13

Normalne forme i baze iskazne algebre

Videli smo u Sekciji 4. da svaka iskazna formula A = A(p1 , . . . , pn ) na prirodan nacin indukuje jednu n-arnu istinitosnu funkciju fA = fA (x1 , . . . , xn ).
Naime, za sve a1 , . . . , an {>, }, fA (a1 , . . . , an ) je interpretacija (vrednost) formule A u valuaciji u kojoj je (pi ) = ai , za sve i {1, 2, . . . , n}.
Prirodno je postaviti pitanje, da li vazi obrat, tj. da li je svaka istinitosna
funkcija indukovana nekom iskaznom formulom? Naravno, ako neka istinitosna funkcija ima stalno ima vrednost >, onda je indukuje bilo koja tautologija, recimo p p. Slicno, ako funkcija f ima stalno vrednost , onda
je indukuje bilo koja kontradikcija. No, odgovor je pozitivan i u opstem
slucaju: za proizvoljnu istinitosnu funkciju postoji formula koja je indukuje.
Pre nego sto dokazemo teoremu iz koje ce slediti ovo tvrdenje, pogledajmo
sledeci primer:
Primer 4 Neka je istinitosna funkcija f = f (p, q, r) zadata svojom tablicom
na sledeci nacin:
p q r f
> > > >
> >
> >
> >
> >
> >
>
>
Posmatrajmo one redove (vrste) tablice u kojima funkcija f ima vrednost
>, i pokusajmo da konstruisemo formulu Af koja ce imati vrednost > tacno
za te cetiri valuacije. Formula p q r je tacna samo u jednom slucaju:
kada je (p) = (q) = (r) = >, i to odgovara prvoj vrsti tablice. Dalje,
posmatrajmo cetvrtu vrstu: formula koja je jedino tacna za tu kombinaciju

vrednosti iskaznih slova p, q, r jeste p q r. Sesta

vrsta takode daje tacnu
vrednost, sto postizemo formulom p q r, dok poslednjoj vrsti odgovara
formula pqr. Formulu koja ce biti tacna ako i samo ako nastupi jedna
od prethodna cetiri sucaja dobijamo tako sto napravimo disjunkciju prethodne
cetiri formule: (p q r) (p q r) (p q r) (p q r).

14
Teorema 9 (Disjunktivna normalna forma) Neka istinitosna funkcija f :
{>, }n {>, } nije kontradikcija (tj. nema stalno vrednost ). Tada za
sve x1 , . . . , xn {>, } vazi:
_
f (x1 , . . . , xn ) = {x1 a1 xn an : ha1 , . . . , an i {>, }n , f (a1 , . . . , an ) = >}
gde je xi > znaci xi , a xi znaci xi .
Dokaz. Prvo primetimo da za a, b {>, } vazi ab = > akko je a = b.
Prema tome konjunkt x1 a1 xn an ima vrednost > akko za sve i
{1, 2, . . . , n} vazi xi = ai . Ako je f (b1 , . . . , bn ) = >, onda ce se sa desne strane
pojaviti konjunkt b1 b1 bn bn , pa ce cela desna strana imati vrednost >.
U suprotnom, ako je f (b1 , . . . , bn ) = , onda ce sa desne strane u svakom
konjunktu b1 a1 bn an biti makar jedan i takav da je bi 6= ai , pa ce svaki
konjunkt imati vrednost .

Na dualan nacin dobijamo sledecu teoremu:
Teorema 10 (Konjunktivna normalna forma) Neka istinitosna funkcija
f : {>, }n {>, } nije tautologija (tj. nema stalno vrednost ). Tada
za sve x1 , . . . , xn {>, } vazi:
^
f (x1 , . . . , xn ) = {x1 a1 xn an : ha1 , . . . , an i {>, }n , f (a1 , . . . , an ) = }
gde je xi > znaci xi , a xi znaci xi .
Dokaz. Dualno od dokaza prethodne teoreme.

Kao posledicu bilo koje od prethodne dve teoreme, kao i Teoreme 6:
Teorema 11 Za svaku iskaznu formulu A postoji njoj ekvivalentna iskazna
formula B, koja od logickih veznika ima samo:
, , ,
, ,

15
, ,
, .
Kazemo da su skupovi {, , }, {, }, {, }, {, } potpuni skupovi
logickih operacija, ili da cine bazu iskazne algebre I. U opstem slucaju,
pojam potpunog skupa funkcija (ili baze) se moze definisati za proizvoljan
skup operacija na nekom skupu X: to je takav skup operacija na X da se
njihovom kompozicijom moze dobiti bilo koja operacija tog skupa. Precizna
definicija ovog pojma ukljucuje (prilicno tehnicke) definicije pojma kompozicije operacija razlicite arnosti kao i pojma kompozicije. No, posto cemo mi
raditi uglavnom sa unarnim i binarnim operacijama, za koje je jasno sta je
njihova kompozicija, mozemo prihvatiti sledecu definiciju:
Definicija 10 Neka je F neki skupo istinitosnih funkcija. Kazemo da je F
baza iskazne algebre I ako se svaka istinitosna funkcija moze dobiti kompozicijom funkcija iz skupa F.
Lako je videti da ni jedna od fundamentalnih operacija iskazne algebre , ,
, ne cini sama za sebe bazu. Postoje tacno dve binarne operacije na skupu
{>, } koje, svaka za sebe, cine bazu:
Definicija 11 Shefferova operacija (ili operacija nand), u oznaci je
binarna operacija skupa {>, } koja se definise sa
p q := (p q).
Lukasiewiczeva operacija (ili operacija nor), u oznaci je binarna operacija skupa {>, } koja se definise sa
p q := (p q).
Teorema 12 Jedine binarne operacije skupa {>, } koje, svaka za sebe,
cine jednoelementnu bazu iskazne algebre jesu Shefferova operacije odnosno
Lukasiewiczeva operacija .
Dokaz. Prvo, dokazimo da se pomocu operacija odnosno mogu izraziti
operacije , , :

16
p p p
p q (p q) (p q)
p q (p p) (q q)

p p p
p q (p q) (p q)
p q (p p) (q q)

Neka je sada f = f (p, q) neka binarna operacija skupa {>, }, pomocu

koje mozemo izraziti sve ostale operacije, pa specijalno i operaciju negacije.
Onda mora f (>, >) = i f (, ) = >. Ostaje jos da se odredi vrednost od
f (>, ) i f (, >). Od cetiri mogucnosti dve ce dati bas operacije odnosno
, a preostale dve daju unarne operacije, pomocu kojih se ne bi mogla izraziti
ni jedna operacija arnosti vece od 1.