UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Sinia Kuzmanovi

INDUSTRIJSKI

DIZAJN
NOVI SAD, 2008.

Predgovor
Na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu, od kolske 2007/2008. godine, predmet
INDUSTRIJSKI DIZAJN predaje se studentima etvrte godine, na smeru Grafiko inenjerstvo i
dizajn, tokom osmog semestra sa nedeljnim fondom asova 2+4. Osnovni cilj ovog predmeta je da
upozna budue grafiare sa osnovnim elementima industrijskog dizajna.
U okviru ove knjige, uglavnom, je razmatran dizajn proizvoda u mainskoj industriji, s obzirom da su u
okviru nje obuhvaene gotovo sve aktivnosti koje se vre sa i nad proizvodima, mada, neosporno,
ima i takvih proizvoda gde se obavljaju i neke sasvim druge, specifine, aktivnosti, na primer, u
hemijskoj, naftnoj, prehrambenoj i slinim industrijama. Ovom knjigom se elelo ukazati i na sve
elemente proizvoda koji utiu na zadovoljstvo kupaca, odnosno, krajnjih korisnika proizvoda, kako bi
se, naroito pri razvoju novih proizvoda, tim elementima posvetila posebna panja. Naime, danas se
smatra da je sasvim normalno da su proizvodi lepi, kvalitetni, jeftini, lepo upakovani, kao i da sve to,
naalost, nije dovoljno za uspean plasman proizvoda, jer kupci od proizvoda zahtevaju znatno vie.
Oni, sa punim pravom, oekuju da im proizvodi, pored neposredne koristi, prue i odreeno
zadovoljstvo, pa ak i oduevljenje, prvo, pri njihovoj kupovini, zatim, primeni i, naroito, pri
posedovanju tih proizvoda. Kupci stalno trae nove proizvode, bitno drugaije od ostalih, koji e im
obezbediti posebnost, presti, potovanje i uvaavanje okoline, ili, bar, da oni misle da je to tako.
Knjigom se elelo ukazati i na injenicu da sluba marketinga, pored ostalog, treba da ustanovi koji
su to zahtevi a, zatim, na osnovu njih, da izda nalog slubi razvoja da napravi ba takve proizvode. A
kad ima takve proizvode, da zna, na adekvatan nain, da ih prikae potencijalnim kupcima i da ih
navede na stalnu kupovinu ba tih proizvoda. U okviru ove knjige proizvodi su posmatrani samo s tog
stanovita.
Na ovom mestu elim da izrazim moju veliku zahvalnost recenzentima ove knjige: prof. dr Vojislavu
Miltenoviu, sa Mainskog fakulteta u Niu i prof. dr Jovanu Vladiu, sa Fakulteta tehnikih nauka
u Novom Sadu, na savesnom pregledu rukopisa i nizu veoma korisnih predloga.
U Novom Sadu, 2008. godine.

Autor

Sadraj
1. Pojam dizajna i osnovne odlike proizvoda ............................................................................ 1
Pojam dizajna (1), Pojam proizvoda (1), Osnovne odlike proizvoda (2),
2. Faktori koji utiu na dizajn proizvoda ...................................................................................... 9
Funkcija (10), Namena (11), Struktura (12), Veliina (13), Vrsta materijala (15), Masa (15),
Ergonomski zahtevi (15), Bezbednost (16), Sigurnost funkcionisanja (17), Veliina serije (19),
Rok isporuke (19), Ugovoreni kvalitet (19), Vek trajanja proizvoda (20), Stepen iskorienja
(20), Stepen automatizacije (21), Ugovorena cena (21), Nain izrade proizvoda u mainstvu i
tehnologinost (21), Montaa (21), Oznaavanje (23), Atmosferilije (24), Bioloki faktori (24),
Specijalni zahtevi (24), Zakonski propisi (25), Poviena temperatura (25), Niska temperatura
(25), Zatita od zraenja Sunca (25), Poviene vibracije (25), Hermetinost (26), Jednostavno
rastavljanje (26), Protiveksplozivna zatita (26), Zatita od vandalizma (26), Zatita od krae
(26), Zatita od nesrea (27), Rad proizvoda u havarijskim uslovima (27), Higijenski zahtevi
(28), Mogunost nadogradnje (28), Lini zahtevi (28)
3. Elementi dizajna proizvoda ..................................................................................................... 33
Kompozicija (33), Kompoziciona ravnotea (34), Simetrija (35), Proporcionalnost (36),
Elementi forme (36), Harmonija (38), Ritam (39), Akcenat (39), Plastinost (39), Ornament (40),
Senke (40), Boja (41), Grafika sredstva informisanja (42), Stil (44). Moda (45)
4. ivotni ciklus proizvoda .....................................................................................................

47

Faze ivotnog ciklusa proizvoda (48), Radni vek i vek trajanja proizvoda (50), Tehniko i
moralno zastarevanje proizvoda (53), Uticaj ivotnog ciklusa na politiku proizvoda i
politiku razvoja (55), Metodoloko prognoziranje smene generacija proizvoda (59)
5. Istraivanje i razvoj proizvoda ............................................................................................. 61
Nosioci razvoja (61), Razvoj u kompanijama (63), Strategija razvoja, inovacije i licence
(64), Inovacije (67), Licence (71), Stvaralaki proces (72), Upravljanje stvaralakim radom
(72), Generisanje ideja (73), Metoda analiza prirodnih sistema (74), Metoda analiza poznatih
tehnikih sistema (74), Metoda asocijacije (75), Metoda uivljavanja u ulogu (77), Metoda
oiglednog prikaza zadate funkcije (77), Metoda dijagrama ideja (77), Metoda matrice ideja
(78), Metoda "Bujice ideja" (Brainstorming) (79), Metoda 635 (81), Opta metodologija
pronalaenja novih ideja (82), Metoda propisivanja eljenih karakteristika (83), Metoda ciljne
cene (83), Metoda traenja greke (83), Metoda kataloga (83), Proces odluivanja (83), Odlike
stvaralakog procesa (84), Prepreke stvaralatvu (85)
6. Defininsanje dizajna tokom razvoj proizvoda .................................................................... 89
Scenario razvoja proizvoda (89), Sloenost proizvoda i konstruktorskih aktivnosti (95), Transfer
tehnologija (99), Razvoj receptura, pilot proizvodnja i osvajanje tehnologija (99),

Tehnoloka predvianja (99), Izvrioci (100), Projektovanje i konstruisanje podrano

raunarom (104), Primena raunara za obavljanje prauna (106), Primena raunara za izradu
crtea (107), Primena raunara za izradu crtea i obavljanje prorauna (109), Primena
raunara za sprovoenje simulacija (109), Primena raunara za sprovoenje optimizacije (110),
Radno mesto dizajnera (110), Upravljanje razvojem i organizacija razvoja (111), Metoda
upravljanja razvojem pri kojoj se "sve dri u glavi" (112), Gantogram (113), Metoda mrenog
dijagrama (114), Kontrola izvrenja zadataka (114), Nedostaci u razvoju proizvoda (115),
Organizacija razvoja (116), Odeljenje za planiranje programa (116), Odeljenje za nove
proizvode (116), Odeljenje za inovacije (117), Odeljenje za kvalitet (117), Odeljenje za
koordinaciju (118), Rizici razvoja (118), Tehnika dokumentacia (119), Kontrola
konstrukcione dokumentacije (121), Tehnoloka kontrola konstrukcione dokumentacije
(123), Kontrola konstrukcione dokumentacije sa stanovita standardizacije (123), Kontrola
konstrukcione dokumentacije sa stanovita merljivosti i ispitivanja (123), Kontrola konstrukcione
dokumentacije sa stanovita patentne zatite (124), Tehnika kontrola (revizija) konstrukcione
dokumentacije (124),
7. Patentna zatita dizajna proizvoda ................................................................................... 125
8. Definisanje asortimana, tehnikih karakteristika, marke, stila i modnih karakteristika
proizvoda ........................................................................................................................... 129
Definisanje asortimana proizvoda (129), Definisanje tehnikih karakteristika proizvoda i
tipizacija (129), Definisanje marke proizvoda (135), Drfinisanje stila proizvoda (136),
Drfinisanje modnih karakteristika proizvoda (136)
9. Izrada, kvalitet, ekologija, standardi i zakonski propisi .................................................... 137
Izrada (137), Mesto izrade (140), Kvalitet (140), Pokazatelji kvaliteta proizvoda u mainstvu
(143), Metodologija obezbeenja kvaliteta proizvoda (145), Metodologija ocene kvaliteta
proizvoda (147), Ocena kvaliteta konstrukcionog reenja (149), Vrednovanje proizvoda
posredstvom bodovnog sistema (149), Naini obezbeenja, provere i prikazivanja kvaliteta
proizvoda (verifikacija, validacija i zapisi) (151), Metode planiranja ispitivanja proizvoda
(152), Postupak sprovoenja ispitivanja i kontrolisanja (153), Akreditovane laboratorije,
kontrolne organizacije, sertifikaciona tela, nacionalno akreditaciono telo (155),
Homologacija i ocena kvaliteta (156), Garancija (158), Naini poboljanja kvaliteta
proizvoda (159),
10. Sistematizacija i identifikacija proizvoda ......................................................................... 161
Etiketa, deklaracija, identifikacione, klasifikacione i EAN ifre (162)
11. Konzervacija, ambalaa, pakovanje, transport i skladitenje proizvoda ....................... 167
Vrste oteenja (167), Uzroci oteenja (169), Konzervacija (169), Ambalaa (170),
Pakovanje (175), Oznaka sadraja pakovanja (176), Transport (176), Skladitenje (180)
12. Prijem, odpakivanje, dekonzervacija, putanje u pogon, uhodavanje
i preuzimanje proizvoda ..................................................................................................... 183
Odpakivanje (183), Razlozi i naini dekonzervacije (184), Naini ugradnje, putanja u
pogon i uhodavanja proizvoda (184)

13. Eksploatacija, nadzor, servis, odravanje, remont i reciklaa proizvoda ..................... 187
Eksploatacija proizvoda (187), Nadzora nad radom proizvoda (monitoring) (190), Principi
dijagnostike i kontrole (191), Uzronici havarija (193), Servis proizvoda (194), Odravanje
proizvoda (194), Remont proizvoda (196), Procena tete (196), Naini otklanjanja
posledica havarije (197), Procena preostalog resursa proizvoda (197), Mogunost
reciklae proizvoda (197)
14. Tehnika podrka, pratea tehnika i promotivna sredstva .......................................... 201
Tehnika podrka (201), Uputstva, prospekti, katalozi, uzorci (201), Smernice za izradu
uputstva (202), Smernice za izradu promotivnog materijala (203), Uzorci (207)
15. Vreme i trokovi razvoja .................................................................................................... 209
16. Naini formiranja cene za nove proizvode ......................................................................

