...

Kad pomislim kako je eleznika pruga graena kroz bezvodnu divljinu i obitavalite indijanskih plemena kako su na svakoj deonici nicala
improvizirana naselja, puna zlata, pohlepe i smrti, da bi zatim iezla i pretvorila se u zabaene eleznike stanice, kad pomislim kako su u
tim surovim predelima kineski gusari radili rame uz rame sa siledijama s granice i propalicama iz Evrope, kojima je glavno zanimanje bilo
kockanje, pijanenje, meusobna tunjava i zversko ubijanje pa kad se zatim setim da su na elu toga velianstvenog poduhvata i itave te
vreve bili dentlmeni u frakovima, ljudi koji su sanjali samo o bogatstvu i poseti Parizu ini mi se da je ta eleznika pruga znaajna tekovina
vremena u kome ivimo, da je izgradnja te pruge sedinila i okupila najrazliitije ciljeve i porive sveta i sve drutvene slojeve, te pruila
nekom velikom piscu najiru i najraznovrsniju tematiku za dugotrajnu literarnu obradu. Ako je ta tematika ispunjena romantikom, sukobima
i heroizmom, ta je bila Troja prema njoj?
Robert Luis Stivenson

Poetkom ezdesetih godina stara karavanska staza vodila je od iroke, vrtlozima uskovitlane i nabujale reke Misuri, to se ljeskala izmeu
svojih zelenih obala, preko nepreglednih, travnatih ravnica Nebraske, zatim na zapad preko talasaste prerije, s dugim vijugavim linijama
topola, pa prema golemim uzvisinama Vajominga, to se postepeno uzdiu i tvore divlji i zabaeni kr, gde su pasla ogromna stada bizona, a
carevali krvoedni kurjaci, gde su pored usamljenih potoia gorele logorske vatre trapera, a uvis se dizali ogromni kolutovi modrikasita
dima onda sve dalje i dalje kroz neplodno podruje veite monotonije, kroz prostranstvo zamamna beskraja pod beskrajnim plavetnilom
neba, prostranstvo sivo, sveano i tiho odatle se nastavljala sve do goletnih mrkih breuljaka, kroz bezvodne uske klance i gudure, gde su
pasli jeleni, a sakrivali se Indijanci zatim se postepeno uspinjala prema prevoju to se prua izmeu uznoisitih, strmih i mranih vraka
gorskog lanca, pa preko vetrovitih visokih ravnjaka u Juti, sa svojim prekrasnim, poput smaragda zelenim dolinama, magliastim kanjonima,
strmim liticama, mranim provalijama i belim slanim jezerima, zasenoenim od visoko uzdignutih, ukoenih stena purpurne boje potom kroz
Nevadu, preko peanih pustinja i planinskih masiva, pa preko planinskog dela Kalif otmi je, s kojeg se ponosno uvis diu orijaki borovi,
podno kojih ubore i hue bistri gorski potoci i poput dragog kamenja svetlucaju prekrasna kraka jezera
zatim se postepeno sputala do velikih kasina, gde prestaje planinski svet, a poinje prostrana nizina, da bi.se, napokon, izvan granica Zlatne
zemlje, spojila s velianstveno mirnim, beskrajnim Pacifikom tamo, daleko, gde sunce zalazi za obzorje.
Duboko u brdima Vajominga prostire se ivopisna dolina du koje tee reica to izvire kod prevoja Chevenme. Jednoga dana eta Indijanaca
iz plemena Sijuks razapela je u dolini svoje atore. S vrha okolnih, travom obraslih obronaka pucao je prema dolini udesan prizor. U
zlatnom sjaju sunca prelivale su se raskone boje krajolika, a uvis se ponosno dizale topole i vrbe, iskiene svetlozelenim liem. Renim je
koritom poput ukaste trake strujila mutna vodena masa, da se tu i tamo, gde se nataloio isprani pesak, razbistri i zablista. Tamnosmee
take, rasute po dolini, bili su u stvari konji koji su pasli. U indijanskom su se logoru, u vidu siunih belih i crvenih mrlja, ocrtavali beli
pokrov razapetih atora i crveni indijanski pokrivai, a s logorskih se vatri tromo dizali oblail plavkasta dima. Sva je dolina odisala
sveinom i divljinom sve je tu bilo tajanstveno, mimo i sablasno tiho.
Brdoviti su predeli Vajominga bili ispresecani sijasetom slinih dolina, a mnogobrojni, goletni, travom obrasli obronci, nalik jedni drugima,
postepeno se uzdizali sve do visokih planina. Na jednom od njih, onom najviem, stajao je usamljeni mustang, snano, upava i poludivlje
ivine. Na njemu nije bilo ni sedla ni uzde, niega to bi ga sputavalo, osim lasa na uznositom mu vratu. Premda mu se pod nogama staralo
obilje izbledele visoke trave, mustang nije pasao. Nepomino je gledao uz strmi pristanak, u pravcu to su ga odredile njegove mauljene ui.
Uznemireno je promatrao kako se na povetarcu njiu
duge vlati trave. Njemu, kao ni ostaloj njegovoj divljoj subrai, nikada nee biti jasno kakva to nevidljiva i neujna sila uzrokuje to udno
podrhtavanje, taj lelujavi pokret trave to se postepeno irio sve dalje i dalje prema vrhu obronka. Pa ipak, instinkt mu je kazivao da se tu
krije neka nepoznata opasnost i da treba biti na oprezu.
S uzvienja na kome se nalazio mustang otvarao se prema dalekim planinskim vrhuncima irok i prekrasan vidik. Kakav velianstven, prizor!
Obronak do obronka, greben do grebena, brdo do brda, sve se to postepeno izdie i tvori vrletno predgoirje visokih planina. U daljini
ocrtavali se bledi i sivi planinski vrhunci, a najvii meu njima pokriveni snenim pokrivaem. Na protivnoj strani, daleko izvan brda
Vajominga, prostire se beskrajno prostranstvo sive i turobne prerije. Nad njom je neumorno kruio orao, koji se oseao gospodarem svega
onoga to se pod njim stere i dokle god see njegovo prodorno oko. S one strane obronka na kojem se nalazio mustang zjapi dolina, uska a
dugaka, gubi se u neodreene daljine na oba kraja, i prema istoku i prema zapadu. Gledajui s vrha obronka, du doline se nazirala nejasna,
bleda, krivudava crta bila je to drevna staza za Sv. Vrain i Larami.
Napokon je nastupio trenutak kad je ono udno lelujanje trave izbilo i zavrilo se na samom vrhu obronka. Vlati trave se naas razmaknue i
otkrie lice indijanskog ratnika iz plemena Sijuks, jezivo obojeno ratnom bojom. Njegove su crne, prodorne, pakosne oi piljile prema stazi.
Njegovo se polunago bakronasto telo udobno ispruilo tik pod vrhom obronka. Pod jednom mu je rukom leala dugaka puka.
Prolazili su sati i sati, a indijanski je ratnik uporno promatrao dolinu. Sunce je sve vie padalo na zapad, dok se napokon mije spustilo do crte
gde se nebo spaja sa zemljom, te svojim rumenilom obasjalo vrhunce obronaka. Iz nejasnih daljina, na zapadnom kraju doline, odjednom se
pomolie siuni crni i beli pokretni predmeti. Indijanac napravi gotovo neprimetan pokret telom ali oima nije ini trepnuo, a na licu mu se
nije pokrenuo ni jedan mii.
Uskoro su se mogli raspozimat obrisi tekih prerijskih kola i volova. Bio je to mali karavan to se kretao na istok. Kola karavana prooe
jednu okuku i zaustavie se u krugu na obali potoka.
Indijanski izvia sipuzne natrag za nekoliko koraaja, a razmaknute vlati trave vrate se u prvobitni poloaj i zatvore mu vidik prema dolini.
Potom hitro otpue niz pristranak dok nije bio potpuno siguran da je izvan vidokruga putnika, a onda se digne, potri pristrankom i skoi
jednim skokom na konja, Jurio je poput strele niz pristranak i iezao u nepoznatom pravcu.
Bili Horn, voa karavana, imao je veliku koliinu zlata koje je vozio na istok. Niko iz njegove druine, osim jedne devojke, nije znao za to
njegovo bogatstvo.
Ham se otisnuo na Zapad kad je tamo bila otkrivena zslatna rudaoa. Ali sve do njegovi su napori u traganju za zlatom bili uzaludni. Te mu se
godine srea nasmeila, i on je u toku nekoliko sledeih godina zgranuo, veliko bogatstvo. A godine, im je sneg okopnio na planinskim
prevojima, sakupio je druinu i napustio Sakramento na putu za Istok. Bio je to snaan, zdepast pionir, grube i rune vanjtine, lica zarasla u
bradu. Imao je hrapav glas i malo je govorio, ali je bio neobino hrabar.
U Ogdenu, Utah, savetovali su mu da s tako malim brojem ljudi ne ide preko brda Vajominga, jer su Indijanci iz plemena Sijuks krenuli u
ratni pohod. Ali se on nije obazirao na te savete.
Horn je sam predvodio karavan, izviao i iznalazio put to je postepeno skretao prema Istoku. U njegovoj druina nije bdio ni jednog vodia
ni lovca. Zbog nesigurnosti pusta, u ono su vreme karavani to su se kretali na Istok obino bili slabo opremljeni i s malim brojem ljudstva.
Samo nostalgija za rodnim krajem, lini neuspesi i razoaranja, kao i bezakonje koje je vladalo na Zapadu, nagnali bi pojedince da napuste
Zlatau zemlju i odvae se na tako opasan put. Na polasku je u Hornovu karavanu bilo jedanaest ljudi, tri ene i jedna devojka. Jednog je
lana druine Hornt ubio u toku putovanja. A u Ogdenu, po

savetu svojih prijatelja, napustio je karavan jo jedan lan, a s njim i njegova ena.
I tako, kad se karavan jednog popodneva zaustavio u prekrasnoj dolini u brdovitu predelu Vajominga, u druini je bilo svega devet ljudi. Kad
dugo putuju kroz divlje i opasne predele, putnici se obino ili meusobno zblie ili meu njima nastane razdor. BIH Horn nije mnogo drao
do ljudi koje je unajmio za svoj karavan i iz dana u dan sve se vie drao po strani. U njegovim oima to su bili ljudi na koje se ni u emu
nije mogao osloniti. Jedna korist od ojih bila je to su terali volove i obavljali razne sporedne poslove kad se trebalo ulogoriti. On sam morao
je loviti divlja za hranu, pronalaziti vodu i drati strau. Ovde, meu brdima Vajominga, Horn se uznemirio i zabrinuo, jer se trebalo
zadrati, a njemu se urilo. Ositalih se to nije ticalo oni su i dalje bili bezbrini i ravnoduni prema svemu, kao ljudi koji nemaju to izgubiti
ni dobiti.
ivopisna i prekrasna dolina u kojoj su se zadrali pruala je sve to se za logorovanje moe poeleti osim prirodnog zaklona i zatite u
sluaju napada Indijanaca. Ali Horn je morao riskirati. Volovi su bili toliko iscrpljeni da im je bio neophodan odmor i hrana. Bilo je, nadalje,
nuno podmazati kola i pribaviti meso od divljai. U dolini je pak bilo trave u izobilju, bila je na dohvatu bistra voda potoka to je tuda
proticao, bilo je drva za logorsku vatru, a svuda uokolo primeivali su se tragovi divljai. Kola u krug! naredi Horn. To mu je bilo prvi put
to je izdao ovo neobino nareenje. lanovi druine nisu mogli odoleti smehu dok su glomazna prerijska kola postavljali u krug. Ubrzo su
ispregli volove, razapeli atore i naloili logorske vatre.
Horn uzme puku, poe uz potok i izgubi se iza zelenog bunja u jednoj klisuri.
Bliio se mrak. Sunce na zalazu obasjavalo je rumenim sjajem visoko grebenje to je strilo iznad pristanka doline. S logorskih su se vatri
dizali ogromni stupovi modrikasta dima i tromo se predavali naruju vetra koji bi ih rasprio.
U meuvremenu su ljudi u logoru askali o koje, emu.
Sluaj, drue, kai pravo jesi li iao stazom za Larami kad si putovao na Zapad? upita jedan.
Nisam. Udario sam stazom za Santa Fe glasio je odgovor.
A ti, Dons?
Isto tako.
A ja sam se brodom prebacio u Kaliforniju javi se jedan glas. Kamo sree da sam se onda utopio!
I sad se svi vraamo siromaniji nego to smo bili kad smo krenuli na Zapad primeti trei.
Da, istima je, samo... javi se jo jedam.
Prijatelju, ti si neto kazao, je li? priupita neko.
Pa eto, barem sam video mnogo zlata.
Dejms, ima li ovaj na Bili Hom zlata u karavani?
avo bi ga znao. Po njegovom dranju izgleda da ima odgovori dejms. uo sam da je na Zapadu bio bolje sree od nas.
Ljudi su bili podeljena miljenja o Bilu Hornu i njegovu bogatstvu. Zatim zapodenue razgovor ima li opasnosti da ih napadnu Indijanci. Na
kiraju se sloie da takve opasnosti nema i da je svaka takva pomisao smena. Razgovor se nastavi o uvenom Pomy Expresu. Jedni su
nagaali da je ve proao stazom za Larami, a drugi su to osporavali. Na koncu je predmet njihova razgovora bila eleznika pruga koja treba
da se izgradi od Istoka do Zapada, dakako ako je verovati glasinama to su se poele iriti.
Nikakva eleznika pruga ne moe se izgraditi ovuda ree dejms odseno.
Naravno da ne moe. Ali zar se ne bi mogla probiti preko nekog ravnijeg terena? upita drugi.
Probiti? Preko pustiojstoih predela u Juti pa onda preko plandna? Do avola! Ljudi imaju pametnijeg posla uzvikne trei.
I tako se razgovor i prepiranje nastavi za sve vreme dok su obavljali razne poslove u logora.
ene su, meutim, imale malo ta da kau. Jedna od njih, supruga razgovorljivog dejmsa, u mislima je obnavljala uspomene iz sretmijih
dana koji se vie nikada nee vratiti, i mrtila se pri toj pomisli. Bila je to sredovena ena, uglaenih manira, strogih crta lica. Druga je ena
bila neto mlaa, a njeno tuno lice pokazivalo je tragove nekadanje njene lepote. To je bila gospoa Durando. Devojka iz karavana bila je
njena ki Eli. Imala je oko petnaest godina, ali je bila dobro razdvena, i lepo graena, tanka u struku. Lice joj nije bilo ni najmanje
preplaniulo, bilo je bledo i briljivo odnjegovano. Imala je dugu i bujnu kestenjastu kosu, privezanu plavom vrpcom, i izrazito krupne crne
oi.
Oh, kako li je to bilo davno kad smo otili od kue! uzdahne gospoa dejms.
I vi Istok nazivate svojom kuom! otro e gospoa Durando.
Za ime sveta! Da, tamo je moj pravi dom ustklikme gospoa dejms. Kad bih u Kalif ormi j i imala svoj dom, nikad se ne bih vratila. Ali je u
Kaliforaiji uasno. Sve sami atori, drvene kolibe, prijave jazbine! I tu da ivi ena! Oh, kako samo mrzim tu prokletu Kaliforniju!
Neobuzdana rulja pustolova misli samo na zgrtanje bogatstva, na zlato. Zlato, koje neko moe i pronai, ali zadrati ga nee niko!... Da mi je
samo doekati da stignem kui!
Gospoa Durando ne odgovori nita. Zamiljeno je upravila pogled prema istoku, u mrane vrhove gorskog lanca.
Uto odjekne puani hitac negde u klisuri. Mukarci se zgledae u udu. Ali im razmenie poglede, nastavie svoj posao kao da se nita nde
ni dogodilo. Zeme su, naprotiv, prestraeno gledale svuda unaokolo. Osim volova to su pasli, nigde nikoga iva. Nisu se smirile sve dok se
na vidiku nije pojavio Bili Horo. Nosio je ubijenog jelena, a to je bio dokaz da je on sam pucao.
Eli mu otri u susret. Ona i Horm bili su dobri prijatelji. Nazivala ga je ujakom makar joj nije bio nita u rodu. Za vreme celog putovanja Bili
Hortn je jedimo prema njoj bio susretljiv i prijazan. Sada, dok je trala, Eli je primetila da je zastao kraj potoka, na zemlju spustio jelena i
sagnuo se kao da neto trai. Kad mu se pribliila, kleao je i paljivo ispitivao tragove mokasina u peskiu.
Tragovi Indijanaca! uplaeno e Eli.
Nita drugo ne moe biti, Eli odvrati Hora zabrinuto. Otisnuti su pre jedan dan.. moda i vie.
U jae Bili, postoji li opasnost da nas napadnu?
upita Eli i prestraeno se zagleda u pristranak.
Devojko, mi smo sada meu brdima Vajominga ! ja se uzam da smo izvan opasnosti hrabrio je Hom.
Zgrabio je ustreljenog jelena i prebacio ga preko ramena.
Dajte da vam ponesem puku ree Eli, a zatim puku obesi o rame.
Zaputie se prema logoru.
Sluaj, devojko otpone Horn ozbiljno. ivloda nema razloga da se plaimo. Ali meoi se ne sviaju ovi tragovi Indijanaca. Pogotovo ne ovih
dana, dok su na ratnom pohodu. Sad u ja zaplaiti one lenje vucibatine. Moda e ih strah malo prodrmati. A ti se nita ne plai.
Svi se u logoru obradovae dobroj lovini.
Kladim se da su Indijanci uli onaj pucanj izlane Horn, poto poloi teret na travu i izvadi lovaki no. Zatim uputi pretei pogled celoj
druina, koju je u dui prezirao.
Horn, sve mi se ini da ti se ti Indijanci motaju po glavi vie nego obino primeti dejms.
Tamo kraj potoka video sam svee tragove Sijuksa.
Onda smo u lepom sosu, bogami!
Sijuksi! uzvikne drugi.
Ako ne verujete, otiite tamo i uverite se sami
procedi Hom.
Niko se ne pomae s mesta. Horn frkne u znak prezira i bez rei stane derati jelena i prireivati meso za veeru.

U meuvremenu je sunce iezlo iza gorskog hrpta, vte je itava dolina polako tonula u mrak. Za vreme (eere Horn odjednom skoi i zgrabi
puku.
Ono nije Indijanac, ali mi se ne svia to onako^ juri.
Svi pogledae u pravcu koji im Horn pokaza rukorn. Prema njima poput strele sputao se stazom to je vodila sa zapada neznanac na konju.
Ljudi u logoru jo se nisu oporavili od zaprepaenja, a oeznanac im se ve stvorio pred nosom. On naglo zaustavi konja,ali ne sjaha.
Dobro vee! pozdravi. Bio je to postariji ovek, prodornih graorastih oiju i duge kose. Na sebi je imao pantalone od jelenje koe. Noisio je
dugu, glomaznu puku prednjau.
Ja sam Slingerlend... traper iz ovog kraja nastavi doljak i brzim pogledom odmeri sve po redu. ko je voa karavana?
Ja javi se voa i korakmu napred. Bili Hoam.
Prati vas grupa Crvenokoaca iz plemena Sijuks.
Horn se strese i nervozno zamlatara rukama. Ostali glasno izraizie zaprepatenje i strah. ene obuze panika.
Jesi li ih video!.upita Horn.
Da, video sam ih s jednog grebena udaljenog odavde deset milja prema zapadu. uljali su se stazom i sledili vas. Siguran sam da vas kane
napasti. Jahao sam gorskim hrptom i zato nisam mogao pre stii.
Koliko ih ima?
Izbrojao sam ih petnaest. Polagano su ili. Sigurno su zatraili pojaanje. Ovei logor plemena Sijuks nalazi se preko u drugoj dolini.
Jesu li Sijuksi na ratnom pohodu?
Pre nekoliko dana video sam le belog oveka. Bio je skalpiran.
Hornovo se lice smrai poput olujnog oblaka. Om Opsova i profeune as fead je ljude iz svog karavana, onako probledele i nepouzdane,
odabrao da ga prate na Istok.
Moraete se boriti, bitange! zaurlao je. To e mi biti zadovoljtina.
Horn, tu u blizini su vojnici u logoru nastav SlingerlendHoete li da odjaem po njih?
Vojnici! uzvikne Horn.
Da. Prate ekipu graditelja koja trasira elezniku prugu. Mislim da u ih pravovremeno dovesti da vam priteknu u pomo... naravno, ako vas
Sijuksi i dalje budu sledili polagano... Ili moda elite da ostanem s vama?
Prijatelju, najbolje je da ode po vojnike. Uzmi svog konja i od jai to bre moe.
. U redu. A vi smesta prekinite logorovanje i krenite. Idite stazom nizbrdo to bre moete, a ja u dovesti konjanike koji e vas zatititi i
zadrati Crvenokoce.
A kako bi bilo da se sklonimo negde u tim brdima? upita Horn nervozno.
To ne bi koristilo. Nemate konja. Indijanci bi vas brzo otkrili. Vi samo krenite. I pourite. To e biti najbolje... Nego, vidim da u karavanu
imate i jednu devojku. Mogao bih je uzeti k sebi na konja.
Eli, popni se iza njega, ree Horn okrenuvi se devojci.
Ostau s majkom odgovori oma.
.. Idi, dete moje, idi! zaklinjala je gospoa Durando.
I ostali su je nagovarali da ode, ali je ona to odluno odbila.
Horn joj prui svoju drhtavu ruku. Sa njegova lica tog asa iezne svaki trag strogosti.
Eli, nikad nisam u ivotu nikog volio.,. takso bi mi bilo drago da poe s njim. Bila bi zatiena. A mogla bi uzeti i moju...
Neu prekide ga Eli.
Slingerlend joj uputi udan pogled, pun divljenja, a zatim mu ustre oi sevnue prema Hornu.
Ima li togod to bih vam ja mogao poneti? Horn je oklevao. Nema ree napokon.
Hteo sam samo njoij neto predati. Ali kad ne ide,onda nita.
Slingerlend podbode konja, a zatim preko ramena baci pogled prema logoru.
Izgubite se odavde dok nije kasno! dobaci, onda u punom kasu udari niz dolinu i uskoro iezne iz vidokruga uplaenih putnika.
Potoret! zagrmi Horn.
U logoru nasta mete. Ne proe puoo vremena, a nizvodno stazom tutnjila su teka prerijska kola. Panian beg pred Indijancima otpoeo je.
Bio je sumrak. Upregnute su volove vozari nemilice tukli da ih prisile da to bre idu. Ali je to bilo teko postii, jer su kola bila natovarena
tekim teretom, a volovi su bili tromi. Uskoro je dolina bila obadvena tamnim platem noi, te je vidljivost bila veoma slaba. Teko je bilo
slediti stazu. Glomazna prerijska kola su se jae truckala i zanosila levo i desno, i uskoro su iz njih ispali pokrivai, pribor za logorovanje.
Jedna se kola prevrmu. Putnici to su sedeli u njima navratnanos pokupie svoje stvari i potrae da se ukrcaju u jedna od kola ma poetku
karavana.
Horn je sve vie urlao da se ova vratolomna vonja ne uspori i pri tome je bio jednako bezobziran prema ljudima kao i prema volovima.
Zone su se tresle ne samo od straha nego i od uasnog drndanja kola.
Za nekoliko sati karavan je preao put od vie milja. Staza kojom su ili skrenula je u drugu dolinu preko jedne vrleti, kamenite i nesigurne.
Horn sie s kola i peice poe ispred karavana da povede volove. Ostalima naredi da uine isto. No uskoro naioe na prepreku koju im je
priredio hir prirode staza je naime bila prekinuta stenjem i drveem. A i volovi su bili suvie iscrpljeni.
Begunci posedae i svi cvokoui doekae zoru. Niko nije spavao. Svi su napeto oslukivali tajanstvene zvukove u pustoj noi, zvukove to
ih je ngihova uobrazilja uveavala i inila jo tajanstveni jim.
Kad god bi im do uiju doprlo umorno zavijanje kojota, ili mijauk divlje make, ili cvrkut nonih ptica, ili kotrljanje odvaljena kamena,
prestraeno bi poskoili i pripremili se kao da e se svakog trena, zauti proonni bojni pokli Sijuksa. Da bi se nekako oslobodili straha,
begunci su se apatom obraali jedni drugima. A zdepasti i krepki Honn, mrano raspoloeo i besan, koraao je amotamo, s pukom u ruci, i
o neem imteinz.iv.no razmiljao, kao da neto smera.
Eli je sedela u kolima priljubljena uz majlp. itavo je vreme bila budna, ali ne osobito uplaena. Njena se majka, inilo joj se, za sve vreme
ovog napornog puta drala nekako neprirodino i udno. to su vie napredovali prema istoku, njeoo je dranje bivalo sve udnije. Dokle su
se vozili te noi, drhtala je i jecala, i Eli vrsto pritezala k sebi. No otkad su u begu pred Indijancima naili na prepreke, utala je kao
zalivena.
Eli je bila u cvetu mladosti i u ovoj krajnje opasnoj situaciji nije izgubila nadu. Neprekidno je aputala majci da e vojmici stii na vreme.
Gnaj hrabri ovek u jelenjoj koi... on e nas spasiti uveravala je prestravljenu majku.
Dete, oseam da vie nikad neu videti svoje kue napokon apatom ree gospoa Durando.
Majko!
Eli, moram ti rei... moram! odgovori joj ona suzmih oiju i privue je k sebi.
A ta mi to, zaboga, ima rei?. upita Eli tiho i neno.
Istinu... istinu! Ah, celog ivota sam te lagala!
Lagala! Ah, majko! Onda mi reci... sada.
Dete, oprostie mi... i nikada me... nee mrziti, zar ne? za jeca majka sva slomljema.
Majko, kako moe tako govoriti! Ja te volim ree Eli drhtavim glasom, a zatim se privi uz majku. Zavlada tiima, i gospoa Durando se
malo smiri,

Eli, jo pre nego si dola na svet pobegla sam s Durandoom otpoe majka uurbano, kao da mora to pre odati svoju tajmu. Durando ti nije
otac tvoje je prezime Li. Otac ti se zove Alison Li. ula sam da je on sada bogat ovek. Ah, elim se vratiti... elim te odvesti k njemu i
moliti ga za oprostenje.,. Venali smo se u New Orleansu Moj me otac prisilio da se udam za toga oveka. Nikad ga nisam volela. Nije on bio
od ornih kojima sam se divila... Srela sam Durandoa. Po narodnosti panac, poreklom aristokrat, Durando je bio neobuzdan pustolov.
Pobegla sam s njim. Pridruili smo se tragaima zlata to su putovali za Kaliforndu... Ti si se tamo rodila, Bio je to teak ivot. inila sam
sve to sam mogla da te podignem i pruim ti dobar
odgoj. Jedimo ti nikad nisam odala svoju__i njegovu tajnu... U poslednje me vreme ta tajina sve vie progomila... Nisam vie mogla
izdrati... pa sam s tobom pobegla od Durandoa.
Oh, majko, anala sam ja da beimo od mega! uzvikne Eli teko diui. Znam da e nas on progpniti. "
Doista, i ja se toga bojim odgovori gospoa Duirade. Oh, samo da me ne stigme njegova osveta!
Majko, pa to je strano!... On. dakle nije moj otac. Nikad ga nisam ni volela. Nisam mogla... Ali, majko, mora da si ga ti volela!
Dete, ja sam bila Durandov rob tuno e gospoa Durando.
A zato si pobegla? On je prema nama bio prdjazam i dobar.
Posluaj me dobro, Eli. Durando je kockar. Toliko je lud za kartama, da bi zakartao sve to mu dopadme ruku. Nije om ezmuo za zlatom, ali
je volio riskirati. To je Mila njegova neodoljiva strast. Jednom je bio spreman da proigra ak i moju ast. No, bilo je i kockara koji se misu
odrekli svog ljudskog dostojanstva!... Mislim da sam od tada poela mrziti Duiradea... Bio je nepoten kockar. Naterao me da budem
sauesinik u megovu lopovluku. Moje lice sluilo je kao mamac piomirima da dou u njegovu jazbinu. Da, moje lice, jer ja sam nekad bila
lepa!... Oh, kako sam nislko pala! Ali on me prisilio... Hvala bogu to sam ga oapuistila pre nego je suvie kasno suvie kasino za tebe.
Majko, on e nas slediti! zavriti Eli.
Ali te nikad nee dobiti natrag! Ubsiu ga ako samo pokua da te vrati k sebi odvrati gospoa Durando bdjesino.
ije ona me aUilkad stavio ruku, majko. To mu se mora priznati ma ko om bio promrmlja Eli.
Dete moje, on bi i tebe iskoristio za svoje prljave ciljeve, isto ooako kako je sa mnom postupio. Qn je to ve i pokuao, samo ja nisam
dozvolila. Hteo te uiti raznim nepodoptinama... Rekao je da e jednog danta biti lepotica.
Majko! zamuca Eli. Zar sam mu i ja trebala posluiti kao mamac za kartae?
Zaboravi ga, dete. Zaboravi na grehe svoje majke. Ja sam strano patila. I pokajala se... Jedna mi je elja da te ivu i zdravu dovedem
Alisonu Li u kuu, da te vratim pravom ocu koga nikad nisi videla.
Pred zoru stale su bledeti zvezde, a tamni se noni veo pretvorio u mrkli mrak. Zrak je zahladio. Izmeu uznositih brda, crnih poput
ebamovine, zavladala je sablasna tiina, koju vie nije naruavalo ni tuno zavijanje kurjaka ni cviljenje vetra. A onda se, konano, mrano
obzorje na isitoku poelo pomaljati u nekom neodreenom, magliastom sivilu. Zora je bila na pomolu. I sve se nekako menjalo, samo je
oma tajanstvena, beskonana tiina divljine bila ista.
Tu je tiinu odjednom prekinuo vritavi, stravini bojmi zov Sijuksa.
Kadto su ti opasni indijanski ratnici znali napasti podmuklo, bez ornog vrislka. A sada su opet zrak proparali njihovi prodorni ratni poklici,
od kojih se krv ledila i najhrabrijirna. Moda su Sijuksi najavljivali svoj napad samo onda kad su bili sigurni u pobedu.
Honna obuze neka zlokobna sluitaja i nemir. Pozvao je k sebi celu drubu, a zatim izmeu kola i kamenita greben ja odabrao najsigurniji
zaklon i tu smestio ene.
A sada, momci... ako je to kraj hajde da se borimo do poslednjeg oveka! Moda ipak izdirimo dok ne stignu konjanici.
Zatim u polutami zgrabi Lopatu i stane kopati rupu. Ali je i dalje napeto oslukivao hoe li se opet zauti onaj zastraujui bojni zov. Svaki
as bacio bi pogled u mrane daljine, ali se nita nije moglo uti ni videti. Kad je iskopao rupu duboku nekoliko stapa, doneo je pun naruaj
tekih konih vreica i poloio ih u nju. Onda se vratio do kola po jo jedan naruaj. Ostali iz njegove druine, mrani poput mrane noi
promatrali su ga netremice kako zakopava blago
kako paljivo vraa na isto mesto odvaljeni komad ledine i gazi teren kako bi uklonio tragove.
Hora je nekoliko asaka nepomino stajao i tuno zurio u ledinu, kao da je tu sahrando deo sama sebe. Zatim se stao smejati, odvratno i
strano, kao podivljao.
Tu je zakopano moje zlato! Ako se iko izvue iz ove borbe, moe ga imati.
Bili Honn slutio je da vie nikada mee videti to svoje blago, to ga je upravo zakopao. I nije mu bilo stalo do njega. ovek koji je bio rob
strasti za zlatom, koji je bio riskirao sve samo da ga se doepa, nije vie mario za nj! Dohvatio je puku i okrenuo se u smeru odakle bi se, po
njegovoj oceni, mogli pojaviti Indijanci. ekao je da se dogodi ono to se mora dogoditi.
Trenuci strane neizvesnosti prolazili su a da se nita nde dogaalo. Samo su snani otkucaji srdaca potmulo odzvanjali u sdvesti begunaca.
Svaki od njih pretvorio se u uho da uje neujno prikradanje. U misilima su doaravali topot konja vojnika spasilaca koje su oekivali. Ali se
mi ta nije ulo, ve je i dalje vladala mrtva tiina, jeziva i tajnovita, jezivija od brze i sigurne smrti.
A onda odjednom iz sivog polumraka zaplamtee crveni plamenovi. Odjekmue puani hici. Horn i njegovi ljudi stadoe nasumce pucati
prema tammim Sijemama to su se prikradale. No svaki njihov pucanj bio je popraen salvom s protivne strane. Polumrano poprite borbe
ubrzo je bilo obadveno oblakom crnog dima. U kratkim intervalima izmeu pucnjeva ulo se neko jezivo utao je i mukli udarci odapetih
strela. Potiom je usledilo neprekidno borbeino vriskanje Indijanaca. Dopiralo je sa svih strana i sve se vie pribliavalo karavanu. Kad mu se
sasvim pribliilo, postalo je jo strasnije i jae, pomealo se s jaucima, krikovima i potmulim kotrljanjem, da bi na kraju opet zavladala
grobna tiina.
Godine , upravo kad je zavrio rat, jedna ekipa inenjera i tehniara kojoj je bilo povereno projektiranje i trasiramoe eleznike pruge Unioin
Pacifik radila je na premeravanju terena u brdima Vajominga. Taj je teren bio koliko opasan toliko i nepovoljan za predvienu izgradnju.
Ekipa strunjaka, praena konjikim eskadromom pukovnika Dilona, nailazila je tokom rada na gotovo nesavladive tekoe zbog
nspristupanosti i neprohodnosti terena. sada, poto je nekako prodrla u divlji brdoviti predio nadomak istone padine Stenjaka, bila je
prisiljena da se zaustavi pred na prvi pogled nepremostivom preprekom, pred jednom ogromnom gudurom, suvie dubokom i irokom ada bi
se mogla nasuti ili presvoditi.
General Lod, glavni inenjer i voa ekipe, obrati se Beksteru, jednom od svojih pomonika:
Pozovite onog mladog tehniara, nilia, neka on pokua nai neki izlaz. Ako ikad okonamo trasu preko ovog uasnog terena, moraemo
mernu biti zahvalna.
Bekster smesta naredi jednom Ircu koji se tu zatekao i puio malu crnu lulu da pronae nilia i prenese mu efovo nareenje. Kejsi, tako se
zvae taj Irac, bio je kotuinjav, crven u licu, meobino ilav, ovek naviknut na opasnosti i na surov ivot. Izraz njegova lica odavao je neku
posebnu dobroudnost i vedrinu, kao da mu je neko nataknuo na glavu nasmejanu masku. On izvadi lulu iz usta pa ree
Generale, ova nam boja zastave ne pristaje. eleo bih nositi zelenu.
Bekster se stane vrpoljiti pa rukom dade Ircu zinaik da odmah izvri primljeno nareenje. Ali general Lod, koji se bio udubio u prouavanje
mapa i crtea, u istom tremu upravi pogled prema Ircu, a na usnama mu se pojavi lagan smeak. Imao je taminopuitoo lice, dostojanstveno i
ukoeno dranje vojnika.
Kejsi, slobodno izaberite zasrtavu koja vam se svia. Mbda e n.aim zelena dondeti sreu.

Generale, bojim se da nikada neemo izgraditi prugu preko ovog avoljeg terena, alfi. na mene svejedno moete raunati odvrati Kejsi pa
ode.
I zaista, preostala je jo jedna jedna nada, nada da e poletni i odvani nili, koji je imao naroito izotrenvid kao u planinara i izvanrednu
nadarenost za procenjivanje udaljenosti i nagiba, moda ipak uspeti izvriti taona mereno a i otkriti kuda bi se kroz guduru mogla pruati
trasa.
Dok su ekali na nilia, inenjeri su ko ana po koji put prouavali mape i crtee. Na licima im se itala zabrinutost i ozbiljnost videlo se da se
oni ne predaju malodunositi tako lako.
Njihov voa, glavni inenjer Lod, u tek zavrenom graanskom ratu bio je generalmajtor. Pre rata esto je putovao kroz ovaj neprohodni
predio Zapada i zanosio se gramdioznim planom o izgradnji eleznike inije. Sjajna ideja da se ameriki Istok i Zapad sedine i spoje
transkoin.tineintalnom eleznikom prugom sinula je mnogo ranije u mozgu jednog dalekovidnog oveka, koji je za mu iveo i konano
umro, a da nije bio shvaen. No seme to ga je posijao kasnije je urodilo plodom. Tokom vie goditna smeoni je plan proao kroz sito i
reeto, bio je estoko napadan od jedinih, a branjen od drugih, dok ga nije konano odobrio Kongres Sjedinjenih Amerikih Drava i stavio u
zadatak vladi i vojsci da graditeljima prue pumu podrku i pomo. Bio je oformljen upravni odbor Union Pacifika, koji je sainjavala grupa
dentlmena u frakovima, a neposredno rukovoenje poduhvatom povereno je energinom i iskusnom generalu Lodu.
Niko iz cele zemlje, osim generala Loda i njegovih najbliih saradnika, inenjera, nije znao kakve tekoe i opasnosti krije u sebi taj
poduhvat. Trasiranje i izgradnja transkontinentalne eleznike linije pobudi ivinteres celoga sveta. Nacija je nestrpljivo ekala, u veini sa
skepsom. Ali generala Loda i njegove inenjere nadahnjivala je grandioznost poduhvata. Oni su bili noeni Intimno snanom ali priguenom
enjom za pustolovinama, bogatstvom, i slavom. Uz to, podsticala ih je na podvige i spoznaja da e dela njihovih ruku osetiti kao blagodat i
budua pokolenja. Sve ih je to inspirisalo, i oni su bili kadri da prkose i najveoj opasnosti.
Voren Nil dotri sav zajapuren. Bio je to mladi od dvadeset i tri godine, visok neto manje od est stopa, kran, preplanula lica, oiju
sokolovih, ustrih pokreta. Poticao je iz siromane porodice iz Nove Engleske. Bio je samouk, eljan pustolovina, spreman i na najvee
podvige, potpuno nemiran duh, no vrsta karaktera.
General Lod mu objasni u emu se sastoje tekoe i ta se od njega lino oekuje da uini. Nilu iknu krv u obraze, a u oima mu zaisikri
uzbuenje i ponos. Bio je zbunjen, nije naprosto verovao da sada itav poduhvat zavisi samo od njega. Zatraio je da ga inenjeri odvedu do
mesta gde se ispreila poslednja prepreka. Bila je to stravina gudura, na vrhu obrubljena kedrovinom, na dnu ogolela i beliasta. Zjapila je
ne samo prema dole nego i prema gore vrh gudure strio je iznad prohodna tla onde gde se zavravao prolaz, izdizalo se visoko stenije, ija je
suprotna, strma ploha inila rub gudure.
Ovo je jedini prolaz kroz predgorje Stenjaka ree ioenjer Henmev, najstariji lan Lodove druine.
Prolaz se zavravao pred jednom pukotinom u steni. Kroz tu pukoitinu mogla se videti suprotna stenka gudure. Bio je to divlji prizor. Samo
su zanesenjaci i najsmeoniji ljudi mogli gajiti nadu da se kroz ovu divljinu moe izgraditi eleznika pruga. Pukofkinia je bila veoma uska.
Levo se izdizala strma stena, hrapava i puna manjih raspuklima na desnoj strani strila je ogromna izboina stene, dok se popreko ispreila
ispucana, stravina kamenita oloha, ispod koje je zjapila provalija. Kakva je bila blia stenka gudure moglo se samo nagaate.
Nil se provue kroz pukotinu do krajnjeg ruba gudure i, leei potrbuke, pokua otkriti ta se nalazi u dubinama. Ali oigledno nije mogao
videti bogzna ta, jer je, poto je ustao, sumnjiavo zatresao glavom. Potom se zagledao u onu izboinu stene.
Ovu emo izboinu odstraniti eksplozijom ree,
Ali ako suprotnu stenu gudure sainjava okomita stena u duini od vie milja, onda smo gotovi
zabrinuto e inenjer Buni.
Suprotna je stenka upravo takva nadoda Henmev.
General Lod zurio je u provaliju. Njegovo se lice smrai,
Izgleda da je nemogue nastaviti trasiranje, ali mi to morajmo uiniti pod svaku cenu, ponavljam, moramo! ree odluno.
Nasta kratka stanka. Inenjeri izimenie sumnjiave poglede. Poslednja ih je prepreka potipumo obeshrabrila.
Nil se smekao. Bio je spokojan i samouveren,
Nama se samo ini da je ta situacija bezizlazna
ree. Popeemo se na vrh stene, a onda u se ja sam spustiti konopcem dole i izvideti teren.
Nil se ve sputao u mnoge provalije u tim vrletima. Bio je najhrabriji i imao najspretnije ruke od svih to su bili izabrana za opasne podvige.
Niko nde spominjao nesretne sluajeve to su se do tada dogodili, pa ak ni tragian pad jednog nadglednika trase, nekoliko nedelja ranije.
Nesretni nadglednik nije ni slutio da e ga njegov podvig stajati glave. Svaki je pedalj istrasirane pruge bio skopan s nepredvienim
tekoama i upozoravao graditelje na opasnosti poduhvata ba kao to ih je neodoljivo privlailo uspeno privoenje kraju toga poduhvata.
Penjanje na vrh stene bilo je teko i naporno. Uspela se itava ekipa graditelja i nekoliko konjanika.
Trebae mi dug konopac rekao je Nil svom pomoniku jo pre nego su se poeli penjati.
I upravo je to nareenje bilo uzrokom to se Kitng dugo muio dok se popeo na vrh. Konopci su mu svojim teretom oteavali uspon.
Uostalom, on je bio samo kauboj, bio je spretan u jahanju i rukovanju orujem, a ne u penjanju uz strme stene.
Do avola!... sive sam obiao... da bih ovo naao ree King isprekidano, sav zadihan, posto je bacio niliu pred noge lasa i svirke starih
konopaca.
Nil podigne nekoliko istroenih komada i sumnjiavo ih razgleda.
Je li to sve to si uspeo dobiti? upita.
. Sve, naravno ukljuujui i konopce to ih je Kejsi dobio od vojske.
Pomogni mi ih sastaviti nastavi nili.
Dobro. Samo ovaj put spustiu se piri je tebe otegne Kising.
Nili se nasmeje i znatieljno pogleda svoga pomonika. Ovaj kauboj iz Teksasa povezao se s rojim negde u Nebraski. Zajedno su radili i
sprijateljili se. Leri rii King rado se prihvatio posla, jer mu je u Teksasu postalo prevrue. Bio je roeni revolvera i mnogima se tamo
zamerio. niliu se, uini da King previe cena njegove usluge.
I ti e se, dakle, spustiti ispred mene! uzvikne nili.
Ozbiljno ti kaem, spustiu se, i gotovo! odvrati kauboj.
Bogami, nee! nili e odseno. Moda mi uopte ne treba tvoja pomo. Zar lima smisla da preduzima nepotreban, rtizdk?
Idem pre tebe... ili naputam posao! King je btio upoiran.
Ah, do avola sive! planu nili dok je oaitiezao uzlove konopca. On jo jednom oine pogledom sivog pomonika, ovaj poit ne zbog znatielje
ve zbog besa koji ga je sve vie obuzimao. Leri rii King bio je visok, vitlka stasa, ilav poput elika, skladno graen, naoit kauboj. Imao
je bujnu riu kosu, glatko rumeno lice i plave oi. Za pojasom mu je visila futrola s glomaznim revolverom.
U redu, samo napred, ozbiljno ti kaem! dometne nili besm.o, oponaajui svoga druga. I ja se, ozbiljno ti kaem, pouzdano nadam da e
oivaj put svojski prionuti poslu.
Jedan po jedan, inenjeri se vrate s raznih delova ogromne stene i pridrue se grupi to je stajala kraj nilia i Kinga.
Iskuajte vrstinu konopca! naredi general Lod.
Izgledalo je da je dugi konopac dovoljno jak. Poto je Kimg jedan njegov kraj omotao oko svog struka, inenjeri su se u udu pitali je li
potrebno da se pomonik sputa ispred tsvog pretpostavljenog. Hennev, koji je nadzirao ovakve poduhvate, stao je na stanovite da to nije
potrebno ni poeljno. Zato se odluno suprotstavi nameri kauboja.

A ja ne mislim tako. Spustiu se i niko me ne moe zadrati ree King drsko. Poput svih Teksaana njegoiva kova, Leri King se u svakoj
prilici ponaao nehajno, leerno, hladnokrvno i bezbrino. tavie, ostavljao je dojam da se u njemu skriva neka posebna drskost,
neobuzdanost i silovitost.
Sva je prilika bila da e doi do trzavica. General Lod koraknu napred i upitno pogleda nilia.
Leri misli da e se konopac prekinuti. Zato potopoto hoe da se spusti prvi.
Nasta veseli agor. Ipak se niko nije usudio glasno smejati. Bila je to jedna od hiljada udnih epizoda to su se kao po nekom nepisanom
pravilu ponavljale za itavo vreme trasiranja i izgradnje pruge. Na prvi pogled aljive i smene, te su epizode bile i te kako vane i
delotvorne. U njima su se ljudi eliili i zaboravljali na tegobe i opasnosti kojima su bili izloeni.
Na licu generala Loda nestadoe stroge crte. Ali njegov je glas bio odluan.
Pokorite se nareenju! opomenuo je Leri Kinga.
Nije bilo druge, Leri je morao popustiti. Mrzovoljno je odreio kraj konopca i prepustio ga niliu. Uskoro je mladi geodet bio spreman da se
sa svojim instrumentima spusti u provaliju.
Nili se jo jednom sagne i preleti pogledom niz strmu raspucanu stenku gudure. Kad se uspravio, s lica mu je iezlo svako rumenilo.
Ima jedna izboina. Ne vidi se ta je ispod nje ree. Spustiu se koliko dosegne konopac. Nadam se da u nai neko uporite gde mogu sita
jati. Dotle se neu nigde zaustaviti.
Inenjeri se sloie utke.
Nili sedne na rub stene, obesi noge ndz strminu i vrsto zgrabi svoje instrumente.
Moe! ree vojnicima koji su drali konopac. Sputali su ga stopu po stopu.
Vetar je pirkao i dizao prainu ispod stene. Crni argii, slini lastavicama, oglasie se prestraenim krikovima i jurmue iz provalije leprajui
krilima. Inenjeri se sagnue da vide kako nili napreduje. Samo je Leri King propustio da to uini. Njegov je pogled bio prikovan za konopac
koji je polako klizio preko ruba stene u provaliju.
Ve se spustio do izboine stene povie Bekster istegnuvi vrat.
Gle, spustio se duboko... vie se ne vidi! Uzbueno e inenjer Henney.
Kejsi se nagne dalje od svih ostalih.
Ma ovo je udan nain kako mi mislimo izgraditi prugu, kaem ja primeti
Sunce je bilo na zalazu. Provalija gudure sumorno je zjapila i bila ispunjena plavom izmaglicom. Mrane dubine gudure i celi okoli
proimala je divljina sve je bilo nekako tajanstveno i sablasno tiho. Visoko sivo stenje to je obrubljivalo guduru zairumenelo se od
predvecernjeg suneva sjaja. Postmatraoa s vrha stene, daleko iznad pukotine pred kojom su se prvotno zaustavili inenjeri, gudura se
doimala kao neki veliki kanjon ne samo po svojini dimenzijama nego i po velianstvenosti prizora.
Vojnici su sputali konopac polagano, stopu po stopu. deo konopca u duini od oko ddve stotine stopa bio je sastavljen od lasa, a ostatak od
oko sto stopa od izlizanih i istroenih komada spojenih uzlovima. I upravo kad su vojnici spustili onaj vri deo od dvesta stopa, inenjeri su
poeli s^ strahom buljiti u provaliju,
Ovo mi se nikako ne svia! ree inenjer Hennev nervozno. nili bi ve morao pronai kakav grebeni, podlogu ili strminu gde bi se mogao
opreti nogama. Inae e ostatak konopca pui.
Vojnici instinktivno zbog neega uspore sputanje.
Stanite! zagrmi rii King i svoju mravu ruku isprui prema rubu stene preko koje je klizio napeti konopac.
Vojnici posluae i stanu. Napeti konopac, inilo se, oa jednom se mestu sve vie istezao. Leri King upre prstoim prema tom delu i uzbueno
povie promuklim glasom:
Prekinue se!
Inenjerima zasta dah. King se baci na kolena i posegne rukom kao da eli da uhvati konopac. Ipak se nije usudio.
Taj truli konopac!... To je moje delo! Nisam bio kadar nai neto bolje!... Samo stare i trule ostatke... Evo, kida se! King je sve vie zapadao
u oajanje.
Jo nije ni zavrio ove rei, kadli konopac pue. Izgubivi ravnoteu, vojnici popadae na lea. Bekster zastenja od muke. Boem i Hennev
kriknue glasom punim uasa. General Lod stajao je ukoen i zaprepateni. Potom su svi stajali kao skamenjeni i napetooslukivali.
Iz mranih je dubina dopirao mukli zvuk, zatim se uo slab prasak, te potmuli tutanj oronjeoih delova. Kotrljanje kamenja muklo je
odjekivalo i postepeno se smanjivalo i nestajalo u dubinama, da bi posle nekoliko asaika zavladala grobna tiina.
Napeto oslukivan je prekide Kejsi glasnom psovkom. Leri rii Kimg skoi na noge. U ruci je drao ostatak prekinutog konopca. Silovito
tresne njime o zemlju, potoni besno otkopa opasa, jo jae ga pritegne oko sebe te opet zakopa. Iz plavih mu oiju sevae gnev te oi kao
da su optuivale potresene inenjere za hladnokrvno, hotimino umorstvo. No oe progovori ni rei, ve se okrenu i urnim koracima poe uz
rub provalije, oigledno u nameri da nae pogodno mesto s kojeg bi mogao sii u guduru.
General Lod izda vojnicima nareenje da slede Kinga i da po mogunosti pronau niliev le.
Pred tim mladiem bila je budunost ree stari Heoney tuno. Izgubismo ga. Mnogo e nam nedostajati,
Bunovo se lice grilo od boli i uasa.
Da, to je strano ree Bekster priguenim glasom. Aij ta da se radi?
General Lod odsutno je buljio u mrane dubine gudure, ije je kamenite rubove sunce na zalazu obasjavalo rumenim sjajem. Bilo mu je
teko pri srcu to mora zapovedati ljudima u ovakvim prilikama. Iza svakog njegova nareenja smrt je vrebala nove rtve. Ali on je i pre
znao da je izgradnja pruge Uniom Pacifik nalik na minuli rat, u kome je toliko mladih ivota poslao u smrt.
Inenjeri sioe niz dugi strmi pristraoak i vratie se u logor. Ponovo su zapaljene logorske vatre. Modrikasti su stupovi dima sukljali uvis.
Vesela pesma i smeh vojnika razlegali se zrakom koji je bio tako miran i ist. Konji su nemirno rzali i toptali kopitima.
Pukovnik Dilon podnese generalu Lodu raport da je jedan izvia video veliku skupinu Indijanaca iz plemena Sijuks to se utaborila u
oblinjoj dolini.
Sijuksi su krenuli u ratni pohod i ozbiljno stali zabrinjavati inenjere. niliev tragian udes ubrzo je bio zasenjen zlokobnom slutnjom to se
sve moe dogoditi kad ovi opasni ratnici otkriju znaenje pruge Uoiom Pacifik.
Indijanci e moda potpuno onemoguiti izgradnju Union Pacifika ree Hennev, veito nervozan i sumnjiav.
Nikakvi Indijanci... nita nas ne moe zaustaviti odvrati mu ef odlunim glasom.
Konjanici kojima je bilo nareeno da slede Leri Kinga vraitie se u logor neobavljena posla. King im se izgubio iz vida, a nikako misu mogli
niai blau strminu kojom bi sili u guduru.
Sutradan ujutro Kinga jo udvek nije bilo.
Odredi konjanika bili su upueni u rainim pravcima da jo jednom pokuaju pronai Kinga i niliev les. Inenjeri su pak ponovo izali pred
guduru se uhvate uikotac s poslednjom preprekom koja ih
je spreavala da nastave s radom. Ali napori ni jednih ni drugih nisu bili propraemi uspehom. Dan je bio na izmaku, sunce je sve vie padalo
prema obzorju, a Leriu Kingu ni traga ni glasa. Tada su ve i njega poeli smatrati izgubljenim.
Meutim, neposredno pre nego se spustio taman zastor noi, visoki kauboj doepesa u logor, sav pranjav i poderana odela. Nosio je niliev
tronoac i instrumente za premeravanje terena. Instrumenti su bili u loijem stanju nego pre, no oevidno nisu oteeni u onolikoj meri kako
se moglo oekivati. King se ne osvrnu na konjanike, prezrivo proe pored njihovih atora i odepesa dalje, prema atorima svoje ekipe. Kad

