Savjetodavna sluba u biljnoj proizvodnji

Biotehniki fakultet - Trg Kralja Nikole bb, 81000 Podgorica

Tel: 020 206 713 Fax: 020 206 712
E-mail: extension-pg@t-com.me

Radovi u pelinjaku tokom januara

Zimski mjeseci su odlini za sagledavanje obavljenih radova u pelinjaku, za planiranje
narednog medobranja, za posjeivanje pelarskih predavanja, itanje literature i dr. I
najmanji detalji koji se saznaju u ovom periodu mogu biti velika pomo u toku sezone.
Zima nije aktivna pelarska sezona i to je vrijeme mirovanja ali samo na pelinjaku. Za
pele u konicama i za pelare to ne vai. Pelar ima posla tokom cijele godine, samo je
priroda tih poslova drugaija tokom pojedinih godinjih doba. Sva zapaanja i radove
tokom godine neophodno je evidentirati u pelarskom dnevniku. Temeljno i objektivno se
moe analizirati prola pelarska godina uz odgovarajue zakljuke i pouke.
Drugi dio posla je planiranje i priprema za ovogodinju proizvodnju. Neki poslovi se
planiraju i rade bez obzira ta je u pelarenju prioritet. Radi se o uspjenom izimljavanju
drutava, pripremi drutava za pau, izradi satnih osnova i okvira i dr.
Tokom januara pelar ima obavezu da makar jednom nedeljno obilazi pelinjak. U
zimskim mjesecima je vano da pelinjak bude zatien od vjetra i okrenut prema
sunanoj strani. Svih snijenih mjeseci snijeg se skida sa leta konica dok se sa krova ne
skida jer je odlian izolator. Ukoliko je vie snijega po konici pele potroe manje hrane.
Mrtve pele koje se nau na letu takoe treba redovno uklanjati. Kada se podie krov
konice provjerava se utopljavajui materijal i ako je mokar zamjenjuje se suvim i istim.
Zbog ventilacije on ne smije da zadihtuje . Kada snijeg pone da se otapa uklanja se
paljivo sa poletaljki da nebi preko noi zaledio i zatvorio leto, to bi moglo izazvati
uginue drutva. Za vrijeme zime mievi i poljske voluharice priinjavaju najveu tetu
pelinjaku, jer konice svojom toplotom i materijalom za ishranu pruaju ovim glodarima
veoma povoljnu sredinu za zimovanje.
Najee ulaze u konicu kroz leto ili otvore koje sami prave na osjetljivim mjestima. Kad
prodru u konicu jedu sae, med, cvijetni prah i same pele. Pele su tokom zime slabo
pokretljive i ne pruaju nikakav otpor, pa ovi glodari izgrizu i iskidaju sae. Ako se prilikom
zimskog obilaska pelinjaka zapazi na letu izgrickano sae i mrtve pele, konica se otvara
i odstranjuje glodar ukoliko je prisutan. To se radi samo ukoliko je temperatura via od 10
stepeni. Ukoliko je nia od 10 stepeni konica se unosi u jednu prostoriju koja nije
zagrijana, paljivo se izvade okviri, odstrani glodar i istim redom zdravi se vraaju nazad.
Zatim se prostorija zagrije da se drutvo sredi, pa se opet prostorija rashladi i konica se
vraa na mjesto u pelinjaku. Prije zagrijavanja na leto se stavlja mreasta ica da pele ne
bi izlazile napolje. Iz pelinjaka treba ukloniti sve ono to bi moglo posluiti kao stanite za
ove glodare.

U ovom periodu je neophodno da leto bude otvoreno onoliko koliko omoguava priliv
sveeg vazduha u sve ulice gdje su pele formirale klube. Vodena para koja nastaje u
zimskom klubetu odvodi se kroz otvor na poklopnoj dasci, koji se provjerava da nije
eventualno zaepljen.Tako se izbegava kondenzovanje pare u vodene kapljice koje mogu
biti uzrok plesnivosti saa, ramova, zidova konice i uginua pelinjih drutava. Pele se ni
u kom sluaju ne smiju uznemiravati. Uznemirenost izaziva tzv. rasturanje klubeta, pri
emu se pele, usled hladnoe ukoe i uginu. Zbog potresa dolazi do pojave bezmatka, jer
se iz rasturenog zimskog klubeta rashlaena matica otkai sa sata i izolovana ugine.
Pelari vole da oslukuju pelinja drutva i da na osnovu zujanja koje se uje, ustanove
da li su drutva dobro, da li je matica prisutna i da li imaju hrane. Ravnomjerno i tiho
brujanje je siguran znak da je sve u redu u konici.
Kada se kucne u zid konice i zujanje se pojaa, pa se zatim umiri, to je znak da je drutvo
u redu. Ako zvuk nije takav onda se preduzimaju odgovarajue mjere.
Kada pele nemaju dovoljno kvalitetne hrane u medu, na satonou se dodaje eerno
medna pogaa. Pelama e nekoliko dodatih pogaa omoguiti bolje prezimljavanje i
uspjenu prolenu obnovu. Povremeno topliji dani tokom ovog mjeseca su izuzetno
znaajni za prezimljavanje pela. Naime u medu ima dosta minerala i drugih sastojaka koji
se kao nesvarljive materije nagomilavaju u debelom crijevu pela. Zbog niskih
temperatura pele ne mogu da izlijeu napolje i izmet izbace van konice, pa su
uznemirene, troe hranu, a u teim sluajevima dolazi do proliva i izbacivanja u samu
konicu. I upravo je toliko vaan proisni let pela, kako bi sadraj debelog crijeva
izbacile van konice.

Mr Neboja Velikovi

Savjetodavna sluba u biljnoj proizvodnji

-2-