211

Metodologija odreivanja cene i granice rentabilnosti (212), Metodologija smanjenja cene

proizvoda smanjenjem trokova proizvodnje (215)
17. Ocena trine pozicije proizvoaa i njegovih proizvoda, na osnovu cene
proizvoda ............................................................................................................................

217

Naini ocene trine pozicije proizvoaa na osnovu cene proizvoda (217), Portfolio
proizvoda (218)
18. Specifinosti rada dizajnera .............................................................................................. 221
Kako ubediti druge u ispravnost svojih ideja (223), Izrada izvetaja o novom proizvodu
(223), Metodologija pisanja strunih radova (225), Dizajnerska etika (226)
Literatura ...................................................................................................................................

229

2.

Faktori koji utiu na dizajn proizvoda

Dizajn proizvoda zavise od velikog broja faktora, na primer, u mainstvu od:

funkcije,
namene,
strukture,
veliine,
vrste materijala,
mase,
ergonomskih zahteva,
bezbednosti,
sigurnosti funkcionisanja,
estetskih zahteva, preko oblika (kompozicije, kompozicione ravnotee, simetrije, proporcije,
harmonije, ritma, akcenta, ornamenta, plastinosti, senki, itd.), boje i grafikih sredstava
informisanja,
veliine serije (unifikacija),
roka isporuke,
ugovorenog kvaliteta,
veka trajanja (trajnosti),
stepena iskorienja,
stepena automatizacije,
potronje energije,
ugovorene cene,
naina izrade i tehnologinosti (odlivci, otpresci, otkovci, zavareni, lemljeni, lepljeni, presovani,
stezni, zakovani i zavrtanjski spojevi, veze sa ivijom, klinom, olebljenim i profilisanim vratilom,
delovi izraeni struganjem, glodanjem, buenjem, rendisanjem, elektroerozijom, bruenjem,
prosecanjem, savijanjem, dubokim izvlaenjem, natiskivanjem, istiskivanjem, izvlaenjem,
provlaenjem, valjanjem, sinterovanjem, brizganjem, delovi predvieni za termiku obradu,
galvanizaciju, bojenje i sl.), nain stezanja, merenja, itd.
montae,
oznaavanja,
ispitivanja,
konzervacije,
pakovanja,
ambalae,
skladitenja,
transporta,
odpakivanja,
dekonzervacije,
ugradnje,
rukovanja,
eksploatacije,

10
servisa,
odravanja,
remonta,
atmosferilija,
biolokih faktora,
reciklae,
zatite ivotne sredine,
specijalnih zahteva (zakonski propisi, standardi, ugovori, licence, mogunost finansiranja,
poviena temperatura, niska temperatura, poviene vibracije, hermetinost, centrinost,
elastinost, krutost, jednostavno rastavljanje, protiv eksplozivna zatita, zatita od vandalizma,
krae, nesrea - poar, poplave, zemljotres, rad u havarijskim uslovima, higijenski zahtevi,
mogunost nadogradnje, itd.).
linih zahteva (ukus, navike, obiaji, presti, moda, komfor, pol, starosno doba, zanimanje,
brano stanje, nacionalnost, rasa, vera, hendikepiranost, itd.).
Znaaj svakog od ovih faktora je izuzetno velik, meutim, u zavisnosti od vrste proizvoda neki su
izraeniji u veoj ili manjoj meri, dok se neki mogu ak i zanemariti. Kod nekih drugih proizvoda ti
faktiri mogu biti sasvim drugaiji.

Funkcija
Neosporno je da najvei uticaj na oblik proizvoda ima njegova funkcija. to je funkcija sloenija i to
proizvod moe da obavi vie funkcija, time je njegov oblik sloeniji a cena vea, mada to nije i pravilo,
na primer, kod nakita. Uticaj funkcija na oblik proizvoda se moe videti na svim proizvodima. Na
primer, kod univerzalnog redukitora, spojnice i elektromotora (sl.2.1) razlika oblika potie od razlika
funkcija koje obavljaju te tri komponente. Reduktori imaju funkciju da smanjuju (redukuju) broj obrtaja
elektromotora, spojnice imaju funkciju da spajaju motore sa reduktorima, dok elektromotori imaju
funkciju da pokreu radne maine sa odreenim (np. asinhronim) brojem obrtaja.

Slika

2.1

Karakteristino reenje
univerzalnog zupastog
reduktora (1), elastine
spojnice (2) i asinhronog
elektromotora (3)

Zbog velike zavisnosti proizvoda od funkcije neophodno je to detaljnije definisati sve opte,
parcijalne i elementarne funkcije proizvoda, kako bi se mogao usvojiti takav proizvod kojim e se
postii to potpunije zadovoljenje postavljenih zahteva. Veoma esto se deava da se jedna te ista
funkcija moe obaviti sa razliitim proizvodima zbog ega je potrebno detaljno sagledati prednosti
pojedinih reenja i opredeliti se za povoljnije. Na primeru univerzalnih reduktora moe se videti da se
smanjenje broja obrtaja moe izvriti posredstvom zupastih reduktora (sa cilindrinim zupanicima i
sa cilindrinim i konusnim zupanicima) i sa zupastopunim reduktorima (sl.2.2).

Slika

2.2

Motorni reduktori sa
cilindrinim (1), konusnim
i cilindrinim (2) i
cilindrinim i punim
1
zupanicima (3)

11
Koje reenje e se usvojiti zavisi od raspoloivog prostora za ugradnju reduktora, eljenog stepena
iskorienja reduktora, cene i eventualnih specijalnih zahteva: mirnog i tihog rada, samokoivosti
reduktora i sl. U sluaju da ima dovoljno prostora u aksijalnom pravcu, tj. da ose ulaznog i izlaznog
vratila mogu da budu paralelne, ili saosne, usvajaju se reduktori sa cilindrinim zupanicima (sl.2.21), u sluaju da nema dovoljno prostora u aksijalnom pravcu, pa ose treba da se ukrtaju, usvajaju se
reduktori sa konusnim zupanicima (sl.2.2-2), a u sluaju da pri tome treba da se obezbedi i miran i
tih rad, ili eventualno samokoivost reduktora, usvajaju se reduktori sa osama koje se mimoilaze, tj.
reduktori sa punim parom (sl.2.2-3), itd.

Namena
Namena proizvoda, bez obzira na istovetnost funkcije, jako utie na oblik i konanu cenu proizvoda,
zbog ega dizajneri moraju biti detaljno upoznati sa njegovom osnovnom namenom, kako bi mogli da
definiu proizvod koji e moi to potpunije da zadovolji postavljenim zahtevima korisnika. To se
najbolje moe sagledati na primeru univerzalnog zupastog motornog reduktora (sl.2.3). U zavisnosti
od toga kako je mogue reiti prihvatanje (temeljenje) reduktora zavisie i izbor oblika ugradnje
motornog reduktora, a time i njegova cena. Na primer, kod motornih reduktora, postoji velika razlika
izmeu reduktora namenjenih za vezu sa stopalima (sl.2.3-1), od onih namenjenih za vezu sa
prirubnicom (sl.2.3-2), posebno malom i velikom, ili prirubnicom za mealice, ili od tzv. nasadnih
reduktora, bez (sl.2.3-3) ili sa prirubnicom.

Slika

2.3

Univerzalni zupasti
motorni reduktori sa
stopalima (1), sa
prirubnicom (2)
i tzv. nasadnih
1
reduktora (3)

Pored toga, u okviru motornih reduktora, namena ima veliki uticaj i na poloaj ugradnje (sl.2.4), tako
da i o tom faktoru treba voditi rauna prilikom razvoja, odnosno naruivanja i isporuke proizvoda
(poloaj otvora za ulivanje, kontrolu nivoa i isputanje ulja). Kod motornih reduktora je veoma vaan i
poloaj prikljunice na elektromotoru, kao i poloaj uvodnica na prikljunici. Ovi parametri posebno
utiu na jednostavnost ugradnje i lep izgled ugraenog proizvoda. Kod pojedinih vrsta proizvoda, na
primer elektromotora, ti parametri su posebno definisani standardom, ili tzv. IEC propisima, tako da
dizajneri tu nemaju neki vei uticaj na definisanje tih parametara, ve samo na definisanje oblika
pojedinih komponenti. Kod ostalih proizvoda, kod koji to nije sluaj a koji se izrauju kao univerzalni
tj. koji moraju biti tako oblikovani da mogu da se koriste u razliitim oblicima i poloajima ugradnje,
tom faktoru treba posvetiti posebnu panju.

