleksandra Mi{i}a, sina slavnog vojvode, koji se $rtvovao
da spase generala Mihailovi}a kada su ga Nemci hvatali, predstaviv{i se nakon zarobqavawa kao Dra$a
zbog _ega je streqan, i mnogih drugih sli_nih primera.
Tadi} i Simi} sigurno nisu ni Obili}i, ni Nemawi}i, ali jesu potomci wihovi, vaspitani na tom kodu
narodne tradicije i pravednosti koja tra$i $rtvovawe za istinu, pa ako u Hagu doka$u da nisu _inili zlo_ine pokrenu}e sigurno mnoge procese korisne za svoj
narod i dr$avu, _ime }e se sasvim pribli$iti onim
junacima iz na{e istorije kojima su se divili u detiwstvu, a ponosili u zrelosti. Ako, pak, budu krivi i
osu|eni za ne{to {to su u ratu u_inili, opet }e mnogo u_initi za svoj narod, koji sada ceo odgovara pred
svetom za ne{to {to su pojedinci skrivili, {to nije
pravedno ni primereno tradiciji $rtvovawa pojedinca za narod na kojoj smo vaspitani. Zato sam _itaju}i
tu vest o predaji Tadi}a i Simi}a prvi put posle mnogo vremena osetila nacionalni ponos, iako sam daleko

od svakog nacionalizma ili razdvajawa qudi po veri,

rasi ili naciji. Dirnula me mnogo wihova jednostavnost i hrabrost, bez obzira da li je li_na ili dirigovana ne_ijim pritiskom, tim pre {to nisu ni poznati
ni slavni kao oni komandanti ili politi_ari koje
svet tra$i i optu$uje za ratne zlo_ine, a oni se kriju po bunkerima i vojnim bazama, spremni da $rtvuju
narod za o_uvawe svoje slobode i ratnog plena. To wihovo sakrivawe po svaku cenu i odbijawe odgovornosti
za strahote rata koji su vodili, dokazuje samo da su
krivi za sve za {to ih svet optu$uje i da kukavi_ki
be$e od li_ne odgovornosti skrivaju}i se ispod narodne sukwe, _ime samo pokazuju i tom narodu da nisu bili dostojni poverewa i qubavi koju im je pru$io. Tadi} i Simi}, _inom predaje koji je danas najve}i mogu}i patriotski _in svakog optu$enog Srbina, pokre}u polako proces i narodnog ozdravqewa od zabluda,
mr$wi i ratovawa sa svima, pa }e na kraju svega, istorijski, wih dvojica, iako anonimni, zna_iti mnogo
vi{e za budu}nost Republike Srpske, nego sve slavne
vojskovo|e i politi_ari ovoga rata i vremena. To je naravno i dobro jer sve veliko u na{om narodu je i poteklo od obi_nih qudi i wihove qubavi ili $rtve za
dr$avu i naciju, pa zato sve divqewe, po{tovawe i
pomo} dugujemo Tadi}u i Simi}u koji su, sigurna sam,
bar u Republici Srpskoj zapo_eli proces narodnog izle_ewa darivawem svoje za narodnu slobodu, {to _ine
samo veliki qudi, a oni izgleda sada stanuju u obi_nom narodu.
U Srbiji ti procesi ne}e uskoro krenuti, jer, bar
{to se Haga ti_e, nema potencijalnih Tadi}a i Simi}a koji }e se $rtvovati za narodno dobro. Ovde su optu$eni za ratne zlo_ine uglavnom slavni komandanti, generali i ostali koji sebe smatraju veli_inama
iznad svake odgovornosti i zakona, a u skladu sa pedesetogodi{wom komunisti_kom tradicijom da je sve dozvoqeno za o_uvawe vlasti, pa i zlo_in nad svim i svakim, u _emu imaju zavidne rezultate i iskustvo. Jame
jo{ uvek pune nevino pobijenih qudi, neotkopane ma-

620

621

sovne grobnice po Beogradu i {irom Srbije, pobijene

i zatrte porodice i plemena po Crnoj Gori, sve je to
ve} pedeset godina herojstvo i delo za dr$avne medaqe koje krase grudi onih koji su ubijali bez ikakvog
kajawa i stida _ak i svoje roditeqe, bra}u i kumove,
pa kako od wih, ili sinova wihovih, koji su to isto _inili pedeset godina kasnije po Bosni i Hrvatskoj, o_ekivati da misle da su zlo_inci a ne heroji, ili da ose}aju krivicu za bilo kakav zlo_in po_iwen u ovom ratu. Otuda i _vrst stav cele dr$ave i wenih vlasti, od
predsednika Republike, do vlade i Srbije i Crne Gore, da nema izru_ivawa optu$enih za ratne zlo_ine
jer bi, znaju oni, tim izru_ili celu svoju dosada{wu
vlast, ideologiju, tradiciju, sve ono na _emu vladaju
od 1945. godine do danas. Nije va$no {to zbog toga strada dr$ava i narod, {to ostaje izolacija od sveta, sankcije, narasta beda i narodna nesre}a, oni }e pre $rtvovati ceo narod nego bilo koga od wih za dobro naroda,
{to je opet u tradiciji ideologije kojoj pripadaju i
koja ve} pedeset godina jede i uni{tava na{u naciju,
istoriju, porodicu, pa i dr$avu celu, koja je od slavne saveznice demokratskog sveta u svim ratovima za
demokratiju i slobodu postala simbol neslobode, zla,
mr$we i profa{isti_kog nacionalizma prema susedima, i zemqa protiv koje se trenutno bori _itav demokratski svet. Da ne bude tako, da se vratimo i sebi
i svetu, $eli u Srbiji samo obi_an svet, narod koji
ve} sedam godina daje sve od sebe za spas dr$ave, tra$e}i demokratske promene, dok politi_ari za o_uvawe grama svoje vlasti _ine sve da zaustave te promene,
da zadave u bedi i narod i dr$avu. Svi poku{aji da se
propadawe zaustavi, da se promeni odnos sveta prema
Srbiji i Jugoslaviji bele$e ve} godinama samo $rtve
obi_nog sveta koji se nesebi_no daje, rizikuju}i i posao i $ivote na trgovima i ulicama Srbije, dok narodni velikani, od {efa dr$ave do akademika i ostalih
nacionalnih veli_ina _uvaju svoja sumwivo ste_ena
blaga i polo$aje ne_iwewem, po cenu umirawa nacije.
Svi znamo, i narod i vlast, da bi izru_ewe tri-_eti-

ri oficira JNA, optu$enih za ratne zlo_ine, ili wihov dobrovoqni odlazak u Hag, zna_ajno promenio polo$aj Srbije u svetu, oslobodio je sankcija i vratio u
me|unarodne organizacije, ali znamo da se to ne}e desiti, jer su i optu$eni oficiri, i qudi u vlasti, komunisti ogrezli u uzimawu od naroda, a nespremni na
bilo kakvo davawe.
Ta osionost ideolo{kog porekla, kojom su zadojeni
svi levi_ari, spre_ava i neminovne promene dru{tvenog sistema i podelu vlasti prema narodnoj voqi odmerenoj na izborima. Iako nemaju ve}inu u parlamentu, a ni vi{e od 20 odsto bira_kog tela Srbije, oni ho}e da zadr$e sve {to imaju u rukama ve} pedeset godina, bez obzira {to je to postalo sasvim neprirodno i
nemogu}e u vi{estrana_kom sistemu koji se u_vr{}uje uprkos svim naporima da se zaustave procesi demokratizacije i ideolo{kog ozdravqewa naroda. Iako su
i pored velike kra|e glasova, a naro_ito na Kosovu, jedva dobili 110 poslanika, levi_ari $ele da naprave
savez sa nekom od drugih stranaka u parlamentu, ali
tako da zadr$e sve poluge vlasti za sebe, a partneru
koji treba da to izglasa daju samo ono {to ni{ta ne
zna_i u sistemu vlasti i {to ne mo$e da promeni ni
deli} ustanovqenog reda stvari u kojem su oni kao ribe vodi. Pri tom glasno i gde stignu optu$uju opoziciju da se bori samo za vlast, a to {to oni _uvaju tu vlast
do zadweg deli}a i onda kada im vi{e ne pripada ba{
cela, to im je normalno i _ak, ka$u, patriotski, jer
bi Srbija, pri_aju, propala ako bi se oni malo pomerili iz foteqa. Na stranu to {to bi prava podela vlasti donela samo dobro i narodu i dr$avi, promenila
odnos demokratskog sveta prema nama i donela nadu u
bar po_etak boqeg $ivota obi_nih qudi, jer sve to levi_are nikada nije zanimalo. Wima je va$no da oni dobro $ive i da se dr$e zajedno onoliko koliko je potrebno za o_uvawe pozicija vladawa svim i sva_im, a narod i dr$ava su uvek bili daleko od wihove brige, o
_emu najboqe svedo_i stawe i naroda i dr$ava u kojima su komunisti bili na vlasti. Zato ne treba imati

622

623

nikakvu iluziju da }e oni deliti vlast iz razloga odgovornosti pred budu}no{}u naroda, jer to oni sigurno nemaju, ve} ih treba terati na odstupawe sa vlasti
daqim gubitkom narodne podr{ke, koji je sve glasniji
i verujem da bi izbori kojima nam prete u zamenu za
podr{ku wihovoj vladi umawili i sada{wu sumwivu
snagu tog bra_nog saveza, pogotovu nakon najave nove i
najve}e otima_ine od naroda, koju nameravaju da sprovedu uredbama, kao da je jo{ uvek vreme kominterne i
dr$avne kontrole svake ku}e i porodice, kao pre 50
godina. Ogor_ewe naroda svakodnevno raste, pa wima
najmawe sada trebaju izbori, tim pre {to bi morali
sve promeniti u izbornom procesu, a najpre dr$avnu
televiziju kojom tako uspe{no la$ima sakupqaju glasove svih ovih godina. Bez televizije te{ko da bi dobili i 50 poslanika u parlamentu, a tada je ve} kraj
wihovoj osionosti i narodnoj nevoqi, pa je zapravo patriotski zadatak opozicije ne pristati na dogovor, bez
prave podele vlasti, jer novi izbori sigurno donose
promene koje _ekamo.
(19. februar 1998. godine)

624

SAU^E<>E

Me_ka rata i smrti zaigra}e, _ini se, i pred na{im vratima. Na Kosovu je u jednom danu poginulo preko dvadeset qudi, Srba i Albanaca, uglavnom mladih,
koji umesto da stvaraju i $ive, umiru i ru{e svaku
nadu u skoru mogu}nost normalnog $ivota na ovim prostorima. Ni jedni ni drugi izgleda nisu nau_ili ni{ta iz proteklog krvavog, ru$nog i besmislenog rata i
ru{ewa u Hrvatskoj i Bosni, koji je na kraju sve doveo
na po_etak, tako da sada i Srbi i Hrvati i Muslimani grade i stvaraju ono {to su ve} pre rata imali. Garant o_uvawa Bosne i Hercegovine, ka$u ponosno komentatori i nekada{wi ratni hu{ka_i, danas je Republika Srpska, ona ista kvazidr$ava i qudi u woj
koji su ru{ili i komadali tu Bosnu i Hercegovinu pre
_etiri godine. U me|uvremenu hiqade mrtvih, obesku}enih, obogaqenih, preme{tenih, na koje ve} niko
i ne misli, dok govore o uspesima vlasti, nastalih na
pepelu i grobovima ve} odavno zaboravqenih $ivota
i prekinutih mladosti, sli_nih ovima koji danas ginu
po Kosovu. Bojim se da na kraju onoga {to se priprema
i nadolazi na Kosovu ne bude ista pri_a o uzaludnom
stradawu naroda, porodica i wihove imovine, i uspe{noj profiterskoj vlasti i Srba i Albanaca, koje }e nastati na zgari{tima kosovskih zabluda.
O takvom kraju koji je siguran epilog sukoba na Kosovu danas ne razmi{qa niko, a najmawe vlast u Srbiji i Jugoslaviji koja odr$ava represivni policijski
625

teror u tom delu dr$ave ve} godinama, spre_avaju}i

svaki dijalog ili mogu}e re{ewe krize, jer to re{ewe, pa ma kakvo ono bilo, je i kraj ove vlasti. Ve} godinama na izborima koji traju i ponavqaju se prema potrebama vladaju}e oligarhije, pobeda ili vladaju}a
uloga partije levi_ara obezbe|uje se sigurno samo na
Kosovu i samo uz pomo} manipulacije glasovima nepostoje}ih Srba u Pokrajini i Albanaca koji navodno
glasaju za SPS, iako oni uop{te ne izlaze na izbore.
Da toga nema, da se re{i kosovska kriza na bilo koji na_in, Socijalisti_ka partija Srbije odavno bi bila mawinska partija u Srbiji, a Slobodan Milo{evi} ve}
zaboravqeni, biv{i i neuspe{ni predsednik Srbije.
Znaju to dobro levi_ari, pa otuda na desetine hiqada
policajaca na Kosovu, odbijawe svakog dijaloga sa Albancima, otuda i ovaj nadolaze}i oru$ani sukob koji
ima za ciq da mobilizuje srpsko nacionalno bi}e povre|eno gubicima u ratu sa Hrvatima i Muslimanima
i da u_vrsti uzdrmani tron vo|e, koji probleme lo{e
vlasti i narodnog nezadovoqstva bednim $ivotom, zata{kava otvarawem problema odbrane svete srpske
zemqe, za koju ve} svakodnevno padaju $rtve. Uzalud
napori celog sveta da do|e do dijaloga Srba i Albanaca, uzalud pretwa da }e sukobi koji se produbquju samo oterati i ono malo Srba koji su ostali na toj svetoj
zemqi, sve je podre|eno samo o_uvawu vlasti i privilegija, po cenu izginu}a celog naroda, i _ini se da neizbe$no idemo ka reprizi ve} vi|enih stradawa i poraza u koje nas ova vlast neprekidno vodi.
Da bi produbila sukobe i spre_ila mogu}e dogovore
sa Albancima, vladaju}a partija zamagquje ceo nesporazum, tako da zapravo prose_an Srbin, pa i onaj koji
$ivi na Kosovu, ne zna {ta stvarno ho}e Albanci i
{ta brane Srbi na Kosovu. Da Albanci $ele republiku, nije tajna odavno, da to Srbi ne daju, znamo ve} napamet, ali da republika na Kosovu postoji, sve ukupno
sa izabranim predsednikom i ostalim biranim organima vlasti, koji nesmetano funkcioni{u bez ikakve veze sa dr$avom Srbijom, tako|e je _iwenica koja dodat-

no ote$ava razumevawe su{tine spora i problema na

Kosovu. ^ini se da ni Srbima ni Albancima u stvari
ne odgovara nikakvo re{ewe i dogovor, s obzirom da bi
Albanci, po stavovima Evrope i Amerike, dobili samo
{iroku autonomiju u okviru Srbije i Jugoslavije, koja bi svakako umawila sada{wu neograni_enu i nekontrolisanu vlast ilegalnih organa paralelne vlasti, a
Srbi na vlasti izgubili potpunu policijsku kontrolu
pokrajine, u kojoj o_iglednom kra|om glasova obezbe|uju poslanike za vladaju}u partiju, a nelegalnom trgovinom i {vercom izvan dr$avnih tokova novac za korumpirawe lokalnih Srba i finansirawe priprema
za nesre}u koju su planirali, kako bi wenim trajawem
produ$ili svoju vlast. I jedni i dugi ukupno rade
protiv svog naroda, jer na kraju svega {to }e se desiti,
bi}e samo uzaludni grobovi, smrt i razarawa iznad kojih }e ostati i trajati svi oni koji su ih skrivili, kao
danas u Bosni i Hrvatskoj.
Da bi spre_ili rat i stradawa, oni srpski politi_ari, koji su i u prethodnom ratu bili za pregovore pa
makar trajali godinama, umesto jednog dana rata, moraju u nacionalnom interesu preduzeti sve da ne do|e do
daqih, ve}ih sukoba i stradawa naroda na obe strane.
Re{ewe koje u potpunosti obezbe|uje za{titu srpskih
nacionalnih interesa i interesa albanskog naroda u
ovom trenutku je ono {to predla$e me|unarodna zajednica, a prenose weni predstavnici u susretima sa Albancima i Srbima, a sve u okviru standarda demokratskog sveta. Te wihove predloge treba prakti_no sa usmenih preporuka svesti na pismeni predlog za re{avawe kosovske krize, koji bi bio zvani_ni dokument
Evropske unije i ameri_ke vlade, sli_an neostvarenom
planu Z-4 za Srbe u Hrvatskoj, ili Erdutskom sporazumu. Taj pismeni i konkretan predlog me|unarodne
zajednice, naravno, treba izneti u Skup{tini Srbije, da se o wemu izjasne poslanici, koji }e ga sigurno
prihvatiti, jer ono {to predla$e me|unarodna zajednica je pre svega daleko od ekstremnih zahteva Albanaca, a u interesu je o_uvawa teritorijalne celovito-

626

627

sti dr$ave i prakti_no {titi i prava Albanaca i srpske nacionalne interese. Ukoliko bi srpska Skup{tina prihvatila takav predlog re{ewa krize koji nudi
demokratski svet, a Albanci ga odbili, potpuno bi se
ra{_istio politi_ki teren i Srbija bi kona_no napustila poziciju ve_itog inaxije i gubitnika u me|unarodnim odnosima i do{la u situaciju da na svoju
stranu okrene sve one zemqe koje tra$e i predla$u
re{ewe kosovske krize. Samim tim bi Albanci, koji
odbijaju sve osim otcepqewa i posebne dr$ave izvan
Jugoslavije izgubili svaku podr{ku demokratskog sveta za takve zahteve, {to bi deblokiralo sve sada{we
izolacije u koje smo u{li, pre svega zbog stawa na Kosovu i svakodnevnih kr{ewa qudskih i politi_kih
prava Albanaca, koja su nesporna. Mislim da bi ovakav
put ka re{ewu kosovske krize morao biti i preduslov
za formirawe nove vlade Srbije, oko koje traju bezuspe{ni pregovori, jer stara vlast tra$i da se ide po
starom, {to je neprihvatqivo za one koji su se borili
za promene i povratak Srbije u svet. Pre_ica tom povratku je re{ewe sukoba na Kosovu, pa zato treba to re{ewe tra$iti i prihvatiti onako kako nudi svet u kojem $ivimo i kojem pripadamo, uprkos svim gre{kama
aktuelne vlasti koje su nas od wega udaqile.
Jedna od takvih gre{aka je i pona{awe na{e vlasti i wenih predstavnika za vreme oru$anih sukoba,
stradawa qudi i demonstracija Albanaca na Kosovu.
Predsednici Srbije i Jugoslavije uputili su sau_e{}e samo porodicama poginulih policajaca, kao da poginuli Albanci nisu gra|ani ove zemqe, _ime prakti_no priznajemo wihovu $eqenu odvojenost i separatizam i pokazujemo svoje nehumano lice. Porodice poginulih Albanaca, bez obzira kako su i za{to poginuli,
tako|e zaslu$uju sau_e{}e predsednika dr$ave u kojoj $ive i koja tra$i da je oni priznaju i ose}aju kao
svoju, a _ine sve da tako ne bude, pa je ovaj _in dr$avnih funkcionera neprimeren demokratskim tradicijama demokratskog sveta. Nasilno rasturawe mirnih
protesta u Pri{tini i drugim gradovima na Kosovu je

opet nepotrebna gre{ka kojom se provocira produbqewe sukoba sa svetom i smawuju izgledi za o_ekivanu
podr{ku tog sveta u obra_unu sa terorizmom, koji se
_udno i iznenadno javqa pred najavqene izbore Albanaca na Kosovu, koji se organizuju izvan institucija
sistema dr$avne vlasti Srbije. Sve gre{ke Srbije i
Jugoslavije oko kosovske krize, naravno, podr$ava horski cela opozicija, pa je na pomolu pravo nacionalno
jedinstvo u zahtevu za, kako ka$u obra_unom sa teroristima i separatistima na Kosovu, {to neumitno vodi do nacionalne propasti, kao i u prethodnim euforijama i $eqenim, a neuspelim, obra_unima sa Hrvatima i Muslimanima. Zato mawe obra_una, a vi{e
razgovora, nala$u nam i patriotska, i nacionalna i
qudska odgovornost pred dvadeset mrtvih gra|ana ove
zemqe, koje danas sahrawuju i oplakuju wihove majke,
sestre, $ene i porodice, kojima te{ko da je vrednija
bilo koja ideja i dr$ava od wihovih $ivota. Jer, {ta
}e meni Srbija, velika do Be_a, ako u woj nema moga
Milorada, rekla je pre _etiri godine u U$icu neute{na majka koja je izgubila u ratu sa Hrvatima svog
jedinca sina, i ta tuga i uzaludnost $rtvovawa qudskih $ivota mora biti brana pred budu}im besmislenim stradawima i na{eg i albanskog naroda.

628

629

(5. mart 1998. godine)

Kako dani prolaze i nadolazi kosovska kriza, sve

vi{e to li_i na ono {to se doga|alo prvo za Slovenijom, zatim sa Hrvatskom i na kraju sa Bosnom i Hercegovinom. Prosto zapawuje sli_nost politi_kih poteza
koje povla_i vlast u Beogradu i reagovawa naroda u
svim ovim kriznim $ari{tima, koja su se na kraju zavr{avala ratom i porazom srpske vojske i politike. I
u Sloveniji su, kao danas na Kosovu, prvo bili protesti, pa ubijeni vojnici JNA, pa rat sa civilima, pa
povla_ewe pred pritiskom sveta, kao i u Hrvatskoj gde
je scenario malo pro{iren sa kori{}ewem unutra{wih rezervi u obliku srpskog stanovni{tva Hrvatske,
koje je iskori{}eno da iznutra razara neposlu{nu secesionisti_ku hrvatsku vlast. I tamo su bili protesti, iznenadna ubistva Srba po Borovom Selu, Tewu,
Pakracu, i gde sve ne, koja su mobilisala srpski $ivaq na odbranu i otpor, a zatim je do{la i vojska, i
rat, i naravno ponovo poraz i povla_ewe srpske politike pred pretwama i ultimatumima demokratskog sveta, uz ogromno stradawe pre svega srpskog naroda.
Bosna je tre}i i najve}i poraz i postradawe Srba
koje je izazvala vlast u Beogradu politikom bahatog
ponavqawa istih gre{aka, sa sve ve}im i te$im posledicama za srpski narod, koji je ta vlast navodno htela
da za{titi od wegovih velikih neprijateqa, Slovenaca, Hrvata i Muslimana, a ispalo je da je najve}i
neprijateq Srbima ba{ ta za{titni_ka vlast koju oni

i biraju i odr$avaju. Sa iskustvom iz prethodnih ratovawa, od Slovenije, Hrvatske, do Bosne, a na pragu rata na Kosovu, koji se nazire i priprema u$urbano radi
opet navodne za{tite srpskog naroda na Kosovu i nacionalnih interesa Srbije, verujem da je do{lo krajwe vreme da Srbi na Kosovu i svi ostali u Srbiji i
svetu ka$u toj vlasti, a pre svega Milo{evi}u: nemoj
nas vi{e braniti, molimo te, izginu}emo i pomreti
svi osim tebe, braniteqa na{eg.
Pravqewe scenarija izazivawa krize, sukoba, rata
i razarawa, koji se uspe{no ostvaruje ve} tri puta zaredom i nastavqa po istom tragu sada na Kosovu, navodi na jasnu strategiju odr$avawa vlasti na tenzijama
nacionalnih strasti i frustracija, otvarawem nade
da }e se izgubqeno nadoknaditi u slede}em ratu i _ini se da }e ratova biti u Srbiji i oko we sve dok je Milo{evi}a, a i da }e biti Milo{evi}a samo dok ima rata. Zato verujem da nema nikakve nade u mirno re{avawe kosovske krize, jer to i nije ni ciq, ni politika sada{we srpske vlasti, ve} obratno, pa zato i kre}u nemiri na Kosovu kada wima treba, i koliko im
treba, i prestaju kada oni ho}e. To potvr|uju i navodni razgovori sa Albancima koje je inicirala Vlada
Srbije i odredila predstavnike sa srpske strane koji
nemaju nikakvu politi_ku te$inu ni zna_aj, _ime je
jasno srpska vlast opredelila $eqeni neuspeh pregovora zapo_etih pod pritiskom sveta, ali devalviranih
u za_etku i pregovara_ima i na_inom organizovawa koji je bio pozori{te srpske bahatosti pred o_ima tog
sveta.
Prvo je Jugoslovenska levica, taj u su{tini levi_arski talog komunisti_kih konzumenata svih mogu}ih
privilegija koje je taj sistem doneo, sastavila platformu o Kosovu, koja je uredno i poslu{no _itana na
svim udarnim vestima dr$avne televizije dva dana.
Zatim je Vlada Srbije br$e boqe tu platformu prihvatila kao svoj dokument i usvojila je u celini sa sve
zapetama, pa je odmah proglasila zajedni_kom za sve
parlamentarne stranke u Srbiji i na brzinu, u kasnim

630

631

RATOVAWE LUDOM RADOVAWE

no}nim satima, sastavila delegaciju za hitne pregovore sa Albancima, na toj platformi, u kojoj su, naravno, bila _ak dva _lana JUL-a.
Tra$eno je da i SPO da predstavnika za pregovore na platformi JUL-a, i to sa odgovornim, ali bezimenim Albancima, jer je poziv uru_en preko {tampe svima, pa ko do|e, dobro do{ao, a ako niko ne do|e
onda su Albanci protiv dijaloga koji tra$i svet, kako je smislio mali \okica srpske politike. Naravno
da Srpski pokret obnove nije odredio predstavnika za
takav pregovara_ki srpski tim, jer pored toga {to nikada ne}emo spa{avati Kosovo na platformi komunista koji su ga upropastili, ne}emo tako|e ni omalova$avati kosovski problem pristankom na pregovore, na
nivou bezna_ajnih i nestru_nih partijskih funkcionera SPS-a i JUL-a, u momentu kada o Kosovu i na_inu re{avawa te krize razgovaraju najvi{i funkcioneri demokratskih zemaqa Evrope i sveta. Kontakt
grupa Evropske unije, weni ministri inostranih poslova, ameri_ka vlada, Klinton, Kol, Jeqcin, <irak,
svi govore o Kosovu, sastaju se, predla$u, odre|uju posrednike, a u Srbiji taj problem se daje u ruke Ratku
Markovi}u i Boji}u, jer je nedovoqno ozbiqan za velikog vo|u Milo{evi}a ili novog predsednika Milutinovi}a, pa _ak i za predsednika srpske vlade Marjanovi}a.
To je zapravo izigravawe ne samo sveta nego i Srbije i wenih nacionalnih interesa, jer odbijawe Albanaca da do|u na pregovore sa ovakvom delegacijom i
organizovane bez pripreme i uzajamnog usagla{avawa
mesta i vremena za razgovor nema nikakvu politi_ku
te$inu, niti se smatra odbijawem dijaloga ve} samo
iritira me|unarodnu zajednicu bahato{}u koja se ponavqa, iako se nije isplatila ni u Bosni, ni u Hrvatskoj, ve} je koristila i Hrvatima i Muslimanima da
br$e do|u do $eqenog ciqa, {to }e se i na Kosovu dogoditi.
Da su, me|utim, predsednik Jugoslavije Milo{evi} i predsednik Srbije Milutinovi}, zajedno sa pred-

sednikom Vlade i predsednicima svih politi_kih

stranaka u Parlamentu Srbije pozvali na dijalog kosovske Albance, i to pre svega Ibrahima Rugovu i ostale politi_ki zna_ajne li_nosti me|u Albancima, uz
prisustvo medija i podr{ku me|unarodne zajednice, a
da je Rugova te razgovore odbio, onda je to zna_ajno za
me|unarodnu zajednicu i mo$e se oceniti kao odbijawe dijaloga od strane Albanaca, {to bi koristilo srpskim nacionalnim i politi_kim interesima na Kosovu. Pona{aju}i se druga_ije i na {tetu tih interesa
Milo{evi} zapravo radi za Albance i ideju Kosovo
republika, i _ini sve da o{teti svoj narod i dr$avu
koju predstavqa. Zato je odbijawe Srpskog pokreta obnove da delegira predstavnika u pregovara_ki tim
Vlade Srbije, koji sedi u Pri{tini i igra monodramu, zapravo patriotski _in odgovornih politi_ara i
qudi kojima je nacionalni i dr$avni interes iznad
trenutnih sitnih partijskih profita.
Po modelu re{avawa politi_ke krize na Kosovu na
principu ku}a gori a baba se _e{qa, Milo{evi}
re{ava i krizu vlasti u Srbiji, odugovla_ewem izbora nove vlade, radi {to kasnijeg i maweg gubitka vlasti, ili du$e iluzije da se ni{ta nije na izborima
promenilo, iako su levi_ari zna_ajno izgubili politi_ki uticaj u narodu. Da bi sebe ute{io, a verovatno
i svoje najbli$e, on je uspeo da sve ostane kao i pre izbora. Predsednik Skup{tine Srbije je opet Dragan Tomi}, zahvaquju}i <e{eqevim glasovima, predsednik
vlade je ponovo isti Marjanovi}, i _ini se da u Srbiji dok je Milo{evi}a bi}e svega samo ne promena, jer
ako ne{to preti i drma desetogodi{wu fotequ na Dediwu onda su to promene bilo _ega, pa _ak i qudi na
prate}im polo$ajima. Oni koji $ele promene ne}e podr$ati takvu vladu i politiku, pa }e opet biti kao
i pre, radikalska pomo} i glasovi za opstanak po starom i sa starim kadrovima, navikama i gre{kama koje, iako veoma sporo, ipak vode ka kraju ove vlasti. Razvla_ewe ne}e spre_iti doga|aje, pa i mogu}i planirani rat na Kosovu ne}e spre_iti ve} samo odlo$iti

632

633

kraj koji se pribli$ava. To zna i Milo{evi} pritisnut nesavladivim problemom crnogorskih podela koje
ozbiqno ugro$avaju stolicu predsednika Jugoslavije
i u kosovskoj krizi i wenom narastawu u sukobima, pa
i ratu, vidi jedini trenutni izlaz i spas za sebe, ra_unaju}i da }e odbrana Kosova biti iznad svih crnogorskih zahteva i nezadovoqstava, te da _ak i \ukanovi} ne}e smeti tom nacionalnom mitu suprostaviti
pragmati_ne trgova_ke i carinske interese Crne Gore, pa }e bar odlo$iti radikalne zahteve za promenama u Saveznoj vladi, ili za novim izborima za Saveznu skup{tinu, {to je sasvim dovoqno da se za izvesno
vreme odr$i vlast predsednika Jugoslavije. A on }e
se ve} pobrinuti da na Kosovu zakuva toliko da }e se
raspetqavati dugo, a {ta }e biti posle, o tome }e misliti sutra, ili kada do|e to posle.
Do tada, ratujmo da bismo razgovarali, kako smo uradili u Hrvatskoj i Bosni, ili ratujmo za mir, kako nekada u Konavlima i pred Dubrovnikom govora{e levi
vitez Svetozar Marovi}, _lan tada{we tro_lane Milo{evi}eve ratne trojke u Crnoj Gori, koja je zavila
u crno na hiqade porodica. Jer, na kraju svih ratova
i poraza imamo bar nespornog de$urnog krivca za sve,
a to je Vuk Dra{kovi}.
(19. mart 1998. godine)

634

SPAJAWE MR@WE

Kona_no smo dobili prvu srpsku koalicionu vladu, {est meseci posle izbora, jer je o_ito toliko trebalo levi_arima da se priviknu na neminovnost razbijawa monolitne jednopartijske vlasti zbog sve ve}eg
nepoverewa naroda u pedesetogodi{we usre}iteqe sa
leve strane sveta. U tom {estomese_nom mu_ewu wihovom i merewu podobnosti onih sa kojima moraju da podele vlast, presudila je opet ideologija i iluzija da
}e komunizam u Srbiji trajati ako ostane petokraka,
partizanski praznici i ostali formalni tragovi tog
odavno propalog sistema vlasti u celom svetu, pa i u
Srbiji. Biraju}i partnera za opstanak izgubqene do
sada apsolutne vlasti, oni su nepogre{ivo odabrali
one kojima ti simboli nisu prepreka na putu ka grabqewu svega {to se mo$e ugrabiti po svaku cenu, da bi
sprovodili program svoje stranke, onako kao {to su to
u Zemunu veoma lepo i demokratski pokazali i Srbiji i svetu. Da }e oni biti partneri levi_arima nije
trebalo sumwati nimalo, jer, odavno je postalo jasno
kako ova vlast nepogre{ivo bira najgoru i najpogubniju varijantu za zemqu i narod kada odlu_uje o sudbinskim i su{tinskim pitawima wegove budu}nosti. Uvek
je lako pogoditi {ta nam sledi i {ta }e se u kriznim
momentima u_initi, dovoqno je samo utvrditi {ta je
najgore i to }e nam se sigurno dogoditi. A to nam svakako i pripada, jer smo se ve}inski opredelili za levicu i radikale, pa za sve {to nam se dogodilo i {to
635

}e nam se jo{ doga|ati nije kriva ni Amerika, ni Evropa, ni svet, sami smo krivi, tra$ili smo i $ive}emo,
a svet }e samo gledati da vidi dokle }emo.
Mnogi politi_ki analiti_ari, koji su do sada satanizovali Srpski pokret obnove zbog pregovora o ulasku u vladu i zahteva za podelom vlasti ali nakon nacionalnog pomirewa i ukidawa ideolo{kih praznika
i promene grba Srbije, sada nimalo ne zameraju ni <e{equ ni radikalima na ulasku u vladu bez ikakvih
uslova i promena. ^ini se svima, pa i radikalima, sasvim normalno da pod petokrakom vode daqe ovaj narod
ka neminovnoj katastrofi, i bi}e zanimqivo videti
potpise <e{eqa i radikalskih ministara ispod dr$avnog pe_ata na kome se {iri petokraka, rugaju}i se
svim wihovim obe}awima, izbornim kampawama, zatvorskim danima i sedmogodi{woj strana_koj navodnoj borbi protiv komunizma. Jo{ }e lep{e biti videti <e{eqa i Tomu Nikoli}a 7. jula ove godine kako
pola$u venac u Beloj Crkvi na mestu bratoubistva, zajedno sa <oklova_kim i drugovima, a na Ravnoj Gori u
maju ih sigurno ne}e biti iako su ovih godina navra}ali, ube|uju}i bira_e da su oni pravi _etnici, vojvode i borci protiv komunisti_ke a$daje i wenih vampira kojima su samo obe}avali glogov kolac, ali je sve
to, vidi se, bila {arena la$a. Zato je nepotrebno i
podse}ati {ta su sve govorili i <e{eq i wegovi pratioci svih ovih godina o bra_nom paru sa Dediwa, posebno o $enskom delu, jer novo vreme tra$i nove pri_e, pa }e crvena ve{tica ubrzo postati dobra vila, kao
{to je i Mirko Marjanovi} sada veoma prijatan _ovek, ka$e <e{eq, a donedavno je bio bandit i kriminalac.
Na stranu i to {to su radikali glasno obe}avali
da }e kada do|u na vlast prvo obezbediti plate i penzije narodu pa tek onda sebi i da }e u te svrhe rasprodati sve {to se mo$e u dr$avi, a _im su u{li u vladu po$urili su da se uvale u luksuzna vozila i kabinete i da uzmu sve privilegije isto kao i socijalisti.
Takvi qudi i takve stranke i treba da se udru$uju i

vladaju, jer, ka$u da je upravo to prava politika i da

su oni pravi i dobri politi_ari, a oni drugi, koji ho}e da mewaju sisteme, simbole, praznike i ostale sitnice, su ustvari samo gubitnici i nesposobni politi_ari. No, kako nekada re_e Mileva Ajn{tajn, sve je
to relativno, jer, ovi se i udru$i{e samo da spre_e
ono {to ho}e taj nesposobni i lo{ politi_ar, gubitnik
i {ta sve ne, ali kost u wihovom zajedni_kom grlu sigurno da.
Sada kada su se kona_no zvani_no spojili levi levi_ari i desni levi_ari pod svojim simbolima i sa
svojim praznicima, spojila se odmah i wihova mr$wa
prema kapitalisti_kom Zapadu a naro_ito prema mrskoj Americi koja ne}e da bude proleterska, pa je ve}
sutradan krenulo ubrzano, tipi_no levi_arsko izolovawe od sveta i borba protiv svih, ba{ onako kako ih
je u_io stari Marks i mladi Lewin. Tako je prvog dana nove ujediwene vlade predsednik Jugoslavije odbio
da primi predstavnika ameri_ke vlade Gelbarda jer
nije imao vremena za wega. Ako se do sada i pla{io da
to u_ini, a $eleo je uvek, sada sigurno nema straha od
Amerike i Evrope, jer tu je vojvoda pored wega koji }e,
ako se oni ne{to pobune, bombardovati i Be_, i Rim, i
Berlin, i Va{ington, kako je obe}ao. Ludilo neodgovornosti za dr$avu i narod kojem smo platili danak
u krvi, u izgubqenoj dr$avi i propalim godinama $ivota, dobilo je ovim spajawem levice podsticajnu kapislu ubrzawa i sigurno je da kre}emo prema potpunom stradawu, bedi i samouni{tewu. Sankcije su na
vratima, rat pred vratima, glad u ku}i, mr$wa u narodu a bahatost u vlasti, pa nije te{ko predvideti budu}nost jer sa wima sigurno je da dobra biti ne}e.
Najte$e }e nesumwivo biti Srbima na Kosovu i to
onima koji su glasali za vladaju}u koaliciju. Verovali su Milo{evi}u u davna obe}awa a <e{equ u prazne pretwe da }e oterati Albance preko Prokletija,
glasali za wih, krali za wih i albanske i srpske glasove, _inili sve da im pomognu da zadr$e vlast ili da
je uzmu, a dobi}e sve samo ne ono za {ta su glasali ili

636

637

krali glasove. Izgubi}e i ku}e, i imawa, i $ivote, i

otaxbinu, isto onako kako su sve to izgubili Srbi u
Kninu, Vukovaru, Sarajevu, Mostaru i gde sve ne, zahvaquju}i ba{ onima koje su glasali i za kojima su ludovali. Me|u wima, jo{ te$e je i bi}e Srbima iz Hrvatske i Bosne koji su se na{li na Kosovu, jer ih je tamo silom oterala Vlada Srbije $ele}i da sa wima popravi poreme}enu nacionalnu strukturu u tom delu
dr$ave. @ive oni jo{ uvek uglavnom u izbegli_kim
logorima, bez doma, bez nade i od bratske milostiwe
koja je sve mawa, i ponovo sada pre$ivqavaju iste strahove koje neminovno donosi novi egzodus, stradawe, bezna|e i za wih pravi zemaqski pakao, jer znaju da se o
wima niko pobrinuti ne}e a najmawe oni koji sada opet
pokre}u iste sukobe radi navodne za{tite srpskih interesa na Kosovu. Stra{no je {to su sigurno svi oni ponovili gre{ku i glasali i u Srbiji za sada{wu vlast
i svoju nesre}u, o_ajni_ki tra$e}i u obe}awima <e{eqa ili socijalista utehu za prethodne zablude i
razo_arawa.
Iskreno $alim te qude i neprekidno mislim na
wihovu te{ku sudbinu koju sam sa_ekivala i ispra}ala na autoputevima kada su be$ali iz svojih sela i
ku}a i sa svojih imawa, iako nisam ni_im skrivila to
stradawe, dok su wihovi lideri i vo|e ravnodu{no i
bezdu{no samo posmatrali taj nezapam}en egzodus svog
naroda, kao {to }e to ponovo u_initi kada se sve ponovi na Kosovu. A ponovi}e se neminovno, sude}i po politici i retorici vladaju}e koalicije koja se utrkuje u zakliwawu da ne}e dati Kosovo, da je ono srpsko i
osta}e srpsko, potpuno isto kao {to su se zakliwali
za Knin, Vukovar, Sarajevo, sve ono {to su ba{ zbog te
politike i retorike nepovratno izgubili. Niko u svetu nama i ne tra$i Kosovo, kao {to nije tra$io ni
Knin, pa su te zakletve prazna juna_ewa, tra$e se samo
prava za Albance kao {to su tra$ena za Srbe u Kninu
planom Z-4 koji je bahato odbijen i za kojim danas liju suze svi izbegli Srbi iz Krajine, jer sa wim bi jo{
uvek $iveli u svojim ku}ama i na svojim imawima, a

ne po buxacima i logorima Srbije, uz {iroku autonomiju koja je bila dr$ava u dr$avi Hrvatskoj. To su odbili isti ovi qudi koji sada zajedno vladaju Srbijom
i ve} svakodnevno prete da }e ponoviti gre{ku na Kosovu i odbiti sve {to svet nudi, pre svega u interesu
Srbije i wene celovitosti, pa _ak i ozbiqne razgovore
o pravima Albanaca i na_inu re{avawa tog problema
u na{im dr$avnim okvirima. Isti qudi, ista vlast,
ista retorika, ista pamet, i naravno ista sudbina za
sve koji $ive na Kosovu, pa po tom pitawu tako|e ne
treba se mnogo mu_iti predvi|aju}i rasplet krize, bi}e upravo ono {to je najgore za Srbe i srpske nacionalne interese, jer je to naprosto kontinuitet pogre{ne politike istih qudi na vlasti.
U nesre}i koju donosi spajawe levi_ara i radikala koja }e uskoro po_eti novim sankcijama, novo crnogorsko rukovodstvo tra$i {ansu za sebe i pomilovawe
za Crnu Goru, jer ka$u da ne}e da snose posledice pogre{ne politike Slobodana Milo{evi}a. Predsednik
crnogorske vlade Filip Vujanovi} izjavio je _ak da
sankcije treba da dobiju oni koji su ga birali, a ne Crnogorci, jer ga vaqda oni nisu birali. Pa kako je onda
do{ao na _elo Jugoslavije Milo{evi}, pitam se, ako
su Crnogorci glasali protiv wegovog izbora, a trebalo bi da se upita i Vujanovi} pre nego {to se po_ne juna_iti nesolidarno{}u sa Srbima, _ime se nikada nijedan Crnogorac u istoriji nije juna_io, niti smeo pomisliti ni{ta sli_no. Svi znamo da je Milo{evi} izgubio vlast u Srbiji i da je wegov izbor na _elo Jugoslavije i produ$etak vladawa obezbedio ba{ Milo \ukanovi} i wegovi poslanici u Saveznoj Skup{tini, u
Ve}u gra|ana i Ve}u republika, a da je srpska opozicija bila protiv tog izbora. Znamo tako|e da su i svih
proteklih godina rata oni bili uz wega i wegovu politiku sukoba sa svetom, podr$avali je u potpunosti
glasaju}i za sve {to je on hteo u saveznoj dr$avi, _ak
i za smenu >osi}a i Pani}a sa kojim sada paktiraju,
pa je krajwe nemoralno krivicu za sankcije i ono {to
}e se nama dogoditi prebacivati samo na Srbiju.