im se priblii, spusti instrumente na tle i stane dozivati. Prvi izie Buni, a na njegov poziv do trae Hennev, Bekster i ostali, mlai lanovi
ekipe. General Lod, koji je sedeo neto dalje od logorske vatre, bio je vrlo zamiljen, tako da nije ni primetio da se King vratio.
Niko nije uoio ma kakvu promenu na kauboju, izuzev to je epao. Kao i pre, drao se leerno, hladnokrvno i bezbrino, kao da se nita nije
ni dogodilo. Pa ipak, svako je znao da se iza te prividne ravnodunosti i mira skriva ustrina, prkos i odvanost.
Dakle, otkrili smo teren povoljan za trasu... nakon etiri milje uz guduru strmina je blaga. Samo devedeset stopa na milju.
Inenjeri ga odmere zauenim pogledima kao da nije pri zdravoj pameti.
Ali nili je pao!... On je mrtav! snebivao se Hennev.
Mrtav? A ne, nili nije mrtav otegne Leri.
A gde je onda, zaboga?
Mislim da je negde u blizini dolazi.
Je li ranjem?
Naravno. I gladan, kao to sam i ja odgovori King i odepesa dalje.
Neko iz ekipe zajedno s konjanicima pohita u susret niliu, a ostali pou do generala Loda da mu jave o ovom neoekivanom obratu.
General mirno primi radosnu dvest pa ipak, u njegovim se prodornim oima naziralo uzbuenje.
Poaljite nilia i Kinga... im se malo oporave on naredi, pa dozva Bekstera.
Devedeset stopa na milju, je li?
Nagib od devedeset stopa na milju, tako ree King odgovori Bekster.
.Napokon, srea! uzdahnu ef kao da se oslobodio nekog neizmerno tekog susreta. Poaljite mi te momke.
Jedan od konjanika susretne nilia u polutami na oblinjoj sta] i pomogne mu da stigne u logor, Hramao je i bio strano iscrpljen. Zastenjao
je od bolova kad se spustio na sedite kraj logorske vatre.
Neko se obrati Kimgu i ree mu da general Lod eli razgovarati s njim.
Gladan sam i moram jesti. Uostalom, on meni i nije ef odbrusi King i nastavi s veerom. Bilo je jasno da Junjak nije voljan da pria o
onome to se dogodilo.
Ali je nili priao. Potanko je ispriao sve detalje i svog pomonika obasuo bujicom pohvalnih ri jei. Za nepun sat svi su u logoru znali da
mu je King spasio ivot,
Brbljivi Kejsi uzalud se pokuavao nametnuti kauboju i izvui iz njega ma i jednu re. Psovao ga je na sva usta.
Najbolje da ode meu Sijukse i da bude junak divljak, junak bez duha, udvek nepoznat i skroman siktao je razoarani Kejsi poto ga je
King najurio u elji da bude sam. Potom se, obuzet besom, obrati svom starom prijatelju drvosei Mek Dermotu:
Je li, Mek, kakvo je tvoje miljenje o tim prlj avim kauboj ima ?
Da ti pravo kaem, Pat, nemam o njima ba najbolje miljenje. Mislim da e te izreetati mecima pre nego se izgradi ova pruga.
~ Onda u, bogami, jo dugo piti! odgovori Kejsi prezrivo.
Neto kasnije general Lod poseti nilia i preuzme od njega crtee i skice. U njima je bio klju za reenje problema koji mu je do tada zadavao
toliko glavobolje.
Bilo je lako im sam se spustio ispod izbocine stene ree nili. Onde je kosima od etrdeset
pet stepeni. A etiri milje dalje gudura prestaje. Moemo prei na drugu stranu. Iao sam dalje sve dok nisam ugledao razvode... Ah, tamo
poinju nae nevolje. Najgore tek dolazi.
To ste ve rekli namrti se ef. Moramo pronai prevoj.
Pronai emo ga ree nili optimistiki.
Nili, ambiciozni ste i hrabri. Ni u najteim trenucima n.e postajete malodumi. Posmatram vas od samog poetka. Napraviete blistavu
karijeru u toku izgradnje pruge samo ako ne poginete. v,
Oh, nita mi se nee dogoditi, ne bojim se ja ree nili kroz smeh. Ja sam vam kao maka... udvek se doekam na noge... Imam ve devet
ivota iza sebe.
Vi ete zacelo preiveti! S koje ste visine pali ovaj put?
Nisam svelike. Stao sam oa jedino drvo i na nj obesio instrumente, Onda sam se stropotao i zadobio jak udarac u glavu. Kad me Leri naao,
bio sam u nesdvesti i klizio sam prema drugoj provaliji. Spasio me u pravi as.
Ovaj vam je Teksaanin, rekao bih, neobino privren.
Pa, ako nije bio pre, sad e mi svakako biti sklon ree nili oseajno. Hteo bih vam rei, generale, da je Leri naprasit, udan i prilino lenj, i da
ljudi prave od njega budalu kad god im.se za to prui prilika. Ali ne razumiju oni njega. Oni zacelo nisu u stanju ni da shvate koliko je om
opasan kad mu oetko stane na ulj. Mislim da ga samo ja shvatam. Ja zaista mislim da je on, i pored nekih loih osobina, do krajnosti odan i
poten.
Slaem se, on se takvim pokazao i juer. Kad se konopac prekinuo, bio sam siguran da bi najradije pucao na nas. Nije nam mogao oprostiti
to mu nismo dozvolili da se prvi spusti... nili, bio bih sretan da ste vi i King bili sa mnom u ratu.
Hvala vam, generale... Ali sada vie volim ovaj na poduhvat.
Nili, vi udite za pustolovnim ivotom, nije li tako?
To je tano, priznade nili iskreno,
To sam i mislio. U vaim godinama i ja sam bio takav. Dakle, vi ste zagrijani za ovaj na poduhvat, zar ne? Nadam se da ste dobro razmislili
o svemu. nili, izgradnja Union Pacifika bie vraki opasna stvar.
Generale, mogu zamisliti kako e biti. U meku ruku to me i privlai__Privlae me ddve stvari. Pre
svega privlai me divljina i opasnost. A onda i elja da neto postignem.
Mladiu, vi moete u ivotu mnogo postii i izvan te divljine i opasnosti.
Hoete time rei da bih mogao platiti glavom ako ostanem na ovom poslu?
Vi ste naprasite naravi, to je. Pijete li?
Da... vrlo malo odvrati mladi. Ali nisam nikakav naroiti ljubitelj pia.
Nemojte piti, nili ree ef ozbiljno. Naravno, sada to nije vano, ima nas malo ovde u brdima Vajominga. Ali kad preko razvoda zavrimo
trasu, moramo se vratiti. Vi znate da je izgradinja pruge otpoela i da su ve poloene ine zapadmo od Omahe. uo sam da je Omaha prava
konica. Na hiljade probisveta i dokoliara preplavljuje Zapad. Izgradnju e, istina, tititi vojska. Regrutovaemo sve koji se dobrovoljno
jave. Ali nahrupie i itave rulje drugih.".. Doi e sav drutveni talog preostao iz rata i svi mogui pokvareni tipovi s granie. Oni e se
neprestano motati oko graditeljskih logora. Milioni dolara utroie se za izgradnju pruge, Zlato!... Gde e se smoi toliki novac, nemam
pojma. Vlada nas podupire vojskom... i to je sve. Ali zlato e odnekud procuriti. Ja se barem nadam. I zamislite, mladiu, to e to znaiti za
godinuddve. Deset hiljada vojnika u jednom logoru ovde u brdima. I na hiljade ostalih potenih i nepotenih, trgovaca, pijanica, kockara,
probisveta, bandita i palih ena. Crnci, Indijanci, Meksikanci, svi e se oni skitarati od logora
do logora, gde e bti pravo bezakonje.
To e biti divno! usklkne nili, a oi mu zablistae od ushienja.
To e biti strano! promrmlja general zabrinuto. Poto je ustao i svom mladom pomoniku poeleo laku no, general se tekim koracima
uputi prema svom atoru. Njegove su oi opet postale sumorne, a telo teko i tromo kao da mu je neko naprtio na lea teak teret. On nije

potcenjivao opasnost poduhvata ni svoju vlastitu odgovornost sve vie ga je pritiskivao oseaj da e nastupiti strani i nepoznati dogaaji,
dogaaji koji se ne mogu unapred predvideti ni preduhitriti.
Sledei niliev posetilac bio je Hemnev. Stari je inenjer bio dobar kozer, ali se ovaj put oigledno zbunio te u prvi mah nije znao kako da
mladiu saopti radosnu dvest.
Uskoro, poto se malo prihrao, lice mu dobi veseo izraz.
ef vas je unapredio ree.
Sta! uisklikine nili i kao oparen skoi na noge.
Istina je, istina, mladiu. Upravo je s Beksterom i sa mnom govorio o tome. Oduevili ste ga svojim poslednjim podvigom... I tako, vi se
uspinete, dragi moj!
Uspinjem se!... Kamo? nili je bio u nedoumici.
Pa, pretpostavljam da se ef zbog toga i savetovao s nama smejao se Henmev. Znate, mi na neki nain moramo smisliti odgovarajuu
funkciju kako bismo vas unapredili. To za sada, a posle...
Ah, tako, sad razumem! upadne mu nili u re. Da mi je znati kakav e mi se posao poveriti? nadoda sa smekom. Sta je rekao ef?
Rekao je mnogo toga. Ustvrdio je da ete, ako se ikad izgradi ova pruga, izbiti.na elo Union Pacifika biete glavni inenjer... ili ef slube
za odravanje pruge!
Gospode! uzdahnu nili. Nemislite valjda ozbiljno?
Da, ozbiljno vaim kaem, kako bi rekao va prijatelj kauboj odvrati Beon.ey. Zatim se uozbilji i nastavi: Sluajte, nili. Evo ukratko o emu se
radi. Va e zadatak biti da nadzirete prugu u toku gradnje, odinosno da rukovodite slubom nadzora. Moete imati svoje sedite ovde ili u
graditeljskim logorima kod Omahe, kako vam bolje odgovara. Tako ete u neku ruku biti samostalni... svoj vlastiti ef za dugo vremena.
Ujedno ete sticati praksu za svoj budui poziv. Vi ete s vremenom rukovoditi slubom za odravanje itave pruge U stvari, tako je rekao
ef. On vas je nazvao efom te slube. E pa, estitam vam! Savetujem vam d ^nastavite kako ste i poeli... vrite i dalje asno svoju dunost...
I u svakoj prilici nastojte obuzdati svoju naprai tu narav... To je sve. Laku no,
Potom izie iz atora i ode. nili je bio toliko zbunjen da nije mogao izustiti ni rei.
Te je veeri nili imao jo mnogo posetilaca. Poslednji je bio Leri rii King.
Pa, kako se osea? upita kauboj.
Nije mi ba najbolje, rii odgovori nili. Glava mi gori. I sve me boli. Bi li hteo doneti svoju ebad i ostati sa mnom noas?
Naravno. Sa zadovoljstvom odgovori King i stavi mu ruku na elo. Pa jasno, ima groznicu praguna. Zatim napusti ator i ubrzo se vrati
nosei ebad i uturu s vodom. Nespretno mu stavi hladan oblog na elo. Napolju je plamsala logorska vatra i obasjavala platno atora. nili
na svetlosti spazi da je Kingova leva ruka zavijena,
ta ti je ruci? upita u udu.
Mislim da nije nita.
A zato si je onda zavio?
Ma, neki pametnjakovi poslao je po onog glupog vojnog lekara. Pregledao mi je ruku i rekao da je na dva mesta slomljena.
To je rekao! A ja nisam imao pojma da si raoten. Ni rei mi nisi rekao o tome. Mene i instrumente nosio si itav dan sa slomljenom rukom!
Nije to nita. Nisam ba tako siguran da je Slomljena.
Poto je propisno izgrdio prijatelja, nili je utonuo u dubok san.
King je ostao budan. Bdio je nad bolesnikom i na vrue mu elo s vremena na vreme stavljao mokru krpu.
Logorska se vatra napokon ugasila. Zavladala je tiina gluvog doba noi. Noni se vetar dizao i stiavao u intervalima. Ovdaonda odjeknuo
bi udarac konjskog kopita. Sablasnu tiinu naruavali su i tihi, ravnomerni koraci straara i povremeni krikovi nonih ptica.
Nili se nije varao kad je inenjere upozorio da e njihove nevolje i tekoe biti jo vee kad jednom zavre trasu preko gudure i nau se pred
starim obroncima na drugoj strani
Ekipa se nala u srcu brdovitog Wyoiminga, podno neprohodnih gorskih hrptova to su generalu Lodu zadavali toliko muke za vreme
njegovih ranijih istraivakih pohoda.
Stara staza za Sv. Vrain i Larami krivudalaje podnojem planina i kroz nekoliko dolina. Ali pravac kojim se pruala nije bio povoljaih za
izgradnju eleznike pruge. Trebalo je pronai prevoj preko gorskog hrpta, takav prevoj iji gradijent ne bi smeo biti vei od devedeset stopa
raa milju. Meuitim, nije bilo nikakva izgleda da e se ikada pronai na tom podruju. Gorje je bilo visoko a njegovi pristrane! kratki.
Pokazalo se da je trasiranje psruge kroz udoline^ duboke klance i gudure bio uzaludan posao. Taj je pravac ekipa morala napustiti i udariti
obroncima brda. U tu je svrhu logor bdo ponovo podignut ispred prvih obronaka Vajomimga. Odartie se eteipa probijala uz mnoge obronke,
preko vrletnih kosa i mranih litica. Njeni su napori urodili plodom trasa se sada pruala tim pravcem sve do podnoja visdkog gorja. Ali tu
je opet zapelo. Trasa je izbila visoko iznad staze za Larami i zavravala u podnoju neprohodna gorskog hrpta. Izgledalo je da e itav "plan
pasti u vodu.
Budui da je velika skupina neprijateljski raspoloenih Sdouxa pratila svalki m&horv pokraj, inenjeri
su zatraili da ih za itavo vreme dok rade u stopu prate naoruanikonjanici. I tako, kad god bi se. peli prema vrhovima gorskih lanaca,
konjanici bi ih sledili i zadravali se u pristrancima u njihovoj neposrednoj blizini. Dan za danom inenjeri su uzalud pokuavali da otkriju
poeljan prevoj. Brojni su gorski lanci po svom pravcu pruanja i konfiguraciji bili povoljan teren, samo da nije bilo neprohodnih litica,
provalija i suvie strmih uspona. Mnogobrojni, su obronci liili jedni drugima. Bilo je neobino teko jahati i penjati se. Sef i njegova ekipa
bili su oajni. Zar grandiozni poduhvat mora propasti zbog strmih uspona na podruju od svega nekoliko milja? Ne, to se ne smije dozvoliti!
Cela je ekipa bila u tome jednoduna.
Blizina prevoja ejen, ind se, pruala je inenjerima izvesno ohrabreroje. Zajedno s konjanicima, ond se utabore u jednoj dolini kojom je
tekla reica. Odavde su vrili izvianje ne bi li otkrili toliko traeni prevoj. Jedinog se jutra ef sa celom ekipom i vodiem otisne prema vrhu
gorskog hrpta. Staza za Sv. Vrain i Larami opet je bila na vidiku. Kao i obino, konjanici su jahali pri strankom, a inenjeri du gorskog hrpta
odmah povie njih.
Ali se ef u jednom momentu sa svojim ljudima suvie odvoji od konjanika i otisne se uzbrdo. Ekipa nije vie mogla raunati na zatitu u
sluaju napada Indijanaca. U oajnikom pokuaju da otkriju prevoj, inenjeri su smetnuli s uma da im u svako doba preti takva opasnost.
Eno, dimni signali tamo preko iznenada povie vodi pokazujui rukom prema jedinoj dolini,
Inenjeri zaustavie konje i zagledae se u pravcu koji im je vodi pokazao. Meuitim, niko od njih ne primeti nita. Krenue dalje.
Sluajte, ta banda Crvenokoaca krenula je pravo na nas. Ne moemo se vie vratiti konjanicima a da no sretnemo Indijance upozoravao je
vodi uzbueno.
Ekipa se nije obazirala na to upozorenje. Ali su Nilove otre oi prisilile ljude da se jo jednom zaustave, pa ak i da sjau.
Eno ih! Vidite! Vidite! viknu nili i drhtavom rukom pokaza u smeru gde je spazio Indijance.
Indijanci su jahali niz travom obraslu padinu gorskog hrpta, oigledno u nameri da prodru izmeu konjanika i inenjera i tako obezglave ove
poslednje.
Lepo emo se provesti, bogami! ree vodi drhtavim glasom. Uopte se ne moemo vratiti putem kojim smo doli.

Glavni inenjer hladnokrvno baci pogled prema Indijamcima. Zatim pogledom pree celi pristranak od vrha do podnoja gorskog hrpta. Nije
mu ovo bio prvi puit da se nae u kripcu.
Uzjai te! naredi.
Prihvatimo borbu! ote seNiliu.
Grupa od osam ljudi bila je dobro naoruana i imala je dobre konje. U sluaju noie mogla bi zadrati Indijance izvesno vreme. Ali general
Lod nije hteo da se uputa u borbu. Preko nilieva predloga utke je preao i jurnuo, zajedno s vodiem prema jednoj manjoj dolini, da bi
zatim okrenuo uza stranu prema najviem grebenu. Sledili su ga i ostali jahai. General se nadao da e s vrha grebena videti konjanike. Iako
su jahali to su bre mogli, prolo, je etvrt sata dok su se popeli ma vrh. Odaitie su se videli konjanici, ali to nije bilo ni od katove korisiti.
Zbog prevelike udaljenosti misu ih mogli dozvati da im priteknu u pomo, miti su smeli kreanuiki prema oj ima. Bilo je prekasno, Indijanci
su jurili na svojim brzim konjima poprenim putem upravo s ciljem da ih potpuno otcepe od konjanika.
Nastupio je dramatian trenutak, trenuitak u kome je trebalo brzo odluiti ta da se radi. Vodli je upozoravao da je nemogue jahati niz
greben. General stoga odlui da se puit nastavi vrhom grebena. To je pak iziskivalo ogromne napore, jer je teren bio meprohodan. Jedan po
jedan svi su sjahali i poveli konje za sobom. nili, koji je jahao vatrena dorata, jedva ga je mogao drati na uzdi.
Uzmi moga ree Ring okrenuvi se prema njemu.
Ridi, ja u sam voditi ovu glupu ivortoju il u je...
Nee| prekide ga King. Ta zna da sam ja kao stvorecnf za konje, ako nizata drugo.
King uzme uzde od nilia i potapa dorata po sapizna. PlaljivLkonj odmah prepozna ruku gospodara i posta miran kao janje.
Tako ti boga! Moramo pouriti! upozori nili svoga prijatelja.
Pretila je opasnost da ih Indijanci odvoje od ostalih. nili i King teko su se probijali izmeu nazubljenih stena. Krajnjim naporom napokon su
uspeli stii ekipu.
Indijanci su jahali susednim grebenom. Grabili su takvom brzinom kao da se nalaze na kakvoj ravnici. Inenjeri su se sve tee probijali
kamenitim bespuem. Beksterov konj najednom posrne i povredi prednju desnu nogu. Sedlo na Hennevevu konju se izvine. Izgubljeno je
mnogo dragocenog vremena. Opasnost je bivala sve vea, Inenjeri pograbe puke i nastave beg. Pred svakom su udubinom zastajkivali kao
da e iza nje nabasati na provaliju.
Napokon izbie na onaj deo grebena odakle su se konjanici dobro videli.
Signal! naredi ef.
Zaviknuli su iz sveg glasa, ispalili jedan hitac, mahnuli eirima i maramama. Uzalud!... Konjanici su bili suvie daleko. Kretali su se
puevim korakom.
Napred... niz greben! povie ef.
Ali, generale, mislim da je to prava ludost! prigovori vodi.
Ridi King gurne svoju mravu, od sunca pocrnelu ruku izmeu njih. sevale su plave oi njegove kojima je odmeravao blagu stominu
grebena.
I ja se poneto razumem u procenjivanje po loaja terena otegne mrzovoljmo. Ili emo se spustiti ovuda ili nam nema spasa.
Nili je bio bolestan, iscrpljen i besan. Netremice je gledao prema Sioruxima. Ostanimo ovde... i borimo se ree isprekidanim glasom, sav
zadihan. Moemo... potui... tu bandu.
Moda emo morati da se borimo, ali zasad jo neemo odgovori ef. Idemo dalje.
Nastavie put bez pogovora. Tekom mukom probijali u se preko vrleti, otrog grebenja, litica i pukotina, uspinjali se i silazili niz strme
obronke i kose. Ovdeonde naili bi na ravan teren i tada hi jahali. Odjednom se Indijanci izgubie iz vida. Iezli su iza jedne kose. Sada su
se inenjeri uznemirili jo vie niko nije znao kada i gde e se Indijanci opet pojaviti. Ova neizvesnost podsticala je na jo vee napore.
Sunce se polako sputalo prema obzorju. Sto se vie bliila no, to su zlokobne slutnje inenjera bivale sve nepodnoljivi je. nili, koji je bio
na zaelju, odjednom krikne od iznenaenja. Indijanci su se pojavili na vrhu kose. Pretila je opasnost da ih dostignu i napadnu iza leda. Tada
general Lod naredi lanovima ekipe da zauzmu poloaj za borbu i pripreme puke. Ovaj pokret zaustavi Sijukse i oni se izgube iz vida.
ekaju da se smrai. Tada e se opet pojaviti i napasti nas ree vodi.
Hajdemo! Ipak emo im umaknuti ree ef ljutito.
Ekipa nastavi da se probija neprohodnim terenom. No se sve vie primicala, a vidljivost bivala sve slabija. To je jo vie oteavalo beg i
poveavalo opasnost. Jedna prednost bila je da se sada lake moglo stupiti u vezu s konjanicima. Jedan iz ekipe potr a napred da naloi
vatru to je konjanicima trebalo da bude signal, a drugi su ostali da zadre Indijance ako se pojave. Na dati signal koojanici odgovorie
signalom. Napokon! Ohrabrena time, mala skupina oajnika jurne niz obronak. I upravo kad jsu se tamne sene pretvorile u mrkli mrak, u
sudbonosni as kad Indijanci najradije napadaju, konjanici i inenjeri sastae se usred obronka. Kad su spazili konjanike, Indijanci su se
povukli i izgubili u tami. Opasnost je prola. Nasta opte veselje. nili je, meutim, gunao da bi se bio radije upustio u borbu.
I ja sam prieljkivao dadoe do pucnjave otegne King.
Kejsi izvadi svoju pocrnelu lulu i primeti:
ali boe truda! Toliko se penjali i verali, a ni, metka da ispalimo na Crvenokoce!
General Lod, oigledno potaknut Kejsievom upadicom o penjanju i veranju, upita pukovnika Dilona:
Pukovnie, je li teren kojim ste ili prema nama jako strm?
: Jest, odvie je strm. Gotovo se okomito uzdie im se proe dolina.
General stoga odlui da se ne putuje ovim prekim putem, ve da se potrai drugi, zaobilazan put. Nastavili su tako gorskim hrptom i otkrili
da se nakon nekoliko milja postepeno sputa prema ravnici. Plavo se nebo osulo zvezdama, te je vidljivost bila bolja a putovanje sigurnije.
Umorni su putnici pri zvezdanoj svetlosti mogli videti ozareno lice generala Loda. On se obrati svojim pomonicima reima:
Momci, preli smo naporan put i pretrpeli uasan strah. Ali, isplatilo se. Nali smo toliko traeni prolaz. Sutra emotrasirati prugu ovuda.
Ovaj je teren pogodan u svakom pogledu. Nazvaemo ga Sbermanovim prolaizoim... Eto, uspeli smo zahvaljujui ovim crvenim avolima!
Sutradan ujutro bockanje u rebra trgne nilia iz tvrda sna.
Nili... jesi li mrtav? ponavljao je Leri King. Probudi se! Uzbuna je!
Nili zau prodorne zvuke trube. Naglo se izvue ispod pokrivaa. ta se dogaa, rii? upita, uzbueno i dohvati izme.
Izgleda da imamo posetu. Verovatno dolaze Indijanciodgovori King otegnuto.
Upravo je svamivalo. itav je logor bio oa nogama. Konjanici su hitali po konje, sedla ioruje.
Ridi, spremi konje, a ja u pogledati ta se to deava ree nili uzbuenim glasom.
Kauboj odgega po konje drei ruku za opasaem. nili otri u konjiki logor i nae porunika Leslieja, kojega je otpre poznavao. Porunik
mu je ispriao kako je neki izvidnik javio da mekome preti opasnost od napada Indijanaca i kako je pukovnik Dilon, izdao jednom odredu
konjice nareenje za pokret.
Hteo bih videti toga izvidnika ree nili. Gde je?
Uskoro spazi oveka u odei od jelenje koe i uputi se pravo prema ojemu. Neznanac, oigledno traper ili lovac, nosio je dugu, pocrnelu
puetinu, a
preko ramena prebacio nabojmau za fieke i.rog pon baruta. Za pojasom je imao no. nili mu prie.
Ja sam nili predstavi se. Mogu li vam biti od ikakve koristi?
Par prodornih pasuljorastih oiju odmeri ga od glave do pete.

Ja sam Slingerlend ree ovek u jelenjoj koi i prui mu ruku. Jeste li vi oficir?
Ne, nisam. Ja sam geodet. Ali umijem i jahati i pucati. Sa mnom je i jedan kauboj iz Teksasa. Poi e i on. Sta se desilo?
Pa eto, nisam jo potpuno siguran, ali predoseam najgore. Natrapao sam na grupu Sijuksa koja je pratila neki karavan to putuje na Istok.
Karavan se bio ulogorio u jednoj dolini koja je odavde udaljena dan jahanja. Upozorio sam na to vou karavana
i rekao mu neka sa svojom drubom smesta napusti logor i izgubi se iz doline. Onda sam pohitao po konjicu kako bi karavanu pravovremeno
pritekla u pomo. Ali eskadron je u meuvremenu promenio mesto logorovanja, i tek sad sam ga pronaao. Bojim se da emo stii prekasno.
Koliko ima kola u karavanu? upita nili sa zanimanjem.
est. U njima je samo nekoliko mukaraca, ddve ene i jedna devojica.
Devojica! uzvikne nili.
Da. Mislim da joj je oko esnaest godina. Ja je zovem devojicom, a u stvari to je zgodna devojka krupnih, umiljatih oiju. Ponudio sam joj
da sedne na konja iza mene. I cela je druba htela da je povedem. Ali je ona to odbila. teta!... Zgraam se kad pomislim...
Svoju zloslutnu misao Slkugerfam nije zavrio. Uto do jaka Leri Kimg. Doveo je i Neadeova konja. Slingerlend pogledom odmeri gipkog
kauboj a.
Doforo jutro!pozdravi Leri svojim mirnim tonom. Nije izgledao ni radoznao ni ljutit. Njegovo je nehajno, hladnokrvno, bezbrino dranje
bdio su&ta suprotoost plahovitom i vatrenom niliu.
Rii, sila si. Kako vidim, doneo si i puke.
Naravno. Spremio sam za put nekoliko pogaica. Za ciglih nekoliko asaka konjanici su bili spremni
za pokret. Slingerlend ih u punom kasu povede uz dolinu. A onda se trebalo polako i oprezno penjati uza strme obronke. Jahald su tako preko
brda i dolina, uspinjali se strmim obroncima i teko se probijali du stenovitih grebena, preli vrh gorskog hrpta to se izdie iznad staze za
Larami, da bi o zalasku sunca napokon izbili na vrh pristranka doline u kojoj se karavan bio ulogorio. Poto im Slingerlend pokaza mesto u
dolini gde su bili razapeti atori, konjanici jurnue u tom pravcu. Na stazi to se pruala dolinom primeivali su se svei tragovi
nepotkovanih konja.
Nismo daleko iza njih. Ali mi se ini da je predaleko da bismo stigli na vreme ree Sliogerlend zamiljeno. Potom besno stisne pesnicu, skoi
na koroja i u galopu jurne ravnom stazom uz dolinu. Konjanici su ga sledili. Brzo su preli dolinu, a onda naili na neravan teren kojim su
sporo napredovali.
Uskoro Slingerlend spazi neto i naglo se trgne. Bili su to ugljenisanti ostaci tekih prerijskih kola. Volova nije bilo nigde na vidiku.
Malo dalje konjanici spazie pokrivae i pribor za logorovanje sve je to bilo razbacano du staze. Neto dalje skretali su stazom tragovi
irokih tokova prerijskih kola. Gonjeni paninim strahom, pripadndci karavana oigledno su ovdrje bili zalutali u mrkloj noi. Ti su tragovi
vodili preko talasasta, kamenjem zakrena i zbunjeni obrasla tla. Izvaljeno kamenje, nekoliko zakrljalih stabala i ugljenisani ostaci
prerijiskih kola, obeleavali su zavrnu scenu pokolja.
Prvi sjaha nili, za njim Leri King. Koojanici su oklevali.
Gospode! strese se L.ary od zaprepatenja. nili besno pograbi puku i zae meu dvoja
spaljena kola. Naga, iznaikaena telesa, krvava i sablasna izgleda, bila su grozan prizor. Svi su leevi bili skalpdrand.
Slingerlend dojaha s konjanicima. Svi istovremeno sjau i priu leevima. Mrmljali su i proklinjali.
Pukovnik Dilon naredi da se sve pretrai, poradi identifikacije leeva. Nita nije naeno to bi moglo posluiti toj Stvtrsi. Sve je bilo spaljeno
ili odneseno.
Od pribora za logorovanje gotovo je sve uniteno preostale su samo ddve lopate, od kojih jedna sa spaljenim drkom. Posluile su im za
kopanje raka.
U poetku se niliu smuilo od sablasna prizora. On ode u stranu i sedine na jedan kamen. Lica mu obli hladan znoj. Sve mu se to zgadilo i
razbesnilo ga tolikoda. mu se stomak poeo okretati. Bio je to njegov prvi susret s paklenskim delima Indijanaca. Crne misli kovitlale su mu
u glavi. U jednom asu rnu se priinilo da uje nekakav priguen jauk. Nervozan, vratio se na mesto gde su konjanici iskopali grobove. Video
je les ene upravo u asu. kad su ga sputali u raku. Taj ga prizor podseti na Slingerlaodove rei.
Ogleda se i spazi izvidnika kako neto trai. Pode ravno k njemu.
Jeste li nali devojku? upita.
Jo ne. Mislim da su je oni avoli prisilili da poe s njima. Dakako, ako je kojim sluajem ostala iva.
Nebesa! Nadam se da je mrtva!
I ja se nadam, sinko. Bolje je umreti nego im dopasti aka,
Iako su ponovo pretraili celu okolinu, nisu mogli pronai les devojke. Ona je, dakle zagonetno nestala.
Ja u izmai jesu li je zarobili ree Slingerlend. S tim Sijuksi.ma bio sam na dobroj nozi.
ovee, ta oni su na ratoom pohodu! doeka Dilon.
Ban, pa ja sam s tim istim Sijuksima iao kad su bili na ratnom pohodu Sluaj, ovaj je pokolj straan i Sijukse e istrebiti. Ali je njima
uinjena nepravda, a Indijanci su Indijanci.
Poto su poloili kamene ploe na grobove, konjanici su uzjahali i krenuli natrag.
Nile, Slingerlend i Ring uzjahaili su poslednji. I upravo toga asa niliu se ponovo uini da odnekud uje priguen jauk. Nije bio nacistu da li
se samo setio toga jauka ili ga je ponovo uo. On zaustavi konja pa ree: ]
Vraam se natrag.
Zato? upita Slingerlend.
i Leri King. okrene konja i otkasa natrag za Neaeom.
rii, nisam odagnao sumnju ree nili i ispria svome prijatelju to mu se bilo priinilo.
Drue, mora da si siao s uma! protestova Kink
Moda i jesam. Ali ipak se vraam. Hoe li i ti sa mirisni?
Naravno otpovnne rii dobroudno. Slingerlend ih je izvesno vreme ekao na konju
dok je ekao, netremice je gledao za njima. Oblak praine to se dizao iza konjanika gubio se u daljini.
Nili sjaha, ispusti uzde i stane pretraivati okolinu. Ali Leri, kome je udvek bilo udobna je na konju nego na zemlji, osta u sedlu. Odjednom
nilia spopadne neka neobjanjiva i neodreena elja da poe prema stenovitu grebenu. Jo udvek nije uo nita osim zavijanja vetra koji je
njihao nekoliko krljavih stabala. Mesto gde je bio izvren pokolj ve je bilo temeljito pretraeno. Nije imalo nikakva smisla da se ponovo
pretrauje. nili nije imao nita opipljivo ime bi mogao potkrepiti svoje udne slutnje.
Pa ipak, bilo to besmisleno ili ne, ni za trenutak mije hteo dopustiti mogunost da je ta slutnja moda samo plod njegove uobrazilje ili
uzbueoja. Zaklinjao se da ga je neki tajanstveni vapaj dozivao. Kad se ne bi lino osvedoio, to bi ga stalno proganjalo.
Nili svojim prodornim i pronicljivim pogledom jo jednom obie bojite. Potoni ustrim koracima ode do oblinjeg grebena, onog istog
grebena koji ga je, im se Vratio na bojite, tako neodoljivo privlaio poput magneta.
Grmlje rumene alfije bilo je sraslo sa svojom kamenom podlogom. nili zae meu grmlje i paljivo osmotri stenu. Spazi da je povrina
ogromne stene nazubljena i hrapava i da na jednom mestu zjapi mrana pukotina. U istom asu nili se strese od zaprepatenja. Iz pukotine
dopiralo je muklo jecanje i soptanje.
Ridi... doi ovamo! povie nili s takvim uzbuenijem da je kauboj poskoio iz sedla i u tren oka naao se kraj njega na zemlji.

Nile kleknu na kolena i rukom razmakne grm Ije alfije to se madvilo oad pukotinu. U dinu puke time zasvetluca razbaruena kestenjasta
kosa. nili najpre sinu strana pomisao da je to skalp to Indijanci nisu poneli.
Ridi King kleao je pored njega. Odjednom seiagne i uzbueno povie: f
To je devojka!
Da... ona o kojoj je priao Slinigerlend.. devojka krupnih oiju odgovori nili. Potomobojica otpiuu do nje. nili joj mijeno stavi ruku na
elo. Bilo je toplo. Pri dodiru s njenom raupanom mekom kosom niliu zadrhta ruka. Devojka je, inilo mu se, bila. na samrti.
Uto dojaha i Sliogerlend.
Dobro, momci, ta ste otkrili? upita znatieljno, ne silazei s konja.
Onu devojku odgovori nili.
Iznenaeni Slingerlend jedinim skokom nae se na zemlji.
Nili je nekoliko asaka oklevao, a potom obujmio devojku oko struka i paljivo je izvukao iz pukotine.
Leala je potrbuke, masa raupane joj kose razastrla se po zemlji, a celo telo joj bee mlitavo. nili brzim pogledom potrai mrlje krvi na
njoj, ali ne opazi nita. Seam se te kose ree Slingerlend. Okrenite je na lea.
Mislim da emo onda videti gde je ranjena promrmlja rii King.
Nili se oigledno bavio istom milju, jer se nekako vrpoljio i sustezao kao da takaiv in prelazi granice pristojnosti.
Slingerlende, ona vie mdje devojica ree onako uzgred, a zatim je uhvati ispod ramena. U istom asu oseti pod rukom neto vlano, toplo i
lepljivo. Naglo izvue ruku i spazi mrlje krvi.
Uh! zgraao se rii,
Sinko, a ta si drugo oekivao? upita Slingerlend.
Pogoena je puanlm zrnom ili izbodena nom i onda se u samrtnom strahu odvukla upukotinu.
Hkjde, okrenite je. Da vidmo. Moda e preiveti.
yvaj njegov razboriti predlog nili prihvati bez pogovora. Om okrenu devojku i glavu joj poloi na svoja kolena. Lice joj je bilo samrtniki
bledo i skamenjeno od uasa. Prednji deo njene odee bio je jako zakrvavljen.,Njene ruke bile su takoe krvave. Ubod noem u grudi! povie
King.
Ne, nije odgovori Slingerlend. Kad bi je Indijanci izboli noem, onda bi je i skalpirali. Druga je stvar ako su je pogodili strelom u tom
sluaju moda joj je polo za rukom da izvadi strelu i sakrije se u pukotinu stene.
Nili joj paljivo pregleda odeu pa ree zbunjeno:
Odea joj je itava! Nigde nije rasporena noem ni probuena strelom.
Momci, nema nikakvih znakova.da je ranjena... Samo krv dometne Slingerlamd glasom punim nade.
Nili joj razdere prednji deo bluze i opipa joj gole grudi. Bile su tople, nene i nabrekle, ali potpuno minne, nisu se nadimale. Om odmahnu
glavom.
Ono muklo jecanje, oni prigueni jauci moda su bili poslednji samrtniki hropci ~~ ree zdvojno.
Moda. Ali ja ne bih rekao da je mrtva odgovori King. Imao sam prilike da vidim mmoge mrtvaca. Opipaj joj srce.
Nile stane traiti srce, lagano je pomicao ruku i odjednom je kroz orno mekano nabrekmue osetio otkucaje. Bili su ravnomerni i normalne
jaine.
Nebesa, kako sam bio glup! uzvikne. Ona je iva! Srce joj radi! Nije nigde povreena!
Pa, nigde se ne vidi nikakva povreda, to je sigurno ~ odvrati Sliogerlend.
Moda je ipak smrtno ranjena, ali mi ne vidimo rane ree King.
Ni govora! ljutito e nili. Ova krv potie od nekog drugog... najverovatnije od njene ubijene majke... rii, otri po vodu. Donesi je u eiru. A
ti, Slingerlend, odjai po konjanike.
Slingerlend ustane i uzjaha na konja. Hm, imam jednu ideju. Hajde da odnesemo devojku u moju kolibu. Nije daleko odavde. Do vaeg
logora je daleko A ako joj bude potrebna lekarska pomo, moemo doktora dovesti u moju kolibu.
Ali Sijuksi?
I na to sam mislio. Ona e biti u veoj sigurnosti kod mene. Ja sam s Indijancima u prijateljskim odnosima.
U redu, ako je tako. Ali ti ipak od jai do eskadroma i ispriaj pukovniku Dilonu da smo. pronali devojku i da emo otii u tvoju kolibu.
Slingerlamd pobode koma i u punom kasu odjuri za oblakom praine to su ga iza sebe ostavljali konjaoici.
Nili se udno zapilji u lice devojke koju je spasio. Usne joj se jedva malko razdvojie i ona prigueno jeknu. To je dakle onaj niukli jauk to
ga je pre uo. A ne... ne moe biti! Bilo je neto jae, neodoljidve od ovog slabanog muka to ga je nagnalo da se vrati n.a bojite i da je
trai. Bio je to neki udan, neopisivo snaan, neobjanjivi nagon. nili je verovao u svoj nagon, u onaj neodoljivi impuls to se u njemu javljao
povremeno. Do tada ga zone nisu mnogo zanimale. Ali ova ena, ili injenica to je spasio, ili jedino i drugo, znai preokret u njegovu
ivotu. Nikad vie Voren nili nee imati svoj raniji mir.
King se vrati nosei pun sombrero vode. Uzmi maramu i speri joj krv s ruku pre nego se osdvesti ree nili.
Kauboj je vrlo neveto obavio taj posao, ali je bio izuzetno nean. Jadno dete! Kladim se da je sada sama na svetu.
Nili namoi svoju maramu i umije joj lice. Ako je samo onesdvetena, trebalo bi da sada doe k sebi. No, bojim se...
U tom asu devojka iznenada otvori oi. Bile su krupne, ljubiaste, pokrivene nekim udnovatim velom kao da se jo nije potpuno probudila
iz duboka sna. Pogled joj je bio bezizraajan, odsutan, ispunjen uasom. Njene su se grudi nadimale ubrzanim ritmom ruke su pipkajui
traile da neto uhvate, dok su se prsti grili, a celo joj telo drhtalo kao iba.
Odjednom se uspravi i sedne. Pokreti su joj bili vrlo siloviti. Iz razrogaenih joj oiju lutao je pogled svuda unaokolo, ali nije bio uprt ni na
ta odreeno.
Uh! Poaavila je! promuca King suutno. Zaista se tako i inilo. Rukama je poklopila ui kao da eli iskljuiti jeziv zvuk. Potom je vrisnula.
nili je zgrabi za ramena, okrene je k sebi i postavi je u takav poloaj da im se pogled morao sresti.
. Spaeni ste! povie otro. Indijanci su otili! Ja sam belac!
Njegov je prodorni glas, ini se, dopro do njene sdvesti. Buljila je u njega. Lice joj se grilo od uasa. Htela je da neto kae, a onda je
brebolje stavila ruku na usta. Drugom je rukom poela mlatarati ispred sebe kao da se eli odbraniti od neke jezive napasti. nili se trsio
koliko god je mogao da pronikne u taj izbezumljen pogled, ali bez uspeha. Upotrebio je sivu sivoju sposobnost da joj pomogne da se
oslobodi straha. Jo jednom je ponovio da su Indijanci otili i da se oema ega plaiti. Uzalud!
Nilia je hvatala jeza dok je promatrao njeno ukoeno telo, njano izoblieno lice, njene razrogaene, bezizraajne oi to su ga gledale tako
odsutno i tupo. inilo mu se da su zjenice njenih oiju prekrite neprozirnim velom uasa, da su joj one duplje ispunjene staklastom masoni
u kojoj kao da se odraava sumiraono stanje njene sdvesti.
A onda odjednom iz oiju joj nesta onog mutnog, bezizraajnog sjaja. Te oi sad su izgledale kao dva prekrasna zagastoljubiasta minijaturna
jezerca, koja su blistala i odisala nenou i sveinom.
Ja sam belac! ponovio je nili nestrpljivo. Spaeni ste! Indijanci su otili!
Ona ga je razumela. Shvatila je znaenje izgovorenih rei. Ali odmah zatim, uz priguen, bolan i isprekidan jecaj, vrsto sklopi oi i nesvesno
isprui ruke. Potoni ispusti prodoran krik. Bila je opet na granici ivanog sloma. Zacelo je opet obuzeo uas. Mahnito je zgrabila nilievu
ruku, gotovo mu zarila nokite u meso. nili se nikako nije mogao osloboditi stiska pre bi joj kosti popucale nego stisak popustio.
Ridi, jesi li video... bila je dola k sebi za trenutak... jesti li video? uzvikne nili.

Naravno da sam video. Ona je sad sva prestraena odgovori King. Za nju je to morao biti straan doivljaj.
Uto dojaha i Slingerlend.
Je li se osdvestila? uprta otn i znatieljno se zagleda u devojku koja se poput pijavice uhvatila za nilievu ruku.
Da, ali samo za nekoliko asaika odgovori nili snudeno.
Hajde neka. To je dobar znak... Stigao sam Dilona. Rekao sam mu ta je na stvari Neobino je zadovoljan to smo je nali. Izgrdio je neke
svoje konjanike, valjda to nisu temeljitije traili. Obeao je da e objasniti generalu zbog ega ste izostali. Kae neka poaljemo po sve ono
to nam ustreba da njegujemo devojku.
Onda krenimo ree nili. Pokuao se osloboditi devojine ruke, no morao je odustati. Uhvatio je ispod ramena i ponio do konja. King mu je
pomogao da se popne s njom. nili nije mogao ni zamisliti da e ikad zaboraviti mesto pokolja. Pa ipak nije mogao a da jo jednom ne preleti
pogledom to strano mesto. Ugljenisani ostaci kola, grobovi, kamenje preko kojeg su bila izvrnuta naga, sablasna izmrcvarena telesa, tri
zakrljala drveta spojena zajedno, stenoviti greben i mrana pukotina u steni, sve je to neodoljivo privlailo niliev pogled. Gledao je
zamiljeno te neme svedoke jedne krvave drame, a onda okrenuo konja i pojurio za Slingerlendom.
Slingerlend je obitavao u zabaenoj dolini u srcu brda Wyoninga. Dolina je bila udaljena oko deset milja od mesta gde je izvren pokolj i
moda petnaest milja od trase.
Jahanje je bilo vrlo naporno i sporo, ali nili to nije gotovo ni zapazio. On je obratio naroitu panju stazi kojom su ili. Nastojao je da upamti
upadljive predmete du staze i njene zavijutke kako bi kasnije mogao pronai put za dolinu. Njegove su misli, meutim, najvie bile
posveene devojci koju je drao jna konju.
Koliko je mogao zapaziti, devojka je u dva navrata otvorila oi dok su janali. Ali njen pogled nije nita odavao. Jedino su ga njene ruke jo
vre epale. nili pone strahovati da su njegove nade bile prevelike. Telo joj je bilo kao klada, oputeno i hladno. Ona diva letimina
pogleda, to ih je uhvatio kad je otvorila oi, jo su ga vie zabrinula. ta treba da preduzme kad devojka doe k sebi? Nju e spopasti uas i
duiboka bol, a on e biti nemoan da to sprei. U sluaju kao to je ovaj moda bi bilo bolje za nju da je ubijema s. ostalima.
Poslednja milja od Slingerlendove kolibe pruala se kroz prekirasniu zelenu dolinu sa strmim pristrapicima. Posvuda je bilo cvea, a brza
bistra voda uborila je kamenam koritom potoka. Staza je vodila uz potok do mesta gde se dolina zatvara i gde voda izvire iz velikog
izvorita na proiplanku, nad koji su se nadvili bunjem obraisli humci i sivo stenje.
Neugledna i mala koliba, u kojoj se nalazilo mnotvo krzaina, koa, rogova i pribora za lov, doimala se kao pravi pravcati dom trapera.
Dakle, stigli smo ree Slingerlend zvonkim glasom. Po njegovu vedru tonu videlo se da je ta koliba uistinu njegov dom.
Ovo je, bogami, prijatno mesto otegne rii,. a zatim skine komu uzde. Jesi li ve dugo ovde?
Ja i moj prijatelj bili smo prvi belci u ovim brdima odgovori Slingerlend. Njega vie nema meu ivama nadoda s uzdahom. Okrene se niliu i
ree:
Sinko, mora da si se umorio. Bilo je vraki teko nositi tako dugo skoro mrtvu en.u... Gle, kako li je samo bleda! Pusti da je skinem.
Izgubivi oslonac na nilievu ramenu, devojine ruke mlitavo skidanu i opuste se. Slingerlend je uzme i spusti je na travu u hlad. Tri su
mukarca zurila u obamrlu devojku. Na njihovim se licima mogla pro^ itati ozbiljnost, zabrinutost i teskoba.
Mislim da ovde moemo samo ekati ree traper.
Ridi Kimg odmahne glavom, kao da je itav problem izvan njegova domaaja.
nili ne ree nita, makar je vrue eleo da bude prva osoba na koju e biti upravljen devojin pogled.
E pa, sad moram malo oistiti i spremiti sobu za lij u ree Slingerlend.
I mi emo ti pomoi odvrati nili. rii, pogledaj konje.
Rasedlau ih i skinuti im uzde ree rii. Pustiu ih neka pasu. Ovde ih nita ne moe po^ plaiti.
Slingerlendova koliba sastojala se u stvari od dviju kolibica s jednim zajednikim zidom. Ona vea bila je dograeina uz onu manju. Traperu
je manja kolibica sluila kao spremite koa.
Na veoj prostoriji bila su dva prozoria, u njoj jedan stol i nekakav grubo izraen nametaj, izradio ga traper sam. Tu su prostoriju sad
oistili i na pod prostrla jelenje koe. Leaj za devojku nainili su od ogromne bivolje koe i pokrili ga indijanskim gunjevima.
Poto su sve to obavili, Slingerlend skine uibaru, poee se po sedoj glavi i obrati se niliu i Klingu:
Mislim da biste mogli nabaviti neke stvari, neto kao pribor da se devojka moe malo doterati.
Ridi King razvue usne u podrugljiv osmeh. Svakako, svakako, pronjukaemio i potraiti ogledalo, etku za kosu i sve te lepe stvarice to
svaka devojka treba da ima. Ima toga u naem logoru u izobilju.
Ali nili nije nalazio nita smeno ni u smetenosti Slingerlenda ni u podrugljivoj upadici kaiuiboja. Njega je zabrinjavalo opasno stanje u
kome se devojka nalazila, a ne njen budui komfor.
Iziite, iziite! povie Slingerlend iznenada. nili, koji se nalazio tik do vrata, istri poput
strele. Zatekao je devojku kako sedi. Kosa joj je bila raupana, a drala se kao luakinja. Kad ga ugleda, silovito i iznenada se tre, a zatim
ispusti prodoran krik. Strah to je obuzeo nikad nije bio uasniji, premda je nili poverovao da ona u njemu prepoznaje belca, prijatelja. Taj
strah bio je jo udvek jaiod razuma.
ko ste vi? upitala je.
Zovem se nili... Vorem nili odvrati on, a zatim sedine porod nje. Njenu drhtavu ruku stavi u svoju. Bio je sretan to devojka poinje govoriti
suvislo.
Gde sam?
Ovo je dom jednog trapera. Ja sam vas doneo ovamo. To je bilo najbolje... u stvari, jedino mesto.
Vi ste me spasili od... od onih avola? upitala je priguenim glasom. Oi joj se opet naputne ledenim uasom.
Da... da... ali nemojte misliti na njih Otili su zbunjeno i uurbano odgovori nili. Njezim izgled ponovo ga uiznemiri i zabrine. Nije znao ta
da joj kae.
Devojka ustukne i bolno krikne, a oi pokrije kao da eli isabijeii obratan i grozan prizor.
Moja... majika! jecala je i tresla se u gru. Ubili... su... je!... Oh! Strani krikovi... Videla sam... ubili su ih... sve... i gospou Jotnes! Moja
mama ona je pala nije ni progovorila! Njena krv me poprskala!... Otpuzala sam... sakrila se!.... Indijanci... izmrcvarili su ih raskomadali...
skalpirali... spalili!... Nisam mogla umreti! Videla sam!... On!... On! ona ponovo brine u pla, a rei to ih je pokuavala izgovoriti bile su
nesuvisle. Slingerlend i King priu i stanu promatrati nesretnu devojku,
Pa, izdrljiva je oma ree traper. Znam ja, vad je preda minom ovek koji se moe odrvati svim edaama. Doi e ona k sebi i oporaviti se.
Preostaje nam jedino da budno motrimo da to ne uind od sebe. Unesi je unutra i smesti na leaj.
Dva je dana i ddve noi nili bdio nad njom jedino bi ga u asovima kad bi zaspala ponekad zamenio i King. S vremena na vreme bi se
osdvestila, i tada bi prepoznala nilia, ali je najvie vremena buncala, ridala, jecala ili leala kao mrtva. Treeg je dana, meutim, nili bio
ohrabren: probudila se slaba i sumorna, ali je bila smirena i razborita. nili je razgovarao s njom ozbiljno i to je god mogao obazridve. Kratko
joj je govorio o traginom udesu to ga je pretrpela i nastojao da je zainteresira novom okolinom to je okruivala, i da tako iz njene sdvesti
potisne tragediju. Ona ga je sluala, ali nije izgledala impresionirana. Bilo je teko privoleti da jede. Nije pokazivala elju ni da se pomakne s
mesta. Najzad, nili joj je kazao da se on mora vratiti u logor, meu graditelje, i nastaviti s radom. Obeao joj je da e uskoro opet navratiti i
da e je poseivati esto. Nije progovorila ni rei niti je otvorila oi kad je odlazio.