Slika

2.4

Karakteristini
poloaji ugradnje
univerzalnih
zupastih motornih
reduktora sa
stopalima
i prirubnicom

B3

B5

V1

B5a

V3

B8

V5

V8

12
Kod pojedinih vrsta proizvoda velika je razlika izmeu proizvoda malog kapaciteta (sl.2.5),
namenjenih za pojedinanu (individualnu) primenu, od proizvoda velikog kapaciteta, namenjenih za
grupnu (centralnu) primenu. Razlika se ogleda pre svega u njihovom kapacitetu, dimenzijama, nainu
izvoenja, nainu pokretanja i ceni.

Slika

2.5

Runo pokretljiva (1),

motorna (2) i samohodna
motorna (3) kosaica
1
za travu

Takoe treba imati u vidu da proizvodi namenjeni za trajnu upotrebu i za industrijsku proizvodnju
imaju sasvim drugaiji oblik, karakteristike (stacionarni ili prenosivi) i cenu, od proizvoda namenjenih
za privremenu upotrebu, a posebno od onih koji su napravljeni od prirunih materijala bez ili sa
veoma malo alata.

Struktura
Uticaj usvojene strukture i njen raspored, tj. broj usvojenih komponenata ili detalja, i njihov poloaja,
ima veliki uticaj na karakteristike proizvoda i obratno. Na primer kod punih reduktora to se moe
videti preko veliine prenosnog odnosa (odnos ulaznog i izlaznog broja obrtaja). Na sl.2.6-1, prikazan
je jednostepeni puni reduktor sa stopalima, na sl.2.6-2 kombinovani dvostepeni zupasto-puni
reduktor (sa veim prenosnim odnosom) i na sl.2.6-3 kombinovani dvostepeni puni reduktor (sa jo
veim prenosnim odnosom). Ova razlika oblik nesumnjivo proistie usled razliitog broja
komponenata, u okviru pojedinih reduktora, to se direktno odraava na veliinu prenosnog odnosa i
cenu proizvoda.

Slika

2.6

Jednostepeni puni (1),

dvostepeni zupasto-puni (2)
i dvostepeni puni reduktor (3)

Neosporno je da proizvodi sa jednostavnijom strukturom imaju niu cenu i jednostavniji oblik, i

obratno, mada to nije i pravilo. Na primer, svi usisivai imaju gotovo istovetnu strukturu, koja se satoji
od elektromotora, posude za prainu i usisnog levka, a izraiju se u dve osnovne verzije, kao runi
(prenosiv) i podni, horizontalan ili vertikalan (sl.2.7).

Slika

2.7

Karakteristina reenja
usisivaa (1) runo noeni,
(2) podni horizontalni vueni
i (3) podni vertikalni vueni

Koje reenje e se usvojiti zavisi od veliine usisivaa. Ako je re o malim usisivaima oni se
najee izrauju kao runi, vei usisivai se rade kao horizontalni, a oni najvei kao vertikalni, mada
to nije i pravilo. Runi usisivai se izrauju kao jedna celina (sl.2.7-1), ili kao dve odvojene celine, da
bi se smanjila masa usisivaa i time olakao rad, tj. njihovo korienje. Najpovoljnije je kad se oni

13
izrauju kao jedna celina, jer se u svim drugim sluajevima gubi njihova osnovna prednost - velika
pokretljivost. U sluaju da je masa usisivaa vea, zbog vee snage elektromotora, koja je potrebna
zbog vee efikasnosti, onda se oni izrauju kao dvodelni, i predvieni su da se kae o rame, ime se
zadravaju sve prednosti runih usisivaa. Podni horizontalni usisivai (sl.2.7-2) su najpovoljniji za
srednje veliine usisivaa, jer su stabilni, a pri manjim dimenzijama zauzimaju i relativno mali korisni
prostor, dok su vertikalni usisivai (sl.2.7-3) pogodni samo za velike snage (velike dimenzije
usisivaa) kada je mogue postii i najvee utede u prostoru, prilikom usisavanja i skladitenja
usisivaa. Vei (tei) usisivai se obavezno moraju izraivati sa tokiima. Ako je usisiva namenjen
za domainstva, onda se on obavezno mora isporuiti sa savitljivim crevom, da bi se omoguilo
usisavanje i na tee pristupanim mestima, a samo ako je re o industrijskim usisivaima,
namenjenim samo za usisavanje podova, onda se usisni levak moe postaviti i direktno na kuite
usisivaa. Pri izboru konanog reenja treba voditi rauna i o poloaju elektromotora, jer je zbog
stabilnosti usisivaa najpovoljnije da je on to blie podu, itd.

Veliina
Uvek se tei da sve veliine (tipovi), u okviru jedne te iste vrste (linije) proizvoda, budu meusobno
slini. Na primer, kod elektromotora, reduktora (sl.2.8) i slinih proizvoda. Na taj nain se postie
odreeni red i prepoznatljivost proizvoda pojedinih proizvoaa.

Slika

2.8

Karakteristini (isti)
oblici pojedinih veliina
reduktora u okviru jedne
familije nasadnih
motornih reduktora

Meutim, ima i sluajeva kada veliina proizvoda ima veoma znaajan uticaj na njegov konaan oblik
i cenu, jer se pogodnim oblikom, kod proizvoda velikih dimenzija, eli smanjiti utroak materijala. Na
primer, kod zupanika velikih dimenzija, prikazanih na sl.2.9, moe se uoiti nastojanje da se
odgovarajuim oblikom smanji utroak materijala.

Slika

2.9

Karakteristini oblici
zupanika: (1) malih,
(2) srednjih i (3) velikih
dimenzija, uporeenih
sa metalnim noviem

Isto tako i na primeru sijalinog grla, koje je do sada kod svih veliIna sijalica uvek bilo isto (da bi se
obezbedila njihova meusobna zamenljivost), moe se uoiti nastojanje da se kod manjih sijalica
(sl.2.10) odstupa od tog pravila, da bi se napravile odreene utede u materijalu.

Slika

2.10

Karakteristini oblici
sijalinog grla

14
Danas se odstupa od uobiajenog oblika pojedinih proizvoda da bi se napravila i odreena
funkcionalna pobolj{anja, na primer, u cilju lakeg rukovanja. To se najbolje moe videti kod
elektrinih prekidaa (sl.2.11). Naime, moe se uoiti nastojanje da se poveanjem aktivne povrine
dirke prekidaa pobolja njegova funkcionalnost, posebno u mraku, kada treba "napipati" dirku
prekidaa i aktivirati (ukljuiti) prekida.

Slika

2.11

Karakteristina reenja
prekidaa sa malom i
velikom aktivnom
povrinom dirke

Posebno je vano istai da veliine nekih proizvoda ili detalja na njima, na primer ruice
rukohvata, iz isto funkcionalnih razloga ne mogu da "rastu" proporcionalno sa veliinom
rasta ostalih delova proizvoda (sl.2.12).

Slika

2.12

Karakteristina reenja male

i velike rune builice

Zbog toga se, pri dizajniranju, tim detaljima mora posvetiti posebna panja. Kao
karakteristian primer moe se navesti rukohvat na runoj builici.

Vrsta materijala
S obzirom da cene materijala nisu iste, primena skupih materijala se uvek nastoji izbei ili bar svesti
na to manju meru. To znai da cena materijala, od kojeg se izrauju pojedini proizvodi ili njihovi
delovi, ima veliki uticaj na formiranje njihovog konanog oblika i cene. Naime, velika je razlika izmeu
delova izraenih od, na primer, relativno jeftinog sivog liva i skupe bronze (sl.2.13). Kod skupih
materijala nastoji se da se posebnim oblikom proizvoda, bez obzira na sloenost izrade, utroak
materijala svede na to manju meru (sl.2.13-2), dok kod jeftinih materijala to nije sluaj (sl.2.13-1).
Naime, kod njih se nastoji da se obezbedi samo jednostavna i jeftina izrada, ne vodei puno rauna o
utroko materijala, s obzirom da je on jeftin.

Slika

3.14

Karakteristini oblici punih tokova

izraenih od sivog liva (1) i bronze (2)
1

Posebno treba istai da razliitost oblika proizvoda moe nastati i usled razliitih tehnolokih
svojstava materijala, od kojeg se izrauje dotini proizvod, na primer, usled razliite obradivosti i sl.

15

Masa
Masa, ne samo mainskih delova, ima izuzetno veliki uticaj na trokove proizvodnje i njihovu
primenljivost, zbog ega se tom faktoru uvek posveuje velika panja. Da bi se trokovi proizvodnje
sveli na to manju meru obino je potrebno, odgovarajuim konstrukcionim zahvatima, utroak
materijala svesti na minimum. To se postie "vaenjem" materijala sa bonih povrina delova, gde su
optereenja manja (sl.2.14), mada postoje i druge mogunosti. Danas, primenom metode konanih
elemenata praktino se omoguava potpuna optimizacija oblika mainskih delova.

Slika

2.14

Prikaz karakteristinog naina

smanjenja mase zupanika (2)
1

Meutim, treba istai da ima i takvih konstrukcija kod kojih se ide na smanjenje mase, bez obzira to
se time poveavaju trokovi proizvodnje i ukupna cena proizvoda. To je sluaj kod transportnih
sredstva, posebno aviona, zatim, runog alat, runih aparata za domainstvo i sl., gde je, iz
funkcionalnih razloga, potrebno da masa proizvoda bude to manja, bez obzira na njihovu cenu.