638

639

Mislim da ba{ oni zaslu$uju najte$e sankcije

sveta, jer su skrivili produ$etak takve vlasti i agoniju cele dr$ave i nema nijednog razloga za izuzimawe Crne Gore od bilo kakve odgovornosti za ono {to
je bilo i {to }e biti sa Jugoslavijom. Odgovornost je
crnogorske vlasti ista uprkos porodi_noj sva|i koja
preti cepawu, ali to je ipak samo sva|a u okviru jedne porodice, jedne politike i jedne ideologije koja nas
je dovela na rub nacionalne katastrofe. Zato je sasvim
nevite{ki i suprotno tradiciji na{eg naroda _initi
sada ono {to tra$i Vujanovi} i verujem da nijedan
Crnogorac ne misli tako. Jer, ako nekada do|e vreme
za polagawe ra_una i odgovornost vlasti za nacionalno posrnu}e, rat, bedu, izgubqene qudske $ivote i teritorije, onda }e zajedno sa Milo{evi}em odgovarati
svi koji su uz wega bili ovih osam godina, pa i gospodin Vujanovi} i \ukanovi} i ostali sada naprasni i
sa neba pali nevini reformatori.
Zato, boqe da se vrate sebi i svom narodu, te pomognu svim mogu}im sredstvima re{avawe zajedni_kog nacionalnog problema i spre_e sankcije koje nam prete,
ili ih prime zajedno sa nama, ba{ zbog odgovornosti
koju imaju za sudbinu i srpskog i crnogorskog naroda.
Biti sre}an u nesre}i Srbije mo$e samo qudski i politi_ki sitne$, a ho}u da verujem da oni to nisu i da
ne mrze Srbiju ako mrze Milo{evi}a zbog svojih sitnih politikantskih nesporazuma koji su i proizvod
nekada{we wihove prevelike qubavi. Jer, na muci se
poznaju junaci, ka$e na{a istorija i tradicija.
I tako mora biti.
(2. april 1998. godine)

640

POGRE<NA KONCEPCIJA

Napravili smo dvesta brojeva Srpske re_i, ostarili osam godina, ulo$ili svu snagu, hrabrost, nadu
i voqu za boqe koju smo imali, a u_inak skoro da je nevidqiv. Jesmo pisali istinu o raspadu dr$ave, o diktatorskom re$imu u Srbiji, o nepotrebnom ratu i zlo_inima na{ih krvavih heroja, o zloupotrebama vlasti, o naporima i slabostima opozicije, jesmo zabrawivani, zatvarani, progawani, jer smo se trudili da
ta_no oslikamo qude i vreme u kome $ivimo, da zabele$imo re_i i dela i politi_ara i naroda na ovim
prostorima, radi budu}nosti i svedo_anstva za one koji dolaze, jesmo u_inili sve {to treba i kako treba,
ali _ini se da smo sa takvom koncepcijom lista proma{ili i vreme i narod. Jer, posle osam godina iskustva
u pisawu i pri_awu istine o svemu, zakqu_ili smo da
se to u Srbiji ne voli, da to na{ narod ne}e i da je la$,
obmana, bajka i prevara jedino {to ve} dugo uspeva i
raste na ovim prostorima.
To jasno dokazuju politi_ki uspesi stranaka koje
danas vladaju Srbijom, i to pre svega zahvaquju}i la$ima, obmanama i bajkama koje serviraju narodu i bira_ima u toku izborne kampawe i u svom ukupnom politi_kom delovawu, jer su, za razliku od nas, na vreme shvatili da na{ narod ne voli istinu ni o sebi, ni
o stvarnosti u kojoj $ivi, ni o budu}nosti koja ga _eka, i da mnogo vi{e veruje onima koji pri_aju da je sve
dobro iako nije, da }e biti jo{ boqe, da }e biti ono
641

{to ne mo$e biti, nego onima koji ka$u kako stvarno

jeste. Na tome je istorijski i zasnovana komunisti_ka
ideologija, koja je i pobedila kod nas ba{ zbog nerealnih obe}awa, neostvarivih planova i neverovatnih
pri_a o blagostawu, jednakosti i sre}i svih, koje su
komunisti_ki aktivisti pri_ali narodu. Bilo kojeg
komunistu iz tog vremena danas da upitate za{to je
krenuo za Brozom a ne za Dra$om, re}i }e vam isto, da
je verovao u dru{tvo bez siroma{tva, bez poreza, bez
eksploatacije i nejednakosti, u op{tu sre}u naroda
koji zajedno gradi, stvara i brani svoju otaxbinu, zajedno sa velikom Rusijom koja mo$e u_initi sve, pa i
peglati hercegova_ka brda, kako je obe}avao narodu
Vlada <egrt. A {to svega toga nije bilo, {to je sve
propalo, pa i komunisti_ka Rusija, {to je sada vi{e
i siroma{nih, i eksploatisanih, i bogatih nego ikada
ranije, nije va$no, to nimalo ne mewa komunistima
wihovu veru u mogu}nost onoga {to i daqe slu{aju na
televiziji da }e nekada biti, i zato i glasaju ponovo
za nadu, za la$, jer ne vole surovost istine koja vodi
samo u depresiju i bezna|e iz kojeg se be$i. Otuda i
uspeh levi_ara na svim izborima, iako nijedno obe}awe ve} pedeset godina nisu ispunili, otuda i sve ve}i
uspeh radikala koji su dobro shvatili narodne slabosti, pa su ceo politi_ki program napravili na la$ima i nemogu}im projektima brze sre}e i blagostawa, u
koje narod ho}e da veruje, jer tra$i utehu i be$i od
stvarnosti koja samo optere}uje.
Milo{evi} je narodu obe}avao 10 hiqada dolara
po glavi stanovnika, obe}avao mir, evropski standard,
demokratiju, saradwu sa svetom i susedima, pronalazio naftu, tajno oru$je i {ta sve ne, a u stvarnosti je
sve bilo gore nego {to je bilo koja opozicija mogla smisliti, od bede ispod svih standarda savremenog sveta,
koju je produbila nezapam}ena organizovana pqa_ka
narodne imovine preko Dafiment banke i Jugoskandika, do krvavog rata u kojem smo izginuli uludo, izgubili dr$avu, teritorije, imovinu i obraz, do diktature u kojoj su borci za demokratiju ubijani, zatvara-

ni, progawani, izolacije od sveta do te mere da ne mo$emo kao gra|ani Srbije ni sa jedva dobijenim vizama
normalno putovati, jer izazivamo oprez i ga|ewe na
svim granicama, a o nafti koje nema i praznim juna_ewima i da ne govorimo, i to sve nije skoro nimalo umawilo narodnu veru u la$nu sliku budu}nosti koju on
uvek iznova nudi, a niko ga i ne pita {ta je bilo sa
prethodnim neostvarenim obe}awima.
Potpuno isto, ali mnogo perfidnije, radi i <e{eq koji postaje ozbiqna pretwa Milo{evi}u i levi_arima, jer su wegove la$i prostije, jasnije i jo{ neverovatnije od wihovih, pa otuda nagli porast narodne vere u radikalska _uda, koja <e{eq obe}ava i nudi ve} godinama. Na po_etku je to bila granica Karlovac-Karlobag-Virovitica, koju je garantovao narodu,
prete}i da }e za wu bombardovati Rim, London, Pariz
i Va{ington, pa obe}awa da }e sru{iti nuklearnu
centralu Kr{ko, da }e potopiti hidrocentralu \erdap, da }e milion rumunskih Srba preseliti u Krajinu umesto Hrvata, da }e klati Hrvate zar|alom ka{ikom, da ima _etni_ke trojke u Zagrebu koje }e pobiti
Hrvate, {to je otvorilo pravi lov na Srbe po Zagrebu,
da }e @irinovski sa Ruskim kozacima do}i u Krajinu sa tajnim oru$jem i osloboditi Srbe, da }e prokopati kanal Morava-Skopqe-Solun, i to tako da Morava te_e u suprotnom smeru, a srpska ratna i trgova_ka
mornarica da plovi od Beograda do Soluna, {to bi sve
finansirao kraq Dolgoruki od <panije, po kojega je
putovao, tvrde}i da je boqi od Aleksandra Kara|or|evi}a, jer je direktni potomak Nemawi}a, obe}avao je
da }e pre}i Drinu i rasterati ameri_ke vojnike koji
}e pred radikalima pobe}i kao ze_evi, da }e, kada pobede, radikali vratiti srpsku Krajinu i uspostaviti zajedni_ke granice izme|u Srbije i Nema_ke, da }e
popisati sve Albance na Kosovu i u roku od 24 sata ih
proterati preko Prokletija, da }e obezbediti jednake
plate i penzije svima, i to tako {to }e sakupiti novac od prodaje Titovih kwiga i {tafeta, i od prodaje placeva i ku}a po Dediwu, da }e vratiti deviznu

642

643

{tedwu svim gra|anima, da }e pohapsiti sve kriminalce iz vlasti i osuditi ih na do$ivotnu robiju, a
onima koji kradu kola da }e odse}i ruku, da }e slomiti Milo{evi}a, najve}eg kriminalca u Srbiji, i
crvenu ve{ticu sa Dediwa, o kojoj je _ak napisao i
kwigu pod takvim nazivom, da }e sa @irinovskim i Le
Penom vratiti Srbiju u Evropu i svet, da }e smeniti
Madlen Olbrajt, da }e proterati sve Ma|are i Slovake iz Srbije, ali tako da im olak{a put sendvi_ima
koje }e deliti, i to Ma|arima po jedan, a Slovacima po
dva, zato {to je du$e be$ati do Bratislave, nego do
Budimpe{te, da }e oti}i u Hag ako ga pozovu i rasturiti i Ha{ki sud i holandsku Kraqicu, da }e pomo}i
uspostavqawe nezavisne dr$ave Teksas i da je u vezi
sa tamo{wim secesionistima, da }e kada do|e u Vladu
Srbije osnovati koncentracione radne logore po Srbiji za JUL i SPS i da je odustao od klawa iz higijenskih razloga pa }e samo ve{ati, a Beograd okititi ve{alima za izdajni_ke oficire JNA, funkcionere
JUL-a i SPS-a i za sve one koji su bili protiv radikala, da }e uni{titi Crnu Goru i prikqu_iti je kao
srez Srbiji, da }e zabraniti isplatu plata organima
vlasti sve dok se prethodno ne isplate penzije i plate radnicima, i {ta sve ne. Te la$i, obe}awa, bajke i
pretwe svima i svuda su mu donele glasove bira_a i dovele <e{eqa na vlast zajedno sa levi_arima, {to je
mogu}e samo u Srbiji i nigde vi{e u svetu, i narod }e,
_ini se, da kona_no plati punu cenu svoje naivnosti.
Zato je i dobro {to su radikali, i _ak sam <e{eq,
u{li u vladu, jer }e pokazati svu svoju nesposobnost
i ogoliti la$i jer ne}e ispuniti nijedno obe}awe, a
od wegove vlasti narod i dr$ava }e imati samo {tete
i $ive}e jo{ gore nego do sada. To }e, mogu}e je, ipak
otrezniti neke zanesewake i wegove glasa_e, jer da nije u{ao u direktnu vlast ostao bi zbog obe}awa {ta
sve mo$e i ho}e da uradi slatka _e$wa za veliki broj
gra|ana koji su govorili do sada da je {teta {to <e{eq nije na vlasti, jer bi brzo i lako re{io sve probleme. Naravno da }e biti dosta i onih koji }e i daqe

verovati u la$na obe}awa i {arene la$e radikalskog _uda, ali moramo da se nadamo da je sa <e{eqem
potro{ena i zadwa rezerva narodne naivnosti i da
ipak dolaze druga vremena, kada }e se narod sve vi{e
okretati onima koji govore istinu, pa ma kako bila te{ka. Do sada nije bilo tako i otuda ukus uzaludnosti
koji nosimo prave}i dvestoti broj na{e novine, {to
nikako ne zna_i bilo kakvo odustajawe ili prihvatawe realne opasnosti da i budu}nost pripada la$ovima. Jer, ma koliko bio bajkovit i sklon verovawu u _uda koja mu neprestano obe}ava vlast, na{ narod ima i
veliku rezervu i snagu u nama koji im ne verujemo i ne
glasamo za la$i i propadawa. Ta snaga je sve ve}a i u
glasa_ima protiv vlasti i u onima koji uop{te ne glasaju, pa zbog wih, zbog nas i do poraza la$ova i prevaranata pravi}emo novine i daqe.
>era}emo se jo{, jer to nam je patriotska du$nost
i obaveza, pa kom obojci, kom opanci.

644

645

(16. april 1998. godine)

Referendum je bio i pro{ao, a prva srpsko-srpska

narodna vlada ve} daje o_ekivane rezultate. Udru$ena bahatost dugogodi{we vlasti i primitivizam radikalne, do sada navodne opozicije, donosi nam ono {to
jedino i mo$e, nove sankcije, br$e propadawe, bedu,
izolaciju i nove sve ve}e kolone mladih pred stranim
ambasadama, koji tra$e spas u be$awu iz zemqe radikalizovanog komunizma i bezna|a. Ti{ina u kojoj oni
udru$eno sahrawuju naciju zastra{uje i najve}e optimiste, i one koji su u <e{equ videli snagu za promene i glasali za wega na posledwim izborima. Sve se
uru{ava i raspada pred o_ima naroda i bira_a, a ideolog radikalskog _uda, na koje su se namamili lakoverni i optimisti, pretvara se ubrzano, javno i besramno
u ideologa i podupira_a levi_arskih zabluda, gre{aka, proma{enih politi_kih i ideolo{kih projekata.
Ni traga od nekada{wih kritika svega i sva_ega, od
programa ili ispuwewa raznih obe}awa penzionerima, radnicima, seqacima i ostalima, koje je <e{eq
olako prosipao, sada je on uzorni potpredsednik levi_arske vlade koji upre$e svu svoju energiju i sposobnosti u wihove kalupe i okvire postoje}e nepromenqive i vlasti i ideologije.
Od lidera koji je pretio svim i sva_im kada do|e na
vlast, pretvorio se u poslu{no ma_e koje prede vunu za
_arape Mirku Marjanovi}u, o kome je javno, u emisiji
Gravitacija na BK-televiziji, rekao da je ne samo

divan _ovek, nego i veliki ekonomski stru_wak, te pravi kadar za mesto premijera, iako je donedavno bio za
wega samo lopov i kriminalac. Uz to, ceo svoj, _udno
produ$eni, nastup u emisiji Gravitacija taj lider
velike Radikalne stranke iskoristio je za nezapam}eno dupeuvla_ewe svim mo}nicima levice, od kojih mu
zavisi opstanak u vladi, do te mere da je sve ono {to
je do sada govorio o aktuelnoj vlasti i bra_nom paru
Milo{evi}-Markovi}, o _emu je objavio _ak i deset
kwiga, proglasio glupostima koje su bile reakcija na
hap{ewe i rezultat wegovog, ka$e, povre|enog ponosa
i dostojanstva. Ina_e, da toga nije bilo, da mu ponos nije bio ugro$en, on ne bi o wima ni{ta ru$no govorio,
jer sada kada ih je upoznao, ka$e da je ova vlast dobra
i da su weni rezultati odli_ni i da nema mesta nikakvim zamerkama, osim kada te uhapse. O_igledno je
to i pravo obja{wewe za pona{awe i lidera radikala
i cele wegove stranke, koja ve} osam godina na razne na_ine podr$ava i odr$ava ovu vlast, pa je i bilo potrebno ozvani_iti wihovu dugogodi{wu tajnu vezu brakom u vladi, koji sada traje sa produ$enim medenim
mesecom i obiqem qubavnih izjava sa obe strane. Najdragocenije od svega u toj grotesknoj vezi je sada{wa
sramna uloga Vojislava <e{eqa, koji je pred Srbijom
javno i bez imalo stida ogolio svoju patologiju i opsednutost vla{}u i, naravno, svoju nemoralnost, nedoslednost, gramzivost i qigavu politiku kameleonstva
prema svakoj situaciji. Do sada, me|utim, bira_i ipak
nisu imali pravu priliku da to _uju i vide javno i jasno, bilo je uvek mistifikacija i mnogo mogu}ih obja{wewa za neke dosada{we politi_ke stavove radikala i <e{eqa koji nisu bili opozicioni, ali sada
je on sve sam objasnio, polizav{i pred kamerama i javno i sramno ono na _emu je gradio i izgradio opozicionu kulu od karata lakovernim pristalicama brzih
promena koje je obe}avao ru{e}i na jeziku i Milo{evi}a i sve redom.
Ovako umawen, umiren, poni$en, poslu{an i pokoran levici, <e{eq je kona_no probu{en kao balon i,

646

647

<E<EQ, PROBU<EN BALON

sa ulogom koju sada igra u pozori{tu propasti komunizma u Srbiji, on je nesvesno u_inio jedinu pravu i
korisnu stvar za ovaj narod izle_io ga je od nade koju je jedan wegov deo video u radikalima i <e{eqevoj olako obe}anoj brzini. Promena, vidimo ve}, nikakvih ne}e biti, penzije se ne}e ni br$e ni boqe ispla}ivati, plate }e biti sve mawe i tawe, porezi sve ve}i i te$i, dr$ava sve mawa i gora, svet sve daqi i
o{triji, a <e{eq sve bogatiji, ti{i i neubedqiviji. To }e biti i jedina korist od ove koalicije i jedini pozitivan u_inak udru$ene leve i desne levice u
Srbiji, koja sada vlada na{im $ivotima i na{om budu}no{}u, {to ipak nije malo.
A $ivot i budu}nost koja dolazi ne obe}ava ni{ta
osim krv, znoj i suze, kako re_e opet taj <e{eq. Za narod, naravno, ne za wega. Jer i pored svih pri_a o po{tewu radikala i korupciji drugih, prva stvar koju
su u_inili kada su u{li u vladu je da su svi redom
predali zahtev za kola, voza_a, mobilni telefon i
stan. Po{to je to prihva}eno, zahtev je pro{iren na
zamenike i pomo}nike ministara koji su postavqeni na
tra$ewe radikala i svi opet dobili privilegije koje im sleduju, a protiv kojih su se u javnosti naravno
borili veoma glasno i $ustro. Tako je od pri_e o smawewu privilegija i birokratije Radikalna stranka
postala inicijator pro{irewa birokratije i privilegija vlasti, pa sada wihovim ulaskom u vladu i zbog
wihovih zahteva za postavqewem zamenika i pomo}nika ministara, srpska vlada je jedina vlada u svetu koja ima 36 ministara i 72 zamenika ministara, pomo}nike da i ne brojimo. Umesto da smawi rashode i napravi u{tede, kako je pri_ao u kampawi, <e{eq je
pove}ao namet na vilajet i napravio vladu kakvu do
sada nismo imali na grba_i. To je izgleda to radikalsko _udo o kojem je pri_ao, jedino _udo koje }e napraviti dok je na vlasti, jer je ve} izvesno da je sve ono drugo {to je govorio, da }e ru{iti vlast, Milo{evi}a,
goniti lopove i kriminalce, kako sam ka$e, bilo pa
pro{lo, neozbiqna pri_a zbog povre|ene sujete, koja

sada vi{e ne va$i po{to je sujeta dobila zadovoqewe

ulaskom u toliko $eqenu vlast, umesto u zatvor kao
nekada. O_ito je sve vreme problem bio samo u tome,
ali se Milo{evi} kasno setio da ga re{i pravilno i
ponudi mu kabinet umesto }elije. No, sada je ipak sve
sre|eno, i <e{eq je sit i komunisti su na broju.

648

649

* * *
Ali ne svi, ipak, jer i od wih se osipa, polako, iako
retko i te{ko ide to odvajawe od matice vlasti i mo}i.
Kako vreme prolazi _ini se da je novi crnogorski
predsednik sasvim napustio svoje korene i ku}u u kojoj je napravqen i porastao, pa po_iwe vaspitno ka$wavawe izop{tavawem iz nekada{we zajednice koja
daje snagu i mo}, i bez koje se te{ko opstaje. Iako izabran glasovima poslanika iz Crne Gore lojalnih sada{wem predsedniku dr$ave Milu \ukanovi}u, bez kojih
ne bi mogao postati predsednik Jugoslavije, Milo{evi} je i wega i sve Crnogorce lojalne wemu proglasio
za nepodobne i prosto nepostoje}e qude, iako su na mestima koja _ine su{tinu dr$ave na _ijem je on _elu.
Tako je Milo \ukanovi} jo{ uvek nepriznati predsednik Crne Gore, nepostoje}i _ovek u funkcionisawu
zajedni_ke federacije i sve to, _ini se, nije mnogo ni
_udno, ni neprihvatqivo ni wemu samome, koji to shvata kao sleduju}e pla}awe za neposlu{nost i izdaju nekada zajedni_ke porodice. Otuda je i mogu}a proslava
godi{wice zajedni_ke dr$ave na koju predsednik Jugoslavije prosto nije pozvao predsednika Crne Gore,
iako bez wega ni on nije predsednik ni_ega, a da svi uglavnom }ute ili mlako reaguju, ne bune se i ne prihvataju taj politi_ki skandal kao normalan postupak uvre|enog doma}ina i ve}inskog vlasnika zajedni_ke dr$ave. Sam \ukanovi} se juna_io iz Va{ingtona da }e
naravno do}i na obele$avawe godi{wice nove Jugoslavije, koju je on zajedno sa Milo{evi}em prvo smawio,
pa je onda napravio od Srbije i Crne Gore, prete}i da
je to i wegov praznik i wegova dr$ava i da je ne mo$e

niko uzurpirati, a kada je do{lo da do|e na tu proslavu, nije ga bilo. Malo }e te{ko biti opravdati taj izostanak pri_om o nedostatku poziva, jer Crna Gora je deo
te dr$ave i to je poziv koji niko ne mo$e osporiti, pa
ni Milo{evi}. Pravi crnogorski predsednik bi naravno do{ao i bio tamo gde mu je i dr$ava, ili ne bi
bio predsednik dr$ave koju ne mo$e predstavqati, a
sumwam da bi se na{ao neko ko bi mu osporio ulazak u
Palatu federacije, gde je obele$avan dan dr$avnosti
Jugoslavije. O_ito je da ni sam \ukanovi} nije potpuno siguran da je on predsednik crnogorske dr$ave zbog
ostalih sumwi u regularnost izbora, pa svoju predsedni_ku funkciju obavqa samo po svetu, putuju}i od Pariza do Bona i Va{ingtona, gde se zadovoqno uverava
da je zaista {ef dr$ave Crne Gore, a u Jugoslaviji i
ne poku{ava da to proveri, _ak ni na prijemu povodom
Dana dr$avnosti. Zbog izbora koji predstoje u Crnoj
Gori i zbog budu}nosti i reformi za koje se zala$e,
boqe bi bilo da poka$e nama ovde da je on zaista {ef
jedne dr$ave _lanice Federacije, a zna se kako se to
radi, a za Bon i Va{ington ima vremena. Jer dok ovde
ne osvoji dr$avu _iji je predsednik, te{ko da }e opstati i u svetu, uprkos podr{kama i pomo}i koja se obe}ava. To Milo{evi} najboqe zna iz li_nog iskustva, i zato i _ini sve da mu oduzme i ospori legitimnost funkcije u temequ wene snage koju donosi narodna podr{ka,
a koja }e, on veruje, biti sve mawa {to \ukanovi} bude daqi od Srbije i Jugoslavije.
Da je na $alost u pravu, pokazali su svi dosada{wi izbori na kojima su narodnu podr{ku dobijali samo oni koji su napadali i Bon, i Pariz, i Va{ington,
a hvalili Beograd ili Pale, i pri_ali bajke o pobedi
Srba u ratu sa celim svetom. To {to su taj rat Srbi
izgubili i gubi}e i daqe, ni malo ne umawuje {anse
te politike i zato se ona ne mewa ni u Srbiji ni u Jugoslaviji, a bojim se da }e opstati i nadja_ati i u Crnoj Gori. Tim pre {to }e se pred crnogorske izbore naglo zao{triti i pove}ati oru$ani sukobi na Kosovu, da
bi pomogli jasnom razdvajawu pred o_ima crnogorskih

bira_a onih koji su za odbranu bratske Srbije i svetog Kosova, od onih koji su u takvim odsudnim i istorijskim trenucima na strani neprijateqa, pa je za \ukanovi}a i wegovu politi_ku opciju uskra}ivawe poziva za proslavu Dana dr$avnosti samo po_etak opstrukcija koje sleduju u strategiji razbijawa opasnosti od wegove pobede u Crnoj Gori, koju Milo{evi} veoma pa$qivo i planira i sprovodi. Bojim se da }e i
uspeti, jer mo$e sa sigurno{}u da predvidi reakciju \ukanovi}a, kao {to je to bilo u slu_aju poziva za
Dan dr$avnosti Jugoslavije. ^initi suprotno od wegovih o_ekivawa je jedino {to preostaje \ukanovi}u, ali
on za to nema ni snage ni stabilnosti koliko treba, i
ne mo$e izneti borbu koja mu se priprema. Da je do{ao
u Palatu federacije 27. aprila, nose}i kao pozivnicu
dr$avu koju predstavqa, sve bi bilo mnogo druga_ije
i te$e i za Milo{evi}a i za wegove planove u Crnoj
Gori. Ali, ne vredi kombinovati {ta bi bilo da je bilo, jer se ovde nikada ne}e desiti ono {to treba i kako treba, sve dok su na vlasti oni koji su se hranili i
narasli na komunisti_kim jaslama, ma kako se zvali i
ma {ta nam obe}avali, jer prave promene i reforme
mogu doneti samo novi qudi neoptere}eni avetima zajedni_kih tajni i uzajamnih dugovawa, koja dr$e hipoteku na sada{we srpsko-crnogorske odnose i blokiraju
nam budu}nost.

650

651

(30. april 1998. godine)

Na Ravnoj Gori ove godine opet smo se okupili da

sakupimo snagu za te{ke dane koji dolaze i da ne zaboravimo kud smo krenuli i {ta ho}emo. Hiqade autobusa, kamiona, kola, traktora, motora i _ega sve ne, dovezli su desetine hiqada i starih, i mladih, i sredove_nih, stalnih putnika ka ovom bespu}u, koji su ga
u_inili svetili{tem i mestom na kojem se napajamo
slobodom i snagom da $ivimo u komunisti_kom ropstvu
koje traje. Ta planina, narod koji dolazi uprkos nemogu}im uslovima, jednostavnost obele$avawa zabrawenih istorijskih datuma i li_nosti, upornost i vera u
ideju obnove starih i trajnih vrednosti predkomunisti_ke Srbije, koje su utemeqili neki od onih {to su
jo{ uvek $ivi i dolaze svake godine, uprkos starosti
i bolestima koje nose, zajedno sa sinovima i unucima
kojima su usadili _vrsto tu tradiciju, sve to deluje
uzbu|uju}e, jako, sna$no, _isto i dovoqno za veru da
komunizma u Srbiji uskoro i zauvek ne}e biti. Okupqeni narod izme|u spomenika generalu Mihailovi}u
i tek zavr{ene i osve}ene crkve, koja se uklopila u
ambijent kao da je tu bila vekovima, ne izgleda nimalo neobi_no iako je prostor ogroman, a naroda mnogo, sve
je nekako popuweno i u{u{kano, kao u lepo sre|enoj
ku}i. Verujem da taj ose}aj pripadni{tva ne_emu i nekome, ose}aj bliskosti i potpune slobode dovodi sve nas
na ovo mesto, koje je ve} postalo simbol borbe protiv
la$i, a i mesto pro_i{}ewa i iskupqewa mnogima ko-

ji su se ogre{ili prema svom narodu i dr$avi u posledwih 50 godina, slu$e}i tu|oj veri i ideji podela
i slamawa Srbije. Na Dan pobede nad fa{izmom, koji
se slavio i na Ravnoj Gori i u mnogim mestima po Srbiji, samo na Ravnu Goru je do{ao narod, dobrovoqno,
$eqeno, bez prisile i obaveze, i to u ogromnom broju,
a na drugim mestima naroda nije bilo, {to boqe od bilo kakvih govora i istorije svedo_i o tome ko je stvarno izborio slavqenu pobedu nad fa{izmom, a ko se samo {vercuje uz pomo} sile vlasti. Godine pred nama
jo{ vi{e }e uve}avati skupove i proslave na Ravnoj
Gori i smawivati, te potpuno izbrisati sve ostale, jer
istina je tamo gde je narod, a wega kod komunista i wihovih datuma ve} odavno nema.
Zato, uprkos tome {to jo{ uvek nismo promenili ni
sistem ni qude na vlast, mo$emo re}i da smo uspeli
u najva$nijem, u strate{kom ciqu promena u Srbiji,
jer smo zabrane pretvorili u svetili{ta i izvrnuli
naopa_ke narodnu svest i veru i u pro{lost i u budu}nost. Uzalud je sav trud i vlasti i wenih medija da ne
vide, ne prika$u ili umawe doga|awa i narod na ovoj
planini, uzalud je i poku{aj nekih navodno nezavisnih glasila da iskarikiraju sopstveni narod, prikazuju}i kao najva$nije sporadi_ne likove, namerno zastra{uju}e kostimirane prema kli{eima o _etnicima, koji su stvarani godinama, jer mi mnogi smo bili
tamo i ne izgledamo kao oni koje su uslikali, verovatno izre$irano i s predumi{qajem, pa znamo da nije
tako i sve {to _ine i jedni i drugi samo uve}ava broj
onih koji nam se pridru$uju i dolaze svake godine. Te{ko da }e se tu ne{to promeniti, uprkos velikom trudu i qudi na vlasti i dela opozicije, pa ostaje moje
ube|ewe da je kraj komunizma i ovog re$ima za_et na
Ravnoj Gori i da }e na woj on biti sahrawen u najskorije vreme. Sve ostalo su trice i ku_ine, i odlaze}i komunizam i kvazidemokratski neokomunizam ili radikalni banditizam, jer to nema utemeqewe u narodu, pa
ni budu}nost. Stari, a i novi antikomunisti su se uvek
upravqali prema onome {to svima smeta i {to svi na-

652

653

KOSOVO, STRAH I NADA

padaju, omalova$avaju i umawuju, jer to je i biblijski

uvek bilo ono pravo i naj_istije, pa zato je te{ko razbiti Ravnu Goru, uprkos velikom ulo$enom trudu sa
svih strana, i danas, kao i pre 50 godina. Pre }e se svi
oni o wu razbiti.
Toga dana koji simboli{e slom nema_kog nacizma i
fa{izma i pobedu savezni_kih snaga udru$enih u odbrani sveta od stra{ne opasnosti razaraju}e teorije
krvi, tla i rase, na kojoj je po_ivao nema_ki nacizam,
ba{ dok se taj dan slavio u celom svetu, pa i na Ravnoj
Gori, predstavnici tih istih udru$enih savezni_kih
snaga deset godina kasnije, prihvatili su nacisti_ku
rasnu teoriju kao legitimni osnov za budu}e dr$avne
okvire i prekrajawe granica postoje}ih multietni_kih dr$ava. Srbija je ba{ na taj dan, na sastanku Kontakt grupe, ka$wena sankcijama zato {to se protivi
osnivawu albanske dr$ave na svojoj teritoriji, po
principu etni_ke superiornosti, {to je do sada uvek
bio, kod tih istih predstavnika istih dr$ava Evrope
i sveta, razlog za uzbunu i borbu da se to spre_i po svaku cenu. Setimo se samo Srpske Krajine u Hrvatskoj koja je zbog insistirawa na etni_koj premo}i Srba u tom
delu Hrvatske i zahteva za posebno{}u i odvajawem na
kraju ka$wena surovim progonom svih Srba iz tog dela
Hrvatske, ili Republike Srpske u Bosni, koja je ba{
zbog etni_kih zahteva i politike ka$wavana i ka$wena ratnim porazom i oduzimawem teritorija na kojima su vekovima Srbi $iveli i, naravno, nije dobila
etni_ku dr$avu, ve} je ostala u sastavu celovite Bosne i Hercegovine, {to smo podr$avali, veruju}i da se
borimo za tekovine demokratskog slobodnog sveta, koji
po_iva ba{ na multietni_kim dr$avama i me{awu naroda, vera, obi_aja, kultura i tradicija. Bore}i se za
vreme toga rata na strani demokratskog sveta, a protiv
etni_kih zahteva sopstvenog naroda u Hrvatskoj i Bosni, mi ovde u Srbiji smo stradali _ak do granica gubitka slobode i golih $ivota, bili hap{eni, prebijani i satanizovani, kao izdajnici naroda i projekta
stvarawa velike srpske dr$ave, a sada to isto, protiv