Napolju, nakoo to je King doveo konje, Slingerlend ree niliu: Sluaj, sinko, nemoj da brine bez razloga. Ona e se sigurno oporaviti.
I ja kaem potvrdi kauiboj. Vreme lei sve. Ja sam iz Teksasa pa to znam tamo svafeu porodicu zadesi iznenadna smrt.
Nile odmahne glavom. Nisam tako siguran ree. Ta je devojka osetljiva i nenija nego to vi mislite, momci. Pitanje je hoe li se ikad
oporaviti od pretrpljenog oka. Ali nadajmo se najboljem... Pokuau da na nju utiem koliko god mogu. A ti, Slingerlend, brini se o njoj to
bolje umije. Zatvori je kad se udalji od kolibe. Ja u do jahati ovamo kad god m| se prui prilika. Ako doe k sebi, saznaemo od nje ima li
ikoga svoga, pa ako ima, odveu je k njima. Ako nema nikoga, uiniu za nju sve to ml je u moi.
Dobro, sinko, milo mi je to se tako, s oseajem odgovornosti,#brine za to jadno dete odgovori traper. Nisam nikada imao ene ni keri. Ali
sve mislim... nije li strano biti u poloaju devojke, nene i neiskusne, ili kako ono ti ree, nili... koja je odjednom zateena trandm
dogaajem u kome je okrutno ubijena i njena roena mati?
Naravno, bilo bi vraki teko biti u njenoj koi i doiveti sve ovo ree rii suutno. Onaj pokolj stalno joj je pred oima.
Slingerlend, postoji li opasnost da nalemo na Indijance? upita nili.
Mislim da ne postoji. Sijuksi e odmagliti to dalje nakon onog masakra. Ipak treba da budete na oprezu. Ako ih sretnete, podbodite konje
neka lete koliko ih noge nose. Kako vidim, imate najbolje konje koje sam ikad video. Gde ste ih nabavili?
:Konji pripadaju Kingu. On je kauboj.
U konje se i te kako razumem. Sigurno je da moemo umai bilo kojem Crvenotoocu King e ne bez ponosa.
Pa, svaka vam srea! I navratite opet bile su Slingerlendove poslednje rei.
Potom se rastadoe. Kauboj je jahao napred, laganim kasom, da ne izmori konje. Put su prevalili za tri sata i sustigli konjanike u izvidnici,
koji ih srdano pozdrave. Uskoro zatim stigli su u.logor.
Nedugo zatim u logor se vratie i graditelji. Iako umorna, pranjavi i uprljana, bili su neobiano dobro raspoloena. Imali su i razloga, jer su
uspeno zavrili trasu oko ermanovog prolaza. Sada je daljniji rad bio olakan, jer se trasa sputala s vrha gorskog lanca. nilieva se
odsutnost osetila, jer je bila potrebna njegova pomo. Ali su se svi radovali to je spasio devojku i sa simpatijom i prijazmou postavljali mu
pitanja koja su ih zanimala u vezi njegova podviga.
Niliu se uini da ga njegov ef nekako prodorno promatra. Gleda ga kao da se on, nili, za ove svoje odsutnosti izmenio. I sam je doao do
spoznaje da se u njemu samom neto neobino odigrava nikako nije mogao zaboraviti devojku, njenu bespomonost i jadno stanje u kome se
nalazila.
ta li je ovo meni? pitao se. Ah, nije nita... to je samo onako, samo alim devojku.
Nili se seao neobinih promena to su ih odale njene oi seao se kako su iz njih iezle senke uasa i smrtnog straha pred neodoljivim
impulsom mladosti, ivota i nade.
Idueg dana nili je vie nego ikada pokazao svoju sposobnost na radu i bio ponovo pohvaljen od efa. Ali njegov odani prijatelj, Ring, kome
inae nije bilo svojstveno da se ikome jada, bio je nezadovoljan zbog velikih napora kojima je bio izloen toga nedelje, i to svoje
nezadovoljstvo nije pred njim krio.
Ring se muio i stenjao dok mu nije polo za rukom da izuje izme. Na njima je bilo mnogo rupa, i to ga je jo vie oneraspoloilo.
Ovaj e me posao dotui, ostau bez obue ree Ring, pokazujui na izme.
Zato radi u izmama s visokim petama? upita nili. Ne moe se ni kretati ni peirijati u njima. Nije ni udo to su pune rupa.
A ta ja tu mogu? Ne bih mogao nositi ni jedne poput tvojih odvrati rii,
Morae, kauboju. Jo jedan dan, i ti e ostati bez tih svojih izama, a i bez nogu, ostane li tvrdoglav.
Ridi pogleda svog efa sa zanimanjem. Ti si danas prema meni sve netrpeljiviji zato to sam bio spor na poslu alio se.
Lairv, ti si udvek spor u svemu osim u jahanju i rukovanju orujem. A u poslednje vreme... da, u poslednje vreme postao si nepokreten kao
klada.
Nilefe esto preterivao u zadirkivan svoga prijatelja. Niko drugi nije imao hrabrosti da ga izaziva.
Do avola, pa ja nisam potpisao obavezu da se s ovom druinom celi dan verem po brdima! odbrusi rii.
Zna ta, rii. Uzeu Kejsia za svog pomonika. Ne, imam bolju ideju. I Kejsi je lenj. Uzeu nekog Crnca.
Ringova ruka sklizne do revolvera. Njegove oi bljesoue ledenim sjajem. Samo napred otegne apatiano. A sutra naveer neka neko tom
Crncu iskapa grob.
Nile se nasmeje. Bilo mu je jasno da e u logoru doi do guve uzme li nekoga drugog za pomonika,
Pa neka ti bude, rii? nili e pomirljivo.
Ne elim tue. Pristajem da budem rtva i da te podnosim... Nego, ta misli gde da provedemo slobodan dan? Hajde da odjaemo do
Slingerlenda.
Zarumenelo lice kauboja polako se nabra, a usne mu se razvuku u irok osmeh.
Pa, ja sam se zaista pitao ta ti bi da si se u poslednje vreme tako pritajio. Mislim da mi nita ne bi bolje odgovaralo. Povrh toga, neprestano
me spopada elja da saznam kako se osea naa devojica.
Ridi, hajde da malo provrljamo kroz logor da vidimo ta bismo joj mogli poneti.
ovee, misli li time rei da neto ukrademo?
upita Ring, pomalo iznenaen. Sto se mene tie, moe i to.
Ne, ne mislim to. Moliemo da nam dadne ko ta ima. Ali, ne uspemo li na takav nain dobiti ono to elimo... no, moraemo preduzeti neto
drugo odvrati nili zamiljeno. ^Slingerlend nije imao ak mi runika. Zamisli devojku u takvoj situaciji! Ona je navikla na udobnost, ako ne i
na luksuz. Da vidimo: ja imam ogledalo i krasnu, etku za kosu Hajdemo, rii,
S nes trpljenjem su pregledali svoj skromni pribor i velikoduno izdvojili sve to bi moglo biti od kakve koristi nesretnoj devojci u divljem i
pustom kraju. Zatim otiu u logor. Svako je pridoneo poneto. ef je sa zainimanijem promatrao nilioivo ozareno lice. Na efovu se licu
pojavi smeak, mudar, poimalo tuan i pun razumevanja. S njegova lica su za trenutak iezle stroge crte.
Sve mi se ini da e je oeniti ree ef.
Nili pocrvanje u licu poput devojice. To... to mi nije ni palo na pamet, gospodine promucao je.
Lod se nasmeje, ali je njegov pogled bio pum razumevanja. Nema sumnje, ti e je oeniti ria. Ti si joj spasio ivot. I, mome, jedinog dana
postae nekoi neto u Union Pacifiku. Glavni inenjer ili ef slube za nadziranje pruge,. ili. e ti biti poveren kakav drugi vaan posao, Ima
li ita lepe? To je romantika, mome. A to siroe, jedimo preivelo bie iz karavana, poslae natrag u Omahu radi kolovanja. Postae
prava lepotica! Imae itavu vojsku oboavalaca, a ti e, dakako, biti kralj meu njima.
Nili izie iz atora, a u uima su mu odjekivale efove rei. Bio je on navikao da se ljudi ale s njim i da im on uzvraa istom merom. Ali ove
efove rei, upola ozbiljne, upola aljive, dotakle su se najskrovitijeg kutka njegove due. Tim reima njegova romantina priroda nije mogla
odoleti, i zato je bio onako zbunjen.
Idueg dana rano ujutro nili i King jahali su prema Slingerlendovoj kolibi.
Kad su stigli u dolinu, sunce je ve bilo visoko na nebu i svojim toplim zracima napajalo prekrasno rastinjo. U zraku se oseao miris prolea.
Lie topola i vrba svojom sveom smaragdnom bojom upotpunjavalo je rasko tamnog zelenila borovine. Trava du staze bila je proarana
plavim zvoniima, despikom i raznim cvetovima ute boje koje nili nije poznavao. U bistroj vodi potoka praakale se pastrmke. A posvuda
du puteljka ulo se melodino zujanje pela i evrkutanje ptica.
Kad je spazio jahae, Slingerlend istra napolje i srdano ih pozdravi.
Je li joj dobro? upita nili s nestrpljenjem.

Ne, nije otpravi Slingerlend, tresui svojom sedom glavom. Ne jede, ne mie se, ne govori. Samo sedi ili lei, a kad otvora oi, u njima se jo
udvek moe proitati uas. Nije dobro, ona sve vie propada.
I nikako da progovori?
Gotovo na svako moje pitanje odgovara samo sa ne. Tri je puta upitala kad e se vratiti. A onda
je prestala da bilo ta pita. Kao da te zaboravila Ali mi za trenutak nije zaboravila krvavi pokolj. To joj se vidi iz oiju.
Nili sjaha s konja, odrei zaveljaj i spusti ga na tlo, rasedla kotnja, sikine mu uzde i pusti ga da pase Sve je to radio mehaniki, a njegove
misli nisu se odvajale od devojke.
A gde je ona sada? upita.
Tamo gore pod borovima gde potok izvire. To je jedino mesto koje poseuje. Valjda je privlai ubor vode. Stalno strahuje.
Nabavio sam joj neke stvari ree nili. Hajdemo, rii.
Ni govora usprotivi se kauboj. Poi e sam. U ene se ne razumem.
Nije^ bilo druge, nili se sam zaputi prema izvoru. Senovito, utonulo u zelenilo, osuto cveem, ispunjeno miomirisom, to mesto uistinu je bilo
prijatno. Milozvuan ubor potoka upotpunjavao je tu lepotu.
Nile ubrzo spazi krhku, iznemoglu priliku koja se bila uurila i zurila u potok pognute glave. U tom asu obuze ga i radost i tuga. uvi
korake, devojka se prestraeno tre i okrene glavu prema doljaku. nili se seao tih oiju, ali lice gotovo nije mogao prepoznati. Bilo je
mradve i bljee nego kad je poslednji put video.
Nebesa! Ona e umreti! uzdahne. ta da radim? ta da joj kaem?
Poe ravno ali polagano prema njoj. Njen ukoeni i bezizraajni pogled jo vie ga zabuni.
Dobar dan, devojko! Doneo sam vam neke stvari ree oprezno. Nastojao je da mu glas bude to prirodniji i veseliji.
Oh... Jeste li... to vi? upita ona priguenim glasom.
Da, ja sam, nili. Nadam se da me niste zaboravili.
On oseti da se u njoj odigrava nagla promena. Ali se ta promena nije odraavala na njemu licu jer se ni jedan mii nije pokrenuo. I lice je
ostalo bledo. Mora da se ta promena odigrava u njenim oima, makar to nije mogao sa sigurnou da kae.
Nili se sagne i otvori paket.
Doneo sam vam mnogo stvari ree. Nadam Se da e vam biti korisne. Evo...
Ali ona nije ni pogledala ta se nalazi u omotu, niti je niliu obratila bilo kakvu panju. Njeno je telo opet postalo kao skamenjeno, a njeno
lice poprimilo je sumoran izgled Zurila je u potok bez rei. nili je gledao s oajanjem. Njegova mu je intuicija govorila da treba imati
bezgranino strpljenje, privlanu snagu magneta i tvrdoglavu upornost da se devojci pomogne, A om sam, inilo mu se, nije dorastao tome.
Meutim, ono to se inilo nemoguim, nedokuivim, udvek je pokretalo njegov duh. S porazima se nije mirio. Devojka je ostala iva, nije
zadobila nikakve fizike povrede. Treba samo da se oporavi od psihike traume treba da zaboravi onu krvavu no. To se i moe postii, samo
treba nai macin i nili se zarekne da e on lino nadomestiti nenost ene, strpljivost sveca, vetinu lekara i ljubav roditelja sve to samo da je
izvue iz ponora u koji sve dublje pada.
Nile isprui ruku i neno pogladi ruku devojke.
Da li me razumete? upita.
Da promrmlja devojka priguenim i odsutnim glasom.
Ja sam vam spasio ivot.
Volela bih da ste me pustili da umrem odgovorila je brzo i razdraljivo, nilia podiu trnci, jer je njena reakcija bila dokaz da e on moi
reima da utie na njeno duevno stanje, bilo nabolje ili nagore, to e zavisiti od njegove umenosti i takta.
Ali ja sam vam zaista spasio ivot. U to ime vi mi neto dugujete. "
ta?
Pa, eto, dugujete mi zahvalnost. A nju ete moi izraziti jedino ako opet dobijete elju za ivotom. Nita drugo od vas ne traim.
Ne... ne proaputa devojka i opet zapadne u sumornu ravnodunost,
Poto je uvideo da iz nje vie nee moi izvui skoro nijednu re, nili izvadi iz zaveljaja stvari koje joj je doneo. To su bile marame, al,
ogledalo i drugo. Nadao se da e ti predmeti privui njenu panju. Hteo je na takav nain promeniti teimu razgovora. Ali devojka nije
pokazivala nikakav interes ni za jednu od tih stvari. Sav zdvojan, nili se lati posij edojeg sredstva. Uzme ogledalo i stavi ga pred njeno lice.
Hteo je pobuditi tnjenu tatinu. Ali nita od toga. Devojka je potpuno ravnoduno gledala svoj lik u ogledalu.
Vidite li, kosa vam je raupana ree on, a zatim joj prui ealj i etku za kosu. Uredite je.
Ne... ine... ne... t~ zajeca ona.
Dobro, onda u ja to uiniti mesto vas odgovori nili. Na njegovo veliko iznenaenje, devojka se Uopte nije opirala. Svojski je prionuo tom
neobinom! poslu i stao raeljavati uperke njene guste kose. Njena je kosa odjednom dobila sve i prijatan izgled.
Zaokupljen ovim delikatnim poslom, nili se nije setio kako bi se slatko nasmejao svako ko bi ga gledao sa strane, niti je primetio kako mu se
pribliava Leri King.
Kauboj je bio zapanjan prizorom. Videti svog prijatelja u uloizi dadilje bio je za njega pravi uitak, i on^ je pucao od smeha. Devojci je,
inilo mu se, sasvim dobro nema razloga da se ustee od smeha zbog nje.
to je vama lepo! zapevui kauboj eretski. nili, odudvek sam mislio, i to s pravom, da ima naina sa enama nadoda veselo mirkajui.
Potoni sedne pored mih.
Devojka ga nije mogla pravo ni videti, jer je sedela pognute gilave, a oi su joj bile skrivene raeljanom kosom. nili uputi kauboju otar
pogled i dade mu znak da ine treba s devojkom zbijati alu.
Ovo je prijatelj, kauboj Leri rii King ree nili. Bio je sa mnom kad sam... ovaj, kad sam vas naao.
Leri... rii..". King promrmlja devojka. Ja sam... Eli.
Nile je jo jednom, ovaj put malo dublje, prodro u njenu skrivenu duu. Ono to je izustila toliko ga je iznenadilo da je iz ruke ispustio etku
za kosu i zagledao se u kauboja.
S Larievog lica nesta veselosti im je bacio pogled na devojku njen izraz duboko ga je zabrinuo.
Eli... milo mi je to smo se upoznali ree kauboj nenim tonom. nili jo nikada nije uo takav tom iz njega. Leri je brzo shvatio kako treba da.
se ponaa. Stao joj je priati na svoj poznati nain, otegnuto, leerno i prostodutno. nili ga je sluao s uivanjem, pokuavajui da prikri je
smeh. Volio je kauboja zbog te njegove prostodunosti. Ovaj revolver a ima veliko srce, mislio je u sebi.
Pa ipak, devojka je uporno utala. Svi lerievi pokuaji da je potakne da govori bili su uzaludni. Shvativi da mu je posao uzaludan, kauboj
nije dugo oklevao. Poto baci jo jedam brz pogled na devojino ispaeno i bledo lice pokupi se i ode.
Tako, dakle zovete se Eli! ree nili. Eli je lepo ime. Hoete li rei jo neto o sebi?
Devojka ne odgovori nita, Bilo je to samo jedno pitanje vie na koje je uskratila odgovor. nili je dobro znao da e raditi Sizifov posao ako
ustraje na tom pitanju.
Hoete li svezati kosu vrpcom? upita.
Neu odgovori ona dubokim i monotonim glasom pa ipak, mehaniki je podigla ruke i stala deliti kosu i plesti pletenice. Ovo ohrabri nilia
vie nego ma ta drugo. U tome je video dokaz da e ipak uticati na njeno duevno stanje injenica da ga je devojka posluala govorila mu je
da to nije uinila iz puke navade, nego svesno, ma koliko se pokreti njenih ruku doimali kao mehaniki. Konano je uspeo nagovoriti da s
njim proeta do potoka, a isto tako da jede i pije.

Pred vee istoga dana nili se oseao umornijim nego posle naporna penjanja na vrh gorskog lanca. Usprkos tome, bio je neobino zadovoljan
i ohrabren pri pomisli da e biti kadar ostvariti pasivnu, makar i nesvesnu poslunost devojke i tako joj pomoi da se oslobodi uasa.
Mislim da bi ti bilo pametnije da i sutra ostane ovde ree Slingerlend. Uz tvoju pomo devojka bi se bre oporavila. Kae da se zove Eli.
Pa, lepo ime. I lako se izgovara ree. Traper se brinuo za nju kao da mu je roena ker.
Idueg je dana Eli pokazivala jedva primetne znakove opora vijanja. niliu se barem tako uinilo i sve vie ga je obuzimao optimizam. Traper
i kauiboj bili su nemoni Eli ni na jedno njihovo pitanje nije htela bilo ta odgovoriti. Naprotiv, nili je na neki nain mogao iz nje izvui
poneku re. Duboko ga je uzbudilo uverenje da samo on moe bar unekoliko uticati na nju.
Sat vremena pre nego je sun.ce zalo za obzorje nili odlui da se vrati u logor. Pozove Lerija i ree mu da dovede konje, a zatim prie
devojci. Oseao je nelagodnost, oije ni sam znao ta da joj kae. Ta ve je dosta gnjavio rainim pitanjima celi dan. Da mu je samo da u njoj
pobudi ivotnu radost! Sada je to nemogue, ali om vrsto odlui da opet pokua im mu se za to prui prilika.
Eli, ponovi on njeno ime pre nego ga je mogla uiti, Zatim joj prie blie i zagleda joj se u oi. Jo udvek su odavale duboku bol, traginu
usamljenost i neizrecivi strah, i nili sav protrne. Progonio ga je onaj uas to se ocrtavao u njenim oima.
Odlazim ree joj neodluno. Uskoro u se opet vratiti.
Eli se iznenada trgne, munjevita mu pokretom zgrabi ruku i tako je snano stisne da mu je gotovo nokte zarila u meso. nili se seti prvog
stiska njenih raku.
Nemojte ii! zavapi ona suznih oiju, punih oaja i straha.
Nile se trgne kao gromom oimit. Zapanjio se to je devojka progovorila u asu kad se najmanje nadao i to je tako uzbueno zatraila od
njega da ostane onda kad mu se inilo da je potpuno ravnoduna prema svemu. Neki udan oseaj sree zatreperi u svakoj njegovoj ilici. Ali
ostati nije mogao bilo je krajnje vreme da se vrati na posao. Stao joj je objanjavati da se mora vratiti u logor i uveravati je da e se uskoro
vratiti k njoj, ali je sve bilo uzalud ona je ponovo zapala u suimoroo, tupo, apatiano stanje.
Teka srca Neaile se rastao od devojke i odjahao u logor. Dok je jahao, bio je obuzet jednom jednom
milju kako da se to pre vrati k njoj. Znao je da nee imati mira nd spokojstva sve dok je opet ne vidi ta spoznaja jedimo je njegovo otkrie
u protekla dva dana, Neto neodoljivo ga je privlailo toj devojci, neto to ne zaostaje za njegovom ambicijom u radu na izgradnji
veliamstvene pruge. Ni jednog nd drugog nije se vie mogao odrei.
U toku sledeih etrnaest dama Neaile je dva puta odijahao do Slingerlendove kolibe, ali mije mogao primijetiti bilo kakvo poboljanje
zdravija Eli Li miti bilo kakvu proimemoi u njenu panaainju. I dalje je bila tupo ravnoduna prema svemu, a rdijei su joj bile nesuvisle i
zurila je u prazno. No Slingerlend je uveravao nilia da se devojka postepeno oporavlja i da se poinje malko zanimati okolinom. Stari je
traper bio uveren da bi se Eli potpuno oporavila kad bi on, nili, mogao provesti izveisoo due vreme u mernog blizini. nili se zbog toga
duboko zamisli.
General Lod i njegovi saradnici u meuvremenu su odluili da nekoliko lanova ekipe laganije preko zime du trase da bi prouili delovanje
snenih nanosa. nili nije dugo oklevao. Iako je taj posao bio skopan s brojnim tekoama i opasnostima, on se meu prvima javio kao
dobrovoljac i time je jo jednom dobio pohvalu svog efa. nili je dobio zadaitak da prouava snene nanose du ermanova prolaza.
Kad mu se ponovo pruila prilika da poseti Slingerlendovu kolibu, nili je odluio da o svemu porazgovara sa starcem. Toga jutra, kad se
zajedno s Kinigoim pribliio Slingerlendovoj kolibi, nili je gorio od nestrpljenja. I odjednom ga neto presee i uznemiri. Devojke nigde nije
bilo na vidiku. Nije se pojavila pred kolibom, kao to je to uinila proli put kad je posetio.
Slingerlend istra pred kolibu: i doljacima uputi uobiajeni pozdrav.
Gde je Eli? upita nili nestrpljivo.
im vas je spazila gde idete, pobegla je u kuu. Sad se negde krije. udno se ponaa!
Je li to ona... nas oekivala? Pa kad nas je spazila onda pobegla? Ako je tako, zar nije udno?
Stvarno, itavo vreme otkako si poslednji put bio ovde, nestrpljivo je iekivala kad e opet doi. Stalno je gledala u pravcu kojim dolazi
ovamo. Sinko, to neto znai. A kako je pobegla im te je spazila! Kao poplaetna srna!
Da mi je znati ta to znai zamisli se nili. Ma ta to znailo, on oseti kako mu sa svakim otkucajem srca ilama struje neki ugodni trnci.
Rii, hteo bih sa Slingerlendom govoriti u etiri oka ree mu zamiljeno.
Naravno, samo izvoli razvue Junjak poto je rasedlao konja i pustio ga slobodna neka pase. A ja u dotle malo okuati sreu u lovu on
dometne i uzme puku.
Nile povede trapera u hladovinu pod jedan bor i potanko mu ispria o svojoj nakani.
Sinko. smrznue se kad doe zima upozori ga traper vrtei glavom.
Dakako, moram podignuti kolibu i dobro se pripremiti za otru zimu ^ odgovori nili.
Slingerlend ponovo zatrese glavom. ini ni.se da ne poznaje dovoljno zimu u ovom kraju. No... da, onaj drugi prevoj preko gorskoghrpta,
to ga ti zove ermanovim prolazom, nije daleko odavde. Na krpi jama moemo i po snegu do njega, izuzev kad je strano nevreme. Zato ti
lepo oskani sa mnom u kolibi. To e biti najbolje.
Izvrsno! uskikine nili, sav sretan. A sada, o Eli.
Dobro, ta te zanima?
Pa eto, ni sam ne znam bi li bilo bolje da ostane ovde, ili da otputuje u Omahu, ili da je poaljenri s konjanicima u tvravu Feterman.
To je tvoja stvar, no ja mislim da e za nju biti najbolje da je ostavi ovde, pogotovo sada kad e i ti biti s mama. Poalje li je odavde, ona
e umreti ili poludeti. Zamisli, molim te, ona odbija da kae ak i to ima li ikoga iva od svoje rodbine! Ja
mislim da nema. Budi uveren da e joj ovde biti bolje nego igde drugde. Zavolio sam je kao da mi je roena ker. udna je ona. Bila je kao
avet, ali se u poslednje vreme sve vie ponaa kao ljudsko bie.
To me jako raduje, Slingerlend odgovori nili. Bio sam duboko zabrinut za nju. Sada treba da odluim. Da, neka ostane s tobom. Duboko sam
uveren da je to najbolje reenje.
Bravo, sinko, dobro si uinio. Upravo sani se jo neeg setio. Neeg na to jo nismo ni pomiljali. Eli ne bi mogla ii na dalek put. Suvie je
slaba.
Sada smo i toskinuli s vrata ree nili s olakanjem. Preostaje nam jo dovoljno vremena da razmislimo ta treba uiniti kad se Eli oporavi. A
sad mi priajte o njoj.
Skiko, nemam nita novo da ti kaem. Ponaa se kao i pre. Jedna novost koju ti mogu rei jest da nekako udvek prieljkuje da doe. Mislim
da to mnogo znai.
ta?
uj, ja svakako ndsam neki naroiti poznavalac ena odvrati Slingerlend. Ali mi se ini da Eli pokazuje velik interes za tebe.
Slinigerlend! Ne misli valjda da ona... ovaj... mari za mene? nili je gorio od znatielje.
Ne znam. Moda i ne mari. Moda me mari ni za koga. Ali ja ipak nekako verujem da ona ne misli ni o emu nego samo o tebi i oinoim
stranom dogaaju.
Onda e se u njenoj sdvesti razviti borba izmeu mene i toga stranog dogaaja, zar ne?
Ja bar tako shvatam, sinko. Ipak, ndsam ti ja neki psiholog, to mora imati na umu. Ja samo predoseam da bi joj ti, kad bi se potrudio i bio
jako uporan, mogao izbiti iz seanja onaj strani doivljaj.

Pokuau... i biu uporan otpovrne nili odlunim ali nenim glasom. Zao mi je nje. Spasio sam joj ivot. Zato onda da ne uinim za njeno
dobro sve to mogu?
Sirota, sad je sama na svetu.
Ne,N Eli vie nije sama. Ima tri odana prijatelja tebe, Kinga i mene.
Mislim da me nisi dobro razumeo, sinko. Sluaj, ti si stasit, kran i pristao mladi. tavie, ima neke osobine Indijanca... Ovaj, to jest, ne
razbacuje se reima. Osea dublje nego to se reima moe izraziti. Neka te ova usporedba s Indijancima ne vrea. Obino belci o njima
imaju najgore miljenje. A misu u pravu. Ja Indijance dobro poznajem u duu. Bez obzira na zverstva koja ine, a i to rade u skladu sa svojim
ritualom, mora im se priznati da svojim potenjem, vrstinom karaktera i hrabrou daleko nadmauju belce... U svakom sluaju, ti ima
neku udnu mo nad Eli. Ima u tebi neto to nju neodoljivo privlai. I sada, bude li se trudio da... ovaj... svu tu svoju mo i privlanost
iskoristi da joj iz seao ja istisne prizor krvavog klanja, ubojstva njene roene majke, i da joj razvedri pomuenu sdvest, ona e, pre ili
kasnije, osetiti ljubav i privrenost prema tebi, na svee gledati tvojim oima i zavisiti od tebe isto onako kao to csvet zavisi od sunca.
Mislim da je to sve.
Niliovo preplanulo lice malko probledi. Pa, ako je to sve, lako emo ree i stidljivo se osmehnu. Ako je samo u tome stvar, ja sam slobodan...
Ni s kim me nita ne vee. Otkako mi je umrla majka a to nije bi tako davno, i ja sam usamljen... Pomogao bih svakoj estitoj eni kad bi se
nala u takvu: poloaju... A za nju, za to siroe, dao bih i ivot.
Slingerlend mu prui svoju uljevitu ruku i snanim stiskom izrazi svoje odobravanje mnogo jae nego to bi to mogao bujicom rei.
Vratie se u kolibu, ali Eli nije bila tamo. nili preleti pogledom po stvarima to joj ih je bio doneo i zakljui da se ona sluila naima. Obuze ga
neka udoa, neodreena teskoba koja je graniila s nemirom. Nije bio nacistu ta zapravo osea prema toj eni. Posle ovoga kratkog
razgovora sa Slingerlendoni u glavi mu se poee rojiti svakojake misli. Odjednom oseti kako se u njemu odigravao u udne pr otmene.
Nile se laganim koracima uputi k potoku. Tamo se, mislio je, mora nalaziti Eli. I dok je iao, grozniavo je razmiljao zbog ega se ona tako
neobino ponaa. Pokuavao je odgonetnuiti ta je tera da bei
pred njim. itav ga je tedan s nestrpljenjem oekivala, a onda, kad se napokon pojavio, pobegla je glavom bez obzira! Znai li to da ga se
boji? Ili je moda suvie stidljiva? Ili... ? Doista, ko e razumeti te ene.
Sad u ja s tobom malo drukije, mala moja!, mrmljao je u sebi. Moram nekako proniknuti u tu tvoju tajnu, zaricao se, a na licu mu se
odraavala obest deaka.
Eli je sedela u hladu pod oiskim borom kraj izvora potoka. Bila je tuna i zadubljena u misli, te je, ini se, bila slepa za okolinu. Smea joj se
boja kose prelivala u nekoliko nijansa na zlatnoj svetlosti sunca. nili s radou spazi da je isprana mrlja krvi na grudima njene bluze. Kako se
samo morala oseati dok je sate i sate sedela kraj potoka i pri tiskala veliku cimu mrlju na bluzi, mrlju koja je obeleavala mesto na koje je
bila prislonjena glava njene roene majke u samirtnikom hropcu! emu se u tim bolnim asovima mogla nadati?
Nili stane zvidukati, zatim izvue no i zae u bunge da odree prutilo za pecanje. Pastrmke to su se obesmo praakale u bistroj vodi
potoka bile su odliam mamac za svakog ribia. nili ih je jo ranije video, te je ovaj put ponio uzicu i udice, nedostajalo mu je samo pratilo. I
dok ga je traio, namerno je ustro gazio po krhku ibi i suvim granicama, kako bi time izazvao prasak i svratio na sebe pozornost
zamiljene devojke. nili se zatim izvue iz bunja i, zaustavivi se na dvadeset stopa od mesta gde je sedela Eli, stane prireivati pribor za
pecanje. as je zvidukao, as pevuio, pravei se kao da i ne primeuje devojku.
Poto je priredio pribor, preostalo mu je jo da pronae neto to e pastrmkama posluiti kao mamac. Tom je poslu pristupio s posebnim
arom, jer je" krajikom oka spazio da ga Eli stalno promatra. Ipak je i dalje hinio da je ne vidi. Ispod oborenog trulog borova debla pronaao
je liinke nekih kuikaca i nekoliko crvia. Potom je priao potoku i bacio udicu u vodu.
Ubrzo zatim jedna velika pastrmka zagrize i uhvati se na udicu. nili nije mogao sakriti ushienoe. Toga
irenutka ak je i zaboravio da mu je Eli u neposrednoj blizini. Ovo je prvi put to mu se ma Zapadu pruila prilika da peca. S posebnim je
zanimanjem promatrao kako posvuda u potoku obesno krue, praakaju se i seku vodu u rainim pravcima mnogobrojne pastrmke. Bio je to
za njega uistinu divan prizor. Kamenitim koritom, oivienim blistavim zelenilom i cveem, uborila je kao kristal bistra voda. Gvdeomdje
pojavili bi se siuni virovi. A na nekoliko malenih slapova voda nije vie uborila ve huala. Po okolo om drveu bilo je mnotvo ptica
koje suneumorno cvrkutale i leprale krilima. Pa ipak, celim je tim krajem dominirao neki tajanstveni muik. inilo se kao da se s okolnih
osamljenih i mranih vrhunaca nadvila jeziva tiina divljine.
Nile se toliko zanio da je zaboravio na devojku. Potpuno je smetnuo s uma da se dao ina pecanje s ciljem da privue njenu panju, da joj
pomogne da se oslobodi stranih misli i da se bar na as prepusti ivotnoj radosti. Zapanjeno je promatrao potok pun pastrmka, koje su
pohlepno kruile oko mamca ma udici i bile jako slobodne ak i drske. Nije ni udo, jer nikada pre nisu imale prilike da vide udicu i da u njoj
otkriju podmuklog neprijatelja. Niko tu jo nije lovio. Ne proe dugo vremena a nili bezpo muke ulovi tri pastrmke.
Poto je bacio udicu s poslednjom mekom debelim i slasnim crvom rNile oseti snaan trzaj u ruci. Voda se uzburka i neto silovito pljusnu po
njenoj povrini. Spazivi da se za udicu uhvatila velika i snana pastrmka, nili poskoi od sree, srce mu zadrhta od ushienja. Riba se
silovito baci uvis pa pljusne o vodu. nilia spopadne udnja iz deakih dana da pod svaku cenu uhvati prekrasnu ribu. Zaboravivi kako
zapravo ne poseduje gotovo nikakve vetine u tom poslu, on snano povue udicu uvis. Prutilo se savi u luk. Snana se pastrmka estoko
trziala i praakala dok je nekoliko trenutaka visila i zraku. niliu se uinilo da je uo povik iza sebe. Sedeo je u takvu poloaju da se nije
mogao okrenuti a da ne ispusti pruitilo. Svim se silama trsio da ulovljenu pastrmku izvue na obalu. Ipak nije mogao odoleti znatielji, te se
podie i okrenu. U istom trenu uzica se prekine, pastrmka tresne o travnatu obalu i stane se silovito koprcati, nili potri kao strela da joj
onemogui da pobegne u vodu. Meutim, Eli. je ve vrsto drala za krge. nili se zbunjeno zagleda u devojku.
Vi ne umete pecati! povie Eli strogo.
Ne umem? promrmlja nili smeteno.
Veliku pastrmku treba nadmudriti. Vi ste je podigli pravo uvis. I naravno, onako teka i ilava, pretegla je i uzica se prekinula. Pobegla bi
da.nije bilo mene.
Izgovorila je te rei uurbano, daui od uzbuenja i uinjenog napora. Na belim joj se obrazima uikazae siune crvene mrlje. Njene
ustreptale oi bile su odlune ali umiljate i pametne. Jo nikada nije nili video takve boje na njenu licu, jo nikada nije osetio takvu vedrinu u
mernim oima. Eli je sada uistinu bila lepa. inilo mu se kao da je sada u njoj otkrio drugu enu. I sve vie ga je obuzimao optimizam da e
ubudue moi delotvornije uticati na nju i izvui je iz mranog ponora u koji je gurnuo onaj straan doivljaj. Sve su mu te misli munjevito
prostrujile glavom dok je zabezeknuto buljio u devojku. A onda mu panju privue ulovljena rilba, koja se silovito koprcala i izvijala u
devojinoj ruci. Uzeo joj je ribu iz ruke i od srca se nasmejao.
Kakva mrcina! ta kaete, Eli, zar nije prekrasna? Sad bih vas zagrlio... to jest... budite uvereni da sam vam veoma zahvalan. Bili ste bri i
spretniji od mene... Kakva je glatka i klizava, sigurno nde bilo lako da je drite.
Eli klekne i obrie ruke o travu. nili dotue pastrmku i obesi je o vrbovu granu, zajedno s ostalima to ih je bio ulovio. Zatim se okrene
devojci.
Milo mi je to vas opet vidim. A vama? Je li vam drago Sto sam se vratio? upitao je oprezno i zagledao joj se u oi. No u istom se asu
pokaje i odlui da joj slina pitanja vie ne postavlja, kako je i nehotice ne bi podstakao na razmiljanje o svom kobnom udesu. Eli se sada
ponaala sasvim drukije nego pre, sad je bila vedrija, staloenija, mirnija, i otn sebi ne smije dopustiti da je svojom neobazrivou wati u
duevni nemir i apatiju.
Hoete li mi pomoi da naem jo koju meku?
om upita.

Eli klimnu glavom i ustade. Tek tada spazi nili da je oma bosa. Jadno siroe! Nije imala nikakvih cipela, a on nije znao kako da joj u toj
divljini nabavi bilo kakvu prikladnu obuu.
Jeste li ikada lovili ribu? upita on, a zatim stade potkopavati trulo deblo.
Jesam, u Kaliforniji odgovori Eli, a oi joj se odjednom zamutie.
Hajdemo niz potok uurbano nastavi nili, protrnuvi od straha da je moda opet bio netaktian.
Tamo dole ima nekoliko divnih jazova.
Eli posluno poe za njim. Oprezno je koraala da ne ozledi bose noge o otro kamenrje na koje je nailazila du Obale. Dou tako do jednog
jaza koji je bio kao stvoren za pecanje.
Ako uhvatite jo koju pastrmku, nemojte je naglo izvlaiti iz vode upozori ga Eli.
Eli, ne biste li i vi pokuali? upita nili i ponudi joj prutilo.
Radije u gledati vas. Vi mnogio vodite pecati.
Kako zrnate? upita on vie da uje njen glas nego da zadovolji svoju radoznalost
Bili ste jako uzbueni kad ste malopre upecali onu pastrmku.
Nile je cvao od zadovoljstva. Posle toliko nedelja beznadne utnje, Eli je napokon govorila smireno i suvislo, on je mogao navesti na
razgovor. Ali je morao biti krajnje obazriv. Jedna bi pogrena re mogla sve upropastiti i vratiti devojku u tupu ravnodunost, u beutnost i
nijemu apatiju.
Ili su od jaza do jaza. nili je u svakom od njih pokuavao uloviti pokoju pastrmku. No, nije mu to udvek polazilo za rukom. Pa ipaik, bio je
ushieni i oduevljen ko nikada pre. Oseaoje kako mu srce neobuzdano poigrava. Je li to samo strast za pecanjem? Oigledno nije.
Poto su stigli do mesta gde se voda penuavo valjala kamenitim koritom, nili odlui da pree na drugu stranu. Zagazio je u vodu i s
nestrpljenjem oekivao ta e Eli uiniti.
Ja ne mogu prei Eli e uzbueno.
nili se vrati na obalu. Ja u vas preneti
ree. Vi samo pririte prutilo. Ribu emo ostaviti ovde.
Uzme je u naruaj. Bila je laka kao pero, mnogo laka nego kad je prvi put nosio. Kad je stigao do sredine potoka, noga mu se omakne i on
zamalo da ne padne s devojkom na rukama. Eli vrisne. nili je bio siguran da nije vrisnula od straha, j zato ga obuzme neopisiva radost. Posle
svega, posle svih strahota koje je pretrpela, Eli jo udvek ima osobine svoga spola, a to se oitovalo i ovim vriskom. Impuls ene, upravo
impuls mlade devojke, mije i~ ezao iz nje. nili se jo jednom potakne, ovaj put namerno, a potom upre svu svoju snagu da se izvue. Eli
mu je slobodnom rukom grevito obuhvatila vrat. Kad je pak uspeo vratiti ravnoteu, glava joj se sudari s njegovom, a pramenje njene bujne
kose padne mu na oi. nili se smekao. Bilo mu je sve to vrlo zabavno i drago. srce mu je divlje udaralo, mnogo bre i jae nego je to mogao
izazvati uinjeni napor da ne padne u vodu. Napokon se domogne suprotne obale.
Skoro smo pali ree Eli.
Pa, samo bismo se okupali on odgovori.
Uto naie i Leri King. Iao je du obale prema njima i preko ramena nosio ustreljenog jelena.
Kako ste vas dvoje? upita on otegnutim glasom. Ali je pitanje oigledno upravio samo devojci.
Kako se vi zovete? upita devojka.
Eli, to je moj prijatelj i saradnik u poslu javi se nili. Leri King. Samo, ja ga zovem rii... iz oiglednih razloga.
Pa, gospoice Eli, nemam nita protiv da me i vi tako zovete. Ni jedna dama nije imala tu ast.
Eli ga odmeri ispitivakim pogledom, kao da ga jo nikad nije videla, no ne odgovori nita. Leri se malo zbuni, uze svoj teret i uputi se put
kolibe.
E pa, do vienja i sretno! dobaci znaajno. Ona je i dalje utala. Izgledala je jako iscrpljena.
Ubrzano je disala irom otvorenih usta.
Jeste li umorni? Da se vratimo u kolibu? upita nili.
n
Ne... volim biti ovde odgovori Eli isprekidaodm glasom. Reklo bi se da uopte ne pomilja da se uskoro vrati.
Nastavie s pecanjem i uskoro dooe do pliaka gde je kamenito korito bilo glatko. Potok je na tom I
mestu sekao stazu. nili zae u vodu i pree na drugu stranu. Ocenio je da je na sredini pliaka voda devojci do kolena.
Hajde, preite i vi! povie veselo.
Eli je nekoliko asaka oklevala. Potom podigne izbledelu suknju i oprezno zagazi u vodu, a onda na po puta zastane, nesigurna na nogama.
niliu se uini da se devojka ipak toliko ne boji. Ona oigledno nije bila svesna kako joj se vitke, skladne noge belasaju u vodi.
Zar me neete preneti? upitala je skrueno.
Ni govora! odvrati nili. Nositi odraslu enu! ko je to video, molim vas!
Eli je ozbiljno shvatila te rei. Jedan trenuitak stajala je neodluno, a potom zagazi malo dublje. Tako mi se noge skliu rekla je bojaljivo,
ali nije odustala od pokuaja da sama pree na drugu stranu.
Taj je prizor oaravao nilia. S uitkom je promatrao kako Eli oprezno gaa po vodi i pokuava ostaviti dojam da se ne boji. No, uskoro mu se
smilila. Od samog poetka imao je nameru da je prenese, samo je sebi priutio da je malko zbuni. Cto krene natrag da joj pomogne, ali
uskoro zastane poto spazi da ona eli na svaki nain pregaziti potok bez njegove pomoi. Ne bojte se, samo napred! ^ hrabrio je. Nastavila
je oprezno, svaki as zastajkujui. Kad je napokon dola do brzaca oa sredini pliaka, gde joj je voda dopirala do kolena, odjednom se
spotakine i skoro padne. Ipak se nekako uspe odrati na nogama. nili u tom asu primeti da joj je pozlilo. Nije imala snage da nastavi hod,
nije vie mogla ni napred mi natrag. Daikle, posrtala je zato to je iscrpljena! A ta je. onda ponukalo da tako hrabro pokua pregaziti potok?
Kako li je to udno! Iako nemona i slaba, svom je zadatku pristupila dostojanstveno, ozbiljno i mirno, te se iz petnih ila upinjala da pree
na drugu stranu. Ta sila koja je pokretala bio je niliev poziv.
Nili je bio zapanjen, zapekla ga savest. On zagazi u vodu i uhvati Eli upravo u asu kad je opet posrnula. Jedva se uzdrao da je ne stisne u
naruje. Ma ko ona bila nahoe, siroe, izgubljeno devoje bez igde ikoga, prestravljeno neno bie koje je moralo prisustvovati traginoj
pogibiji roene majke, sirotica o kojoj treba neko da se brine, da je tei i ali sve to nije niliu moglo objasniti injenicu da upravo on, i samo
on, ima nad njom takvu mo.
Ovo je za vas bio prevelik napor. Veoma ste slabi ree nili poto spusti devojku na zemlju.
Je li mogue? upita Eli s uenjem u glasu. Mnoge sam reke i potoke pregazila u prolosti.
Nili je izbegavao razgovor dok su ili uz potok. Oklevao je da joj kae kako se doskora mora vratirti u logor graditelja. Smogao je hrabrosti
da joj to kae tek kad su se pribliili kolibi. Eli je tu dvest primila mirno, utke, no im su prekoraili prag kolibe, povukla se u sivoju sobicu.
Larv i nili zatim priredie veeru. Ponadali su se da e im se za veeru pridruita i Eli, ali se ona uopte ne odazva na Slingerlendov poziv.
Nile ue u njemu sobu i zatekne je u onom starom raSipoloenjUj beznadnom i tupom. Strpljivo i neno pokuavao je uteiti i privoleti da
veera, ali u tome nije uspeo. Morali su veerati bez rije. Tek kasnije niliu poe za rukom da je nagovori da pojede bar neto malo. Uinila je
to bezvoljno i bez apetita. nili se opet obeshrabrio i zabrinuo. Vreme je brzo odmicalo. Bliio se trenutak kad se trebalo rastati s devojkom.
Sunce je bilo n.a zalazu. Leri je odveo konje i ekao. nili je bio kao na iglama. Moda e proi tedni j tedni, pa ak i meseci, dok je opet ne
vidi.
Eli, hoete li se vi ikad malo razvedriti? upita nili glasom punim teskobe.

Ne... neu... nikada! zajeca Eli.

Nili je uzme za bradu i podigne joj glavu te joj se zagleda u lice. Njeno ispaeno, bledo, mravo lice suvih usana i tunih, upalih oaju, nije u
tom asu
bilo osobito lepo ni privlano. Ali su crte toga lica govorile da bi ono jednog dana moglo biti i lepo i privlano. Kad ne bi bila mrano
raspoloena, kad bi joj s lica iezao taj sumorni izraz, a iz oiju senke oaja, Eli bi zacelo bila veoma privlana lepotica. Pustila ga je neka je
tako dri za bradu. Njen tuan, bezizraajan pogled ukrstio se s nilievim. Gledali su se bespomono i tuno. Kad bi samo mogao uiniti neto
dajoj rastera teskobu i tugu. nili bi bio najsretniji ovek. Odjednom oseti neodoljivu elju da je poljubi. Svladao se na jedvite jade. Bojao se
da bi time mogao sve pokvariti i unititi ono malo nade da evoj jednog dana uteiti ucviljenu duu i uiniti je^sretnom.
vi ba ne moete da se svladate i razvedrite? nastavi on oajno.
Ne.... ne... ne mogu!
Ali, zaboga, drukije ste se ponaali tamo kraj potoka!
Eli ne odgovori. Tune joj se oi zamaglie kao da ih je prekrio neproziran veo. nili je oajavao.
Odlazim ree on odseno.
Da procedi Eli ravnoduno i tupo.
Je li vam ao?
Ona je samo zurila u njega.
Mora vam biti ao! povie nili besno.
Zato!... Zato... zato to... tako jest izimuca nili i naljuti se na sebe. Na kraju krajeva, zato bi joj moralo biti ao?
Bilo bi najbolje da... da ste me ostavili da umrem! zajeca ona.
On! Eli! Eli! zapanji se nili. Potom se trgme. Uinilo mu se da je Eli promenila boju glasa. Poslednje je rei izgovorila oseajnije i ivlje.
Poela je dakle opet razmiljati. On se zairekine da e nadjaati njenu tugu, vratiti joj vedrinu ivota i uinliSti je sretnom, presretnom. Tom
e cilju posvetiti sve svoje moi, sav svoj polet, itav svoj ivot. Nakoln tekih trenutaka malodunosti, val optimizrna ponovo zapljusne
njegovu duu.
Dugo je gledao utke. Potom je uhvati za ramena i neno je privue k sebi. Eli posrne i klekne
ma prostira od bivolje koe. Plahe joj se oi opet zacaklie nili ih jo nikad nije video takve. Nije je opet spopao uasan strah? Ona zabaci
glavu i kosa joj pade na lice.
Eli! Eli! Sluajte! Zar vam je ivot tako orarznuo? Zar nikog nemate zbog koga bi trebalo da ivite?
Nemam.
| Nemojte tako. Imate, zaista imate.
ta? Koga?
Pa evo, ja bih... to jest... stvar je u tome, Eli, da vi imate... mene! izmuca nili promuklim glasom. Potom se nasmeje. Kako mu je udno,
neprirodno zvuao taj smeh! Udvek e se seati ove uboge drvene kolibe i devojke to klei na bivoljoj koi pri mutnoj svetlosti lampe.
Vas! :
Da, metne odgovori nili zvonkim glasom. udno, nikad se pre nije ovako trgla na njegovu re. Najzad je pogodio u pravu icu. Eli mu je
sada izgledala kao da se preporodila, kao da joj je jedna jedna re maginom snagom odagnala tugu i tupu ravnodunost. Bio je to veliki
trenutak za nilia. Kad bi joj samo mogao nadomesiMti onoga koga je izgubila!
Eli, da li me sada razumete? Imate... vi... zato iveti! ujete li me? nili je jedva istisnuo te rei, kao iz stisnuta grla.
Ali kad mu je do uha doprlo njeno tiho, slabano da, silno se obradovao i zadrhtao od sree. Sad je nazirao pobedu nad njenom tugom i
oajem.
Sluajte, Eli. Ja se sada vraam na posao otpoe nili uurbano. Biu odsutan nekoliko nedelja, a moda i Vie. AM, vratiu se! Rano u jesen!
Biu s vama preko cele zime. Imam zadatak da budem tu u blizina, na jednom prevoju... A posle... posle toga... ne da se hvalim, ali jednog u
dana dobiti vanu dunost na Union Pacifiku. Glavni inenjer ili ef slube nadzora. Vi ste, Eli, potpuno usamljeni... moda u vam se svideti
jednog dana. Radiu marljivo i uspeu. Ovq je sjajna zamisao,
zamisao da se izgradi eleznika pruga. Kad se zavri i kad dobijem visok poloaj u slubi hoete li... hoete Li se udati za mane?
Uverivi se da Eli ubrzano die i da sva drhti, nili odlui da je pusti na miru pa ustane. Naprosto se nije vie usuivao da ostane u njenoj
blizini. Plaio se da bi u jednom momentu mogao popustiti svojoj neodoljivoj enji da je privue k sebi i zagrli. A time bi moda sve
njegove nad bile pokopane. Devoj su ionako morale potresti njegove poslednje rije i pitanje je kako e sve to uticati na njeno ozdra ljenje. I
sama ta pomisao ga je pekla i u duu mu uvlaila teskoba i zabrinutost. Pa ipak,. oseao sretnim. Njegova mu je intuicija sve vie kazivala da
je na pravom putu, da se oije prenaglio ak iafeo mu je Eli, zbog trenutno tekog duevnog sitairija, bila podlona. Ona je usamljeno bie bez
igde ikoga on joj je spasio ivot, a to mnogo znai njoj je potrebna njegova zatita i nenost, njegova ljubav. ko bi drugi mogao da joj to
prui osim njega? Niko! I dok je tako u mislima raspredao nibi koje ga veu s rajom, osetio je kako mu sirce tue snanim i ulbrzanim
ritmom.. "
Do vienja, Eli!... Vratiu se opet. Ne zaboravite to!
Eli je nepomino kleala na prostirau, a pramen je nj ene bujne, raupane kose jo uvigek joj je sakrivalo lce. Ni rei nije izustila niti je
ma kakvim znakom pozdravila nilia.
ustrim koracima nili izae. Lice mu zapljusnu val hladna i svea zralka. Leri ga je nestrpljivo ekao s konjima. Slingerlend je u blizini
stajao zabrinutih oiju. Obojica ga upitno pogledae. U njihovim pogledima nazirao je nili teskobu i zabrinutost. Bio je uzbuen i uznemiren.
ta da im kae? Odjednom kao i udvek kad bi se naao u uzbudljivoj i delikatnoj situaciji, brzo se pribere i posta hladnokrvan.
Ridi, stari drue, ima da mi dastfftaS! Eli i ja smo se zaruili! ree sa smekom i prizvukom ponosa u glasu.
Neka me avo nosi ako ti ne zavidim! usvikne King, pa mu prui ruku munjevitom brzinom
istom brzinom kojom je baratao i orujem. Ima dobar ukus, svaka ti ast! Da joj se ti nisi udvarao i osvojio je, ja bih to svakako uinio Reci
da sam t drug, i biu uz tebe dok ivim!
Drue! veselo odvrati nili, a zatim oseti elian stisak kaubojeve ruke.
Slin,gerlendovo oporo i naborano lice se smeka i paznei.
udno je to kako je svima nama A Ude prirasla srce!... Ne,, nije to nikakvo udo, ooa zasluuje da
je svi volimo. A vas dvoje, nili, kao stvoreni ste jedino za drugo. Ti si joj spasio ivot. Budite oboje sretna, sinko!
Nile sfeine prsten s malog prsta i prui ga Slingerlendu.
Ovo predaj Eli. Reci joj da je tozmak moje ljubavi i vernosti, Vratiu joj se. Neka razmisli o mojoj ponudi da se uda za mene.
Toga leta ekipa strunjaka zavrila je trasu preko brda Vajominga i nastavila s radom u Juti, gde se sastala s ekipom to je trasirala prugu od
Tihog okeana.
Poetni koraci grandioznog projekta preduzeti su s uspehom strunjaci su, utloivi natoveanske napore, prebrodili sve prepreke i
opasnosti i time dokazali da je mogupe izgraditi prugu preko Stetnjaka. Samo to oni ndsu imali jasnu predodbu o tome koliko divovskog
rada treba uloiti u izgradnju.