Slika

2.15

Karakteristino reenje traktora kod kojeg je,

sa njegove prednje strane, postavljen protivteg
da bi se poveala njegova masa

Posebno treba istai da se smanjenje mase ne vri na svim proizvodima, na primer, kod traktora
(sl.2.15), lokomotiva i sl., gde se zahteva velika masa, tj. te konstrtukcije treba da imaju veliku masu
kako bi obezbedile to veu vunu silu (F = Fn , gde je: - koeficijent trenja, a Fn - normalna sila).
U pojedinim sluajevima poveanje mase se ostvaruje dodavanje tegova od nekog jeftinog materijala
(na primer, kod dizalica se stavljaju betonski blokovi, itd.).

Ergonomski zahtevi
Ergonomija je nauna disciplina koja izuava funkcionalne mogunosti oveka u toku procesa rada i
definie potrebne uslove za stvaranje oseaja potpunog komfora i optimalne uslove za
visokoproduktivan rad. Zbog toga je, pri dizajniranju proizvoda, potrebno zadovoljiti sve zahteve koji
se postavljaju pred sistem "ovek - proizvod - radna sredina". Da bi se upotreba proizvoda uinila to
prijatnijom i da bi se uspostavio human odnos izmeu oveka i proizvoda, neophodno je obezbediti
da svi delovi, koji su u neposrednom kontaktu sa korisnikom, budu prilagoeni oveku, tj. njegovim
antropometrijskim dimenzijama i njegovim motornim sposobnostima. Pri definisanju antropometrijskih
dimenzija, kao i pri izboru proizvoda kod kojeg su te dimenzije vane, posebno treba voditi rauna o
razliitim rasama i polovima (sl.2.16).

16

Slika

2.16

Karakteristine dimenzije
tela mukarca

Posebno je vano obratiti panju na oblik i dimenzije raznih ruica, draa i komandnih organa
(sl.2.17), kako bi se obezbedilo jednostavno rukovanje sa proizvodom.

Slika

2.17

Karakteristini oblici
i dimenzije dugmadi
za regulaciju

Obezbeenje optimalnih radnih uslova nije vezano samo za dimenzije proizvoda i aktivnu silu koju je
potrebno uloiti da se ostvari funkcija proizvoda, ve i sa niz drugih faktora. Na primer, u procesu
primene proizvoda na oveka deluje: atmosferski pritisak, temperatura, buka, vibracije, osvetljenost,
praina i hemikalije iz vazduhu, itd. O svim tim faktorima se takoe mora voditi rauna.

Bezbednost
Pojedini proizvodi, pri korienju, mogu biti izvor opasnosti za korisnike. Zbog toga su dizajneri duni
da preduzmu odgovarajue konstrukcione zahvate kojima e spreiti mogunost nastanka nesree, ili
u sluaju da to nisu u mogunosti, obavezni su da ugrade odreene zatitnike i posebnim natpisom
na samom proizvodu i odgovarajuim uputstvima za eksploataciju, i eventualnom obukom, upozore

17
neposredne korisnike na postojeu opasnost. Ti natpisi, ili oznake, obavezno se moraju postaviti na
vidnom mastu, na samom proizvodu, a u uputstvu za eksploataciju, moraju biti posebno oznaeni, na
primer, ispisani crvenom bojom ili masnim (bold) slovima.
U automobilskoj industriji se problemu bezbednosti posveuje posebno velika panja. U savremene
automobile se, pored ugradnje ureaja za spreavanje proklizavanja tokova (ABS), ugradnje
posebnih ojaanja na vratima (za sluaj bonog sudara), obavezno ugrauju i vazduni jastuci
(sl.2.18) kojima se spreava nastajanje veih ozleda putnika pri sudaru vozila. Vazduni jastuci se,
na primer, postavljaju ispred vozaa i suvozaa, sa strane i u visini kolena, kojima se spreava
ozleda kolena, itd.

Slika

2.18

Izgled aktiviranih vazdunih

jastuka kod putnikog automobila

Uobiajeni izvori mehanikih nesrea su obrtni delovi maina, koji se moraju izolovati od okoline
postavljanjem oklopa ili zatitne mreice i sl. U sluaju da se postavlja zatitna reetka, dimenzije
procepa moraju biti takve da se sprei mogunost prolaska ruke i prstiju, a ako iz nekih razloga to nije
mogue izvesti onda je potrebno izvore opasnosti udaljiti iz te zone, to je uostalom sve precizno
definisano odgovaraju}im standardima. Pored navedenih mehanikih izvora opasnosti postoje i
elektrini, termiki (niska i visoka temperatura), poviene vibracije, buka, razna isparenja i sl. Na
primer, na svim mestima gde postoje tetna isparenja potrebno je ugraditi ventilatore za izbacivanje
vazduha i sl. Pored toga potrebno je obezbediti i staze po kojima se kreu radnici, zatitnim
ogradama, a posebno ako su one postavljene na visini, kao to je to sluaj na rezervoarima i slinim
mestima. O svim tim elementima posebno treba voditi rauna pri kupovini, odnosno, ugovaranju
kupovine.

Sigurnost funkcionisanja
Pojedine vrste proizvoda zahtevaju visoku sigurnost funkcionisanja (avioni, automobili i slini
proizvodi), tako da se toj vrsti proizvoda mora posvetiti posebna panja. Oni se odlikuju posebnom
(skupljom) konstrukcijom, primenom kvalitetnijih materijala i savremenijih (skupljih) tehnologijan
izrade. Sigurnost funkcionisanja najee treba posebno istai. Kod prestinih terenskih vozila to se
postie posebnim isticanjem rezervnog toka (sl.2.19).

Slika

2.19

Karakteristino reenje rezervnog toka

na terenskom vozilu Toyota RAV 4

Na sigurnost funkcionisanja nejvei uticaj ima kvalitet i pouzdanost proizvoda.

18

Estetski zahtevi
Izgled proizvoda nije podjednako znaajan ali nema takvih proizvoda gde on nije vaan. U zavisnosti
od funkcije i namene proizvoda odredjuje se njegov znaaj. Razvojem drutva, estetski zahtevi
dolaze do posebnog izraaja. Naime, umetnost, kao deo kulture jednog drutva, postavlja odreene
estetke kriterijume pred proizvode. Dok, proizvoai nastoje da dizajnom proizvoda postignu
odreenu prednost nad konkurencijom, jer kupcima nije svejedno kakav proizvod koriste, oni ele
primenom nekog proizvoda, da doive i odreeno zadovoljstvo. Na primeru eljusti stege (sl.2.20)
moe se videti uticaj dizajna na estetsku vrednost proizvoda.

Slika

2.20

Karakteristina reenja
moguih oblika eljusti stege

Napori, koji se pri tome preduzimaju, su zanemarljivi u odnosu na efekte koji se dizajnom postiu.

Veliina serije
Veliina serije ima izuzetno veliki uticaj na oblik i cenu proizvoda. Ako je re o maloj seriji onda, po
pravilu, nije opravdano ulagati velika sredstva u specijalne alate, pa se proizvodi izrauju bez ili sa
veoma malo alata, na primer, zavarivanjem umesti livenjem ili kovanjem. Meutim, treba posebno
istai da se pojedini proizvodi namerno izrauju u malim serijama, da bi se mogla istai posebnost
kupaca - vlasnika proizvoda, i na raun toga omoguilo zadravanje visoke cene proizvoda. Na
primer, kod nakita, satova, pojedinih tipova automobila i sl. izrauju se ograniene serije, koje se ak
posebno numeriu i vodi se rauna o tome kojim kupcima su prodati pojedini primerci, kako bi se
istakla posebnost tih proizvoda i njihovih kupaca.
Da bi se iskoristile prednosti velikih serija uvek se sprovodi unifikacija oblika delova, tj. korekcija
oblika slinih delova, u cilju izbegavanja razlike. Ovakvim zahvatom se serije bar udvostruuju, ime
se obino dostiu brojke koje opravdavaju ulaganja u specijalne alate. Najvei efekti unifikacije se
mogu postii kod sloenih proizvoda, unifikacijom podsklopova i agregata, jer se tada pojedini
podsklopovi mogu koristiti i u okviru drugih maina i ureaja. Karakteristian primer unifikacije moe
se videti kod univerzalnih reduktora (sl.2.21).

Slika

2.21

Karakteristian primer unifikacije

podsklopova kod univerzalnih
zupastih reduktora

19
Naime, prilagoavanjem dimenzija i tehnikih karakteristika pojedinih komponenata mogu se
izraivati reduktori sa stopalima i prirubnicom, ili se mogu izraivati kao jednostepeni, dvo i
viestepeni reduktori. Ovakvim zahvatom se poveava primenljivost pojedinih komponenata, to utie
na poveanje serije i smanjenje trokova proizvodnje.

Rok isporuke
Rok isporuke, ili ugovoreni rok isporuke, moe imati velikog uticaja na usvojenu tehnologiju i time na
oblik i cenu proizvoda, jer e se, u pojedinim sluajevima, neki delovi raditi od punog komada (od
ipke ili lima), a ne valjanjem, kovanjem ili livenjem i pored toga to bi, u datom sluaju, to moda bilo
opravdanije. Naime, ako su ugovoreni rokovi kratki i ne postoji dovoljno vremena za izradu specijalnih
alata, mada bi ugovorene serije omoguavale primenu specijalnih alata (np. za livenje), onda e se
delovi raditi od punog komada i zavarivanjem. Karakteristini primeri oblika cilindrinih zupanika,
veih dimenzija, prikazani su na sl.2.22. Zbog kratkog roka isporuke zuanik se u pojedinim
sluajevima, izrauje zavarivanjem (sl.2.22-1) mada bi za datu seriju bilo opravdanije da se radi
livenjem (sl.2.22-2). Meutim, treba imati u vidu da nikad nita nije tako hitno da bi se uradilo
pogreno.