_ega smo se borili, po sada{wim stavovima sveta, treba da podr$avamo u samoj Srbiji, _ime bi podr$avali
projekat stvarawa velike Albanije. Ceo demokratski
svet koji se borio protiv etni_kih zahteva Srba u Bosni i Hrvatskoj sada se bori za etni_ke zahteve Albanaca u Srbiji, i samo u Srbiji, iako su u istom polo$aju Albanci u Makedoniji i u Crnoj Gori. Tu izvrnutu
logiku ne mogu i ne $elim da razumem i mislim uvek
isto, da nema budu}nosti ni sre}e ni u jednoj dr$avi
koja se zasniva na jednom korenu, jednoj veri i jednoj
kulturi. Naravno da postoje demokratska i qudska prava Albanaca u Srbiji koja su ugro$ena i uskra}ena, kao
i nama u Srbiji, naravno da treba da se ona dobiju i izbore po svaku cenu, ali to nikako nije razlog za etni_ko grupisawe i bantustirawe, kao {to nije mogao biti
ni u Bosni, ni u Hrvatskoj.
Nesre}a je, izgleda, {to u $eqi da lome i slome
diktaturu Milo{evi}a, koji ne ume da komunicira sa
Evropom i svetom, predstavnici Evrope i Amerike lako mewaju i principe i politiku, pa }e time izazvati ne re{ewe krize na Kosovu, nego sasvim suprotno,
weno uve}awe i usijawe, do opasnih ratnih sukoba koji, _ini se, $ele i prizivaju i Srbi i Albanci. Da nije tako, Albanci ne bi ultimativno tra$ili razgovore samo na platformi nezavisnog Kosova, a Srbi ne bi
inaxijski odbijali prisustvo Gonzalesa kao medijatora, koji bi, sasvim sigurno, barem doveo za isti sto i
Srbe i Albance, {to se bez wega ne}e desiti. Pored toga, osim {to su odbili strano posredovawe, predstavnici srpske vlasti nisu jo{ uvek jasno rekli {ta nude Albancima bez tog posredovawa, kakav je wihov zvani_an predlog re{ewa kosovske krize koja nesporno postoji, i koja je to platforma za pregovore sa Albancima. Ako je Rugova objavio da je wihova platforma samo
nezavisnost i ni{ta vi{e, vaqda moramo znati {ta je
na{ predlog i odgovor na to, osim floskula o nebeskoj
zemqi, kolevci srpstva i ostalim glupostima koje samo raspaquju ratne strasti. Ta ponuda vlasti iz Beograda, koja bi bila zvani_no objavqena i poslata i u

654

655

Pri{tinu, i u Bon, Pariz, London ili Va{ington,

razre{ila bi kona_no i nedoumice oko podr{ke sveta
albanskim zahtevima. Danas oni govore da ne podr$avaju zahteve za secesijom Kosova i promenom granica
Jugoslavije, pa time ni platformu koju su Albanci usvojili, ali ne ka$u {ta zapravo $ele i tra$e da Srbija ponudi Albancima na Kosovu. Mislim da je neophodno {to pre sve to prese}i jasnim predlogom srpske
strane o {irokoj autonomiji Kosova u okviru Srbije i
Jugoslavije, koja bi bila prihvatqiva i za svet, i za
Albance, a tada bi se pritisak iz Beograda preselio u
Pri{tinu, naravno ukoliko su iskreni stavovi Kontakt grupe da se ne podr$ava secesija Kosova.
To {to srpske ponude nema, pa nema, mo$e samo da
zna_i da su sukobi na Kosovu $eqeni i provocirani u
_isto politi_ke svrhe o_uvawa vlasti pretwama ratom, stradawima, bedom, kada narod zaboravqa i na politi_ke i na ideolo{ke razlike i gleda samo kako da
sa_uva $ivu glavu. Dodatno su sukobi potrebni pred
crnogorske izbore, da pove}aju rejting i {ansu onima
koji su uz Srbiju i za Kosovo, jer to je i ve}e i pre_e
za svakog Crnogorca od nekih reformi koje ne dolaze
ili stranih kredita koji i dolaze i odlaze mimo naroda i wegovog boqitka. Ukupno, u prete}oj senci novog
i jo{ te$eg rata, _ini se da namerno gre{e i kr{e svoje demokratske principe i Kontakt grupa i Amerikanci, kao {to namerno i kobno ponovqeno gre{i i Milo{evi}, ne nude}i nikakva re{ewa osim sukoba i brutalne sile, pa ne verujem da prose_an gra|anin Srbije zna {ta mu je _initi. Braniti Kosovo da ne ode iz
Srbije mora, _ime poma$e Milo{evi}u {to ne $eli,
pa je sada idealna prilika za ostvarewe albanskih zahteva za nezavisno{}u, jer iako su prividno i vlast
i narod monolitni po kosovskom pitawu, su{tinski }e
se te{ko mobilisati snage za wegovu odbranu, ako do
rata do|e. Isto kao {to svet zbog i protiv Milo{evi}a mewa svoje principe i podr$ava etni_ke zahteve
Albanaca, tako i mnogi Srbi ne}e braniti Kosovo za
Milo{evi}a, iako bi ga branili da su druga_ije poli-

ti_ke prilike u zemqi. Mislim da jedino {to treba

braniti i za {ta se treba boriti je demokratija, koje
nema ni u Srbiji, ni na Kosovu, ni u Crnoj Gori, pa zato ima i sukoba, i rata, i mr$we i rasnih zahteva na
sve strane. Demokratija je kraj i Milo{evi}a i Rugove, i svih onih koji upre$u i olako $rtvuju narod u
svoje li_ne politi_ke ambicije, pa moramo sve u_initi da se ona za_ne u Srbiji. Kosovska kriza je mo$da
{ansa da se oslobodimo okova diktature i krenemo putem na kojem su ve} odavno narodi koji ve} $ive svoj
21. vek i u$ivaju sve tekovine dana{we civilizacije,
dok mi jo{ $ivimo za teritorije, vere i vo|e. Sigurna sam da }e Kosovo ubrzo doneti Srbiji slobodu i demokratiju, jer je na wemu vekovna qubav naroda koju
_uvaju Studenica, Gra_anica i ostale zadu$bine predaka, pred _ijom lepotom i ubedqivo{}u zastanu i zamisle se svi oni koji danas mo$da podr$avaju albanske zahteve za otcepqewem. Ovo je srpski Jerusalim,
rekao je pre neki dan i Holbruk u Gra_anici, i _ini
se da nam je sudbina namenila da, kao Jevreji, odemo da
bismo se vratili.

656

657

(14. maj 1998. godine)

Ovih ki{nih i tmurnih dana u Beogradu po_eli

su i traju tu$ni protesti studenata i profesora Beogradskog univerziteta, zbog predloga novog Zakona o
univerzitetu. Zakon je takav da do sada nije mogao biti predlo$en, jer bi sigurno bilo spre_eno wegovo usvajawe pobunom koja je imala prete}u snagu za vlast,
sve do planiranog i uspe{no sprovedenog razbijawa kako-tako okupqene opozicije. Me|utim, sada, kada je posao zavr{en zahvaquju}i ve{tom manipulisawu nerealnim liderskim ambicijama nedozrelih i uspaqenih politi_ara, taj zakon, i ko zna koji i kakav jo{,
pro}i }e bez problema i ve}ih pobuna, jer ono {to vidimo svakodnevno na platou Filozofskog fakulteta je
pre opelo slobodi i autonomiji Univerziteta, nego wegova odbrana. Dvesta do trista studenata i prolaznika
sme{no i beznade$no prete vlastima, ne_ujno pi{te
i zvi$de na re_i zbrdazdolisanih bledih govornika
koji poku{avaju nemogu}e, da zapla{e me_ku re{etom.
Uz svu nemo} i o_iglednu uzaludnost napora da se toj
pobuni da fizionomija i snaga koja bi pokolebala vladu u wenoj nameri da potpuno pokori i kazni neposlu{ne studente i profesore, ta {a_ica demonstranata
svakodnevno saslu{a i pozdravi ponekog govornika koji uz vlast napadne i Srpski pokret obnove, o_ito sa
negde planiranom namerom da potpuno udaqi od protesta onoga koji je do sada davao snagu svakom otporu i,
zapravo, odr$avao i slobodu i autonomiju Univerzi-

teta, {tampe, nezavisnih medija i svega {to miri{e

na demokratiju i promene od 1990. godine do danas. Tako oni koji se navodno bune protiv zakona i organizuju svakodnevne proteste napadaju jedinu stranku u Parlamentu koja je protiv usvajawa tog zakona i sami svesno umawuju svoju snagu. To udaqavawe i ogra|ivawe od
jakih stranaka koje jedino i mogu politi_ki odbraniti svaki poku{aj totalitarizacije vlasti pokazuje da
sve {to se de{ava li_i na trijumfalno ostvarewe plana Zorana \in|i}a i wegovih prijateqa iz Dr$avne
bezbednosti za uni{tavawe opozicije, dogovorenog u
vreme pro{logodi{wih protesta na kanabetu Slobodana Milo{evi}a. Verujem da nije daleko vreme kada }e
to shvatiti mnogi demonstranti i borci za demokratske promene koji jo{ uvek misle da se koalicija Zajedno raspala iz nekih drugih razloga, a ne po planu
Jovice Stani{i}a, ku}nog prijateqa jednog od lidera
zimskih protesta.
Da potpuno ohrabri i u_vrsti vlast i crveno-crnu
koaliciju, po istom planu taj lider je ovih dana zakazao seriju protesta po Srbiji, ka$e, za demokratske
promene, reforme i jo{ pone{to. Na dugo najavqivanom i prete}e obe}avanom beogradskom protestu, koji
je trebalo da uveli_aju crnogorski politi_ari, pojavilo se jedva petsto do hiqadu Beogra|ana, iako su ga
organizovale _itavih pet stranaka opozicije, od Demokratske do Liberalne, Demohri{}anske, Srbije-Zajedno i Gra|anskog saveza. Bilo je vi{e govornika nego demonstranata, a i oni su uglavnom napadali SPO i, naravno, ostao je samo jadan utisak da u ovoj zemqi za reforme i promene nije niko i da su gra|ani zadovoqni
postoje}om vla{}u. Sli_no, ili gore, bi}e i u drugim
gradovima Srbije u kojima ova stra{na dru$ina lidera najavquje velike proteste, pa se postavqa pitawe kome koristi sva ta lakrdija i za koga rade svi ti
navodno opozicioni prvaci i wihove stranke, koje postoje jo{ samo u novinskim izve{tajima i ma{ti neostvarenih lidera. Za demokratiju i reforme sigurno
ne, o _emu svedo_i i Zakon o univerzitetu i gu{ewe

658

659

OD PROTESTA DO OPELA

nezavisnih medija koji su do sada opstajali samo zahvaquju}i snazi zajedni_kog demokratskog otpora, u _ijem
je centru bio Srpski pokret obnove. Tu snagu je vlast
sistematski razbijala koriste}i i te nezavisne medije i sujetne lidere malih stranaka i sada su svi oni
pojeli sami sebe i _ini se da smo ponovo na po_etku, izgubiv{i sve ono za {ta smo se borili _itavih osam godina.
O tome svedo_e i predstoje}i crnogorski izbori na
kojima se gra|ani opredequju za samo dve opcije, Milovu ili Momirovu, tako da se u tom nametnutom dvoboju
potpuno zagubilo osam godina te{ke borbe crnogorske
opozicije za promenu sistema, $ivota i stvarne reforme u Crnoj Gori. Da je neko pre osam godina rekao liderima i bira_ima Narodne stranke ili Liberalnog saveza da }e ovako biti i da }e i oni sami biti uhva}eni u tu zamku, kojom se zapravo odr$ava ista vlast i
sistem uz pomo} zamene teza, ali ne i qudi, verujem
da bi to smatrali nau_nom fantastikom, s obzirom na
to {ta su ta dva, tada suprotstavqena, lidera zajedno
radila i uradila dok su slo$no vladali sa Milo{evi}em, ratuju}i sa susedima, sa svetom i sa sopstvenim
narodom, kojem su slo$no uskra}ivali i demokratiju,
i reforme, i normalan $ivot. Ve{tim rascepom, sva|om i mr$wom koja se sistematski {irila i proizvela u strasno navijawe, dirigovano se odr$ava uglavnom
isti sistem vlasti, sa istim qudima u oba tabora i poni{tava cela opozicija i weni rezultati, koje prisvaja jedna ili druga strana, deklarativno ih isti_u}i
kao ciqeve, a su{tinski ostaju}i pri potpunom totalitarizmu, jednopartijskoj i strogo kontrolisanoj vlasti podobnih i poslu{nih vojnika biv{e Komunisti_ke partije, koja samo mewa ime ali ne i su{tinu.
Sve to neodoqivo li_i na nekada{we procese u Srbiji, koji su Osmom sednicom razre{eni u korist Milo{evi}a, za koga je navijala cela srbijanska demokratska javnost, veruju}i da je druga_iji, da je reformator i da }e skinuti komuniste sa vlasti. Niko tada
nije ni razmi{qao o wegovoj komunisti_koj pro{lo-

sti, vaspitawu i opredeqewu, nada u promene je bila

ja_a od realnosti da su se samo promenili vlasnici foteqa i ime partije, ali je su{tina ideologije ostala
ista i vremenom bivala sve gora i te$a od one koja je do
Osme sednice bila ipak na_eta virusom promena {to
su se de{avale u zemqama Isto_ne Evrope. Osma sednica je, sada vidimo, taj virus pojela i weni pobednici
su nam zacementirali komunizam u Srbiji do nepodno{qive granice koju ne mogu da pomere ni ogromni napori opozicije i celog demokratskog sveta, da nas privede u normalu $ivota, u kojoj su ve} odavno svi na{i
isto_ni susedi. Da nije bilo te sednice i promena qudi na vlasti pre deset godina, sigurno je da bi do{lo
do promene sistema i da bi Srbija bila odavno demokratska zemqa, da ne bi bilo rata, ne bi se raspala Jugoslavija, i mi bismo $iveli danas kao sav normalan
svet. Me|utim, tada je sve izgledalo druga_ije i niko
ne bi poverovao u ne_ija predvi|awa da }e umesto promena Milo{evi} Srbiji doneti nesre}u, mr$wu, rat,
svetsku izolaciju i bedu kakvu ne pamti ni te{ko vreme posle drugog svetskog rata. Desetogodi{wa vladavina pobednika sa Osme sednice vratila je Srbiju vekove unazad, pa nije na odmet opreznost u sada{wim sasvim sli_nim crnogorskim podelama i opredeqivawima, jer o_ito da nikada ni{ta nije onako kako izgleda, te da ne treba ulagati svoje snage i nade u qude iz
pro{log sistema, jer se za stvarne i prave promene i
reforme moraju boriti novi qudi. Crna Gora danas
mo$da odlu_uje o svojoj sudbini, sa istim zabludama
kao nekada Srbija, tim pre {to su oba lidera oko kojih se i porodice sva|aju prava deca komunizma, odrasla i ugojena na grba_i naroda, {to se vidi po beskrupuloznim zloupotrebama vlasti i nimalo demokratskim
odnosima u institucijama sistema, medijima i policijskoj diktaturi, koju nagla{avaju i jedan i drugi, sa
svojih pozicija vlasti koju trenutno vr{e. Od reformi o kojima se govori i promena koje se nude bira_ima,
promewen je samo naziv mati_ne partije i reformisana opozicija od politi_kog protivnika u prirepak su-

660

661

kobqenim stranama, te je potpuno svejedno ko }e biti

ja_i u tom dvoboju i _ija }e stranka pobediti. Radi
o_uvawa vlasti, sistema i ideologije kojoj pripadaju,
lako }e se i brzo sporazumeti sa Milo{evi}em i sam
\ukanovi}, uprkos trenutnoj netrpeqivosti i naizgled kona_nom razlazu izme|u wih. Zajedni_ke godine vlasti i strah od stvarnih promena koje bi tra$ile i wihovu odgovornost za rat, raspad zemqe i stradawe naroda, brzo }e ih pomiriti, i ne treba se bojati da }e pobeda jednih ili drugih ne{to bitno promeniti u zajedni_koj dr$avi i na{im $ivotima. Sve }e,
na $alost, ostati jednako lo{e kao i do sada, sve dok ne
promenimo wih koji su nas doveli do dna $ivota, a usput se posva|ali oko plena i trona za koji su pali toliki nevini $ivoti.
Ponekad mi se _ini da je sve ovo jedno wihovo pozori{te, uprili_eno za zabavu i zaborav stra{nih stradawa naroda, dr$ava i porodica, koje su zajedni_ki
skrivili i koja i daqe traju. Jer, prosto je neverovatno da danas, dok na Kosovu svakodnevno ginu qudi, i Srbi i Albanci, i dok se nova, velika nesre}a vaqa preko brda, nama budu va$niji sukobi izme|u partija i lidera, izbori i kampawe, zakon o izboru dekana i rektora, ili cene frekvencija, od tih $ivota i $rtava u
krvi, koje narod neprekidno prinosi diktatorima na
oltar. Jedinstveni Albanci na Kosovu tra$e svoja prava i dr$avu, i me|u wima ne vidimo ni sukobe ni razlike, iako ih mo$da ima, a sa druge strane Srbi, umesto da brane Kosovo, mewaju mandatare, vlade, donose
neva$ne zakone, protestuju jedni protiv drugih, i {etaju mr$wu Srbijom i Crnom Gorom, razjediwuju}i se
do besmisla, dok im narod nestaje sa Kosova, {to od albanskog metka, {to od straha i nedostatka nade u opstanak sa ovakvom vla{}u koja je, misle}i samo o sebi, upropastila sve {to se moglo upropastiti u dr$avi i
okolo we. Sve je besmisleno, iracionalno i neprili_no ozbiqnom istorijskom trenutku u kojem se trajno
prelamaju i re{avaju dr$avni i nacionalni interesi, pa ta neodgovornost i stvarawe sitnih unutra{wih

problema i sukoba, radi zata{kavawa krupnih dr$avnih, jasno govori o ideolo{koj nepromenqivosti vlasti u Srbiji i Crnoj Gori, jer ovako se pona{ati prema narodnim interesima i trajnim dr$avnim vrednostima mogu samo komunisti. Nadam se da }e to narod kona_no shvatiti i da im nakon prete}eg poraza na Kosovu vi{e ne}e verovati i dati glas za potpuno sahrawivawe i nestanak dr$ave, jer je sa wima samo to izvesno. \ukanovi} ne}e da brani Kosovo, Milo{evi} kao
ho}e, ali ga ne brani jer nema vremena od rektora i
frekvencija, a na Kosovu, ba{ sada, danas, ju_e i sutra,
padaju mnoge glave, kopaju se grobovi, sahrawuju sinovi, o_evi i nada da postoji kraj nesre}i koju nam je doneo komunizam.

662

663

(28. maj 1998. godine)

Opet su nam uveli neke sankcije. Mnoge smo i do sada imali i trpeli toliko godina da smo skoro oguglali i navikli se na wih, pa nema nekog naro_itog uzbu|ewa u narodu koji poslu{no i apati_no sa_ekuje sve
gora i te$a jutra, mesece i godine. Tragi_no pogre{na
politika voqom tog naroda nepromenqive vlasti u Srbiji i Jugoslaviji ve} deset godina donosi samo poraze, gubitke, nesre}u i sve gori $ivot, propadawe dr$ave, i _ini se da svemu tome nema i ne}e biti kraja. Surovi rat u Hrvatskoj i Bosni, ru{evine, smrti i raseqewa, koja nekada nismo mogli ni zamisliti da }e se
desiti u ovom veku i na ovom prostoru nisu, _ini se,
najgore {to nam se desilo, jer svakodnevno idemo ka sve
gorim i ve}im nesre}ama, sukobima, ratovima i beskrajnim umirawima na sve strane. Na Kosovu rat ve} besni naveliko, stradaju qudi, ru{e se ku}e i napu{taju
imawa, a u Crnoj Gori paralelno traju uve$bavawa za
sve to isto i narod se intenzivno priprema za svoje postradawe. Koliko je nesre}a postala legitimna i deo
$ivota kod nas, svedo_i nedavna reporta$a Televizije Beograd o poseti stranih diplomata Kosovu, u kojoj,
pored sru{enih albanskih i srpskih ku}a, reporter
pobedonosno snima i pokazuje neporu{ene albanske lokale, ku}e, benzinske pumpe, pa i $ive qude na ulicama, kao krunski dokaz za tezu da na Kosovu srpska vojska i policija nije sve poru{ila i pobila, kako pi{u
strani mediji, a mogla je, zakqu_ak je koji se name}e,

jer gledalac treba da oseti zadovoqstvo {to tamo postoji i ne{to _itavo, normalno i zdravo, kao da je ru{evina i smrt na{a sudbina.
Sankcije koje smo opet dobili bile su i o_ekivane,
jer sleduju politici kakvu vodi srpska vlast prema
Kosovu, demokratskom svetu i wegovim pravilima koja
ne prihvata i ne priznaje ve} toliko godina. Prosto se
ni$u gre{ke i potezi vladaju}e koalicije komunista
i radikala, po redosledu koji li_i na negde ve} smi{qen najgori plan za uni{tewe ove dr$ave i naroda, koji oni disciplinovano sprovode, jer je ina_e neobja{wivo da uvek u_ine ba{ ono {to se ne sme i ne treba
u_initi, ako se {titi dr$ava i nacionalni interes.
Nikada se nije desilo da pogre{e i u_ine ono {to je u
narodnom interesu za svih ovih osam godina u kojima se
raspadala biv{a Jugoslavija, a oni uvek bili zajedno,
pa i sada _ine samo ono {to }e sigurno doprineti raspadu i ove Jugoslavije, a i rasturawu same Srbije. Tako
su nakon tek ubla$enih i skinutih sankcija, posle razgovora Milo{evi}a sa Rugovom, u_inili sve da pokvare odnose sa Evropskom unijom i Amerikom, do te mere
da su predsednika Parlamentarne skup{tine Evrope,
jo{ dok je boravio u poseti Beogradu, nagrdili u {tampi i na televiziji kao da je predsednik opozicione
partije u Srbiji, a ne predstavnik Evrope od koje zavisimo i kojoj zbog toga i ne pripadamo. Naravno da je
na isti na_in okrpqen i Klinton u svakodnevnim zvani_nim komentarima zvani_ne dr$avne televizije i
politike, a {ta je sve re_eno i napisano o Filipe Gonzalesu, koji je imenovani predstavnik Evropske unije
za Jugoslaviju, ne verujem da mo$e smisliti i najve}i
neprijateq ove zemqe. Sve to je, naravno, bilo u funkciji provocirawa novih sankcija i mogu}e vojne akcije na Kosovu, pa se zaista mo$e legitimno postaviti
pitawe za koga radi ova na{a vlast, za Srbiju i Jugoslaviju, ili za veliku Albaniju. Ovako kako rade, sigurno je da su u slu$bi programa stvarawa dr$ave na
Kosovu i raspada Jugoslavije, svesno ili ne, ali uspe{no da.

664

665

IZGLEDA <A<AVO
ALI JE TA^NO

Nakon najnovije odluke o sankcijama i razmi{qawa sveta o mogu}nosti vojne intervencije na Kosovu, name}e se i teza da je to mo$da Milo{evi} smislio najlak{i na_in da izgubi Kosovo, a da ostane na vlasti,
jer ako ga izgubi u sukobu sa snagama NATO saveza, bi}e opravdano i _ak slavqeno kao poraz od ja_ega i ve}ega, ali ne bez otpora i rata, pa otuda sve ve}e vojne
akcije na Kosovu i svakodnevna radikalizacija sukoba,
koja o_igledno izaziva intervenciju. ^ini se da idemo
ka novom Kosovskom boju, koji se planirano vodi do neminovnog poraza srpske vojske i do novog mita o sada{wem Lazaru, Jugovi}ima, Brankovi}u i ostalim gostima sa negde ve} odr$ane tajne ve_ere, na kojoj je poslu$ena i pojedena Srbija, u zamenu za $ivot i daqu
vlast na{eg sada{weg cara. Izgleda {a{avo, ali je i
blizu.
Nakon ove odluke Evropske unije, koja je posledica
pogre{ne politike qudi i partija na vlasti u Srbiji, i koja je uvod u cepawe dr$ave, du$nost qudi i
stranaka u opoziciji je da u_ine ne{to za za{titu nacionalnih interesa i za o_uvawe $ivota gra|ana ove
zemqe, koji }e nepotrebno izginuti u ratu koji ve}
besni na Kosovu. Najodlu_nije, javno i uz podr{ku demokratskog sveta treba zatra$iti od vlasti da promeni politiku sukoba, da ozbiqno zapo_ne pregovore sa
Albancima, da ponudi platformu za te pregovore i da
otvori vrata Srbiji za sve one koji $ele da do|u, od
Me|unarodnog crvenog krsta, do misije OEBS-a, posmatra_a i svih me|unarodnih organizacija i institucija kojima je do sada onemogu}avano da posete Kosovo i
Srbiju. U najve}em nacionalnom interesu je da _itav
svet vidi {ta se zapravo tamo doga|a, ko vr{i etni_ka
_i{}ewa, ko je nestao sa Kosova, Srbi ili Albanci, ko
{ta tra$i i za {ta se ko zala$e. Neshvatqivo je da
ni danas, kada izbeglice sa Kosova idu u Crnu Goru ili
Srbiju, nema ni re_i o tome u na{oj {tampi i na na{im televizijama, iako je ve}ina tih izbeglica srpske nacionalnosti, da nema stranih novinara koji bi
ih snimili i sa wima razgovarali i da je potrebna po-

sebna dozvola da bilo ko iz sveta poseti, na primer,

srpske izbeglice u \akovici, iako bi wihov egzodus govorio mnogo ubedqivije od zvani_nih vlasti, da na Kosovu zapravo najvi{e stradaju Srbi, koji kona_no i nestaju sa tih prostora. Taj egzodus je do te mere tragi_an da optu$uje pre svega zvani_nu vlast i verujem da
ona smi{qeno krije te anti_ki tragi_ne slike i prizore odlaska iz spaqenih ku}a poni$enih Srba i tragova srpskog postojawa na kosovskim poqima i prostorima. Nije va$no {to bi wihova pri_a i prizori _i{}ewa Oslobodila_ke vojske Kosova, kako ka$u u jednom
danu i po dvadeset sela od Srba, mo$da doprineli promeni medijske slike o monopolu Albanaca na $rtvu,
koju oni uspe{no {ire po svetu. Ta pri_a, izgleda, ne
interesuje na{u vlast jer zna da }e vi{e izgubiti u
narodu ako Srbi vide svoju nesre}u na Kosovu, nego ako
izgube Kosovo od NATO pakta. Zato je dolazak stranaca, novinara i misija OEBS-a pre svega u srpskom interesu i na tome se mora insistirati do kraja, s obzirom da svi i u svetu vi{e veruju svojim o_ima nego i
Milo{evi}u i Rugovi.
Za nastavak razgovora sa Albancima mora se javno i
jasno tra$iti i promena srpske delegacije koja u sada{wem sastavu, u odnosu na albansku, izgleda sasvim
inferiorno i nekompetentno. Lekari, grobari i jedan
nadobudni pisac lo{ih ustava, u odnosu na ugledne i
u svetu poznate albanske intelektualce, sakupqene ne
po partijskoj nego po nacionalnoj te$ini, deluju unapred gubitni_ki i devalviraju ozbiqnost nacionalnog zadatka koji im je poveren. Sastavqaju}i druga_ije i temeqno svoju delegaciju, Albanci su jasno pokazali koliki zna_aj pridaju onome za {ta se bore, a Srbi su, _ini se, sa ovakvim predstavnicima za razgovore o sudbinskoj temi Srbije, koja doti_e svakoga od nas,
ponizili dr$avu i unapred se predali bez borbe, jer
te{ko da mo$e Toma Nikoli} ne{to objasniti Vetonu
Suroju, Mahmutu Bakaliju ili Fehmiju Aganiju, osim
da je Kosovo sveta srpska zemqa, da je srpsko i da mora biti srpsko, {to su oni odavno ve} demantovali svo-

666

667

jom ve}inom i opstankom na toj svetoj srpskoj zemqi,

sa koje su Srbi odavno pobegli. Sastavom srpske delegacije vlast se narugala celoj naciji i wenoj slabosti
prema kosovskom mitu, svode}i taj nesporno zna_ajni
trenutak na partijsku lakrdiju, jer iz partija koje danas vladaju Srbijom boqih predstavnika i nije bilo. A
da odredi stru_ne i nacionalno zna_ajne qude za taj
posao Milo{evi} nije ni hteo, ni smeo, jer bi se me|u
wima on izgubio i smawio do svoje mere, koju ve} dugo
ne da da vidimo, teraju}i od sebe svakoga iole pametnijeg i ve}eg Srbina, pa ostaje u narodu, a i u svetu, iluzija da je on najpametniji i da }e on re{iti sve {to
treba, a {to Toma i Ratko ne mogu.
>utawe o svemu tome i o ovome {to se narodu doga|a i {to }e nam se dogoditi ako se ne pobunimo, bi}e zaista nacionalna izdaja sli_na onoj od pre 600 godina,
i nadam se da }e do}i do neke pobune i otpora bar u opozicionoj Srbiji. Za sada tu bitku protiv pogre{ne politike vlasti na Kosovu vodi samo Srpski pokret obnove, dok ostala opozicija kao da se raduje narodnoj nesre}i, sankcijama, i neskriveno jedva _eka vojnu intervenciju koja }e mo$da slomiti Milo{evi}a, ali i Srbiju. Na Srbiju i na narod niko danas ne misli, jer je
prosto stvorena atmosfera u opozicionim krugovima i
nezavisnim medijima da je sramota boriti se za svoju
dr$avu dok je Milo{evi} na vlasti. Zato je ve}i deo
malih lidera iz opozicije i komentatora nezavisnih
medija u_inio sve u susretima sa predstavnicima demokratskog sveta i wihovih institucija da podr$i politiku pritiska na Srbiju sankcijama i pretwama
NATO-paktom, jer misli da im je to jedina {ansa da sebi pribave va$nost i snagu u Srbiji, po{to im je narod
na izborima nikada ne}e dati. ^itaju}i nezavisne novine i slu{aju}i lidere takozvane opozicije, od Demokratske stranke, GSS-a i ostalih vo|a vez naroda, zapravo se ne zna {ta oni ho}e na Kosovu, da se da dr$ava ili ne, po{to su uvek na strani albanskih pri_a i
interesa, i zapravo to je ono inicijalno razarawe dr$ave na kojem }e se utemeqiti budu}i pad Srbije i uz-

dizawe Albanije koja o_ito ostvaruje svoje teritorijalne snove. Ne{to sli_no ne mo$e se zamisliti u Francuskoj, Nema_koj ili bilo kojoj drugoj zemqi Evrope
ili sveta danas, jer je snaga wihovih dr$ava i demokratija pre svega u wihovim narodima koji se ne stide patriotizma ili odbrane dr$avnih granica ako su
imalo ugro$ene, o _emu najboqe svedo_i nedavni slu_aj Folklandskih ostrva, koji je tako homogenizovao
Engleze, da su u odbrani te daleke kolonije u_estvovali i sami prin_evi Engleske. Nisu oni imali nijednog politi_ara ili novinara koji je druga_ije mislio
ili se zalagao za prava Folklan|ana, i sve je zavr{eno brzo, lako i u nacionalnom interesu. Po{to ovo nije ni Engleska, niti smo mi sli_ni Englezima, nego Srbija i Srbi u genima skloni destrukciji, podelama i
neslozi, Kosovo }emo sigurno izgubiti, a tome }e se
mnogi radovati, iako }e sa wim biti izgubqena i Srbija. Mnogim Srbima }e to, me|utim, biti li_na nesre}a koju }e te{ko pre$iveti i kada mi je Vuk nedavno
rekao da wegov $ivot ne}e imati smisla ako izgubimo
Kosovo nisam se iznenadila, niti to shvatila kao pateti_ni nacionalizam, iako tako izgleda, jer znam da
je za wega, kao i za mnoge Srbe, zaista ono ne samo dr$ava ili prosto zemqa, nego duhovnost koju nosi i na kojoj je utemeqio svoj $ivot. Kada tako Jevreji misle i
vole Jerusalim, sav svet razume i to je normalno, a kada sli_no Srbi o Kosovu misle i ose}aju to je nacionalizam koji treba lomiti. Ar{ini su dvostruki zaslugom samih Srba, ali to ne}e pomo}i da Kosovo ne postane Jerusalim ako ga izgubimo.