Niliu su dani brzo prolazili iakio su bili tegobni i puni neizvesnosti. Njegova je ljubav prema prirodi i divljini bila sastavni deo njegove
ambicije da postigne velik uspeh u izgradnji pruge. Liogorski ivot i svakodnevno penjanje stranim obroncima uinili su ga gipkim,
izdrljivim i sigurnim poput planinara. ak je i Kitng postao vian penjanju, premda mu, po uverenju nilia, nikad nita nee ispraviti krive
kauibojske noge.
Za tih radnih nedelja samo su dva nemila i uzbudljiva dogaaja poremetila normalan rad i radost koju on prua.
Prvi se dogaaj zbio u logoru. Neki Shuird, koji je imao zadatak da zabija koie diu trase, bio je odvie lenj, a uz to osoran i srvadljiv, te je
stalno dlolazio u sukob s radnicima. Poto ga je nili propisno izgrdio i zapretio mu da e ga izbaciti s posla ako se ne popravi, on se strano
uivrijoolo i samo ekao zgodnu priliku da se osveta niliu, koji je inae bio naprasit te bi zaas planuo i zapretio svaJkome
tko bi ga izazvao i naljutio. Shurdu na kraju sine kako da se osveti niliu. Je li bio pijan, ili pak prekomerno razjaren, ali se desi da on u
prolazu kroz logor besno utne s puta nilieve geodetske instrumente. Neko to primeti i prijavi niliu. Obuzet ^srdbom, nili smesta potrai
svoga prijatelja kauboja. Leri Kimg, koji je udvek bio nilieva desna ruka, poe za njim gegajui se nemarno. Naoe hurda u logoru
koijaa i drugih pomonih radnika. nili nije gubio vreme u objanjavanju, ve odmah odalami Shurda tako snano da se ovaj zateturao.
Nastavio bi da ga udara bez milosti, ali se Shurd odjednom izmae i pograbi debeo kolac. Razjaren poput bika, Shurd izmakne kolcem koji bi
niliu zacelo smrskao glavu.
Shvativi da ne moe izbei, smrtonosnom udarcu, nili zamrla na Shurda ne bi li ga,tajfo. zastraio.
U tom kritinom asu odnekud izazad nilia odjeknu revolversiki pucanj. Metak pogodi Shurda u ruku. Kolac mu ispadne iz ake, a on opsova
jarosno.
Gubi se odavde! zaurla Leri King oprezno prilazei napadau. Razjareni Shurd pokua ranjenom ruikioim trgnuti revolver. Nato kauboj
nasumce ispadi jo jedan metak. Ovaj puit zamalo da ne raznese Shurdovu ruku. Potom ga drkom revolvera udari pod rebra. ovek
zajauikne i izbezumeno se izvi.. ini se da je tek tada shvatio kako ovaj suvonjavi kauboj, iz ijih je oiju sevala iva vatra, moe biti vrlo
opasan.
Sve mi se ini da ti jo mozak nije proradio, glupane! zareza Leri. Tornjaj se odavde! Potrai preko u logoru doktora ako ne eli otegnuti
papke!
Shuird ustuknu, sav zelen od srdbe, i nae u beg.
Rii!... Pa ti si pucao u njega! Umalo ga nisi ubio! protestovao je nili.
Kog avola ide bez oruja? otegne Leri prekorno.
Rii, ma ti si... ti si zaista... mi sam ne znam kako da to nazovem! Ja sam ga bio poteno izimlatio i to bi miu bilo doista.
Moda suvo odvrati kauiboj poto vrati revolver u fuitrolu. Ja imam drukije navike nego ti, i to je sve. Eto, ja vie volim njega ubiti, nego da
on uibije tebe. Sve mi se ini, nili, da ova naa dru
ioa iz dama u dan postaje sve razuzdanija Dovoljno
je malo viskija pa da ljudi podivljaju i od pruge Union
Pacifik naiprave krvavo bojite.
Leri se dugim koracima uputi pravcem kojim je j prethodno pobegao Shurd. nili je trenutak razmi ljao, bio je zbunjen i zahvalan svom
drugu. Cuo je razliite primedbe radnika i opazio kako je Kejsi izvadio svoju pocrnelu lulu iz usta, to je inae inio veoma retko.
Mac, to je bio onaj riokosi kapboj, ona usijana glava, to je jednom uperio revolver na mene! pitao je Caey.
Jesi video kako puca? ree mek, kolutajui oinia. Uopte ne niani, a ipak pogodi cilj!
Mike Shaine, trei lan terita Iraca u nilievoj ekipi, ovek sitna rasta, s nekoliko uperaka crverukastoute kose, suvonjav i ispijena lica, ree
bez oklevanja: Bogami, ne zna ti da je taj kauboj zadrti Teksaanin, vrlo vet i opasan revolvera. Tebe bi, Pat Kejsi, rado ucmekao, jer si
mu se grdno zaimerib. Ako dakle ikad na tebe potegne oruje, zalud ti to sito e beati ko zec.
Nikad u ivotu nisam beao uvreeno e Kejsi.
Nile ode svojim putem. No od toga je dana stao nositi oruje, i to puku ponajvie, kad god je Mio mogue. Dok je pukom baratao znalaka,
duglo je morao vebati da bi stekao spretnost i brziniu s revolverom onakvim kakav je nosio Leri Kitng. Ijary je bio u stanju da dva puta
trgne i ispali revolver pre nego bi ga nili uspeo jednom izvuiU iz futrole.
Kad se drugi dogaaj zbio, nili je ve na svakom obilaisiku trase nosilo puku.
Jedinoga dana u rano leto nili je kraj izivora potoka sedeo i ekao Lerija da stigne s konjima. To se ekanje prilino oteglo i nili je tako
zaspao u hladu pod jednim grimoim. Odjednom ga topot konjskih kopita trgne iz sna. Ogledao se i ugledao Lerija kako se saginje da se u
potoku naplije vode. U istom trenu nilievo otro oko spazi tamnu priliku kako se prikrada obali. Bio je to neki Itnddjainac s pukom
u ruci, upravo se spremao da nanriani. Munjevitom brzinom nili pograbi puku i opali. Indijanac se stropota i smiri.
Uplaeni konji stadoe se estoko ritati i propinjati. Kang se naglo die i jedva uspe umiriti konje. Potom, se okrene niliu.
Aha. Ti si taj strelac! Skoro si me uplaio. Na koga si to pucao?
Nile mu pogledom pokae rtvu. nilieve ruke su drhtale. Oseao je nesmoljivu hladnou, ogavnost i muninu, no ipak je jo udvek drao
uperenu puku i bio pripravan da ponovo otvori vatru. Leri ispusti uzde, trgne revolver i hitro poput make skoi na obalu. Prie ustreljenom
Indijancu i zagleda mu se u iroko otvorene oi koje su jo udvek bile prkosno gorde.
Dobar pogodak! Prosvirao si mu lubanju! povie kauboj glasom u kome se oseao neki nov prizvuk, razliit od one njegove uobiajene
ravnodunosti. Doi ovamo!
Neui odvrati nili osorno. Je li mrtav?
Jo pita!.. Taj nee vie skinuti skalpa Ali moda nije sam.
Leri prie konjima. nili poe za njim. Jahali su uz obronak da izvide teren. No Indijanaca nigde mije bilo na vidiku.
Izgleda da me je Crvenokoac hteo ucmekati ree kauboj razvuenim glasom dok su jahali put logora.
Pa nairavno, nije nakanio da se ljubi s tobom! otpovaraie nili mrgodno.
Svojom dugakom rukom Leri dotae niliu rame. Dugovao je ivot svome drugu. Ali nije govorio o tome. Umesto toga znaajno ga je
pogledao i nasmeio se.
Tebi kao da se smuilo, a? Jednom sam se i ja tako oseao... Dobro se se ponio. Bie ti vrlo opasam alko te itikp u ivoitu pokua pinuti
Pucati u Indijanca bio je za nilia doivljaj posve razliit od onog to ga je zamiljao u detinjstvu. Mimo njegove volje, misli su mu se iznova
vraale tome odjvratniom dogaaju. S gaenjem se seao kafeo je ulbijenom Indijancu iknuo mlaz tople krvi, seao se njegovih
razrogaemih oiju i izobliena lica na kome se odraavala divljaka elja da skoi i usmrti protivnika. Sve je to bilo niliu krajnje odvmifino.
Poto sustigli u logor, nili i King ispriali su
svemu to su doiveli, a ujedno su saznali da su se Indijanci pojavili na razliitim takama du trase
poeli ozbiljno ugroavati graditelje. Konjanici su se ve sukobili s njima na vie mesta. Ponovio je izdano nareenje da se rad nastavi
jedimo pod zatitom vojnika kako bi se izbegli napadi Indijanaca iz zasede. U meuvremenu je odred konjanika bio upuen da odbije napad
jedne bande Sijuksa.
Ta dva nilieva neugodna, crna doivljaja znaila su da se ostvaruju straini dogaaji to ih je predskazivao general Lod, dogaaji koje je on
nazvao popratnompojavom velikog poduhvata, u koume e se pojedinci svojim postupcima poistovetiti s divljini ivotinjama. Doista, u

izgradnji pruge Union Pacifik nije bilo ni zabave ni romantike u onom smislu kako je to nili ranije zamiljao. Pa ipak, ta je neizvesnost
neodoljivo privlaila nilia. U asovima dokolice, nou kod logorske vatre, on bi dugo razmiljao, sanjario, obnavljao uspomene i udio se
neobinim zbivanjima u sebi i oko sebe. I to god mislio, na kraju bi mu se udvek u duhu pojavila Eli.
amilo mu se da je devojka i u duhu njegovu daleko koliko mu je daleko od oiju. Pokuavao je dozvati u seanje njen lik da ga vidi u
pravom svetlu. Ali mogao je doarati samo njene oi. Bile su nezaboravne, ispunjene mrakom, unezverene, pune sticanja na smrt. Setio se on
i kako su se te oi jednom ili dvaput izmenile, postale privlane i obeavale izvanrednu lepotu.
Nile se sam sebi udio kako je miogao zaprositi, kalko joj je mogao zadati re. Nlo, nije mu. bilo ao. Vreme nije nita izmenilo u nijemu,
samo mu je pokazalo da njegova suut i nenost, iskazana Eli, nije ljubav. Pa ipak, dok je bio s njom, imao je neki uidan oseaj, neto
suvie tanano i kraitkoikrajmo a da bi se moglo analizirati. Sada je i taj oseaj nesitao. Je li to mogla biti ljubav? Seao se dana kad je Eli
pokuavala da pregazi potoik i oseaja kojim je bio proet dok je nosio na rukama seao se dir
trenutka na rastanku, kad je Eli kleala na podu kolibe, lica sakrivena raupanoim kosom seao se njene vitke prilike koja je stajala
nepomino poput kipa seao se kako mu se na rastanku s njom sirce stezalo od tuge. Ipak ni to nije bila ljubav. Ali niliu je svejedno bilo
drago to je uinio ono na emu bi i drugima estitao kad bi uinili. Ne, nije mu bilo ao to je Eli Li izjavio ljubav. Sledei je susret s njom
oekivao s radou, s velikim i neobinim, novim zanimanjem.
Polovicom septembra, nili, leri King i inenjer Kervid napokon stigoe na vrh ermanova prelaza. Na tovarnim magarcima dopremili su
zalihe hrane to e im biti potrebne u toku predstojee zime dok budu prouavali delovanje snenih nanosa.
Dogovorie se da inenjer Kervid kontrolira gjornju, a nili donju polovicu terena. Budui da na Kervidovoj strani nije bilo nego nekoliko
usamljenih stabala, pala je odluka da se za Kervida ne podie koliba nego da mu se iskopa zemunica. U kolibi bi bilo nemogue prezimiti
zbog pomanjkanja drva za loenje.
Nije bio nimalo lak posao iskopati zadovoljavajuu zemunicu da bude topla i suva, a da ne privue panju Indijanaca. Kopali su na nekoliko
mesta dok konano nisu uspeli iskopati jednu koja je odgovarala. Iskopali su je na kosini, a krovsu napravili o granja i zemlje.
Ovde ete biti usamljeniji i bie vam hladnije primeti nili.
Nita ne mari odgovori Kervid.
Pa, sigurno emo se jo videti pre nego zapadne sneg.
Neemo, osim alko vi doete k meni. Ja se ne mogu penjati. Boli me noga.
Onda u ja doi. Moda emo jo nedeljama imati lepo vreme. U tom u sluaju poi u lov.
E pa, sretan vam puit!
Tako se rastadoe dva druga, jedini koji su kao maj smeoni ji izabrani da prkose opasnostima i nedaama u divljim predelima po cii zimi i
da tako daju znaajan doprinos velikoj stvari.
U Slingerlendovoj dolini, zlaane i grimizne boje jeseni meale su se i stapale s bujmim zelenilom. Neumorni dabar na jednom je mestu
zajazio potok i tamo se stvorilo jezerce u kojem se okupae dralovi i druge vodane ptice. nili je zatekao dabra kako radi, dok su pristrankom
skakutali jeleni.
Prola su tri meseca, govorio je nili za se zastavi pred gazom na potoku koji je Eli, iako iscrpljena i bolesna, na njegov poziv tako hrabro
pokuala prei. Tri meseca! Svata joj se moglo dogoditi za to vreme. Na sreu, Slingerlaoid je dobar s Indijancima. Nadam se... i verujem
da u je nai ivu i zdravu.
Gorio je od nestrpljenja, a ipak nije urio. leri, koji je terao tovarne mazge, sve je vie odmicao i napokon iezao iza zelene okuke potoka.
Najzad nili ugleda stup plavkasta dima to se dizao i rasplimavao iznad visokog drvea, i ta ga injenica umiri Ako je tamo traper, zacelo je s
njim i Eli.
U tom trenutku niliev konj naulji duge ui i frknu. Prilika u sivom iulja se iz zelenila i stade trati niza stazu prema niliu. Bila je to gipka,
ustra devojka, obuena u jelenju kou.
Indijanka! zabezeknu se nili. Ali, njeno je lice belo, a kosa svetlosmea! U trku je trala, pramenje njene kose lepralo je na vetru. Zar je to
Eli? Mora da je ona. I. zaista,, to je bila ona.
Boe! Sad sam nadrljao! promrmlja nili i sgaha s konja. Zauenim je pogledom u se upijao menu kretnju. Brzo se primicala.
Nile! Doli ste! usklifane Eli Li i poleti pravo k njemu.
Jedva joj je prepoznao lice i glas. No rei to ih je netom izgovorila, obznanile su da je to upravo ona. Gledala ga je netremice, a njene ruke,
snane i ustre, uhvatie ga za miice.
Eli se podigne na prstima i svoje belo, ljupko lice, koje je treperilo uzbuenjem i sreom, toliko priblii nilievim usnama da on i protiv svoje
volje pomisli kako to lice eka njegov poljubac. Blizina nsenih usana i opojni miris njene kose izazvae u nijemu silnu enju da je poljubi, i
on to uini spontano i brzo. Devojka mu uzvrati poljubac bez sustezanja.
Eli!.,. Jedva sam vas prepOznao! promuca nili u znak pozdrava. I dok je drao za ruke, osetio je kako mu glavu snano pritie na grudi, kao
da se eli osvedoiti: da je to zaista on a ne san.
Svejedno je gledao ne verujui svojim oima. Da, to je uistintu Eli prepoznao je lepu glavicu, svetlokestemavu valovitu kosu. Sada je to,
meutim, bila drugaija ena, via njemu do rametna vitka, skladno graena, zaobljenih jedrih grudi koje su se nadimale. To vie nije bila
ona slabana, krhka devojka koju je ostavio.
Mislila sam... da vas vie neu doekati uzdahnu Eli privinuvi se k njemu.
Da... bilo je... prilino dugo ree nili neodluno. Ali eto, ipak sam se vratio. I presretan sam to sam opet s vama.
Niste me ni prepoznali nadoveza ona sumnjiavo.
"" Pa nije ni udo... Bila ste mrava, bleda devojica prestraenih oiju... a katova ste sada?... Da vidim!
Ona se odmae od ojega i tako stade, plaha i edna, ali manje zibunjena nego pre, zacelo majarmantnija i najljupkija devojka koju je nili
ikad video. U nilievu seanju bili su se zadrali samo bledi obrisi i nejasne crte njena lica i oiju, a sve ostalo bilo mu je nepoznato, novo sve
je on to sada otkrivao: i to neno lice, osuto siunim pegama, rumeno, pa te opojne crvene usne, te oi, bistre i umiljate, nalik ljubiicama na
rosi, nemirne, tune i. upale, a ipak isipuinjeme divnim sjajem.
Nile je otkrio njenu lepotu u asu kad je spoznao da ga ona istinski ljubi. I bio je jednom zapanjen, a drugim oamuin u tolikoj meri da mu se
inilo kao da je zanijemio nikako nije mogao da smogne makar, samo jednu re. Bio je silno uzbuen osetio je neku udnu promenu, neko
duevno olakano e, a srce mu je kucalo u divljem ritmu. Zaboravio je u tom asu na sve drugo i potpuno se predao divnom matanju o
velikoj ljubavi. Naookon je smogao rei i prekinuo utnju.
Pomislio sam da ste Indijanka kad sam vas video u toj jelenjoj koi ree.
Opremu, dokolenice, mokasine, sve sam to sama izradila odgovori Eli i hitrom rukom pree s porufoa na izvezenu dugmad. Ni dugmeta
nisam imala. On... bilo je toliko posla! No u ovom mi je ugodim je nego u ne znam kakvoj odei.
Onda, niste bili posve besposleni otkako sam otiao?
Od onog dana otpoe ona, a obrazi joj se zarumen jee obavljala sam sve mogue poslove, i nisam vie oajavala. Znala sam da vam se ne bi
svidelo da oajavam. Da, radila sam sve pod suncem nebeskim, ila, pecala, kupala se, planinarila, jahala, pucala iz puke i ekala vas.
Sad mi je sve jasno odgovori nili smiljeno.
ta?
Pa to kako ste se... oporavili. Izgledate sretni i zdravi kao dren.

Kako mislite? Da sam se oporavila radom ili time to sam vas ekala? upita oiria lukavo. Bila je raspoloena, ivahna, vedra. nili nije imao
pojma kakve je naravi ona bila pre onog uasnog pokolja, ali da je sada posve drukija nego pre tri meseca, kad je ve bila na rubu ludila, to
je bilo jasno kao dam. Sada kao da je doivela preobraaj due i tela. Toliko ga je zbunila, toliko oduevila, da je oseao neku udinu, ugodnu
oamuenost i zbrku u glavi. Ali doskora se pribrao i sredio misli.
Eli, hou da anam istinu, pravu istinu ree. Sednimo ovde. Tu smo ve jednom sedeli, seate li se? Slingerlend moe malo i da prieka.
Niliov konj pasao je travu po zelenoj obali potoka. Oko jesenjih cvetova zujali su rojevi pela, a s logorske je vatre dopirao miris dima. Sva
je dolina bila proeta divljimom i tiinom jeseni.
Eli posluno sedne na stenu. nili, koji je hteo uiniti isto, predomisli se i stade pored nje. Jo udvek nije imao poverenja u sebe, nije imao
snage da joj pogleda u oi. Bio je uzbuen i nesiguran. Sve mu se to inilo kao san.
Vi ste me zaista ekali? upita nili njeino.
Satima, danima, nedeljama uzdahne Eli.
Onda vam se dopadam... bar malo?
Eli ne odgovori. nili je gorio od elje da joj se zagleda u oi, ali se nekako obuzdao. Odgovorite mi na pitanje on e opet uporno, gotovo
zapovednikim glasom. Seao se kako mu je Eli bila ranije podlona, kako je, mada iznemogla i prestravljena, na njegov poziv bez oklevanja
pokuala pregazila taj isti potok. Moe li on i sada tako uticati na nju? Moe li je nagnati da kae istinu?
Naravno napokon odgovori Eli.
Kako to?... Zato? upita nili jo otrije. Stidio se sama sebe to je tako ispituje, a ipak nije smogao odoleti iskuenju. Sta se to deava s njim?
Ja... ja vas ljubim promuca Eli drhtavim glasom, glasom posebno slatkim i punim neopisiva uzbuenja i uvstva.
Nilia to duboko gane, potrese mu duu i mozak! Ni sam ie bi znao opisati ta osea izuzev to da je odjednom postao besan na sama sebe.
Kradomice joj je dobacio brz pogled. Oi su joj bile skrivene dugim trepavicama, a lice neno, privlanih crta, sanjalako, izvanredno glatko,
produhovljeno. Ispod jelenje koe ukraene rojticama nadimale su se njene devojake grudi. nili je slutio da ona ne osea prema njemu samo
zahvalnost to joj je srpasdo ivot, ve i bezgraninu ljubav, koja je treperila na njenim ustreptalim usnama i odraavala se u blagom, ednom
izrazu njena lica. Zapljusnuo ga silan oseaj sree zbog te spoznaje, osetio je snanu, blagotvornu promenu i olakanje u dui. Ali, ta da joj
kae? Kad bi samo mogao izbei ovaj trenutak i dobiti na vremenu da dobro razmisli o svemu, da pokua nai sebe! Baci jo jedan pogled na
njeno lice i to ga ohrabri i jo vie oduevi. Eli nije imala potrebe da se objanjava reima, sve je ve uzela kao gotovo, dokazano, te se
potpuno predala matanju.
Nili jo jednom baci pogled na njenu ruku malenu, skladna oblika, jaku i opaljenu suncem. Spazi joj na prstenjaku prsten to joj ga je bio
ostavio. Bio je sasvim zaboravio da pogleda da li ga nosi. Neno je dotakne i uze joj ruku u svoju.
Moj prsten! On, mila! proaputa.
Eli ne odgovori reima, ve joj oi bljesnue divinim ljubiastim sjajem,. Taj prsten, zakljuio je nili, bio je jedini vidljivi dokaz njegove
ljubavi, a za nju ivotni oslonac, neto to joj je pomoglo da nadjaa samu sebe u momentima kad je elela umreti deprimirana preivelim
uasom pokolja i da prebrodi duevnu krizu ugledavi ponovo smisao ivota.
Odjanali ste... tako brzo... nisam imala prilike da vam kaem... odvrati Eli drhtavim apatom. Neka slatka stidljivost obuze je svu, i nili se
jedva svlada da je ne privue na grudi. Uistinu, ovaj je susret bio drukiji nego to ga je on zamislio.
Poljubi joj ruku.
Vi ste imali celu jesen i zimu da mi kaete tako lepe stvari on ree. A ja moda sutra naem rei da vam neto odgovorim.
Recite mi sada! brzo odvrati ona.
Pa... veoma, veoma ste lepi ree on oseajmo.
Zaista? ona se nasmeje. Sada je prvi put video da se smije. Prvi put je s njena lica iezla fuga, koja je, na svoj nain, bila utelovljenje njene
izvanredne lepote.
Nekad sam bila zgodna nadoveza Eli prostoduno. A sad vie nisam.
Nile se nasmei. Poeo se oseati slobodinirje.
Recite mi ree njeno i blago je dotakne. Recite, kako se zovete? Eli... i...?
Zar vam nisam rekla? ona upita. Rekli ste samo Eli. To je sve.
On se uplai da e je to pitanje podisetiti na bolnu prolost, no ipak je morao saznati kako e dijevojka reagirati. Njene oi se raMe, svetlost
ieznu iz njih. Postadoe tune, tamne i zasenjene mranim senama, vlane od suza. Ali se u njih ipak ne vrati onaj sumorni veo i
bezizraajni pogled.
Eli... a prezime?
Suze joj potekoe niz obraze, a srce joj se stee od bola.
Eli Li, odgovori ona priguenim glasom.
Niliu se uini da se Slingerlend nekako pomladio. Videlo se da ga u poslednje vreme nije pritiskao teret samoe ni ubitana tiina i divljina
pustog kraja. nili je nasluivao zato, i to je u njemu budilo pritajenu ljubomoru i zavist.
Iskreno da kaem, to je iznad svakog oekivanja ree traper, prolazei pored izvora potoka. nili ga je sledio i napeto sluao svaku njegovu
re. Sasvim se izmenila nastavi traper. U poetku se sporo oporavljala, mada je radosno poskoila od uzbuenja kad sam joj predao tvoj
prsten. Malopomaid je sve vie dolazila k sebi i oslobaala se tuge i seanja na stranu prolost. I jednog dana, bogami, cela je koliba zasjala
njenom mladenakom sveinom, lepotom i vedrinom Od tada je Eli iz dana u dan bila sive vedrija i ^lepa. Marljivo je radila, pratila me
kamo god sam iao i s nestrpljenjem iekivala tvoj povratak. Jednom mi je, seam se, dobacila da joj je opet ivot mio, jer ima tebe. Moda
je u tome tajina njena nagla ozdravljenja. U svakom sluaju, devojka luduje za tobom, ljubi te iz dma due. ini mi se, sinko, da si roen pod
sretnom zvezdom!
Nile se kradomice odulja i iezne u polumraku predveerja. Hteo je da bude sam. Zrak je bio topao i sparan, ispunjen miomirisom i
priguenim pevanjem zrikavaca. nili je oseao veliku oamutenost da nikako nije mogao srediti misli. U njemu su se odjednom silno
uzburkali oseaji, oseaji snani, bolni, jezivi, a ipak dragi. U grudima je oseao neku neodreenu teskobu, neto mu je govorilo da e
njegovo spokojstvo i mir pretrpeti slom i da se nikad vie mee vratiti.
Sta se to dogodilo? Posle dugog izbivanja i vrludam ja po planioama, vratio se u Slingerlendovu dolinu da poseti devojku kojoj je spasio
ivot i koju je ostavio tu, u toj kolibi. Ostavio je krhku, slomljenu, poremeena uma, sumornu, bledu rtvu koja je ivela u seni uasna
doivljaja. I sada, kad se vratio, naao je drugu enu, enu koja je u meuvremenu postala toliko vitalna, vredna, poletna i lepa kao divlja
rua. Nije to plod njegove mate, nego je to iva istina, injenica! A da iznenaenje bude jo vee, stari mu je traper uverljivo rekao da ga ta
devojka ljubi, a i on sam je to video kod onog uzbudljivog susreta s njom. Da ga uistinu ljuibi to je bilo tako jasno, tako oigledno, a ipak
neverovatno, da se nikako nije mogao snai. Isprva je pomiljao da je to moda njegova zabluda, bojao se da ga je njegova preterana
osetljivost navela na krivi zakljuak, da misli kako ga ta devojka ljubi dubokom i uzvienom ljubavi. Ali sada, dok je o tome razmiljao u
samoi, osloboen zbunjenosti koju su u njemu izazivali devojka i Slingerlend svojim uverljivim reima, sada je otkrivao istinu, bivalo mu
sve jasno. Devojina ljubav prema njemu, to se zaela i rasplamsala u izuzetnim prilikama, spasila je od poremeaja uma i vratila joj
izvanrednu lepotu i sveinu. On je ve bio uo o velikoj preobraavajuioj snazi ljubavi, i ta se snaga pokazala u sluaju Eli Li. Bez obzira je

li oo to zasluio ili ne, plodovi te preobcraavajue moi pripali su njemu, i on oseti neizrecivu zahvalnost prema sudbini i zakuine se da e
biti dostojan toga velikog dara.
Dolina je bila obavljena tamom kad se nili vratio u kolibu, iju je unutranjost obasjavao plamen, rasplamsalog granja na velikom kamenom
ognjitu.
Slingerlend je bio u seni, zaposlen kao i obino^ i slatko se smejao duhovitim upadicama leria Kfimga. Kaufooj i Eli bili su osvetljeni
plamenom, i niliu je trebalo da baci samo jedan pogled pa da zapazi kako je mladi neobino uzbuen. Eli Li Mla je zbumena.
Va se prijatelj protivi da ga oslovljavam sa gospodine Kirng ree Eli. Cak nee ni da ga zovem Leri.
Leri se lecnu i pocrvenje u licu.
Eli, taj kauboj zna biti vrlo neugodan kad su u pitanju oruje, konopci i konji, a ja bih rekao i drzak pred enama odvrati nili strogim tonom.
Ma ne izgleda on tako lo, nili usprotivi se Eli. Vi se egaite sa mnom, znam ja. On. samo eli da ga zovem rii.
Auh! proguna nili i besno se zacereka. Osetio je alac ljubomore. Bilo mu je jasno ta se moe oekivati od leria ili bilo kojeg mlada oveka
kad se nae u neposrednoj blizini ovako zgodne devojke. U redu, zovite ga rii nastavi on hladno. Mislim da mogu dozvoliti svojoj buduoj
eni da bude toliko intimna s mojim drugarom.
Eli se zbuni, a lice joj se zaari.
Zbilja si vraki ljubezan otegne Leri, pribravi se. Ni toliko nisam oekivao od momia koji je izgubio glavu od puste ljubomore.
Izgubio sam i vie od toga jetko e nili. A sve se bojim da je.i izvestan divlji mladi kauiboj izgubio svaku kontrolu nad sobom.
Eli nije dugo ostala zbunjena njihovim meusobnim bockanjem.
Recite mi, nili...
Sluajte, Eli upade joj kauboj u re, mirkajui oima ako mene zovete riim, a njega tek niliem, onda je jasno da e me gledati prekim
okom! A bogme nj on nije ugodan kad oveka gleda tako.
Tek niliem? Sta rii hoe da kae s onim tek niliem? Eli upita nilia i uputi mu zauen pogled.
To je van ljudskog uma nasmeje se nili.
Pa, zar mu vi ne znate ime? upita Leri.
Znam, nili. Tako ga zovem ona odvrati.
Hoho! Ali to mu nije ime!
Eli, ime mi je Voren, a nili mi je prezime. To ste zaboravili.
Ah, tako!... Ah, za mene je bio i ostae nili!
Leri ustade i isprui svoje duge ruke da dohvati lulu s grubog okvira kamina.
Slingerlamd on otegne ovo dvoje mladih ele da saznaju ko su i to su. Bilo bi dobro da malo iziemo, zapalimo i porazgovaramo.
Slingerlend napusti posao, izie iz sene i svojim otrim, ustrim pogledom zapilji se u prijatelje.
Lepo vas je gledati i sluati, tako. mlade! ree. I ja sam nekad bio mlad. Promaio sam. no, to nije sada vano... ivi i uivaj dok moe!...
Leri, hajdemo! Jo. moram postaviti stupicu za divlja.
Eli mu urputi brz pogled.
Nije tako. Nikad ne postavljate stupice po mraku.
Pa, dete, bolji je i slab izgovor nego nikakav. nili svakako ne bi uo ome lepe rei koje e mu sada rei kad bi ove ddve stare bene visile
pored vas.
Slingerlend, ve sam potezao revolver i za manju uvredu, ali neka ti bude! ree kauboj kiselo.
Nisam ba tako siguran da sam stara bena, ali znam da sam juer imao dvadeset i pet, a danas imam esnaest godina.
Slingerlend i Leri zapalie lule eravicom s kamina, i poto znaajno klimnue glavom niliu i Eli, izgubie se u tami.
Eli je stidljivo i plaho pogledavala nilia. im su se Slingerlend i King udaljili, primakla mu se blie, naslonila mu se na rame i lice okrenula k
vatri.
Oni misle da mi elimo voditi ljubav, nije li tako? upitala je sanjalakim glasom.
Da, i meni se tako ini odgovori nili.
Bio je vie nego oaran. Da U Eli uistinu eli da joj se on udvara? Senke plamena to je treperio nad kamenim ognjitem poigravale su se na
njenim obrazima.
Recite mi sve o sebi ree Eli. A onda sve o svom radu.
Nile joj ispria sve to je drao zanimljivim iz njegova detinjstva na Istoku, iz detinjstva provedena s majkom koja je rano postala udovicom,
iz doma koji je propao im je umrla majka, i iz kole u koju je iao pod tekim uvetima.
Bilo mi je dvadeset godina kad sam uo za plan izgradnje eleznike pruge Union Pacifik nastavio je. To je bilo pre vie od tri godine. I ba
je to bilo presudno za moju karijeru. Odluio sam da zavrim tehniku i da sudelujem u izgradnji Unlion Pacifika. Svi su s podozreojem
gledali na gradnju eleznice. Mene su esto ismejavali. Ali me niko nije mogao pokolebati. I... ta ete, morao sam putovati i kao slepi putnik
da bih stigao na Zapad, do Omahe. To je bilo pred neto vie od godinu dana. Iskrcao sam se u Omahi i ekao. Nita nije bilo sigurno, ba
nita, izuzev to da je grad rastao kao gljiva posle kie. Nahrupili u nj vojnici... i najgora rulja koju sam ikad video. Verujte, ve sam se
pokolebao i uplaio, kad me konano primi general Lod sa svojim saradnicima. Imali su ured u nekom velikom skladitu. Tu je bilo mnogo
sveta, mnogo vojnika i skrbnica. Bilo mi je oudno zato je grupa inenjera izgledala tako tmurna i obeshrabrena. Onda to nisam shvatao, ali
danas shvatam potpuno... Ali, da nastavim. Trai sam da me prime na posao. Niko me nije ak ni uo. Bilo je teko postii to da vas neko
uje u onoj larmi. Pokuao sam ponovo... i to glasnije. Jedan stari inenjer, bio je to Heniney, grubo me odbio. Bez milosti. Otpravio me kao
da traim neto neuveno!
Nile ivne i zagrije se poto mu dopre do sdvesti kako njeizintu malu ruku dri u svojoj, i da ga ona prati s takvim interesom da bi joj svaka
njegova pria, ma kakva ona bila, priinjavala zadovoljstvo.
Tako vam je to bilo. Oseao sam se bolesnim i jadnim. Potom me obuzeo bes. A kad se ja razbesnim, mogu uiniti uda. Po vikao sam iz
sveg glasa: Sluajte, ljudi! Namoio sam se kao pas dok sam prevalio dug put i stigao ovamo. Ja sam geodet. Vi nameravate graditi prugu, a
ja traim posao. I dobiu ga, ne bio ja tiko sam ako neu! Moj glas je stiao graju. Inenjer Henney me onda odmeri svojim strogim
pogledom.
Mladiu, nikakva se pruga nee graditi, izderao se. Onda ja bubnem kao iz topa da je to la. Neko povie: Tko je to rekao? Dovedite mi
ga ovamo! Uskoro zatim naao sam se oi u oi s generalom
Lodom. Bio se upravo vratio iz rata, to se videlo i po njegovu izgledu. To je ovek preplanula lica, tvrdih crta, grubih bora i prodornih oiju.
Odmerio me od glave do pete.
Gradie se pruga, je li?, upitao me strogo. Naravno, odgovorih. To to sam izrekao bilo je i meni smealo. Bio sam razoaram i postien.
U pravu ste, mladi ovee^ odgovori mi on. Nikad neu zaboraviti te rei. Potrebni su mi mladii vaega kova. Primljeni ste. Eto, tako
sam dospio u tab graditelja.
A onda je trebalo zapeti iz petaih ila. Brzo smo napredovali na Zapad sve do surovih vrleti Vajominga, ali smo tu videli avola, morali smo
uloiti ogromne napore i izloiti se brojnim opasnostima, jer je itav poduhvat zavisio od toga. I, verujte, sve je to bilo tako uzbudljivo i
opasno kao da smo sudelovali u nekoj velikoj pustolovini. Vojnici, konji, vrletne staze... zemlja Indijanaca, gde na svakom mestu vreba
smrt... divlja podruja s bezbroj jelena, bizona, puma, traperi poput Slingerlenda, izviai, razbojnci, sve je to bilo surovo i divlje, divlji
krajevi s divljim stanovnicima sve je to uticalo i na mene te sam i sam postao divlji. Ja bih svakako poao pogrenim putem da nije bilo rada.

Radio sam kao crv. Eli, v ne da se hvalim, ali sam zaista uinio uda, izvrio sam potrebna merenja ak i tamo gde jo nikad nije stupila
ljudska noga, i zato je bilo mogue trasirati prugu Union Pacifik. Ni jednom inenjeru iz nae ekipe to ne bi polo za rukom da nije bilo
mene.
Nile zastade ne samo da bi udahnuo zrak, nego i zato to mu je Eli odjednom vrsto stisnula ruku.
Hou time da kaem da sam se prilino hladnokrvno uputao u opasne poduhvate, verao se i uspinjao uiz strme stene i sputao se u opasne
gudure nastavio je. Potoni je ispriao kako mu je Leri King spasio ivot i time mu se oduio za usluge to mu ih je nili pre uimo. Zatim su,
naravno, sledila i ona dva vana dogaaja to ih je doiveo tokom leta.
Eli podie glavu i prestraeno se zapilji u nilia. Lice joj proibledi kao krpav nili, vi ste dakle bili u opasnosti!
Ah, ne treba da se toliko uzbuujete. Nije to, kako ja shvatam, bila neka naroita opasnost. Ali rii je tako mislio.
On vas je opet spasio!... Nikad nikad mu to neu zaboraviti.
U svakom sluaju, mi srno sada izravnali raune. I on bi platio glavom kad mu se Indijanac prikradao iza lea i uperio na njega puku, da
nije bilo mene
Eli zadrhta i ponovo se stisne uz nilia a on nastavio da joj pria: rii i ja snio sada veliki prijatelji. On mnogo ne govori, ali zato govore
njegova dela. Sada se uopte sne odvaja od rneoe svuda me prati i pomae mi kad god se naem u opasnosti. Ljudi su ponekad stvarno
udni... Eto, sad sam vani sve ispriao. Neverovatno je ali istinito da smo preli i postavili trasu preko planina i pustinja... Sad se pruga moe
graditi i izgradie se! Hteo bih vam rei kako je sve ono to smo preiveli strano delovalo na mene... na sve nas koji smo trasirali prugu. Ali
nekako mi se ne da o tome govoriti. Zamisao o izgradnji pruge je sjajna. Samo e izvoenje radova biti vraki opasno i teko. Ni sam ne
znam treba li to nazvati radom ili borbom... Eli, ako moete, zamislite sebe u ulozi ljudi kojima je ovladao duh jedne velike stvari, ljudi koji
u tekoama vide uitak, kojima neizvedivi zadaci jo vie raspaljuju stvaralaku matu, ljudi koji na smrtnu opasnost gledaju samo kao na
epizodu iz pustolovine koju treba zadrati u dragoj uspomeni, i onda e vani biti jasno kako u. naim oima izgleda itav taj veliki poduhvat?
Zamisao o izgradnji pruge Umion Pacifik potpuno me je osvojila. Verujem u nju. Verujem da u preiveti i doekati njeno ostvarenje.
Eli se uspravi i Neaileu dobaci jedan munjevit pogled, od kojeg se on malo posrami zbog svoje vlastite samodopadnosti. DaMe, kad se taj
posao zavri, biete ili glavni inenjer Uli. ef slube nadzora Unioin Paciflca, zar ne? upita ona, setivi se da se on ba tako izrazio.
Eli, ja se bar nadam odvrati nili, dirtniut njenim poverenjem. Zalagau se u radu... i dobiti vafam poloaj.
Sledei je dam nadvestio da e biti prekrasno vreme, koje je niliu bilo toliko potrebno da se zaslueno odmori. I iskoristio ga je u najveoj
meri, odmorio je i duh i telo.
Jesen je niliu uvek bila najmilije godinje doba. Ovde, u Slingerlendovoj dolini, kao i posvuda u tom divljem predelu, jesen je obilovala
zlatinim sjajem i odisala sveinom. Tu, u toj zabaenoj dolini, nili je sada doivljavao jesen drukije nogo pre, sada mu je sve bilo prijatno i
uzbudljivo. Divljinu i samotoost vajomimkih brda proimala je neka privlaraa tiina. alfija je svetlucala sivilom i purpurom, a gorsiki se
lanci kupali u jarkoutoj svetlosti sunca, dok su udoline bile ispunjene zelenilom, jamtarmom i crvenom bojom. Nigde nije bilo ni trunka
praine, ni daka vetra, niti je krajinu pritiskala sparina. Sve je to nilia oaravalo, a napose to beskrajno nebesko plavetnilo, gde nisi mogao
videti nti traka oblaka, i taj opojni miris jeseni koji se oseao u zraku.
Dani i noi su se brzo smenjivali i jurili kao ma krilima. Svaki probdevemi sat bio je nili u mislima s Eli Li, tom jedinstvenom devojkom,
koja je poput zvezde na nebu zasjala nad njegovim ivotnim horizontom. Znao je nili, i zaricao se, da e jednog dana proniknuti u tajnu
devojakog srca. I pobedio je. Bio je stoga oamoem neizrecivom sreom. Eli je postala njegova senka, njegov ivotni pratilac, dostojno
zamenivi njegova odanog prijatelja leria Kimga. Ali je kauiboj i dalje bio uz njega, prilagodio se novonastaloj situaciji, predobar i prepotan
% da bi bio zloban ili ljubomoran.
Nile i Eli esto su navraali do potoka, gde su u svoje vreme lovili ribu. I kad god bi se nali kraj onog nezaboravnog pliaka, nili bi prvi
preao na drugu stranu i okrenuo se da vidi sledi li ga Eli. Ona nikada mee shvatiti zato se on toliko uzbuuje kad doe u priliku da je
prenese na rukama preko vode.
Uh, to je dosadno skidati niokasinke i dokolentiCe rekla bi Eli samo da potakine nilia da je prenese preko potoka.
Izjahivali su svakoga dama utrtom stazom sve do mesta to im ga je traper oznaio kao granicu gde
poinje opasnost od Indijanaca. Leri je Eli velikoduino posuivao svog konja i uio jahati. Rekao joj je da e jednog dana postati izvrsna
jahaica.
U poslepodnevnim satima Eli i nili bi se satima penjali do vrha visokog gorskog hrpta, pa bi sedeli na izbledeloj planinskoj travi i zadivljeno
promatrali nejasno, purpurno bespue krajine. A o zalazu sunca etali bi ispod orijakih borova. Kad bi se pak na obzorje spustila tamna no,
a zrak postao prohladan i otar, promatrali bi rumen plamen to se dizao na kamenom ognjitu u Slingerlendovoj kolibi. U tim bi asovima u
mislima doaravali sliku sretne budunosti i pritom oseali vatru ma rukama i obrazima, vatru koja nije dolazila samo od plamena s kamenog
ognjita.
Nile nikako mije mogao shvatiti kako to da se njegova sklonost prema leriu odjednom pretvorila u ljubav. nili se u dui sasvim izmenio,
sasvim su se preobrazile njegove misli, oseaji, enje i nade, tako da je om postao potpuno nova, novoroena linost. To mu ipak nije
objanjavalo zbog ega je tako bezgranino zavolio kauboja. Bie da je uzrok svemu tome Eli Li. Leri Ricti King, ozloglaeni kauboj iz
Teksasa, nali jedio je nenu i plemenitu obzirnost prema enama. nili nikad nije saznao je li Leri ikada imao sestru, devojku ili prijateljicu.
Znao je samo da ga je Eli Li potpuno osvojila. Nije on prema njoj oseao ljubav ni brata, ni prijatelja, ni zaljubljena mladia. Ne, on je bio
proet neim veim, uzvieni jAm od toga. niliu nde smetalo to je Leri prema njegovoj dragoj isipoljavao ovu osebujnu, uzvienu ljubav i
privrenost. Naprotiv, kauboj mu je ba zato bio jo drai. ovek naprosto nije mogao ostati ravnoduan prema devojinu osmehu,
zadirkivamu, mestaluku, vedrini i sveini. Besciljan ovek, oigosam kauboj, revolvera, ubica, ma ta Leri Kimg bio i ma kakav on bio,
udvek je prema Eli bio do kraja korektami. Sjaj njenih prekrasnih oiju, njen glas, njena dobrota i lepota, sve je to imalo udesno dejstvo na
kauboj a.
Nili se strese i dua mu zadrhta kad se setio kakve su se sve promene u njemu odigrale. Misli su mu bile zaokupljene mnogim stvarima.
Seanja ma
prole uzbudljive dogaaje odjednom su mu stala navirati i en je ponovo doivljavao rainija uzbuenja. Mnogo se toga zbilo to je
predstavljalo preokret u njegovu ivotu. U njegovim su istananim ulima opet odjekivali prigueni jauci. U mislima je obnavljao seanja na
to kako je u pukotini stene ugledao sjajnu raupanu kosu, kako je ponukao svoja dva prijatelja da mu pomognu da izvue iz pukotine i u
ivot vrati nesretnu devojku, izgubljenu i napola izbezumljenu, bespomonu i slomljena srca. I gle! Svet se izmenio, njegovi su prijatelji
doiveli sreu kakvu nikada nisu spoznali u sivom nesretnom ivljenju, a on sam dobio je udesnu snagu i polet. Ali najdrae, najdivnije od
svega bilo mu je to to se na kraju, umesto bespomone i unezverene devojice, pred njegovim, oima stvorila armantna ena, ljupka lica i
savreno oblikovana tela, lepotica kojoj su tragovi tuge i sete ostali samo u oima, ena dostojna oboavanja, umiljata i puna mladenake
sveine, s arobno privlanim usnama.
Doe i oktobar. Izjutra i u kasntim popodnevnim satima hladni je vetri strujio zrakom. Slingerlend je zadovoljno trljao ruke i raspriao se o
dobrim izgledima za prodaju krzna. Nasekao je i pripremio za zimu veliku zalihu drva. Leri rii King uspeo se na vrh brda i s pukom u ruci
osmatralo. nili i Alde etali su ruku pod ruku stazom du obale potoka.
Nili jo ndikad nije pokuao potaknuti devojku da govori o svojoj prolosti, iafeo bi ga pokatkad zagolicala radoznalost. Bilo je oigledno da
je Eli.dobro odgojena, ali je ipak njena prolost bila obavi jena tajnom. nili odlui da joj prepusti na volju hoe li mu o svojoj prolosti rei
ita ili nita. Ionako mu, mislio je, ta prolost, ma kakva ona bila, ne bi mogla izmeniti oseanja to su se rasplamsala u njemu.

Onda je, sasvim prirodno ali s neiprikriveaim stidom, Eli poverila niliu ooaj deo svoje ivotne prie to joj ga je majka otkrila one mrane
noi kad su se Sijuksi uljali prema karavanu.
Nilia je to zapanjilo, potreslo i uznemirilo.
Eli!... Otac vam je dakle jo iv! uzvikne oni.
Da.
Onda ga moram pronai... i odvesti vas k mernu.
Uinite kako mislite da je najbolje odgovori ooa tuno. Mi ja ga nikad nisam videla. Nita prema njemu ne oseam, ba nita. Gn ak i ne zna
da sam.se rodila.
Je li mogue? Kako je to udno!... ko vas ne bi volio! Eli, liite li na svoju pokojnu majku?
Da. Jako sam joj slina.
A gde vam je otac?
Otkud bih znala? Kad je mama pobegla od njega, bili su u New Orleansu. Kad je ona meni ispriala kako se to desilo, nisam joj rekla niti
jedne okome rei... Da li vi... to jest... hoete li sad imati drukije miljenje o mend?
Zaboga, neu! Ni najmanje! Ali tako tako sam iznenaen... kao da me munja oinula... ko je taj ovek... taj Duirade? Ispriajte mi jo neto o
njemu.
On je panac, aristokratskog porekla, pustolov i kockar. Mamu je prisiljavao da mu svojom lepotom mami kartae u njegovu kockarsku
jazbinu... On, strano mi je kad se toga setim! Pokojna mi je majka priala da je i mene hteo iskoristiti za takve svrhe. Zato je i pobegla od
njega. Ali, u izvesnom smislu on je bio dobar prema meni. Tek sad mi postaje jasno da je to pokvaren ovek... Pokojna mama mi je jo rekla
da e nas on progoniti... do na kraj sveta.
Eli, a ta ako vas jednog dama pronae? promuklo i uznemireno upita nili.
Ona podie ruke i obujmi mu vrat. nili je mislio da e izludeti od sree. Oseao se neizrecivo sretnim tek onda kad je i Eli bila sretna i
bezbrina.
Ali, nili, jednog u dana postati vaa ena proaputa Eli.
Hoe li to biti brzo? Hoe li uskoro biti moja? upita on uzbueno.
Red je da ti odgovori na to pitanje, dragi! odvrati Eli. Njene su drhtave usne nestrpljivo ekale poljubac.
Nili je shvatio da je nastupio pravi trenutak. Samo jednom su se poljubili, onog septembarskog dana kad se on vratio s puta.
Eli, volim te! promuca nili promuklo.
I ja tebe, nili ona odmah odgovori.
Novost koju si mi upravo ispriala o tom Durandou nastavi nili tronuto jako me zabrinjava. Odjednom sam se strano uznemirio... uasno...
Sav strepim da te me izgubim.
Dragi, nikada me nee izgubiti... nikada... do groba odgovora ona neno.
Mila, ti si mi sad sve. Za nad dobivam inspiraciju od tebe. Ti si moja nada, moja budunost, moj ivot, sve!... Eli!... Slatka si!... Ah, tatao si
dra~ esina!... Savrena! klicao je nili oduevljeno.
~~ Nikad pre nisi govorio takve stvari! I kako sad izgleda!
Kako u stvari izgledam? nili na je mogao prikriti radoznalost.
Oma se nasmeja, i to je za nilia bio nov doivljaj. Njen glas bio je sada izvanredno topao, pun milozvunih, zvonkih tonova. Taj mu se glas
uini kao odjek mladosti.
Ah, izgleda kao i Durando kad je stavio na kocku svoju duu! To je otn inio udvek kad bi nm ponestalo para za kockanje. U tim bi
trenucima predigrao i svoju duu, ast i potenje. Da si ga samo Video!
Pa kako je izgledao?
.Tako... bled... straan.... ganutljiv kao i ti!
Nile je privue k sebi. Sad u i ja staviti na kocku svoju duu ree. Ako te poljubim, izgubiu je... i moram!
ta mora?
Moram te poljubiti!
Onda pouri!
I tako im se napokon usne spojie.
U slasti njena zagrljaja, u naivnosti i nevinoj strasti merna uzvraenog poljupca, u tome to mu se Eli predala svim svojim srcem i duom, u
svemu tome cnpio je nili snagu da se obuzda, crpio je onaj uzvieni plamen koji e nadjaati sve strasti.
Toga istog nezaboravnog dana, pred sunev smiraj, Eli je jo jednom zapanjila nilia.
Oh, zaboravih ti rei za zlato! uzvikne ona.
Za zlato! ^zaudi se nili.
Da. Zakopao ga je tamo... ispod ona tri najvea stabla to rastu jedno pored drugog. Tik do stene! Oh, on mi je i sad pred oima!
Oh! ko to, zaboga? Eli, kako to zbrkamo govori?
Eli mu stiskom ruke da znak da zauti.
Sluaj! Horn je imao zlato. Koliko, nemam pojma. Ali mora da se radi o velikoj koliini. On je bio vlasnik karavana kojim smo krenuli iz
Kalif orni je. Horn? me je u toku putovanja zavolio. Sve ostale mrzio je iz dna due... Te noi imali smo uasnu vonju! Kola su nam se
zaglavila! Oko nas bilo sivo, u praskozorju... A tiina sablasna... oh, i sad ih oseam! Jezivi krik Indijanaca! Celog ivota u ga uti!... Horn
je tada iskopao rupu u ledini. Zakopao je u nju sve svoje zlato... I rekao neka ga slobodno uizme onaj ko se izvue i preivi, ma ko to bio. I
on sam bio je izgubio svaku nadu.
Eli, pa ti s nepresuni izvor iznenaenja svake vrste! Zakopano zlato! I ta je dalje bilo?
Nili, ja se pitam nisu li Sijuksi pronali to zlato?
Ne verujem. Sasvim sam siguran da nisam naiao na nikakvu rupu. Pretraio sam svaki pedalj tla ispod onih triju stabala... Eli, sutra idem
tamo da potraim zlato.
Povedi i mene ona ga zamoli. Ah! Zaboravila sam! Ne... nemoj! Tamo je i grob moje majke.
Da, tamo je. Da samo zna, Eli, koliko sam sretan to sad moe govoriti o njoj... o njenoj prolosti o njenom grobu, a da ne klone od tuge!
Hrabra si ti! Ali zaboravi sve to... uj, naem li to zlato ono je tvoje.
Ne, nego tvoje.
Ne bi bilo pravo. Ja nisam bio u karavanu. A Horti ga nije namenio nikome sa strane.
Najdrai, pa i ja sam tvoja!
Sutradan se Nili otisne stazom niz dolinu, a da nije o svojoj nakani obadvestio ni Slingerlenda ni Kmga. Slutio je da se ta staza moda
ukrta sa starom stazom za Sv. Vrain i Larami. U tom sluaju ne bi mogao promai traeno mesto. U tim je brdima
lako zalutati. I zaista, doskora se uverio da je zalutao. Bio je prisiljen da za taj dam odustane od traganja za zlatom. Kad se vraao, onako
besan i ozlojeen neuspehom, morao je sam sebi priznati da bi bilo bolje da je tu tajnu poverio svojim prijateljima Slingerlendu i Kingu.
Eli ga je nestrpljivo ekala kraj pliaka na potoku.
Ah, nestalo je! kriknula je poto je spazila nilia.
Eli, zalutao sam. Hajde da se vratimo u kolibu Malo je nezgodno, ali morali bismo odati tajnu Kingu i Slingerlendu.