Slika

2.22

Karakteristini oblici zupanika izraenog

(1) zavarivanjem i (2) livenjem

Ugovoreni kvalitet
Kvalitet proizvoda treba da je usklaen za zahtevima trita. On moe biti neto vii, ili neto nii, od uobiajenih
vrednosti, a sve u zavisnosti od ciljeva i tehnolokih mogunosti proizvoaa. Meutim, kada se pojavi kupac sa
zahtevom za proizvodom bitno drugaijeg nivoa kvaliteta, tom zahtevu, u principu, uvek treba udovoljiti. Ako je
on vii, od uobiajenog nivoa, onda treba znati napraviti takav proizvod, a ako je on nii, onda treba proceniti da
li e proizvod takvog nivoa kvaliteta nepovoljno uticati na renome proizvoaa. U naelu uvek se tei za
proizvodima vieg nivoa kvaliteta, mada nije uvek opravdano imati proizvode vieg nivoa kvalitet od potrebnog.

Kada se govori o kvalitetu proizvoda treba znati da se on sastoji od kvaliteta konstrukcionog reenja,
kvaliteta materijala, kvaliteta izrade, kvaliteta funkcionisanja pri eksploataciji, itd. i da kvalitet
proizvoda, ili ugovoreni kvalitet, ima veliki uticaj na cenu proizvoda (sl.2.23). Naime, kvalitetni
proizvodi se, po pravilu, rade od kvalitetnijih materijala, sa kvalitetnijim tehnologijama (kovanjem ili
valjanjem), uz primenu kvalitetnijih (uih) tolerancija duinskih mera i tolerancija oblika i poloaja, kao
i boljeg kvaliteta obraene povrine. Pored toga, kod kvalitetnijih proizvoda zahteva se vea
uravnoteenost obrtnih delova, to moe da ima veliki uticaj na miran, tih i dugotrajan rad maine,
zatim, zahteva se vea krutost vratila, itd. Naravno, najvei uticaj na kvalitet ima primena kvalitetnijih
konstrukcionih reenja, koja e uticati na kvalitetnije obavljanje svih funkcija, a posebno koja e
uticati na poveanje pouzdanosti proizvoda.

Slika

2.23

Karakteristina reenja felni

razliitog nivoa kvaliteta i cene

20
Pod pouzdanou se podrazumeva svojstvo proizvoda da ispravno vri svoju funkciju, pod
predvienim radnim uslovima i tokom predvienog veka trajanja. Merilo pouzdanosti je verovatnoa
ispravnog rada (PN), tokom predvienog vremenskog perioda U sluaju da se zahteva visoka
pouzdanost potrebno je obezbediti da je PN = 1, to znaajno utie na trokove izrade takvih
proizvoda. Meutim, kod najveeg broja proizvoda nije potrebno ostvariti tako visoku pouzdanost.
Pouzdanost (PN) se odreuje proraunom i ispitivanjem. Pouzdanost se rauna kao

PN = 1 PR

(2.1)

gde je PR - verovatnoa pojave otkaza (razaranja), koja se rauna kao PR = NR /N, pri emu je NR broj razorenih proizvoda, a N - ukupan broj proizvoda koji se ispituje.
Treba imati u vidu da vremenom dolazi do osetnog smanjenja pouzdanosti proizvoda.
Kao karakteristian primer uticaja kvaliteta na izradu proizvoda, u mainskoj industriji, moe se
navesti nain antikorozione zatite. Kod manje kvalitetnih proizvoda predvia se samo farbanje
spoljnih povrina osnovnom i dekorativnom bojom, kod malo kvalitetnijih proizvoda, primenjuju se
delovi od plastine mase, kod jo kvalitetnih, predvia se zatita spoljnih povrina galvanizacijom, np.
hromiranjem, dok se kod veoma kvalitetnih proizvoda predvia izrada spoljnih delova od nerajueg
elika.

Vek trajanja proizvoda

Vek trajanja proizvoda direktno zavisi od projektovanog radnog veka proizvoda i intenziteta njegovog
korienja. Po sadanjim zakonskim propisima vek trajanja proizvoda, u mainskoj industriji, treba da
iznosi bar pet godina. Svaki dui ili krai vek trajanja se odraava na cenu proizvoda i prilikom
sklapanja ugovora o tome treba voditi rauna. Vea trajnost, svakako, utie na veu cenu i robusnost
proizvoda i obratno.

Stepen iskorienja
Stepen iskorienja ( ) prikazuje efikasnost sistema, a izraunava se kao odnos snage na izlazu (Pi
) i snage na ulazu (Pu )

Pi
1
Pu

(2.2)

Stepen iskorienja predstavlja najvaniju karakteristiku svakog mehanizma, jer ima veliki uticaj na
cenu. Svi proizvodi, sa velikim stepenom iskorienja, obino nose posebnu oznaku "high efficiency"
(visoka efikasnost) i zahvaljujui tome na tritu mogu da postignu znatno veu cenu, mada ima i
takvih trita na kojima se ak i ne dozvoljava plasiranje proizvoda sa malim stepenom iskorienja.
Osnovni razlog, koji se za to navodi, je zatita ovekove okoline, mada je to, po svemu sudei, i
zatita domaih proizvoaa od inostrane konkurencije, koja je spremna da plasira svoje proizvode
po znatno nioj ceni od realne, jer nije u mogunosti da ih uradi dovoljno kvalitetno, a kad jeste, onda
ona nije vie u mogunosti da ih prodaje tako jeftino.
Problem potronje energije je naroito izraen u automobilskoj industriji, gde se efikasnijim motorima
(sa veim stepenom iskorienja) i aerodinaminijim oblikom karoserije (kojim se smanjuje otpor
vazduha) eli smanjiti potronja goriva. Zahvaljujui tim nastojanjima danas se izrauju veoma
aerodinamine forme vozila (sa C < 0,3), a zahvaljujui velikom broju vozila postiu se izuzetno
velike utede goriva. Pored toga, i kod aparata za domainstvo je prisutan problem potronje

21
energije, pa se kod onih aparata koji zadovoljavaju odreene kriterijume postavlja oznaka ENERGY
STAR (sl.2.24).

Slika

2.24

Piktogram simbola Energy star koji oznaava

proizvod sa malom potronjom energije

Na primer, ve maina godinje treba da troi manje od 470 kWh elektrine energije da bi se na njoj
mogao postaviti taj znak.

Stepen automatizacije
Stepen automatizacije ima veliki uticaj na funkcionalnost i plasman proizvoda, mada on direktno utie
na strukturu i cenu proizvoda. to je stepen automatizacije vei, korisnik se vie oslobaa fizikih
aktivnosti, to obino mora posebno i da plati, na primer, elektrini podizai stakala na automobilima
utiu na plasman vozila ali i na njihovu cenu.

Ugovorena cena
Ugovorena cena, ili cena koja se moe postii na tritu, ima veliki uticaj na odlike proizvoda. Naime,
za svaku cenu treba znati napraviti odgovarajui proizvod. To se moe postii utedom materijala i
primenom odgovarajuih materijala i tehnologija izrade, koje ne zahtevaju primenu specijalnih alata.
Na primeru kuita reduktora, niska cena (kod manjih serija) se postie primenom zavarenih kuita
umesto livenih i sl.

Nain izrade proizvoda u mainstvu i tehnologinost

U mainstvu se delovi mogu izraivati na vie naina: runo ili mainski, sa (rezanjem) ili bez
(deformisanjem) skidanja strugotine. Kakav nain izrade e se primeniti u najveoj meri zavisi od
namene dela, vrste optereenja (statiko - F = const. ili dinamiko - F const.) i predvienih serija.
Ukoliko su serije velike onda se za izradu koriste specijalni alati, koji se mogu isplatiti velikim
serijama. Kod malih serija takvi alati se ne koriste. Primena specijalnih alata omoguava veu tanost
i bolji kvalitet proizvoda. Da bi se olakala izrada, proizvodima se daju takvi oblici koji e se najlake
moi izraditi predvienim postupkom izrade. Ako je taj zahtev ispunjen, onda se za takve proizvode
kae da su tehnologini. Najee primenjivani naini izrade delova bez skidanja strugotine su
livenje, presovanje, kovanje, valjanje, itd. a sa skidanjem strugotine, struganje, glodanje, rendisanje,
buenje, itd.

Montaa
Pri izboru koncepcije proizvoda potrebno je voditi rauna i o nainu njegove montae i demontae. U
principu, postoje tri razliita naina montae: aksijalna, radijalna i radiaksijalna montaa (sl.2.25).
Aksijalna montaa je obino najsloenija, ali je izrada komponenata i obezbeenje hermetinosti
veoma jednostavno, zbog toga to se rotacione povrine izrauju na delovima koji predstavljaju jednu
celinu. Radijalna montaa je obino veoma jednostavna dok je izrada komponenata i obezbeenje
hermetinosti veoma sloeno, jer se rotacione povrine izrauju na delovima, koji ne predstavljaju
jednu celinu. Kombinovana, radiaksijalna, montaa ima sve prednosti pri montai, koje su prisutne
kod pojedinih naina montae, kao i odreene nedostatke pri izradi, koji proistiu, pre svega, od

22
radijalne montae. Ovakav nain montae se primenjuje u cilju pojednostavljenja montae i
demontae, ali on obino zahteva sloeniju mainsku obradu. Svaki od navedenih naina montae se
primenjuje u praksi.

Slika

2.25

Karakteristini
naini montae
! - aksijalna,
2 - radijalna i
3 radiaksijalna montaa
1

U cilju pojednostavljenja izrade komponenata i uproenja montae i demontae sklopa, praktikuje se

da se pojedine komponente izrauju iz vie delova (sl.2.26).