668

669

(11. jun 1998. godine)

Juni 1998. godine prepun je jubileja koje slavimo

ili ne, ali sigurno ih sla$emo u $ivotnoj pri_i, upla{eni brzinom kojom se ti datumi uve}avaju. Pro{lo je neverovatnih trideset godina od juna 1968. godine, kada se po prvi put jedna generacija posleratnih
studenata pobunila protiv totalitarne vlasti i tako
na_ela strogo kontrolisani sistem la$nog prosperiteta i narodne sre}e, koji je propovedan nasilno od dolaska komunista na vlast. Taj juni 1968. godine opredelio je na{ budu}i $ivot i u politi_kom i u privatnom smislu i pred sada{wim junom, posle 30 godina,
te{ko da mo$emo ne{to proslaviti osim prolaznosti
i uzaludnosti, jer skoro da ni{ta nije mnogo druga_ije nego {to je tada bilo. To najboqe dokazuje i petogodi{wica sli_nog juna 1993. godine, koje smo se podsetili sa istim ose}awem uzaludnosti, uprkos ogromnim
naporima i $rtvama koje smo podneli u li_nom i politi_kom $ivotu, bore}i se za neke promene i normalan
$ivot generacije kojoj smo pripadali.
Ta generacija danas do$ivqava ne samo jubilej svog
neuspeha u politi_koj stvarnosti Srbije i Jugoslavije, nego i ru{ewe celog sistema vrednosti na kojima je
zasnovala svoj $ivot i budu}nost. Pred na{im o_ima
padaju svi mitovi pro{losti, istorijski simboli, datumi, heroji, ru{i se _ak i nacionalno bi}e u svakom
od nas, jer stvarnost u kojoj $ivimo i koju _inimo surovo demantuje sve {to smo u_ili i mislili da jesmo,

i kao pojedinci i kao narod u celini. Vite{tvo, hrabrost, nacionalna solidarnost i tolerancija prema drugima oko nas, pali su na prvom isku{ewu rata pod kojim se raspadala Jugoslavija i ogolila se neka nova i
ru$na slika nacije koju nismo poznavali i o kojoj nismo ni{ta u_ili ni u {kolama, ni u porodicama u kojima smo odrasli. Sada{wa drama na Kosovu i ravnodu{nost sa kojom ve}ina Srba podnosi umirawe tog mita, istorije i samih qudi na dvesta, sto ili _ak pedeset kilometara daleko od svojih ku}a i gradova, upravo spu{ta nacionalno bi}e do granica $ivotiwskih
zakona opstanka i zauvek bri{e istoriju koju smo u_ili, sve legende, bajke i mitove o Srbima kao posebnom
narodu, u koje smo svi verovali. Posebni jesmo, ali _ini se u najgorem i negativnom smislu, jer na{a ravnodu{nost pred nesre}om sopstvenog naroda koja se uve}ava iz dana u dan, nezabele$ena je u istoriji bilo kog
naroda na svetu. Nezamislivo je da Englezi ili Francuzi, na primer, ginu svakodnevno na dvesta kilometara od Londona ili Pariza, da nemaju hranu, ode}u, obu}u, da ih kidnapuju, ubijaju i isteruju iz ku}a, a da se
u Londonu ili Parizu $ivi normalno, da im niko ne
poma$e, da se ne bori zajedno sa wima, bar onoliko koliko se svi Albanci danas zajedno bore za ono {to su
proglasili za svoj nacionalni interes. Mislili smo i
u_ili svi da nema Srbina koji se ne bi digao u odbranu Kosova i naklapali po kafanama i politi_kim tribinama da je to ne{to o _emu nema sumwe da }e braniti i odbraniti svako od nas, a kada je do{ao _as da se
to i u_ini, desilo se ne{to {to nismo mogli zamisliti ni u najgorem predvi|awu i {to nisu o_ekivali ni
Albanci, ni ceo svet. Nema, izgleda, Srbina koji bi
i{ao da brani Kosovo danas, a ima ih dosta, i ve} se
grupi{u i organizuju, onih koji bi ga predali odmah
i usvojili sve zahteve Albanaca, pa _ak i one koje ne
prihvata ni Evropa, ni svet. Gladnim, bosim i obesku}enim Srbima koji be$e ili ostaju na Kosovu niko ne
pru$a ni ruku ni pomo}, nema humanitaraca, nema donatora, nema nacionalne solidarnosti ni grama, i po-

670

671

KO NAM KA@E

raz koji danas nacija do$ivqava na Kosovu te$i je i

ve}i od onog pre {eststotina godina.
Gradska vlada Beograda poslala je ne{to hrane za
pomo} srpskim izbeglicama u \akovici i Srbima koji
su ostali u opkoqenim selima da _ekaju smrt na svom
pragu. Hrana i pomo} potrebna je ne samo wima, nego i
vojnicima koji su tamo voqno ili ne. Komandant jedne
jedinice zamolio je predstavnike vlade da, ako mo$e,
po{aqu i _arape za vojnike u toj kasarni, {to je porazilo svaku nadu i ponizilo dodatno ve} poni$ene i
pora$ene Srbe. Vojska bez _arapa, narod bez pomo}i i
podr{ke, bezna|e i raspad dr$ave pred o_ima naroda
koji sedi po kafanama, diskotekama, trguje, letuje, putuje, peva i veseli se, stvarnost je koju _inimo i za koju smo odgovorni svi bez izuzetka i bi}e istorija koja
se pi{e na sramotu svih nas. Tih dana, dok se na Kosovu ginulo, patilo, gladovalo i sa wega be$alo, na svega 50 kilometara, u Ni{u, jedan veliki Srbin iz Amerike pravio je savez za promene ne_ega u Srbiji, koje }e
on kao da sprovede na nekom od proputovawa iz Amerike, i okupio je oko sebe sve one koji }e ne{to da mewaju zajedno sa wim. Za po_etak, dobro bi bilo da promeni dolare i kupi _arape ili hranu tom narodu za koji
se, ka$e, bori, ina_e }e ispasti da su se svi oni sakupili da poma$u Albancima u borbi za nezavisno Kosovo. Telegram podr{ke wima od Mahmuta Bakalija koji tra$i nezavisno i Kosovo Republiku, jasno opredequje politi_ku liniju te dru$ine i mo$da su promene za koje se zala$u ono {to $eli Bakali, a to su stvarno velike promene. Bakaliju sve po{tovawe za borbu na
strani svog naroda i za wegove nacionalne interese,
ali wegovi pozdravi skupini srpskih restlova iz raznih politika i stranaka tragi_no opomiwu na neumitno ponavqawe istorije i wenih crnih rupa kojih, _ini se, ima samo u na{em narodu. Kao {to je legitimno
da Bakali, Rugova i svi Albanci $ele da uzmu Kosovo
i naprave svoju dr$avu na srpskom tlu, jo{ vi{e je legitimno da Srbi to ne daju, ali takvih Srba je malo danas u Srbiji i ne znam kome bi oni, na primer, mogli

poslati sli_an telegram pozdrava i podr{ke me|u Albancima. Nikome, jer sigurno je da nema Albanca koji
bi se okupqao na politi_koj platformi autonomije Kosova u sastavu Srbije, {to bi se moglo pozdraviti, ali
zato je me|u nama dosta onih koji javno i _ak organizovano ugro$avaju nacionalne interese zbog me|usobnih
mr$wi, sujeta, politi_kih zavisti i $eqe da do|u do
vlasti po cenu dr$avne i narodne propasti. Otuda i
neskriveno, nestrpqivo i{_ekivawe ostvarewa pretwi demokratskog sveta, da }e uslediti vojna intervencija i bombardovawe ciqeva u Srbiji, jer su wima neva$ne narodne $rtve u borbi za li_ne ciqeve i ambicije.
Zastra{uju}e i porazno, ru{e}i sve tradicije i
istorijske vezanosti u nevoqi Srbije i Crne Gore, deluje i politika koju vodi nova crnogorska vlast prema
Kosovu i Srbiji. Nezapam}ena je u istoriji ta dva naroda, a mo$e se razumeti samo kao otplata duga te vlasti prema albanskim glasa_ima koji su im odlu_uju}e
pomogli u pobedi nad potomcima slavnih ratnika sa
Mojkovca. Za penziju, za kiosk, za plac, ili obe}ani boqi $ivot, danas se, izgleda, u Srba mo$e kupiti sve,
pa i nacija, i dr$ava, i cela istorija, i mo$da je pravedno sve {to se doga|a, pa i, _ini se, neminovni gubitak Kosova, jer Albancima se ne{to sli_no ne mo$e desiti i nema ni novca, ni nagrada koje bi oni li_no primili za odustajawe od svojih nacionalnih interesa i
zahteva. Zato smo za sve {to nam se dogodilo, {to nam
se doga|a i {to }e nam se dogoditi, krivi sami, i poku{aj da se za narodno i dr$avno uru{avawe optu$i
Milo{evi} i wegova vlast su besmisleni, jer i Milo{evi}a smo birali mi, trpeli mi i ostavili na vlasti
tako|e mi. Neki to zaboravqaju, svesno ili namerno, u
$eqi da se operu i presvuku u nova odela, kao sada{wa predsednica vladaju}e crnogorske partije DPS-a,
Milica Pejanovi} \uri{i}, koja nedavno ka$e da wena partija ne mo$e sara|ivati sa Vukom Dra{kovi}em,
jer jednog dana podr$ava Milo{evi}a, a drugog mu se
$estoko suprotstavqa, pa nisu sigurni sa wim. Eh, ko

672

673

nam ka$e, Milica, predsednica partije koja je Milo{evi}a slavila i podr$avala svih ovih osam godina u
kojima se Vuk Dra{kovi} po trgovima i zatvorima borio protiv wega i wegove vlasti i protiv Milice i
wenih partijskih drugova, Milo{evi}evih politi_kih pili}a. Kada je i pre godinu dana bilo potrebno da
samo dignu ruke protiv wegovog izbora za predsednika
Jugoslavije i tako ga lako i legitimno uklone sa vlasti, drugarica Milica i weni drugovi to nisu u_inili, nego ga podr$ali, a zatim se sa wim posva|ali, momentalno zaboraviv{i {ta je bilo pre i optu$uju}i
sada nas da smo stub wegove vlasti. Stub te vlasti su
oni koji su ga birali, a to svakako nikada nije bio ni
SPO, ni Vuk Dra{kovi}, i uzaludno je ve} tradicionalno i sme{no upiwawe vlasti i Srbije i Crne Gore
da za sve svoje gre{ke optu$e Vuka Dra{kovi}a, jedinog pravog oponenta te vlasti. To {to su se Milica i
weni drugovi zbog partijske sva|e na{li na strani
Milana Pani}a, Veqe Ili}a, Vesne Pe{i}, \in|i}a
ili Obradovi}a, pa zajedno sa wima ru{e Srbiju da bi
sru{ili Milo{evi}a, ne zna_i da i Srpski pokret obnove treba da zaboravi svoj program, svoj narod i nacionalne interese i stane sa Milicom u red Rugovinih
srpskih juri{nika za otcepqewe Kosova od Srbije. Weni dedovi i pradedovi se sigurno prevr}u u grobu slu{aju}i dana{we poruke iz Crne Gore ka Srbiji, onoj
istoj koju su oni voleli, uvek branili, odbranili i verovatno za wu i poginuli. Boqi $ivot koji su glasali
i izglasali Crnogorci mo$da }e nahraniti tela, ali
}e im sru{iti temeqe na kojima su $iveli i trajali,
i u tome im ne}emo pomagati, pa svi|alo se to Milici
i drugovima ili ne.
(25. jun 1998. godine)

674

ORVEL U SAVA CENTRU

Na Kosovu svakodnevno i daqe ginu i Srbi i Albanci, zadojeni $udwom za zemqom kojoj $rtvuju $ivote, ru{e se ku}e, sele porodice, zatvaraju putevi, i
dok ve}ina $ivih tamo razmi{qa o hlebu i golom $ivotu, u Srbiji i Crnoj Gori kao da te_e neki odvojeni
$ivot, bez ikakve veze sa strahotama koje na Kosovu
traju. Letuju, putuju, pevaju, {etaju i vesele se Srbi
naokolo, a u danu kada je Orahovac osvajan ili osloba|an, dok su se gomilali le{evi gra|ana ove dr$ave,
vladaju}a partija koja se preme}e po potrebi u razna
imena i sekcije, imala je kongres, slavqe, cve}e, govore, uspehe, i sve kao u najsre}nijim zemqama sveta, a o
Kosovu ili Orahovcu na tom kongresu niko nije ni re_
progovorio. Tamo ginu neki wima o_ito suvi{ni qudi,
razna smetala koja samim postojawem i problemima koje imaju usporavaju rast cvetne ba{te rajske budu}nosti o kojoj su oni pri_ali i spre_avaju ostvarewe _uda koja su obe}avali, pa ih se wihova nesre}a ne ti_e
i kao da jedva _ekaju da sasvim nestanu svi oni koji
tra$e bilo {ta vi{e od obe}awa.
Te dve stvarnosti u jednom danu, u jednoj dr$avi,
na samo 200 kilometara razdaqine, mogu}e su samo u
Srbiji i samo zato {to je komunisti_ka, i {to je orvelovska slika $eqenog ono u {ta i sam unesre}eni narod uporno $eli da veruje, iako ni_ega nema, niti }e
ikada biti sa wima, osim smrti, smrti i smrti, do posledweg Srbina, Albanca, Crnogorca, Ma|ara ili bilo
675

kog gra|anina ove nestvarne i izmi{qene dr$ave koje ve} odavno nema.
Na tom zastra{uju}e nadrealnom skupu, prili_nom
ranim pedesetim godinama ovog veka, koji je izre$iran po voqi, $eqi i ukusu jedne $ene, toliko mo}ne
i opasne da je ve}ina prisutnih do{la iz straha, a ne
iz po{tovawa ili ube|ewa u prevazi|ene ideje levice, umrle svuda u svetu, pa i kod nas, naslu{ali smo se
raznih gluposti, la$i, obe}awa, i nagledali licemerja koje pora$ava sve nade da }e se uskoro ne{to promeniti. Pred punom salom qudi koji bi svi, sasvim sigurno, radije $iveli u svakoj monarhiji dana{we Evrope ili bilo kojoj zemqi sveta gde nema ni levi_ara,
ni wihove vlasti, u koje su ve} odavno poslali svoju
decu da $ive i {koluju se, bezo_no se govorilo o pravdi, jednakosti, slobodi i sre}i qudi, kao programu te
stranke koja vlada ovom zemqom zadwih deset godina,
i donosi joj samo nesre}u, nejednakost, neslobodu, nepravdu i bedu svake godine sve ve}u, pa narodu koji to
gleda i slu{a na prvom kanalu RTS-a ostaje nejasno kada }e oni sve to ostvariti ako ne sada kada su na vlasti, i ko im smeta da nas usre}e onako kako pri_aju da
treba ve} pedeset godina. Globalne strategije celog
sveta, Balkana i Jugoslavije bilo je na pretek na kongresu koji je ozna_io povezivawe sa svetom kao ciq i
program onih koji su rasturili sve {to su mogli oko
sebe, rasturaju i danas, i sutra, pri_aju}i o spajawu,
povezivawu i zajedni{tvu, pa sve ukupno, sa himnom
Hej Sloveni koju niko nije pevao osim hora, cve}em
okolo i prepla{enim gostima koji su se pre_esto dizali na noge i predugo aplaudirali, pla{e}i se da prestanu, svakom normalnom je izgledalo kao rugawe sa narodom ili erupcija kolektivne {izofrenije gubitnika sa levice, koji sami sebi pevaju opelo. Najsme{nija je bila pri_a o desnici i monarhizmu, te najavqena
strategija prevaspitavawa cele desnice, radi narodne
sre}e, jer ta $eqa pokazuje da su levi_ari sasvim otawili i propali, pa bi da se me{aju i ja_aju sa desnicom koju su do sada samo mrzeli i ubijali. Sada ka$u

na kongresu da vi{e ne}e ubijati, jer je ovo 21. vek, pa

ima oru$je koje bi ubilo i wih zajedno sa mrskom desnicom, te }e zato promeniti metode i oja_ati levicu
poslu{nom desnicom, {to se bogami i desilo sa Radikalnom strankom velikog vojvode <e{eqa, sada ukro}enog do najni$e mere, pa u vladi levi_ari vi{e od
svih, mada je levica uvek i bila wegova qubav, te je
wegovo prevaspitavawe bilo prili_no lako. Za nas ostale potrebni su ipak ja_i vaspita_i, a u ovoj sali ih
nisam videla; mislim da }u ostati nevaspitana, i bojim se da }e sablasnost i nerealnost skupa i govora na
wemu pre okrenuti mnoge levi_are ka desnici, nego obratno, prosto po prirodnom instinktu opstanka i $ivota kojeg, videli smo, na levici nema i ne}e nikada
biti.
Pre osam godina, kada smo osnivali partije i krenuli da mewamo sistem, da ru{imo komunizam, kako su
u_inili svi na{i susedi, ovakav skup levice, ovakav
re_nik, rigidnost, boq{evizam i obmane naroda nisu
bile mogu}e ni u snu onih koji su danas sedeli u Sava
centru. Tada su se bili razbe$ali na sve strane, krili svoje komunisti_ke tragove, brzo preimenovali partiju i, kao, raskinuli sa boq{evizmom, te krenuli u
{minkawe sistema radi opstanka, i umesto da posle
osam godina borbe imamo sve mawe levice, a sve vi{e
demokratije, mi smo danas pred poku{ajem nasilne restauracije dogmatizma kakav nije zapam}en u Srbiji
ni u Brozovo vreme. Kada bi nam ono {to su pri_ali na
skupu u Sava centru bila budu}nost i kada bi nam ti
qudi jo{ dugo ostali vo|e i vlastodr{ci, boqe da se
odmah svi iselimo iz dr$ave, pa neka sami sebi pri_aju o sre}i na levoj strani sveta. Te{i me jedino to
{to verujem da ni oni ne veruju u ono {to rade i govore i da je sve to bilo samo pozori{te i igra_ka, kao poklon supru$nika za godi{wicu braka. Da je nestvarno
i da je bajka surovo svedo_i Orahovac, Drenica ili rovovi pred Pri{tinom, na kojima }e, nadamo se, pasti
sve wihove obmane i cirkusi koje gledamo i u kojima
$ivimo, {to bi bilo sasvim pravedno.

676

677

A {to nam se ovo dogodilo posle osam godina borbe

nije ni _udo, jer {izofrenog slikawa stvarnosti kakvu $elimo, a koje nema, nije samo bilo kod vladaju}e
levice. U Sava centru, opet, ali u mnogo mawoj sali,
opoziciona levica pod firmom Demokratske stranke
odr$ala je neku skup{tinu na kojoj je {ef te stranke
Zoran \in|i} obe}ao brzo usre}ewe nacije i boqi $ivot, sebe proglasio za neprikosnovenog lidera, jer je to,
ka$e, uslov za uspeh i promene u Srbiji koje }e on doneti veoma brzo, i samo {to nije, iako je donedavno, a i
danas kad zatreba, govorio da je liderstvo Vuka Dra{kovi}a simbol nedemokrati_nosti Srpskog pokreta obnove. Zatim je na istoj skup{tini donet zakqu_ak da je
program te stranke vra}awe imovine i dr$avqanstva
porodici Kara|or|evi}, iako je taj deo programa Srpskog pokreta obnove bio ko_nica Demokratskoj stranci
i Gra|anskom savezu, tada{wim koalicionim partnerima, da podr$e predsedni_ku kandidaturu Vuka Dra{kovi}a. To su javno i _esto isticali kao konzervativizam, anahronost i kao smetwu da {ef stranke sa programom rehabilitacije monarhije bude podr$an od tih
stranaka koje su, zaboga, za republiku. Po razlazu u
koaliciji Zajedno, me|utim, demokrate i wihov lider, sve sa Vesnom Pe{i}, uredno su proslavqali ro|endane prestolonaslednika, prire|ivali prijeme,
slali telegrame, putovali u London na vi|ewa, pa kako
stvari stoje ve} slede}e godine }e i Ravna Gora biti
zabrawena za nas iz Srpskog pokreta obnove, jer }e Vesna Pe{i} i Zoran \in|i}, na _elu sa velikim i masnim politi_arem Veqom Ili}em, krenuti da i tamo
tra$e ono {to sawaju, a _ega nikada ne}e imati, podr{ku naroda i glasove bira_a. Ludilo i {izofrenija
koju nosi u o_ima ovaj gubitnik i prelivoda, dok juri
za senkom i snagom Srpskog pokreta obnove, opredequje i wegovu retoriku, program, la$na obe}awa i neuspe{na predvi|awa kojima je nahranio svoje malobrojne _lanove skromne skup{tine, nespremne jo{ uvek da
sagledaju veli_inu ni_ega koju on predstavqa. Zato su
ta dva skupa u Sava centru, wihove obmane i olaka obe-

}awa u senci rata na Kosovu i prete}eg raspada dr$ave na jo{ sitnije delove, koji ni jedni ni drugi nisu
pomenuli, niti se prema wemu politi_ki odredili,
li_ili jedan na drugi, slikaju}i zajedno bolesno stawe naroda, politi_ara i cele dr$ave, kojem _ini se da
nema leka. Ovo {to smo gledali i slu{ali i kod leve
i kod desne levice, ne da ne le_i, nego ubija svaku $equ i iskru pobune ako je jo{ ima u nama, _ija je buna i
borba, vidimo, samo o$ivela one protiv kojih smo krenuli. Naravno, pod uslovom da je sve to bila stvarnost,
budu}nost i narodna voqa, u {ta ne verujem, jer bila
bi to kazna kakvu ipak ovaj narod nije zaslu$io, bez
obzira na sva sagre{ewa koja je _inio. Zbog budu}nosti, ako je bude bilo, ne zaboravimo one koji su u_estvovali u ovim predstavama i obmanama, bez obzira da li
su se slagali, jer i ne_iwewe je odgovornost u danima
kada se prelama opstanak ili propast na{eg naroda i
dr$ave.

678

679

(23. jul 1998. godine)

U Hagu je ovih dana umro drugi Srbin zato_en u

tom zatvoru zbog navodnih ratnih zlo_ina u_iwenih
u prethodnom ratu. Jo{ jedan je umro po povratku iz
Haga u Beograd, a jedan je ubijen prilikom hap{ewa,
i uglavnom svi su neobi_no umirali u prisustvu vlasti. Bole{}u savladani, obe{eni, ili prosto ubijeni,
oni su tragi_ni odraz nedavnog rata koji je zavr{en za
sve osim za Srbe, jer umiru i daqe bez rata u Hagu,
umiru u izbegli_kim logorima {irom Srbije i sveta,
umiru po povratku u svoje domove u Hrvatskoj i Bosni,
gde ih svakodnevno, najbrutalnije i bez posledica, kao
stoku ubijaju kom{ije Hrvati ili Muslimani. Jo{
uvek im pale ku}e, bacaju bombe na wih, ru{e im crkve,
ubijaju ih nanovo i bez rata na Kosovu, otimaju i dr$e
po logorima, isteruju iz ku}a i imawa, i uz sve to ceo
demokratski svet je protiv wih, do mere anga$ovawa
NATO-pakta i svekolikog vojnog potencijala planete da ih dotu_e.
Dr$ava Srbija, ili Jugoslavija, u kojoj mati_no
$ive Srbi na sve to skoro da ne reaguje, ili samo evidentira kao i ostale vesti sve ono {to bi svaku drugu
dr$avu ili narod diglo na noge, od smrti Srba u Hagu
do otmica stotina qudi, $ena i dece po Kosovu. Za nas
u toj dr$avi je umirawe postalo svakodnevna i dosadna stvarnost, od koje be$imo na sve na_ine, pa i tako da
dok ginu vojnici, policajci ili gra|ani ove zemqe na
Kosovu ili u Bosni, wihov predsednik otvara televi-

ziju svojoj k}erki, pe_atiraju}i tako slobodu lova na

svoj narod sve do wegove ku}e i porodice. Sve je dozvoqeno svima, sve je mogu}e da se desi i narodu i gra|anima do kapije vo|ine ku}e, a po{to je ona jo{ uvek daleko, predstoje nam o_ito jo{ mnoga i sve ve}a stradawa.
Neobi_na smrt Milana Kova_evi}a, uz prethodne
sli_ne smrti samo srpskih zatvorenika u Hagu, otvara
sva mogu}a pitawa svima, pa i najve}im zagovornicima
ha{ke pravde za zlo_ine ovoga rata, koji se, verujem,
posle svega pitaju da li je sud u Hagu samo jedno pozori{te sveta i kulisa za skrivawe onih koji su rat planirali, po_eli i zavr{ili kada i kako su hteli. Sada
}e se igrati suda koliko, kako i sa kim ho}e, a oni koji
u tome $ele da isteraju pravdu i dokazuju svoju nevinost i krivicu pravih, zavr{i}e kao Kova_evi}, Dokmanovi} i ostali. Jer, ipak, nije prirodno da prirodnom smr}u ili samoubistvom umiru samo Srbi u Ha{kom zatvoru, a da je za ostale zatvorenike priroda druga_ija. To }e, naravno, spre_iti nove dobrovoqne putnike u Hag, kao {to su bili Miroslav Tadi} i Milan
Simi}, jer ve} svi vide da za Srbe iz Haga povratka nema, _ak i ako su nevini, nego je nevinost, pak, ote$avaju}a okolnost koja nosi samo neizbe$nu smrtnu kaznu
za Srbe, po{to oni, o_ito, ne mogu i ne smeju biti nevini. Ako su oni nevini, svet je kriv, a to }e biti malo morgen.
U kovitlacu op{te bede, mr$we i moralnog pada
naroda, ravnodu{nog na sve nesre}e koje podnosi, dirqivo, krajwe qudski i $ivotno deluje izjava sau_e{}a ha{kih zatvorenika upu}ena porodici Milana Kova_evi}a. Svih dvadeset sedam, Srba, Muslimana i Hrvata koji u Hagu _ekaju pravdu za sli_ne optu$be, zbog
zlo_ina koje su jedni drugima _inili u ratu, sa$alili su se nad smr}u jednog od wih vi{e nego narod kojem je pokojnik pripadao, ili {ef dr$ave koja ga je u
Hag poslala. To ose}awe zajedni{tva u besmislu nesre}e koju su mo$da skrivili i za koju }e mo$da tamnovati, tra_ak je nade da mr$wa jewava i da se narodi le_e, iako su im vo|e sve bolesnije.

680

681

UMIRAWE U MIRU

Mogu}e narodno izle_ewe i $ivot koji nadilazi

svaki rat i umirawa za nacionalna ili teritorijalna
ludila, svakodnevno sve ja_e izoluje i osamquje ludilo vo|a koje se hrane mr$wom i vladaju samo jo{ pomo}u we. Da ne idemo daqe od svoje ku}e, da pogledamo samo svoje srpske poglavare, od Milo{evi}a, do \ukanovi}a, od Biqane do Mirjane, od <e{eqa do Kilibarde. Wihove me|usobne mr$we, sujeta i borba za vlast
ovih zadwih godina skrivili su narodnu nesre}u do
nacionalnog samouni{tewa. Svi su se oni voleli ili
mrzeli me|usobno, mewali politiku i slu|ivali narod, od rata do mira, od nacionalizma do pacifizma,
od patriotizma do izdaje, pa tako samo Srbi imaju vo|e koji su po_eli rat i sa susedima i sa svetom, mrzeli i u_ili nas da mrzimo sve {to nije srpsko, da bi po
porazu potpisali mir i pri_ali sa istim $arom o tom
potpisu, i demokratskom svetu koji ga je skrivio, kao o
jedinom nacionalnom ciqu. Setimo se samo Milo{evi}a na po_etku, dok je obe}avao deset hiqada dolara
standarda i tvrdio da ne sme niko da nas bije, i kada
je pretio da umemo da se bijemo ako ne znamo da radimo,
te slao tenkove, generale i vojsku na Vukovar i Sarajevo, i na kraju rata kada nam je pri_ao da je Dejtonski
mir pobeda, jer smo dobili u Bosni ono {to smo i pre
rata imali, iako mnogo vi{e i bez ikakvih $rtava i
stradawa, i sam napravio policiju koja nas je tukla do
mile voqe dok smo $iveli u standardu od deset maraka mese_no. Setimo se Biqane Plav{i} na po_etku, kada je tra$ila da izginemo i do {est miliona i odbijemo svaki mirovni sporazum kao izdaju i sada kao najve}eg branioca Dejtonskog mira, xelata Milana Kova_evi}a i svih koje je hu{kala na rat i zlo_ine, mezimice Zapada koji je tako mrzela i u_ila narod da ga mrzi.
Setimo se Mirjane Markovi}, osniva_a SK pokreta za
Jugoslaviju, sa sve generalima koje je poslala u rat za
komunizam i Jugoslaviju na _elu sa wenim mu$em, a
kada ga je izgubila okrenula je u cve}e, julske $ege i
kobajagi mirovne pri_e o qubavi i gra|anskom $ivotu, kojeg je sama razbila {aputawem na bra_nom rat-

nom krevetu pune _etiri godine, dok se pu{ilo Sarajevo, Vukovar, Mostar i {ta sve ne i sada{we direktorke najbogatije partije u zemqi, koja iz dediwskih
tu|ih ku}a bezo_no propoveda komunizam, humanizam i
jednakost svih u zemqi bede i gladi, koja izdi{e pod
hara_ima wene porodice i partije. Setimo se \ukanovi}a i Bulatovi}a, dva oka u glavi i ratnika za mir,
kako su govorili, dok je gorelo Konavle i punila se
Crna Gora opqa_kanim hrvatskim blagom, i danas kada
se zakliwu u svet i mir, posva|ani svaki na svojoj strani, sa podeqenom i osramo}enom Crnom Gorom, za {ta
\ukanovi} optu$uje Milo{evi}a, a Bulatovi} wega i
crnogorske Albance i Muslimane, dok Crnogorci prose ili {vercuju da bi pre$iveli wihove hirove, helikoptere, avione i kamione, kojima pune svoje ku}e i
imawa, iako su na vlast do{li tako {to su se izborili da skinu one kojima je jedina krivica bila {to su
jeli jagwetinu o dr$avnom tro{ku ili letovali u vili Topli{ na Milo_eru. Danas pobednici ne samo
da jedu i jagwetinu i prasetinu i letuju u toj vili,
nego su okupirali celi Milo_er i postavili vojsku i
policiju da ih _uva od naroda dok se sun_aju i ar_e
dr$avne pare na privatna i$ivqavawa svake vrste.
Setimo se Kilibarde, ratnika sa Pala, nosioca Arkanove Obili}a medaqe za zasluge u bosanskom ratu i nagrade Radovana Karaxi}a za pesni_ko delo, Srbina i
protivnika samostalne Crne Gore, a danas nosioca barjaka mr$we prema Srbiji i ideje za otcepqewem, za
koje ve} priprema i referendum da predlo$i uskoro,
kako preti po {tampi. Setimo se <e{eqa, na{eg ratni_kog klovna sa {lemom i wegovih granica: Karlovac, Karlobag, Virovitica, dok je pretio da }e bombardovati Rim, London i Va{ington ako krenu na Srbe i
da }e skinuti Milo{evi}a, najve}eg kriminalca u Evropi i wegovu crvenu ve{ticu, i danas, kada se u}utao i sakrio u mi{ju rupu vlade i vlasti JUL-a, dok
Kosovo gori a on priznaje Oslobodila_ku vojsku Albanaca kao legitimnog pregovara_a, ako, ka$e, nisu ratni zlo_inci, i obe}ava Albancima naj{iru autonomi-

682

683

ju, iako je pre samo mesec dana govorio da nema ni{ta

vi{e od kulturne autonomije i da oni, srpski radikali, ne}e dozvoliti nijednom strancu da {eta Kosovom.
Stranci se, naravno, {etaju koliko ho}e i radikali se,
naravno, mewaju svakodnevno koliko treba i kako treba, dok im lider ar_i milione narodnih para na svoje
slike, novine i pquvawe, sada na opoziciju koja preti
da mu izmakne jedva uzetu fotequ vlasti i bogatstva
{to se vaqa i rasipa okolo, nao_igled gladnog naroda
kojem je obe}avao brda i doline.
I sve je to mogu}e samo u ovoj zemqi i samo sa ovim
narodom koji zaboravqa brzo sve i veruje uvek ponovo
istim qudima, iako pri_aju sasvim suprotne pri_e. Do
ju_e tvrdi nacionalista, Srbin, borac protiv crnogorske crkve, vladika Amfilohije Radovi} danas je
glavni oslonac otvorenog separatizma novog starog rukovodstva Crne Gore i napravio je pe_at kojim se potpisuje u skladu sa promenama koje je do$iveo. Na pe_atu pi{e: Amfilohije Radovi}, mitropolit of Montenegro, i tom ludilu nema se {ta dodati, jer je potpuno
i miri{e ipak na kraj narodne srpske bajke, koju smo
$iveli i znatno umaweni pre$iveli ovih godina. Ostaje nam da, kao ha{ki zatvorenici, po{aqemo sau_e{}e jedni drugima zbog gubitka iluzija, snova i zbog zabluda u kojima smo $iveli, i da se povratimo u realnost koja }e neminovno izolovati i oslabiti ovakve vo|e i politi_are, jer wih nema u narodima koji $ive
$ivot, a ne bajku. Ho}u da verujem da se Srbi kre}u ka
tome, jer znam da ne}emo pre$iveti jo{ jednu metamorfozu istih politi_ara. U suprotnom, ako za utehu od
poraza i oslabqene dr$ave po$elimo nove bajke, na
slede}im izborima ima}emo Milo{evi}a kao kandidata za predsednika dr$ave Beograd, \ukanovi}a kao
katuwanskog vojvodu ujediniteqa svekolikog propalog
srpstva, <e{eqa kao komandanta Oslobodila_ke vojske Kosova, a Mirjanu Markovi}a kao _etni_kog vojvodu i ideologa, monarhistu i qubiteqku tradicije, obnove i nacionalnog pomirewa Srba, a do tada }e Amfilohije postati ajatolah albanskog ujediwewa. Biqana

Plav{i} }e se kandidovati za predsednika muslimanske dr$ave u Bosni, Kilibarda, \in|i} i ostala sitne$ tra$i}e ukidawe demokratije kao najve}eg nacionalnog istrebiteqa i za to }e potegnuti sva nema_ka
oru$ja, a Ko{tunica }e do tada, onom pu{kom sa kojom se nedavno hrabro slikao u srpskom selu Leposavi}
u kome nema nijednog Albanca, pobiti sve nedovoqno
svesne bira_e koji tako dugo i uporno zaobilaze wegovu bira_ku kutiju. To nam je budu}nost sve dok zaboravqamo pro{lost i verujemo u prevarante i nadri politiku bolesnih levi_ara svih vrsta i partija, koji
tako uspe{no, raznim sli_nim akrobatikama vladaju
ve} preko pedeset godina, i to samo kod nas. Kako i za{to, pitawe je koje nadilazi realnost i nema odgovora u racionalnom svetu, u kojem Srbi, uostalom, odavno i ne $ive.

684

685

(6. avgust 1998. godine)

Dok cela nacija inferiorno, primitivno, bahato i

nedostojno istorijskom trenutku u kojem se nalazi, jo{
slavi neku pobedu ko{arka{a na nekom prvenstvu, kosovska nesre}a traje i traje, ni$u se smrti policajaca i vojnika na na{oj strani, i ko zna kolike na strani
Albanaca, i svakodnevno ne_ija majka, $ena ili devojka ostane skamewena nad mrtvim telom mladi}a $rtvovanog za ne_ije sulude snove ili pogre{ne politike
uspaqenih vladara ili kandidata za vladare. Besmisleno, nepotrebno i bolno, ali se nastavqa to stradawe
oba naroda i kraja, _ini se, skoro ne}e biti, bar dok
ima sada{wih vladara i narodnih vo|a koji vi{e silom nego milom teraju tu|e sinove da ginu za wihovu
slavu, wihovu decu i komad vi{e i du$e vlasti i mo}i. Narod se _ak navikao na to stradawe kao pripadaju}i na_in $ivota i ne buni se mnogo, jer to je vekovni
ciklus {etawa nesre}e na ovim prostorima, koji se ponavqa u svakoj generaciji. Sada se _ak lak{e prihvata i podnosi zahvaquju}i televiziji preko koje vladari lako ubede narod da oni imaju pravo na wihove
$ivote, ku}e, imawa, da sve to mogu uni{titi, spaliti ili oduzeti bez ikakve odgovornosti ili obja{wewa, te da podanici moraju biti zahvalni {to to stradawe nije jo{ ve}e.
Jedan moj prijateq vratio se ovih dana iz Pe}i, gde
je ro|en, odrastao i $iveo _etrdeset godina, i gde mu
jo{ $ivi majka, bra}a i wihove porodice. Po{ao je da

obi|e, da pomogne, da brani ku}u, imawe, majku, svoju

pro{lost i budu}nost. Zate_en bedom i ratom koji se
rasplamsavao i nosio $rtve, gladnim uku}anima i izbeglicama na sve strane, te{io je majku da }e sve to
pro}i brzo i da }e se na}i neko re{ewe i spas. A majka ga je sa _u|ewem gledala i prekorela zbog brige za
wih i kom{ije jer, ka$e ona: Sine moj, nije ovo ni{ta
prema onome u Kini, jesi li video na televiziji kako
narod postrada tamo od poplava i vode, wima je mnogo
te$e. Naravno, ona je svake ve_eri gledala vesti na
televiziji Beograd, jer drugih tamo i nema, a na wima
je o Kosovu bila, tek uzgred, poneka vest, bez slike, le{eva i ru{evina, dok je o Kini i poplavama u woj televizija na{iroko izve{tavala Srbiju slikom i re_ju, i o_ito uspe{no prenela poruku narodu da mora
trpeti sve, jer i od goreg ima gore. Vra}ao sam se u
Beograd potpuno slomqen, pri_ao mi je on, i plakao
celo vreme sam u kolima, pora$en do kraja od ro|ene
majke, bez nade i voqe da bilo {ta _inim ili pomognem,
jer nemam kome, kad ne mogu ni woj.
Ta propaganda, ta zloupotreba televizije i svakodnevno kqukawe naroda informacijama iz celoga sveta, samo ne iz svoje zemqe, slike gladnih po Africi,
eksplozije bombi po svetu, terorizam, poplave, po$ari, ratovi u Iraku, Iranu, Zairu ili ko zna gde, uz sakrivawe slika rata ili gladi iz svoje zemqe, uspe{no odr$avaju narodno trpqewe i strpqewe ve} godinama, do mere zahvalnosti vlastima koje su, eto, uspele
da svih tih nesre}a ne bude kod nas, ili bar ne u tako
velikim razmerama. Zato je i razumqiva velika borba za medije i wihovu pokornost vlastima, koja neprestano traje kod nas, a _ini se da ovih dana dobija _ak organizovanu formu akcije gu{ewa nepodobnih, metodama navodnih uvo|ewa u zakonske okvire i ekonomske zavisnosti svih onih koji $ele da mewaju sliku nerealne stvarnosti koju neguje dr$avna televizija. Ta bitka je javna, surova i beskrupulozna ne samo u Srbiji
nego i u navodno demokratskoj Crnoj Gori ili Republici Srpskoj, gde se gu{e mediji otvorenim zabrana-

686

687

OD VIN-a DO NIN-a

ma vlasti, svakodnevno i _ak uz podr{ku demokratskog sveta. Tako je u Crnoj Gori zabrawen rad Radiju
Pqevqa, a dr$avna televizija je pretvorena u bilten ne jedne partije ili koalicije, nego jednog _oveka,
i mnogo je ve}a kontrola nad medijima i manipulacija informacijama nego kod nas. Informativni mrak u
Srbiji razbija se ipak nekako mnogim privatnim televizijama, Studijom B i raznoraznom {tampom koja
pi{e sve suprotno od onoga {to izve{tava dr$avna
televizija, ali toga nema u Crnoj Gori, tamo je jedna
televizija, jedan _ovek i jedna istina, sve ostalo te{ko da se probija do gledaoca, _itaoca i gra|anina ove,
ka$u, demokratske dr$ave. Na toj televiziji nikada
ne}ete videti nijednog politi_ara opozicije, niti _uti druga_ije mi{qewe osim u strana_kim saop{tewima koja se _itaju u specijalnim bantu-emisijama, isto
kao i u Srbiji, pa svima koji su verovali da se u Crnoj
Gori ne{to mewa zastaje knedla u grlu pred surovo{}u sli_nosti oba re$ima i oba _oveka na _elu dr$ava,
koji se navodno zala$u za razli_ite koncepte. Ono {to
je sada nesporno je da su im metodi isti, te da se ne}e
$iveti boqe ni kod Mila, ni kod Sloba, sve dok ima
poplava u Kini ili gladnih u Africi.
Zanimqivo je da se u Srbiji i wenoj takozvanoj nezavisnoj {tampi uop{te kriti_ki ne reaguje na taj medijski mrak i gu{ewe medija u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Dok se zabrawivao rad Radiju Pqevqa,
ili gasila agencija Srna, odlukom Vlade Republike
Srpske, svi beogradski mediji su gorko plakali nad
jednom emisijom privatnog nedeqnika VIN, koja nije emitovana na Studiju B. Naravno da je tu emisiju
trebalo emitovati po prethodnom dogovoru, ali je medijski odjek i protest zbog wenog skidawa neprimeren
va$nosti emisije, sigurno mnogo bezna_ajnije od jedne
radio stanice ili novinske agencije. O neemitovawu
VIN-a pisala je Na{a borba danima u nastavcima,
prenose}i {ta je sve to va$no bilo re_eno, a nije objavqeno, sve do uvodnika Dragoquba @arkovi}a koji se
$alio _itaocima kako je wegova porodica prevarena,

jer nije mogla da ga gleda te ve_eri, a bila se pripremila za to. Glavni urednik NIN-a Milivoje Gli{i} posvetio je tome svoju slavnu kolumnu, sa istom
$albom i blesavim porukama Vuku Dra{kovi}u, kao da
je on skidao tu emisiju dok je {partao po Republici
Srpskoj, iako je emisija po sadr$aju bila oda ba{ wegovoj politici, i _ini se da su i novinari sujetni po
istoj $ici, kao i politi_ari, umi{qaju}i va$nost
koju nemaju. Po{to su bili u_esnici emisije u kojoj su
iznosili svoje uzvi{ene misli i delili politi_ke
lekcije prepri_avaju}i dosadno svoje ve} objavqene
kolumne koje niko ne _ita, slikali se lepo, a nisu iza{li, e, to je gu{ewe medijske slobode, to je atak na
slobodu novinarstva za koju je kriv Vuk Dra{kovi}, taj
_uveni nedemokrata i diktator, a to {to se zabrawuju
radio stanice, novinske agencije ili proteruju stranke sa dr$avnih televizija, to je neva$no, jer za to nije kriv Vuk Dra{kovi}, po kome oni lupaju slobodno i
neka$weno ve} toliko godina, nego Milo \ukanovi} i
Miodrag Dodik, kojima su ti urednici odobrili da budu na vlasti, a to je ve} ne{to drugo. Principijelno i
hrabro, nema {ta. Vidim da bi u dr$avi Milivoja Gli{i}a ili Dragoquba @arkovi}a bile mogu}e samo novine u kojima oni pi{u i televizije na kojima oni govore, a sve ostalo bi bilo zabraweno, kao sada u Crnoj
Gori i Republici Srpskoj. To je demokratija, ako nismo znali.
A {to se ti_e sporne oplakane emisije VIN-a, verujem Kojadinovi}u da je razlog wenog skidawa sa programa TV Studija B iskqu_ivo to {to je dosadna, apati_na i nezanimqiva kao razmena mi{qewa qudi koji se u svemu sla$u, okupqenih u improvizovanom studiju, {to je ispod nivoa i reputacije nedeqnika
VIN, koji je stekao ugled kod gledalaca sasvim drugim konceptom i druga_ijim emisijama iz $ivota, sa
raznih terena i sa zanimqivim sagovornicima. Po{to se ponavqalo iz nedeqe u nedequ to dosadno preklapawe urednika novina koje imaju tira$ mawi od kruga wihovih porodica, emisija nije emitovana jer je Ko-