Dopusti mi da ja to uinim.
Samo napred! Ispriaj ti to ivo i uverljivo. Leri King odudvek se oduevljavao priama o zlatu.
Te iste veeri, nakon to su veerali, Eli Li, nili, King i Slingerlend seli su kraj vatre i stali askati o kojeemu. Onda Eli pogleda leria pa e:
Rii, da si znao da sam nasledila veliko bogatstvo, biste li vi mene zaprosili?
Slingeiand se grohotom nasmeja. Leri se potpuno zapanji i zbuni.
Bogatstvo! ponovio je preneraeno.
Da. Nasledila sam zlato. Mnogo zlata! Slingerlendovo veselo lice odjednom poprimi radoznao i ozbiljan izraz..
Leri se uzalud trudio da priferije zaprepatenje.
Svakako bih to uinio... i bez saznanja o nekom bogatstvu... da nije bilo ove zverke iz Union Pacifika, ovog neotesanca prema kome sam
imao obzira.
I kauboj nastavi takvim alama i burgijama da se jadna Eli splete i zbuni. Da bi je potedio, nili se umea i podrobno ispria sve kako je Horn
zakopao zlato i kako ga je namenio onome iz karavana koji preivi^ i najzad kako je on,, nili, toga dana pokuao sam da otkrije mesto gde je
zlato zakopano i kako je zalutao.
Ja u svakako pronai to mesto ree Leri. Sutra kreemo.
Slingerlanid zamiljeno pogladi sedu bradu.
Ako je ve tamo zakopano, onda je sigurno na istom mestu. Ali sve se bojim da sutra neemo stii do toga mesta ree.
Zato ne? Jedan od vas dvojice, ti ili Leri, nai e put, ralje li tano Leri? odvrati nili.
Sluajte! ujete li kako zavija? zabrinuto e traper.
Nili napregnuto osluhnu, ne skidajui pogleda s Elinih otvorenih usta i razrogaenih oiju. Napolju se ulo prigueno cviljenje vetra to. se
probijao kroz gusto drvee i strujao izmad krova kolibe.
Po vetru znam da e sneg objasni traper. nili izae. U lice mu udari val otre studeni.
Bled i nejasan odsjaj zvezda teko je probijao mutno sivilo ma zemlji. Svi su izgledi bili da se sprema snena oluja. nili se vrati u kolibu
cvokoui od zime i odmah opruzi ruke nad vatru.
Bogami, strana je zima. I vetar jaa. Slinigerlend, ako zbilja napadne sneg, ima li ikakve moguoosti da priemo onom mestu?
Ne verujem. Ovde sneg zapada do kolena. Moda nas za neko vreme i zatrpa. A ta bismo mogli oai po duboku snegu sve i da se probijemo
do tamo? Nita, moramo ekati pa emo videti.
Sutradan je snena oluja benela i sve se kovitlalo u mutnom zraku... Dolo je doba snenih nanosa, pa je nili morao krenuti ma planiranu
obilazak trase.
Dutga krivudava deonica trase, koju je nili mo:qao kontrolirati, protezala se na pet milja duine preacem, bilo je zaista naporno obilaziti je,
ii njome goredole po mekanu snegu.
Meutim, prvi sneg nije dugo potrajao, osim na osojmim mestima. Na svu sreu po nilia gotovo se cela deonica pruala preko oborena,
oeumovita terena. Ali se ta srea pretvorila u nevolju im je sredinom zime stao padati suvi pri to ga je vetar nosio i nanosio u zavetrinu.
Tokom prve nedelje obilasika trase nili je temeljito prouio teretn. Jednoga dana, poto se rano izvukao ispod satom, poe nili da po prvi put
poseti inenjera Kervida, svog jedinog saradnika ma ovom izvanredno tekom i opasnom poslu. Poto je
bacio pogled na gornju polovicu prevoja, nili se osvedoio da na tom terenu sneg jo oije okopnio. Najvii vrhunci gorskog hrpta bili su pak
pod snenim pokrivaem i leti i zimi. Zrak je na Kervidovu delu deonice bio vrlo otar. nili je konstatirao da je Kervid izloen daleko jaoj
studeni nego on na svo^ joj deonici. Ali je zato niliev teren bio dui, a zadatak tei.
Zatekao je Kervida u njegovoj zemunici gde je bilo udobno i toplo. Kervid je bio odlino raspoloen, Poto se srdano pozdravie, njih
dvojica razmenie i uporedie svoje zabeleke. ak su i ovi njihovi poetni rezultati dovoljno govorili kako je bilo vrlo razborito preduzeti
prouavanje delovanja snenih nanosa.
Poto je s inenjerom Kervidom ruao, nili je rano posle podne krenuo natrag, na svoj dugi put prema Slingerlendovoj kolibi. Ovom
posetom uverio se da inenjer Kervid ne mari to je osamljen, ali da je izloen veoj studeni nego se oekivalo. Kervid nije naroiot
punokrvan i izdrljiv ovek, i ta je injenica uznemirila nilia. Sudei po traperovim reima trebalo se bojati zime u ovim vrletima Vajominga.
Novembar je doneo prave meave sive, guste mase oblaka to su se valjali nebom, kiu, susnjeicUj sneg, led i vetar. nili zakljui da jo
nifeac nije osetio vetar takve soage a u to se i uveri jednog dana kad ga je na jednom vrhu vetar oborio. Bilo je dana kad nije uopte mogao
izii. Upravo tada trebalo je da motri delovanje snjanih nanosa, a to je bilo gotovo nemogue. Kad bi se vreme stialo, kad bi prestala da
besni snena oluja i vijavica, onda takvo motrenje ne bi imalo svrhe. No, xn je portvovno i hrabro prkosio nevremenu. Nauio je hodati na
krpi jama. Svejedno je bilo teko ii goredole desetak milja. Nakon takva puta vraao se u kolibu potpuno iscrpljen, ne bi mogao ni jesti, ni
govoriti, ni uti ljubopitljiva zapitkivanja svojih prijatelja, nj. osetiti nenost i brigu Eli Li. Da nije hteo izdrljiv i krepak, da se nije dobro
izvebao na surovi podvig, nili bi zacelo negde slomio vrat ili bi se smrzao ili bi u najboljem sluaju odustao od svega. Malopomalo
onile, meutim, potpuno prilagodio surovosti zadatka i s vremenom postao tvrd, ilav i izvanredno izdrljiv i spretan.
Premda je nili mrzio hladnou i vetar, bilo je trenutaka kad bi ga obuzelo silno oduevljenje i radost. To bi se deavalo kad bi s vrhova brda,
pokrivenih snenim pokrivaem, promatrao daleke ravnice, bele i monotonte, a ipak nekako sveane i velioanstvente, ili kad bi pqgledao bele
vrhunce gorskih lanaca obasjane sunevim zracima. Kad bi zasijalo sunce, sve bi se ^blistalo, cela bi krajina bila bljetavo bela.
Nakon jednog od toplijih dana, koji su sredinom decembra bdli sve rei, nili ponovo poseti ineojera Kervida. Zatekao ga je u tekom
stanju, jer je neposredno pre toga, prelazei preko jedne skliske stene, pao i povredio ili slomio nogu. nili se duboko zabrinu i pokua
ustanoviti prirodu povrede. Iako nije oseao jake bolove, Kervid je bio nepokretan i bespomoan. Najzad, obojica se sloie da kost nije
slomljena, ali da se Kervid svakako mora smestiti negde gde moe dobiti potrebnu negu. nili je trenutak razmiljao, a onda e:
Zna ta. Bez nekog naroitog napora moe se prebaciti u Slingerlendovu kolibu. Rei u Slingerlendu meka te prebaci na saonicama. Kod
njega bie ti mnogo bolje.
Kervid pristane na ovaj razborit predlog. nili mu predve nogu i obavi najnunije poslove. Na polasku mu ree da e se zajedno sa
Slingerlendom vratila najkasnije sutradan. Potom se, to je bre mogao, otisnuo put Slinigerlendove doline, kamo je stigao o zalaizu sunca.
Sunev smiraj bio je praen nejasno mutooin, zastraujuom izmaglicom. Pre nego se spustila mrkla mo" vetar je prigueno jeao meu
drveem. Traper zatrese bradatom glavom:
Ovo mi se nimalo ne dopada ree on zlosluUno. Prigueno jecanje vetra pretvori se u cviljenje, cviljenje u besomuno zavijanje.
Nile se silno uznemiri te izleti iz kolibe. gerlamd ga je sledio. Stao je padati pri sitao, laik.
prhak. Vetar je bio nesnoljivo ledeni. Slkigerlamd meto dreknu, ali nili ne u ta. Kad se vratie u kolibu, Slingerlamd ree:
Snena oluja! nilia zazeblo oko srca.
Sinko, beskorisno je da se uznemiruje zbog Kervida ree traper. Ako je to snena oluja, onda ne moemo do njega, i to je sve. Moda nee
biti tako strana, samo se ja ne nadam puno u to.
ak ni Eli Li nije mogla raspoloiti nilia te veeri, A nakon to se, zajedno s fstalima, povukla na spavanje, nili je jo dugo odravao vatru i
oslukivao jezivo zavijanje vetra. Kad se vatra napokon ugasila, u kolibi je postalo nepodnoljivo hladno, a ta je injenica nedvojbeno
govorila da temperatura stalno pada. Meutim, i pored slaba izgleda, nili se i dalje nadao da e se nevreme stiati. Na kraju i on potrai ebad
i dobro se umota.
Osvanulo je jutro, ali je u kolibi jo udvek bilo mrano kao nou. Divlja je snena oluja zamraila sunce.

Strasno nevreme trajalo je etrdeset osam sati. Kad je konano sneg prestao da pada, zastudantilo je jo gore. Po nilievoj oceni temperatura je
iznosila oko petnaest stepeni ispod nitice, a traper je tvrdio da ima i vie od dvadeset stepeni. Nisu mogli maknuti iz kolibe sve dok se vreme
ne pobolja.
Petog jutra nili nagovori Slkigerlaaida da pokuaju da se probiju do Kervida i prue mu pomo. Leri King izrazi elju da im se pridrui, ali
ga Slingerlend odgovori od toga rekavi mu da je potrebno da ostane kraj Eli. Povrina snega bila je zamrzinuta, u protivnom bi put bio
nemogu. Ve na prvom obronku severni vetar im je snano zaduvao u lice i gurao ih natrag. Premda je bio dobro obuen, nili je mislio da
e mu se smrznuti i sr u kostima. Na nekim mestima obojica su morali vrsto pridravati saonice da ih vetar ne odnese. Najzad, posle vie
sati oajoih napora pirebacili su se prefeo strmih obronaka do zavetrine, pa su se tekom mufoom probili dalje uzbrdo do Kervidove
zemunice.
Tamo gore vetar je s nekih mesta,pomeo sneg i ostavio golo, zaleeno tlo. Iznad zemunice nije
ti
Sinko, oekuj najgore ree Slingerlamd. I zmaj da oe smijemo gubiti vreme.
Otvorie platnena vrata i saginuvi se uoe u zemunicu. niliev pogled poe najpre na ognjite videlo se da ve vie dana nije gorela vatra.
sneg se probio i nataloio posvukud u zemunici.
Na leaju, Kervid je bio potpuno poikriven ebadima te se u prvi mah nije mogao videti. Slingerlend i nili predosetie kakav ga je udes
snaao i pre nego to razgrnue ebad.
Smiranjuo, se! povie nili drhtavim glasom.
Kervid je leao nepomino, bled kao krpa, ukoen! kao kamen. Na licu mu nije bilo znakova patnje.
Legao je da spava... i nije se vie probudio ree Sliogerlend.
Sva srea to je tako bilo! nili e gorko. On, zato nisam ostao s njim!
Suvie kasno da se o tome govori, sitnko. Mnogo e estitih ljudi ovako zaglaviti dok se ne zavri ta prokleta pruga.
Nile potrai Kervidove zabeleke, pisma i druge dragocene stvari to ih je valjalo predati tabu graditelja.
Slingerlend pronae pijuk i lopatu. nili se seti da su ojdzna kopali zemunicu. Pokuae probiti zamrznuti pesak i ljunak da iskopaju raku.
Ilo je teko kao da kopaju po steni. Napokon im je tekom mukom polo za rukom da iskopaju grob. Les su zamotali u ebad i nepromoivo
platno i spustili ga u hladnu zemlju, a zatim uurbano zatrpali raku.
Bio je to muan, jeziv posao. Jo jedan bezimeni grab! nili ih je ve video devet. Ovaj je bio na uzviici stotinu stopa od trase.
SMmgerlanfd tuno ree nili eljeizjndka e pruga prolaziti ovuda! vozovi e za nekoliko godina juriti pored ovog groba. Putnici e viriti
kroz prozore vagona i promatrati ovaj kraj sa zanimanjem i divljenjem. Mnogi e mladii ovuda projuriti u potrazi za bogatstvom i sreom.
Mladenci e putovati na brano putovanje i prolaziti kraj ovog groba. Hilja
de ljudd, zaposlenih i nezaposlenih, sretnih i nesretnih, zadovoljnih i tunih, proi e pored bednog Kervidova groba i nikad niko nee zrnati
da je on tu ostavio svoje kosti.
Pa, sinko, ako ljudi ba moraju imati elezndiku prugu, onda moraju mekoga i rtvovati da bi se izgradila, neko mora u njene temelje
ugraditi svoj ivot odvrati traper rezignirano.
Nile je po tim reima shvatio da Slingerlam nije oduevljen prugom koja e se uskoro izgradi ti. Ta ga pomisao potrese. No, s druge strane,
razmiljao je nili, traper nee imati oikakve koristi od napretka civilizacije.
Kako su se sad vraali niz vetar, to su: praktiki bili noeni njime na svom putu do kolibe. Odluili su da Eli ne kau nita o tragediji.
Prola je zima, sneg se topio, vetar se stiao.: Dolo je prolee.
Odluio je nili da preko leta ostavi Eli sa Slingerlendom. Eli je bila sretna i izrazila je elju da ostane s traperom sve dok je nili ne bude
mogao povesti sa sobom. Ionako zasad nema oi glovora o tome. Logor graditelja, puni vojnika i radnika, nije mesto za nju. nili je zazirao od
pomisli da je odvede u Omahu. Progonio ga strah od Durandoa, koji je upropastio ivot njene majke, i od njena pravog oca, koga jo nikada
nije videla. nili je ionstinktivno oseao da e se ti ljudi odnekud nenadano pojaviti u njegovu ivotu, a pre nego se to desi eleo se venati s
njom. Sad je imala tek neto vie od esnaest godina.
Nile je sa Slingerlajndom i Kiogom dugo raspravljao i nagaao kakio e izgledati ivot u logorima graditelja.
Leri Kkig nije mnogo razbijao glavu imisMima o budunosti. On je iveo od danas do sutra. Nil je naprotiv, bio drukiji. On je morao
predusiresti dogaaje. iveo je u budunosti. Njegove su misli bile usredsreene na budui rad, na izvrenje poduhvata. Razmiljao je kroz
ikakve e tekoe moda morati da proe dok ne postigne svoj cilj. Slingerlatn je pak razborito vagao svaku nilievu re.
Mladiu govorio je on, tresui sedom glavom ne treba verovati svemu to predvia i tvrdi tvoj general Lod.
Ali, ovee, zar ne moe zamisliti kako e sve to izgledati? bunio se nili.. Zamisli hiljade vojnika, sav olo preostao iz rata... hiljade radnika
svih slojeva i narodnoisti, Crnce, Meksikance, Kineze, Irce, zamisli hiljade ljudi to e slediti elezniku prugu u elji da zarade poteno,
trgovinom i hiljade onih koji e nastojati da nepoteno dou do novaca. Sve sami kockari, ljudi van zakona, kradljivci, ubice, kriminalci,
pustolovi, iz nae zemlje a moda i iz inozemstva, svi e oni biti na trasi. Ne zaboravi, ovee, da, se radi o novcu... o zlatu! Milioni dolara u
ovoj divljini!... I, na kraju, doi e i najgore od svih zala, prostitutke.
Slingerlend je bio zapanjen mranim slikama to ih je nili crtao u svojim zloslutnim nagaanjima, a naroito onim poslednjima.
Meni je to smeno ree traper. Nema straha da e u ovu divljimu navaliti prostitutke. Uostalom, kako bi one mogle doi u logore graditelja?
Slingerlend, kako se postave ine, tako e ii vozovi! Cim se poloe ine, vozovima e pristizati masa arolikog sveta.
Znai, misli da e preko noi izniknoiti naselja putna opakih ljudi i pokvarenih ena, da e doi mnotvo parazita, dokoliara,koji e samo
juriti za zlatom?
Tano. Tu e vladati bezakonje, neobuzdanost, surovost i ubojstvo! Prljave i opasne krme, kockarnice i plesne dvorane bie dupkom pune!
Pravi pakao! I ta e se sve dogaati? Moe li to zamisliti?
Traper je asak razmiljao, giadei sedu bradu, a onda e: Pa, nema dovoljno zlata da se izgradi pruga..,, a ako ga i bude, nikad se, na sreu,
pruga nee izgraditi.
Ah! povie nili i naglo podie glavu. __
Najpre je u pitanju zlato. Potrebni su potoci zlata! Da li e odnekud procuriti? Nadam se da hoe! I tek onda, po tvome, postavlja se pitanje je
li mogue izgraditi prugu! Je li mogue? Siguran sam da je mogue!
Jedinoga dama, neposredno pre nilieva odlaska, mir i tiinu Slingerlendove doline naruila su etiri jahaa surova izgleda.
Stranci nisu vodili tovannih konjia. nili priade veliku vanost tome to ih je Leri, im ih je spazio, u sebi obasuo kletvama, a potom se
hladnokrvno i nehajno postavio izmeu njih i vrata kolibe, gde je stajala Eli. Teksaanin je u svakom trenutku imao pripravljene teke
revolvere. Nijedan zapadnjak nije mu bio ravan u rukovanju orujem.
Neznanci prilino ulju dino za trai e malo duhan, ne pokazujui nikakve znakove loih namera.
Prilino ste daleko od staze ree jedan. Povukli ste se u najzabaeniji kraj, a?
Da. Ja sam traper odgovori Slinigerlam. Odakle putujete?
Iz Ogdena. Beimo na Istok.
Ima li mnogo putnika na karavanskoj stezi?
I previe za ovaj divlji kraj. Svi idu samo na Istok. Jo nikog nismo sreli da putuje na Zapad. Nego, jeste li ta uli o izgradnji eleznike
pruge kod Omahe?
Leri King se umea.

Naravno ree. Vojska se utaborila svuda oko trase.

Vojska! zaueno e jedan iz grupe.
Naravno. U izgradnji prusge uestvuju vojnici. Neznanci ne stavie nikakvu daljnju primedbu.
Okrenue se i produie svojim putem. Nisu ak ni rekli zbogom. Slingerlend im dovikne da se pripaze Sijuksa, koji se nalaze na ratnom
pohodu.
Nimalo mi se ne svia mihov izgled ree traper.
Nile je takoe imao nepovoljan sud o udnim posetiocima. Leri King je posprdno odbio svaku pomisao na opasnost koja bi pretila od ljudi
poput ovih. Jedan ovek kadar je da ih raspri kao ptice ree on prezrivo.
Rii, zar ti moe jendm pogledom oceniti da li je neko opasan ili nije? upita nili.
Naravno da mogu. Usudio bih se udariti na, svu etvoricu. Ali svejedno ne bih volio da im Eli sama nade na dohvatu.
U stanju sam da se sama brinem za se Eli e odvano.
Nili i Slingerlend, i pored sveg tovanja kaubojeva suda, smatrali su da je pojava ovih tajanstvenih posetilaca nagovetaj opasnosti kojoj e
biti izloeni usamljeni traperi.
Morau se povui dublje u planine, to dublje od eleznike pruge ree Slingerlend.
Ovaj je incident uticao i n nilievu nakanu da potrai zakopano zlato. Sada nije nipoto eleo riskirati da ga ko vidi kako otkopava ili odnosi
to zlato. A ni Slingerlend nije bio sklon da zlato dri u kolibi ili bilo gde u blizini. Oino bi moglo namamiti opasne bandite.
Pa, kako nismo posve sigurni da li je jo udvek tamo, priekajmo dok se ne vrati na leto ili na jesen predloi traper. Ako je jo tamo niko ga
nee pronai dok se ti ne vrati.
Svima se uinilo da je idua zora svanula brzo,. prebrzo. Jer to je bilo vreme nilieva i Kingova odlaska. Eli je podndela rastanak hrabrije od
nilia. On je probledio i zadrhtao od uzbuenja. Eli poljubi leria.
Rii, pazi oa sebe... i na njega rekla je moleivo.
Eli, moe raunati na mene. Zbogom. Leri odjaha niza stazu i izgubi se u magliastu sivilu praskozorja.
Dobro paizi da te ne iznenade Indijanci tiho izusti Eli, a njeno lice probledi kao kreda. Potom joj se u obraze vrati rumenilo, a oi joj
bljesinue nenou i sveinom. #
Eli, ne mogu otii. Ne mogu pa ne mogu! ree nili promuklim glasom. Njen ga zagrljaj potpuno obeshrabri.
Mora. Tvoj je posao vaan. Ne zaboravi, vaan! Najdrai! Najdrai!... idi!
Niliove su se oi zamaglile. Nije znao ta da kae.
Udvek... e me... voleti? proaputao je.
Je li potrebno da me to pita? Dok ivim!... Obeaj em!
Onda me poljubi tiho izusti nili i o~~ k njoj. Strano je to... to te moram ostaviti!... Preivna devojko!,.. Najdraa!... Eli, ljubavi moja!
Poljubi me jako?. Ja...
Ona ga zagrli snano i zanosno i poljubi ga nekoliko puta.
Do vianja! promuca na kraju Eli grcajui^ sva zvojna, obuzeta silnom tugom. Njen prigueni glas podsetio je nilia na bolan jecaj iz
prolosti.
Nili uskoro spazi da je sam. Zamagljenih oiju omi se nespretno baci na konja i otisne se vijugavom stazom.
Nile i Kinig putovali su polaga =v ilf su mo najnuniju opremu i nisu vodili tovarne konje. G zalasku sunca izbie na glavnu karavansku
stazu.
Oigledno je promet njome bio oiveo, zapravo to vie nije bila staza ve glavina cesta. Svei tragovi konja i volova, tragovi kotaa
zaprenih kola, ostaci logorskih vatri, ratrkano buoje to je nekad sluilo kao zatita od vetra sve je to potvrivalo da promet jaa iz dana u
dan.
To je bila zemlja Indijanaca. nili i King nisu znali da su Sijuksi moda napustili svoje ziniovnike i krenuli nta ratni pohod. Ipak, kako je to
bila nepregledna, prostrana krajina, Indijanci se nisu mogli nalaziti svuda, na svakom mestu. nili i King su stoga, kao to su to uostalom nili
i svi drugi putnici to su tuda prolazili, svesno riskirali da se sretnu s indijanskim ratnicima. Taj rizik nije ih mnogo zabrinjavao, jer su jahali
brze konje. Na putu nisu nigde opazili tragove mokasina, te im se inilo da se nalaze sami samcata usred divljine.
Od rane zore do mraka prevalili su put do ezdeset milja, s kratkim predahom u podne, i sretno stigli u tvravu Fetermao. Mnogo je vojske
bilo u toj tvravi, dok iz ekjpe graditelja nije bilo nikoga. nili nije imao prilike da se sretne ni s jednim od vojnika s kojima se bio upoznao
dok je trasirao prugu. U tvravi Feterman dobio je nili nareenje da se to pre javi u Nort Plate. Reemo mu je da svaki as treba da tamo
krene odred vojnika. To je znailo da e mu ovo dugo putovanje biti anatao sigurnije.
U Fetermamu doznao je nili jo jednu novost koja ga je posebno iznenadila i obradovala. Priali su mu naime da je prolog leta izgraeno
etrdeset milja pruge i da ma toj deonici, koja se nalazi zapadno od Omahe, ve jure vozovi. Bilo je prolo vie meseci a da nili nije uo
nijednu ohrabrujuu dvest o tome kako napreduje izgradnja pruge Union Pacifik, a ovde, eto, saznaje ak i to da su poloene prve ine i da
ve saobraaju vozovi! Ekipa to je izvodila zemljane radove, takozvana ekipa niveliraca, ve je bila daleko odmakla ispred polagaa ina. U
tvravi se govorkalo da izgradnju pruge prate uzbudljivi dogaaji i opasnosti. No najuzbudljiviji predmet razgovora bili su Sious oekivalo
se da e oni tokom leta izmileti iz svojih skrovita u brdima i zadavati vojnicima mnogo briga.
Nile i Leri King odskora se naoe u Nort Plateu, mestu koje je predstavljalo neto vie od obinog logora. Oekivalo se da e ekipa
graditelja stii ovamo tek u kasnu jesen. Iz taba konstruktora nalazili su se u Nort Plateu jedimo Bekster i jedan potpuno iscrpljen tehniar.
Nije onda ni udo to je Bekster doekao doljake rairenih ruiku. nilia je oekivao mukotrpan rad po uarenoj monotonoj krajini. Ali drugog
izbora nije bilo, i om se prepustio onom to je bilo neminovno. Radio je, kao i udvek s puno spretnosti i energije, zbog ega je jo otpre bio
veoma cenjen od svojih pretpostavljenih. Ovde je, meutim, njegov rad bio jednolian, dosadan! i tegoban, a oimalo uzbudljiv ni opasan.
Duge, besko^ naine sate nili je provodio razmiljajui o poslu,a retko kad bi se prepustio sanjarenju. Ipak bi u asovima odmora matao o
Eli i budunosti. Ovako mu je vreme prolazilo bre i lake. S nestrpljenen iekivao je nili putnike sa zapada i propitivao se o Indijancima iz
brda Vajominga. A od vojnika i putnika to su dolazili s istoka dobivao je dvesti o tome kako napreduje izgradnja pruge. Sve je to bilo vrlo
interesantno niliu, premda je imalo verovalo u ta nost svih tih pria.
Prolo je leto i rana jesen. niliu stigne nareenje da se javi u Omahu. Bio je neugodno iznetnaeai
i razoaran. Sve je svoje oade polagao u to da e mu se sledee zime pruiti prilika da otputuje u Slingerlendovu dolinu. Sad su te nade bile
pokopane. To je naredan je na njega porazno delovalo. inilo mu se da ne moe a da u dogledno vreme ne vidi Eli Li. Svaki mu je dan
izgledao kao prava venost. Oseao je u grudima tugu i bol. Pa ipak, priroda njegove slube jo jednom ga je prisilila da se urazumi i svlada.
On je, naime, u brdima Vajominga izvrio potrebna merenja svih vanijih terena preko kojih je trebalo izgraditi eleznike mostove i nasipe,
i sada je trebalo da u tabu konstruktora pomogne izraditi plamove i nacrte svih tih mostova i nasipa. Njegova je pomo i ovde bila
neophodno potrebna, i ba zato je popust:io i pokorio se nareenju. Ali odluio je vrsto da na prolee zatrai da ga poalju na zapad, meu
prve redove graditelja pruge.
Nakon toga sledilo je jo jedno razoaranje. Leri King odbio je da ga prati na istok. nili je bio strano iznenaen.
Znai li to da naputa posao? upita nili u udu.
Ni govora. Mogu i ovde raditi odbrusi Leri.

Dobro, samo znaj da cele zime nee imati ta raditi u ovoj pustoi.
Nita zato. Bar u se poteno odmoriti odgovori kauboj leerno.
Nile ga nije mogao nagovoriti da promeni odluku. King ga je uveravao da e idueg prolea zajedno s njim posetiti Slingerlendovu kolibu,
dakako alko mu i dalje budu virata otvorena.
Ali zato nee sa mnom? rii, ja te naprosto ne shvatam bunio se nili.
Drugaru, meni je dosta toga pentranjaprema istoku. Isuvie sam se usudio kad sam doao dovde znaajno odvrati Leri.
Niliu odjednom neto sine. rii! Pa ti si zamutio neto gadno! uzvikne on s iskrenim zaprepatenjem.
Zamutio ili ne, ja dalje ne idem naceri se King.
Rii, nije vrag da si se uplaio dobaci mu nili.
Kauboju navali krv u lice. Uvredio se.
Da mi je neko drugi dobacio takvu uvredu, sasuo bih mu zube u grkljan.
Izvinjavam se, stari drue. Ali si me zaista iznenadio. To nije tebi slino... Tako dakle,, naputa me... Priznajem, mnogo e mi nedostajati.
Ne vie nego ti meni, prijatelju odgovori Leri.
Najednom niliu pade na pamet spasonosna ideja. rii, vrati se Slingerlendu, budi kraj Eli. Onda u znati da je ona u veoj sigurnosti.
Pa, ona bi moda bila sigurnija, ali ne i ja resko e kauboj.
Ti, rii vrae! Sta to znai? navali nili.
Evo ta znai: kad bih jo jedou zimu proveo u blizini Eli Li... s oj om nasamu, naravno... ja bih te... da, nili, budi u to siguran... ja bih te
doekao u zasedi kao Indijanac, im bi se ti vratio.
Bi, avola! odvrati nili. Pokuao se nasmejati, ali mu to nije polo za rukom. Bio je suvie iznenaen i zabrinut.
Leri nije mislio ozbiljno. Ne bi on nikad digao ruku na nilia. Ali se nije ni alio. Eli je bila njegovo veliko iskuenje.
Ne miem se odavde dok se ne vrati nastavi kauboj. Pred nama je svega nekoliko meseci. Ti samo nastavi svoj posao, prijatelju. Danasutra
bie ti vana zverka.
Nile je otputovao iz Nort Plate teretnim kolima.
Nakon dugog i dosadno sporog putovanja napokon je stigao do mesta gde je ekipa niveliraca obustavila izvoenje zemljanih radova za tu
godinu. Tu se ranije nalazio ogroman graditeljski logor bive naselje doimalo se kao da je tu neko bila nekakva primitivna varo koju je
iznenada razruio ciklon ili spalio poar. A pedeset milja dalje, to je znailo jo dva dana napornog i ianad svega dosadnog putovanja, zauo
je nili pisak lokomotive. Dopirao je iz velike daljine. Ali je bez svake sumnje bio pisak. nili je oduevljeno kliknuo. Pridruie mu se i ostali
putnici.
Na obzorju se ukaza dim, zajedno sa irokim, niskim, krivudavim nizom brvnara i razapetih atora.
Nile je od iznenaenja iskolaio oi kad je stigao u taj graditeljski logor. Naselje je izgledalo kao prava ludnica. arolika svetina bila je, ini
se, spremna da imd sve to se moe zamisliti, samo nije bila spremna da radi. Izgleda da je veina s nestrpljenjem ekala da se ukrca u dugu
kompoziciju teretnih vagona, a manji broj i u nekoliko starih putnikih vagona. nili se pope u voz. Njegov uzbudljivi boravak u logoru trajao
je svega deset minuta.
Bio je neopisivo ponosan. Ta on je pomogao trasirati ovu istu prugu, kojom eto ve juri i vijuga voz uz zaglunu kripu vagona i dahtanje
lokomotive.
Sav taj prizor to se pruao nilievim ustrim oima bio je kratkotrajan. Pa ipak mu se duboko urezala u pamenje ta udna skupina radnika i
arolika svetina, ta zagluna buka, mete i dim, to klepetanje rasklimanih kola i pitanje lokomotive. Uoato surovosti predela i razuzdanosti
svetine, sve je to niliu izgledalo romantino, sve to je on gledao oima velike ambicije i neobuzdane mate.
I nj. jednog trenutka u toku te beskrajno duge vonje, s beskonano dugim zastojima nije mu bilo dosadno. Samo u toku te godine poloene
su ine u duiind od dve stotine ezdeset milja, a prethodne godine u duini od etrdeset milja.
Voz je napokon stigao u Omahu, grad u kome je ivot poeo da vri kao u konici, grad koji se razvijao u metropolu Zapada.
U Oimahi se nili bacio na reavanje mnogobrojnih problema inio je sve to se od njega oekivalo u graditeljskorni tabu. Tako je on
danonono pomagao da se izrade planovi, nacrti, skice i elaborati, i da se sredi opsena dokumentacija o izgradnji piruge sudelovao je u
izdavanju isprava, sklapanju ugovora i podizanju zajmova uizimao aktivnog uea u suzbijanju korupcije i nedozvoljenih transakcija
sraunatih ma osujeenje plana izgradnje pruge i tako dalje. Jednom rei, uplitao se u sve to bi moglo uticati na izgradnju pruge.
Nili je bio entuzijast, poput one nekolicine, ljudi u ijim se glavama zaela sjajna misao o izgradnji eleznike pruge od Istoka do Zapada. A
sada je bio suoen s jednom zabrinjavajuom injenicom. Ma koliko grandiozan bio taj projekt, nilia je smetalo intrigiranje, gramzljivost i
podmitljivost onih koji su taj isti projekt sprovodili u delo. Zato svi ljudi ne bi mogli svoje liine, interese podrediti plemenitom, cilju
razvoja Zapada za dobrobit buduih generacija? alosnaje injenica bila da su mnogi pojedinci koristili veliki poduhvat za lino bogaenje, i
da su se preko noi bogatili, a da su oni koji su bili inspirirani poteindm namerama uzalud pokuavali namaknuti financijska sredstva za
izgradnju pruge Union Pacifik. No bilo je sluajeva, a to je niliu priinjavalo osobito zadovoljstvo, da su i mnogi gramzljivi bogatai
pretrpeli krah u svojim pokuajima da ostvare sebine ciljeve.
Predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava i Kongres i sami su imali mnogo tekoa skopanih s tek zavrenim graanskim ratom. Vlada je
mogla osigurati malu svotu novca putem raspisivanja zajma i prodajom zemlje, no uz to je obeala visoke premije bogataima koji su svojim
kapitalom, hteli uestvovati u izgradnji pruge. Osim toga, eleznike su kompanije besplatno dobivale ogromne komplekse zemljita preko
kojeg e se graditi pruga.
Prva eleznika kompanija za izgradnju pruge Uffioo Pacifik upisala je preko milion i petsto hiljada dolara, a uplatila je svega jednu
etvrtinu te svote. Uplaeni je novac tako brzo progutala izgradnja pruge da su se deoniari pobojali da bi im mogao propasti uloeni kapital,
i oni su se povukli.
Zbog toga je osnovama firma pod nazivom Credit Mobilier, koja je doskora postala uvena, i ozloglaena zbog svojih transakcija.
Ta je firma imala u programu da prikuplja financijska sredstva za izgradmgu pruge. Za njene obveznice garantirala je vlada Sjedinjenih
Amerikih Drava. deoniari Union Pacifika bili su sada sigurni da im uloeni kapital ne moe propasti bez obzira na ishod projekta
izgradnje. Oni su tako potpuno kontrolirali eredit Mobilier.
Operacije Credit Mobiliera na kraju su dovele do jedinog od najveih politikih skandala u historiji Konrgresa Sjedinjenih Amerikih
Drava.
Niliu nije ila u glavu jo jedna anomalija koja je karakterizirala izgradnju pruge. Bila je to zakonska odredba da je vlada Sjedinjenih Drava
duna na svaku deonicu zavrene pruge uputiti komisiju tehnikog prema sa zadatkom da ispita tehniku ispravnost izvedenih radova. Tako
su i sada bile upuene na lice mesta ddve komisije, no ni jedna od njih nije odobrila sve zavrene radove. Ovi takozvani strunjaci, koji se
nikako nisu mogli snai u labirintu zamrenih plamova i nacrta, sainili su nalaz i miljenje da su na nekoliko deonica radovi nepropisno
izvedeni i da ih treba obnoviti.
Na jedinoj deonici tehnika neispravnost sastojala se, po nalazu komisije, u tome to nagib nije bio zadovoljavajui. Kako je nili projektirao
taj dio pruge, doskora je do njegovih uiju doprla dvest o stavu komisije. Ponovo je pregledao planove i svoje zabila eke, a potom posetio
Heoneva, koji je svojevremeno odobrio njegov rad. Izloio mu je kako se ponovo uverio da se ne radi ni o kakvoj tehnikoj neispravnosti, jer
nagib potpuno zadovoljava. Henmey se suglasi i pri tom neto sono opsova na raun komisije, no ipak ga savetova da se lino obrati
lanovima komisije.

Nile je to i uinio. Uspeo ih je razuveriti i svi su bili spremni da popuste i odobre zavrene radove na deonici, svi osim jedinog lana koji je i
dalje uporno tvrdio da postoji tehnika greka preko koje se ne smije prei. Taj ovek zvao se AlUsom Li. uvi za to ime, nili sav protrne.
Alison Li bio je postariji ovek prosi jede kose, tvrda i naborana lica. Drao se nadu veno i nadmeno. S niliem je razgovarao svisoka kako bi
mu bilo jasno da ima posla sa starijim od sebe, s vainom linou Union Pacifika.
Nile mu pokua objasniti kako je rad izvren ispravno i kako mu to moe dokazati nacrtima i planovima koje ima kod sebe. Gospodin Li mu.
odgovori da su prigodom trasiranja izvrena pogrena meretnoa i da je potrebno sive radove izvoditi mainovo.
Jeste li vi zaista strunjak? upita nili otro, a krv mu udari u slepoonice.
Ako ba elite znati, ja se neto malo razumem u niskogradnju.odgovori Li.
Ne ba mnogo odvrati nili drsko. Njegovo je strpljenje bilo pri kraju.
Mladiu, pazite to govorite! opomene ga Li.
Ali gospodine... gospodine Li, zato me ne sasluate? plane nili. Svi se podaci nalaze umom notesu. Vi ste strano urili... mora biti da ste
pogreili kad ste vrili pregled ove deondce.
Li je odbio da pregleda nilieve beleke i dao mu do znanja da s njim nema ta razgovarati.
To e mi upropastiti ansu da postignem vaan poloaj u slubi jadao se nili.
Vi ete po svoj prilici biti otputeni, sudei po tome kako se obraate starijima.
Ovo dotue nilia. Pozelenio je od besa.
Sav taj rad komisije je mlaenje prazne slame skresa mu nili u lice. Ludorija! Lod to zna. To zna i Henney. Svi mi to znamo. I vi takoe. To
je vrhunac gluposti birokracije! Svaki novajlija koji se dodvori vladi doe ovamo da smeta estitim i vreanim konstruktorima koji grade
prugu. To je sramota! To prelazi sve granice! To mije poteno.!.... Ona deonica je duga etrdeset milja. Vi zahtevate da" se punih pet milja
iznova projektira, pretrasira i prekopa i da se iznova poloe ine. To e stajati grdne pare. etrdeset est hiljada dolara po milji!... Dvesto
trideset hiljada dolara platie eleznika kompanija vie nego je potrebno.
Nile izleti iz kancelarije, zalupivi vratima, i svrati ponovo do Henneya. Ponovi mu od rei do rei celi tok razgovora. Henney mu polasika
zbog, hrabrosti, no taj mu se incident mije ni najmanje sviao. Od njega bi moglo biti malo koristi a mnogo tete. Mnogi su lanovi komisija
bili politiari i odravali su najue veze s direktorima Untiocn Pacifikaj a uopte nisu osuivali spekulativne transakcije s obveznicama
zajma.
Svi su konstruktori, ukljuujui i generala Loda koji je dodue bio uzdri javiji od ostalih, bili ogoreni na zakon o obaveznom pregledu
izvedenih radova
po komisiji tehnikog prema. Da U je temelj pruge dobro projektiran i izveden, konstruktori su anali bolje nego iko drugi. Vrealo ih je i
teralo u bes to je izvestan broj ljudi leerno obilazio deonicu i neodgovorno kritizirao njihov rad koji su izvodili po neizdrljivoj letnoj ezi i
zimskoj studeni, po kii i snegu to su nestrunio ocenjivali njihov samopregorni i muikotrpni rad, rad u koji su ugradili sami sebe, u koji su
uloili sav svoj um, koji su obavljali srcem i duom. Ailu to je bilo tako.
U maju teretni voz, praen etom vojnika, dokotrlja se do rastueg logora u Nort Plateu. Prvi se iskrca Voren. nili, krepak, poletan, uzbuen i
nestrpljiv kao i udvek, ali mu je lice bilo bledo od rada izmeu etiri zida i zabrinuto zbog toga to je morao dugo ekati da mu.se ispuni
jedna velika nada.
Prvi koji ga je pozdravio bio je,Leri rii KJimg, koji se nije ni u emu promenio.
Sreli su se kao davno razdvojena braa.
Rii, kako tvoji konji? upita nili nakon uobiajena pozdrava.
Prezimili su dobro, ali sam na njih potroio sve to sam imao. Nemam vie ni prebijene pare.
Ja imam dovoljno novaca ree nili. A to je moje, to je i tvoje. Hajdemo, rii. Uzeemo nunu opremu i udarati stazom prema brdima
Vajominga.
Pa, i ja sam tako mislio... nili, t e biti vrlo risfeantno. Indijanci su ve razjareni. Vidi kako se ovaj logor poveao. Ljudi sitalno pristiu
otkako je prola zima. A oni to dolaze sa Zapada priaju uasne sitvari.
Ja moram poi odvrati nili s uzdahom. Ima ve godina dana otikako nisam video Eli. To je neizdrljivo!... rii, zbilja ne mogu vie ekati.
Da, ne sumnjam u to rekao je King. Ne misli valjda da u ustufenutli? Idem i ja s tobom. Uzeemo laku opremu, nou putovatli, a danju se
skrivati.
Nili je bio stigao u Nort Plate pre podne, a pred zalazak suinca ve je s Kingom daleko odmakao preko prerije, jaui put zapada.
Putujui nou, a krijui se daruju, nili i King uskoro su ostavili iza sebe monotonu ravnicu Nebraske. Znalo se da su Sijuksi za poslednja dva
leta ivo obilazili i motali se oko junih karavanskih putova u Vajomingu. Iskustvo to ga je mladi Teksaanin stekao dugotrajnim jahanjem
po divljim vrletima ovde im je dobro dolo. Njegov izvanredno izotreni vid omoguio mu je da raspozma tragove du puta kojim su
prolazili i da pravovremeno ugleda dimne signale. Briljivo je King zametao tragove to bi ih ostavili iza sebe, znalaki pronalazio mesta
pogodna za logorovanje i nenadmaivo znao kako e u svakoj prilici postupiti s konjima. Sve im je to omoguilo da uspeno prevale dug,
teak i opasan put. Kad su naili na jo vie tragova Indijanaca, u daljini su se ve nazirali obrisi brda Wvoninga. Vie puta su nili i King
izbegli susret s indijanskim ratnicima, iroko zaobiavi njihove logorske vatre.
Slingerlendova je dolina bila sva u znaku ranog leta. Na poznatoj im stazi, meutim, nili i King nisu primetili nikakve tragove ni konja, mi
ljuidi, ni stoke. Bie da ih je isprala jaka kia to je nedavno padala.
Nilia obuze jeziva sumnja. U sablasnoj tiini kojom je bila ispunjena Slingerlendova dolina on je naslutio neke neobjanjive razloge straha.
Staza je bila ista kao i pre, drvee je svetlucalo na arkom odbljesku sunca, sve je bujalo zeleoilom, ali je nili ipak oseao razliku. Nije se
usudio da u Kingovu pogledu potrai potvrdu svojih strahovanja. U dolini u poslednje vreme nema nilkoga iva! To je nili^ predosetio i to ga
je strano muilo.
U punom kasu pojuri nili ispod visokih borova. Na mestu gde je nekad bila Slingerlendova koliba leala je gomila crnih ugaraka. niliu srce
zadrhta, a zatim se sledi i ukoi kao da je prestalo raditi. Ostao je bez daha, zanijemio i ukoio se. Razrogaenih oiju izbezumljeno je zurio
u ugljenisane ostatke Slingerlendove kolibe.
Grom i pakao! prostenja Lanry, a zatim ispruenom rukom pridra nilia da ne padne.
Indijanci! Udvek sam se toga bojao... usprkos Slingeiandovim priama da njemu oni toboe nee nita.
Nokti Kingovih prstiju zarie se niliu u meso poput iljaka strele. nili je bio oamuen i King ga je jedino tako mogao nagnati da doe k sebi.
To je, ini se, pomoglo da niliu popusti gr koji mu je bio epao miie, i on je sad mogao govoriti.
Skljoka se s konja.
Rii!. Pogledaj unaokolo!
Eli je nestala! nili je bio strano razoaran to je nije zatekao, ali jo vie ga je spopadao uasan strah da je izgubio zaudvek. Leao je na
zemlji ukoena pogleda, slomljen, u duevnoj agoniji. Pusti su mu grevito klizili po travi. Onaj muni predoseao zla to ga je mesecima
progonio" ni je dakle bila neosnovana tlapnja. Moda ga je Eli jo jednom prizivala u pomo u asu kad se ponovo nala u ivota oj
opasnosti, i ovaj put on nije odgovorio. Oma je nestala bestraga! Od te ga pomisli zahvatala jeza. To je bilo najstranije od svega to se
moglo dogoditi. Leao je neko vreme, pokoen duevnim potresom. Neodreeno je osetio kako mu je priao leri King i seo pored nijega.
Nigde ni ive due! ree King promuklo. ak ni najmanjeg traga!... Taj poar mora da je podmetnut pred dve nedelje. Moda i vie, ali ne
mnogo. Posle je pala jaka kia i sve isprala... Nema nikakvih tragova!