Slika

2.26

Karakteristini naini
izrade kuita
elektromotora
iz vie delova

Pri definisanju naina montae osnovni cilj je da se ostvari brza i jednostavna, tzv. agregatna
montaa, tj. da se to vie delova spoji van kuita u jednu celinu i da se tako montirani podsklop
ubacuje u kuite, sa to manje naknadnih zahvata.
Pri definisanju oblika dela, sa stanovita montae, veoma je vano oblikom dela spreiti mogunost
pogrene montae, do koje moe doi usled nedovoljne panje ili nedovoljne obuenosti neposrednih
izvrilaca. Ako to nije mogue izvesti onda treba obezbediti da se bar moe lako uoiti da je izvrena
pogrena montaa.
Kod svakog proizvoda vaan je i nain postizanja tanosti montae, koji moe biti:
metodom apsolutne zamenljivosti,
metodom nepotpune zamenljivosti,
metodom grupne zamenljivosti,
metodom dorade i
metodom podeavanja;
a, zatim, i nain prorauna:
metodom sumiranja graninih odstupanja i
metodom verovatnoe.
Metoda apsolutne zamenljivosti zahteva veliku tanost izrade (uske tolerancije) i relativno mali broj
lanova mernog lanca. Po ovoj metodi, svaki ispravno uraen deo moe se ugraditi u sklop.
Omoguena je veoma jednostavna isporuka rezervnih delova. Proraun mernog lanca obavlja se po
metodi sumiranja graninih odstupanja (metoda maksimuma - minimuma).

23
Metoda nepotpune zamenljivosti dozvoljava znatno manju tanost, tj. dozvoljava vee tolerancije.
Prema ovoj metodi ne moe se svaki ispravno uraen deo ugraditi u sklop (po tome metoda i nosi
naziv) to moe da predstavlja izvestan problem (oko 0,3% ispravno uraenih delova ne moe se
montirati). Oteana je isporuka rezervnih delova, tj. moe se javiti sluaj da se isporueni deo ne
moe ugraditi. Proraun se obavlja po metodi verovatnoe.
Metoda grupne zamenljivosti, ili kako se obino zove Metoda selekcije, omoguava, uz iste ili
poveane tolerancije, postizanje vee tanosti sklopa, zahvaljujui tome to se uraeni delovi
selektiraju (odvajaju) u unapred odreene (suene) grupe tolerancija. Nakon toga se vri montaa
delova, koji pripadaju istoj grupi tolerancije. Oteana je isporuka rezervnih delova, tj. mora se oznaiti
i grupa tanosti kojoj taj deo propada. Proraun se moe obaviti na oba naina, ali obino po metodi
verovatnoe, s obzirom da se kasnije vri selekcija.
Metoda dorade spada u tzv. grupu metoda sa kompenzatorom, koja se odlikuje time to, obino, ima
jedan poseban deo, koji se naziva kompenzatorom i koji ima ulogu da kompenzuje sva odstupanja, ili
se jednom od delova dodeljuje uloga kompenzatora. Naime, kod ove metode, dozvoljavaju se velike
tolerancije, koja se uz najmanje trokove mogu ostvariti, a posle izvrene montae ustanovljava se
potrebna veliina kompenzatora, nakon ega se on obrauje na tu vrednost i ponovo montira. Kod
ove metode je oteana isporuka rezervnih delova jer se, po pravilu, obavezno mora naruiti i deo koji
predstavlja kompenzator, koji se na licu mesta dorauje na potrebnu dimenziju i montira. Proraun se
moe obaviti na oba naina, ali je povoljnija metoda verovatnoe, s obzirom da se kasnije vri
kompenzacija.
Metoda podeavanja takoe spada u grupu metoda sa kompenzatorom, a odlikuje se time da se u
merni lanac ubacuje poseban deo, tzv. kompenzator, koji ima ulogu da kompenzuje sva odstupanja. I
kod ove metode se dozvoljavaju velike tolerancije, koja se uz najmanje trokove mogu ostvariti, a
posle izvrene montae ustanovljava se potrebna veliina kompenzatora nakon ega se on podeava
na tu vrednost i ponovo montira. Kao kompenzator se, obino, koristi slog ploica za podeavanje,
tzv. "pas karike", mada ulogu kompenzatora moe da ima i navojni spoj ili opruga i sl., tj. svi oni
delovi koji mogu da kompenzuju duinska odstupanja. Jednostavna je isporuka rezervnih delova,
stim to se uz narueni deo obavezno isporuuje i kompenzator. Proraun se moe obaviti na oba
naina ali je povoljniji po metodi verovatnoe s obzirom da se kasnije vri podeavanje.

Oznaavanje
Pod sledljivou (ulaenjem u trag) se podrazumeva mogunost da se prati proizvod tokom izrade i
eksploatacije, tj. da se za svaki proizvod moe rei kada je i gde izraen i ko ga je izradio, kao i to ko
ga je kupio i gde se on trenutno nalazi. Prvi deo informacija je potreban zbog toga da bi se pri
reklamaciji moglo ustanoviti gde je nastala i ko je prouzrokovao greku, a drugi deo informacija je
potreban da bi se, u sluaju ustanovljavanja greke pri izradi, svi kupci mogli odmah obavestiti o
uoenoj greci i da bi se ona mogla otkloniti na njihovim (kupljenim) proizvodima. Prvi deo informacija
je potreban da bi se otklonili uzronici nastanka greke i eventualno sankcionisali neposredni
izvrioci, a drugi deo informacija, da bi se otklonila greka i spreila pojava nekih neeljenih
posledica. Sledljivost se obino prati posredstvom tzv. fabrikog broja, koji se dodeljuje svakom
proizvodu pri njegovoj izradi i koji se registruje pri svim etapama izrade i kasnije tokom prodaje, o
emu se vodi posebna evidencija u vidu zapisa. Oznaka se, po pravilu, postavlja na lako vidljivom
mestu, koje nije izloeno habanju, tako da ju je mogue oitati i u montiranom stanju. Oznaka na
livenim, kovanim i presovanim delovima (sl.2.27) se formira tokom njihove izrade, a na ostalim se
ukucava ili ispisuje elektrinom pisaljkom ili hemijskim postupkom, a ponekad se jednostavno ispisuje
(tampa) bojom.
Kvalitetnim grafikim reenjem oznake moe se puno uticati na poboljanje opteg izgleda proizvod,
a u pojedinim sluajevima, i na stvaranja odreenog imida proizvoda.

24

Slika

2.27

Nain ispisivanja oznake na kopi

Atmosferilije
Veliki broj proizvoda koristi se, ili radi, na otvorenom gde je izloen delovanju atmosferskih padavina
(kia, grad, sneg, rosa i slana). Te padavine mogu veoma tetno da utiu na rad i trajnost proizvoda
pa im se zato posveuje izuzetno velika panja. Da bi se eliminisao uticaja kie treba obezbediti
njeno odvoenje sa proizvoda (sl.2.28), grad i sneg zahtevaju jae dimenzionisanje nosee i krovne
konstrukcije, itd.

Slika

otvor

2.28

Uobiajeni naini spreavanja

zadravanja vode na konstrukciji
od U i L- provila (1), zaokretanjem
profila (2) i izradom otvora na profilu (3)

Slian problem je prisutan i kod proizvoda koji rade u vlanoj sredini. Na primer, kod reduktora, kod
kojih, kroz otvor za odzraivanje, prodire vlaga koja uzrokuje promenu nivoa maziva i koroziju delova.
Da bi se to spreilo, na takve reduktore se ugrauju gumene dijafragme kojima se omoguava irenje
vazduha, bez njegovog meanja sa okolnim vazduhom. Do irenja vazduha dolazi usled zagrevanja,
koje nastaje zbog gubitaka energije u reduktoru.

Bioloki faktori
Bioloki faktori nisu podjednako izraeni kod svih proizvoda. Oni puno zavise od vrste proizvoda i
mesta gde se oni nalaze za vreme rada, odnosno transporta i skladitenja. Oni su najizraeniji kod
proizvoda koji rade na otvorenom, pa zatim kod onih pod strehom, pa u zatvorenim prostorima, itd.
Kod proizvoda, koji rade na otvorenom ili pod strehom, najvanije je oblikom proizvoda spreiti ulazak
i nastanjivanje u proizvodu ptica, glodara, gmizavaca i insekata. To se postie postavljanjem raznih
prepreka u vidu reetki i mre`ica. Na proizvodima koji treba da rade na mestima gde se moe
oekivati sigurno i veliko prisustvo pojedinih vrsta tetoina preduzimaju se dodatni zahtevi u vidu
postavljanja ojaanja na mestima provodnika i osetljivih mehanizama i instrumenata. Na mestima gde
se oekuje pojava plesni i trulenih bakterija, u vlanim i zagrejanim prostorijama i pri radu u tropskim
vlanim klimatskim podrujima, na primer, kod elektromotora treba predvideti otporniju izolaciju, itd.

Specijalni zahtevi
U specijalne zahteve spadaju svi oni zahtevi koji se ne ispoljavaju uvek, ve samo u nekim
specijalnim sluajevima, kao to su: zakonski propisi, poviena temperatura, niska temperatura,
zatita od zraenja Sunca, poviene vibracije, hermetinost, centrinost, elastinost, krutost,
jednostavno rastavljanje, eksplozivna zatita, zatita od vandalizma, zatita od krae, zatita od

25
nesrea (grom, poar, poplave, oluje, zemljotres, ratna dejstva), rad proizvoda u havarijskim
uslovima, higijenski zahtevi, itd.