688

689

jadinovi} smatrao da ima pravo da bude glavni urednik i ure|uje televiziju na kojoj radi.
Sloboda medija nije i pravo na torturu jednog mi{qewa, koja je tako prisutna u novinama koje ure|uju
skinuti i ogoqeni sujetni urednici i mora imati granice kvaliteta ispod kojih se ne ide, kao {to je slu_aj
sa spornom emisijom VIN-a, ali dok Kojadinovi} doka$e da je to razlog, a ne politika, odo{e brkovi Vuku Dra{kovi}u. Uostalom, zar nije ve} svima jasno da
je za sve u ovoj zemqi kriv Vuk Dra{kovi}, kako misle i pi{u na{i veliki urednici va$nih novina ve}
toliko godina, di$u}i hrabro svoj glas samo u dozvoqenom pravcu kritike, koja ne ko{ta ni posla, ni plate,
ni slobode. Ko{ta malo obraza, ali to su oni ve} odavno izgubili u prevrtawima i slu$ewu re$imu sa istih mesta, na razne na_ine, a naro_ito sistematskim
ru{ewem opozicije od wenog osnivawa do danas.
(20. avgust 1998. godine)

690

NE BRANITE NAS VI<E

Za vreme okupacije Beograda u posledwem ratu,

Nemci su ve{ali Srbe po Terazijama, osu|ene za nelojalnost okupatoru, i zabele$eno je fotografijom i
filmskom kamerom kako ispod wihovih be$ivotnih
tela drugi Srbi sede i piju po kafanama kao da se ni{ta nije dogodilo i kao da su ta ve{ala normalni deo
svakodnevnog $ivota.
Ni{ta se ni danas nije promenilo, pa dok u kre_anama po Kosovu Albanci ubijaju, siluju i spaquju Srbe, _ak decu, $ene i starce, Srbija }uti, ne mrda, vlada se odmara, letuje ili agituje po Republici Srpskoj,
a narod peva, saboruje u Gu_i i okolo, kao da su kre_ane i nagorele kosti vilica, grudi i lobawe, standard
$ivota na{eg naroda u ovoj nesre}noj dr$avi.
Dr$avna {tampa i televizija od stradawa tih qudi sada na{iroko pravi reporta$e, pokazuju}i svaki
detaq tragi_nog mesta, vojne objekte, oru$je, rovove i
bunkere koje su Albanci kopali i iz kojih su ratovali,
kosti $rtava, cipele, lisice i sav u$as plemenske organizacije smrti i zla, $ele}i da {to vi{e poentira
za vlast i wenu politiku na Kosovu. Me|utim, to {to
pokazuje samo optu$uje vlast, jer nakon svega {to vidimo na ekranu i _itamo u {tampi ostaje pitawe: A gde
ste do sada bili da to saznate, snimite i spre_ite? U
kojoj zemqi sveta danas mo$e neko iskopati kilometre
rovova i bunkera, formirati vojsku, kidnapovati civile, silovati, mu_iti i paliti, a da to vlast ne zna
691

i ne poku{a spre_iti?! Ne verujem da je to mogu}e bilo

gde osim kod nas, koji smo mirno prepustili sudbini
stotine otetih civila, na{ih sugra|ana, ne _ine}i ni{ta da ih prona|emo i povratimo, a kada im na|emo posmrtne ostatke i saznamo tragi_nu sudbinu, onda trgujemo wihovom nesre}om i ni{ta vi{e. Niko i ne pomi{qa na muke silovanih, streqanih, pa spaqenih devoj_ica, na wihovu nadu, verujem do zadweg trena $ivota, da }e neko do}i i spasiti ih, da mora da neko misli o wima, tra$i ih i sti$e pre smrti, jer to je normalno, to bi uradila svaka druga vlast i dr$ava osim
na{e, prevrnula bi svaki kamen po Kosovu za samo jedno dete, a ne za stotine nedu$nih civila. Uzaludno _ekawe mu_enika iz Kle_ke i wihove rasute preostale
kosti koje se slikaju svakodnevno, opomiwu nas na samoodbranu i tra$ewe spasa od ove vlasti po svaku cenu i na svaki na_in, jer sa wom nam je sudbina neka druga Kle_ka i ni{ta boqe.
Da je tako svedo_e kilometri rovova iskopanih po
Kosovu, na stotine bunkera i vojnih logora, svakodnevna ubistva i policajaca i civila, i potpuna nemo} dr$ave koja samo gleda i _eka, bez ikakve strategije ili
plana. Nemogu}e je bilo gde iskopati tolike rovove i
bunkere, i kopati mesecima, a da ba{ niko ne sazna to
da policija nema nikakvog uticaja na celoj teritoriji Kosova, te da ne mo$e bar iz helikoptera slikati te
rovove i vojne logore, ili centre za obuku terorista,
{to bi u Nema_koj, na primer, u_inili za samo dva dana i svakih dva dana u ovakvoj situaciji.
Neverovatno je i to da ni ti rovovi, ni nestali gra|ani, ni wihova stravi_na smrt u kre_ani, ni svakodnevne smrti i narodna nesre}a nisu bile razlog za ogla{avawe predsednika na{e dr$ave, ni jedne, ni druge, ni tre}e. Qudi umiru, pate, gladuju i stradaju na
sve mogu}e na_ine, a oni }ute po svojim bunkerima i vilama, neosetqivi, nedodirqivi i spremni da }ute do
posledweg Srbina. >ute i oni koji su se do ju_e zakliwali narodu da }e ga braniti i odbraniti od svega i
svakoga, nema vi{e ni glasa od velikog la$ova <e{e-

qa, ne _uje se ni junak Toma Nikoli}, grobar po profesiji, grobar i na vlasti, i verujem da danas ve}ina Srba koji su ih glasali ka$u: Nemojte nas braniti vi{e,
molimo vas, od va{e odbrane do albanske kre_ane kratak je put.
Ovakvo pona{awe vlasti i samog {efa dr$ave
glavni su razlog za pona{awe demokratskog sveta prema nama i za neprimerenu uzdr$anost u reakciji na
zlo_in albanskih terorista u Kle_koj. Uzalud i snimci sa mesta doga|aja, uzalud svedo_ewe Albanaca, sve
je to nedovoqno za sna$niju reakciju Evrope i Amerike, jer nije bilo reakcije dr$ave ovde, kakva u takvim
prilikama mora biti, i biva, svuda u svetu. Kada su
nedavno podmetnute bombe u Keniji i Tanzaniji na ameri_ke ambasade, tada je ameri_ka vlada reagovala odmah, glasno, jasno i javno, oti{li su na lice mesta, govorio je i predsednik Klinton i Medlin Olbrajt, i
svi va$niji funkcioneri administracije, a zatim je
ubrzo do{la represija u Sudanu i Avganistanu, {to
je i normalno i logi_no. Ako pri ovakvoj tragediji svojih gra|ana }uti vlada u Beogradu i predsednik Srbije, i Jugoslavije, onda se odmah opravdano sumwa i u
sam doga|aj. Zato nema mesta prekorima sa na{ih ekrana i sa novinskih stubaca neadekvatnoj reakciji sveta
na zlo_in u Kle_koj, jer je uzdr$anost tog sveta srazmerna uzdr$anosti na{e vlasti. Ne mo$e se tra$iti
sastanak i reakcija Evropske unije ili Ujediwenih
nacija, kada nema sastanka ni republi_ke, ni savezne
vlade, niti reakcije od Slobodana Milo{evi}a ili
Milana Milutinovi}a.
Sli_no je bilo i prilikom pada Srpske Krajine u
Hrvatskoj, kada su kolone nesre}nog naroda krenule
drumovima Hrvatske, Bosne i Srbije, umiru}i usput
od bombi, gladi i tuge, u anti_ki tragi_nom bezna|u, i
kada je skoro }utao o tome ceo svet, a i na{a vlast, jer
ni tada se na{ predsednik nije oglasio, da ne{to ka$e,
objasni ili bar izjavi sau_e{}e narodu za gubitak doma, imawa i otaxbine. Nije ni ta nesre}a bila dovoqno
velika za wegovu re_ narodu kojim vlada, nije ni ova

692

693

sada na Kosovu, pa ostaje pitawe {ta treba da se dogodi, koliko Srba da nestane ili pogine da bi nam se
predsednik pojavio i sa$alio na narod. Zato nemamo
prava to tra$iti ni od predsednika drugih dr$ava i
naroda i mislim da su ti drugi predsednici _ak i boqi prema nama, jer se vi{e bave na{im problemima nego na{a vlada i predsednik dr$ave, oni _ak u svojim
parlamentima redovno raspravqaju o na{im krizama
i sukobima, iako na{i parlamenti o tome }ute ve} godinama. Tako i verujem da }e uprkos prividnoj uzdr$anosti i ponekad nepravi_nosti, demokratski svet ipak
u_initi vi{e za spre_avawe novih Kle_ki i kre_ana, nego na{a bezdu{na i nevidqiva vlast.
U_ini}e sigurno vi{e i od svih nas koji ovih dana
gledamo stravi_ne slike i slu{amo ispovesti xelata
na ekranu, potreseni i upla{eni vra}awem zla i smrti
od pre pedeset godina, za koje smo mislili da je pro{lost i da }e to zauvek i ostati, jer ovo je neko drugo
vreme, 21. vek, kompjuteri, avioni, sateliti i ostalo.
Ali vidimo da Albanci danas $ive ono vreme koje je za
nama, i za narodima Evrope, o _emu svedo_e i kre_ane,
i rovovi, i bunkeri, a najvi{e smireni zlo_inac koji
hladno pred kamerama svedo_i o silovawu devoj_ica,
streqawu i _ere_ewu pre spaqivawa, {to bi ipak, bar
malo, potreslo svako iole qudsko bi}e. No, o_ito da su
oni pre robotizovani borci za zemqu, nau_eni da ona
vi{e vredi od svih $ivota na woj, sve dok ne postane
wihova, pa otuda mirno i detaqno opisivawe pakla koji su uprili_ili Srbima, da bi do{li do wihove zemqe i skoro _u|ewe pitawima koje dobija, jer wemu je
sve sasvim jasno i normalno, pa ne shvata ba{ najboqe
nevericu oko wega.
Da promenimo ne{to, da spre_imo nove jame za Srbe, koje su, _ini se, postale wihova sudbina i na_in
umirawa nacije, ne}emo u_initi ni{ta ni mi koji smo
sle|eni pred zlo_inom, pri_a}emo samo o wemu po ku}ama, kafanama i na ulici, ali to }e biti sve, do brzog
zaborava, uz utehu da se to doga|a nekom drugom. Dogodi}e se zato nekada i nama, jer, kao i pre pedeset godi-

na, ne}emo biti ni{ta vi{e osim robqe u rukama vlasti, koja _uvaju}i foteqe zatrpava i jame, i rovove, i
zlo_ine za koje snosi odgovornost. Iako pri_amo o Evropi, daleko smo mi i od we i od demokratije uop{te,
jer ni jedna politi_ka stranka u Parlamentu, i van
wega, nije i ne}e zbog Kle_ke zatra$iti odgovornost
nesposobne vlasti koja dopu{ta svakodnevno ubijawe
policajaca u svojoj dr$avi, dopu{ta rovove, bunkere,
kre_ane i svaki mogu}i zlo_in nad svojim narodom, bez
ikakvih posledica, ikada, po ne_iju fotequ ili privilegiju. Ne mo$e se ne{to sli_no dogoditi u Evropi
ili Americi, a da niko ne zapita vlast i ministre,
kako niste znali za sve {to vidimo u na{oj dr$avi,
za{to niste spre_ili, i nepotrebno bi bilo tra$iti,
jer u tim zemqama za ne{to sli_no ovome sigurno bi
pala vlada pod pritiskom javnosti i svoje objektivne
odgovornosti za pakao koji narod trpi u granicama dr$ave. Jer, ni mi vaqda nismo birali vlast da nam umesto boqeg $ivota donese kosovske grobove i jame, bedu
po svim {avovima dr$ave. Zbog takve nesposobne vlasti koja opstaje uprkos svemu {to se doga|a, zbog }utawa opozicije, zbog apatije naroda koji se ne buni i ne
tra$i ni{ta osim golog $ivota, zbog toga {to nismo
danas i ju_e po ulicama i trgovima Srbije i na putu
prema Kosovu, da sve wihove rovove i jame zatrpamo
sopstvenim rukama, jer nas je deset puta vi{e nego wih,
_eka nas neminovno sudbina onih _ije kosti gledamo danas na ekranima i bespomo}ne ruke silovanih i spaqenih devoj_ica koje nismo tra$ili, povu}i }e nas sve
u jamu samouni{tewa koju smo ve} odavno iskopali, jo{
pre vi{e od pedeset godina sli_nim }utawima o prepunim jamama nevinih $rtava, i usta{a i re$ima,
svuda oko nas, _ak ispod zgrada u kojima $ivimo ili ispod stadiona po kojima igramo, _ije kosti ni danas nismo dostojno sahranili, jer ne}emo, nije nas briga, a i
ne voli to na{a vlast. Takvom narodu jama mora biti
sudbina, po biblijskoj nepromenqivoj pravdi.

694

695

(3. septembar 1998. godine)

Politi_ka jesen u Srbiji po_ela je i traje, bez o_ekivanih raspleta crnogorsko-srpske krize, bez novih
saveza ili qubavi me|u zava|enim strankama i liderima, bez dugo i prete}i najavqivanog okupqawa opozicionih otpadaka izvan parlamenta u novu jedinstvenu stranku, i bez ikakvih promena, iako svi znamo i govorimo da ovako vi{e ne mo$e.
Izgleda da se mo$e i ovako i mnogo gore jo{ ko zna
koliko, po{to su sve prognoze o granici trpqewa naroda, o socijalnoj eksploziji gladnih i osiroma{enih
radnika i svih gra|ana, ve} godinama propadale i uvek
smo, iz godine u godinu, uzalud verovali da }e ba{
septembar ne{to re{iti. Do_ekali smo i ispratili u
toj nadi ve} i osmi septembar, a narod }uti, trpi i, nadajmo se, ipak temeqno akumulira nezadovoqstvo za
neki budu}i prasak i eksploziju, mo$da ve} slede}eg
septembra.
A do tada mora}emo da gledamo, podnosimo i _udimo se svim <e{eqima, Milo{evi}ima, Markovi}ima,
Bulatovi}ima i wihovom opstajawu koje negira sve zakone i pravila dr$avne i partijske odgovornosti vlasti prema narodu za $ivot kojim $ivi i koji se, sa wima, i zbog wih, sve vi{e primi_e $ivotiwskim instinktima opstanka. Jedu}i se me|usobno u istrebquju}em ratu za mrvice sa vladarskog stola, narod potpuno
zaboravqa da bi zapravo trebalo da istrebi vladare i
tako na boqe promeni $ivot. Zato nam se uvek i ponovo

doga|a praznina i razo_arawe kada do|u i pro|u neki

izbori, kojih stalno ima, jer se oni uvek zavr{avaju
isto, sa mawe-vi{e nepromewenim odnosima i vladarima koji traju, i traja}e sve dok budu $eleli ili $iveli.
Najnovije razo_arawe su izbori u Bosni i Republici Srpskoj, jer se tamo uprkos svim naporima normalnih qudi i celog demokratskog sveta ba{ ni{ta na boqe ne pomera, ili tek vrlo malo i nategnuto do name{tawa i prekrajawa. Ostaju i opstaju sna$ni la$ovi,
lopovi, zlikovci i profiteri svih vrsta, do zastra{uju}e nepromenqivog uticaja na narod. Uzalud sva
nesre}a, rat, smrti, gubitak imawa i porodica, uzalud
beda do prosja_kog {tapa, skoro u svakoj porodici, uzalud prete}a izolacija sveta koja }e sve to jo{ uve}ati. Sve {to bi svakog normalnog Francuza, Engleza ili
Nemca pokrenulo da promeni mi{qewe i glasa_ku kutiju, Srbe, izgleda, samo u_vr{}uje u samoubila_koj
$eqi da ne mewaju ni{ta, pa ni svoju nesre}u.
Uspeh radikala i SDS-a, uprkos pogubnim rezultatima wihove politike i obesnosti osione i korumpirane vlasti koju su imali u Republici i ve}ini gradova Republike Srpske, tragi_no svedo_i o na{em narodu i wegovom primitivnom nacionalizmu koji se _ini potpuno neizle_ivim, i pored svih stradawa zbog
wega i svih napora da se ta briga za nebeske, nedosti$ne, nacionalne $eqe zameni obi_nim $ivotom, koji tako lepo i uspe{no $ive svi narodi i nacije oko nas.
Vreme koje prolazi, godine koje ne donose ni{ta osim
sve ve}e bede i bezna|a, nisu mnogo promenile u glavama na{ih srpskih ratnika za pravoslavni xihad, koje
predvode debelo promeweni, ugojeni i poblesavqeni
klovnovi, kao {to su <e{eq, Popla{en, Kraji{nik i
ostali Minhauzeni srpskih zabluda.
Ono {to narod ne vidi, videli su predstavnici demokratskog sveta, koji sprovode i nadziru izbore u Bosni, i zabranili su <e{equ da se pojavquje u medijima u izbornoj kampawi wegove stranke, jer tu koli_inu primitivizma, mr$we i balavog fa{izma koji on

696

697

JESEN NA<EG BEZNA\A

propoveda prete}i svima i svakome, ne mo$e prihvatiti nijedno dru{tvo, niti toga ima u bilo kojoj zemqi sveta danas.
Za ono {to on radi, govori, {tampa i misli, odavno
bi odgovarao svuda, sem kod nas, jer je wegova mr$wa,
prazna pretwa, la$na osvajawa teritorija i obe}awa
granica dokle ko ma{ta, uz razarawe morala, tradicije, prijateqstava i porodica, zapravo su{tina bi}a
ovog naroda, koje je on shvatio i koristi ga u $eqi da
postane car zla, koji }e uni{titi ve} uveliko bolesnu
i umiru}u naciju. @ele}i da nam pomogne, demokratski svet ga markira, uklawa i donekle spre_ava da {iri destrukciju, kojom je na ovim izborima u Republici Srpskoj zava|ao Srbe, hu{kao jedne na druge do fizi_kih obra_una, $ele}i vaqda da dokraj_i ono {to
je od rata preteklo i ostalo $ivo. No, to uklawawe i
pomo} koja nam je nu|ena, shvati}emo izgleda u dalekoj
budu}nosti, kada se budemo prebrojavali lako i retko
po Bosni, jer izbori su pokazali kako mr$wa ima pristalica vi{e nego neprijateqa u tom delu na{e nekada zajedni_ke dr$ave, i to pre svega u Srbima i wihovim liderima.
Sve {to je svet poku{ao da uradi uklawawem <e{eqa iz kampawe u Republici Srpskoj brzo je spre_io
Milo{evi}, otvaraju}i mu istog dana {iroko ekrane
TV-Srbije, za la$i, klevete i primitivizam, na kojem i wegova vlast po_iva ve} deset godina. Pompezno
najavqivan jo{ tokom TV-dnevnika, dobio je crveni
vojvoda dva debela sata da lupa po kome ho}e, iako do
tada, od ulaska u Vladu Srbije, nikada nije pu{tan na
dr$avnu televiziju. To naglo otvarawe ekrana za wegov ekstremizam, fa{izam i program ru{ewa svega
{to je kako-tako sagra|eno od Dejtonskog mira do danas
u Republici Srpskoj, jasno govori o su{tinskoj politici Milo{evi}a prema Bosni, uprkos navodnoj podr{ci
Socijalisti_koj partiji, koja je u koaliciji Sloga i
koja bi trebala da zastupa interese i program Socijalisti_ke partije Srbije. Naravno da nije tako, jer
predsednik te partije @ivko Radi{i} nije dobio vre-

me na televiziji Srbije kao <e{eq u toku kampawe,

niti je ono {to on govori pravi interes Milo{evi}a
u Bosni. Kao i uvek, on je pakleno rasporedio uticaj
na obe zava|ene strane, tako da mo$e vladati u Republici Srpskoj nezavisno od rezultata izbora. Ako pobedi koalicija Sloga, tu je Radi{i} i poslanici
wegove Socijalisti_ke partije, da sa wima ucewuje i
diriguje odluke Biqani Plav{i}, a ako pobedi Srpska demokratska stranka i radikali, tu je <e{eq kojim vitla po Srbima ve} deset godina, ru{e}i svaki
za_etak demokratije ili poku{aj promene komunisti_kog sistema u Srbiji, kojim se on odr$ava na vlasti.
Otuda i <e{eqeva pri_a na Televiziji Srbije da }e
radikali posle izbora praviti koaliciju sa Socijalisti_kom partijom Republike Srpske i Srpskom demokratskom strankom, jer su to patriotske snage. Kako
stvari stoje, te patriotske snage su zaista zajedno u
velikoj prednosti i Milo{evi} je postigao punu pobedu na tim izborima, uz odlu_uju}i uticaj na budu}nost ostatka na{eg naroda u Bosni. To }e iskoristiti
samo onako kako on zna, i kako je do sada _inio, zaustavi}e se sve zapo_ete promene, reforme i pomo} sveta
Republici Srpskoj, jer je najlak{e vladati gladnim
narodom, kao i u Srbiji. Raspiri}e se srpsko-srpske
sva|e, ugroziti mir i Dejtonski sporazum, okrenu}e se
Evropa i svet ponovo na tu stranu i pomalo zaboraviti Kosovo, a on }e, kao i do sada, kobajagi miriti zava|ene svojim uticajem i snagom svesrpskog vo|e i lidera. Podmetnu}e ponovo po$ar u Republici Srpskoj, pa
}e ga polako gasiti uz pomo} me|unarodne zajednice,
kao {to je i do sada radio, prave}i uspe{no sebi imix
faktora mira i stabilnosti, kako ka$u strane diplomate. Strategija zavadi, pa vladaj su{tina je wegove politike od raspada Jugoslavije, do Hrvatske, Bosne,
Crne Gore, Republike Srpske i same Srbije, a svi mi
smo naivne $rtve te politike koja je ponekad neukom
narodu li_ila na odbranu zemqe i nacije, na patriotizam i {ta sve ne. Dok svi shvatimo koli_inu zla koje nam je u tim pakovawima servirano, zajedno sa Mar-

698

699

ti}ima, Babi}ima, Kraji{nicima, Bulatovi}ima, \ukanovi}ima, <e{eqima i ostalim nacionalnim borcima, zbog kojih je nacija propala, do istrebqewa sa
vekovnih stani{ta, od Knina do Kosova, pro}i }e i vreme i ti borci, a {ta }e ostati vide}emo. Sigurno ni{ta dobro, jer gde su oni pro{li tu Srbi vi{e ne rastu.

POPLA<ENI I UPLA<ENI

(17. septembar 1998. godine)

Nekada{wi _lan i funkcioner Srpskog pokreta obnove u Bosni, Nikola Popla{en, pobedio je na predsedni_kim izborima u Republici Srpskoj. On, naravno,
bri$qivo krije to biv{e _lanstvo od javnosti, pa ga
zato pomiwem, a nikako iz $eqe da ne{to od uspeha
prisvojim, daleko bilo. Bio je on _lan i Srpske demokratske stranke, i napokon se skrasio u radikalima,
gde je, _ini se, na{ao najve}u {irinu za svoja marksisti_ko-lewinisti_ka ube|ewa, kao predratni profesor marksizma u Sarajevu. To {to je od <e{eqa dobio
titulu vojvode, samo mu je olak{alo politi_ku borbu
i ubrzalo put ka predsedni_koj foteqi, jer se pokazalo, i u Srbiji i u Republici Srpskoj, da na{ narod
mnogo voli crvene vojvode i crveno-crne kombinacije
u partijama, po{to je to crveno u pedesetogodi{wem
trajawu ostalo duboko u srcu ve}ine bira_a. Biqana
Plav{i} nije imala ni{ta crveno, ni u pro{losti, ni
u politici koju je vodila, i to je uzrokovalo wen poraz na predsedni_kim izborima, jer je $al za onim {to
je bilo jo{ uvek ve}a od $eqe za promenom sistema i
qudi koji su ga odr$ali do danas, na _u|ewe celog demokratskog sveta. Tako svi izbori kod nas, i u Srbiji,
i Crnoj Gori, i u Republici Srpskoj, Bosni ili Hrvatskoj, uvek i ponovo rezultiraju pobedom onih koji su se
od komunista preobrazili u nacionaliste ili desni_are, ali ne iz uverewa, nego samo radi odr$awa na vlasti, tako da jedino ovde izbori ne donose ni{ta, gleda 700

701

mo jo{ uvek iste face na ekranima, iako se sva{ta de{avalo i mewalo na ovim prostorima, do rata, razarawa, promena granica i svega i sva_ega osim qudi na
vlasti. Izbor Nikole Popla{ena za predsednika Republike Srpske je tako|e vra}awe na staro, na qude
onog sistema koji su se radi opstanka premetali i u
crne |avole, i zato je wegova pobeda, u stvari, poraz
svih napora tog naroda da ne{to promeni i krene drugim putem. Bi}e im sve gore i te$e sa wim, a cenu }e
platiti narod, do mere opstanka na tim prostorima,
jer }e Popla{en popla{iti i oterati svaki napredak,
kao {to to uvek uspe{no rade pravi marksisti i lewinisti.
Takav rezultat predsedni_kih izbora u Republici
Srpskoj $elela je vlast u Beogradu i zato je data pani_na podr{ka i otvoreni su televizijski ekrani Radio-televizije Srbija i TV Palma za nastup i Vojislava <e{eqa i samog Nikole Popla{ena u vreme predizborne }utwe, {to sigurno Biqana Plav{i} nikada
ne bi dobila. Uz pobedu socijalista i @ivka Radi{i}a za Predsedni{tvo BiH, rezultati izbora ispadaju
kao pravi trijumf komunista nad _etnicima, po ko zna
koji put. To mo$da i jeste tako, ali }e trijumfovati i
sve ono {to komunisti donose sa svojom vla{}u, a to je
sveukupna beda od koje narod be$i, i verujem da }e uskoro po_eti migracije iz Republike Srpske u Muslimansko-hrvatsku Federaciju, u kojoj se ve} danas neuporedivo boqe $ivi, pa }e se vladavina Popla{ena u
Republici Srpskoj svesti na tumarawe po pustoj, praznoj i odba_enoj dr$avi, kao {to to rade i na{i pobednici na izborima, i koalicioni partneri u vladi crveno-crnih ministara od ni_ega, ili predsednici nepriznatih dr$ava i nepostoje}ih federacija. Ali, pobeda je pobeda, i to se mora pre$iveti, nadam se jo{ samo ovaj put.
No, kako pre$iveti ono {to se vaqa ka Srbiji iz
Evrope i Amerike, kako sa_ekati bombe NATO-pakta
na ve}, ka$u, utvr|ene ciqeve, koje }e ispaliti ne samo kosovska kriza, nego i rezultati izbora u Republi-

ci Srpskoj. Dana{wa sednica Skup{tine Srbije, svesrpska sloga po pitawu odbrane dr$avnih granica i
borbe protiv albanskih terorista ne}e pokolebati odluku NATO-pakta, jer je zami{qenu odlu_nost u odbrani zemqe, ozbiqnost i odmerenost prema svetu koju su hteli da postignu verujem ve}ina _lanova Parlamenta u svojim govorima, sasvim rasturio crveni vojvoda <e{eq i wegov pomo}nik, stru_wak za sahrane,
koji su vi_u}i iz sveg glasa u mikrofon, kao da dobacuju do Klintona, zagrmeli pretwom, uvredom, sprdwom
i primitivizmom, koji je uprqao celu skup{tinu i
sve usvojene zakqu_ke i stavove, svode}i odnos dr$ave
Srbije prema svetu na nivo pijanog razmetawe ludaka
koje treba kazniti. Nije va$no {to su usvojeni stavovi Skup{tine druga_iji, umereniji, va$no je da se <e{equ i wegovim glupostima, pretwama i derwavi niko nije suprotstavio, niko ga nije ispravio ili osporio, iako je govorio kao legitimni predstavnik Vlade
Srbije, pa je ostao utisak da je sve to bilo jedno pozori{te za narod, predstava iz patriotizma koja treba
da opravda neminovni gubitak Kosova, u koje se svi zakliwu kao nekada u Knin, a pretwe i primitivizam su
predvi|eni za izazivawe bombi i napade NATO-pakta,
protiv kojeg, naravno, oni ne}e mo}i da odbrane Kosovo. Jer, govoriti onako u predvorju rata sa celim svetom mo$e samo onaj ko taj rat $eli i priziva, a nikako politi_ar koji ho}e da izbegne ili odlo$i ratnu
opasnost. Zato je svesrpska sloga u toj skup{tini jednoglasje i nekriti_no nadmetawe u patriotizmu, pla{im se, bumerang koji }e vi{e podsta}i nego pokolebati svet u nameri vojne intervencije na Kosovu, jer je
ta sloga samo dokaz da su u Srbiji <e{eqi i u vlasti
i u narodu, a to se mora le_iti svim sredstvima, pa i
bombama.
Ne shvatam za{to je u toj predstavi u_estvovao Srpski pokret obnove i za{to se niko nije pobunio protiv
<e{eqevih pretwi NATO-paktu, kada znam da svi poslanici na{e stranke misle druga_ije, da $ele, naravno, sa_uvati Kosovo, ali u saradwi sa svetom, a nikako

702

703

ratom protiv wega. To je program i politika koju slede ve} osam godina, bore se i stradaju zbog we na sve na_ine, da bi danas mirno i bez protesta otrpeli pozive
na rat i prazne pretwe {izofrenog vojvode od {ampite, te glasali slo$no sa wim, {to nikada nije moglo biti. Mo$da su ga ignorisali kao poznatu budalu i klovna, mo$da su $eleli da ne remete potrebnu monolitnost nacionalnog stava prema Kosovu, ali svakako su pogre{ili, jer je za Srbiju, za Kosovo, i za sve nas, bilo
mnogo boqe da su, kao i do sada, jasno pokazali razlike
koje postoje u Parlamentu po svakom pitawu, pa i po
pitawu na_ina re{avawa kosovske krize. Nikada kao
<e{eq, i nikada sa <e{eqem, to je dobro za Srbiju,
to mora da zna i ka$e Srpski pokret obnove, kada ve}
ne}e Socijalisti_ka partija Srbije, jer oni su partneri u svemu lo{em, bili i ostali, od Knina do Kle_ke.
Sveop{tu slogu na Skup{tini Srbije poku{ali su
da naru{e predstavnici Koalicije Vojvodina, Nenad
^anak i Dragan Veselinov, nagovestiv{i da je slede}i
problem koji se otvara, nakon re{ewa Kosova, Vojvodina i wen status u Srbiji. Nisu dobili podr{ku, delovali su slabo i usamqeno, ali to ne zna_i da ne}e do}i
do otvarawa i te pri_e koja _eka kosovski Dejton da bi
krenula punim plu}ima, isto onako kao {to je Kosovo
sa_ekalo prestanak rata i sukoba u Hrvatskoj i Bosni,
da bi nakon toga po_ela _ak oru$ana pobuna. U celoj
pri_i slabu Koaliciju Vojvodina podr$ava Demokratska stranka, koja je uz wihovu pomo} preuzela vlast u
svim vojvo|anskim gradovima u kojima je pobedila koalicija Zajedno. Naravno da se na skup{tinama vojvo|anskih op{tina nije i ne}e raspravqati problem Kosova, jer se oni solidari{u sa Albancima, ali zato je
Demokratska stranka rasporedila stavove o Kosovu,
prema regionu. U <umadiji, Ni{u, Kraqevu i tamo gde
je Kosovo va$an mit za bira_e, nekako su podr$ali opredeqewa i predloge SPO-a da treba braniti Kosovo
i da treba iskoreniti terorizam, da bi sasvim suprotno mislili i govorili u Novom Sadu, Somboru, Zrewaninu, a i u Beogradu nedavno. Smaweni i obezglavqeni

osipawem _lanstva i rukovodstva, demokrate se dosta

uspe{no predstavqaju u javnosti kao opozicija re$imu i koaliciji na vlasti u Republici, a naro_ito Srpskom pokretu obnove koji je, ka$u, na vlasti u Beogradu. Pri tom potpuno zaboravqaju i oni, a i javnost Srbije, da Demokratska stranka nije nikakva opozicija
jer dr$i vlast u skoro _etrdeset gradova Srbije, {to
je preko 50 odsto bira_kog tela. O toj vlasti, wenim rezultatima, gre{kama ili neuspesima ne govori se ni{ta, prosto vladaju i smatraju se opozicijom koja sve
kritikuje, _ak i vlast koju sama vr{i. Tako je nedavno
predsednik Izvr{nog odbora op{tine Savski Venac,
na skupu gra|ana jedne mesne zajednice kritikovao iz
punih usta op{tinsku vlast i wene odluke, sve dok ga
jedan gra|anin nije pitao: A ko donosi i potpisuje te
odluke na Savskom vencu ako ne Vi? Zato svakodnevno
imamo sme{nu, ali op{teprihva}enu politi_ku pri_u o odgovornosti Srpskog pokreta obnove za sve i sva{ta u Srbiji, kojom su socijalisti, JUL i radikali,
sasvim uspe{no skrenuli kritike sa sebe i glavne vlasti u Srbiji. Nema vi{e pri_a o kriminalu ministara i predsednika Vlade, o p{eni_nim i drugim aferama koje su nekada pokretali \in|i} i Demokratska
stranka, sada je u Srbiji najve}i problem vlast u Beogradu i wene odluke, {ta tro{i, koliko i za koje poslove, da li asfaltira ulice ili pla}a delove za GSP,
ko je dobio stan i da li }e se privatizovati Vodovod,
^isto}a i Gradsko saobra}ajno, {to su kapitalna i
zna_ajna pitawa Srbije o kojima se svakodnevno i svuda raspravqa, dok crveno-crna koalicija mirno raspar_ava celu dr$avu, velike sisteme, fabrike, devizne rezerve, i uzima sve {to se mo$e uzeti. Otuda i
svesno op{te usmeravawe fokusa pa$we i kritike javnosti na Grad Beograd i wegovu krwu vladu koja se svakodnevno batrga da objasni ne{to, da demantuje la$i,
da poka$e rezultate i opravda odluke koje donosi, dok
svi oni koji ih kritikuju rade {ta ho}e i kako ho}e,
pod firmom opozicije i _uvara prava gra|ana. Zato je
krajwe vreme da neko upita gra|ane Ni{a, Novog Sa-

704

705

da, U$ica, Jagodine, Kraqeva, Pirota, ^a_ka, Trstenika i ostalih u kojima vlada Demokratska stranka
pod okriqem koalicije Zajedno, kako se tamo tro{e
narodne pare i {ta je ko uradio u novoj vlasti. Verujem da bi se imalo {ta re}i o tome, a naro_ito o demokratama koji vladaju na grba_i Srpskog pokreta obnove, kojeg istovremeno i svakodnevno mrze do istrebqewa, {to }e na slede}im izborima rezultirati tako da
}e izgubiti vlast svuda gde su je imali i nikada vi{e
ne}e mo}i ni zamisliti da vladaju Ni{em, ^a_kom ili
Kragujevcom, kao danas. Naravno da je posebno pitawe
odgovornosti _lanova Srpskog pokreta obnove koji sve
napade na svoju stranku, wenu politiku i wenog predsednika toleri{u radi opstanka na mrvicama vlasti
koju dobijaju od demokrata, jer te{ko da bi se u drugim strankama mogla dogoditi sli_na kombinacija zajedni{tva sa onima koji su celu svoju delatnost i snagu usmerili protiv stranke uz _iju pomo} vladaju polovinom Srbije. Nedavno se nepismeni gradona_elnik
Ni{a javno hvalio da je on _lanove Srpskog pokreta obnove u tom gradu i vladi tako izmu{trao, da u wegovom
prisustvu ne smeju pomenuti ni ime svog predsednika,
jer wega to nervira. Kao i <e{eq, to je mogu}e samo u
Srbiji i samo kod Srba. Sve do jednom.
(1. oktobar 1998. godine)