Nile se silovito tre. Skoi na noge i poleti na ruevine kolibe i mahnito stade prekopavati i razbacivati ugarke. Nije se okanio sve dok nije
temeljito pretraio celo zgarite. Nije bilo nita osim ugaraka i pepela. Potom otra do gomile naseenih drva, i obie sve unaokolo^ celi
prostor koji je svojevremeno delovao pitomo poput pravog doma. Ali tu nije bilo nita to bi privuklo njegovu panju, nita to bi ga umirilo.
Trava je ve bila iznikla po stazi koja je aieikad bila ugaena.
Nile je koraao amotamo, zdvojan, besan, divlji. leri je izbegavao njegov pogled.
Nestala je! Nema je! mucao je nili.
Pa, moda je Slingerlend pokupio stvari i spalio kolibu n&tukne kauboj teei ga, ali se videlo da ni sam ne veruje u to. Moda se nekako
uplaio, nakon to su ovuda prosvrljala ona etiri razbojnika on nadoda.
Ne... ne. On ne bi dirao kolibu. U takvom sluaju Eli bi mi ostavila kakvu poruku... javila bi mi kako da ih naem. Uh! Ona je nestala!
Nestala!
Dobro, pretpostavimo da Slingerlend nije sam zapalio kolibu. Ali moda je neko zapalio nakon to su Eli i on otputovali.
Tome se ne mogu nadati... Kaem ti... Preda mnom se otvorio pakao!
Znam, strano je to, ali moda je...
Nile ga besno prekide. Ti samo tako kae! Ni sam ne veruje u to! Reci mi otvoreno ta misli?
Zaboga, prijatelju, pa moda i nije ono najgore otpovrne King snudeno. Mogu zamisliti samo jednu mogunost. Taj na Slingerlend ostavio
je Eli samu A onda... otmiari su je odveli silom i zapalili kolibu.
Indijanci?
Moda. Ali bih pre rekao da je odvela neka banda poput one to je ovuda prola.
Nile zastenia od jada. Ah, rii, Indijanci bi je ubili... i skalpirali... ili bi je poveli u zarobljenitvo. Ali banda ubica i nikova poput onih... oh,
kakvo zlo! Kad bih znao da se to dogodilo, bio bi mi kraj!
Leri ga stane zaklinjati da se smdri.
Ne bi bilo nikakve vajde da se ubije bunio se. Bolje e biti da neto preduzmemo.
Sta... za ime sveta! kriknu nili oajno."
Pa, prokrstarimo sve staze u Crnim brdima. Moda naemo Slingerlaoda.
Dadoe se u potragu. nili besomuno, oajno i beznadno, King revno, uporno i ustro. nili se ponaao kao divljak. Nije se obazirao ni na
savete ni na opomene svoga druga. Samo feaubojeva elezna ruka spasila je i njega i konja. Bilo je nuno pronai vodu i travu, trebalo je
jesti, a na sve to nili kao
da je zaboravio. Retko kad je spavao, odmarao se ili jeo. U svakoj dolini, oa svakom obronku izlagao se opasnosti susreta sa Sijuksima. Kad
bi mu se sad Indijanci pojavili u vidokrugu, to bi mu dobro dolo. Jurnuo bi u susret ivotnoj opasnosti, pomahnitao od boli. Pa ipak, jo
udvek je u njemu tinjala nada! itavo je vreme bio u duevnoj muci, ali razum mu je nalagao da treba ustrajati.
Vrljali su na sve strane, drei se udvek obala potoka i reica, jer ako je Slingerlend podigao drugi logor, mora da je to uinio u blizini vode.
Vie su pulta naili na tragove konja koji su u njima budili isprazne nade sve je bilo,, uzalud. Brdovita krajina Vajominga bila je nesumnjivo
pusta i divlja. Ta ve dve nedelje krstare nili i King divljinom, a da nisu videli ive due niti otkrili bilo kakve tragove ljudi. Potroili su i
svoje skromne zalihe hrane, odbacili sav prtljag i zadrali samo vreicu soli ipak su produili, hranei se mesom od ulovljene divljai.
A onda, jednoga dana, posve neoekivano namaerie se na dva lovca na dabrove. nili se ukoi od uzbuenja predoseao je da e od ovih ljudi
neto saznati.
Dobar dan! pozdravi Leri. Prava je srea to smo vas sreli. Sad prvi put gledamo ivo eljade otkako lunjamo po ovim prokletim brdima.
Straoo smo se namuili.
To se vidi i po vaem izgledu, prijatelju. odgovori jedan od trapera.
Traimo Slingerlenda. Da li ga moda poznajete?
Poznajem Ala ve godinama. Proao je ovuda pred nedselju dana, zar ne Bili?
Da. Tanije reeno, proao je pre osam dana javi se njegov dirug Bili.
Je li... bio... sam? upita Lairv promuklim i isipreMdanini glaisoni.
Naravno. Izgledao je bolestan i oajan.. Jadao se da su miu oteli nekiu devojkiu, i to ga slomilo.
Oteli mu neku devojku! Kako?
Pa, on ne misli, da su to uinili Orvenokoci
traper zamiljeno.
Slingerlend je sa Sijuksima bio u dobom odnosima i trgovao je s njima. On je...
Brzo, brzo recite! nestrpljivo ga prekide nili. ta se dogodilo Eli Li?
Momci, moj je prijatelj duboko oaloen i besan Leri e pomirljivo. Eli Li mu je devojka.
Mladi ovee, mi znamo samo ono to nam je Al rekao odgovori traper. On kae da je devojku ostavio samusamo jednom, i ba toga puta je
otee. Kad se vratio, zatekao je zgarite tamo gde je bila koliba. Sve je izgorelo ili je odneseno. Nije bilo ni traga ni glasa devojci. Ona je
dakle odvedena. Otkrio je tragove... tragove konja i neijih izama. Po tragovima je video da ih je bilo trietiri u toj bandi. Al ih je sledio.
Meutim te. iste noi morao se zaustaviti da ga bujica ne odnese posle proloma oblaka, to. smo morali uiniti i mi ovde. I eto, sutradan nije
vie bilo nikakvih tragova. Ipak je Al jo par dana tumarao i tragao, a onda napokon odustao, jer nije imalo nikakva smisla nastaviti. Rekao je
da je do toga asa Eli ve mrtva... da ona ne spada meu one, koji bi mogli preiveti due od jednog dana s ljudima kakvi su nijemi
otmiari. Ovuda se muvaju razni tipovi koji idu put nalazitazlata ili se vraaju s njih. A da vam pravo kaem, Bilu i meni ni najmanje se ne
svia zamisao da se izgradi eleznika pruga kroz ovu divljinu. Time e biti doveden u pitanje opstanak nas trapera.
Nekoliko nedelja kasnije mravi je kauboj, sav u dronjcima, doepesao u Nort Plate. Iao je za iznurenim konjem na kome se klatio jaha,
privezan" za sedlo.
Takav prizor nije bio nikakva retkost u to vreme u Nort Plateu, i mogao je privui panju samo dokoliara i onih najradoznalijih. Konj je na
vratu imao brazgotine od puanih zrna jaha je nosio zakrvavljenu koulju, a mravi peak imao je zavoj na ruci. nili je bio ranjen iz puke i
bespomono je leao sve dok mu rana na boku nije zacelila. Danju i nou Leri ga je njegovao, bdio nad njim ili kraj njega spavao u daari
na periferiji logora. ivani potres, duboka bol, glad, umor, gubitak krvi i nesanica sve je to dovelo nilia na ivicu smrti. Nije mu uopte bilo
stalo hoe li preiveti. Samo zahvaljujui bezgramamoj strpljivosti i odanosti njegova prijatelja, uspeo je da prebrodi groznicu i duevnu
patoju. Bekster i Bennev ubrao su doputovali u Nort Plate da posete bolesnika. Neto kasnije posetio ga je i general Lod i naredio Latrvu da
ga predbaci u tab konstruktora. Svi su niliu iskazivali duboko potovanje i bili veoma zabrinuti zbog njegova stanja. lanovi taba
konstruktora, nijegovi prijatelji saznali su za tajanstveni nestanak Eli ki, a za nilia su uinili sve to su mogli, vojni lekar pak posvetio mu je
osobfiku panju. Ali da nije bilo Lerija Kimga, koji se svesirdlno starao o mernu, bdio nad njim, bodrio ga i njegovao, pitanje je da li bi se
ikada oporavio.
Poto je ozdravio i smirio se, nili se vratio na posao, a Kinga je opet uzeo za svog poimonika.
U graditeljskom logoru svi su bili zaokupljeni mukotrpnim radom. U omioj zbrci^ osim nekolicine graditelja s koijima je nili dolazio u dodir,
nikko nije opaao neku naroitu promenu u nilievu ponaanju. Konstruktorima je, meutim, odmah upalo u oi da nili ne radi vie onako
dobro, energino i poletno, onako precizno i besprekorno kao to je radio ranije. Njegov je entuzijazam sve vie opadao. Kauiboj pak, koji
senikad nlije odvajao od nilia imao je prilike da vodi kalko njegov prijatelj s vremena ma vreme zapada u sumorno raspoloenje i kako se,

puin ijete odvaja od ostalih i uvlai u sebe kako ga obuzima gortoa, beznadna tuga i emer. Neprestano ga je muila teskoba i gringa
savesti. to je vie niliu slabila volija za rad, to mu je kauboij postajao privireniji.
Uskoro je nili poeo da pije i da se kodka. Dugo ga je feauiboj odvraao, grdio ga i preklinjao da to me ini. A onda, poto ga niim vie nije
mogao zaustavatij poeo je i on sam da pije i da se kocka. inio je to ne odvajajui se od nilia, dokazujui time
da je spreman slediti ga na bilo kakvu putu. Ali nili, to je s vremenom svima palo u oi, nikad nije padao pod uticaj pia niti je gubio na
kartama. Kauboj bi mu u zgodnoj pridii prolio sadraj ae i preuzeo igru iz ruku.
I jedan idrugi nagonski bi se povukli im bi im pokuala prii neka ena iz logora. Zazirali su od svega to se ticalo ena.
Sto se eleznika pruga vie pribliavala Notrt Plateu, to je u gradu raslo uzbuenje i nestrpljenje. Svi su stanovnici toga grada s
nestrpljenjem iekivali dolazak prvih vozova. Tada e stii mnogo vojske ija je zadaa da titi graditelje, mnogo trgovaca i probisveta to
se motaju po graditeljskim logorima.
Ekipa to je izvodila zemljane radove brzo je napredovala prema zapadu, ostavljajui daleko iza sebe ekipu koja je polagala ine.
Kad je najzad u Nort Plate stigao prvi voz, njime su doputovali i direktori Union Pacifika, meu njima Vorbarton, Rudd i Rogers. Doli su i
lanovi komisije za tehniki prem, Li i Dumn, i itava eta njihovih pratilaca.
Pet milja pruge nta deonici koju je projektirao i trasirao Voren nili bilo je, nakon to je komisija za tehniki prem ustvrdila da postoje
tehnike neispravnosti, porueno i nanovo izgraeno.
Nile se vratio na tu deooicu i zajedno s Beksterom pregledao i izmerio prepravljeni deo. Potom vrativi se u Nort Plate, pobudio je
zaprepatenje direktora Union Pacifika i izazvao pravu buru izmeu njih, lanova komisije za tehniki prem i taba konstruktora. Dok su
predstavnici svih triju strana zasedali u veu, nili je bacio na stol nacrte i podatke o novom premeru, koji su se potpuno poklapali s njegovim
ranijim podacima. To znai da se nije ni za dlaku odstupilo od nacrta to ga je ranije izradio on sam.
Gospodo, pet milja pruge porueno je i ponovo izgraeno a da nagib nije izmenijen ni za jedan palac! povie nili zvonkim glasom u kome se
oseao prizvuk prezira.
Bekster to spremno potvrdi. lanovi komisije besno dreknue na nilia, a direktori Union Pacifika zatraie objanjenje.
Ja u vam sve objasniti! povie nili. Baeno je uludo oi manje ni vie nego etrdeset est hiljada dolara po milji! Pet milja... dvesta trideset
hiljada dolara! Dva puta utroen novac! Dva puta eleznika kompanija plaa isti posao!
Vorbarton, ovek visoka rasta, prosed, otmeno obuen, ustade i zalupi akom po stolu.
ko je taj mladi? zagrmio je. Vidite li vi da on podupire posao, a ne povodi se za mitom. To je ovek kakav nam treba! Tano je to to on
kae. Gradimo dva puta isto... i troimo dvostruko za radove koji su i prvi put bili ispravno izvedeni!
Sledio je neiji besan povik. nilievo istupanje izazvalo je mete u veu kao da je baena bomba. Svi su znali da je izgradnja pruge skopama
s velikim trokovima. Nadnice su bile abnormalno visoke, esto ih je trebalo plaati unapred, a esto su i podvostruivane. Entuzijazam
jednih bio je popraen sebinou i koruimpiranou drugih. To je, ini se, bilo neizbeno s obzirom na prirodu i gigantske razmere
poduhvata. Jedan zakon svojim besmislenim odredbama predvideo je obavezu da se na lice mesta alju lanovi komisije koje imenuju
politiari. I jedni i drugi iveli su na tui raun. Direktori Union Pacifika na slian! su nain veto terali vodu na svoj mlin. Primali su novac
iz zajmova i prodaje zaliha, zatim ga isplaivali eleznikim drutvima i konano, poto su ta drutva prela u njihovo vlasnitvo, novac se
vraao u njihov dep. Ali je i meu njima bilo entuzijasta, ljudi koje je inspirirala grandioznost projekta, a nije ih zahvatila groiznica linog
bogaenja. Izgradnja trainiskonitinentalne pruge znaila je za njih mnogo vie od sticanja bogatstva, u toni poduhvatu oni su nazirali razvoj
Zapada, pirodor civilizacije I procvat trgovine.
Vobirton je bio isitakmuta linost iz te grupe zanesenjaka. On se estoko okomio na razdor koji je izazvan. Potom se brzo okrenuo, potapao
nilia po ramenu i predstavio ga ostalima.
Evo oveka kakav nam. treba za ovaj posao! povie on. Zacrvenio se, odluano isturio bradu. Zove se nili. Priali su mi o njegovim
podvizima koje je inio kad je trasirao prugu. I sami ste svedoci kako je tu pred nama smelo istupio. Gospodo, samo ljudi njegove odvanosti
i estitosti mogu uspeno da grade prugu Union Pacifik. Podrimo ga! Poaljimo ga u WaiShingtom, neka tamo odnese svoje nacrte i
planove! Treba da oborimo taj besmisleni zakoo o imenovanju lanova komisija za tehniki prem! Ti samozvani strunjaci samo smetaju i
ometahu rad sposobnih i potenih ljudi.
Povoljna prilika opet je pokucala, na nilieva vrata.
Alison Li skoi kao oparen. Trudio se da svojim dranjem ostavi utisak. da je hladnokrvan. Njegove eline, nemirne sive oi i pokreti
njegovih ruku odavali su, meutim, nervozu i bes.
Gospodine Vorbartoni!... Gospodo! otpoeo je povienim tonom. Seam se toga tehniara, toga poetnika nilia. Kad sam danas stigao ovamo,
raspitao sam se o mernu, jer mi je ostalo u seanju kako je on drsko i neosnovano stavljao primedbe povodom utvrenih tehnikih
neispravnosti na onoj deonici pruge koju je trebalo poruiti i ianova izgraditi. Iz onoga to su mi ljudi priali jasno proizilazi da je to udak
svoje vrste, da je to drzak, eksplozivan, naprasit i tvrdoglav mladi. Kad mu se prohtelo da ode u pustolovinu u divlje predele Vajomioga,
napustio je posao i dugo ga nije bilo. Osim toga, postao je pijanica i kockar. Ja se naprosto udim kako ovakav smuenjak moe svojim
neodgovornim, lanim prikazivanjem stvari zbuniti i pokolebati ovaj uvaena skup.
Moj izvetaj nije laan! odgovori nili vatreno. Oi su mu se caklile i sevale. Okrene se Vorburtoimu. Bio je bled, drhtao je od besa. Vi,
direktori, najbolje znate da nisam lagao. Taj ovek... ovde prisutni gospodin Li nije nikakav strunjak! On nema pojma koliki nagib
zadovoljava tehnike us~ love izgradnje, pruge. Niko iz takve druine nema ni moralnog prava ni sposobnosti da ceni tehniku ispravnost
izvedenih radova. To je skandal! To je sramni pritisak na estite graditelje. Korupcija!
Drugi lan komisije poskoi i besno zamlatara rukama. Usnice su mu podrhtavale, a oi sipale preteu vatru. Najuriemo mi vas iz slube,
bezobraznie jedan! prosikta.
Nile ga iznenaeno pogleda. Zatim svrne pogled na Alisoma Lija, pa na Vorbartona.
Idem ja sam! povie prezrivo. Do avola vi i vaa sluba!
Pred velikim atorom nasta graja.
Odjednom zavlada mrtva tiina. Iz grupe radozmalaca izdvojio se kauboj i stao ispred vea s dva velika revolvera u rukama.
Rii! Stani! kriknu nili. im je spazio Lerijevo mrano lice, nili je probledio i prestravio, se.
Da se niko mije maknuo s mesta! Ima da me sasluate! otegne kauboj na njemu svojstven oaim, leerno, hladno i bezbrino, to je ovaj put
bilo krajnje opasno.
Niko se ne poimae s mesta. Tiina koja je zavladala bila je oigledno neprirodna, izazvana strahom.Kauboj poe napred nekoliko koraka. Iz
plavih mu oiju sevale su ive isikre. Izazovno je fiksirao Alisona Lija. Pa ipak, inilo se da u isto vreme dri na oku. i sve ostale. Jedan
revolver kauboj je uperio u Lija, dok je drugim stao udarati po stolu.
Alko se ne varam, vi ste rekli da nili lae u vezi s onom deonicom, je li? upita on mirnim ali ledenim tonom.
Alison Li se mekoljio, bled kao mrtvac. Kauboj mu je oigledno uterao strah u kosti ne samo revolverima nego i svojim jezivoledenim
pogledom. Bilo je jasno da razjareni revolvera u tom trenutku ne dri nita do ivota. Sta njemu znai eleznika pruga Uniocra Pacifik, ta
mu znae direktori ili lanovi komisije, ta mu zaiai zakon? Nita! U, ovoj surovoj divljini zakon je u nijegovim rukama, zakon je njegov
revolver. On je to dobro zoao.
Jeste li vi rekli da moj prijatelj lae? ponovi on pitanje.
Aliisotn, Li je oklevao neko vreme. Potom se zagironu i zadrhta.
Ne, ne, nisam procedi kroz zube.

Kauboj korakmu natrag, lagano i oprezno dok se povlaio, merio je pogled om sve prisutne,
Gospodo, to je otprilike sve on ree i izgubi se u masi.
Poto su nili i Kimg otputovali, Slingerlend je proveo etiri godinja doba a da ni jedan posetilac nije inairuio samou njegove doline.
Za itavo vreme nikad nije ostavljao Eli Li samu udvek je bio u njenoj blizini kako bi je mogao uti i videti. Kamo god bi krenuo da obie ili
postavi stupice, da lovi divlja, da nasee drva ili osmotri tragove divljai, Eli bi ila s njim. Ona je postala poletna, krepka i posluna bila je
u stanju da dugo putuje i da nosi puku ili pozamaan teret imala je otar vid, istanan sluh i bila zaljubljena u divljinu. I ne samo da je
Slingeriandu bila od velike pomoi, nego mu je s njom i vreme brzo prolazilo.
Nakon to je prola godina dana od nilieva i KSmgova odlaska, Slingerlendu se inilo da se oni vie ndlkad nee ni vratiti. Sve su staze u to
vreme bile nesigurne na svakom koraku, Slingerlend je to nasluivao, vrebala je opasnost. Slingerlenda je sve vize obuzimala slutnja da e se
dogoditi neka nesrea, ali nije imao snage da svoja strahovanja poveri devojci. Eli Li bila je sretna i ispunjena samoipouzainjem i verom.
Svakog je dana, gotovo svakog sata nestrpljivo pogledavala hoe li se odnekud pojavM nili. To to ga je ve duigo uzaludno ekala nije
obeshrabrilo. Bila je vedira, ila i puna nade u sretnifjfi budunost, a mladenaka sveima odraavala joj se na licu. Slangerlend oije imao
hrabrosti da njen sreu pomuti svojom zlokobnom sumnjom. Hteo je da dijevojtoa i dal|je $rqyjodi ifvot u slatkom sanjarenju.
Ali je toga istog prolea nastupio dan kad je stari traper bio prisiljen da ode u jednu udaljenu dolinu u kojoj je bio ostavio razapeta gvoa
koja su mu sada bila neophodno potrebna. A kako je udaljenost bila velika, a vreme. prekratko da se vrati za dama, odluio je da ode sam.
Njegovu bojazan da devojku samu ostavi u kolibi Eli je rasprila smehom.
U stanju sam da se sama branim ako do ega doe rekla je. Nije me strah.
Slingerlend joj je jedva uspeo utuviti u glavu da mora biti krajnje oprezna. Bila je izvanredno hrabra, nauila je rukovati revolverom ispod
njene nenosti i blagOiSti skrivala se hrabrost koja nee ustuknuti pred bilo kakvom opasnou. Pa ipak, Slingerlenda je obuzimala teskoba i
on je udvek zazirao od pomisli da je ostavi samu, i pravo je udo to se odluio da to uini sada.
Na nesreu, Slinigerlend se morao zadrati na putu due nego to je predviao. U asu kad se zaputio natrag, bio je gonjen eljom da potri,
da pojuri kao strela. U glavi mu se stadoe kovitlati strane misli. Predoseaj da se dogodilo neto uasno sve vie ga je progonio. Ali pod
teretom gvoa to ih je nosio nije mogao putovati brzo. Dan je bio na izmaku kad se Slingerlend naao na vrhu poslednjeg obronka koji ga
je delio od kolibe..
Ono to je ugledao s vrha obronka nateralo ga je da baci gvoa na zemlju i da se zaprepateno zapilji u pravcu kolibe. irok stup dima
sukljao je uvis iz doline. Prvo je pomislio da je to delo Sijuksa, da su oni zapalili njegovu kolibu. Ali imu ipak nikako nije ilo u glavu da bi
ti opasni ratnici prekrili zadatu re. Kolibu je zahvatio poar sluajno, ili se pak banda skitnica i razbojnika namerila na njegoivu kolibu i
zapalila je. Slingerlend potira niza stranu, potoni se doulja i sakrije ispod visokih borova, a zatim se oprezno priulja do mesta gde je bila
njegova koliba.
Sada se tu nalazila samo gomila pepela i ugairaka iz kojih se jo udvek puio dim. Koliba je valjda satima gorela. Nije bilo nikakvih tragova,
na Eli Li ni bilo koga drugoga. Slinigerlend potri prema proplanku u blizini zgarita. Dok je trao, spazio je
tragove izama i konjiskih kopita. Sirove koe i forma bila su razbacana svuda uokolo, kao da ih" je neko probirao.
Pa da, pljakai promrmlja Slingerlamd. I oteli su devojku!
Slingerlend se sav tresao od uasa. Njemu je to bio najstraniji udarac u ivotu. I savest ga je pekla i pritiskala mu duu. Nestanak devojke
toliko ga je potresao i zaprepastio da je, iako je inae i u najteim situacijama brzo donosio odluke i stupao u akciju, ostao kao skamenjen i
odsutno buljio u izgorele ostatke svog doma.
Napokon se pranuo. Nije imao nikakve nade da e pronai devojku, i to ga je uasavalo jo gore. Znao je on kakvi su ti ljudi to su uinili
ovo zlo delo. Ali je postojala mogunost da, dostigne te tipove i da ih kazni. U praini je otkrio tragove etiri para izama razliite veliine.
Sledei te tragove, zaputi se stazom niz dolitnu.
Ali je onda dolo jo vee razoaranje. Zrak je poistao hladan i otar, i Slingerlendu nije trebalo dugo da shvati kako je na pomolu strano
nevreme. I zaista, sve se odjednoni smrailo, da bi zatim poela padati kia kao iz kabla. Slingerlend potrai sklonite pod jednom izboinom
u litici i tu, gladan, prozebap, mokar kao mi, nesretan i oajan, uzalud je ekao sain koji mu nije hteo na oi.
Celu je no padala jaka kia i do ujutro potok se razlio i poplavio dolinu utom, penuavom bujicom. Staza je bila potpuno pod vodom. Pred
podne kia se pretvorila u susneicu, a onda je konano prestala. Slingerlend produi dalje niz dolinu u potrazi za tragovima otimaa. Ali je
tlo bilo potpuino isprano, zairavnanio. Kad je Slingerlend izbio na stazu za Sv. Vraioi i Larami inilo mu se kao da tuda ve mesecima nije
proao konj. Slingerlend je proveo na otvorenu jo jednu teku no i tek se idueg jutra setio kako je sad siromaan kao crkveni mi. Osim
puke, nekoliko konja i stupica, postavljenih u brdima, nije mu ostalo nita od svega onoga to je godinama tekim radom skupljao i sabirao.
Ali mu to.sad i nije balo vainp. Zapoeo je u svoje vrijeme gotovo ni s
im, pa bi tako mogao jo jednom. On ispee meso od divljai i utai glad, a ostatak ponese sa sobom. Na tom je terenu proveo jo dva dana,
sve dok nije obiao sve prilaze u svoju dolinu. Ali vie nigde nije naiao na tragove, gde god je traio, ekalo ga je samo razoaranje.
Bili su to gorki asovi. Da se sad odnekud pojavi nili, ubio bi me, i to s pravoim, mrmljao je traper.
Slingerlend je verovao da je zao udeis nilia i Eli samo posledak napretka to se probija nta Zapad. Ni pre mu se nije sviala zamisao da se
kroz ovu divljinu, koja mu je pruila utoite, izgradi eleznika pruga, a sada je tu zamisao mrzio iz dna due. Ranije, dok jo nije bilo trase,
bili su Indijanci posve miroljubivi, a ni razni opasni tipovi nisu prolazili tim podrujem. Kakvo pravo ima vlada da Indijancima otima
zemlju, da kri ugovore, da kroz ravnice i planine izgrauje prugu, kojom e tutnjat. parne lokomotive, prava straila koja e Indijancima
naruavati njihov mir? Slingerlend je predviao da e nastupiti najkrvaviji period u historiji Zapada, da e krv tei potocima dokle god bude
trajala izgradnja pruge.
I ovaj poslednji, za njega straan dogaaj, zlodelo jedne okrutne bande, Slingerlend je povezao s prodorom belaca kroz divlja brda
Vajominga. Sve to je godinama tekim radom sticao, sada je odjednom opljakamo ili pretvoreno u prah i pepeo. Ali gubitak nije bio samo u
tome. Godinama je Slingerlend iveo samotnim ivotom u divljini, i onda mu je iznenada ivot postao radostan i zanimljiv. To mu je donela
Eli Li. Nikad vie nee doiveti takvu ivotnu radost, takav preobraaj^ oseanje da je ispunjen novom sveinom i poletom.
Slingerlend okrenu lea trasi koju su utrli prethodnici onoga to se nezadrivo probijalo ina Zapad i ode da potrai zabaeni kutak u oklrilju
jo nepristupanijih brda.
Jednog u dana otii meu ljude s gomilom krana$ obea on sebi, pa u onda moda uiti ta je bilo niliem... i s njom.
I on otkri, kako to umiju samo ljudi njegova kova, doline u koje jo nije stupila noga bela oveka, gde je bilo mnogo zverki, ali krotkih, gde
su Crvenokoci bili prijateljski raspoloeni i susretljivi, gde su mu tiina dana i samoa noi bile najbolji prijatelji, jer su mu pomogle da trpi
i preivi bolnu uspomenu na Eli Li.
Nakon perioda duboke alosti, tuposti i potresenosti, Eli Li se bila oporavila, pa je odjednom postala tankoutna, pronicljiva i sposobna da se
udubi u razmiljanje. Dok bi sanjarila o Neaileu i njihovoj zajednikoj budunosti,, marljivo bi obavljala mnoge poslove, i itava godina
dana joj je prohujala a. da je nije ni osetila.
Bila je uverena da je nilia zadrao neki vaan posao, ili su ga poslali natrag u Omahu. Nasluivala je da Slingerlenda obuzimaju sumnje, ali u
njenoj dui takvoj sumnji nije bilo mesta. Srce joj je govorilo da je s niliem sve u redu i da e se on vratiti njoj pre ili kasnije.

Probuena ljubav imala je maginu mo na Eli Li. Oslobodila je jezivih mranih seanja. Pre se Eli oseala osamljenom, izgubljen om elela
je da umire, da zaboravi one zastraujue krikove i vriskove.., onaj pokolj... krv... onu sablanjivu sliku, uas i strah ivot joj bee izgubio
svaki smisao, nije imala zato da ivi gotovo je bila zamrzila ona dva uljudna momka, !Lairyja i nilia, koji su dali sve od sebe da je utee i
pomognu joj da zaboravi uasnu prolost i u njoj podstaknu ponovnu elju da ivi. A onda, najedanput, ni sama nije znala kada, nilia je
videla drugim oima, u njemu je otkrila drugog oveka. Jedan kratak razgovor, jedan dodir njegove ruike, jedan mali poklon i jedna zadama
re, potpuno preobrazie ivot Eli i. Popuit csveta kad se rascveta preko noi, njeno je srce otvorilo vrata ljubavi, i sav nemir to je strujao
njenim ilama i sva
mora to joj je razirala duu, rasprili su se i ne^stali u nepovrat. Osloboenje od duevne patnje i straha bilo je toliko potpuno da se ljubav
ubrzo pretvorila u divan, snaan i neodoljiv plamen. Tako oporavljena i beskrajno sretna, toliko je zavolela divlji ivot oko sebe k$ da se tu
rodiaa. Postala je kao divlji csvet. nili joj se bio vratio one jeseni i savreno razumeo njenu enju. I kad je potom otputovao, bila je ipak
sretna. Njamu, niliu, ima da zahvali to je postala tako vedra, puna vere u ivot, poletima i zaljubljena. Njen tragini udes otkrio joj je njenu
skrivenu hrabrost i nesavladivu volju. Sada je ivela za nilia.
Prooe leto, jesen i zima, % na vrata divljine zakuca prolee. Ali Eli Li nije nikad posumnjala da e Joj se nili vratiti. Naprotiv, otkako ga je
poslednji put videla, vrsto je verovala da ih vie nita ne moe razdvojiti. Bez njega dani su joj bili prazni, isipunjeni samoom, no ona nde
nikad dopustila da je obuzme malodunost. Satima, danima, mesecima, razmiljala je o sebi, o ojemu, i doaravaila njegov lik, sanjarila i pri
svemu tome neprestano marljivo radila, zazlirui od ubitane dokolice. A kad je na vrbama i topolama du potoka zablistalo zelenilo, Eli je
znala da e nili doi prdje nego uma potpuno prolista. To su joj govorili nelki udni, neodreeni oiseafji, sikriveni negde duiboiko u srcu.
Toga prolea ona se vie puta sagibala preko mahoviniom obrasle stene nad izvorom potoka i promatrala svoj lik to se odraavao u kristalno
bistroj vodi. nili joj je otkrio kako je lepa, i ona je na to bila ponosna.
Onog majskog jutra kad je Slingerlend ostavio samu u kolibi, samo nekoliko sati nakon to je on otputovao, Eli se ianenada trgla uvi topot
konja to su u punom kasu jurili stazom ka kolibi.
U prvi mah sinula joj je misao da se to nili i Ring vraaju s puta. Osetila je kako joj itavim telom struje ugodni, slatki trnci. Htela je povikati
od sree. Poput Strele ona istra na vrata kolibe.
Getiri jahaa izibie na istinu, ali nilia nije bilo meu nljima.
Silnu devojinu radost munjevito zameni uas. Obuzme je teko razoaranje i strah, i ona se silovito trgne i zatetura. U jednom trenutku izda
je snaga. Morala se nasloniti na vratnicu da me padne.
Do tog je asa elni jaha ve zaustavio konja pred kolibom. Bio je to mlad ovek divovskog rasta, irokih ramena, crvena lica, drsikih oiju
i odvratnih usana. Podseao je Eli na nekoga koga je ve videla negde u Kaliforniji. Promatrao je uporno i drsko.
Hej, curo! Jesi li ti Durandova ki? upitao je osorno, ne skidajui oka s nije.
Eli je sad bila sigurna da je toga grubijana videla negde u zdaitonosnaim poljanama. Ne, nisam ona odgovori.
Pazi, bogati, a strano si joj slina!... Ima li koga tu?
Slingerlend je otiao preko brda ree Eli. Brzo e se vratiti.
Neotesanac je grubo odgumu i ue u koldibu. Onda prioe i ona ositala trojica.
Brojutro, gospoice javi se jedan od njih neki sedokosi starkelja, koji bi mogao biti rudarj traper ili razbojnik. Ostala su dvojica iza njega
pri.tezala uzde svojih konja. Jedan je nosio cnn sombrero irokog oboda, ispod kojega mu se sjajilo cnnomainjasto, opako lice. Poslednji je
amao kosu crventoastoute boje i svetloplave oi kojima je nemkmo mirkao.
Gde si, Fresmo? vikne starkelja.
Evo me javi se onoj to je pre uao u kolibu te izae na vrata. On isprui svoju du@u ruetfoiu i epa Eli, koja se stade otimati, adi njegovi
snani prsti stegoe joj runi zglob tako te ona ferikmu od boli.
Prestani, dijevojcuro! Uzalud se trza i dere. Aiko jo pisne, zadaviu te! On se prodera. Momci, brzo uite i pronjukajte, moda e se
togod nai.
On grubo odvue devojku do svog tooma, sa sedla skine laso, svee joj ruke (naopako i privee je za najblie drvo.
A sad ni rei, ili e biti gore za tebe! om joj zapretiPotom ue u kolibu.
Bili su to banditi, Slingerlend je s pravom bio zabrinut u poslednje vreme. Eli je shvatila kakva joj opasnost preti tek kad se masla privezana
za drvo. Tada je obuze bes i oma napregme svu svoju snagu da se oslobodi konopca i umakne. Ali su svi njeni napori bili uzaludni samo su
joj ruke pomodirile i otekle. Kad je odustala od svakog pokuaja, bila je spremna da podlegne oaju i umre, ali joj pomisao na nilia, na
agoniju u koju bi zapao kad bi ona umrla ili bila ma kako unesreena, otera strah i vrati joj snagu da prkosi opasnosti i da izdri. Priroena i
opravdani strah devojke bio je nadvladan bezgraninom ljubavi to je oseala za nilia.
ula je kako razbojnici prevru i razbacuju stvari u kolibi. Potom su izbacili napolje bale dabrovih koa. Doskora se opet pojavi Fresoo, koji
je nosio vreicu od jelenje koe u kojoj je Slingerlend drao novac. Ostali su ga sledili i prepirali se oko demiona u kojem je nekad bilo
pie.
Nema ni kapi! zareza onaj u ijim se rukama nalazio. Potom besno baci derniom natrag u kolibu.
Sendi, pa ti si podmetinuo vatru protestovao je onaj sedokosi poto je bacio pogled u unutranjost kolibe. Krzna gore.
Neka gore! povie Frisko. Uzeli smo sve to smo eleli. Hajdemo.
Ali, ta imamo od toga to emo traperu spaliti ^kolibu?
Nita vredno nee izgoreti. Ono to je valjalo uzeli smo javi se ornomanjasti. Ovako e izgledati kao da su.to uinili Indijanci. Zar nije
pametoo? Pamet u glavu, stari drue!
Okupie se pred kolibom. Oigledno je Frisko bio voa ili u najmanju ruku najjai meu njima. On pogleda u vreicu boju je drao u ruci, a
zatim u Eli.
Vij momci, borite se za ovo ree i vreicu baci na tlo. A ona je moja dometnu i koraknu prema Eli. Sva trojica pohlepno navalie na vreicu
kao ovce na stol i stanu se otimati. Sendi uspe da
je zgrabi prvi. Ostala dvojica tiskala su se oko njega pretei jedan drugome svaki je svojatao pravo na opljakani novac.
Podeliu ga pravino uveravao ih je Sendi, a potom uzjahao. ekajte da stignemo u logor. Vi sada natovarite dabrova krcana. I to je novac.
Frisko odveza konopac kojim je Eli bila privezana za drvo. No, nju nije odvezao. Drei laso u jedinoj, a njenu ruku u drugoj ruci, grubo je
povue do svog konja.
Panj i se, i to brzo! naredi joj.
Eli uzjaha. Remeni stremena bio je za nju suvie dug.
Momci, sad se gubite odavde i uhvatite mi one konje to smo ih videli kraj potoka.
Dok je Fresmo podeavao stremem, Eli ga je prezrivo gledala. Bio je to brutalan, surov ovek, im bi je taknuo, Eli bi osetila nesnosno
gaenje. Na sebi nije imao oruja, ali je na sedlu u futroli drao revolver a u koricama puku vinesterku. Eli bi bila kadra da ga ustreli, a
zatim da pobegne. Imala je dovoljno hrabrosti da pokua. Meutim, ostali se misu izgubili iz vida sve dok Fresmo nije podesio stremen. Om
se uputi za njima vodei konja. Eli se obazre i ugleda tanak pramen dima kako izbija kroz vrata kolibe. Potom baci pogled svuda unaokolo
grozniavo razmiljajui kako da pobegne. Bilo joj je jasno da meu ovim tipovima nee dugo biti sigurna. Ma ta morala uiniti, mora
uiniti istog dana, samo neka joj se prui povoljna prilika.

Pokraj gaza na potoku Samdy uhvati jednog od Slingerlendovih konja divinog mustanga, Elina ljubimca. Konj. taj bio je brz kao vetar. Kad
bi ga jednom uzjanala, mogla bi umai, jer gia ni jedan od razibojnikovih konja ne ki mogao dostii, u to je bila uverena. Fresmo baci laso
mustangu oko vrata.
Moe li jahati bez sedla? upita on Eli. Eli laga da ne moe. Najpre je mislila da im
da do znanja kako toboe nije neka naroita jahaica^ to bi joj kasnije moglo koristiti. Onda joj meutim pade na pamet da e joj se moda
pruiti prilika da se domogne revolvera ako bude jahala ma Firesmovu sedlu.
Frisko se baci na mustanga, no ovaj ga brzo zbaci. Ostali prasmue u buan smeh. Frisko sono opsova, potom ustade i pokua ponovo. Ovaj
je put mustang bio mirniji, ali je bilo jasno da mu se teret nimalo ne svia.
Frisko krene i povede svoga konja na kojem je bila Eli.
Eli zau kako se ostali razbojnici prepiru oko neega, po svoj prilici oko zlata to ga je Sliogerlend prikupljao dugo godina.
Nastavie put do mesta gde se dolina zavrava i prelazi u drugu du koje krivuda staza za Sv. Vraio i Laranie. Tom su stazomi jahali na istok
nekoliko milja, a onda uli u jedino poprenu dolinu u kojoj se nalazio njihov logor. Nisu se trudili da sakriju tragove iza sebe niti uikradeni
tovar i konje, a koliko je Eli mogla zakljuiti, nisu se plaili ni Indijanaca. Bie da su stigli iz Kalifornde, a kako su uprljali ruke zloinima
zakljuila izbegavali su karavane i logore i zato bili neupuena o opasnosti koja preti od Indijanaca u ovom kraju.
Bilo je skoro podne kad su razbojnici stigli u svoj logor. Sunce je postepeno iezavalo iza tmastih oblaka. Spremala se oluja. Frisko sjaha s
musitaoga, ispusti njegove uzde, a potom pusti uzde i svom konju. Zaftim se dmsfeo zapilji u Eli, no im im se pogledi sretoe, ona prezirno
i sa strahom okrenu glavu u stranu kao da je u njegovim oima ugledala neto strano, neto to pri i obeeauje, neto opasino i odvratno.
On je grubo skide sa sedla.
Eli ga odgunnai! i prkosno se odupre. Na neki nain oma je do sada bila poteeoa od postupaka ovakvih tipova, mada je ranije s majkom
ivela u divljem kraju. Znala je da bi svako pruanje otpora bilo beskorisno. Time bi ga samo jo vie razjarila. A ona jo nije bila spremna da
umre.
ekajte reMa je.
Aha! Gle ti oje! zabrunda Frisko teko diui. Bala je to zdver u ljudskom obliju.
Frisko, ja sam Durandova ki! ree Eli.
Ma, ja sam ve "pomislio da te odnekud poznajem. Ali si se razvila u odraslu enu i postala prokleto zgodna.
Eli ga pozva na stranu, podali je od ostalih, koji su se opet na sav glas prepirali. Frestno, vi traite zlato ree oma pre potvrdno nego upitno.
Svakako. Ali, ne traim ja ovakve mrvice kakve smo nali u kolibi. Time se nee izvui naceri se Frisko i kvrcne palcem prema svojim
sauesnicima.
Jeste li znali Horna? nastavi Eli.
Horna! Je li to onaj kopa to je otkrio bogato nalazite u blizini Sacramenta?
Da, ba taj uurbamo e Eli. MK.... mi smo otputovali iz Kalifoitnije njegovim karavanom. On je sve svoje zlato vozio sa sobom.
Frisko pokaza jo vei interes.
Napali su nas Sijuksi... Hom je sve to svoje zlato zakopao... na jednom mestu. Svi puitmici u pobijeni, svi osim jednoga... osim mene... I ja
znam gde je zlato. Eli se strese od onoga na to su je podsetile rei koje je izgovorila. Ali nikakva je jeziva seanja ne bi vie mogla
obeshrabriti.
Frisko otvori svoja velika usta da dovilkine druigo vima neoekivanu novost.
Nemojte ih zvati... nemojte im rei proaputa Eli. To je moj jedini uvet. Odveu vas oa mesto gde je zlato sakriveno.
Curo, ja tebe mogu prisiliti da oda to mesto odgovori Eresino preteim glasom.
Ne, ne moete.
Nisi ba odvie pametna ako misli da ui te pustiti uz jednu ceno! da otkrija tamo nekakvo blago. Zlato e uskoro u ovom kraju pojeftiniti...
A lepotice kao to si ti prava su retkost.
Ne, nisam to mislila... Oslobodite se ositalih... i onda u vas odvesti tamo gde je Horn zaJkopao zlato.
Frisko se zabuilji u nju. Potom se zadovoljno osmehnu. Druga ga je njena ideja oevidno iznenadila. Bio je polaskan. Pa ipak, neto mu nije
bilo pravo.
Ali, Framk... on mi je prijatelj... To je onaj s crnim sombrerom bunio se Frisko. Njemu ne bih mogao uiniti oikakvu psinui... Kakvu igru
igra curo? Ja u te prisiliti da mi kae gde je zlato. Prabiu te, pa e mi kazati.
Muenjem me neete prisiliti odbrusi Eli ljutito. Nema te sile koja bi me prisilila... ako ja to ne elim. Vi znate da nemam nikakve anse da
budem poteena od nasilja ako ostanem meu etvoricom ljudi kakvi ste vi.
Nemoj biti tako sigurna da te ne bih mogao prisiliti da progovori. Inae, u stanju sam i da te zatitim od drugih. Sluaj, ako pristane da i
Frenk bude s naima, moda u te i zatititi... Devojko, ne lae li ti ono o zlatu?
Ne laem.
Zato ga onda traper nije iskopao za sebe? Mot& da si muodala tu tajnu.
Zaito to se bojao drati zlato u kolibi ili negde u blizini. Hteli smo ga ostaviti tamo gde jest sve dok ne budemo spremni da napustimo ove
krajeve.
Fresmu se ovo objanjenje uinilo uverljivim, i on se jo vie zamisli.
U meduiviremenu prepirka izmeu ositala tri razbojnika poprimala je takve razmere da se mogla svakog asa oekivati estoka borba.
Ma, podeliu ovo zlato kad tome doe vreme uveravalo je Sendi.
Ali, drue, to nije poteno usprotivi se stari Mile. Da poludi! Jasno mi je da hoe prigrabiti sve sebi.
Cmomanjasiti razbojnik pometnu Saodvu pesnicu pod nos.
Reci mi, kad u dobiti svoj deo? upita on besno.
Uito Frisko povie:
Frenka doi ovamo!
Pozvani mu se mrzovoljno odaizva.
Eresno, ovaij Sendi je prava svinja! ree Franak srdito.
Puisiti ih neka se pokolju oko onog plijena. Mi Imamo bolju lovinu... Uostalom, oni e ubiti jedan. drugoga i nama e ostati sve. Hajde, pusti
ih, dj im tu mogunost.
On povede Eli i svog konja u stranu.
Donesi zaveljaj, Frenk povie.
Franlk poe i povede mustanga. Nedugo zatim vrati se s jedinim zaveljajem. Frisko zbaci sedlo sa svog
konja, izvue iz korica revolver i puku, pa revolver stavi za opasa, a puku prislani uz jednu gramu.
Sendi e ucmekati starog Mlilesa za nepun minut primeti Frisko.
Kakva je to druga lovama? Frenk e znatieljno.
To je zlato, Frenk... zlato! odvrati Frisko. Onda u nekoliko rei ispria svom drugu o bajoslovnom bogatstvu to ga je Horn zakopao. No, pri
tom nije spomenuo onaj uvet to ga je Eli postavila, uvet pod kojim e odati mesto gde je to bogatstvo sakriveno. Oigledno nije sumnjao da
e mu prisiliti da kae gde je zlato.

Pa, hajde onda da pronjukamo! usikliklne Frenk, a njegovo se tamnoputo lice ozari.
Treba da se to pre izgubimo iz ovog divljeg kraja.
Slaem se, drue! Da mi je samo znati kad emo stii do graditeljskih logora. Tamo ima zlata, viskija i ena koliko ti srce eli!
Sada imamo dosta toga i tu, na dohvatu primeti Frainik. Iskoristimo priliku dok nam se nudi.
Brakide ih revolverski hitac. Onda se zau psovka, a zatim odjekinue jo dva hica iz razliitih revolvera.
Samdy je pucao poslednji hladno primeti, Frisko. Naravno, obojica su poljubili zemlju... Idi vidi je li stari IVDiles ucmekao Sendija.
Frenk dugim koracima poe ispod drvea ka mestu obrauna.
Eli bee otvrdnula u svemu, i ovi revolveinski hici upozorili su je da sada ima dva neprijatelja manje, i da mora hitro iskoristiti prvu povoljnu
priliku da se oslobodi iz kanda opasnih hulja. Mogla bi se baciti na mustanga i s malo sree umaknuti. Bila bi kadra pograbitivimesterku i
ustreliti jednoga od dvojice siledija, a moda i obojicu. Ali duh koji jiu je nadahnjivao i davao joj hrabrosti da pokua ostvariti takve
namisli, prisilio je da dka, ne suvie duigo ali ipak da prieka dok se ne pojavi povoljniji trenutak.
Frenk se vrati Fresmui i donese vreicu sa zlatom^, onim zlatom, koje je uzrokovalo krvavi obraun. Fre" smo se smekao.
Sendi je smrtno ranjen. Nikako ne moe preiveti ree Frenk. A stari Miles ve je otegao papke.
Aha! Frainik, ja odoh po ostale zaveljaje, a ti pogledaj ta ima u onoj vreici ree Frisko.
Kad je iezao iz vidokruga, Eli odveza laso kojim je bila svezama oko struka.
Nije potrebno da me drite svezanu ree.
Pa naravno sloi se Frenk. Taj Frisko je grub prema damama. A ja sam, kao to vidi, velikoduan i nean... Doi, mala moja, da ti ovo iz
vreice istresam u krilo.
Neu odgovori Eli.
Vidi ti nje! Igra se otpora, je li?... Kakve oi!... Dobro, dobro, nemoj se jo i ljutiti na me!
Frainik istrese sadraj vreice na pesak i pohlepno se sagine nad zlatom.
Eli sevnu oima i, sva protrne u spoznaji da joj se eto pruila dugo iekivana prilika. I mi za trenutak se nije kolebala. Najpre pogleda da
vidi gde se nalazi mustang. Bio je u blizini, zatezao je napola smotano laso. Odjednom ona primeti kako mustang uznemireno die glavu i
strie uima. Neto je uo, osetio. Ona baci pogled uz pristrainak doline i spazi kolonu Indijanaca to su jahali niz pristrainak. Njihove su se
tamne siluete ocrtavale u sunevu sjaju. Jurili su i pribliavali se sve bre i bre, Eli oseti mrak pred oima i obuze je panika. Ipak nekako
skupi snagu i pribere se. Njen je poloaj bio uistinu oajan. Oseala se gotovo bespomonom. Ali radilo se o biti ili ne biti, i ona odlui da se
energino odupre opasnostima.
U jednom skoku Eli se doepa puke. Znala je da mora biti puna. Framk zau kljoeaj kokota.
ta to radi? upita om ljutito.
Ne mii se! opomenu ga Eli, a zatim korakmai natrag do mustanga..Pogledaj uz pristranak! Indijanci!
Ali Frenk se ne osvanu na njene rei. Naglo skoi i uputi se pravo na devojku.
Gledaj, ovee! kriknoi Eli. On nastavi da koraa ravno k njioj.
Uto se pojav Frisko. Trao je to je bre mogao. Lice mu je bilo bledo i prestraeno.
Eli ne oianei ispali na Frenka jedan hitac, i to upravo u asu kad je hteo zgrabiti puku za cev.
Frenk zatetura i bolno zajaukam Potom klekne i preturi se preko drveta, pa opet zajaukinu.
Eli je bila prinuena da baci puku kako bi uhvatla preplaenog mustanga Poto ga uhvati, baci se hitro na njega, zatim ga podbode, vukui
za sobom laso. Poto se oslobodi bunja i kamenja, mustang pomamno jurnu prema istini. Eli je, meutim, doskora ugledala ispred sebe
strme kamenite pristranke to su zatvarali doliniu. Ovde bi je mogli opkoliti, mislila je i bila u tekoj nedoumici ta da radi. Potom naglo
okrene mustanga i jurne izmeu drvea, drei se krajnje lijeve strane doline. Na desnoj strana ulo se toptanje konja, lomljava granja i
prasak bunja. Potom je Eli ula zastraujui urlik Indijanaca. A kad je izbila na proplanak, ugledala je na padini velik broj Indijanaca koji su
jahali vratolomnom brzinom. Dok su jedini jurili niz padinu, drugi su jezdili uz dolinu, oigledno s namerom da joj preseku put. Ali najvei
broj opkoljavao je umarak gde su se nalazili Frenk i Frisko.
Videvi da se nema kamo sakriti, Frisko uizjaha na Frenkova neosedlana konja i otvori vatru. Indijanci odgoivorie vatrom. Pristranei doline
uskoro su bali prekriti gustim, beliastim dimom. Ispred Eli zvidali su meci i dizali prainu. Frisko pojuri mapired u punom kasu. Eli svrnu
mustanga jo vie lijevo nadajui se da e uspeti da pree greben koji na toj strani nije bio suvie visok. No, na njenu veliku alost, Indijanci
su je i tamo ekali. Ona okrenu konja i pojuri pravcem kojim se i Frisko pokuao probiti.
Uto se odnekud pojavi i razbojnik Frenk. Indijanci ga brzo opkolie, pucajui itavo vreme. Konja mu pogodi hitac. Konj posrnu i Frenk
zamalo da ne padne. Ranjeni se konj zatim propne i divlje pojuri da ga jaha vie nije mogao kontrolirati. Jedan se Indijanac izdvoji od
ostalih i pojuri za beguncem. U punom letu Indijanac nape luk i odape strelu. Eli je dobro videla kako se u istom trenutku Franik naglo
uspravio, podigao obje ruke visoko, potom se zajedno sa sedlom sruio na tlo. A kooj, ranjen i uplaen, udari u besan trk, vukui za sobom i
sedlo i gospodara.
Frisko je uspeno izmicao svojim progoniteljima, drei se stalno desne strane doline. Kad je pak uspeo prei na drugu stranu pristranka,
Indijanci su uzalud pucali za njim. Bio je izvan dometa njihovih puaka i strela. Eli se tad nae u krajnje opasnoj situaciji. Po celoj lijevoj
strani razmileli se Indijanci kao mravi. Jurili su na svojini brzim mustanzima kao da ih vetar nosi. Oigledno su hteli da joj onemogue da se
probije u drugu, iru dolinu do koje samo to nije bila stigla.
Eli nije morala terati svoga konja. Jurio je takvom brzinom da se jedva drala ma njemu. Bila je skoro obnervidela od praine koju je vetar
vitlao. Pa ipak, videla je te gipke, polunage divljake kakio se jedan po jedan povlae. Ne spremaju li joj klopku? Ne, nee im uspeti, ona je
predoseala da e izvui ivu glavu i pobei stotinama progonitelja. Njenom se razbaruenom kosom poigravao vetar. Odjednom, opet je
zaula prodorne, jezive urlike indijanskih ratnika. Ali vie nisu pucali za njom. Oigledno su bili otkrili da se radi o eni i vrsto odluili da
je uhvate ivu i odvedu u zarobijendtvo.
Izvanredno brz i snaan, mustang je juirio kao munja, siguran ma nogama, preskaui prepreke, ostavljajuii daleko iza sebe progonitelje. Eli
uzdahne s olakanjem. Verovala je da je izvan opasnosti. Meutim, im je skrenula u drugu dolinu, ugledala je veliku skupinu Indijanaca koji
su je ekali u zasedi. Bila je opkoljena. Odjednom se seti tragine sudbine svoje majke. Pred oima joj se spusti neka sumaglica. Izgubila je
kontrolu nad mustangom. Konj se okrenuo i zastao. Oigledno nije znao kojim pravcem da bei svuda uokolo bili su Indijanci. Eli se uasnu
pri pomisli da e je soai majina sudbina. Tutnjava konjskih kopita potpuno je okruila. Prodorni urlici indijanskih raitnika dopirali su sa
svih strana. Odjednom ona oseti kako je grabi neija ruka. U smrtnom strahiu pomoli se da umre pre nego ugleda lice ratnika. Doe joj mrak
pred oi, poela je gubiti sdvest. niliev lik joj naas zasvetluca pred oima, a potom jeznu. Tonula je, tonula u mrane dubine besdvesti.
Samo je jo omilela, silovit trzaj mustanga i eline ruke indijanskog ratonika oko svog struka. Posle toga vie nije anala za sebe.
Kad se vratila k sdvesti, Eli Li se zatee kako lei pod okruglim indijanskim atorom od kolja i koa.
U prvi: mah uasaio se zaprepasti. Po ivopisnom arenilu boja u atoru odmah je shvatila da se nalazi u rukama Sijuksa. Leala je na
tavljenoj bizotnskoj koi, svezanih ruku i nogu. Pod je bio zastrt indijanskim gunjevima i ukraenim prostiraima od jelenje koe. Kroz
jedan uzani otvor videla je Eli da je dan na izmaku. Indijanski su se ratnici na svojim msitaimzima vrzmali oko atora. Eli je ula iv
razgovor na indijanskom jeziku. Duvao je snaan vetar, a krupne kapi kie pljustale su i udarale po konom pokrovu atora.