Zakonski propisi
Mnoge vane karakteristike proizvoda definisane su standardima i drugim zakonskim aktima. Zbog
toga je potrebno da se pri projektovanju proizvoda, njegovoj izradi i isporuci ispotuju svi vaei
zakonski propisi. Na primer, u pojedinim zemljama vozi se levom stranom, pa se za ta trita u
vozilima mora volan postaviti sa desne strane (sl.2.29).

Slika

2.29

Karakteristina reenja
automobila sa volanom
postavljenim sa leve
i desne strane vozila

Poviena temperatura
Pojedini proizvodi treba da rade u uslovima poviene temperature. To zahteva poseban pristup
konstrukciji, primenu materijala otpornog na poviene temperature, i pravilno konstrukciono reenje,
koje e omoguiti irenje pojedinih delova. Ovaj problem je posebno izraen kod cevi, tako da se kod
njih obavezno koriste kompenzatori koji spreavaju pojavu veih napona i deformacija cevi.

Niska temperatura
Pojedini proizvodi rade u uslovima niske temperature. To znai da se za njihovu izradu moraju
koristiti materijali, pogodni za rad na niskim temperaturama (posebne vrste elika, maziva i sl.), a u
pojedinim sluajevima u njih se moraju ugraivati i grejai, koji spreavaju kondenzovanje a zatim i
smrzavanje vlage. Naime, osobina vazduha je da u sebi sadri vlagu. to je temperatura vazduha
via on moe da sadri veu koliinu vlage i obratno. Pri hlaenju vazduha, on oslobaa tu vlagu,
koja se kondenzuje u i na proizvodu. Nakon kondenzovanja, ta vlaga moe da izazove niz neeljenih
posledica, na primer, kod elektromotora moe da izazove "kratak spoj". Zbog toga se na takvim
proizvodima obavezno postavlja tzv. kondenzacioni otvor kroz koji otie kondenzovana vlaga ili
grejai, koji spreavaju kondenzovanje i smravanje vlage.

Zatita od zraenja Sunca

Proizvodi koji rade na otvorenom, ili pod strehom, mogu biti izloeni i dejstvu sunevog zraenja, koje
je veoma tetno za pojedine vrste materijala (guma, plastine mase, farba i sl.) jer izaziva njihovo
starenje. Zbog toga je potrebno, pri konstruisanju tih delova, pravilnim konstrukcionim reenjem,
sprei njihovo izlaganje Suncu.

Poviene vibracije

Postoje proizvodi koji rade na principu povienih vibracija (vibraciona sita, vibracioni valjci i sl.) i kod
tih proizvoda treba spreiti preno{enje vibracija na okolinu. Pored toga, postoje i takvi proizvodi kod
kojih je potrebno spreiti prenoenje vibracije sa okoline ne proizvod, da bi se obezbedio njihov
ispravan i pouzdan rad (razni merni instrumenti). To se postie ugradnjom specijalnih vibroizolatora.

26
Hermetinost

Za uspeno funkcionisanje pojedinih proizvoda potrebno je obezbediti njihovu hermetinost, tj.

potrebno je spreiti isticanje, ili uticanje, fluida u dotini proizvod. To se postie posredstvom raznih
zaptivaa, kojim se odrava pritisak, ili vakum, odnosno spreava zagaivanje nekog medija, ili
ovekove okoline. Hermetinost se mora proveravati i, u sluaju potrebe, njeno postojanje posebno
isticati.

Jednostavno rastavljanje
Da bi se omoguilo jednostavno rastavljanje proizvoda, zbog ienja, servisa, odravanja ili
remonta, mnoge proizvode je potrebno tako konstruisati da ih je mogue veoma jednostavno i lako
rastaviti i, zatim, sastaviti. To se posebno odnosi za aparate za domainstvo.

Protiveksplozivna zatita
Svi proizvodi, koji su namenjeni za rad u eksplozivnoj sredini, moraju biti posebno konstruisani,
ispitani i oznaeni (oni nose na sebi oznaku - Ex). Izrada i eksploatacija takvih proizvoda predstavlja
veliki problem kako za konstruktore, tako i za ispitivae, korisnike i osiguravajua drutva.
Ekspozivna sredina zahteva poseban pristup konstruisanju detalja. Obino se postavlja zahtev
obezbeenja dovoljne duine procepa izmeu obrtnih delova, kojim se obezbeuje gaenje plamena,
u sluaju da se on javi unutar proizvoda, i time spreava paljenje okoline, tj. eksplozivne sredine u
kojoj dotini proizvod radi. Danas, veoma strogi zakonski propisi reguliu ovu veoma sloenu i
odgovornu oblast, tako da se takvi proizvodi obavezno moraju posebno atestirati i odobriti od
nadlenih inspekcijskih slubi. Meutim, i pored toga, konstruktori moraju da predvide i sluaj havarije
i da obezbede sve potrebne mere zatite ljudi i ovekove okoline, kao i da celu konstrukciju prilagode
za brzo i efikasno evakuisanje kako to, uostalom, ve i nalau pomenuti zakonski propisi.

Zatita od vandalizma

Mnogi proizvodi su u toku eksploatacije izloeni vandalizmu (namernom oteenju bez neke posebne
koristi). Taj problem konstruktori pokuavaju da ree na razne naine, pre svega, primenom veih
dimenzija elemenata, tako da ih nije mogue rukom, bez posebnih alata, saviti i/ili slomiti, primenom
zakovanih, zavarenih i zalepljenih spojeva, primenom specijalnih oblika glave zavrtnjeva, kojima se
pojedini delovi vezuju, tako da ih nije mogue brzo i lako, bez nekih specijalnih kljueva, demontirati.
Zatim, primenom posebnih boja, koje ine proizvod manje uoljivim, itd. Naravno koriste se i
sigurnosne brave i razni alarmi, npr. kod vozila i drugih odgovornih konstrukcija, to znatno oteava
njihovo unitavanje i neovlaeno korienje, a svakako daje i veu sigurnost korisniku da e mu se
imovina sauvati. Kod veoma odgovornih proizvoda predvia se ugradnja kamera, kojima se
kontinualno prati i registruje sve ono to se deava oko obezbeivanog objekta, postavljanje
ultrazvunih javljaa prisutnosti, odnosno, kretanja oko obezbeivanog objekta, kao i postavljanje
fizikog obezbeenja. Ovo je svakako najskuplji, ali i najefikasniji, nain zatite i on se primenjuje
samo kod najodgovornijih proizvoda koji mogu biti izloeni sabotaama, diverzijama i teim vidovima
vandalizma.

Zatita od krae
Kraa je svakako tei oblik vandalizma. Nastankom veih razlika u drutvu ona postaje sve prisutnija
pojava, koju konstruktori i vlasnici proizvoda nastoje spreiti na razne naine. Uglavnom se koriste
iste one metode koje se primenjuju i pri zatiti od vandalizma.

27
Zatita od nesrea
U toku eksploatacije proizvoda povremeno se, naalost, deavaju i nesree (poar, poplave i
zemljotres) sa kojima se korisnici proizvoda moraju blagovremeno upoznati, kako bi se spreila
panika i sve nepogodnosti koje se pri tome javljaju. Ovo je posebno znaajno kod specijalnih, skupih i
odgovornih proizvoda, kao i onih gde preti velika opasnost za okolinu (hemijska i naftna industrija,
itd.). Pri definisanju tehnikih karakteristika takvih proizvoda mora se voditi rauna da i u uslovima
nastanka nesree (akcidenta), proizvod moe i dalje da funkcionie, istina, sa smanjenim
kapacitetom i pouzdanou, za ta se, obino, predviaju i rezervni, tzv. sigurnosni pogoni. Takvi
proizvodi obavezno moraju imati i sisteme za automatsko gaenje poara, ili za blokiranje dotoka, ili
evakuaciju opasnih materija i sl. Naravno, ti sistemi moraju posedovati i odgovarajuu signalizaciju,
alarme i tzv. sigurnosne izlaze za evakuaciju osoblja, kao i obezbeen pristup do hidranata i druge
protivpoarne opreme i sl.
Grom je najea nesrea kojoj moe biti izloen proizvod koji radi na otvorenom. Iz tog razloga se
na sve takve proizvode moraju ugraditi gromobrani. Danas veoma strogi zakonski propisi reguliu tu
oblast.
Poar je stalna opasnost koja preti mnogim proizvodima. Iz tog razloga se svi odgovorni proizvodi
moraju pripremiti i za takav vid nesrea, tj. moraju se koristiti materijali koji ne gore ili koji se pale na
viim temperaturama i sl. U odgovornim proizvodima se ugrauju javljai poara i obavezno
postavljaju aparati za gaenje poara i/ili se ugrauju automatski sistemi za gaenje poara. Danas,
veoma strogi zakonski propisi reguliu i tu, veoma odgovornu, oblast.
Poplava je stalan vid opasnosti u mnogim reonima, pored reka i jezera, tako da se na tim
podrujima, odgovornim konstrukcijama mora posvetiti posebna panja. Na primer, ako se mora
obezbediti rad elektromotora i pri pojavi poplave, onda se motor mora postaviti na koti, do koje ne
dolazi voda ni pri najveem vodostaju. Obino se za najvii vodostaj usvaja najvea registrovana
vrednost nivoa vode u proteklih sto godina.
Olujni vetrovi, mogu imati veoma tetan uticaj na mnoge proizvode. Oni obino uzrokuju lom delova
ili cele konstrukcije, zbog ega je potrebno izvriti pravilno dimenzionisanje i oblikovanje svih delova,
koji su izloeni direktnom udaru vetra, kako bi se smanjio njegov uticaj. Posebno se mora voditi
rauna o mogunosti kidanja dalekovoda i teta koje na osnovu toga mogu nastati, itd.
Zemljotres, kao jedna od najteih prirodnih katastrofa, veoma nepovoljno utie na sve kapitalne
konstrukcije. Meutim, kod obinih proizvoda zemljotresu se ne posveuje neka vea panja, jer on
nema vei uticaj na njihov rad.
Ratna dejstva, po pozitivnim meunarodnim zakonskim propisima, nisu dozvoljena po odgovornim
postrojenjima, koja mogu izazvati veliku ekoloku katastrofu. Meutim, svedoci smo bili da se ti
zakoni, naalost, ne potuju. Zbog toga se, na takvim konstrukcijama, moraju predvideti dodatni
sigurnosni i zatitni elementi kako bi se predupredila mogua oteenja usled ratnih dejstava.