706

NEVINI SU VE> POGINULI

Danima ve} $ivimo u i{_ekivawu nekog re{ewa,

bombi NATO-pakta, a zapravo ne znamo {ta je to {to
mo$e spre_iti bombardovawe i zbog _ega je svet toliko ogor_en na Srbe ili na one koji Srbijom vladaju. Kao
i uvek do sada su{tina problema i sukoba sa svetom koji nas ko{taju te{kog $ivota u najomra$enijoj zemqi
na planeti, neka je velika tajna do koje dolaze probrani i retki, a mi samo slutimo i naga|amo po ceo dan, pa
su pri_e koje se {etaju okolo toliko razli_ite i {okantne da rasturaju mir u svakoj ku}i. Svaki dan je
onaj kriti_ni, svako ve_e je ono koje }e doneti bombe i
ludilo je dostiglo vrhunac ovih dana, kada sami predstavnici Evrope i Amerike u NATO paktu obe}avaju
udar po principu ni{ta nas ne mo$e zaustaviti,
iako Holbruk ne izlazi iz Belog dvora, tra$e}i, ka$e, mirno re{ewe. A gde je zapelo, {ta je to re{ewe
za svet, a nije za nas, te{ko da mo$emo doku_iti, pogotovu {to nam se crveni vojvoda ne{to u}utao, pa ni sa
te strane nema pomo}i. Zapretio je samo on, na nekoj
provincijskoj televiziji, da se ne smeju prihvatiti
uslovi Kontakt grupe u {est ta_aka, koji su minimum
za mirovawe bombi i prestanak pretwi ratom, i koje bi
svaki normalan Srbin danas potpisao bez razmi{qawa, samo da zaustavi razarawe zemqe i naroda. No, mi
nemamo na vlasti normalne Srbe i zato razgovori traju danima bez re{ewa, iako svi znamo da }e nakon bombardovawa tih {est ta_aka biti ono {to }emo sawati
707

u odnosu na uslove koje }e na{i predstavnici morati

prihvatiti i potpisati bez mnogo razgovora. Tako je
bilo u Hrvatskoj sa planom Z-4, tako je bilo u Bosni
gde je bombardovawe sa_ekano u ina}ewu i nepristajawu ni na {ta, da bi nakon bombi uzeli samo ono {to
se nudilo, bez mnogo pri_e i juna_ewa. Ne razumem da
to nisu dovoqna iskustva i ne mogu da verujem da }e se
ponoviti ista pri_a i u Srbiji, iako za to postoje svi
uslovi, jer se ni{ta nije promenilo nakon Hrvatske
i Bosne, politiku i pregovore sa svetom vodi isti _ovek, pa }e i rezultati biti isti.
Ono {to je sporno i {to ko_i re{ewe nazire se iz
vesti koje dolaze preko satelita i interneta, a to su
posmatra_i, policajci, ili vojnici koji bi trebalo da
do|u na Kosovo radi _uvawa mira i sprovo|ewa dogovora o re{ewu krize, koji bi se eventualno postigao sa
Albancima. Taj uslov koji nije u dokumentu Kontakt
grupe u {est ta_aka je navodno granica preko koje ne
mo$emo pre}i, zbog suvereniteta dr$ave, a su{tina je
u suverenitetu i samovoqi vlasti, koja bi se dolaskom
tih posmatra_a ograni_ila i svela na najmawu mogu}u
meru. Jer, ako {titimo interese dr$ave i naroda na{eg na Kosovu, onda nam nikako ne mogu smetati oni koji $ele da zaustave na{e me|usobno divqa_ko ubijawe,
masakrirawe, iseqavawe i uni{tavawe. Prisustvo nekoga ko }e stati izme|u dve mr$we, dve vatre i dva
naroda i nametnuti nam mir, ne mo$e nikako biti na
{tetu naroda, ali }e sigurno smetati vlastima i u
Beogradu, i u Pri{tini, koje se pona{aju suprotno
svim standardima demokratskog sveta. Interes srpskog
naroda na Kosovu ne mo$e biti ugro$en dolaskom _uvara mira iz Evrope ili Amerike, jer do sada u eskalaciji sukoba sa Albancima, ova vlast, policija i vojska dr$ave u kojoj $ive nije ih za{titila ni od _ega,
kidnapovani su, silovani, masakrirani i ubijani svakodnevno, {to se sigurno ne bi desilo da su na Kosovu
bile snage Ujediwenih nacija, kao u Republici Srpskoj. Mnogi $ivoti bi bili sa_uvani, mnoge ku}e i sela nesru{ena, {to je va$nije od svega, a kakva }e auto-

nomija ili politika biti na Kosovu neka bude tema pregovora i neka oni traju koliko treba, samo da niko ne
gine. Taj interes naroda, o_uvawe $ivota i imovine
mora biti iznad svake politike, pa bi normalna vlast
sama pozvala u pomo} snage sveta u slu_aju sukoba sli_nog na{em na Kosovu, koji ne mo$e re{iti i koji donosi svakodnevne $rtve i nesre}u. Zato ne mogu da verujem da je dolazak trupa mira, koje svet nudi kao svoju
pomo}, neprihvatqiv za na{u vlast, jer je to pre svega
u srpskom nacionalnom interesu, spre_i}e bombardovawe i vojni slom zemqe i sa_uvati mnoge $ivote. Ako
zbog toga ne bude prihva}en sporazum sa Albancima i
svetom, te{ko da }e i ovaj put ta vlast izbe}i odgovornost pred narodom sa kojim se tako poigrava ve} dugih
osam godina, $rtvuju}i tu|e $ivote i imawa za svoje
sujete, inate i bezumqe kojem nema kraja. Tim pre {to
}e nakon vojne intervencije do}i ne samo posmatra_i
ili policajci, nego i sam NATO-pakt, i to onako i onoliko koliko bude hteo, jer vi{e ne}e biti niko pitan
o tome. Danas cela Srbija drhti pred odlukom i samovoqom jednog _oveka, i ako on opet pogre{i, do{ao je do
svog kraja, koji ne}e biti ba{ slavan kao po_etak, iako
}e se desiti na istom mestu. Bez obzira {to taj kraj
pri$eqkujemo i borimo se za wega tako dugo i te{ko,
boqe da sada i tako ne do|e do wega, i nadam se da }e on
savladati svoju sujetu i potpisati sve {to treba, i na
vreme, kao {to rade svi politi_ari sveta koji zaista
misle i brinu o svom narodu.
<to se mene ti_e, ti vojnici, policajci ili posmatra_i iz demokratskog sveta mogu do}i ne samo na Kosovo, nego i u Srbiju, Beograd i gde god ho}e, jer kako
stvari stoje, bez wih te{ko da }emo do}i do demokratije i pribli$iti se civilizovanom svetu. Nakon osam
godina borbe, nakon ulica, zatvora i tortura svih vrsta, izborili smo se za neke slobode {tampe i strana_kog delovawa, da bismo danas sve to izgubili u senci
bombi NATO-pakta i nesporazuma sa svetom, koji su otvorili vrata diktaturi i samovoqi vlasti, do granica do sada neverovatnih odluka. Pqu{te uredbe, pret-

708

709

we, zabrane i globe naroda svih vrsta, kao u najgore komunisti_ko vreme jednoumqa i narasta strah od vlasti
koja parali{e svaki otpor. Najpre je zakonom uni{ten
i rasturen Univerzitet, poni$eni i ukloweni svi
profesori zna_ajni i ugledni i u svetu i kod nas, jer
su se borili za promene, za demokratiju, a zatim se
krenulo u zatvarawe svih medija koji nisu uz vlast i
koji misle i pi{u onako kako ne $eli i ne voli vladaju}a crveno-crna koalicija. Pre samo neku godinu
nije se moglo ni zamisliti da vlada propisuje medijima koli_inu slobode ili zapreti zatvarawem radija,
televizija, novina, sve je to bila na ulicama izborena
sloboda koja se nije smela osporavati ni na koji na_in.
Setimo se kako je brawena i odbrawena Srpska re_,
Na{a borba, Radio B-92, Studio B, a danas je mogu}e sve to ugasiti u jednom danu, bez re_i protesta
ili mogu}e pobune koja bi nekada bila pretwa i ko_nica stalnoj te$wi za diktaturom i jednoumqem. Koalicija levice sa fa{isti_kom levicom i latentno stawe sukoba sa demokratskom svetom oko nas vratila je sve
na po_etak i _ini se da moramo ponoviti lekcije i ve$be iz demokratije koje smo u_ili ovih godina i padali
na ispitu svaki put, zbog sukoba unutar demokratskog
jezgra u medijima i strankama koje se bore za promene.
Ti sukobi su sada tako veliki i nepremostivi, kao i
oni izme|u Srba i Albanaca na Kosovu, pa bi i tu bilo
posla za demokratsku intervenciju iz sveta i trupe za
politi_ku obuku i ozbiqno le_ewe od sujeta i iskqu_ivosti koja je rascepkala stranke i slobodne medije
do gubitka snage i uticaja na potrebne promene. Milo{evi} na vlasti neminovno proizvodi mnoge sitne Milo{evi}e u opoziciji, koja deluje po istom principu
inata, sujete i hazardnog $rtvovawa narodnih za li_ne interese, jer su i vlast i opozicija deo istog naroda, kojem je potrebna pomo} da se izvu_e iz okova komunisti_ke iskqu_ivosti koja razara svaku klicu promena i demokratije u samom za_etku. Probali smo sami da
izborimo i promenimo sistem vlasti i nismo uspeli.
Da probamo opet po istim pravilima, ne}emo uspeti, a

vremena ba{ nema za ponavqawe. Zato, kao {to mislimo da treba le_iti vlast, pole_imo i sebe uz pomo} korba_a demokratije koji kre}e na nas i koji smo zaslu$ili. Za Srbiju danas, bednu, poni$enu, pora$enu i oslabqenu do uni{tewa kriv je Milo{evi}, ali i svi
mi koji smo tokom osam godina te{ke borbe ipak }ute}i gledali wegove ratove i $rtve, te sa_ekali i pokorno primenili zakone i uredbe iz 1945. u 1998. godini.
Nevinih nema, oni su poginuli u na{im i wegovim borbama tokom posledwih stra{nih osam godina.

710

711

(15. oktobar 1998. godine)

Ono {to se ovih dana dogodilo u politi_kom $ivotu Srbije, nakon usvajawa novog Zakona o informisawu, moglo bi se najkra}e i najboqe komentarisati samo jednom re_enicom najgora Vlada usvojila je najgori zakon i prestale su da izlaze najgore novine. Sa stanovi{ta moje stranke i porodice, to je kraj la$ima,
klevetama i satanizovawu kojem smo bili izlo$eni
najvi{e ba{ u tim listovima koji se zbog novog zakona
vi{e ne {tampaju, pa bi, logi_no, trebalo da se radujemo, ali je to i kraj slobode za koju smo se najvi{e, najdu$e i najboqe borili i izborili ba{ mi, i zato moramo braniti svoje pobede, iako su se nepravedno okrenule protiv nas. Ta_no je da ovih dana sa mnogo mawe
strepwe _itamo preostalu dnevnu {tampu, jer sigurno
je da ne}emo pre$ivqavati, kao nekada, i ne tako davno, kanonadu uvreda i la$nih senzacija na ra_un na{e
stranke i porodice, kojima se ta {tampa hranila, odr$avala i prodavala, ali to me svakako ne}e spre_iti
da se pobunim protiv brutalnosti novog zakona, wegove
hitne primene i drakonskih kazni, jer bi u suprotnom
samo lak{e i br$e sve to pokucalo i na moja, i svaka
druga vrata. Li_ni interesi u politici u ovakvim
prelomnim kretawima i skretawima dru{tva moraju
se $rtvovati u korist op{tih, zato {to na kraju svega _ekaju trajna zadovoqstva slobode, uvek ve}a od trenutnih koristi od ne_ije zabrane i neslobode.

Ina_e, novi Zakon o informisawu je veliki pad, ne

samo pravnog, nego i politi_kog sistema koji smo kakotako izborili na ulicama i trgovima Srbije od dolaska Milo{evi}a na vlast. To je istovremeno i potpuni
kraj iluzije o promenama koje su sa wim po_ele u Srbiji, obe}avaju}i odlazak rigidnog totalitarizma, cenzure {tampe i pisane re_i koja je do tada bila glavni
posao raznih komiteta i slu$bi zadu$enih da bdeju
nad na{im kwigama, pesmama, _lancima i pona{awima. Iako smo za ovih osam godina mnogo toga zamerali
Milo{evi}u i wegovoj neograni_enoj vlasti koja se u_vr{}ivala raznim prekim putevima, sve do pokretawa
ratnih sukoba sa svim susedima, i borili se protiv mnogih nesloboda koje nam je nametao, ipak nikako nismo
mogli da mu stavimo na teret gu{ewe slobode {tampe
i pisane re_i uop{te. Bilo je dozvoqeno sve, i to naglo,
odmah nakon prevrata na Osmoj sednici i neuspelih zabrana lista Student zbog glogovog koca u Brozovom telu i prvog broja Srpske re_i zbog fotografije Dra$e Mihailovi}a na naslovnoj strani, i ta sloboda je
uvek bila brana zakqu_ku da je u Srbiji potpuna diktatura vlasti i wegova li_na. Pisali smo svi o svemu,
pa i o wemu, kako smo hteli i koliko smo hteli, osnivali novine, izdava_ke ku}e, {tampali kwige koje nekada nismo mogli ni zamisliti da }e se u Srbiji ikada
pojaviti, i taj liberalizam javne i pisane re_i potpuno je negirao krajwe zakqu_ke o diktaturi re$ima koja je nesporno postojala u svim drugim oblicima. Samo
ono {to je Srpska re_ pisala i objavqivala od osnivawa do danas je prava dokumentacija i dokaz te slobode {tampe i politi_kog delovawa sa druga_ijih ideolo{kih pozicija, i prosto deluje {okantno da se posle
toliko godina sve to zaustavqa, ograni_ava i suspenduje na {tetu Milo{evi}a, a u korist <e{eqa, wegovog
o_ito galopiraju}eg naslednika. @rtvovati skoro jedine pozitivne rezultate desetogodi{we vladavine po
nalogu slabijeg koalicionog partnera, a za svoje slabqewe i wegovo ja_awe je nerazuman potez o_ajnika koji, izgleda, kao brodolomac iz _amca izbacuje jednu po

712

713

NAJGORA VLADA =
NAJGORI ZAKON

jednu stvar da smawi teret koji ga potapa i opstane na

vlasti. Do sada je, plove}i sa <e{eqem, bacio u vodu i
teret slobodnog Univerziteta koji je isto, kao i {tampu, ostavqao na miru i u danima najve}ih buna i protesta protiv wegove vlasti, i kako dani prolaze baci}e sve {to je imao i olak{ati <e{equ da wega potpuno ogoqenog i iskompromitovanog potopi i pobedi na, po
wega i wegovu partiju, najgori i najgrubqi na_in. Zarobqen od <e{eqa on poslu{no i po wegovim uputstvima kopa svoju raku sve dubqe i dubqe i _ini se da
je nemo}an zaustaviti svoju politi_ku smrt na koju je
od radikala osu|en i javno i davno.
Naravno da nemam nameru $aliti nad tim politi_kim dvobojem mojih protivnika, niti roniti suze nad
$rtvom koja proma{uje i odlazi, ali $alim sve nas i
dr$avu u kojoj $ivimo, jer, kao po nekom prokletstvu
dolaze sve gori i svaka promena ne donosi ni{ta drugo nego jo{ ve}u bedu, bezna|e i o_aj cele nacije. Zate_eni brutalno{}u vlasti koja svakodnevno narasta i
preti da u|e u svaku ku}u kao i pre pedeset godina,
gledamo u nepostoje}u budu}nost i razmi{qamo o uzaludnosti borbe koju smo vodili, uporno i naporno za
svako zrno slobode, i o svojim potro{enim godinama
$ivota za promene koje Srbija, o_ito je, ne}e, ne $eli
i ne mo$e dobiti, jer je naprosto osu|ena na stradawa
koja se cikli_no ponavqaju i uvek katastrofi_no zavr{avaju. @iveli smo u stalnoj nadi da }e do}i boqi
dani samo da pro|e rat, pa samo da do|u i pro|u ovi ili
oni izbori, ali uzaludno je, jer sve {to dolazi i prolazi samo jo{ gore vreme i breme nanosi na nas. ^ini
mi se da }e i ovi dani koje pre$ivqavamo u$asnuti otvoreno{}u diktature i pretwi koje vlast emituje neposlu{nim gra|anima, novinarima, profesorima i kome sve ne, uskoro biti nedosti$no lepi pred onima koji nas _ekaju, jer je ma{ina neslobode i fa{izma po_ela da radi punom parom i bez odmora, pa }emo tek videti {ta sve mo$e da se u woj napravi.
Sve to, naravno, ne zna_i da treba stati, _ekati i
pustiti da _ini ko {ta ho}e. Pru$iti otpor je ono {to

se mora i {to je kiseonik za $ivot svih nas koji nismo

sa wima i ne $elimo biti grobari svoje dr$ave i nacije. Nadam se da }e sada taj otpor biti op{ti, da se ne}emo prebrojavati ni postrojavati po sujetama, zaslugama, partijama ili ideologijama, jer otpor nacizmu,
fa{izmu i onome {to on donosi je obaveza svih, pa i
onih na levoj strani Srbije koji, verujem, u ve}ini ne
odobravaju putovawe unazad koje komanduje wihova
partija zaslepqena i osna$ena <e{eqevom primitivnom podr{kom. Ako tako ne bude, ako se pobune samo
oni koji su trenutno zabraweni, ka$weni i o{te}eni,
a budu u}utali i radovali se oni koji }e biti tako|e
i zabraweni i ka$weni, ali kasnije, onda }e se lako
obaviti planirani posao ubijawa Srbije i svake slobode u woj. Strepim da }e ba{ ovako i biti, jer bilo je
ve} tokom ovih godina borbe za demokratiju koju smo vodili, ali svako na svoj na_in i o svom tro{ku, tako da
je re$imu bilo lako da savla|uje otpor udarcima po
jednoj ili drugoj strani opozicije, po{to napadnute
niko nije branio osim wih samih, a ostali borci za demokratiju su se _ak radovali tu|em stradawu. Tako je
bilo i marta 1991, i juna 1992, i juna 1993, i uvek kada
je slamana velika i prete}a pobuna protiv vlasti koja
je bezbedno gu{ila slobode uz pomo} ba{ navodnih boraca za slobodu. Dobili su {to su zaslu$ili, bio je
komentar lidera iz opozicije dok smo Vuk i ja prebijeni le$ali u samici Centralnog zatvora, koji su se otvoreno radovali na{em stradawu i odobravali brutalnost policije, pa se pla{im da }e i sada mnogi sli_no
misliti i re}i, ako se krene u otpor gu{ewa slobode
{tampe. Vlast na to ra_una sa pravom i zato }e i}i postepeno, dave}i jednu po jednu novinu, televiziju ili
radio-stanicu, jer zna da uvek ima onih koji }e se tu|oj nesre}i radovati. Ako tako bude, ako to dozvolimo
opet i pored lo{ih iskustava koja su iza nas, onda zaista nismo zaslu$ili ni{ta boqe od <e{eqa, a i on
}e nam biti predobar, jer ne}e podaviti ba{ sve novine, osta}e nam Velika Srbija i Zemunske, koje }e
Politika uredno prenositi, kao i dnevnike Mire

714

715

Markovi}. Ali, i to je Srbija, i na$alost ona prava i

najja_a, jer stalno pobe|uje, {to zna_i da je duboko utemeqena u bi}u naroda i te{ko da se tu ne{to mo$e
promeniti uprkos na{im naporima, sve dok su tako srpski razjediweni, a bi}e uvek, mawe ili vi{e, i taman
dovoqno za poraz.
Bez obzira na taj mogu}i novi poraz, mi ostajemo na
liniji borbe protiv re$ima, koju dr$imo uporno ve}
osam godina i zato novi Zakon o informisawu progla{avamo neva$e}im za na{e novine i informacije koje dajemo i primamo i daqe kako i koliko ho}emo, a oni
samo neka rade svoj posao, kao i pre osam godina kada su
nam zabranili, zaplenili i uni{tili prvi broj. Na
zabrane smo navikli kao i na nov_ane kazne, jer smo bili i ostali jedina novina u kratkoj istoriji slobode
{tampe kod nas, koja je ka$wavana za pisanu re_ svih
osam godina trajawa, _ak i po tu$bama onih _ije tekstove danas tu$e i zabrawuju i napla}ali smo se u ti{ini, nebraweni ni od kog i niotkud i po starom zakonu,
pa nas novi niti pla{i, niti iznena|uje. Prvi put je
svakome te{ko, ali navike su opasne, tako da }emo nastavi po onoj narodnoj {to je Dikla navikla.
(29. oktobar 1998. godine)

716

SMRT FA<IZMU

U Srbiji danas vlasti zabrawuju novine, hapse studente, isteruju profesore sa fakulteta na ulicu, kradu penzije ka{wewem po pola godine, izgladwuju radnike, seqake, u_iteqe, |ake, siluju istinu, istoriju i
budu}nost, a u zemqi muk i ti{ina, sve ve}a i gora. Neko se usudio da stisne pesnicu i simboli_no, slabo i
ne_ujno nagovesti mogu}i otpor takvom re$imu, i odmah se patriotski upla{ila Buba Morina iz Saveza
$ena Jugoslavije, koji izgleda ima samo jednu _lanicu
iz Srbije, a druge su vaqda pomrle u dugogodi{woj
borbi protiv pete kolone i izdajnika svih boja. Wen
strah je ko{tao Slavka >uruviju dodatnih milion i
dvesta hiqada dinara kazne, i vidimo da se zapravo
strate{ki ipak promenila vlast u Srbiji. Do sada toga nije bilo, iako su isti qudi bili na vlasti, a sada
ima i bi}e svega i sva_ega, po{to je, izgleda, ulaskom
u koalicionu vladu sa levicom Vojislav <e{eq sasvim preuzeo komandu i vlast u zemqi. On lako obavqa sve ono {to je i pretio da }e _initi svima u dr$avi, a {to su verovatno $eleli i levi_ari ali nisu
ipak imali hrabrosti da to u_ine, tako kako to za wih
i za sebe sada _ini <e{eq. Podr{ka i odu{evqewe u
redovima naro_ito JUL-a svim radikalnim zahtevima koji su brzo obavqeni i odmah dali rezultate ve}e
od $eqenih je o_igledna, ali sve to {to zajedno _ine
donosi profit samo radikalima i vidi se da socijalisti i julovci, rade}i sa <e{eqem i za <e{eqa, ra 717

de u korist svoje {tete. Svakom mogu}em posetiocu iz

sveta koji bi danas do{ao da osmotri i proceni politi_ke prilike u Srbiji ostao bi sigurno utisak da je
ovde na vlasti stranka koju predstavqa Vojislav <e{eq, jer je u javnosti prisutno iskqu_ivo ono {to on
radi, inicira, predla$e i re{ava, dok wegovi partneri iz vlade statiraju u klimawu i odobravawu, a
legalni predsednik Srbije se nigde ne vidi i ne pojavquje, niti {ta govori, niti romori, i naprosto izgleda da je pobednik posledwih izbora bio i ostao Vojislav <e{eq, iako su mu formalno pobedu osporili.
Strah i pokornost koju pokazuju prema wemu svi iz Socijalisti_ke partije i Jugoslovenske levice verovatno proisti_u iz realnosti te wegove pobede koju su oni
videli i sakrili, ali je i dobro zapamtili.
Zato nisu u pravu oni koji ka$u da se ne treba boriti protiv <e{eqa i wegovih zakonskih i ostalih
inovacija koje su drasti_no promenile nagore i onako
te{ku politi_ku klimu u zemqi, jer pre wega je ipak
bilo lak{e boriti se za neke druga_ije politi_ke ciqeve i promene u dru{tvu. Sada je to potpuno zatvoreno i zabraweno iskqu_ivo politi_kom voqom radikala, kojima je to {to sada _ine programsko opredeqewe
i ne mo$emo se praviti slepi i minimizirati uticaj
i snagu onih koji su tako brzo od lo{eg stawa u zemqi
napravili jo{ gore. Za lo{e je kriv nesporno Milo{evi} i wegova partija, a za gore naravno <e{eq i wegovo politi_ko ludilo koje se mora spre_iti i le_iti
na sve na_ine. To sada vide i oni koji su se nadali da
}e sa wim promeniti vlast, sistem, sru{iti Milo{evi}a i {ta sve ne, jer se videlo da je sve ono {to on donosi samo u_vr{}ivawe ovog sistema, jo{ gore i br$e
nego {to je to Milo{evi} bez wega _inio. Zajedno su
nam mnogo te$i nego odvojeni i razvod wihovog braka
je prosto patriotska obaveza svih koji mogu ne{to da
doprinesu u programirawu ubrzanog pretvarawa te
mra_ne qubavi u mr$wu, {to je logi_an kraj svih saveza, a naro_ito politi_kih. Wihova sada{wa koalicija je bila zapravo neizbe$an politi_ki brak nakon

desetogodi{we velike qubavi koju su jedni prema drugima otvoreno pokazivali uvek i svuda, a naro_ito onda kada je pretila opasnost od promena sistema ili qudi na vlasti, i glupo je bilo uop{te i razmi{qati da
je bila mogu}a druga_ija koaliciona vlada ili druga_iji politi_ki rasplet dugogodi{we krize vlasti u
Srbiji. Sve {to se dogodilo i {to se doga|a je moralo
biti, kao {to mora biti i kraj svemu tome, ali {to pre
to boqe i zato pogurajmo malo. Otporom ili $rtvom,
svejedno je, ali smrt fa{izmu mora do}i.
Do tada, najve}a $rtva ovog luda_kog braka bi}e jadni Srbi na Kosovu i oni koji, brane}i ih, ginu svakodnevno. Slika dva policajca oteta, pa mu_ena i mu_ki
ubijena, koji le$e u svojoj krvi na putu, ba_eni kao
vre}e izbu{ene mecima, svakom narodu i svakoj vlasti
na svetu bila bi kap u prepunoj _a{i trpqewa i razlog za stisnutu pesnicu i otpor po svaku cenu. Trpqewe i }utawe pred ovakvim zlo_inima u sopstvenoj dr$avi nad gra|anima i organima vlasti te dr$ave je
sramota cele nacije, a ne samo vlasti, jer ako vlast }uti, ne mo$emo i ne smemo da }utimo svi. Neko mora re}i dosta, neko mora stati na megdan nepravdi koju trpimo, pa ma koliko jaki bili oni koji nam prete, jer }e
nas u suprotnom ubijati dvoje po dvoje, po sli_nim putevima Kosova, Vojvodine, <umadije, i ko zna gde, i gu{i}emo se u sopstvenoj krvi kao ubijeni policajci koje danas gledamo i }ute}i $alimo. Ti koji su nas pretwama i silom naterali na ovakvo nacionalno poni$ewe vi{e nam nemaju {ta uzeti izvan onoga {to ve} jesu, od pro{losti do budu}nosti, uzeli su nam i sada{wost, osporili sami goli $ivot, dostojanstvo, ugled,
oteli zemqu i uni{tili dr$avu, pa }utawem i trpqewem terora na Kosovu nemamo vi{e {ta _uvati i sa_uvati. Zato se pesnica koju su u Beogradu stisnuli
studenti re$imu i wegovoj diktaturi mora okrenuti i
pokazati odmah, sa ve}om hrabro{}u i snagom i onima
koji po na{oj dr$avi ubijaju, kidnapuju i di$u oru$je, jer bez toga ni u Beogradu ne}e biti ni otpora, ni
snage, ni promena. Sada ne sme biti va$no ko je na vla-

718

719

sti, niti va$no ko je za {ta kriv, jer nema, niti mo$e

biti, nikakvog opravdawa za metak u potiqak, za mu_ewe i ubijawe qudi po drumovima dr$ave u srcu Evrope. Okriviti vlast i za surovost i primitivizam zlo_inaca je pristajawe na nove zlo_ine i najlak{i put
do uni{tewa cele dr$ave zajedno sa vla{}u koju mrzimo. To je granica koju ne sme pre}i niko, kao {to je ne
prelazi nijedan gra|anin nijedne dr$ave sveta u sli_nim okolnostima, a kako je interes dr$ave i nacije iznad svih interesa mi mo$emo u_iti i sasvim blizu nas,
od Albanaca koji imaju hrabrosti da nas za te interese ubijaju svakodnevno u na{oj dr$avi i na na{oj zemqi. Mi ne treba nikoga da ubijamo, ve} samo da branimo i odbranimo sebe, a ne vlast, jer Albanci vlast i ne
diraju, i ako ne budemo imali hrabrosti za to, bar onoliko koliko je potrebno da nas ne skupqaju po drumovima dva po dva ili _etiri po _etiri, xabe nam sve pri_e o Milo{evi}u, <e{equ, o Univerzitetu i o {tampi, jer sve to i ni_e iz prosute krvi nevinog naroda na
Kosovu. Otpor tome divqa{tvu, genocidnom orgijawu
Albanaca na Kosovu, pre }e doneti slobodu i {tampi,
i Univerzitetu, i svima nama, nego }utawe u koje smo
ogrezli ravnodu{no broje}i $rtve na Kosovu, u nadi da
su one zalog budu}ih promena. Promene po tu cenu ne
treba da $eli nijedan normalan _ovek, i kada bi jedan
jedini $ivot bio zalog za ono _emu te$imo morali bismo se odre}i svega u korist tog $ivota. Jer, _emu i promene ako ne bude qudi da ih do_ekaju, a kako svakodnevno samo brojimo $rtve i ne _inimo ni{ta da i wima i
sebi pomognemo, osta}e nam izgleda samo ova vlast, i
bez zemqe i bez naroda.
Tom ciqu te$i trenutni vladar Srbije Vojislav
<e{eq, vojvoda i ratnik u pri_i, ali ne i u ratu. Od
Knina do Pala naratovao se on jezikom onoliko koliko
je trebalo da izgubimo sve {to smo tamo imali, da bi i
danas isto _inio sa Kosovom. Pretio je on celom svetu,
obe}avao da ne}e tu|a noga kro_iti na Kosovo, zakliwao
se da ne}e dati Albancima autonomiju, da }e ih proterati preko Prokletija i da }e se li_no preseliti na

Kosovo i predavati na pri{tinskom Univerzitetu, $ario i palio narod svim mogu}im obe}awima i la$ima
na sve strane, da bi sada, za celo vreme krize i rata na
Kosovu zaboravio i gde se ono nalazi. Nije, naravno, ni
video Univerziteta, niti predavao u Pri{tini, nije
ni posetio, niti pomogao kosovske Srbe, izmu_ene terorom, bedom i strahom od albanske pobede, koju ve} donose tu|e noge {to {etaju i {eta}e Kosovom prave}i im
ne autonomiju, nego i dr$avu celu, dok vojvoda sedi u
Beogradu i re$i na Srbe, novinare, profesore, studente i penzionere, tvrde}i da su oni pravi i najopasniji neprijateqi dr$ave, a da je na Kosovu sve kako treba, kako je on i govorio da }e biti. A {ta je zapravo
govorio zabraweno je citirati bez wegove dozvole, po
novom Zakonu o informisawu, pa je uskoro mogu}e da on
li_no, ostvaruju}i svoj politi_ki program, uru_i Ibrahimu Rugovi priznawe za istrajnu borbu protiv Srbije i srpskog naroda koju su izgleda zajedno i planirali i vodili. A Srbi su za sve to glasali, veruju}i
la$ima i daju}i mu na izborima snagu za nesre}u koju im donosi gde god da krene, i kao da gledamo predstavu sudbinskog samouni{tavawa nacije koja umire veruju}i svojim xelatima do posledweg daha.

720

721

(12. novembar 1998. godine)

Ovih dana novembra bila je godi{wica po_etka demonstracija Koalicije Zajedno, pokrenutih zbog kra|e i osporavawa rezultata izbora za lokalne organe
vlasti od strane vladaju}e koalicije. Nakon skoro dve
godine i nakon o_ekivanog raspada Koalicije Zajedno, koja $ivotari samo u op{tinama, iako je nestala u
politi_koj stvarnosti Srbije, svi ne{to komentari{u,
pi{u, prise}aju se tih slavnih dana kada se prete}a
snaga promena vaqala ulicama i ru{ila sve zabrane
vlasti i wenu diktaturu. @al za tim danima pokazuju najvi{e oni koji su u me|uvremenu sve u_inili da
tu snagu umawe, promene odlo$e i rasture sve niti zajedni{tva koje su pokretale narod i obe}avale prestanak pedesetogodi{we komunisti_ke uzurpacije i vlasti i dr$ave i narodne voqe. Isto kao {to se sav demokratski potencijal Srbije bio pokrenuo i prete}i promenio glasovima vlast u svim ve}im gradovima, pokrenuo se odmah i onaj drugi, razaraju}i i destruktivni
naboj za uni{tewem svakog sastavqawa, okupqawa i
svakog dobra u ovom narodu, koji tako zakonito prati
uspehe i pojedinaca i partija i pojedinaca.
U najve}em jeku demonstracija, kulminacije otpora
i napada na vlast, koju je podr$avao i ceo demokratski
svet, to razaraju}e tkivo je proradilo u jednom od lidera Koalicije, koji se tajno sastajao sa Milo{evi}em
u nadi da }e zajedno sa wim ostvariti li_ne liderske
ambicije, wemu o_ito va$nije od politi_kog ciqa Koa-

licije, i kraj je krenuo da se kotrqa u samom za_etku

uspeha, jo{ dok je pobeda bila u Gonzalesovom pravnom
papiru. Dogovor postignut na kanabetu kod Milo{evi}a operativno je razra|ivan svake ve_eri u stanu Milorada Vu_eli}a na Dediwu, gde su se svakodnevno po
zavr{etku demonstracija i {etwi sastajali Zoran
\in|i}, Jovica Stani{i}, Milorad Vu_eli} i jo{ neki va$ni i za sada neodba_eni qudi iz vlasti. Oni su
tada dogovorili i prakti_nu realizaciju ustoli_ewa
novog lidera opozicije koji nikada to nije mogao postati bez pomo}i vlasti, i tako je do{lo do Brankovog mosta, na kojem je bila poku{ana likvidacija pravog lidera u navodnim sukobima sa policijom, te ve_eri sasvim iznenada odlu_nom da bije demonstrante i da zabrani {etwe, iako do tada to nije _inila i {etwe nije spre_avala. Sre}om je plan propao iz ko zna kakvih
razloga i _ijih zasluga, ali ostaje se}awe na po_etak
mr$we prime}ene na dva kraja mosta, koja je od tada samo bujala zbog nemo}i tajnih planera tu|e propasti,
koji sami po_iwu da propadaju od svoje ruke. Od tada
ni{ta vi{e nije bilo isto, od tada su nestale sve niti
zajedni{tva i po_ela je druga faza revolucionarnog
pohoda na prvo mesto, pospe{ena blizinom i mirisom
vlasti ve} osvojene u op{tinama i vi|ene da bude osvojena u celini na prvim republi_kim izborima.
Neosnovana te$wa za vrhom svuda i u svemu pokrenula je lavinu nesporazuma koje je {tampa jedva _ekala, uveli_avala i negovala svakodnevno, sve do samoga
raspada Koalicije, tako trijumfalno zabele$enog ne
samo na dr$avnim nego mnogo vi{e na nezavisnim medijima. E, sada svi oni, od propalih lidera koji su izgubili sve i bira_e, i _lanove svoje partije, i prijateqe u vladaju}oj partiji sa kojima su drugome radili o glavi pa do nezavisne {tampe koja umire pod teretom zasluga za rasturawe jedva okupqene opozicije,
lamentiraju nad godi{wicom demonstracija i nad vremenom u kojem se rodila nada i sakupila snaga dovoqna
da prevrne svaku prepreku policijske vlasti. Naravno da oni ne vide nigde svoju krivicu ni zaslugu za to