Eli gotovo ne poverava vlastitim utilima. Ipak je iva! Pokuala je ustanoviti je li ranjena. Oseala je kako su joj ruke i celo telo slabi i
klonuli, pa i boli je tu i tamo, ali ne jako. Njene su nade odjednom dobile krila. Da su je Sijuksi hteli ubiti, uinili bi to odmah. Moda su je
ostavili kako bi je kasnije muili, ali njoj se inilo verovatnijim da hoe zadrati kao robinju, U tom sluaju Slingsrlend bi je mogao pronai i
osloboditi.
Kia stane padati jae i ravnomernije. Eli oseti miris dima i ugileda odraz plamena na koi atora. Doskora pod ator ue jedna Indijanka.
Bila je to krupna etna, oigledno zamakla u godine, izrazito crnomanjasta, tvrda i naborana lica. Donela je zdelu i pladanj i stavila ih na pod.
Potom gunajui odveza joj ruke i grubo prodrma. Eli se uspravi i sede.
Hoete li me... muiti ili ubiti? upita Eli preplacino.
Indijanka zatrese glavom da pokae kako nije nita razumela. Potom napravi rukama geste koje je Eli lako razumela. Nekako se prisili
[ pojede ponuenu hramu. Bila je prosta i bljutava, ali je Eli ipak utaila glad. Indijanka joj posle toga ponovo svee ruke remenom, odgurne
je natrag na bivolju kou, pokrije je pokrivaem i nestane.
Pala je mrkla no. Kia je livala kao iz kabla. Eli. sama ne zinajui ta se to s ujom zbilo, brzo se zagrije ispod indijanskog vunenog
pokrivaa. Kia je svojim romoremem zagluila sve ostale zvukove i amor u indijanskom logoru. Eli se pitala da li se Slingerlend vratio do
svoje kolibe, tamije do mesta gde je nekad bila njegova koliba, pa ako jeste, ta je preduzeo. Bilo joj je ao toga oveka. Ovaj e mu gubitak
skratiti ivot. Ali on e tragati za njom, ue da se u zarobljenitvu kod Sijuksa nalazi bela ena i nai e naina da je oslobodi. Kako je pri
toj pomisli bila sretna! Zvezda sudbine bdela je nad. ojom. Njeine su molitve usliane. Mislila je na nilia. Za njega bi htela iveti. Molie se
za njega. Izbei e opasnosti i pronai nilia ako pemu ne poe za rukom da pronae nju. Leala je tako, svezana i bespomona, zarobljenica
nemilosrdnih i okrutnih Sijuksa. I sve to je znala bilo je da joj preti smrtna opasnost, da napolju urlie vetar i rominja kia, da je mrak kao u
rogu pa ipak je osetila kako joj bilo radi, kako je podilaze ugodni trnci pomeani sa strahom, kako je proima milima pri seanju na oveka
koga ljubi, i kako joj to seanje daje snagu, i hrabrost da izdri i najvee muke. Ta, onia e na kraju pronai nilia, u to je vrsto uverena i
vrsto reena. S njegovim imenom na usnama, s njegovim likom pred oima, napokon je Eli utonula u san.
Mnogo puta se probudila te mrkle noi i vala um vetra i romorenje kie, mnogo puta bi je spopao uasan. strah, dok konano nije svanula
zora hladna i siva, bez suneva sjaja. Vreme se u zoru stialo, prestala je kia, ali su se nebom i dalje valjali gusti oblaci.
Eli je sate i sate leala sama, svezanih ruku i nogu, i poela je oseati bolove prouzrokovane bespomonim leanjem. I to je due ostajala
sama, to vie je naputala mada i samopouzdanje.
Posle podne opet je posetila stara Indijanka, odveizaila joj ruke i nahranila je kao i pre. Eli joj dade znak da bi htela da joj se oslobode noge
kako bi mogla ustati i malo proetati oko atora. Indijanka joj tu elju ispuni bez oklevanja. Eli se jedva drala na nogama. Bila je kao
omamljena, oseala je vrtoglavicu. Ruke i noge su joj utrnule.
Napolju Eli spazi mnotvo razapetih atora, mnogo konja, indijanskih ena i".dece, a samo nekoliko ratnika. Logor se nalazio u prostranoj
dolini, koja se posebno isticala jedimo svojim prostranstvom. Du ivice logora hukom je proticala brza, mutna reica. Deca se okupie oko
Eli i stadoe znatieljno piljiti u nju. Potom Eli opazi kako je i raitndcigledaju, onim svojim crnim, nepominim, prodornim oima. Logor je
obilovao bogatstvom boja. U njemu je bilo mnogo prekrasnih konja. Pleme oigledno nije bilo siromano. Eli je videla posue, pokrivae,
odeu i mnogo drugih stvari to ih Indijanci nisu sami izradili.
Odvedoe je pred veliku kolibu na koju se nastavljao ator. Onda je ugurae pod ator gde je sedeo stari indijanski ratnik, sed i zguran, i
puio pred vatrom na ognjitu. im je Eli ula, iz kolibe upade u ator mlada Indijanka, niska stasa, lepa, podrugljiva lica, crnih, ponosnih
oiju, sjajno obuena u bogato ukraenu jelenju kou oigledno indijanska pritnceza ili ena poglavice. Uperila je u Eli otrovan, pakosten
pogled. Eli zau kako stara Indijanka neto brunda.
Drugo joj nije preostalo doli da eka ta e dalje biti. Stajala je i trljala bolne zglobove i glenjeve^ zahvalna onoj staroj koja je odvezala.
Opazila je da paljivo motre ma nju i prate svaki men pokret osobito ona mlada Indijanka, koja je svaki as odlazila do ulaza u kolibu i
zavirivala unutra. Unutranjost atora predstavilala je pravu suprotnost unutranjosti onog gde je Eli leala svezanih ruku i mogu. Sve je ovde
bilo suvo i isto, pod je bio zastrt
bogatim gunjevima i debelim vunenim prostiraima svuda unaokolo viseli su razni predmeti premazani ratnim bojama.
Proao je dan a da se nita drugo ne dogodi. Eli su ponovo odveli pod stari ator, svezali joj ruke I noge i pokrili je ebetom. Stara Indijanka
donese joj veeru i odveza joj ruke da bi veerala. Milada Indijanka ude da vidi kako e se Eli drati dok joj budu odvezivali ruke.
Eli joj se obrati moleivim reima i isprui joj svezane ruke. Milada Indijanka ne odgovori nita. Samo je uporno promatrala.
Spustila se tama. Eli je dugo leala budna. Zaspala je tek pred zoru. Ujutro je probudi uasna larma. Rzainje i toptanje konja, povici
indijanskih ratnika, lave pasa, vreva i graja u logoru, sve je to nagovetavalo da se indijanski ratnici vraaju s ojnog pohoda. Eli sva
protrne od straha. Moda sve to anai da je doao as kad e joj se suditi. MtoMa je nastupio trenutak najvee opasnosti po njeni ivot.
Meutim, graja se uskoro stia, a niko se ne pojavi pod njen ator. Stara Indijanka ue da je poslui. Ponovo je odvede pod ator koji je
sluio kao neko predsoblje poglaviine kolibe. Starica povue vuneni zastor izmeu atora i unutranjosti kolibe.
Nedugo zatim Indijanci uoe u kolibu. Sudei po glasovima, bilo je i ena meu njima. Sledio je svean govor, koji je trajao jedan sat ili
neto vie. Eli se sva pretvorila u uho. S vremena na vreme zaula bi ustre, vatrene rei mlade Indijanke, za koju je verovala da mora biti
princeza.
Uskoro zatim dogega se stara Indijanka, razmakne zastor i dade Eli znak da ue u kolibu. Jutarnija svetlost prodirala je kroz irok ulaz u
kolibu i obasjavala njenu unutranjost. U kolibi je bilo mnogo indijanskih raitaka. U sredini stajala je markantna prilika jednog Indijanca. Bio
je to verovatno poglavica, visok, mrav ovek, s oiljeinia i brazgotinama na golim grudima. Njegovo bronano lice^ izbrazdano dubokim
borama, bilo je ozbiljno i oporo, ulsne okrutne i tenike, a iz oiju mu sevao prijeteii plamen. Glavu je drao poput orla.
Njegov prodoran pogled jedva da se tren zadrao ma Eli. Oin rukom dade znak da izvedu devojku. Dok su je vodili natrag, Eli baci letimian
pogled na mladu indijansku princezu. Prkosna, mrzovoljna, pognute glave, pakosna lica, u koje je naglo navirala krv, nabreklih grudi, koje su
se nadimale ubrzanim ritmom, stisnutih pesnica ta ena je predstavljala utelovljenje neobuzdane gordosti, tatine i ljubomore.
Verovatno je poglavica odluio da zadri Eli kao svoju robinjicu, a.tome se estoko suprotstavila mlada indijanska nevesta.
U logoru zavlada tiina. Eli je virila kroz otvor izmeu koa. Nije spazila nikoga osim ena i dece. Oigledno su se indijanski ratnici
odmarali posle naporna jahanja, estoke borbe ili pljakakog pohoda.
Nita se nije deavalo. Sati su sporo, veoma sporo prolazili bespomonoj zarobljenici Sijuksa. Do uiju joj je dopiralo hrkanje umornih
ratnika, koji su spavali kao zaklani. Kad se spustila no, Eli je dobila uobiajenu veeru, a zatim su je ponovo svezali.
Te noi neko blago prodrma i probudi iza sna. Neija ruka kliznu joj od ramena do usana. U ator je dopirala bleda meseina. Eli se trgne, i
spazi tamnu priliku koja je kleala pored nje. Bila bi vrisnula da tamna prilika nije blago apnula: Pst! Ubrzo Eli oseti da su joj ruke i noge
slobodne. Tek je sada prepoznala tamnu priliku. Bila je to ona mlada indijanska princeza. Uvukla se u gluvo doba noi k njoj da je oslobodi i
omogui joj beg. Eli oseti uasan strah, srce joj stane divlje udarati, dok je njena osloboditeljica skidala deo atorskog pokrova. Eli se izvue
napolje. Sjajni je mesec lebdio na nebu i logor obasjavao bledom svetlou. Logor je spavao mrtvim snom. Mlada se Indijanka izvue ispod
atorai Eli dade znak da uti, da e je ona odvesti do pristranka doline. Bila je to prilino velika udaljenost. Ni najmanji um nije poremetio
tiinu i mir prekrasne noi u logoru. Zrak je bio prohladan i miran. Eli je drhtala od straha i hladnoe. Bio joj je to najuzbudljiviji doivljaj u
ivotu. Odjednom je prema mladoj Indijanki osetila suut i toplinu. Indijanka zastane i uze napeto oslukivati. Eli oseti kako je podilazi
jeza. Srce joj ma? as prestane kucati. No, nita se nije ulo ni lave pasa ni bilo kakav um. Konano, ddve devojke stigoe u podnoje
obronka.

Indijanka pokae rukom prema vrbu obronka. Zatim u zraku opie talasastu liniju kao da eli oznaiti pravac pruanja breuljaka i doline
koja ih deli zatim, kleknuvi, u praini prstom napravi jo jednu talasastu crtu da oznai krivudavu stazu. Onda se napokon oprezno odulja a
da ni rei ne progovori.
Eli osta sama... slobodna usred gluvog doba moi u divljem, nepoznatom kraju. Dobila je jedino uputu kako da pronae stazu. Ali kakva
korist od toga, sve i da je pronae? Pa ipak, zvezda sudbine, u koju je vrsto verovala, davala joj je snagu i hrabrost. Eli krene uz obronak
uspinjala se i uspinjala dok nije toliko posustala te je mislila da e joj s.rce iskoiti od umora. Kad je nekako izbila na vrh obronka, bacila se
na travu da otpoine.
Daleko dole u dolini koju je kupala bleda meseina nalazili su se beli atori i svetlucale logorske vatre. Cuo se pospani lave pasa. Eli ustane,
okretne se prema dolini i stane mrmljati molitvu za indijansku devojku ija je ljubomora i tatina velikoduno izbavila iz opasnosti.
Iz daljine dopiralo je tuno zavijanje vukova, od kojeg se Eli strese. No, setivi se Slingerlendovih rei da u toploj sezoni ni jedna divlja
zdver ne napada oveka, Eli se malko oslobodi jeziva straha. Potom stade trati i ubrzo pree uzani vrh obronka. Ugleda jo jednu dolinu,
slinai onoj iz koje je pobegla samo to u njoj nije bilo ni atora ni logorskih vatara. Potom potra niz padinu i oseti veliko olakanje za
posustale noge. Posle naponna penjanja putovati nizbrdicom bila je prava blagodat. Ali, dok je skakutala pristrankom, obuzimao je strah da
e moda nabasati na nabujalu reicu, preko koje nee moi da pree na drugu stranu. Na sreu, dolina je bila suva. Eli se zaas nae na
podnoju suprotnog pristranka i krene uzbrdo. Ila je u cikcaku da lake svlada uzbrdicu, esto je poivala i oslukivala tajnovite zvukove
noi, dok konano nije izbila na vrh obronka. Potoni se spusti suprotnom padinom do sledee doline. Prela je tako etiri obronka i tri doline
izmeu njih dok potpuno nije posustala. Na vrhu etvrtog obronka sela je da otpoine. Bliila se zoira. Eli je to zakljuila po tome to su se
zvezde poele postepeno gasiti, a na istoku se pojavilo bledo sivilo. Ona odlui da ostane na vrhu obronka sve dok ne svane dan tu se oseala
nekako sigurnijom. Ali je ubrzo poela cvokotati od hladnoe. uurivi se na travi podtno strme stene, Eli je eljno ekala da se sunce
pojavi na obzorju i da je ogrije svodim toplim zracima.
Uskoro zvezde na nebu potpuno se ugasie a bleda svetlost preplavi istok. Dolina je pospano leala u seni, a iz tamnosive izmaglice prenut se
strmi obronci i vite kose. Beskrajno more mutne, nejasne izmaglice, mirno i pospano, odjednom se pretvorilo u naraindasto i rumeno
bljetavilo. Na dalekom obzorju izigla se crvena krivulja. itavo to prostranstvo, beskrajne ravnice i obronci, oblaci to su plovili nebom,
mulina izmaglica to je plavila doline i udolja i lebdela izmeu neba i zemlje, sve to kao da je oivelo na ruimemom bljetaviu jutarnjeg
sunca koje se postepeno uspinjalo prema nebeskim visinama.
Eli Li, izgubljena u visinama divljeg predela, rairi ruke prema istoku i suncu i usklikne: Oh, boe! Oh, nili!... nili!
Kad se okrenula i bacila pogled dole u dolinu, Eli je spazila vijugavu stazu koja je bila nalik na belu traku. Sledila je pogledom do mesta gde
se dolina proiruje u prostranu ravnicu. Zakljuila je da se mora spustiti niz padino do umarka i bunja i onda se oprezno uljati u pravcu
istoka. Za nekoliko dana na svaki nain, mora se nameriti na putnike u protivnom e umreti od gladi ili pak ponovo pasti u ruke Sijuksa. ei
se ne treba plaiti, jer je neavma obilna kia posvuda ostavila itave lokve vode.
Poto se brzim koracima zaputila niz pristranakj Eli se sve vie oslobaala mune neizvesnosti i straha. Ruke i noge, koje su joj se bile skoro
ukoile od hladnoe i umora, ubrzo je razgoala i zagrijala. Sada joj je vreme brzo prolazilo, bre nego bi ona sama htela. Sunce je ve bilo u
zendtu kad je prevalila put od svega nekoliko milja. A potom, dok se poput Indijanca prikradala od stabla do stabla, od buma do buna uz
obalu reke to je krivudala dolinom, sunce se sve vie primicalo zapadu.
No je zatekla na izlazu iz doline. Sada se pred njom prostirala neizmerna, monotona prerija poput beskrajnog okeana. Eli je drhtala od
uzbuenja i straha. Tumarajui prerijom, naie ona napokon na neki humak, ija je jedna strana bila obrasla alfijom. Bilo je to jedino
prikladno sklonite. Eli otpue na humak i zguri se u zavetrina. Molila je i uzdisala do kasna doba noi, i na kraju, iscrpljena od umora i
straha, utonula je u san.
Sledeeg dama naie Eli na stazu, no ne htede produiti njome, da sluajno ne sretne razbojnike ili Indijance, Casak je neodluno razmiljala,
a omda nastavila put pravcem koji je bio paralelan stazi, ali udaljen od nje nekoliko stotina jarda. Svaki se as ogledavala da je ko ne
iznenadi u pustom i nesigurnom kraju. esto bi zastala da se napije vode i da otpoine kako bi sauvala ono malo snage to joj je bilo
preostalo posle svega to je proivela. I taj dan joj je protekao odve brzo. Bila je jo udvek daleko od sveta, u srcu samotne, puste prerije, U
sumrak je pokuala nai kakav zaklon, ali nigde ga re nae. Nije bilo druge, valjalo joj je prenoiti na istini kojom je brisao leden i snaan
vetar. Nikako nije mogla sklopiti oka. Na tom mestu kao da se skupila sva pusto i divljina celoga sveta. utala je alfija, sipio pesak, otro
zavijao i cvilio vetar, crnela se samotna no,, varljivo treperile zvezde, izdajniki sjao mesec, tuno i umorno kamutali prerijski vuci i sve je
to poput strane aveti kljucalo u mozgu devojci, dok nije posve izgubila hrabrost. Nije smela zaklopiti oi, ni pokriti lice, jer onda nee na
vreme opaziti one sablasne prilike koje se zaizvesno uljaju put nje da je epaju u tami.
Oh. Boe, zar si me ostavio?, zacvili Eli drhtavim apatom, sva izbezumljena od strave.
to su strani bili ti beskonani sati! Mrana koprena noi obavila je preriju, i sve nemani ovoga sveta uljale su se k Eli, izgubljenoj i
prestraenoj devojci, ostavljenoj na milost i nemilost pustoj tmici!
Celu no provela je Eli drui i oslukujui stravine umove. I kad je ve bila na izmaku snaga, suince se napokon, ukaza na horizootu i
raspri sve strahote to ih je proivljavala.
Toga dana nije Eli nigde mogla naii vode. inilo joj se da e umreti od ei. Glad je bila potporno zaboravila, premda ve danima nije nita
okusila.
Iako se jedva drala na nogama,, nastavila je pot, svaki as posrui i vukui nogu za nogom, i tako malopomalo ostavljala iza sebe milju po
milju. S vremena na vreme osvrtala se ne bi li koga ugledala, ali nigde nikoga nije bilo.
Tako se zavrio i taj naporni dan, koji joj je, pored svih tegoba i muka to ih je pretrpela, bio.nekako drag i kratkotrajan u odnosu na
beskonane sate i strahote to ih donosi no. im je krajinu prekrila tama, Eli je opet zapala u sumorno raspoloen je, opet se setila traginog
udesa svoje majke i s njenom sudbinom povezala svoju vlastitu. Uveravala je sebe da e uskoro biti izvan opasnosti, da e neko naii i spasiti
je. Ali injenice su joj izgledale drukije^ Ne milosrdna stvarnost koja je bila tu, prisutna, neumitna, davala joj je povoda da pomilja na
najgore. Pretila joj je opasnost da umre od gladi i ei. A tek Indijanci! Hiljadu puta u mati je ula brze udarce kopita indijanskih konja.
Takvu joj je stravinu sliku doaravalo ak i utanje alfije ma povetarcu.
No je "bila mrana, vreme oblano i sparno, pretila je kia. Eli se okretala na sve strane da vidi kakva joj se to tajanstvena opasnost
prikrada. Kako je jeziva ta nona tmina u kojoj se javljaju prikaze! Iz daljine oulo se umorno zavijanje gladna i osamljena vuka. No, Eli se
vie plaila one nevidljive, neopipljive opasnosti. Ako i preivi ovu no, doi e druga, jo strasnija, i strah i uas e joj dokrajiti ivot.
Najradije bi odmah umrla. Kao ranjena zdver koju sa svih strana opkoljavaju neprijatelji, Eli se prestraeno ogledavala i smiljala kamo da
utee. Svaki i najmanji um terao joj je strah u kosti. Njem unezvereni pogled bio je uprt u tminu, ona se instinktivno odupirala mislima o
porazu. Nije bila volj
na napustiti borbu i predati se u naruje hladne, strane smrti. Nije joj se umiralo.
U mati je doaravala niliev lik. On je iv! I upravo u ovom trenutku misli na nju. On oekuje od nje da nadvlada samu sebe, da prebrodi sve
opasnosti i tegobe. ula je njegov glas, koji je dopirao iz daljine, onaj isti glas koji je bodrio i omoguio joj da se oslobodi straha,
iscrpljenosti, beznadnosti i izbeziumljenosti, i povratio je s ivice groba.
Tako je prola i ta no.
Izjutra, kad je sunce obasjalo iroko prostranstvo prerije, u daljini se zasvetluca beli niz tekih prerijskih kola to su se kretala sa zapada.

Eli prodorno kriknu i iz njenog srca izbije sva patnja i sav strah to ih je proivela. Ponovo spaena! Obuze je stid to se toliko predala crnim
slutnjama. Bila je sada zahvalna sudbini to je namerila na spasonosni karavan. Zaklinjala se svim i svaim da vie nikakvi dogaaji, ma
koliko bili okrutni, nee pokolebati njenu veru i nadvladati njen duh.
Vie mije sumnjala da e se jedinog dana sresti s niliem. Bila je vrsto reena da ga trai na sve etiri strane sveta sve dok ga me nae. On je
eka, on mora biti negde na Istoku. I ivot joj opet postao lep, neizrecivo bogat i vedar, raskono sjajan i sve poput jutarnje svetlosti sunca.
ekala je. Karavan je jo udvek bio udaljen od nje nekoliko milja. Ali nita zato! Vano je da se ne radi o privienju, da to nije nikakva fata
organa, nikakav priki iroke ravnice. Eli je motrila svaki pokret karavana. Ako su joj stravini noni sati bili beskonano dugi, ovi asovi
usred bela dana, asovi puni nade, prolazili su joj brzo ilako.
Napokon je ugledala izviae kako jau uz bok i ispred karavana, a potom spazi i volove kako s naporom vuku teka prerijska kola. Karavan
je bio dug i dobro oboruan za odbranu.
Eli napusti humak i potra na karavanski put. Ali nije mogla dugo trati. inilo joj se kao da su joj se noge ukoile. Teturala je i nekako stigla
na put. Poela je mahati maramom. Karavan vie nije bio odvie daleko. Sigurno e je neko ugledati. Ona zatetura i ponovo mahne
maramom.
I gle! elni izvia zaustavi konja. Napokon! On upre prstom prema Eli. Ostali jahai okupae se oko njega. Karavan stade.
Eli zau glasove. Mahnula je rukom i pokuala trati. Jedan izvia sjaha s konja i poe joj u susret, oosei puku. U karavanu su se uplaili
da bi to mogla biti smicalica Sijuksa. Eli spazi kako joj ustrim koracima prilaz! mrav, postariji ovek sede kose.
Pa to je bela ena! povie izvidnik. Ostali potrae napred poto Eli stade teturati
prema njima.
Ja sam sama... ja sam... ja promuca Eli.
Bela ena u indijanskoj odei javi se neiji glas.
Sledio je vrst stisak ruku.
Beim... od... Indijanaca! izmuca AUJte.
Gde su Indijanci? upita mravi, stari izvidtndk.
Preko, iza onih brda... daleko su... dvadeset malja... moda i vie. Drali su me u zarobljenitvu. Pobegla sam... pre etiri... pet dana.
Grupa ljudi to se okupila oko devojke odmatane se da propusti jo jednog oveka.
ko je to? ko je to? javi se neiji glas, nekako mekan i tean, a ipak s prizvukom eline odlunosti.
Eli je ve ula taj glas. Pred njom se pojavi visok ovek, u dugom crnom kaputu, ovek sa irokim crnim sombrerom na glavi, prslukom s
utkantijm cvetiima i arenom lepravom manom.
Devojka se zaprepasti. Oseti kako joj se srce stee.
Eli! uzvikne visoki ovek zvonko.
Ona podie glavu i ugleda preplanulo pristalo lice lice panca, s bademastim oima, crnomanjasto a privlano poput magneta. To lice se
odjednom zaari.
Eli u njemu prepozna oveka s kojim je neko pobegla njena majka oveka za koga je dugo verovala da joj je otac pustolova Durandoa! I
onda oma klonu, pade u nesdvesti.
Kad se osdvestila, Eli spazi da se nalazi u kolima s platnenim krovom i da se oko nje nalazi nekoliko priprostih ali simpatioih ena.
Odmah joj pade na pamet Durando. Tu ga nije bilo, kraj nje, ali se setila da je prepoznala njegov lik as pre no to e pati u nesdvest. Ne, to
nije bilo privienje, to je bio on, Durando! Sigurno se nalazi u nekim drugim kolima karavana.
Kola su se kotrljala velikom brzinom iako su ih vukli volovi. Spoznaja da se negde u blizini nalaze Sijuksi oigledno je izazvala pandan
strah meu putnicima karavana, zbog ega su vozari nemilice tukli volove.
Pitanja znatieljnih saputndca pljustala su kao kia, no Eli je bila krta u odgovorima. Usta su joj bila suva i ona je pohlepno pila vodu, dok
za jelo nije uopte marila bila je siavie iscrpljena i umorna, ada bi joj se jelo.
iji je ovo karavan? bilo je njeno jedino pitanje.
Durandov javd se jedna, ena. Po njenu tonu videlo se da Durando slovi kao uticajna linost i da u karavanu uiva strahopotovanje.
Dok su kola karavana jurila vratolomnom brzinom, Eli je polako obuzimala klonulost i dreme. I dok je tako leala u kolima koja su se
utasno drndala, razmiljala je o ironiji svoje sudbine. Pobegla je od Sijuksa da bi odmah zatim pala u ruke Durandou! Pa ipak, u njoj je jo
udvek tinjala nada. Durando putuje na Istok. Tamo negde mogao bi se sresti s niliem. Doi e do obrauna izmeu njih, I nili e pobediti. Ne,
nikad joj Durando nije bio blizak. Cesto se pitala kako to da, iako joj je udvek bio dobar, nita ne osea za njega. Sad joj je bilo sve jasno.
Mrzila ga je iz dna due. I ako iko ugroava njenu sigurnost, onda je to svakako Durando. Eli se u mislima vrati u prolost. Doe do
zakljuka da je kroz Durandove kockarnice prola prava bujica izopaenih, ambicija i niskih strasti i poriva, Durando je, nema sumnje, sada
krenuo na put da u prvom redu uhvati njenu majku, a onda da neto i uiari u graditeljskim logorima. Ali mu rajona majka nee dopasti
aka. Eli je zbog toga bila sretna.
Napokon je utonula u san. Spavala je dugo, a kad se konano prenula, ponovo je zapala u dreme. Odjednom se kola naglo zaustavie. Eli je
ula uobiajene povike volovima da stanu. Uskoro oko nje se sve uskomea, i to je potpuno razbudi. Odmah joj sinu kako bi se svakog asa
mogla nai licem u lice s Durandoom. to treba da mu kae? U kojoj meri da ga upozna s onim to se dogodilo? Ne, ni rei mu nee rei o
majci! On bi se manje bojao kad bi znao da je poginula. Durando se udvek bojao Eline majke.
ene s kojima je putovala pomogoe joj da izie iz kola. I poto su uvidele da je Eli odvie slaba i iscrpljena, toliko te ne moe stajati,
napravile su joj leaj na zemlji. Mesto logorovanja u svemu je bilo nalik na ma koji deo te turobne prerije, s tom razlikom to je negde u
blizini logora sigurno bilo vode. Eli je saznala da su njene saputnice jedine ene u karavanu. Bile su to priproste, neuglaene osobe, no ipak
susretljive i prostosrdane, navikle na mukotrpan i astan posao. Po svoj su prilici to bile supruge naoruandh pratilaca karavana.
Te ene nisu mogle sakriti svoju radoznalost ni ueoje u vezi svega to se odnosilo na Eli, a ni divljenje prema njoj. Kad god bj joj prilazile,
ona je to primetila, udvek bi se meusobno doaptavale. ini se da im je Eli bila suvie misteriozna.
Ubrzo Eli spazi i Durandoa. Tao je ravno prema njoj. Kako ga se dobro seala! Kao da je bila s njim
sve do pre nekoliko dana. Pa ipak, sve to vreme otkako je s majkom pobegla od kue, vreme koje je delilo od detinjstva inilo joj se
beskonano diuigim.
Durando se obrati enama i pokaza rukom prema Eli. Po njegovu dranju i pokretima Videlo se da je to ovek uglaena ponaanja, pravi
gospodin. Ali i pored toga, izgledao je upravo onakav kakvim ga je opisala njena majka propao ovek otmena roda, pustolov, rtva niskih
strasti.
On joj prie i klekne pored nje.
Kako se sad osea? upita. Glas mu je bio nean i prijazan, drukiji nego u ostalih.
Ne dre me noge odgovori Eli.
Jesi li povreena?
Ne... samo sam strano iscrpljena. : Pobegla si od Indijanaca, je li?
Da... od Sijuksa. Hteli su me zadrati kao robinju. No, jedna me mlada Indijanka oslobodila... i odvela me iz njihove doline.
Durando se nakalja i prinese vraitu svoju dugu mravu, menu ruku.

Gde ti je majka? upita promuklim glasom. Lice mu odjednom posta avetinjski bledo.
Eli mu je gledala pravo u oi, obuzeta uenjem, bolom i sumnjom. Mama! Nisam je videla skoro ddve godine.
Boe! Sta se dogodilo? Izgubila si je? Ili su te razdvojili od nje? Indijanci? Razbojnici? ko? Priaj mi!
Vie ne moram nisam ti duna priati... ne moe mi nita ree Eli. Njegova patnja je produbila njenu vlastitu patnju i neizrecivu bol. Bilo joj
je ao Duranda. Izmenio se ostario je lice mu je bilo izbrazdano borama, i to je bila za nju novost
Godinu dana proveo sam u Ogdenu i okolici^ godiou dana evo tragam za vama nastavi Durando. Reci mi jo togod.
Neu! kriknu Eli.
Onda, ti neto zna o njoj, je li? tiho, vrlo tiho upita on.
Ja nisam tvoja ki... a mama je pobegla od tebe. Da, sad to znam ogoreno e Eli.
Ali, zaboga, ja sam te othranio i odgojio... i brinuo se o tebi, pomogao ti da se koluje protestovao je Durando uzbueno. Smatrao sam te
svojim detetom. I udvek sam bio prijazan prema tebi, Ja sam... ovaj... ja sam zbog tebe volio i tvoju majku.
Da, znam to... Samo, bio si pokvaren.
Kad nee da mi kae, mora da ti je majka jo iva uurbano e Durando. Ne, ona nije poginula... Ja u nju ve pronai. Ili u je prisiliti da
mi se vrati, ili u je ubiti... Posle toliko godina... da me napusti!...
Durando se, izgleda borio s oseajima to su se u njemu silno uskomeali. Taj je ovek bio ohol, uobraen, okretan i krepak, ali su se na
njegovu bledu licu ipak odraavali ivotni poraz i razoaranje.
Gde si ivela itavo to vreme? upita on nervozno.
Tamo, iza onih brda, kod jednog trapera.
Ti si sad odrasla ana. Kad sam te ugledao, pomislio sam da je to dvojnica tvoje majke. Upravo je takva bila kad smo se sreli.
S izrazom tuge on se u duhu udubio u prolost, obnavljajui uspomene. Eli je opazila kako je njegova nekad popuit ugljena crna kosa, sada
proarana sivim prugama.
Sta kani uiniti? upita Eli.
On se odjedared promeni. Na njegovu licu vie nije bilo blagosti. Odjednom kao da mu je ilama prostrujio bes, oi mu se zacaklie. Opet je
to bio kockar Durando, koga je nadvladala pouda za zlatom i elja za raskalanim ivotom.
Tvoja majka me je zbog tebe napustila ree om razdraeoo. U ovoj opasnoj igri ti si mi dopala aka. Zadrau te sve dok s njom ne izravnam
raune.
Eli oseti kafeo je obuzima strah, onaj isti strah to ga je oseala u detinjstvu kad bi je Durando kanjavao zbog neposluha.
Ne moe me zadrati protiv moje volje... pogotovo ne meu ljudima koje emo sresti na putu prema istoku.
Mogu, i hou! ree Durando odmerenim ali odlunim glasom. Uostalom, mi i ne putujemo na
Istok. Biemo u kraju surodvem od zlatotnosnih poljana u Kalifonniji, tamo gde ne vai zakon ve puka i novac... Samo, pazi, pisne li o
mana ikome ma i jednu re, neka ti se bogovi smiluju!
Durando je plamtio od besa, bio je to pravi bes temperamentna panca. Bio je spreman uiniti svako zlodelo, mogao bi muiti, ubiti. Njegova
je jar ost i pakost bila neobuzdana, silovita. Ljubav, jedino plemenito uvstvo to je postojalo u zbrci njegovih izopaenih ambicija i strasti,
sada se pretvorila u mrnju. Eli ga je poznavala u duu. On je jedini ovek koji joj je ikad grubom silom nametnuo svoju volju. S gorinom je
zakljuila da e je snai gora sudbina u njegovim akama nego da je ostala u zarobljenitvu Sijuksa. U Durandovoj naravi ivi sva okrutnost
njegova roda iz Staroga sveta. Shvativi to Eli oseti kako tone u crno oajanje. Od silne strave i jeze zaklopila je oi.
Posle nekog vremena ona oseti da se Durando udaljio. Oseala se kao nemono bie koje je opinila smrtonosna zmija i kome nema spasa ni
otkud nije bila kadra ita uiniti, samo ekati. Uzdrhtaila kao prut na vodi, tuno se prepustila spoznaji da mora ostati pod Durandovini
nadzorom sve dok se ne pojavi neko jai od njega i ne oslobodi je. I odjednom joj se uini da se nili povukao u davnu prolost, da je iezao
iz ntene sdvesti. Pa ipak, kad bi samo ula njegov glas, kad bi ugledala njegov lik, dotoila bi njegovu hrabrost i poput tigrice skoila da se
hrani. Ali gde je nili? Pred Durandovim arobnjakim pogledom, rasplinue se smelost, maelgivosit i poverenje. Zamuti se slika o niliu.
Ostade samo ljubav, ljubav beznadna a ipak neugasiva.
Ponirivi se sa sudbinom, Eli obuzda uvstva te se pribere. Malopomalo postala je opet normalna, te je jela, oporavljala se, mirno spavala i
opet stekla sveino! i krepkost.
Karavan se kretao dalje, prevaljivao je dvadeset pet milja dnevno. U sledeem logoru Eli ponovo pokua hodati, no osvedoila se da je jo
udvek preslaba. Tabani su je boleli kao da ih je neko zgnjeio, a noge kao da su joj utrnule. Svaki Joj je korak bio uasno naporan i praen,
bolovima. epesala je
tako od jedne logorske vatre do druge svi putnici, inae grubi i neotesani ljudi, bili su prema njoj prijazni. No, Eli je znala da to nisu same
potenjaine. Durando je uposlio svu silu ljudi i bilo je oigledno da je primio svakoga ko se javio. Rudari, lovci, izvidnici, kao i ljudi kojima
se nije moglo odrediti neko zanimanje, ljudi koji nosili peat razvrata i surovosti, takvi ljudi su sainjavali Durandov aroliki kara vam. To
to ih je Durando drao pod svojom rukom govorilo je mnogo o njemu samome. Eli se dobro seala majinih rei kako Durando ima
izvanredan dar da privue ljude i da ih dri pod stegom, da ih vodi,
Jednom, dok je tako etala, kad je celi karavan bio zabavljen poslovima, kraj nje proe ljudina neka irokih ramena i zadvene glave, te joj
mimogred apnu:
Curo, ako nee da Durandou preoreem grkljan, onda mu nemoj ni pisnuti o meni!
Odmah je prepoznala to lice, uzbueno i crveno, kukasta nosa, drskih oiju i odvratnih usana. Frisko! Umafeao je Sijuksima i pridruio se
Durandou.
Eli podie jeza. Kraj ovakva tipa, Durando je pravi aneo uvar. Ona poe dalje a da ne dade nikakva, zinalka. No, Frisko je bio siguran da
ga oma mee odati. Eli oseti kako joj srce poskakuje. Nagon neki neodoljivi terao je da potri k Durandou, onako kako je to inila kao dete.
Durando joj je zaveo i upropastio majku namerava da i nju pretvori u mamac za kockare: pokazao joj je kakva bi bila njegova osveta majci
da je iva ipak, usprkos svemu tome, on nije poput Friska, miti je nalik ijednoim od ovih mukaraca u karavanu, od ijih pogleda ona zazire
kao od vatre paklene.
Vratila se u kola gde zatee neke svoje saputnice i par mukaraca odreenih da ih tite na putovanju ene, po porodi ljubopitljive i
dobrohotne, obasipale su je kojekakvim pitanjima Eli je meutim odgovarala kratko i turo, pa s.u je napokon ostavile ma miru.
Onaj suvonjavi stari izvidnik to je prvi ugledao Eli kad je doteturala na stazu ree joj da ima preko stotinu milja do prvog logora graditelja
eleznice.
Celim je putem nizbrdica kazao je. Stii emo mi brzo u logor, budite bez brige.
Pa ipak, prola su gotovo etiri dama dok se mije na vidiku pojavio logor ekipe niveliraca odreda prethodnika u gigantskom poduhvatu
gradnje eleznike pruge.
U etiri dana devojci se vratila mladenaka sveina, zdravlje i snaga neostajae joj jo samo ranije samopouzdanje. Svaki dan bi Durando s
njom porazgovarao, bio je utiv i paljiv, ali je uz to budno, kao straar pazio ma nju.
Naavi se u logoru graditelja, Eli se s posebnim uzbuenjem ogledala unaokolo. Ljudi, konji, orua sve je to sledilo trasu to je nili trasirao.
Da li e nili biti tu negde? Kad bi bio, zar to ne bi odmah osetilo njeno srce?
atori graditelja, neki novi i beli, drugi troni i neugledni, protezali su se u nepreglednim nizovima. Iz veih atora dizao se dim, ispod mih
odjekivali su udarci ekia o nakovanj vojnici su stajali na strai radnici u crvenim i plavim kouljama tiskali su se u gomilama poput mrava
u irokom jarku, poredani u nepreglednu kolonu po dva, okrenuti glavama jedni prema drugima, konji su upali seno iz ljese nad

improviziranim jaslama, te se propinjali, njitali i ritali jak i oporan miris sena i goruih drva meao se s mirisom vrue kave i pasulja to se
puio u loncima na sve strane plamtele su vatre. Ispod jednog ogromnog atora nalazili su se drveni stolovi i klupe oa oskudnoj alfiji, po
stenama i girniliju, kao i posvuda nad atorima, suila se odnedavna oprana arolika odea radnika irokom ulicom logora tropotala su
zaprena kola s volovima a koi jai izvikivali sone psovke. Uz logor, pravcem prema istoku dokle god oko dosee, protegla se poviena,
ravna, uta putanja bilo je to delo niveliraca, ekipe to je izvodila zemljane radove, temelj eleznike pruge Union Pacifik.
Ovo je naselje bilo Durandovo odredite. Njegoiv karavan proe kroz naselje i zaustavi se na njegovu suprotnu kraju. Otpoele su temeljite
pripreme po kojima Eli zakljui da e se tu zadrati dugo. Durandova druba stala se odmah razilaziti. Jedan za
drugim izvidnici primie platu od svog gazde, da bi se zatim sa svojim konjima i zaveljajima izgubili prema centru naselja. Stari suvonjav]
izvidndk, koji se susretljivo ponio prema Eli, prie otvoru na platnenom pokrovu njenih kola i oprosti se od nje. ene s kojima je putovala
takoe se oprostie s njom, kazae joj da produuju svojim kuama. Eli bi rekla da su s Durandoom ostali samo oni naroito sumnjivi i
nepouzdana tipovi.
Za vreme tog uurbanog spremanja, Durando prie devojci.
Eli ree ne mora amiti u kolima ako ti ja to nisam naloio. Samo nemoj ni s kim progovoriti a nemoj ii onamo.
Pokazao joj je rukom prema bunom naselju, pravom ljudskom mravinijaku. Ovde se kriju najbogatija zlatna polja koja sam ikad video on
domeimu.
Visoka, retka alfija nudila je Eli malko samoe i mira tumarala je tako od grma do grma sve doik je Durando ne poizva na veeru. Jela je
sama na seditu kola, a kad se spustio sumrak, uvukla se u kola, radujui se to su visoka i to e tako biti odvojena od svega osim nonih
umova.
Spustila se mrkla no logorska se vatra utrnula prigueni glasovi Durandoa i njegovih ljudi, kao i ondh to su mu dolazili u posetu, stalno su
se pojaavali li bivali sve jasniji.
Nedugo zatim prenese se zrakom nekakav udnovat um i amor, drukiji od umova to ih je Eli ikada ula, da bi se zatim pretvorio u
potmuo udaljeni hu!k. Eli se sva pretvori u uho. Provirujuii kroz pilatneni pokrov kola, ugleda kako tminu probija mutna sivet&ost to
treperi iz dugakog reda upalijenih baHji S!vet#j!ki i logorskih vatri, U seni te svetlosti oazirali su se crni obrisi predmeta. Iz tog je pravca
dopirao onaj udnovat, potmuo huk. Eli sihvati o emu se radi. Bio je to huk nonog ivota logora. Nalo se tu na otkupu hiljade ljudi, i kako
je no odKJicalaj tako je onaj huk neprekidno jaao i slabio, egputao se do tihog brujanja da bi se zatim snova dizao. Od ntfega Eli dugo
nije mogla zaspati.
Sledeeg jutra doe Durando i kako podie platneni preklapao na kolima, ona spazi gde sunce sja
visoko na "nebu, odasvud unaokolo ula se buka i jl njava graditelja na poslu.
Durando joj je doneo doruak, pa je naputi kako se mora ponaati. Danju, alj samo dok je on tu, ona smije etati i gledati sve to hoe
meutim, kad njega nema, a pogotovu nou, mora se skrivati u kolima i ne smije se odazvati ma poziv ma ko to bio. Nju e paziti Stit, jedan
od njegovih ljudi, gluvonijem ovek u koga je Durando imao neogranieno poverenje i kome je naloio da upotrebi i grubu silu ne bude li ga
Eli sluala. No Eli ne bi bila kadra pruiti otpor ak i kad bi se oslobodila straha i gaenja to ga je oseala prema od vrata om i neotesanom
muitavku.
Tog dana, po Durandovu nareenju, podignuti su atori i baldahina, izraeni su stolovi i klupe i, na kraju, jedan ovei ator u koji su uneseni
stolovi i klupe. Fresroo je radio vrlo naporno, a tako i ostali, svi osim Stita, ija je jedna dunost bila da budno motri na kola u kojima se
nalazila Eli.
Eli je bilo veoma muno, vreme joj je sporo prolazilo. Koliko e dana morati da provede ovako, u dokolici i pod paskom? Pa ipak, duboko u
pozadini njene sdvesti, tinjala je i postepeno rasla jedna utena misao, misao da e se pre ili. kasnije pojaviti nili, ba kao to se sada pojavio
u njenim snovima.
Celu no je Eli virila iz kola i pri mutnoj svetlosti logorskih vatri i svea promatrala gomilu koju je Durando privlaio pod svoj veliki ator.
Meksikanci, Crnci, Irci svi mogui tipovi, buni, prosti, nehajni i lakomisleni, svadljivi i brbljivi, dolazili su i odlazili. Uskoro su joj u uima
odjekivali dobro poznati, iako ve davno zaboravljani zvui kockancice koja je i ovde proradila punom parom. kripa ruleta, otra i
prodorna, meala se s udesnim zveketom zlaita.
Trebalo je samo nekoliko dama i noi pa da Eli Li shvati kako Durando sve dublje upada u blato lupetine i opaine. Pre toga bio je Durando
kockar radi kockanja, bio je korektan pireima suigraima. A sada? Sada je odbacio i ono malo skrupula to ih je imao, ostala mu sama
gramzivost, bezgranina pohlepa za zilatom i samo za zlatom. Eli je tu njegovu pohlepu osetila, videla i ula. Pao je on nisko i srljao sve
dublje u moralnu bedu a time postajao sve opasniji.
Ne proe ni nedelja dana a kockarnica je ve radila cele noi. Eli je spavala uglavnom danju, Pokuavala je nou da se oglui o uasnu larmu
koja joj je prodirala u kola, kako bi mogla spavati na miru, ali uzalud htelame htela, morala je sluati besne povike, revolverske hice,
zastraujue krikove, pa onda bat tekih koraka i struganje izama onih to su ih izvlaili narfolje ili mrtve ili mrtvo pijane.
Danju bi Eli osetila veliko olakanje, danje svetlo bilo je prava blagodat. I premda je ofoar deo vremena provodila u kolima, pod platnenim
pokrovom, zaklonjena od sveta, promatrala je dnevnu vrevu i upoznala ivot u naselju graditelja.
Bilo je tu razmah efova ef slube sinabdijevainja, koji je dobavljao hranu za radnike ef komumdce, koji je nadzirao timarenje i rad s
konjima ef ekipe za izvoenje zemljanih radova, pa ef kontrole radnog vremena, koji je bio za petama svim radnicima.
Rano izjutra gomila poput vukova gladnih ljudi tiskala se u blagovaonici, gde su kuvari i posluitelji hitali da zadovolje bune prohteve rulje.
O zalasku sunca ponavljala se ista slika ista rulja prljavih i iscrpljenih ljudi otimala se za sedite i obrok.
A na otvorenu, na prostranoj ravnoj preriji, protezale su se duge kolone zaprenih kola, na stotine njih jedna su dolazila, druga odlazila, dok
su koi jai besno vikali a konji se propiojali i izvijali. Suince je sjalo i prilo kao iva vatra, vetar dizao prainu, radnici ubrzavali posao pod
preteim povicima predradnika. I neprekidno se na zapad pomicao uzan, ravan, uit nasip od zemlje, peska i ljuinka temelj prve
transkontinentakie eleznike pruge.
Tako je i dan bio ispunjem zaglunom bukom, ali je ta buka bila nekako velianstvena i odraavala je kolektivni oapoir poradi postizanja
jedinog velikog cilja. Bilo je tu i pumo vojske koja je budno pazila da Sijuksi ne navale odnekud iz busije.
Muli, ef graditeljskog logora, sprijateljio se s Durandooim. Lukavi panac znao je privui na svoju stranu ljude, svih slojeva. A Muli, koji je
neko terao konje, sada je terao ljude.
Bio je krupan i sinaain kao bik, debelih usana, crven u licu, kosmat i nezgrapan, velikih upalih oiju.
U
Okrutan je bio, tako rei ljudoder, pijanica i kockar, siledija i hvalisavac.
Odgovoran jedino kompaniji za koju je radio na temelju ugovora, mrzio je Muli i kompaniju i svoj posao. Na dunosti se oseao velikim bio
je brutalan pesnicom i izmom nastojao je naterati svakoga na poslunost bio je to ovek koji se u teko vreme koristi rezultatima tueg
tekog rada.
U kockanju ga sluila srea. Dobio je neto Durandova zlata, ili, kako je Frisko uz cerek izjavio pred prijateljima, Durando mu je dozvolio da
dobije zlato, i tako je pridobio njega. panac je imao velike planove radi kojih mu je Muli bio potreban.
Durandov je sledei cilj bio Benton, veliko rastue naselje zapravo grad, na ijim se pranjavim ulicama lila krv i prosipalo zlato, a ivot
tutnijao poput paklene eksplozije.
Sve to je Eli ula o Bentonu poveiavalo je ti njoj uas, i ona napokom odlui da se radije izvrgne i najveoj pogibelji nego da se nae u
onakvom mestu. I tako jedne noi, im "je pao mrak, ona se izvue iz kola i iezne u tami.

Dok je izgradnja pruge Union Pacifik napredovala prema Zapadu, preko noi su nicali i razvijali se mnogobrojni logori i naselja kao gljive
posle kie. vozovi su vozili sve do poslednjih poloenih ina.
Bili su to neobini logori i naselja, osebujne zajednice ljudi kakve svet do sada nikad nije video.
Voren nili se usprkos sebi morao diviti grozniavoj vrevi na Zapadu, divio se iako se odrekao svih svojih ambicija i planova, i premda je sad
bio obian tehniar, k tome zaboravljen i bez posla. U Nort Plateu poeo je piti i kartati, vie radi prkosa zloj kobi to ga je snala nego iz
istinske enje za takvim ivotom. Kasnije je, zajedno s leriem Kingom, besciljno oddutao prema gradu Kearnevu.
U Keannevu je Leri zapao u neprilike njemu svojstvene neprilike. Upustio se u prepirku s poslovoom gradilita Smitom i optuio ga da je
slepo orue beskrupuloznih lanova komisije za tehniki prem koji su nilia otpustili s posla. Smit se razjari i obaspe Lerija bujicom uvreda.
Kauboj ni pet ni est pa mu prilepi amar. Onda Smit, onako razjaren i mailinit, trgne revolver. U zao as! Ostao je doivotni bogalj.
Niliu bilo strano to je Lairv pucao u oveka i to oveka iz ekipe graditelja poruge. Znao je nili da je Lariy pucao radi njega, bez obzira
koliko to kauboj negirao. Kauboja e zbog toga dela oigosati kao zloinca. Svestan da je svojom nepromiljenou smanjio niliu ionako
slabe anse da se vrati na posao, kauboj ga je poeo izbegavati. A pre toga neprestano ga je saletao i moljakao neka se vrati oa svoje radno
mesto. Nakon to je pucao na Smita, jo jednom ga je pokuao nagovoriti, a onda, poto mu to nije polo za rukom, odmaglio je za ejene.
nili nigde nije imao mira. Na kraju, kad vie nje mogao izdrati, uputio se i on prema Cheyjenneu.
ejen je upravo tonuo u zatije nakon kratkotrajnog ali burnog perioda kad je cvao kao sedite taba konstruktora Union Pacifika. I mada
iscrpljen i osiromaio, taj je grad nastojao zadrati steeni glas. Ali im je prestao rad graditeljskih ekipa, nestala je iz grada i ona vreva i
buka, nestala je i arolika svetina, a sve se sjatilo u grad Benton, novi centar graditelja i njihova rada, i sticite rulje koja je u stopu pratila
grozniavu izgradnju eleznice.
Nile se ukrca na voz za Benton. Dok je putovao, s gorinom je promatrao poznate mu putokaze to ih je tako dobro upamtio dok je trasirao
prugu. Sad je ispao iz tog dinovskog poduhvata vie nije njegov nerazdvojni deo. To ga je bolelo, ali nije mogao izmeniti surovu stvarnost
koja ga je izbacila s. koloseka ivotne sree i otrgla ga od velikog projekta izgradnje.
Iza Medicine Bowa trava se sasuila, sve zelenilo uveoulo i poutelo. Beskrajno duga kompozicija teretnih i putnikih vagona, punih kao
ipak, nastavila je tropotati kroz suncem sprenu krajinu. arolike boje, siva, crvena, vatreno arka i ukasta, brazdale su pustinju neplodnu
i odurnu.
Kroz prozor vagona ugleda nili nejasne obrise grada Bentooa, tadanje krajnje take eleznike pruge, i u taj mah vrati mu se staro uzbuenje
i nemir. Setio se udaljenosti sedam stotina... ne, est stotina devedeset osam milja od Omahe. Toliko je prema zapadu bio udaljeni Benton.
Leao je u srcu peane pustinje, jalove i pune soli, u vetrovitoj zaravni, oivljenoj uasnom pra&inom to se dizala u peanim olujama i
ljevfeaisto taloila. Bilo je to ogromno, grubo sklepano naselje, smeteno u kraju gde se nikakvo drugo naselje ne bi odralo.
Benton je bio izloen nepodnoljivoj ezi, vetru, praini, ei. Vetar je bio nesnosno hladan. Tu mije bilo ni alfije, ni kedrovine, ni trave, ak
ni gtrimlja kaktusa. Ni traga zelenilu ni rastinju da ovek odmori oi. Celi okoli je bio pust, svuda se prostiralo tmurno sivilo i bledilo, sve
do udaljenih golih brda, samotnih i mranih.
Benton nije bez razloga prozvan ukletim gradom. Zaista je to odgovaralo njegovoj okolini.
Duga kompozicija stenjala je i tamdrkala prema stanici. Kroz otvorene prozore vagona dopirao je mrmor vetra, prodirali oblaci praine i
neprekidni amor i buka naselja. arolika masa sveta s kojom je nili putovao tiskala seprema izlazu, nosei zaveljaje i torbe.
Nili sie s voza i gotovo do kolena ugazi u prainu. U ruci je imao svoju putnu torbu. Video je kako se gomila putnika to je upravo
doputovala, razdvojila od one to je trebalo da se ukrca. Bili su to vojnici, Indijanci, Meksikanci, Crnci, skitnice i osobenjaci, pa veiti
prevrtljivci, besposliari, trgovci, radnici "i svi mogui tipovi i paraziti. Video je.potanska kola iji su vlasnici, profesionalni prevoanici,
buno izvikivali ponude putnicima da ih povezu za Salt Lake, Ogden, Montaou, Idaho. Video je iroke, pranjave ulice, u kojima nije bilo
one vreve i metea kao na stanici, ulice to su ih sainjavali dugi nizovi razapetih atora i brvnara s krovovima od platna i indre, pa
najneobinije natpise i crtee dreih boja, takve kakve nisi mogao videti nigde drugde na svetu.
Neka ena, lepo obuena, mlada, privlanih crta, oiju kao u jastreba, prie niliu i pokua mu nametnuti svoje drutvo. Ali se on bez rei
povue. U zaglunoj galami nije uo to mu je ona dobacila na to. Jedan mladi mu takoe dobaci neto nerazumljivo. Mlomak prie da mu
ponese prtljag. Neki tip namerno u prolazu gurne nilia. I dok je nastavio da ee, primetio je kako ga popreko gledaju, dobacuju mu uvrede,
gurkaju i umalo ne nasrnue na njega.
To li je dakle Benton!
Revolverski hitac odjeknu i stia graju. Neko je vikao. Masa sveta se ustalasa, to je bio najbolji znak da je negde dolo do guve. nili pree
pet poprenih ulica i nae se na jednoj koja je bila najira, oigledno glavna ulica.
Lunjajui tako gradom, video je nili hiljade ljudi koji nisu sudelovali ni u izgradnji pruge ni u obrani graditeljskih ekipa od Indijanaca. Bili
su to putnici namernici, trgovci, skitnice, besposliari, kriminalci, pljakai i revolverai to silom ili milom nastoje da se domognoi novca
namenjenog izgradnji pruge.
Nili oseti kako mu telom struje nekakvi ugodni trnci. Jo udvek je u njemu bilo poleta i vere. Na kraju krajeva, njegove propale ambicije nisu
ndta prema celini toga velikog dela graditelja. Koliki su ve stradali! Razmiljao je o bezimenim grobovima rasutim po padinama du
pruge, o ljudima koji nee doiveti vrhunac Bantooa, a om, eto, ipajk to doivljuje i raduje se i divi toj vrevi ivota, toj grozniavoj jurnjavi.
Ispod natpisa Hotel ue nili u zgradu s krovom od indre. Unutranjost je bila nalik nedovrenoj staji. Platio je unapred, te je kreinuo u
svoju sobu malen pregradak daare s vratima i reetkama u kojoj se nalazio lak krevet s klupom, jedna aa i jedan bokal. Kroz pukotinu u
zidu mogao je gledati beskrajan niz atora i daara. A raa periferiji grada video je niz marnjih i nekoliko ogroimndh atora u poslednjima
verovatno je bio smeten, vojni tab.
Nili izie na ulicu i poe da negde potrai veeru. Svrati u prvi restoran na koji naie. Bila je to krma smetena pod ogromndm atorom.
Visoke drvene klupe sluile su kao stolovi, a niske kao sedita. Pod bee od peska. Za jednim stolom sedela su tri oveka Meksikainac, Irac i
Crnac. Irac je bio pijani kao zemlja, Crnac prie niliu da ga poslui, i poto primi narudbu, ode u kuhinju. Irac dotetura k nilievu stolu i sede
bez pitanja.
Ej, strane, jesi li uo ono o Kejsiu? upita pospanim glasom.
Ne, ndsam odgovori nili. Setio se Irca Kejsija, ali je pomislio da u naselju verovatno ima mnogo ljudi s tim prezimenom.
Jue je na pruzi bilo gusto nastavi Irac zijevajui. Crvenokoci navalili kao besni psi... zapucali na ekipu radnika i hajkali je sve dok nije
vojska pritekla u pomo. I, ta misli? Metak je Kejsiu izbio lulu iz usta dok je beao. Da stvar bude lepa, moj ti Kejsi stane zbog te lule,
zamisli, molim te, stalne zbog one svoje crne luletine! I naravno, dobio je svoje.. izreetali ga!
Je li mrtav? upita nili.
Jo nije. Ma ta da ti kaem, nema metaka koji e uibiti Kejsia!
Je li imao kratku pocrnelu lulu?
Upravo takvu.
I veno mu bila u ustima?
Taj je nije vadio nd kad je spavao.
Niliu bile poznate te udne Kejsieve navike, i vie nije sumnjao da se radi upravo o njemu. Zato je potanko ispitao brbljivog Irca. Setio se i
ojega bio je to Pat ejn, jedan od trojice Iraca koji su s njim sudelovali u trasiranju pruge u brdima ddve godine ranije. Prepozmavi Irca, nili