Rad proizvoda u havarijskim uslovima

Od veine proizvoda se zahteva da i nakon nastanka havarije mogu i dalje da funkcioniu, tj. da rade
u tzv. "havarijskim uslovima", sa neto smanjenim kapacitetom i manjom pouzdanou. Naravno, to
je veoma teko obezbediti. Obino se nastoji da se ugrade sigurnosni, ili tzv. rezervni pogoni, ili
postrojenja, sa kojim proizvodi, sa neto smanjenim kapacitetom, mogu jo izvesno vreme uspeno
da funkcioniu, ili da se sa malim remontnim zahvatima mogu osposobiti za privremeni rad.

28
Higijenski zahtevi
Pod higijenskim zahtevima se podrazumeva mogunost lakog odravanja higijene proizvoda. To
znai da na proizvodima nema teko dostupnih mesta, otrih okova i sl. koji se teko mogu oistiti.
Ako je re o prehrambenim proizvodima, onda se pod tim zahtevom podrazumeva odravanje istoe
i bakterioloke ispravnosti proizvoda.

Mogunost nadogradnje
Od nekih proizvoda se zahteva da budu prilagoeni za naknadno dograivanje kod kupca. Obino,
zbog porasta potreba, ili naknadnog priliva finansijskih sredstava, ili razvoja tehnologije, kada kupci
ele da proire kapacitet ili poboljaju kupljeni proizvod, pa se u tim sluajevima zahteva, od
proizvoda, da je prilagoen za nadogranju. Karakteristian primer takvih proizvoda su raunari,
automobili (sl.2.30) i sl.

Slika

2.30

Karakteristina reenja
mogunosti nadogradnje na
automobil branika, sanduka za
prtljag i nosaa za bicikl

Lini zahtevi
U line zahteve spadaju svi oni zahtevi, koji se obavezno moraju ispotovati ako kupac to zahteva, jer
od toga zavisi da li e se on opredeliti za kupovinu dotinog proizvoda ili ne.
U line zahteve spadaju:
ukus,
navike,
presti,
moda,
komfor,
pol,
starosno doba,
zanimanje, itd.
Ukus je odlika svake linosti i zavisi od izuzetno mnogo faktora. Ukusi su veoma razliiti i odavno se
zakljuilo da o njima ne treba diskutovati. Proizvod se mora napraviti po ukusu kupca. U sluaju da
ukus znatno odstupa od uobiajenih normi, kupcu paljivo treba ukazati na ono to bi bilo normalno
da se uradi, ali ako on insistira na svojem, treba mu izai u susret i to posebno naplatiti, mada se u
pojedinim sluajevima moe i odustati od posla, ako se time rui renome isporuioca.
Navike su steene osobine ljudi, kojima se uvek mora udovoljiti ako se eli obezbediti prodaja
proizvoda. Na primer, u prestinim autmobilima se, pored mogunosti sluanja radija, kasetofona i
CD plejera, mora obezbediti i mogunost gledanja televizije (2.31), rada na raunaru i sl.

29

Slika

2.31

Karakteristian izgled naslona

za glavu sa ugraenim monitorom

U pojedinim sluajevima, mora se predvideti i mogunost: praenja aktivnosti saputnika na zadnjem

seditu obino dece (sl.2.32), korienja friidera, spavanja, masiranja i sl., ako kupac to zahteva i
ako je spreman da to posebno plati.

Slika

2.32

Karakteristian izgled monitora za praenje

aktivnosti saputnika na zadnjoj klupi (obino dece)

Presti predstavlja poseban oseaj kod oveka da je postigao neto vie od ostalih. Mnogi kupci
zahtevaju proizvode posebnih karakteristika (sl.2.33), bez obzira to bi oni i sa proizvodima slabijih
karakteristika mogli da se zadovolje, meutim, oni time ele da istaknu tu svoju "posebnost".

Slika

2.33

Karakteristian izgled prestinog

sportskog automobile (Ferari - Rosa)

Tim zahtevima se obavezno mora udovoljiti, jer se jedino tako mogu prodati ti proizvodi, a na raun
tih specijalnih zahteva mogue je postii znatno veu cenu od uobiajene. Ti kupci to posebno
podr`avaju, jer e sa visokom cenom ti proizvodi biti jo nedostupniji irem krugu kupaca, ime e
oni moi jo vie da istaknu svoj presti i odre svoju "posebnost".
Moda je ukus trenutka, koji se namerno formira da bi se prodala roba. Naime, mnogi proizvodi po
svojoj trajnosti mogu due vremena da zadovolje svoje kupce. Meutim, fabrike proizvoai moraju
stalno da uposle svoje kapacitete, pa modom nastoje da pridobiju kupce za kupovinu novih modela
svojih proizvoda, bez obzira to ih i njihovi postojei modeli u potpunosti zadovoljavaju. Ova pojava je
najizraenija u tekstilnoj industriji i, uopte, industriji odee i obue, zatim automobilskoj industriji,
danas posebno mobilnih telefona, itd. estom smenom modela omoguava se znatno proirenje
obima prodaje. Naime, vlasnici proizvoda, koji vie nisu moderni, prodaju ih, po znatno nioj ceni od
regularne, onim kupcima koji ih, inae, ne bi mogli kupiti po regularnoj ceni. Na taj nain i oni koji nisu
bili potencijalni kupci postaju kupci, a oni koji su posedovali proizvod prodajom postojeeg proizvoda,

30
po nioj ceni od regularne i dodavanjem izvesne sume novca, dolaze u mogunost da kupe novi
(moderniji) proizvod.
Komfor, tj. oseaj ugodnosti, je zahtev koji se postavlja pred mnoge proizvode. Taj zahtev su kupci,
uglavnom, uvek spremni da plate. Da bi se obezbedio visok komfor korisnicima proizvoda, esto se
pribegava izradi posebnih detalja na proizvodu koji e obezbediti zatitu od sunca, vetra, niskih i
visokih temperatura, sveinu ili potrebnu vlanost vazduha, potrebnu osvetljenost, skladnost
dimenzija, boje, mekoe sedita, postojanje naslona za ruke kod stolica (sl.2.34) i sl.

Slika

2.34

Karakteristina
reenja stolica
razliitog nivoa
komfora

Pol, u mnogim sluajevima, moe imati velikog uticaja na karakteristike proizvoda. Na primer, kod
biciklova (sl.2.35), odee, obue i sl.

Slika

2.35

Karakteristina
reenje mukog,
enskog i
univerzalnog bicikla

Tu se, pre svega, misli na dimenzije pojedinih detalja, potrebnu silu za pokretanje, boju proizvoda,
oblik i sl. Te karakteristike utiu na pojavu razliitih varijanti proizvoda, to svakako poskupljuje
proizvodnju, ali ne u toj meri da se taj zahvat ne isplati. Meutim, ima i nastojanja da se unificiraju
proizvodi, ak kada bi bilo i opravdano da postoje razlike meu njima, da bi se izbegla izrada razliitih
modela proizvoda.
Starosno doba korisnika proizvoda, u veini sluajeva, ima velikog uticaja na karakteristike
proizvoda. Na primer, kod biciklova (sl.2.36), odee, obue i sl. Tu se, pre svega, misli na dimenzije
pojedinih detalja, potrebnu silu za pokretanje, boju proizvoda, oblik i sl. Te karakteristike utiu na
pojavu razliitih varijanti proizvoda, to svakako poskupljuje proizvodnju, ali i proiruje asortiman
proizvoda i time njihovo trite.

Slika 2.36

Karakteristina reenja
deijih biciklova u
zavisnosti od uzrasta

Zanimanje korisnika proizvoda u pojedinim sluajevima moe da ima veliki uticaja na konaan oblik
proizvoda i cenu. Na primer, farmeri zahtevaju sasvim drugaija vozila od slubenika.

31
Brano stanje moe imati velikog uticaja na sam proizvod. Na primer, za oenjene, posebno one sa
decom, se preporuuje sasvim druga vrsta vozila.
Rasa, pre svega preko karakteristinih dimenzija, moe da ima uticaj na neke karakteristike
proizvoda.
Hendikepiranost je specifina karakteristika, sreom, jedne manje grupe korisnika, koja zahteva
proizvode posebno prilagoene za primenu od strane hendikepiranih osoba. Taj zahtev se, pri
ugovaranju posla, mora posebno naznaiti i nakon toga ispotovati. Ovakvim pristupom se, pored
humanosti, omoguava i proirenje trita za dotine proizvode.
U okviru velike grupe proizvoda, danas je postalo sasvim uobiajeno da se za svakog kupca,
posebno, pravi upravo onakav proizvod kakav on trai, a da se, pri tome, zadre sve odlike masovne
proizvodnje (Mass customization). U mnogim sluajevima to je jedino garancija uspenog
plasmana proizvoda i uspenog poslovanja kompanije.