722

723

IMAO PA NEMAO

{to danas svega toga nema, {to nema _ak ni $eqe, ni

nade a ni snage za borbu za opstanak, za borbu odbrane
ne vi{e svoje partije, koalicije ili osvojene vlasti
ve} i golog $ivota. Zakon o univerzitetu, Zakon o informisawu, novi poreski zakoni i nameti svega i sva_ega, i svakodnevno pogor{avawe $ivotnih uslova su
zapravo zasluga ne ove vlasti ili koalicione radikalsko-julovske vlade, ve} onih koji su rasturili Koaliciju Zajedno, bojkotovali izbore i doneli Milo{evi}u <e{eqa na tawiru samo da napakoste Vuku, jer
wega na vlasti ne bi pre$iveli.
Godi{wice kojih se se}amo i Srbija u kojoj $ivimo
nakon raspada Koalicije Zajedno i nakon izbora na
kojima je ostatak te koalicije podr$avao i glasao <e{eqa da bi umawio snagu svog koalicionog partnera, sa
kojim i daqe, _ak i danas, deli vlast u toliko gradova
Srbije, pokre}e ponovo kod mnogih razmi{qawe o budu}im savezima za izbore, jer je nesporno da se mora
promeniti sada{wa vlast ili }e propasti i nestati ne
samo narod nego i dr$ava. Oni koji su razbili Koaliciju Zajedno osnivaju nove saveze na istim principima ali sa nedostatkom harizmatskog vo|e i snage, pa
je o_ito da tu sre}e nema niti }e je biti. S druge strane, na{a stranka svakodnevno dobija raznorazne predloge, inicijative i diplomatskim kanalima otvorene
ponude za obnavqawe propale koalicije, jer su svi kona_no shvatili da bez Srpskog pokreta obnove nema snage i da }e svi savezi, lideri i stranke koji se prazno
{epure Srbijom _ak i da se sakupe i zajedno krenu na
izbore, {to je potpuno nemogu}e jer se uveliko ve} sva|aju, skupiti jedva toliko glasova koliko ih li_no ima
u savezu i u wihovim u$im i {irim porodicama, te da
sa wima nikakve promene Srbija ne}e. Onaj lider sa
kanabeta javno pri_a da nema ni{ta od tog obnavqawa
stare koalicije a istovremeno okolo moqaka i {aqe
sve mogu}e i nemogu}e emisare u Srpski pokret obnove
da pripremaju teren za ponovno vra}awe onoga {to je on
samo jednom u $ivotu imao i vi{e nikada, slave, snage i podr{ke naroda gde god je prolazio. Sada ne mo$e

da okupi ni dve babe na protestima i u kampawi sa kojom stalno kre}e odnekud ali _ini se samo u ma{ti, jer
od te pri_e nema ni{ta, vidi to i on i svi oko wega i
sa wim, pa je raspadawe i ostatka stare koalicije i novih saveza ve} u toku. I naravno, kao i uvek, kao i svi
do sada, kud }e i {ta }e nego opet prema Vuku, da ponovo, jo{ jednom, od wegove snage {trpnu koliko mogu i
naprave se va$nim i jakim. Otuda se iz svih kancelarija zemqe i sveta {aqu signali, predlozi i vr{e otvoreni pritisci na Srpski pokret obnove da se obnovi
koalicija i da sa jakom podr{kom krene u novi poku{aj
osvajawa vlasti na izborima koji dolaze ubrzo, zajedno sa sporazumom o re{avawu kosovske krize koji se name}e na sve na_ine, pa i silom ako bude potrebno.
Nadam se da ti pritisci ne}e uroditi plodom, i da
ne}e do}i do toga, jer dovoqno smo osam godina sizifovski vaqali kamen udru$ivawa uzbrdo a zatim se pod
wim vra}ali na po_etak. Vaqda smo nau_ili ne{to iz
toliko gre{aka koje smo _inili sklapaju}i saveze sa
strankama i qudima koji nikada nisu u tom savezu bili radi promene u Srbiji ili radi ostvarewa politi_kih ciqeva koalicije, ve} samo radi ja_awa li_nih
liderskih ambicija kojima su podre|ivali sve i tako
se i zato raspadalo sve {to smo gradili. Sada je, nadam
se, do{lo vreme da se kona_no, na pravi na_in, ispo{tuje snaga i dugogodi{wa borba na{e stranke za promene sistema vlasti, i da kona_no na sve nove ponude za
okupqawe odgovorimo: Da, mo$e, ali u|ite u Srpski pokret obnove. Ko ne}e, neka radi {ta ho}e i sa kim ho}e,
ali u_initi sigurno ni{ta ne}e. U razgovorima sa diplomatama iz raznih zemaqa koji nostalgi_no pri_aju o Koaliciji Zajedno i tra$e weno obnavqawe, treba, po meni, staviti ta_ku na sve pri_e samo ovakvim
stavom, jer sve drugo je stara, unapred propala varijanta i ne sme se ponoviti ni po koju cenu. Jedna stranka,
jaka i mo}na, jedan lider, harizmati_an i nesporan,
ve} osam godina, uprkos svim mogu}im lomqewima i osporavawima, i ko $eli stvarne politi_ke promene neka do|e, neka sledi ono {to narod ho}e i $eli i onog

724

725

koji donosi glasove a ne ono {to lider_i}i malih stranaka sawaju, a to je jedan jedini isti san, da do|u nekako do Vukove slave i snage. Da je to nemogu}e pokazalo je dosada{we vi{egodi{we iskustvo u opoziciji u
Srbiji u kojoj se ni{ta nije promenilo i ne}e se promeniti nikada, lider }e ostati lider, mali }e ostati
mali, pa _emu ponavqawe stare lo{e pri_e kada mo$emo po_eti novu, pravu i pobedni_ku. Vreme je da krene
ozbiqna politika u opoziciji, vreme je da svi pomisle malo i o svojoj odgovornosti prema narodu, dr$avi,
vremenu u kojem $ivimo, jer dosta smo pri_ali o liderima, i ko je boqi a ko gori, ko je ja_i a ko slabiji, po{to su to i posledwi izbori ponovo razre{ili. Ako
$elimo promene, a $elimo ih, ako ho}emo pobedu, a ho}emo je, onda nema vi{e pri_e ni o _emu ve} o potrebi
da svi slede i podr$e najja_eg, a nakon toga lako }emo
nekada na budu}im demokratskim izborima meriti snage i lidere ako je to uop{te potrebno. Ovde i sada potreban je $ivot, promena, snaga, nova politika i qudi,
a sve to postoji u Srpskom pokretu obnove. Znam da to
ne}e biti, da se ne}e objediniti opozicija na ovaj na_in, ali bogami ne}e vi{e nikada ni na onaj drugi,
unapred gubitni_ki i prqav do povra}awa. Uzalud
sve ponude, pri_e, obe}awa, podr{ke i razni popre_ni pritisci na nas, ne}e pro}i, ne}e biti, pa neka sve
to dobiju drugi, oni koji ka$u da su jaki a ne smeju pro}i ulicom od gneva naroda zbog izdaje poverewa {eta_a koji su se tri meseca smrzavali po ulicama i trgovima da slu{aju govore pisane na kanabetu Milo{evi}a ili u stanu Vu_eli}a. Mi ne}emo ponovo sa wima a
ne oni sa nama, mi mo$emo bez wih a oni ne mogu bez nas,
i to se ovoga puta mora ispo{tovati do kraja, zbog naroda, zbog Srbije i zbog budu}nosti svih nas.
(26. novembar 1998. godine)

726

DO@IVOTNI @IVOT
NA LEVICI

Veliki majstor demagogije, radikalski vo|a vojvoda

<e{eq, ponovo je obradovao narod novim porezima za
bogate koji, ka$e, moraju da plate luksuz, da bi siroma{ni imali za $ivot. I tako smo dobili porez _ak i
na mobilne telefone, {to je za ve}inu koja ih nema bila prava poslastica i, naravno, poen za predlaga_a, velikog majstora magle i dima, od kojeg se ne vidi da prihodi od tog poreza ne mogu podmiriti ni 1% rashoda
koje je, na drugoj strani, taj isti vojvoda predlo$io.
Mobilnih telefona mo$e biti u celoj zemqi 30-50 hiqada, {to je prihod od dva do tri miliona mese_no, pod
uslovom da svi plate predvi|enu taksu, ali je rashod
za predlo$ene do$ivotne plate ministara, poslanika
i ostalih, sa retroaktivnim dejstvom od 1990. godine,
jedno sto puta ve}i, a vojvoda o tome narodu ne pri_a,
nego samo uzima u ti{ini. Poku{a, zapravo, jer, na sre}u, zakon nije pro{ao u varijanti kako su radikalski
majstori prevare predlo$ili.
Ne znam _ime, i kako, oni ucewuju ve}inski deo vlade SPS-a i JUL-a da prihvata i usvaja ve} na kilograme wegovih zakona, kakvi se nikada do sada nisu ni
predlagali ni usvajali u ovoj zemqi, ali o_ito je to
ne{to mnogo stra{no, kada sve gluposti iz vojvodine
glave mogu da se pretvore u zakon i na{u politi_ku
stvarnost. Od Zakona o informisawu i Univerzitetu,
do najnovijeg genijalnog predloga za do$ivotnu rentu
727

poslanika i ministara nije bilo vremena za odmor ni

predlaga_a ni usvaja_a svega {to se $elelo, a nije smelo, i ta ma{ina se opasno zahuktava u pravcu bezgrani_ne vlasti kojoj je sve dopu{teno i od koje se ni{ta
dobro ne o_ekuje. Do sada se levi_arska vlast kolikotoliko _uvala od tolike bahatosti i postojale su neke
politi_ke norme preko kojih se te{ko moglo zakonski
delovati, _ak i u vremenima uli_nih protesta i pobuna protiv te vlasti, ali sada, sa <e{eqem, te norme se
gaze o_ito sa rado{}u i bez potrebnog opreza, jer }e od
<e{eqevih zakona najve}e {tete imati pre svega socijalisti, po{to radikalski bira_i od radikala o_ekuju sve, i podr$avaju sve, a naro_ito ako je to ono najgore {to mo$e da se uradi u datom trenutku.
U celu pri_u oko Zakona o pravima izabranih lica
majstorski je, naravno na prevaru, uvu_en i Srpski pokret obnove. Navodno je trebalo, mada ne znam za{to,
potpisati inicijativu za pove}awe primawa sudijama, tu$iocima i narodnim poslanicima, koji su realno
bili svedeni na nivo socijalnih slu_ajeva, sa platama
od 1500 do najvi{e 3000 dinara, i ta inicijativa je podr$ana, ali je iza toga zapravo bio pripremqen zakon
koji se najmawe bavio sudijama, a najvi{e zbriwavawem
<e{eqevih nepismenih i nesposobnih ministara i
poslanika, jer je taj predlog da svi koji su ikada bili poslanici i ministri treba da do$ivotno primaju
za to platu od dr$ave zapravo bio jedini na_in da radikali okupe nove kadrove u svojoj stranci, i sa_uvaju postoje}e, sa nimalo lo{om perspektivom stalne materijalne sigurnosti, u danima kada gladuju i doktori nauka, i akademici, i sva pamet nacije. To {to taj
predlog nije u skladu sa wihovim pri_ama o brizi i
$rtvovawu za narod i naciju, ve} je dokaz da se oni, na
_elu sa vojvodom, bore samo za sebe i svoje materijalne
interese, ne}e ih ni malo zastideti, jer oni za to obraza nemaju.
Po sistemu dr$te lopova!, uze{e oni sve {to su
do sada mogli, od rasprodatog i rasturenog Zemuna do
do$ivotnih plata i penzija, sve pri_aju}i o drugima,

nekima tamo, koji nisu po{teni. Ne daj Bo$e da svi budemo tako po{teni kao radikali, dr$ava bi nam odavno oti{la na dobo{.
Uz pretwu povla_ewa potpisa na inicijativu za pove}awe primawa u pravosu|u i poslanika u Parlamentu, Srpski pokret obnove je uspeo da iz predloga Zakona o pravima izabranih lica izbaci do$ivotne plate
i privilegije za ministre, poslanike i ostale, uprkos
obja{wewima da je to samo prepisano iz francuskih i
engleskih zakona i da je to praksa u celom demokratskom svetu. Mogu}e je da ima u nekim zemqama sli_nih
re{ewa, ali ako ve} prepisujemo zakone po Evropi, da
krenemo redom i prioritetom od imovinskih zakona i
prava do onih o {tampi i Univerzitetu, pa kad wih
upodobimo sa engleskim ili francuskim, i kada na{
standard, na{a li_na prava i sigurnost budu kao u tim
zemqama, i nacionalni dohodak blizu wihovog, tek onda mo$emo li_iti na wih i sa pravima ministara, poslanika i ostalih predstavnika vlasti. Do tada, ovaj
zakon, da je usvojen onako kako su tra$ili radikali i
levica, bio bi anahron do neukusa i povredio bi svakog pojedina_nog bira_a koji je glasao za bilo kojeg poslanika u Parlamentu, jer je dao glas da wemu bude boqe, da dr$avi i narodu celom bude boqe, a ne da samo
izabranim poslanicima i ministrima osigura do$ivotnu rentu. Zato je svako upore|ivawe sa Evropom i
demokratskim svetom kojem odavno ne pripadamo prazna pri_a i ne opravdava nikoga, tim pre {to ni u tim
zemqama nema ni{ta toliko drsko i sli_no zakonu koji je bio predlo$en u Skup{tini Srbije. I ne znam da
li bi ijedan francuski ministar ili engleski poslanik, _ak i da ima pravo, hteo i smeo primati do$ivotnu platu za biv{e ministrovawe, kada bi mu narod gladovao kao u Srbiji, i kada bi beda, rat, nesre}a i sankcije bila nacionalna sudbina, kao {to je ve} godinama
u Srbiji. Tada se od naroda ne uzima, nego mu se daje, i
to je ono {to moramo i mi nau_iti od nacija i dr$ava
na koje se pozivamo kada ho}emo da opravdamo neke politi_ke odluke.

728

729

Iako je zakon promewen i zaustavqen uz zalagawe

Srpskog pokreta obnove, politi_ki je zbog wega trenutno najvi{e stradao ba{ Srpski pokret obnove u naletu narodnog gneva nakon objavqivawa predloga zakona u
izvornoj radikalskoj varijanti. Protesti, pozivi gra|ana, _lanova i simpatizera stranke bili su toliko
brojni i bu_ni, da je te{ko otkloniti odjek prvobitne
osude i gneva zbog uverewa da je tom zakonu data podr{ka i poslanika na{e stranke.
Te{ko je objasniti sada kako je to bilo, i {ta smo
mi podr$ali, a {ta ne, i zato se nadam da }e svaka
budu}a podr{ka bilo _emu biti mnogo promi{qenija
i uzdr$ana do granica na{eg politi_kog interesa i
programa. Ve} toliko puta je preko na{e grba_e svako
ostvarivao svoje politi_ke i li_ne interese, da je
krajwe vreme da se manemo svakog altruizma i krenemo samo za sobom. Najprostije, dosta su nas varali i
lagali, vreme je i za na{e promene.
A promene $ele svi u Srbiji i, naravno, svako na
svoj na_in. Vladaju}a partija se mewa tako {to odbacuje svoje najja_e kadrove, da bi udovoqila politi_koj
voqi Jugoslovenske levice, da vrati sve one qude i
ideje sa Osme sednice, koje je bio odneo sa scene vihor
nacionalnih strasti za obnovu Du{anovog carstva, kojim su se zaneli i sami pobednici na toj sednici, $rtvuju}i u tom zanosu sve oko sebe. Sada se polako vra}aju stari kadrovi i na Univerzitet i u prosvetu, kulturu, vladu, administraciju, svuda tamo odakle su nekada proterani. To jesu promene, ali nagore, i _udi me
slabost nacionalista u vladaju}oj partiji koji organizovano _ekaju da ih pojedina_no politi_ki likvidiraju bez otpora ili protesta. U posledwih mesec dana
oti{li su, odba_eni kao krpe, potpredsednik Socijalisti_ke partije Srbije Milorad Vu_eli}, {ef Dr$avne bezbednosti Srbije Jovica Stani{i} i na_elnik General{taba VJ Mom_ilo Peri{i}, iako su zajedno mogli u_initi odlu_uju}i otpor. I to su promene,
ali nagore, mada ni malo ne $alim za wihovom politi_kom sudbinom, kao ve}ina opozicionih stranaka u

Srbiji, jer te{ko da me dobrim zadu$io za ovih osam

godina Jovica Stani{i}, koji me je hapsio i tukao, ili
Milorad Vu_eli} koji me je na televiziji satanizovao i u Parlamentu vre|ao, a naro_ito Mom_ilo Peri{i} koji mi je Mostar poru{io i mnoge porodice unesre}io ratuju}i po Hercegovini za samo wemu znane
ratne ciqeve u tu|oj dr$avi. Te{ko je za wih re}i bilo {ta dobro, a najte$e da su nosioci nekih demokratskih promena i reformi u vladaju}oj stranci Srbije,
kako je nedavno ocenio portparol Stejt departmenta
wihovo smewivawe, verujem iz _istog neznawa i oportunizma Milo{evi}u.
U suprotnom, bilo bi obi_no licemerje da Amerika i wena vlada, koja se toliko borila protiv rata u
Bosni i za Dejtonski mir, sada za demokrate progla{ava ba{ one qude koji su, zajedno sa Milo{evi}em,
kqu_no delovali na pokretawe i vo|ewe ratnih sukoba, do granica li_ne odgovornosti za mnoge zlo_ine i
nesre}e koje su se u ratu doga|ale, i za koje se optu$uje Srbija i wena politika. To, naravno, ne zna_i da su
oni koji su sada na wihovim mestima boqi ili gori od
wih, jer bi i oni u istim okolnostima u_inili isto,
samo je nesporno da nas promene koje se vr{e i kojima
te$i vladaju}a partija jo{ vi{e udaquju od demokratije i budu}nosti, po{to vra}aju pro{lo vreme i potro{ene qude.
Istovremeno, to mo$e biti i prava {ansa za nas,
za ostvarewe politi_kih ciqeva drugih politi_kih
snaga, koje se nisu ni umorile ni potro{ile kao vladaju}a levica, pod uslovom da izbegnemo sve mogu}e pogre{ne odluke koje su nas do sada ko{tale tolikih neuspeha, i to pred otvorenim vratima pobede nad oslabqenim protivnicima sa levice. A to je mogu}e samo
ako radi promena promenimo ne{to i kod nas, po{to
su za te{ku politi_ku krizu u Srbiji podjednako krivi i oni koji su je napravili, kao i oni koji nisu uspeli da je spre_e, jer je to objektivno bilo mogu}e.
Predlo$ene do$ivotne plate bile bi nagrada za
neuspeh opozicije i siguran na_in za konzervirawe

730

731

krize, jer te{ko da bi se pla}enici borili za promene koje im li_no vi{e nisu ni potrebne. Zakon je sre}om promewen i nije usvojena ta nadnica za politi_ke
proma{aje koje smo imali, pa ostaje nada da ne}emo do$ivotno $ivotariti.

NOVA GODINA,
STARI GOSPODARI

(10. decembar 1998. godine)

^ekaju}i Novu godinu ne radujemo se kao ostali

svet, jer znamo da nam ni{ta dobro ne}e doneti, kao ni
ove do sada koje smo sa_ekivali sa nadom i ube|ewem
da moraju doneti boqe dane i promene. Niti je bilo boqih dana niti promena, bilo nam je sve gore i gore, i
sve na{e $eqe, novogodi{we i obi_ne, ostale su puste
i neostvarene, a dogodilo nam se ono {to smo mislili
da nam se ne sme i ne mo$e dogoditi. Ve} deset godina
o_ekujemo od one slede}e _uda, neo_ekivane obrte, pobedu nad re$imom i wenom vla{}u koja nas iscrpquje i tawi do $ivotiwske granice opstanka, ali pobedu
uvek odnosi vlast i osiqena donosi jo{ gore dane i godine od onih za koje smo mislili da su lo{e i da lo{ije ne mogu biti. ^ini se da mogu, i da ho}e, pa zato
od ove naredne godine i wenih dana ne o_ekujmo mnogo,
jer dobi}emo mawe nego {to mo$emo zamisliti i $iveti gore nego ikada. To nekako i visi u atmosferi,
ose}a se svuda oko nas, i zato nema prazni_nog raspolo$ewa, razdraganosti i nade na licima qudi, jer dok
drugi narodi kupuju poklone da jedni druge po_aste i
obraduju, mi se ubijamo svakodnevno i _astimo se grobovima, le{evima i nesre}om koja tako pritiska naciju da nema radosti _ak ni kod onih koji imaju sve i nemaju nikakvih briga. Pobijena nevina deca, raznete
glave i grudi sinova jedinaca, krv, smrt i suze na sve
strane, pokloni su koje dobijamo svakodnevno na kraju
ove i na po_etku naredne godine i _ini se da bismo vo 732

733

leli da i ne do|e ta Nova godina, jer vidimo ve} da }e

biti gora od ove koja odlazi.
<to je to tako, i {to samo Srbija danas $ivi bez
nade, naravno, kriva je pre svega vlast koju trpimo, ali
koju smo i birali, pa je i na{a pojedina_na odgovornost
za sve {to se doga|a i {to }e se tek dogoditi najve}a.
Ako intimno i odgovorno pogledamo unazad, u svoj $ivot, u svoje odluke i sve {to smo u_inili, ili {to nismo u_inili a mogli smo, da ne do|e do ovog uru{avawa dr$ave i svih nas u woj, vide}emo da ima razloga
da krivimo i sebe za to {to $ivimo u obele$enoj zemqi od koje be$i ceo svet. Jeste vlast i qudi u woj
pogre{nom politikom napravila od nas stra{ila kojih se boje toliko da su nam zatvorili sve granice koje smo nekada prolazili bezbri$no, ali mi smo u ve}ini tu vlast podr$avali u gre{kama i ponosili se ba{
onim _ega smo se trebali stideti. Naravno ne svi, ali
onih koji se nisu slagali bilo je tako malo da nisu mogli u_initi ni{ta, i kako vreme prolazi _ini se da ih
je sve mawe, pa se zato bezbri$no i lako vra}amo tamo
odakle su svi pametni pobegli, idemo ulevo, sve dok ne
stignemo u logore za prevaspitavawe koje nam ve} najavquje crveni vojvoda u senci ki{obrana osiqene ekstremne levice, koja polako ali potpuno preuzima svu
vlast u zemqi, bez izbora i bez obzira i prema narodu i prema vremenu u kojem $ivimo. Danas je mogu}e i
_ini se sve ono {to _ak pre tri godine nije moglo, zbog
straha od narodnog gneva i pobune, ali kako nam $ivot
propada zajedno sa dr$avom, tako se i vlast uzdi$e,
jer pobuna te{ko da }e biti zbog bilo _ega dok preti
rat, smrt i glad pred vratima svake ku}e. Da li }e biti slobodan univerzitet, {tampa, da li }e se smawiti porez ili vratiti otete devize, sve to postaje neva$no u senci kosovske drame koja seje smrt svakoga dana. Skameweni narod i tamo i ovde vi{e i ne razmi{qa ni o slobodi, ni o demokratiji, ve} samo o golom $ivotu i otuda le{inarsko vr{qawe vlasti koja koristi
narodnu i dr$avnu nesre}u da zavr{i ono {to do sada nije ni mogla ni smela. Mi }utimo i tako sami zat-

varamo krug propadawa iz koga ne}emo iza}i sve dok

imamo vlast kakvu imamo i dok trpimo sve {to trpimo, a kako izgleda bi}e to jo{ zadugo.
Jednom prijatequ koji je opozicionar ali i zagovornik teorije krvi i tla, po kojoj se danas u Srbiji
prebrojavaju gra|ani i oni koji nisu pravoslavni su
ukloweni sa svih va$nih mesta i progone se na sve na_ine, poku{ala sam da objasnim kako je sam kriv za svoju li_nu sudbinu nezaposlenog intelektualca bez stana i nade da }e nekada, uskoro, $iveti boqe. Nije podr$avao ni glasao vlast koju imamo, ali jeste bio zadovoqan {to u Srbiji samo Srbi vladaju i u Vladi, i
u Parlamentu, i u privredi, i {tampi, i na univerzitetu, i te{ko da bi razumeo da, na primer, Albanac
bude na bilo kojoj va$noj dr$avnoj funkciji, iako bi
predstavqao vi{e od milion bira_a u Srbiji. A to je
mogu}e u svakoj demokratskoj zemqi sveta, a naro_ito
u Americi, {to je najboqe potvrdio ameri_ki podsekretar za demokratiju i qudska prava i rad Harold
Koh, koji je je nedavno boravio u na{oj zemqi. Korejanac, ameri_ki gra|anin tek u drugoj generaciji, jer mu
je otac pobegao od re$ima u Koreji, on je prosto, i verujem lako, dospeo na va$an polo$aj u toj velikoj zemqi zahvaquju}i, verovatno, samo svom radu i sposobnostima, {to je kod nas nezamislivo. Kod nas nisu va$ni
ni rad, ni sposobnost, ni celi narodi koji $ive sa nama, va$no je biti prvo Srbin i to iz Srbije, i to iz Po$arevca, pa biti levi_ar, a sve ostalo niko i ne pita,
tako da mo$e{ postati ministar iako ni za {ta nisi
sposoban, i to mnogo pre nego ako si stru_an i kvalifikovan. Jo{ uvek se u Srbiji primewuje Zakon o zabrani prometa nepokretnosti za gra|ane koji nisu Srbi
i pravoslavni, tako da Musliman, Albanac ili Hrvat
ne mo$e kupiti ku}u ili stan bez odobrewa Ministarstva za finansije koje, naravno, nikada ne dobiju. I u
takvoj zemqi vlast, a i narod, mrzi i pita Harolda Koha, predstavnika ameri_ke Vlade, za{to dolazi i interesuje se za qudska prava u Srbiji, jer, ka$u, u ovoj
zemqi svi su ravnopravni, mediji su slobodni i demo-

734

735

kratije postoji vi{e nego u Americi. A on ih ne razume, naravno s pravom, pa kad trpimo pritiske, sankcije i izolaciju sveta zapitajmo i sebe da li smo pre za
Srbiju bez Albanaca u vlasti kakva je danas ili za ameri_ke principe slobode i ravnopravnosti, koje nam je
Koh, svojim polo$ajem i rasom, u$ivo i li_no prikazao. Naravno da ni{ta nije idealno, pa i u Americi
ima rasizma i netolerancije, ali ne u dr$avnoj politici, i zato ima Harolda Koha, a kod nas, kobajagi i na
papiru, ima ravnopravnosti naroda u dr$avi, ali nema Albanaca, Muslimana, pa uskoro ni Crnogoraca nigde u vlasti. Na{ rasizam ide u detaqe i razdvaja _ak
i srpski narod na razne podvrste i podgrupe, tako da
dr$avna politika trenutno kao arijevce tretira iskqu_ivo Srbe iz Po$arevca, koji su se rasporedili na
sve mogu}e i nemogu}e funkcije u zemqi.
I to je, ka$u, demokratija, sloboda, ravnopravnost
i {ta sve ne, koje nikako da prihvati ovaj svet koji nas
pose}uje skoro svakodnevno preko Sadako Ogate, Harolda Koha, ili nas opomiwe preko Kofi Anana, pa se zato, izgleda, ne razumemo. Da bismo se razumeli mora
Po$arevac u svet ili svet u Po$arevac, a i jedno i
drugo je potpuno nemogu}e. Tako je na{a budu}nost samo u na{im rukama, jer treba da se opredelimo ili za
Po$arevac ili za svet, {to sigurno nije te{ko. Ba{
zato se bojim da ne bude opet Po$arevac, jer sami sebe
sapli}emo i to nam je politi_ka sudbina. Svet tra$i
kompromise, dogovore, sporazume, a to je za nas neprihvatqivo i neostvarivo. Kako napraviti sporazum Srba i Albanaca, Milo{evi}a i Rugove, kada nema nikakvog izgleda ni za sporazum Srba i Crnogoraca, Milo{evi}a i \ukanovi}a, a ni za sporazum Crnogoraca i
Crnogoraca, \ukanovi}a i Bulatovi}a, da ne pomiwemo nemogu}e sporazume <e{eqa i Dra{kovi}a, Dra{kovi}a i \in|i}a, \in|i}a i Ko{tunice, Ko{tunice
i Bati}a, i sve tako do ku}noga praga. A posle nam kriv
Klinton ili Kofi Anan.
(24. decembar 1998. godine)
736

TRI JAHA^A
KOSOVSKE APOKALIPSE

^ini se da na{a vlada radi sve poslove osim onih

za koje je birana i odgovorna, pa nije ni _udo {to se
ovako te{ko, i sve te$e, $ivi u ovoj zemqi. Tri potpredsednika vlade, kao tri musketara, ovih dana po
televizijama Srbije ratuju sa celim svetom, hvataju
{pijune CIA-e i samu CIA-u, otkrivaju u wenim namerama da tu vladu mewa, kako, ka$u, pi{e u supertajnom dokumentu koji su oni jedva otkrili na Internetu. Umesto da se bavi privredom i finansijama, {to je
resor kolovo|e te trojke Vojislava <e{eqa, ustavnim
pitawima ili zdravqem gra|ana, oni su se bacili na
Ameriku, da joj lome ki_mu i tako narodu olak{aju bedu u kojoj $ivi, po{to se ni privredom ni finansijama ne znaju baviti ni promeniti bilo {ta {to su tako bu_no obe}avali u izbornoj kampawi. U lovu na {pijune i neprijateqe vlade na{e zemqe koji, ka$u, ni{ta drugo ne rade nego kuju planove protiv legalno
izabrane vlasti, ova tri ratnika, zadrigla, raspojasana i bahata, li_e sve vi{e na tri jaha_a na{e apokalipse, jer nekako mnogo o_ekivano deluje nesre}a i
stradawe pedeset qudi u selu Ra_ak u jeku wihovog
paradnog {partawa po gradovima Kosova, sa gomilom
o{i{anih gorila od kojih oni nisu videli narod niti narod wih, osim preko televizije. Ritualno i zloslutno bilo je i zasedawe vlade u Pri{tini, smi{qeno da nekoga zapla{i, a nekoga ohrabri, a donelo je samo nove nesre}e, pretwe NATO pakta i celog sveta, po 737

novo i po ko zna koji put zgranutog nad zlo_inima i

ubijawima qudi u na{em, ve} sedmogodi{wem ratu sa
svim susedima. Razdrqeni i vla{}u uzneseni vo|a cele akcije hvatawa sveta u tajnim namerama i planovima protiv na{e zemqe i vlade, za kojim kao ku_i}i idu
ostali potpredsednici i ministri, i sasvim nediplomatski na {tetu svoga naroda primitivno napadaju ceo
demokratski svet, dok policijske snage bahato i da li
slu_ajno granatiraju selo Ra_ak, uz velike $rtve na
albanskoj strani, neodoqivo li_i na crnog gavrana na{e nove Kosovske bitke, koji se raduje smrti i hrani
krvqu $rtava albanskog ludila i na{ih gre{aka. Wegova politika i mr$wa kojom bquje na sve strane, tako zakonito donosi samo nesre}u, bedu, rat, sukobe i gubitke na{oj zemqi i narodu, da se _ini mnogo pre_im
potra$iti i tajne planove i neprijateqe u wegovom
pravcu, dok ne bude kasno. Sitna }e biti i CIA i Amerika prema svemu {to se vaqa iza toga brda, pa bi boqe
bilo i vladi i dr$avi da {to pre odbace wegovu mr$wu kao oru$je i politiku, jer to nikada nije bila snaga ovog naroda i sa wom niko i nikada pobedio nije.
Nesre}a je {to u ovakvim vremenima takvim qudima poma$u razne okolnosti da budu ubedqivi i da zavedu narod uz pomo} gre{aka i demokratskog sveta i
wegove politike, a i na{ih slabosti. Dokument o navodnoj finansijskoj pomo}i ameri_ke vlade opozicionim medijima, studentima, sindikatima i kome sve ne u
Srbiji, koji su tako glasno i slasno _itali potpredsednici vlade na prvom kanalu RTS-a po deset puta dnevno, nije naravno ni tajan a ni dokument CIA-e, ali ipak
postoji i mo$e ga svako na}i i pro_itati na Internetu. To nije ni odluka ameri_ke vlade o pomo}i, ve} samo predlog neke fondacije, ali nesporno je da ameri_ka vlada poma$e i finansira neke organizacije i medije u Srbiji, koji, ka$u, doprinose demokratskim promenama. To i sam ameri_ki ambasador u Beogradu ka$e
u demantiju povodom optu$bi potpredsednika vlade
Srbije, uz opasku da ni{ta nije tajno i da je u pro{loj godini na te pomo}i raznim korisnicima u Srbiji

potro{eno 15 miliona dolara. Ne znam za{to je bilo

potrebno sve to {to je javno, poznato i priznato progla{avati tajnim planom CIA-e, kako su na{i pametni potpredsednici uradili kada se i ovo javno moglo
sasvim lepo i osporavati i komentarisati. Ali _ini se
da oni znaju da narod ne bi tako sna$no osudio tu pomo} kada je javna pa su se zato predstavili kao inspektori i lovci na skrivene neprijateqe zemqe.
Ne spore}i pravo ameri_ke i svake druge vlade na
svetu da poma$e koga ho}e i koliko ho}e, mi koji smo
tolike godine utro{ili na demokratske promene u Srbiji moramo da se zapitamo javno ko je dobio tu pomo}
i na {ta je utro{io, kada mi nismo, iako je nesporno
da te promene u Srbiji bez na{e stranke i wene politi_ke snage u narodu te{ko da }e se desiti. Nikada za
sve ove godine nismo dobili ni jedan list papira, ni jedan kompjuter, ni jedan jedini dolar za bilo {ta, iako
nam je 9. marta 1991. godine, na primer, ozvu_ewe bilo
kqu_ni faktor uspeha ili neuspeha protesta. Nismo
ga imali i nismo mogli komunicirati s narodom nakon napada policije i ta sitnica je mo$da presudno
uticala na daqe doga|aje u zemqi, ali mnogo takvih
sitnica i nemawa je i kasnije spre_avalo mnoge doga|aje i promene za koje smo se borili. A za to vreme neko je dobijao i novac, i opremu, i papir za novine i {ta
sve ne. Taj neko nije ba{ ni{ta u_inio za demokratske
promene, niti }e ikada u_initi, ili promeniti ne{to
u Srbiji jer za to nema ni snage ni ugleda u narodu, pa
se objektivno pitamo za{to ameri_ka vlada poma$e one
koji ne mogu ni{ta promeniti umesto onih koji mogu.
Zakqu_ak je da ta vlada zapravo i ne $eli nikakve
promene u Srbiji, da joj odgovara ovakva, slaba, siroma{na, razjediwena, zava|ena i izolovana dr$ava, sa
re$imom koji {to du$e traje sve vi{e slabi, jer samo
u takvoj Srbiji mo$e ostvariti svoju dugoro_nu politiku koja te$i razbijawu svake sna$ne dr$ave na Istoku i Balkanu radi ja_awa ameri_kog uticaja u ovom
regionu. Da nije tako, da $eli zaista demokratske promene u Srbiji i Jugoslaviji sigurno ne bi finansira-

738

739

la iskqu_ivo qude, medije i organizacije, politi_ke,

sindikalne i ostale bez ikakve snage, koje se svih ovih
godina toliko trude da iscepkaju, oslabe i razjedine
ono {to je bilo ozbiqna pretwa re$imu, i koje sve zajedno i pojedina_no vode otvoreno anacionalnu politiku, bore}i se javno i glasno za interese svih drugih
naroda osim onog kome pripadaju.
Na{a stranka i politika nije dobila pomo} ni podr{ku ameri_ke vlade samo zato {to smo smatrani i
oceweni nacionalistima, uprkos tome {to smo se borili i za demokratske promene i vodili antiratnu politiku, jer je i jedno i drugo bilo u interesu na{eg naroda i dr$ave u tim godinama, ali ne i u interesu strate{ke i stvarne ameri_ke politike u ovoj zemqi. Kriterijum za pomo} Amerike, osnovni i skoro jedini, jeste potpuni nedostatak nacionalnog ose}awa i $eqe
da se ostvare na{i nacionalni interesi u procesu raspada dr$ave, i svako onaj ko je pod maskom opozicije
ovoj vlasti i re$imu branio od Srba druge narode sa
kojima smo $iveli ili $ivimo u okru$ewu, kvalifikovao se za pomo} i podr{ku te vlade. Ru$no je to i
tu$no u trenutku kada, bez obzira na re$im i vlast,
na{a dr$ava o_ito gubi i deo svoje teritorije u borbi sa Albancima koji ho}e etni_ku _istu i veliku Albaniju, a kod wih nema nijednog medija, ni jedne organizacije, i nijednog pojedinca koji se sa tom nacionalnom politikom ne sla$e, niti bi ameri_ka vlada takve qude, organizacije i pojedince na Kosovu finansirala. Zna_i da je politika te vlade jasno neprincipijelna, pla}ati rasturawe nacionalne snage i jedinstva
Srba pod firmom borbe protiv vlasti u Srbiji, i pla}ati stvarawe nacionalnog jedinstva i snage Albanaca
za stvarawe etni_ki _iste velike Albanije, tako|e pod
firmom borbe protiv vlasti u Srbiji, sa krajwim rezultatima poraznim za na{ narod i dr$avu. Porazno
je i to {to za takve ciqeve bilo koja vlada mo$e na}i i platiti bilo koga samo u Srbiji i nigde vi{e u
svetu, jer nezamislivo je na}i i platiti Engleza koji
}e se boriti javno i organizovano za irske interese,

ili prava Folklan|ana, kao {to niko ne}e mo}i organizovati i finansirati radio ili bilo kakvu partiju u Americi koja }e se javno boriti za prava Meksikanaca u Kaliforniji i weno otcepqewe od Amerike,
iako u Kaliforniji $ivi preko osamdeset odsto Meksikanaca. Naravno da je mogu}e tajno finansirawe raznih stvari i aktivnosti qudi u svetu, ali javno delovawe protiv strate{kih interesa svog naroda i nacije, bez obzira na to ko je trenutno na vlasti, mo$e se
platiti i kupiti samo u Srbiji, i u tim slabostima je
i snaga <e{eqa i porazi koji se ne mogu spre_iti i
koje nam nisu naneli ni Hrvati ni Muslimani ni Albanci nego mi sami.

740

741

(21. januar 1999. godine)

Jednoga stra{nog julskog dana, pre vi{e od pet decenija, Srbi komunisti mu_ili su i na zverski na_in
ubili srpskog generala Dra$u Mihailovi}a, vo|u pokreta otpora i komandanta Jugoslovenske kraqevske
vojske, samo zato {to je bio drugih politi_kih ube|ewa i opasnost za nametnutu marionetsku vlast komunisti_kih stra{ila iz Moskve.
Ovih dana, na sednici Skup{tine Grada Beograda,
mnogi odbornici i gra|ani Beograda i Srbije za trenutak su se vratili u to vreme i pomislili na taj kobni
juli i smrt generala, dok su glasali da wegov unuk bude gradona_elnik Beograda ili slu{ali vest o wegovom izboru sa televizijskih ekrana. Verujem da je ve}ina bila ganuta tom ve{}u, a i saznawem da su za wegov izbor glasali i levi_ari u Skup{tini Beograda,
mo$da _ak i potomci nekih savremenika Dra$ine smrti, ali svakako sledbenici ideje koja je pre pedeset godina ubijala srpsko nacionalno bi}e i sve {to je bilo
zna_ajno u srpskom narodu. Glasaju}i za unuka pogubqenog generala oni su napravili korak ka ozdravqewu i
pomirewu Srba sa Srbima, neophodan u ovom vremenu
novih, stra{nih nacionalnih isku{ewa i patwi. Mnoge bake, deke, a i wihovi sinovi i k}erke toga dana i
ve_eri pustili su suze slu{aju}i tu vest, radosni i
zbog Dra$e i Voje, a i zbog Srbije. Ose}awe naknadne
pravednosti je prvo {to su mogli pomisliti, mada znamo da ni{ta ne mo$e ni da opravda, ni da ispravi ne-

pravdu u_iwenu su|ewem i streqawem srpskog gerilca i generala, kojeg je poznavao, voleo, i odlikovao _itav demokratski svet tog vremena. To streqawe je crna
mrqa posleratne Srbije koju, _ini se, pla}a velikim
stradawem ceo narod ve} pedeset godina, a naro_ito posledwu deceniju, ali je ipak izbor wegovog unuka na
_elo Beograda tra_ak nade za budu}nost, koju moramo
praviti a ne samo _ekati.
Toga dana i sama sam misle}i o Dra$i, wegovim mukama i smrti, kojom mu se narod zahvalio za $rtve i
borbu koju je za wega vodio, zami{qala nemogu}u situaciju da mu neki od xelata, mo$da vidovit, pred
smrt, a za utehu, ka$e da }e mu tada jo{ nero|eni unuk,
Brankov sin, biti va$an politi_ar i gradona_elnik
Beograda neke daleke 1999. godine. <ta bi mislio i da
li bi u to mogao poverovati onako prebijen, osramo}en
i poni$en do fizi_kog i duhovnog raspe}a. Sigurno ne
bi, jer mora da je bio sasvim obezna|en silinom mr$we i nesre}e kojom su tada Srbi Srbe darivali i koja
je ubila ne samo u wemu tada, nego u ve}oj polovini naroda i tada i svih pedeset godina, do danas, i voqu, i
nadu, i qubav prema narodu i samoj zemqi u kojoj $ive. Ono {to je on sa svojim drugovima i sledbenicima
do$iveo nije wegovom smr}u prestalo, ve} se vaqalo
decenijama po Srbiji, i deo tog narodnog zla i mr$we
pre$iveo je i wegov sin, i wegov unuk, kao i sinovi i
unuci svih koji se nisu borili za komunizam niti ga
podr$avali, a takvih je bilo mnogo po Srbiji. Unuk
Voja, sada{wi gradona_elnik, te{ko pri_a o svom te{kom detiwstvu i $ivotu u celini, jer se }utawem brani od mr$we kojom su ga nevinog _a{}avali svuda gde
se kretao i radio, ali ja znam, kao i mnogi drugi iz
sli_nih porodica, kako je sve bilo druga_ije i te$e za
_etni_ke potomke, nego za one partizanske i komunisti_ke. Wegov duga_ak i trnovit put do toga dana i te
gradske skup{tine, na kojoj su ga birali i _etnici i
partizani, kako odlaja{e kerovi iz kobajagi Demokratske stranke, wegova blaga narav i dobro}udno lice u_inili su da se svi koji su za to glasali ni za trenutak

742

743

GRADONA^ELNIK
BEOGRADA 1999.

ne pokolebaju ili posumwaju u ispravnost svoje odluke, bez obzira da li je ona i partijski nametnuta. Zbog
svega toga je za nas taj dan bio i sve_ani _in, kao {to
je rekao {ef odborni_ke grupe Srpskog pokreta obnove
u Gradskoj Skup{tini Milan Putnikovi}, jer je bio i
istorijski, i politi_ki, i nacionalno i qudski prvi
sli_an doga|aj posle decenija mr$wi i ideolo{kih
podela, i znam da su novim gradona_elnikom Beogra|ani zadovoqni bar onoliko koliko su decenijama bili
posramqeni svojim }utawem nad su|ewem i ubistvom
wegovog dede pre pedeset godina.
Da sve ne bude ni sve_ano, ni istorijski, a ni qudski toga dana, kako bi trebalo biti, pobrinuli su se
neki Srbi, sli_ni onima od pre pet decenija, koji su
hvatali i sudili Dra$u i wegove borce. Na Skup{tini koja je trebalo samo da izabere novog gradona_elnika sa politi_kom te$inom i zna_ajem nespornim za svakog Srbina i iz vlasti i iz opozicije, javili su se savremeni Krcuni, Rankovi}i i Kardeqi da uprqaju,
zamute, izla$u i podmetnu sve {to je trebalo kako bi
se umawio i doga|aj i trenutak, i nada u mogu}e nacionalno pomirewe i prestanak mr$wi i podela u narodu koji je ionako okru$en mr$wom sa svih svojih dr$avnih granica. Ono {to su govorili toga dana odbornici takozvane Radikalne i nazovi Demokratske stranke, zlo i la$i koje su pquvali sa govornice pri_aju}i o svemu samo ne o dnevnom redu i predlo$enom gradona_elniku, _inilo je istorijsku, na $alost neprekinutu nit sa onima koji su sli_no govorili u sudnici pre pedeset godina, kada su lagali o Dra$i sve ono
{to on nikada nije bio, niti _inio, i ti ponovqeni qudi danas su $ivi dokazi ukletog bi}a ovoga naroda,
osu|enog da nikada ne ozdravi od mr$we kojom sam sebe
razara iznutra. Mogli su oni da sa_ekaju slede}u skup{tinu, mogli su da pre}ute glasawe sa kojim se ne sla$u, ali $eqa da se sve uprqa, unizi, ismeje i da se zatre svaki mogu}i i bilo _iji uspeh, ja_a je od pravde
koja je toga dana, iako zakasnelo, trebalo da trijumfuje, ne radi partijskih, ve} radi nacionalnih intere-

sa. Ali, o_ito je da su, kao i pre pet decenija, nacionalni interesi kod nekih Srba, kakvih ima u svim vremenima, ba{ ono {to treba napadati i protiv _ega se
treba boriti svim sredstvima, a naro_ito la$ima, klevetama, podmeta_inama i sli_nim srpskim specijalitetima. Onim Srbima koji su se _udili kako je bilo mogu}e da u na{em narodu postoje qudi koji su lovili,
mu_ili i zverski ubili svog, u svetu slavnog, komandanta pokreta otpora, kao i onima koji su sve to odobravali, podr$avali aplauzima i slavili wegov vojni_ki
i politi_ki poraz, vaqda je jasno da je to nacionalno
bi}e na{eg naroda, jer i danas postoje isti takvi Srbi
i qudi, koji zbog li_nih qudskih sujeta i sitnih partijskih interesa $ele i slavili bi poraz svih Srba i
partija koje nisu wihove.
Mr$wa, zavist i razaraju}a energija za razbijawe
svake _estice zajedni{tva i spajawa, nasledno je tkivo
koje buja kod Srba u povoqnim uslovima kakve od po_etka gaje i nazovi demokrate i nazovi radikali, _iji
jedini i partijski, i politi_ki, i qudski rad je klevetawe, lagawe, lajawe i otvorena $eqa za uni{tewem svih protivnika, svim sredstvima.
Sigurna sam da bi u sli_nim okolnostima, kao pre
pedeset godina, svi oni koji su onako ostra{}eno govorili neprimerene gluposti na sednici Gradske Skup{tine, sasvim sigurno i sasvim radosno i uhapsili, i
mu_ili, i streqali vi{e od polovine gradskih odbornika zajedno sa predlo$enim gradona_elnikom, Dra$inim unukom, jer je mr$wa do uni{tewa protivnika
politika wihovih stranaka i strana_kih vo|a, pa nam
ostaje da se molimo Bogu da nikada ne do|u u sli_nu
priliku i da se dodatno radujemo {to smo, uprkos svemu, toga dana bili ja_i od svih zavisti i podela i {to
smo zavr{ili jedan dobar posao za svoj narod i wegovu
boqu budu}nost. Sre}a je da danas ipak ve}ina tako
misli i $eli dobro, a ne zlo, i zato ima nade za nas.

744

745

(4. februar 1999. godine)

Po drugi put u ovom veku u Francuskoj nam se prelama nacionalna istorija i budu}nost, i cela Srbija
danas, kao i pre vi{e od osam decenija, gleda u Pariz,
sa nadom da }e bar sa te strane opstati brana potpunom
porazu i poni$ewu nacije. Izmu_eni desetogodi{wom
borbom za svoje pravde i istine, {irom Jugoslavije koja je donela samo gubitke i sramne kapitulacije pred
doju_era{wim sunarodnicima, svi mi zajedno u ovoj
dr$avi ose}amo gor_inu, nesre}ni {to smo savremenici najtragi_nijeg poglavqa nacionalne istorije, koja
nam se doga|a pred o_ima u najgoroj mogu}oj varijanti,
onako kako nismo mogli sawati ni u najru$nijem snu.
Isterani iz Slovenije, pobijeni, opqa_kani, popaqeni i najureni iz Hrvatske, rasterani, raseqeni, preseqeni i na kraju bombardovani u Bosni, sada be$imo
i sa Kosova, sa zemqe koju smo mislili da nikada napustiti ne}emo. Niko ne mo$e ostati ravnodu{an na
ovakvo nacionalno posrnu}e, bez obzira koliko bio ili
ne bio nacionalista, pa je gor_ina, bezna|e i samoubila_ka ravnodu{nost zahvatila ceo narod, koji }uti i
_eka {ta }e biti, bez ikakvih protesta, zahteva i bez
$eqe da se bori ili u_ini bilo {ta. ^ini se da svi
ve} vidimo kako se zatvara krug sudbinskog stradawa
naroda i dr$ave na koje se ne mo$e uticati, pa apati_no _ekamo sve gore i gore dane i odluke sveta u Parizu, koje }e dotu}i sva prava i istine na koje se pozivamo.

<ta u_initi i kako razgovarati sa celim svetom

koji misli druga_ije od nas i koji je _vrsto ujediwen
da zavr{i albanski posao na Kosovu, bez obzira na sve
srpske pri_e i pravde, ne zna ni vlast u Srbiji i Jugoslaviji, i ona je, izgleda, apati_no krenula ka samoubila_kom gubitni_kom putu, kojim nas je vodila i vukla
svih proteklih deset godina. Bez strategije, bez organizacije, bez ikakvog plana, sem golog inata, ona {aqe
delegaciju u Pariz na sudbinske srpske istorijske
pregovore u kojoj skoro da i nema Srba, a ima svih, pa
_ak i Egip}ana. Sprda se na{a vlast i sa svetom, i sa
nama, i sa na{om istorijom, jer izgleda da joj je va$nije da li }e i kako }e Egip}ani $iveti na Kosovu, nego da li }e i kako tamo $iveti Srbi. Pa, vaqda smo krenuli u Pariz i u svet da objasnimo kako nam je Kosovo
kolevka dr$ave, nacije, istorije i se}awa svih nas, a
ne da se borimo da Kosovo postane egipatska kolevka i
budu}nost. Pred odlazak delegacije Skup{tina Srbije usvaja zakqu_ke za pregovore, u kojima se zakucavaju zakletve {ta sve ne}e i ne mo$e biti, kao toliko puta do sada u toku ratovawa po Hrvatskoj i Bosni, umesto {ta ho}e i mo$e biti na Kosovu, kako bi prestalo
ubijawe koje traje i koje ko{ta najvi{e Srbe, a najmawe Egip}ane, Turke ili ostale za _ija se prava uvek
borimo vi{e nego za na{a. Delegacija odlazi u Pariz
i ve} prvog dana po dolasku _vrsto se zavetuje da nikada ne}e sesti za pregovara_ki sto sa Albancima, ako tu
budu i predstavnici Oslobodila_ke vojske Kosova, iako
se pre odlaska u Pariz znao sastav albanske delegacije i znali smo da idu predstavnici te vojske u pregovara_ki tim. Wima je, naravno, opet nestrate{ki i neprincipijelno prvo onemogu}en put u Pariz zbog raznih primedbi, od dokumenata, do poternica za zlo_ine, da bi nakon pritisaka sveta sve to palo u vodu i oni
u{li u avion. Isto tako je i Ratko Markovi} i cela
delegacija sela za sto sa svim Albancima, pa i sa predstavnicima Oslobodila_ke vojske Kosova _im je podviknula Madlen Olbrajt, i sve to je za na{ narod ve}e poni$ewe i stid od gubitka Kosova, jer to ne}u, ne-

746

747

NE>U, NE>U PA HO>U

}u, pa ho}u, koje traje tolike godine i ko{ta tako skupo ovaj narod i dr$avu, ru{i pred svetom i na{ ugled
i istorijsko se}awe na nekada{wu Srbiju i wenu slavnu istoriju. Svi ve} znaju da kada se najvi{e zakliwemo da ne}emo ne{to, mi u stvari najavqujemo budu}i
pristanak, samo _ekamo da nam se dobro pripreti i na
tom principu su i zapo_eti i zavr{eni svi dosada{wi razgovori sveta sa srpskim vlastima. Ta strategija nije ni hrabrost, ni mudrost, ni neka politika, ve}
najobi_nije tumarawe nesposobne vlasti koja planira
samo danas, a ne i sutra ili budu}nost, i _ini sve da
kupi vreme i pre$ivi {to du$e bez obzira na posledice po narod i dr$avu. Da nije tako, vaqda bi prestale zakletve da ne}e ovo ili ono, kada uvek to u_ine kao
sada u Parizu, i ponize i sebe i nas do nepotrebne
sprdwe celog sveta, koji je zapaweno u toku od nedequ
dana slu{ao dva dijametralno suprotna stava srpske
dr$ave u Rambujeu. Prvo je Ratko Markovi} rekao da
ne}e sesti sa pregovara_ki sto sa Oslobodila_kom vojskom Kosova, a predsednik Srbije Milan Milutinovi}
je tih dana stalno molio Albance da sednu o_i u o_i i
razgovaraju bez posrednika, rekav{i _ak evo, mi }emo ih i poqubiti. Kako onda da o_ekujemo od sveta da
nam veruje i u ono {to o Kosovu pri_amo, ili u to da
}emo primeniti sporazum koji se potpi{e u Parizu,
te da nam nisu potrebne trupe iz sveta kao pomo} za tu
primenu.
Ba{ ovih dana objavqeno je da su Albancima predate na upravqawe zgrade nekih fakulteta u Pri{tini, a na osnovu dogovora Milo{evi}-Rugova iz 1996.
godine. Za{to to nije pre u_iweno niko ne zna, ali sve
to {to se govori i radi samo utvr|uje nepoverewe sveta prema nama, pa otuda i _vrsti zahtevi da sporazum
koji bi se potpisao u Rambujeu sprovedu neke druge snage. Zna_i, sami smo skrivili dolazak stranih trupa, sami smo ih i pozvali na{im neodgovornim pona{awem,
neprincipijelnim stavovima i nepo{tovawem svih dosada{wih dogovora, sporazuma ili obe}awa datih u
kontaktima sa predstavnicima Evrope ili sveta.

Ipak, bez obzira na protivqewe na{e zemqe dolasku NATO snaga na Kosovo radi primene mira i dogovora Srba i Albanaca, te snage }e sasvim sigurno do}i, milom ili silom, pre ili posle bombardovawa od
NATO pakta. Prate}i medijski pritisak vladaju}ih
partija na narod, _ini se da je opredeqewe vlasti da
se Kosovo izgubi, tako {to }e ga svet uzeti silom, pod
bombama i stradawem Srbije, kako bi se odr$ao bar istorijski mit bitke za Kosovo, koja se gubi od silnijeg
neprijateqa, a ne od straha i te{ko da }e neka razumnija odluka dopreti do mesta odlu_ivawa. Tim pre {to
je stradawe od bombi i agresije NATO pakta rezervisano za narod, a ne i za vlast, koja }e se i sa_uvati i
odr$ati na mitu $rtvovawa i juna_ewa pred celom
svetskom silom i armadom. Iskustva iz Hrvatske i Bosne, kolone o_ajnika i besku}nika koje su tada krenule
i jo{ uvek lutaju Srbijom, nisu, izgleda, ni opomena
ni prekor i ponovi}e se sa Kosova pod istom bezose}ajnom vla{}u koja misli samo na sebe i za sebe, a narodu
kako bude. Po{to nema zemqe koja je od naroda skupqa
i va$nija, jer ako nema naroda xabe sva zemqa i svi mitovi, na nama je da poku{amo sve da se spasimo od takve odluke vlasti, da posledwim snagama pokrenemo sopstveno samoodr$awe i spre_imo mogu}u besmislenu
$rtvu pristankom na jedino mogu}e re{ewe kojim se
_uva i Kosovo i na{ narod na wemu, a i cela na{a dr$ava, a to je saradwa sa svetom i kompromis pre sile
i bombi, a ne posle toga. Tim pre {to je sasvim sigurno da ono {to se predla$e nije na {tetu Srbije i srpskog naroda na Kosovu, nego ipak i u wegovu korist, iako
to sada zbog propagande vlasti tako ne izgleda.
Sa_uvati Kosovo u Srbiji i na{ preostali narod
tamo bez pomo}i demokratskog sveta ova dr$ava i ova
vlast ne mogu, to se svakodnevno dokazuje stradawem i
iseqavawem Srba i ja_awem separatista i terorista,
koji }e na kraju i ostvariti svoje te$we za nezavisno{}u. Ovim sporazumom pravimo kompromis izme|u na{ih i wihovih te$wi i objektivno vi{e dobijaju Srbi nego Albanci, koji ostaju u autonomiji bez ikakve

748

749

nade za dr$avom, a koju mogu sigurno dobiti samo ako

se agonija produ$i. Srbija ne gubi ni{ta, ve} dobija
pomo} za o_uvawe svojih granica i za slom separatizma i terorizma na Kosovu, i pomo} za za{titu Srba koji tamo $ive i koje sigurno ne}e vi{e niko ni ubijati,
ni proterivati sa Kosova, dok su na wemu snage mira iz
demokratskog sveta. Snage koje }e _uvati mir i narod
na Kosovu ne mogu smetati nikome, osim onima koji $ive na ra_un mr$we i nesre}e naroda, i ako se na{a
vlast odlu_i protiv ovakve pomo}i i podr{ke sveta,
bi}emo krivi mi koji je biramo i trpimo, pa propadamo zajedno sa wom sve dok nas ne ostane za pod jednu
{qivu, kako re_e Tarabi}.
(18. februar 1999. godine)

750

SILOM A NA MILOM

Posle uspe{nog neuspeha na{e delegacije na pregovorima u Rambujeu, po_ela je medijska tortura nad gra|anima u zemqi, kojom se, po starim, isprobanim i uspe{nim boq{evi_kim metodama ispira mozak narodu
i poraz pretvara u pobedu. Gledamo tribine, mitinge
po salama Srbije i svakodnevno slu{amo zakletve otaxbini i pretwe NATO paktu kao rezultat borbe i doslednog stava na{e delegacije iz Rambujea koja je, opet,
pokazala i dokazala svetu da se sa nama ne}e mo}i milom nego samo silom.
Iako je politi_ki sporazum bio prihva}en i u pismu na{e delegacije predstavnicima Kontakt grupe
nakon prekida razgovora _ak dat i pristanak na me|unarodne snage za primenu tog sporazuma, {to je objavqeno i u zemqi i u svetu, sada je sve to gurnuto pod tepih i okrenuto na op{tu hajku protiv Evrope i Amerike, kao da nije bilo ni Rambujea, ni razgovora, ni pisama, i sve }e to trajati do 15. marta, kada po_iwe druga runda i, verujem, i druga pri_a na{ih vlasti i pregovara_a.
Ali, kako izdr$ati ovih dvadeset dana torture i
silovawa nacije patriotizmom, od onih koji su za posledwih deset godina nepatriotski i kukavi_ki izgubili sve bitke i predali sve {to im je tra$eno, bez
ikakve borbe, iako su i tada, kao i danas, pri_ali iste
pri_e i zakliwali se da }e braniti i odbraniti sve
od Knina do Sarajeva, Mostara i _ega sve ne. Niti su
751

branili, niti odbranili, kao {to ne}e ni sada Kosovo, jer niko od onih koji vatreno pale narod po Srbiji
danas, nije i ne}e kro_iti sam na Kosovo, niti ginuti
za wega, i svi su i sebe i svoje sinove ve} oslobodili
vojne obaveze po raznim osnovama, pa im je lako da prizivaju novu kosovsku bitku jer se oni u woj ne}e ni boriti, ni poginuti.
Car Lazar, kojeg prizivaju svakodnevno po mitinzima, je nekada davno krenuo u Kosovski boj, iako je znao
da ne mo$e pobediti, ali je svoju glavu odneo i ostavio
tamo, kao i glave svojih velika{a i wihove dece, jer je
tada bilo sramotno pre$iveti bitku i gubitak Kosova. Dana{wi Lazari ho}e da iz Beograda pokrenu kosovsku bitku, iako znaju da je opet unapred izgubqena,
kao i pre {est stotina godina, ali im ne pada na pamet
da sami krenu u tu bitku i svoje sinove i velmo$e povedu tamo, jer oni odavno ne dolaze na Kosovo, niti ih
ono interesuje, kao ni narod koji tamo $ivi. Oni se tom
bitkom kojom prete i Americi i celom svetu bore za
svoju vlast i opstanak, $rtvuju}i i Kosovo i narod na
wemu prizivawem bombi NATO pakta radi opravdawa
za gubitak Kosova koje su oni hteli sa_uvati ali ih
je sila spre_ila. ^uvali su ga tako {to su juna_ki odbijali razgovore sa svetom i Albancima, pa {ta bude.
A bi}e naravno ono {to svet ho}e, i sve to isprazno
juna_ewe su, u stvari, pripreme za predaju Kosova na
isti na_in na koji je predata i Srpska Krajina i Bosna, i sve ono za {ta su se oni navodno borili a pred silom izgubili.
Nejasno je samo kako narod ponovo slu{a i veruje
istim qudima i istim la$ima.
U moru tih svakodnevnih juna_ewa jezikom, koja se
na kraju zavr{e porazom, predwa_i na{ _uveni i crveni vojvoda <e{eq, koji je ovih dana u hali Pinki
u Zemunu ponovio, kao nekada u Hrvatskoj i Bosni,
pretwe svuda i svima, i radi aplauza obe}ao _ak da,
ako NATO trupe bombarduju ili do|u na Kosovo, Albanaca vi{e biti ne}e, jer }e ih, kao, on sve poubijati za
kaznu Amerikancima.

Iako jo{ nije sahranio ni one koje je jezikom ubijao za vreme ratovawa u Hrvatskoj i Bosni, niti je aktivirao odavno ba_ene bombe na Be_, Rim, Berlin, Zagreb, London i Va{ington, sada govori da ni Makedonije vi{e ne}e biti samo ako sa wene teritorije pukne i
jedna pu{ka prema Kosovu ili Srbiji, a ne}e po{tedeti, ka$e, ni Rumuniju, ni Ma|arsku, ni Bugarsku. Pa
neka se ne igraju vatrom, poru_io im je, zvani_no i kao
potpredsednik Vlade Srbije, {to je nekada smatrano
objavom rata.
Kako }e danas te zemqe i wihove vlade ove pretwe
shvatiti i prihvatiti ne znam, znam samo da javna
pretwa genocidom nad svim Albancima sigurno ne}e
zaustaviti NATO pakt, nego ih samo po$uriti da do|u {to pre i u {to ve}em broju kako bi spre_ili taj
nameravani i javno, od vlasti Srbije najavqeni pokoq
celog jednog naroda u srcu Evrope. Pred ovakvim govorima i politikom Vlade Srbije koju su te ve_eri predstavili wenih pet ministara, pri_a o medijskoj satanizaciji Srbije u svetu i nepravednosti tog sveta prema nama pada u vodu, jer nije niko izmislio da smo genocidan narod, to je zvani_na i dugogodi{wa politika
na{e zemqe koju javno iznose weni ministri gde stignu i kako stignu, {to su _inili i tokom ratovawa po
Hrvatskoj i Bosni.
Ne mo$e zapadna {tampa ni smisliti ni izmisliti ono {to je <e{eq do sada i rekao i uradio, i ne samo on, tako da smo sasvim dobro Albancima, kao nekada
Hrvatima i Muslimanima, pripremili teren za nastavak pregovora u Francuskoj i za razumevawe sveta opravdanosti wihovih zahteva za trupama NATO pakta
kao garanta primene sporazuma. Jer, niti mo$emo tra$iti niti objasniti na{e pri_e kako su te trupe nepotrebne po{to smo u stawu da sami sprovodimo ono o
_emu se dogovorimo, kada to treba da sprovodi Vlada u
kojoj je <e{eq i wemu sli_ni, koji bi, kako sami ka$u, likvidirali ne samo sve Albance nego i Ma|are,
Bugare, Rumune, Makedonce i koga sve ne. Isto misle i
wegovi koalicioni partneri u vlasti jer wegove geno-

752

753

cidne i ratne pokli_e medijski plasiraju neumereno

mnogo, repriziraju}i ih, da slu_ajno ne ostane neko ko
to nije video i _uo.
^ega se pametan stidi, budala se ponosi, davno je
rekao narod, pa tako i na{a vlast, koja ho}e navodno da
postigne sporazum sa Albancima i svetom, sve _ini da
do wega ne do|e i provocira, svakodnevnim orgijawima
mr$we koju predstavnici vlasti {aqu i prema svetu
i prema Albancima i svim susedima, sve tvr|i i lo{iji odnos tog sveta prema nama, pa je nastavak pregovora sada sasvim sigurno unapred izgubqena bitka Srbije za Kosovo. Niko u svetu se ne}e upla{iti pretwi
koje se svakodnevno {aqu i NATO paktu i vojnoj sili
celog sveta, ali }e se svi u svetu upla{iti mr$we koja se {iri do fa{isti_kog programa uni{tewa celih
naroda, i to je ono {to se emituje iz Srbije od iste vlasti i istih qudi ve} deset godina, a {to je odnelo tolike $ivote i rasturilo celu dr$avu. Sada je svet odlu_an da do kraja porazi te ideje i qude koji ih zastupaju, pa }e se sve zavr{iti tamo gde je i po_elo, na Kosovu, kako nedavno re_e i sam Klinton, predsednik Sjediwenih Ameri_kih Dr$ava. A da li je sve bilo samo
ludost i glupost jedne vlasti koja je gubila sve bitke
sa svetom na isti na_in, ili planirano rasturawe dr$ave po svim {avovima, sazna}e budu}e generacije. Nama danas ostaje da sumwamo i _udimo se.
Da se i nasmejemo potrudila se ruska Duma na koju
se oslawaju na{i borci protiv NATO pakta i celog
sveta. Weni poslanici podr$avaju na{u vlast i wene
stavove, ali je pomo} koju nude srazmerna ludosti na{e vlasti koja ho}e da sa_uva Kosovo uz pomo} Rusije,
iako znamo svi da Rusija nije mogla da sa_uva ^e_eniju od otcepqewa i nezavisnosti premda se nalazi u
samom srcu ruske dr$ave, pa tako ne}e mo}i ni nama
Kosovo sa_uvati. Prvo su nudili kao pomo} op{te proteste, pa dono{ewe zakona o skidawu embarga na uvoz
oru$ja u Jugoslaviju ali tek kada je napadne NATO
pakt, a sada je li_no Baburin, predsednik ruske Dume
koji je nedavno boravio u Jugoslaviji i bio primqen

_ak i kod predsednika Milo{evi}a, podneo Dumi nacrt zakona po kojem bi Rusija prekinula prikazivawe
ameri_kih filmova i ameri_kog zabavnog programa ako
i kada NATO pakt napadne Jugoslaviju. I sme{no, i
$alosno, i uzalud.

754

755

(4. mart 1999. godine)

Po koncepciji izvrtawa istine radi nasilnog stvarawa $eqene realnosti u sada{wosti ali i u pro{losti, svi objektivni, slobodni i nezavisni novinari
i listovi su obele$ili godi{wicu 9. marta, sasvim
slobodno i nezavisno u organizaciji Demokratske stranke. Dr$ali su tribine i govore u praznim salama po
Beogradu o izgubqenim tekovinama toga protesta i za
sve, naravno, krivili, koga bi, nego Vuka Dra{kovi}a.
Uvodni_ar jedne dnevne, tobo$e slobodne novine _ak je
bez pardona uskliknuo: ko }e sada, kada wih sude, ka$wavaju i mo$da hapse viknuti juri{ sa balkona Narodnog pozori{ta, pokrenuti narod, kada je Vuk Dra{kovi} u{ao u Saveznu vladu i ne}e da gine za wih koji ga toliko obo$avaju i podr$avaju da su i 9. mart proglasili svojim protestom. Iako su tada bili po svojim
re$imskim rupama a ne na Trgu, prisvojili su sve za
{ta se Vuk borio i izborio za ovih devet godina, ula$u}i celog sebe, sopstveni $ivot i slobodu za wihovu
mr$wu i la$i od kojih sasvim pravedno sada stradaju. Sve se vra}a i pla}a, stara je pravda i istina, pa
tako i oni danas, osam godina posle, u praznim salama
i bez podr{ke naroda pri_aju sebi kako bi sve bilo boqe i lep{e da nema Vuka i Srpskog pokreta obnove i
pla}aju kazne za klevete po Zakonu o informisawu koji su oni izborili svojim lajawem i lagawem o svemu
i svima osim po onima koje oni ho}e a narod ih ne}e pa
ne}e.

Komentari{u}i godi{wicu 9. marta 1991. godine,

nekada{wi predsednik Demokratske stranke Dragoqub
Mi}unovi}, koji je pobegao sa protesta pre po_etka
protesta, _im je pao prvi suzavac, danas ka$e da je sve
jasno i da je on ostao dosledni opozicionar i da je i danas tamo gde je bio pre osam godina: nije u vladi, nije
sa re$imom, nije ni u parlamentu Srbije, kao da je to
wegova voqa a ne voqa bira_a, po{to je na svim izborima u_estvovao i nikada ni{ta nije dobio. Da li bi
bio u vladi danas da ima jaku stranku i poslanike u
parlamentu ne treba ni pitati, po{to znamo da je i dane protesta pre osam godina, dok je Vuk bio u zatvoru,
provodio kod Milo{evi}a na kanabetu, rade}i za wega na smirivawu protesta. Da ne pri_amo o tome da su
svi vajni lideri nazovi opozicije koji se danas prise}aju 9. marta sa $aqewem i nostalgijom, optu$uju}i
obavezno Vuka i Srpski pokret obnove, bili tada sa re$imom i uz wega, od Milana Pani}a, Vuka Obradovi}a, Neboj{e ^ovi}a, Dragoslava Avramovi}a, pa i Dragoquba Mi}unovi}a, koji je ve} 1992. godine dao ministre u vladu tog istog Slobodana Milo{evi}a, u vreme kada se Vuk Dra{kovi} i Srpski pokret obnove na
Vidovdanskom saboru borio za promene i odlazak Milo{evi}a sa vlasti.
Sve su zaboravili i oni i novinari koji danas od
wih a i od sebe prave opozicionare i lidere demokratskih procesa koji }e da kao ne{to promene u Srbiji, a
znamo i mi i oni da od tih promena nema ni{ta bez
snage koju oni nemaju, nisu je imali niti }e je ikada
imati, pa makar kupili sve novine po Srbiji, govorili i slikali se u wima u svim pozama. Sve {to je na demokratskom planu u Srbiji u_iweno od 9. marta do danas u_inio je Vuk Dra{kovi} i Srpski pokret obnove
a svi oni su to samo ru{ili sistematski uporno, iz zavisti i povre|enih sujeta, umi{qenih a neostvarenih
veli_ina u politici i novinarstvu, pa sada licemerno oplakuju $rtvu koju su mr$wom udavili.
Zato neka sami juri{aju za svoje ideale i slobode
a mi }emo za svoje, po{to je o_igledno da se borimo za

756

757

NA<LI PA ZA<LI

razli_ite stvari i da ne mo$emo zajedno, a od kazni,

progona i zatvora brani}e ih lisica kojoj se klawaju
a ne Vuk od kojeg be$e.

SADR@AJ

(18. mart 1999. godine)

TO JE TO, BRA>O SRBI

JUNACI UBIJAJU I PAKETIMA
KOMUNISTI, MAJKU VAM ^ETNI^KU
MOSKOVSKI <IBICARI
JA BIH <TO MAWU SRBIJU
OSAM GODINA DO SLOBODE
BANKAR I WEGOVA ZLATNA RIBICA
UPISA>EMO IM LIJEVE GRE<KE
SVAKO IMA SVOJU PRIZNANICU
POJE<>U IVICU I MARICU
STO BROJEVA SAMO>E
DEMOKRATSKI BOQ<EVIZAM
POTPI<ITE KAPITULACIJU
DAHIJA SA DEDIWA
PRAVOSLAVNI IRAN
PO<TO RA^UN
SLIKA IM SE UKRALA
MIRNO SPAVAJ, NANO
POKISLO @ITO
KRAJ KRVAVE BAJKE
ODO<E KALABI>I
SETI SE, PIJANA BUDALO
KR^KAWE 9. MARTA
SRPSKI CRV
BRAT BRATU FA<IZAM
NE>U ODUSTATI
SRBIJA SA ZLATNIM ZUBOM
<TA KO<TA DA KO<TA
DEMOKRATSKE MA^KE
OSVAJA^I KUHIWSKIH GARNITURA
OTAXBINCI TR^E POSLEDWI KRUG
IDEM NA RAVNU GORU

758

759

7
11
16
21
30
37
44
51
58
65
72
77
83
89
96
101
107
113
120
125
131
137
144
149
155
160
165
170
174
180
186
192

BITKOKRADICE
MI, VAMPIRI
POPOVI NA DAQINSKI UPRAVQA^
MIR PRE I MIR POSLE
^EKAJU>I SVOJ RED
OBE<ENA @ENA
GDE SU OBILI>I
UZMI MALO MASTI
PAD VELIKE DRENOVE
BOQE KAMEN NEGO METAK
MR@WA PUTUJE NA JUG
GOLGOTA ZA OSVETU
VELIKI DRAGOSLAV I MALI BOGOQUB
IMA STRUJE NEMA SVETLA
SRPSKI RAJT-PETERSON
^A^KAWE ME^KE
KOMUNISTI NE>E PRO>I
FRANSOA, HVALA TI
SREBRENICA, QUBAV I LEVICA
NIKAD NE RECI NIKAD
POTEMKINOVICA
PETI GLAS
AKO TREBA NEMA POTREBE
LUDA^KI KORPUS
KONTINUITET ILI SMRT
SVATOVA IMA I NA KOSOVU
LEVI MONGOLOID
UVLAKA^I
NEVINI RATNIK
DAJ <TA DA<
\AVO UVEK DOLAZI PO SVOJE
<UMADINAC IZ NEVESIWA
NE>U DA PI<EM O \IN\I>U
PO<TO SEKO MLEKO
USTA<E U ^ETNICIMA
<TAKOR SA DEDIWA
^ER^IL U BEOGRADU
<UMSKA GRA\ANKA
GUBI>EMO DOK VAM NE DOSADI
IPAK >E BITI MOTKA
JAJE I DO PAJE
WEGOVA TU\A RUKA
BO@I>NI AUTOGOL
OSTAVI ME, MIRO, NA MIRU
MIRA NA RAVNOJ GORI
KO RAZUME SHVATI>E

760

198
204
209
214
220
226
230
234
239
245
250
256
261
268
274
279
284
290
294
301
306
312
317
323
329
335
342
348
356
363
369
375
382
390
397
405
410
416
425
431
437
443
450
456
462
467

@IVE>E @IVOTI>I
RU<EWE ZA DIZAWE
IKAR(BUS)OV LET
SMRT GENERALA
GUBI>EMO DO POBEDE
VLADAN
SNILA BABA <TO BI BILA RADA
VOLIM I JA VAS
SVAKA SVRAKA SVOME JATU LETI
BIQANA SLOBU TERA<E
NA SILU SILOM
NEKO U BLACU, NEKO U BLATU
JAJE MU>KU
ZABU<ANTI, LIFERANTI I KOMANDANTI
POBEDA I PRE POBEDE
KU>A GORI A BABA SE ^E<QA
JURI< DECE KOMUNIZMA
\AVOLI SE @ENE
ZAKON @UTE TRAKE
SVI NA JEDNOGA
BIRALA BIRKA
SILOVANA SRBIJA
MLA\A, NOVA, LEP<A DIKTATURA
E, DA MU JE SRCE VELIKO KO JEZIK
DARIVAWE LI^NE ZA NARODNU SLOBODU
SAU^E<>E
RATOVAWE LUDOM RADOVAWE
SPAJAWE MR@WE
POGRE<NA KONCEPCIJA
<E<EQ, PROBU<ENI BALON
KOSOVO, STRAH I NADA
OD PROTESTA DO OPELA
IZGLEDA <A<AVO ALI JE TA^NO
KO NAM KA@E
ORVEL U SAVA CENTRU
UMIRAWE U MIRU
OD VIN-A DO NIN-A
NE BRANITE NAS VI<E
JESEN NA<EG BEZNA\A
POPLA<ENI I UPLA<ENI
NEVINI SU VE> POGINULI
NAJGORA VLADA = NAJGORI ZAKON
SMRT FA<IZMU
IMAO PA NEMAO
DO@IVOTNI @IVOT NA LEVICI
NOVA GODINA, STARI GOSPODARI

761

471
478
484
490
496
503
511
517
524
531
538
545
551
559
564
570
575
581
587
593
598
602
607
613
619
625
630
635
641
646
652
658
664
670
675
680
686
691
696
701
707
712
717
722
727
733

TRI JAHA^A APOKALIPSE

GRADONA^ELNIK BEOGRADA 1999.
NE>U, NE>U PA HO>U
SILOM A NA MILOM
NA<LI PA ZA<LI

737
742
746
751
756

SADR@AJ

759

Danica Dra{kovi}
NE>U DA \UTIM

Izdava_
Srpska re_
Beograd, Vuka Karaxi}a 8/1
Direktor
Danica Dra{kovi}
Urednik
Qiqana <op
Likovno-grafi_ka oprema
Velimir Brankovi}
Tira$
1000 primeraka
<tampa
@elnid, Beograd
Beograd, 2002.
ISBN 86- 491- 0046- 5

762