se seti Eli Li, koja je zagonetno nestala u brdima Vajomin.ga, i sve to ga duboko dinnu u ranjeno srce. i zapara mu kao noem u dui. ejn je
prilino ostario. Na njegovu licu sada su bile duboke bore koje nili nije video pre.
Gospodine, nismo li se mi ve jednom negde sreli? raaceri se ejn i stane nilia meriti mutnim oima.
Nili mijje mario hoe li ga sagovornik prepoznati. Nije ga vie ni sluao niti mu je odgovarao na pitanja, ve se duboko zanio u misli. Uto mu
konobar donese narueno jelo, koje je bilo i preMedno za svoju visoku cenu. Nakon veere nili izae i stade besciljno etati ulicama. Sunce
je bilo zalo za obzorje, a vetar se potpuno stiao. Ni praina se vie nije dizala kao po damu te je zrak bio prilino ist. Na ulici je opet bilo
mnogo sveta, ali trti izdaleka nije bilo onoliko vreve ni guve kao na stanici prilikom dolaska voza. Niko niliu nije obraao neku naroitu
panju. Dok je besciljno tumarao ulicama, nabrojao je nili devetnaest gostionica, i sve su liile jedna na drugu, sve osim nekoliko najveih
ija vrata nisu bila kao kod drugih raskriljena tako da im prolaznik lako zaviri u unutranjost.
Nili je tako obiao itavo naselje, s jednog kraja na dirugi, potom je preao prugu i produio do visokog bedema ianad naselja. Pustinja to se
prostirala daleko na zapad bila je velians tvarna, proeta sumornim, izaidjauisirandni bojama, meu kojima su prevladavale zlatna i
purpurna. Pustinja je bila dostupna
pogledu sve do daleke neravne crte horizonta. U neposrednoj blizini izgledala je siva i gola, i nadasve monotona. nili je sa zanimanjem
promatrao dugu kompoziciju sastavljenu od vagonaplatormi i teretnih vagona. voz je upravo ulazio u stanicu. Vagoni su bili puni vojnika i
prunih radnika. Na stanici se iskrcalo hiljade putnika. Odmah zatim voz je krenuo natrag po drugi, novi teret.
Inae je niliu vreme sporo odmicalo, ali vreme sutona bilo mu je najmunije, neizdrljivo. Jer to je doba koje je Eli Li najvie volela, dofoa
kad su zajedno etali du potoka u prekrasnoj dolini izmeu brda Vajominga. nili nije nigde mogao da se skrasi, udvek ga je neto progonilo
otkako je saznao za nestanak svoje drage. Nije mogao spavati ni raditi, nije bio od koristi ni sebi nd drugima, samo zbog bolnog seanja na
Eli Li. u tim mirnim asovima, asovima kao to su bili ovi sad, usred peane pustinje, ili u asovima ispunjenim larmom i vrevom, na
ulicama Bentona, tuga mu je nagrizala duu i savest ga je veito pekla. Ljubav zbog koje se potpuno izmenio i ivot koji mu je postao
besciljnim izgledali su mu kao ddve odvojene stvarnosti.
etao je nasipom i golim breuljcima sve dok se suton nije pretvorio u mrkli mrak. Na zapadu je treperila zvezda, a noni vetar stao je vitlati
pesak. Beskrajna pustinja, samotna i tajnovita, a ipak slobodna i nesputana, utonu u mrak.
Lampe se stadoe paliti na ulicama Bentona i do skora mutna svetlost obasja prolaznike. Do nilieva utha dopre neki priguen zuj koji je sve
vie jaao, slian zuju pela kad se roje. Doskora dreei i izazovni zvui muzike privukoe nilia u sredite glavne ulice, gde se svet okupljao
pod velikim atorom.
Zastao je napolju i promatrao. Dreavi, neharmomini, brzi zvui muzike za ples i mnotvo mukaraca i ena to ih je muzika mamila,
podsetie nilia da e Benton, nakon dnevne buke i vreve, uskoro utonuti u kratkotrajno, sumnjivo i opasno nono zatije.
Kad je muzika utihnula, neki nenadan romor dopre iz unutranjosti velikog atora, neka meavina promuklih ljudskih glasova i kripe ruleta,
zveketa aa i zlatnika, tropota kocaka, promuklih povika kartaa
za bankom i bata tekih koraka. Ovdaonda taj udni agor i larmu prekinule bi ene svojim vritavim, tupim, bezizraajnim smehom.
Taj smeh nervirao je nilia i on se jedva suzdravao da ne ode. Izbegavao je ene. Ipak ga je ovo mesto posebno privlailo. Bio je oaran. Ue
u dvoranu ispod plamteih svetiljki.
Dvorana pod ogromnim atorom koji je bio razapet nad pobodenim koljem bila je dupkom puna, ispunjena larmom, dimom i divljim ritmom.
Pod je bdo od tvrdih, debelih dasaka, pokrivenih peskom.
Proi se moglo jedino izmeu grupa gostiju za stolovima.
Nili poe besciljna^ pa se najzad zatee pred ankom. Odnekud mu je bio poznat izgled toga anka, da, shvatio je da je ank kompletno
prenesen iz St. Louisa, gde ga je neko video u jednoj gostionici. Davao je dojam, ogromne, sjajne, raskone grdosije u tom grubo
izraenom, otrcanom okviru. iroka ogledala, sjajne boce, pikamtoe slike, nizovi blistavih aa, pa snaan, odvratan barman, sa svoja tri
pomonika, to su uurbano posluivali goste, te mnotvo nabusitih tipova to su se u pet redova tiskali pred ankom, sve je to sainjavalo
sliku lokala i Bentona, naselja koje je odisalo udnom atmosferom, razliitom nego u bilo kojem drugom naselju. Gosti ndsu bili svi odreda
radnici ili pak nekakvi grubijand. Nalo se tu i elegantnih ljudi, s crnim eirima i frakovima, ljudi kojima je bio tu mukotrpan rad na pruzi.
Nisu to bili ni direktori ni lanovi strunih komisija Union Pacifika, ni sluajni namernici ni gosti, ve entlemeni od rizika lovci sree.
Kockari!
Orkestar je svirao plesnu muziku. nili je polagano vrljao dvoranom. Plesna je dvorana bila dupkom puna parova. nili nije nigde po
graditeljskim logorima video slian prizor. Plesalo se, bilo je veselo, uzbudljivo i ivo. nili ue u plesnoi dvoranu i zae iza jednog reda
naslaganih klupa naslonio se na jedan stup i promatrao. U dvorani je po njegovoj oceni moglo biti dvesta ljudi Kako je neobino, pomisli
nili, videti lepe mlade ene, dekoltirana vrata i razgoliendh miica, kako igraju u toj jazbini, i to dobro igraju! Bile su tu izvesne drage ene
namazanih usana i upalih oiju tuni ostaci enskog bia i enstvenosti. Plesai su mahom mladi ljudi, mladi bar po godinama. Nisu oni znali
plesati po taktu ve su trupkali bez veze mahom su to bali vojndci i radnici, jedni zatitnici, drugi graditelji pruge. Ali je bilo i drugih, isto
kao i u toionici, fino odevenih dentlmena, koji su znali ta je ples i otmeno ponaanje. Bili su to mladii to su, poput nilia, u detinjstvu
stekli uglaene manire i bili sposobni da se kreu u otmenijem drutvu. Ne, oni nisu spadali ovamo, nije im bilo mesto u toj jazbini. Dakako,
bilo je i ena koje su sluajno, ili "zlobnom igrom sudbine, zalutale u taj udni svet.
Nili napusti plesnu dvoranu. Sto se tie kocke, najvie ga je privlaio poker. Hoe li dobiti ili izgubiti to njemu nije bilo vano. A u pokeru ne
dolaze toliko do izraaja ni rizik ni srea, kao to je to sluaj na ruletu, ili kod drugih kartakih igara, ili kod bacanja kocke. U pokeru je nili
nalazio zadovoljstvo i ubijao dosadu. Zato se prikljui grupi kibica to je stajala kraj jednog stola i pratila poker u kojem su uestvovala etiri
igraa.
Jedan od igraa, ovek u besprekornom crnom odelu, po kojem se potpuno razlikovao od svojih kompanjona u igri, imao je belo, glatko,
bezizraajno lice, poput elika ledene oi i tanke usne. Ruke su mu bile izvanredno fine, odnjegovane i spretne. Bie a nikad nisu bile
izloene suncu, a zacelo misu nikad radile. Bile su brze kao munja, prebrze a da bi im pokrete moglo uhvatiti oko promatraa. Ali, kad je
delio karte, dentlmen je bio paljiv i radio je svoj posao polako, smotreno i razborito. Ulozi su bili u zlatu, i najvea gomila leala je pred
njim. Jedan od njegovih protivnika u igri bio je krupam, pleat mukarac, crvena i pakosna lica, orlovskog nosa nili bi se zakleo da je to
bandit. Ostala dva igraa zvala su ga Frisko. Trei igra, oveuljak pepeljasta lica, suvie se bio zanio igrom a da bi podigao glavu. Po svoj
je prilici gubio. Pored njegove siune hrpice zlata stajala je prazna aa. etvrti, poslednji igra bio je krupna ljudeskara. ija mu je bila kao
u bika. niliu se uini da ga je negde ve vadio. Kad
je malo bolje zagledao njegove rumene obraze i guste oputene brkove, i poto mu je uo zvooki glas, setio se da je to poslovoa ekipe
radmika koja je izvodila zemljane radove pruge Union Pacifika. Ubrzo ga igra pepeljasta lica oslovi sa Muli. Onda je bio siguran da je
pogodio.
Nekoliko promatraa to su stajali kod stola izgubi se, te je nili mogao bolje pratiti tok igre.
Mogu li vam se pridruiti? upitao je dok su se delile karte.
Svakako spremno odgovori kockar.
Ni govora! Ima nas dosta osorno e ovek pepeljasta lica, pa pogled svrne s nilia na kockara kao da sumnja na obojicu. Kockari su esto
radili u duetu.
Tek sam doputovao u Bentan ree nili itajuGi ovekove misli. Uopte ne poanajem gospodina u crnom odelu.
Boganiu i avola! raspali se Muli grabei svoje karte.
Frisko se isceri.

Kockar se uspravi, trgnue mu se one brze, bele ruke njegove. nili pomisli da kockar mora imati u svakom rukavu po jedan pitolj. Samo
jedna kriva re i eto ti pucojave!
Izvinite nili e uroo. Ne elim dovesti do neprilika. Samo sam rekao da ovoga gospodina nikad pre nisam video.
Ni ja vas odgovori kockar ljubazno. Ja sam Plejs Houg i u moju se re ne sumnja.
Nili je bio uo za ovog glasovitog kockara s Misisipija. Nesumnjivo su za njega ula i preostala tri igraa. Igra se nastavi, i kad doe red na
Houga da deli karte, Muli zaigra na velik ulog, i sve izgubi. Njegove su krupne kosmate ruke drhtale. Pogledao je u Friska, pa u onog treeg,
ali ne i u Houga.
Ja sam vorc Muli e osorno i ustade.
Prie kraj Houga pa odjednom, kao gonjen slepim besom, trgne revolver. A nili u hipu skoi i zgrabi mu ruku.
Stani, de! on viknu.Zar bi oveku pucao u lea?
Niliov je stisak bio snaan, pa onaj morade ispustiti revolver. nili ga utoe u stranu. Fresoo ustade,
Gde ti je pamet. Muli? zabrunda Fresoo. Okani se toga!
Mlul je na sebe privukao panju gomile. Neko podie revolver. ovek pepeljasta lica isprui ruku da ga dohvati. Houg se ne pomae s mesta.
Hteo sam mu samo uzeti pare procedi Muli. niliu dobaci besan pogled, oslobodi ruku iz njegove, pa se sa svojim drugovima izgubi u gomila.
Kockar ustade i strese rukave. Ta kretnja uveri nilia da je dosad zaista drao po jedan mali pitolj u svakoj ruci.
Video sam ga ja kad je trgnuo! ree Houg. Spasili ste mu ivot! Svejedno, cenim vau pomo. Da se jo jednom predstavim: Plejs Houg.
Kako bi bilo da neto popijemo?
Sa zadovoljstvom... Ja sam nili. Priu anku i narue pie.
Vi ste s pruge, ako se ne varam? upita Houg.
Bio sam. Sad sam probisvet, besposlen. Brz smeak preleti preko kockareva lica.
Benton je sam po sebi gadan, pa kad je ovek jo i bez posla...
Sva su ta naselja gadna odgovori nili.
~Bio sam u Nort Plateu, Kaernevu, Chevemineu i Medicime Bowa u vreme njihova uspooa ree Houg. Bila su to opasna mesta. Ali ne kao
Benton. A kakvo li e tek biti sledee i poslednje naselje to e ianii na zapadu? Bie to pravi pakleni tutanj. Kako bi bilo da ga ba tako
nazovu?
Zato rekoiste da je Benton najgori? upita nili.
Ovo je divlje i prekomerno divlje mesto. Izgradnja pruge doforo napreduje jer ima na pretek radne snage. Za svako radno mesto imate po tri
radndka. to zanai svaki dam po dvojica nemaju ta raditi. Otnda se ili oipiju ili poginu. Pa onda je tu zlato. s voza se izda na stotine hiljada
dolara u zlatu. Benton je dosad doiveo tek jedan dan isplate radnika. To je bio dan kad sam video dosad nevieno! Pa onda... tu su ene.
Video sam ih nekoliko u plesnoj dvorani ree nili.
A niste bili kod Stantoinove? nili upitno pogleda preko ruba ae.
ko je to?
Zovu je Bjuti Stenton odvrati Houg. Video sam je u New Orleansu pred mnogo godina, kad je bila veoma mlada... i, na zlu glasu ve onda.
Bila je lepotica i uivala ivot... ta Bjuti Stenton.
Nile ne ree nita. Kako se Houg okrenuo da plati pie, prie mu nekoliko ljudi. Hteli su. s njim igrati poker. ?
Gospodo, mrsko mi je da vam uzimam pare ree Houg. Ali nikad ne odbijam da sednem za igru. nili, hoe s nama?
Naoe jedan stol koji se upravo bio ispraznio. Od one trojice to su seli s njim i Houg om, nili bi za dvojicu rekao da su bogata trgovci ili
raneri iz Misurija. Trei je bio profesionalni kockar. nili se tako naao u neuobiajeno nezgodnom drutvu. Jer, prvo i prvo, nije imao mnogo
novaca. Kako je hteo biti potpunu trezan, odbio je da pije. I gle, poeo je dobivati ruindu za rundom, ne po nekom svom majstor luku
kartakom, nego samo zahvaljujui pukoj srei. itavo je vreme imao dobre karte, pokoji put i vainredno jake. No, brzo je uoio da mu te
izvrsne karte dolaze upravo onda kad deli glasoviti kockar s Misisipija, Plejs Houg. udio se i pitao je li to Houg pakuje karte u ojegovu
korist? Bilo kako mu drago, nili je te veeri dobio lepu svoticu.
Gospodine nili, dobijate li vi udvek takve karte? upita jedan od igraa,
Pa naravno odgovori nili koji je i protiv svoje volje bio uzbuen i oduevljen.
Ne moe, ga tui! javi se drugi.
Sretan u kartama, nesretan u ljubavi primeti trei.
Kod ove poslednje primedbe, Houg je gledao niliu pravo u oi. S nilieva lica odjednom nesta smeka i vedrine. Kockar obori pogled.
Drite se vi karata, a okanite se filozofiranja. Ovo je poker on ree.
I dalje je nili dobivao, no ushienje I ponos vie mu se ne vratie. Jedna sluajna upadica dirnula ga ravno u srce. Nesretan u ljubavi! Avaj!
Taeno je pogodio! Kakva srea, kakvo zlato nita ina svetu vie me postoji to bi ga moglo usreiti!
Nakon, to se igra zavrila, nili je oseao neku neobjanjivu naklonost prema Hougu. Bio je uveren da mu je kockar spretno delio dobre
karte.
Da vidimo ree Hougih i pogleda na sat. Pono! Sad e kod Stentonove biti interesantno i ivo Hajdemo.
Nile ne htede pokazati kako mu je sve to odvratno, a opet nikako nije znao ta da kae. Uostalom, doao je ovamo bez ikakva cilja. Zato nde
dugo oklevao. Ustao je i bez rei poao s Houjgihom.
ini se da je i ostale posetioce kockarnice privlaila ona plesna dvorana. Ulaz u dvoranu vodio je kroz hotel. Zidovi toga drvenog zdanja bili
su obojeni po sekcijama, poput kulisa pozornice. Gosti u neprekidno ulazili i izlazili. Iz stranjeg dela dopirali su zvui muzike i veseo
agor. Po sagovima, slikama, stolicama i svemu ostalom videlo se da taj lokal, ma kakva mu bila maimena, vodi osoba s mnogo ukusa i
smisla za praktino. nili nije nigde video anka.
Houg i nili uu u prostranu prostoriju, pumu gostiju koji su se oigledno zadovoljavali da samo promatraju druge. Sa suprotne strane, iz
plesne dvorane, dopirala je zagluna buka u kojoj su se meali skladni tonovi muzike i nekakvi udni, uasni kripavi zvui, veseo amor i
obesna vriska, pretei prodorni povici i prigueni glasovi.
Houg povede nilia prostorijom. Uoe u plesnu dvoranu i zaustavise se na mestu odakle su imali pregled svih gostiju. nili ugleda plesne
parove kako se pomamno vrte na podiju.
Houg priapne niliu na uho: Bjutv Stentora izbacuje pijanice naglavce iz lokala.
Doista, po plesaima se ne bi reklo da ih je optiJo pie. Ali su oito bili opijeni neim drugim, jaam. Plesna je dvorana bila dupkom puna.
Gledajui u? masu, nili je mogao videtd jedino zaarena lica i
razigrane prilike to se vrte i krue dvoranom. Bio je to divlji ritam, ritam bez ikakva sklada, bez gracije, ples u kome muzika nema nikakve
stvarne uloge, ar u kome se gubi i muko i ensko. Nikada nili nije video takav prizor. Bio je zapanjen. inilo mu se kao da su ljudi u
plesnoj dvorani izgubili sve to ih ini ljudima, kao da je ta uzbibana masa samo gomila mesa. Mukarcima su potpuno ovladali na(gomi, a
eme su bile samo enke. Ako zaista smirt vreba u naselju, kako mu je natuknuo Houg, neshvatljivo je zato ovde, u plesnoj dvorani, vlada
takvo raspoloenje i divlje orgijanje. Te ddve tako oprene stvarnosti nisu niliu ile u glavu.
Zbog svega to je te noi video, nili je bio jo potiteiniji. Ali ono to ga je naroito uasnulo i izazvalo u nijemu saaljenje i bolnu tugu bile
su te posrnule ene, te bedne ljudske spodobe. nili je u svom ivotu ljuibio ddve ene majku i Alde Li, ljubio ih je tako snano da bi trebalo
da ljubi sve ene samo zato to su istoga spola. Kako je to smeno. Zar se ta stvorenja, te bezlioe plesaice mogu uopte svrstati u neni
spol? Pa ipak su sve one, ili gotovo sve, mlade, vedre, gizdave, zanesene i plahe, pune ivota, sve su gipkih pokreta, sjajnih oiju u kojima se

odraava napetost, sve one nalaze neki smisao u takvu raskalaenu ivotu! No, malo je promatraa moglo uoiti te apsurde, niko o tome nije
razmiljao, niko osim nilia. Sve su oi bile uprte u onaj pomaman ples, u golo meso, u drske, izazovne poglede plesaica, u priljubljena lica
plesnih parova.
Muzika prestade, parovi stadoe, trupkianje se stia. Nije bilo ni jednog slobodnog sedala, pa su plesai etali po dvorani ili se skupljali u
grupe.
ini mi se da si Ruby zapeo za oko dobaci Houg.
Nili nije shvatio ta kockar time hoe rei, ali je ma njegovu upadicu ipak pogledao devojku u crvenoj opravi koja je bila zastala sa svojim
drutvom na vratima plesne dvorane i napadno se zapiljila u njega. U tom trenu neko privue Hougovu panju i on se na as udalji.
Devojka u crvenom bila je u centru panje svih gostiju. niliu se nije inila ni lepom ni simpatinom, ali on. ipak nije mogao odvojiti pogleda
od nje. Haljina joj bila dekoltirana i izazovna. Njeno ovalno, fino lice svojim je bledilom prualo kontrast, jarkocrvenoj boji na usnama.
Njene su oi bile izrazito crne, zavodljive i drske. Ona zabaci glavu i niliu uputi izazovan smeak. nili se ukoi od iznenaenja. Smeak
devojke na njega je delovao poput hica iz puke. Bio je toliko zbunjen da se nije mogao ni pomakinuti s mesta kad mu je prila. Vie je
oseao nego video da se Houg vraa k njemu. Devojka ga uhvati za kaput i zagleda mu se u oi. U dubini njenih crndh oiju nazirala se iva
vatra. Imala je kao sneg bele zube. Namazane usne joj se razvukoe u osmeh i te kakav! Bio je to osmeh ustreptale mladosti i uivanja. Bila
je lepa kao aneo. Nekto vreme drala ga je za suvratak kaputa, a onda ga malko povukla k sebi.
Svia mi se! nasmeja se ona.
Nili je bio toliko zateen ovom njenom izjavom da je ostao bez daha i ni rei nije mogao izustiti, kao da je zanijemio. Oseao je njenu
blizinu, i gledao je, a ipak mu se inilo da samo sanja. Njeno je lice posedovalo neku izvanrednu dra. Pa te zanosne, zavodljive oi, taj
izazovni osmeh, te crveno namazane usne, sone i privlane, iz kojih izbija mladost itava njena pojava budila je u njemu neku posebnu
ivotnu krepost, takvu kakvu nikad pre nije osetio, silnu poput nekog estokog pia. Ta je ena bila inkarnacija mladosti, zdravlja i lepote.
Osetivi njen dah i opojni miris, niliu se uini kao da mu je telo zahvatio plamen. Bio je omamljen njenim armom, otrovan njenom lepotom.
Hoe li zaplesati sa mnom, dragi? upita ona i malko iskrene glavu, a poluzatvorene oi upre u njegove.
Neu odgovori nili i odgurne je od sebe, neno ali odluno.
Devojka se lecnu. Zato? Zar ne zna plesati? Ne bih rekla da si takav nespretnjakovi.
Znam plesati odreito e nili.
Pa onda, hoe li zaplesati sa mnom? upita ona, a na belim joj se obrazima ukazae crvene mrlje.
Rekao sam da neu odgovori nili hladno. Ovaj je odgovor potpuno razjari. Silovito je izmahnula rukom. Houg jojzgrabi ruku i tako nilia
spasi od estokog amara.
Ruby, ne esti se prigovori kockar.
Uvredio me! ona kriknu razdraljivo.
To nije tano, Ruby, ti si pokvarena...
Pokvarena! K vragu!... Zar mije buljio u mene! Zato sam ga i pozvala da sa mnom plee. A on me uvredio. Rei u Kordiu neka ga ubije!
Ne, nee odvrati Houg i odgurne je prema ojezinoj drugarici, nekoj visokoj zlatokosoj eni. Gospoice Stenton, izbacite je napolje!
ena koju je oslovio priapne Ruby neto na uho. Onda devojka krene prema svojim veselim drugaricama, ali najpre dobaci niliu:
Koga si avola doao ovamo, veliki i lepi tikvane?
Houg se okrete niliu.
Ta cura ima mnogo oboavalaca. Povredio si njenu tatinu... Shvata li? To je Benton, mladiu. Da si kojim sluajem bio sam, mogao si
izgubiti glavu. Pripazi se posle ovoga.
Ali ja joj se nisam udvarao bunio se nili. Jedino sam je gledao... Onako ljubopdtljivo, sa zanimanjem. Rekao sam joj da neu plesati. To je
sve.
Houg prasne u smeh.
Ti si, mome, novajlija u Baritonu. nili, da te predstavim dami koja te je izbavila iz neprilike... Gospoa Stenton gospodin nili.
I tako je nili upoznao Bjutv Stenton, Izgleda da mu je ona stvarno napravila uslugu. On joj se zato iskreno zahvali. Njegov nain ophoenja
sa enama bio je utiv i smeran. To je u tom naselju bila retkost. Bjutv Stenton bila je ena privlana izgleda, stara najvie trideset godina.
Privlane crte njena lica odavale su da je nekada bila neobino lepa. Kosa joj je bila mutnozlatna, oi krupne i plave, s izrazitim
podonjacima, a lice klasinih, pravilnih crta.
Gde je Anciliffe? Houg upita Stamtotriovu. Ona mu pokaza rukom, i on se udalji.
Nili, vi ste novajlija ree Bjutv Stenton vie potvrdno nego upitno.
Zar vam tako izgledam? Ne mogu zaboraviti rei one devojke odgovori oo.
A ta vam je to rekla?
Pitala me da kog sam avola doao ovamo. I nazvala me...
Oh, ula sam kako vas je Ruby okrstila. Pravo je udo to vam nije prisila i gore ime Ona moe psovati kao koija. Mukarci luduju za
njom. Bilo bi samo njoj slino da se zaljub u vas zato to ste je uvredili.
Nadam se da se to nee dogoditi odgovori nili smeteno. :
Smem li vas upitati... zato ste doli ovamo?
Mislite, u vau plesmu dvoranu? Pa eto, Houg me doveo. Upoznao sam ga maloas. Igrali smo poker i...
Ne to. Mislim, ta vas je dovelo u Benton?
Tek tako, navratio sam. Traim ovaj... izgubljenog prijatelja izmuca nili.
A ne traite posla? Ne izgledate mi kao pruni radnik. Poznajem tu sortu ljudi. A kockara prepoznajem na milju. Celi svet se sastaje ovde u
Bentomu. Uza sve to, ne navraa u moj lokal mnogo takvih mladia kao to ste vi.
Kao ja? Kako to mislite?
Ovde su vam ljudi kao kurjaci kad nanjue svee meso. Kao banditi u potrazi za zlatom... A vi ste kao i moj prijatelj Anklif.
ko je on? upita nili utivo.
ko je on? Sam Bog zna. Dovoljno je rei da je Englez i dentlmen. Bogu je plakati da ljudi poput Ancliffa i vas zalutaju u ovaj grad.
Govorila je to ozbiljnim glasom. Po naglasku i dranju videlo se da je dobro odgojena.
Zato, gospoice Stenton? znatieljno e nili.
Zato to je to traenje vremena. Vi ne radite. Niste pokvareni. Niem dobrom ne moete se ovde nadati. Samo se izlaete opasnosti da vaim
kakav pijanac zabode no u lea ili vas izreeta iz revolvera.
Priznajem da me ovde ne oekuju rue odgovori nili.
Uto se vrati i Houg u drutvu bledolika, vitka oveka, po ijem se odelu i dranju videlo da nije Amerikanac. Houg ga predstavi kao Anklifa.
niliu je bilo drago to je stekao jo jednog poznanoika. Banton je moda na j ozloglaeni je mesto, puino oloa, ali je oin upozinao i nekoliko
estitih ljudi i ena. Amklif je bio prijazan ovek, lepih crta lica koje je odavalo ozbiljnost i burnu prolost. Njegove umorne plave oi
gledale su u. svet tuno i blago, iz nijih nije zraila nd znatielja nd nada. Bio je to Englez koga je snala zla kob.
Tek doputovali, a? obrati se Ancliffie niliu. Prilino interesantno mesto, zar ne?
Pa, ovek se ne moe dosaivati u Bentonu odgovori nili.
Ne, dok je iv upadne mu u re Stentonova.

Gospoice Stenton, ta vam se misao, izgleda, stalno vrzma po glavi ree nili sa smekom. Koliko ljudi proseno ode dnevno na onaj svet u
ovom naselju?
Dnevno! To se ovde ne rauna na dane nego na sate. Blaene i retke noi kad neko ne bude ubijen u mom lokalu. A ta bi tek bilo da toim
pie!... Koliko se seam, Ainklifu sam devet puta spasila ivot. On ili nema pameti ili eld da izgubi glavu.
Uveravam vas da je posredi ono prvo ree Englez.
Ali, prijatelji, ja se ne alim. ozbiljno e Bjutv Stenton. Ovo uasno mesto ide mi.oa ivce. Eto vidite, i gospodin nili umalo da nije platio
glavom. I on bi se naao pred revolverskom cevi da mije bilo mene.
Gospoice, ja neobino cenim vau ljubaznu pomo ree nili. Ali to to bih se naao pred revolversfeom cevi jo me znai i da bih sigurno
poginuo.
Jeste li brz oa oruju? upita Houg.
Godinama mi je drug u poslu bio jedan kauboj, inae brz revolvera. Radili smo zajedno na trasiranju pruge. To je onaj moj prijatelj to sam
ga malopre spomenuo.
Mladiu, vi traite smrt! uzvikne gospoica Stamen.
U tom asu muzika ponovo zasvira. Razgovor za vreme plesa nije vie bio interesantan. nili je promatrao ples kao i pre. I dok je pratio
vrtoglavo okretanje plesnih parova, dva je puta uhvatio pogled devojke Ruby. Oi su joj bile ispunjene gnevom, mrnjom i silnom
znatieljom. Neto kasna je panju mu privue drugo Houg mu je viknuo na uho neka svrati pogled na jednu smenu scenu. Nasta guva,
Neki snaantip s revolverom i dugim lovakim noem za opasaem skoi na stol upravo u asu kad je muzika prestala da svira. Bio je
potpuno pijan., Imao je izgled neiskusnog prunog radnika koji eli dati dojam strana bandita.
Dame i gospodo prokrklja on zamoljen sam, hik, da vam. hik, pevam, hik.
Odgovorie mu podrugljivim povicima i zvidanjem. On besno pogleda oko sebe ne bi li video ko mu se to ruga. Neprilika je bila na pomolu.
Njemu iza lea doleti neki predmet i pogodi ga u glavu. On se naglo okrene, klatei se. Onda nekoliko gologilavih redara nasrne na njega,
Izvrne se stol, nesueni se peva kao vrea skljoka na pod. Zgrabie ga i naglavce izbacie napolje, U dvorana ponovo nasta veseli amor.
Najgore je to mi dolaze ovakvi skroz pijana, odvratni tipovi ree Bjutv Stenton. Onda smo prisiljeni da beimo i da se krijemo ispod stol
ova kako bi izbegli guvu.
Kao to vidim, vai ljudi ne gube vreme s ovakvim galamdijama primeti nili.
Unajmila sam neke ljude da mi odravaju red u dvorani odgovori ona. Radnike, bive erife, revolverae, protuhe, same svojevrsne tipove.
Za tako to najbolji su Irci. Samo to se oni nerado prihvataju ovakva posla. Sad imam osam momaka. Sve su to opasni tipovi. Plaim se da
me ne ubiju. Rekla bih da mi pljakaju goste. Ali ta mogu? Bez kakvetakve pomoi ne bih mogla drati lokal. To e rhe spremiti u grob.
Nile nije sumnjao u njene rei. Nad ovom neobinom enom lebdela je nekakva zagoinetaa senka. Nju je oigledmo muilo pitanje kako da
odri red, kako da sprei tunjavu i prolivanje krvi, da bi se gosti u njenu lokalu oseali sigurnijdma. Ali nili nije mogao ni zamisliti da bi se
njen lokal mogao odrati dugo. Video je on kako u plesnoj dvorani ljude obuzimaju divlje strasti, kako se u njima raspaljuju niski porivi.
Promatrao ih je u prolazu i itao im je pohotu u oima, u tekim onim kapcima, u otvorenim ustima, u njihovu izgledu i gestama. Bili su kao
mahftiti, S posebnim je zanimanjem, promatrao lica Ainklifa i Houga. Englez je oigledno imao buran ivot i sad mu je bilo svejedno gde
ivi, samo da ivi. To je nili osetio i divio se njegovoj mirnoi, otmemosti i srdanosti. Anklif ga je podseao na Leria Kinga obojica su se
ponaala hladnokrvno, leerno, bezbrino. Kad umre, Anklif e umreti kao ovek. Ni Houga nije uzbuivala surovost i razuzdanost ivota u
Bentonu. Hladno i mirno vrebao je oin svoje rtve da ih operua. Motrio je i pazio hladnim, bezizraajnim oima. Moda e i on, pre ili
kasnije u Bentonu nai svoj kraj.
Iz ovih brzih misli, nili pree na razmiljanje o sebi. Ono to vai za drugoga mora vaiti i za njega. Prisutnost bilo koga od njih Houga,
Amciliffea ili ojega lino u nonom lokalu Bjuti tentoin predstavlja alosnu potvrdu promaena ivota.
Lakim dodirom neko mu prekide nit misli.
Imali ste mnogo neprilika u ivotu, zar ne? upita Bjutv Stan ton.
Pogodili ste smesta odgovori nili.
Svi smo ih mi imali... izgledate mi suvie mladi.
ftuby e izazvati guvu umea se Houg.
Valjda nee! viknu Stentonova i oi joj si. jevinue.
U tom tremi nili spazi Ruby u drutvu nekog tipa niska rasta i drska izgleda, koji je u ruci drao revolver, i nekoliko ostalih mukaraca i ena
u njihovoj pratnji. Upravo su izili iz plesne dvorane i stali nedaleko od nilia. Bjutv Statutom im prie, povue
Ruby u stranu i neto joj ree. Na devojci raige bilo ranijeg gneva, Bjuti Stenton se ubrzo vrati.
Ruby se smirila ree ona niliu s oiglednim olakanjem. Zamolila me je da vam kaem da se izvinjava za onaj ispad. Desilo se upravo ono
to sam vam rekla. Preko uiju se zaljubila u vas samo zato to ste se onako poneli... Dna je iz estite porodice, nili. Ima sestru, o kojoj
mnogo pria, i dom u koji bi se vratila da nije oigosaoa.
Ma je li mogue? upita nili. Hteo bih govoriti s njom.
Na diskretan znak Bjuti Stenton, Ruby prie drutvu.
Ruby, ve si se predstavila gospodinu, ali ne onako utivo kako bi bio red ree Bjuti.
Veoma mi je ao odgovori Ruby. U njenu tihom glasu oseao se prizvuk tuge.
~ Moda sam ja bio grub ree nili. Ali, nije mi bila namera. Ne bih mogao ni s kim plesati ovde... ni bilo gde drugde.,. Ali rei u vam ta bih
eleo uraditi nastavio je tihim glasom. Noas sam se kartao i dobio hiljadu do|ara. Dau vam pola tog novca pod uislovom da se vratite svojoj
kui.
Devojka se strese i ustuknu kao da joj je neko zario no u srce. Potom se ukoi.
A zato vi ne idete kui? odvratila je. Svi smo mi ovde na rubu propasti. Najgore tek dolazi.
Promatrala ga je nekoliko dasaka ne trepnuvi oima, bleda i stvrdnuta lica, a onda se vrati svom drutvu.
Gospodo,vi ste mi jedna prijatelji u Bentonu ree Bjuti Stenton. Ali ovo su poslovni sati i zato vas moram napustiti.
Potom se nagne k niliu i priapne mu: Ostanete li ovde, izlaete se opasnosti. Zoam, neto vas tiU, razoarani ste. Ali vi ste jo mlad ovek...
Pokupite se odavde.
Onda mu poeli laku no te se udalji.
Nili je bez rei nastavio da promatra zabavu. Doskora je i Anklif napustio drutvo, a najzad i
Nili i Hougn izaoe na ulicu. Buina gomila tiskala se i gurala sa svih strana kao da e za koji as biti sniak sveta.
Nili je hteo da sazna jo neto o Anklifu. Kockar mu odgovori da niko ne zna odakle je doao taj Englez, samo se zna da ndkad ne pije
preterano, izbegava tunjavu, oevidno je postao privren Bjuti Stenton, a svakako mora da je propali plemi koji je ostavio sve i postao
poput tolikih drugih u ovom kraju otkiout list na buri.
Bjuti Stenton te je zavolela dometale Houg. Video sam ja to... A tek jadna Ruby! Kaem ti, nili, ja naprosto alim neke od tih ena..
ko ih ne bi alio?
Ja znam da su tebi takve ene strane, tue. Ti ih ne moe shvatiti, ali ih ja shvatam. Ja sam se godinama druio s takvim enama. Dakako,
Beotom prednjai u mnogo emu u njemu se ovek susree s tipovima kakvi se ne viaju ndgde drugde pod kapom nebeskom. Ali svejedno
svi ti ljudi, ak i omi maj suroviji, najpodliji, najrazvrateiji, ponekad pokazuju iskrice estitosti. A ene kao Ruby i Bjuti Stenton, koje su

zacelo odgojene u finoj sredini, takve ene oitko ovde ne shvata. One su kadre da tino zariju u srce za jednu jednu uvredu, a i da rtvuju
svoj ivot za onoga ko je prema njima utiv. Ti si svojim nastupoim u srce ranio Rufoy i osvojio Bjuti Stenton. Ovde prema njima niko nde
ni indiferentam ni utiv. ena popuit Beaoity Stenton oseti gorinu u duj kad joj neko prie onako kako si to ti uinio, s potovanjem.
Ne vidim u tome ndta dsobito.
Bio si previe osetljiv i celi si prizor gledao s gaenjem ree Houg poto stigoe do kockarnice. Hoe li svratiti pa da opet zaigramo? Ovde
se u svako doba nae drutvo za igru.
Ne, ne bih osim ako ne misli
Mladiu, ja nita ne mislim... tek onako, drago mi je biti s tobom u drutvu i elim da ti nekako uzvratim uslugu. Laku no.
Nili poe u svoju sobu, umoran, zamiljen i zlovoljan. Napolju se huk naselja naizmence stiavao i rastao. Bilo je tri sata posle pomoi. nili
se pitao u udu kada spavaju te none ptice. Muilo ga je i pitanje gde li se nalazi Leri rii King. Dugo nije mogao zaspati. Zora ie zarudela
na istoku kad je konano utonuo u san.
Tog je dana nili spavao do kasna i probudio se s onomistom teskobom koju mu je u poslednje vreme redovito donosio svaki novi dan, Tromo
je ustao, setan, namrten pri pomisli da ga ne oekuje nikakav posao i da e i ovaj dan provesti skrtenih ruiku. Hteo je da bude sam, a kad
tamo samoa mu je jo vie razjedala duu.
Da sam. ovek, pokupio bih se odavde iz ovih stopa, mrmljao je u sebi prezrivo. Razmiljao je o onom propalom Engelzu, Anklifu, oveku
koji je uoato zloj sudbini svojoj bio miran i bezbrian, i to kao da ga je teilo. Razmiljao je i o Ruby i o onom otrom prekoru to mu ga je
uputila. Dugo on to nee zaboraviti. Ta rasputena, prezrena ena, zacelo me spada meu kukavice. Ona je izgubljena, ali je i pored toga
divna.
Otii u iz Bentona, govorio je sobom. Ipak, uza sve tegobe to ih je u tom kraju proivljavao, to mesto, ta surovost i divljina, sve ga je to
oaravalo. Ne! Ostau! brzo se predomislio.
Bio je besan to se mora stideti sam sebe. Bio je rtva mnogih udljivih obrta koji mu ostavie neprekidnu patnju i bol, neizrecivu teskobu
to mu se uvlaila u svaku kost i kidala mu srce i duu.
Nile izae iz konaita, na ulicu i zau zviduk lokomotive. Na ulici je bila slika slina onoj to je video prethodnog dana, jedino praina to
se dizala nije bila ooako gusta. Uao je u jedan hotel i naruio bolji ruak. Promatrao je ljude kako uurbano dolaze i odlaze. Poto se najeo,
bez odreenog cilja krenuo je put eleznike statice, tek toliko da ubije vreme.
U to vreme stizala su u Benton dva voza dnevno. Ovaj to je upravo stigao bio je dugaak i pun putnika i robe. nili spazi indijansku strelu
zabodenu tik iznad prozora jedinog putnikog vagona. U kompoziciji je bilo vagona platformi, natovarenih delovima montanih kua, i
zatvorenih teretnih vagona, punih nametaja. Beraton je rastao iz dana u dan, te je graevni materijal i nametaj bio mnogo traen. Najzad,
hiljadu putnika iskrca se iz voza i prikljui se pranjavoj stisci i meteu.
Odjednom nili se nae lice u lice s leriem Ktagom.
Rii! uzvikne on i poleti k njemu.
Nema pojma koliko mi je drago to te vidim
razvode kauiboj. Kog si se jarca zabio u ovaj brlog i krae bogu dane?
JNTile ne odgovori nita ve povue kauiborja iz guve kako bi na miru mogla porazgovarati. Kauiboj je nosio mali zaveljaj zamotan u
atorsko krilo.
Rii, dobro izgleda za oveka u tuem kraju
ree nili. Gde su ti konji? rii se snuidd i obori pogled.
Pa eto, prodao sam ih ree nevoljko.
Prodao ih! One prekrasne konje? Oh, rii, ta uradi, tako ti boga!
K vragu! Hoe se mnogo novaca da bi se ostalo na toj prokletoj pruzi. A ja nisam imao ni prebijene pare.
Poto si ih prodao? Mnogo, mnogo me brine ta e biti s njima.
Umukni! ta te se tiu moji konji. Bakrenasto lice kauboja smrai se poput tmasta
oblaka. Nikada pre nije nili video takivo lti u ojega.
Govorio sam ja tebi, budalo, da se popravi i estito se vlada!
Pa onda? Zar se nisam vladao estito? zabezeknu se kauboj.
Jesi avola! Ne lai! Izbiu ja tebi te muice iz glave!
U redu, nek bude, kad ti se ne da dokazati! ta mamerava uiniti?
Dobro te izdevetati raesti se nili. Bio je besan na leria, ali jo vie na sebe to je bio uzrokom da kauboj izgubi posao i svoje prekrasne
konje.
Izdevetae me! prenerazi se kauboj. Da li to znai da e me tui?
Da. To si i zasluio.
Leri je ove njegove rei shvatio ozbiljno i strano se zaprepastdo. nili utmalo da ne prasnu u smeh videivi kauboja u neprilici.
Pa mislim da nisam dovoljno vet da se bijem pesnicama ree Leri mirno. Hajde, poini odmah.
Neka te avo mosi, rii!... Valjda zna da nikad me bih mogao dii ruku na tebe. Bolestan sam i razoaran i neobino se radujem to se opet
sastamo... Bio sam uveren da si doputovao u ovaj kraj pre mene.
Rekao je to dubokim, drhtavim glasom.
Leri se zbuni, a njegovo crveno lice postade za nijansu arvemije. Iz plavih mu oiju vie nisu sevale varnice.
uo sam kako je avolski opasno mesto taj Bemton... i zato sam doao ovamo ree tronutim glasom. Ali nain na koji se hvatao za opasa
odavao je staru silovitost i estinu revolveraa.
Nebesa! Koga ja to vidim! uzvikne Leri iznebuha.
Nili se naglo okrene i trgne od iznenaeno a. Ugledao je izviaa u jelenjoj koi, visoku priliku to je knupno maibadala poput branina,
oveka, koji mu je bio odnekud poznat.
Slingeriland! najzad uzvikne nili. Traper poleti k njima, bakrenasto mu se lice zaari,
a iz sMh mu oiju zasja radbist.
Momci, napokon vas naoh! Znao sam ja da e me jednog dana put oaneti na vas ree starac i isprui svoje uljevite ruke u znak pozdrava.
Nil pokua progovoriti ali mu uasan gr stegne vilice i grlo. Kretnjama je preklinjao Sliogerlenda
da mu ispria o nemilom dogaaju. S traiperovih usana iezmu smeh, a lice mu pois^ta tvrdo poput elika. Leri s krajnjim naporom otvori
usta. Eli!... Sta je s njom?
Deco, ono to joj se dogodilo, slomilo me i pre vremena e me otpremiti u grob otpone Slingerlamd promuklo i tuno. Kunem se da je ni
jedinog trema nisam ostavljao samu.., i tek onda... prvi i jedini put... kad je ona sama traila da idem bez oje... pooh po gvozda i ostavili je u
kolibi. Nikada to sebi neuoprostiti... Kad sam se vratio, koliba je bila spaljena Eli je nestala! Nestala zaudvek!... Nisu touinili Crveno
kosci, to je delo onih protuha iz Kaliforinije. Sledio sam ih po tragu. Potom je dolo do proloma oblaka. Od tragova raje ostalo nita, ba
nita! Sve je isprala kia. Sve je bilo izgubelnio. I ta sam mogao? Vratio sam se u brda k svojim stupicama.
ta joj... se... dogodilo? jedva izmuca nili drhtavim apatom.

Slingerlend svrne pogled s nilia i tuno se zagleda u daljinu.

Sinko, preali je! Zaboravi je! Eli to nee preiveti, ako ve nije mrtva. Nije li tako, Latfrv?
Naravno. Ne mogu nd zamisliti da bi Eli mogla izdrati meu razbojnicima vie od nekoliko sati odgovori Leri teskobnim glasom.
Nile zamagljenih oiju skoi i udalji se od svojih prijatelja. Oseao je da e mu se grudi rasprsnuti od mutke i patnje. Nije se mogao svladati
jecao je kao malo dete. Potom klone, mrtvo se spusti na jedan sanduk i obori glavnu skoro do zemlje.
Leri ga je neko vreme bespomono gledao, i sam oseajui veliku bol.
Hajde, nili, pokuaj se svladati. Ne vredi jadikovati teio ga je kauboj. Ali i on i Slingerlend bili su nacistu da ga njihova suut i razumevanje
nee uteiti u ovom treouitku. Tu nije bilo poimoi.
Slingerlend, neto si natuknuo da je Eli otela neka banda iz Kalifortnije. Jesi li siguran u to? upita kauboj.
Mogao bih se zakleti da je tako odvrati traper. Niko drugi u to vreme nije prolazio kralj"
moje kolibe. Bilo je rano prolee, niko jo nije bio krenuo na zapad. A sea li se ome etvorice sumnjivih tipova to smo ih sreli ba tih
dana? Oni su bili iz Kalifornije.
Proklete hulje! Neu mirovati dok ih ne pronaem pa taman ih morao traiti do kraja ivota! procedi Kiog. U njegovu ledenom otegnutom
glasu oseao se prizvuk neeg stranog i opasnog.
Nile se postepeno smiri i pribere. U meni vie nema ivota! ree drui.
Ne preteraj! ree mu kauiboj. To te samo potresao ovaj susret sa Slkigerlendom. Veruj mi, i ja sam oamuen kao da me je neko zviznuo
toljagom po glavi. To e proi.
Teko je to... ali Slingerlend nije mogao glasno zavriti misao.
Slingerlend, drago mi je to smo se opet nali, iako me je ovo sad slomilo ree nili trudei se da govori razboritije. Ovaj susret doao je tako
neoekivano. Jesi li ovde dognao krzna?
Ne nisam. Morao sam odustati od lova na krz nae. Nisam mogao izdrati samou posle... ovaj... posle onog___I tako, sad lovim bizone i
opskrbljujem mesom vojsku i graditelje pruge. Upravo sam doputovao vozom i dopremio vagon sveeg bizomskog mesa,
Meso od bizona ponovi nili rastreseno.
A kako ide tvoj posao, sinko? upita Slingerlend,
Nile zavrti glavom, ali ne odgovori nita.
Napustili smo posao umea se kauboj. ta? Zar ste ovde u Bentonu bez posla?
Naravno. Tako je to. Sta moe? Slinigerlend zaimlatara rukama u znak neodobravanja i Nilu dobaci pogled pun uenija.
Moj sinko, ndisi valjda samovoljno otiao i...
Jesam odvrati nili i nemono rairi ruke. Nisam se vratio na posao. Nisam mogao. Ne mogu raditi. Vie nemam mira ni spokoja. Ja sam
izgubljen ovek.
Traperovo lice se grilo od bola. Bilo mu je (neizmerno ao mladia. Leri Kinig odsutno je gledao u prljavu, pranjavu gomilu sveta to je
prolazila ulicom i u sebi je tiho kleo.
~Ne govorimo vie o tome nili prvi prekine munu utnju. Sta je uinjeno, uinjeno! Sta se tu vie moe! Nego, kako bi bilo da i nas povee
kad sledei put poe u lov na bizone?
Slingerlend se uhvati za slamku. Via, nije to loa ideja. Bili biste mi od koiristi. Samo, to je naporani opasan posao. Crvenokoci su nam
esto za petama. Moraete jahati. Cimi m,i se, nili, da si ti izvrstan jaha. Ali ovarj na prijatelj kauiboj, koliko se seam, nema ni pojma o
jahanju.
^ Na konju sam odrastao odgovori kauboj ozbiljnim glasom, me shvativi da traper samo pokuava undeti malo vedrine u tunu atmosferu u
kojoj se odvijao dotadanji razgovor.
Osim toga, moraete dobro gaati, a u tome rii nije naroito vet nastavi traper iroko se osimehinuivi.
Video sam da ima novu vineisterku, sjajnu kao sunce. Ne beri brigu, pucanje i jahanje su mi u krvi.
Onda ete poi obojica, zar ne? radosno e traper. Sa zadovoljstvom u vas povesti.
Nile i Leri bez oklevanja prihvatie ponudu.
Treba da kupite puke i municiju, i nita vie nastavi SLingerlend. Ja imam konje i opremu preko kraj logora, a u lov idem na istonu stranu.
Hajdemo u trgovinu. voz uskoro polazi natrag.
Gle, bogati, vraam se vozom kojim sam i doao ovamo otegne rii. Zar to nije smeno! Vraam se, a da tako rei nisam ma video taj
Benton.
Dok su se vozili prema istoku, Slingeriand zapodjeme razgovor o zlatu to ga je Hom bio zakopalo na mestu pokolja. Upitao je nilia iKonga
jesu li pokuali da ga nau.
Nile je bio potpuno zaboravio na to zlato. Verovatno su on i Laarv, dok su tumarali divljam brdima u potrazi za Eli Li, proli kroz dolinu u
kojoj je zaglavio karavam, ali u onom uzbuenju i oaju
nije im zlato ni palo na pamet. Isto objanjenje dao je Slingerlend za sebe. I on je svakako morao proi posred zakopanog blaga, ali mu ono
nije bilo na na kraj pameti. Dogovorie se da ga potrae im se izgradi pruga do piredgorja planina u Wyoimingu.
Pre nego su stigli do sledeeg logora, nili, Slingerlend i King imali su prilike da se nagledaju Indijamaca i bizona. Promatrali su ih sa
zanimanjem kroz prozor vagona.
Ovo mi se ni najmanje ne dopada ree Slingerlaod zabrinuto, promatrajui indijanske ratnike kako bulje u voz kao u kakvu demonsku
grdosiju. Prijateljevao sam sa Sijuksima. No sad, zato to se spuistdh ovamo iz planina da im istrebljujem bizone, sad bi me s uitkom
skalpirali. Ja to zinam. A udvek sam bizone smatrao vlasnitvom Indijanaca. Kad ne bih bio uveren da ova eleznica znai kraj i Indijanaca i
bizona, nikad ne bih inio tu nepravdu. Na to se mogu zakleti.
Spustila se mrkla no kad stigoe na cilj. Kakva tiina i mrak nakon Bemtona! niliu bilo drago to se oslobodio buke podivljalog grada. Pitao
se moe li svladati nemir to mu se uvukao u duu. Hoe li opet tumarati i srljati kroz ivot bez ikakva cilja? Sumnjao je u seibe i zazirao od
razmiljanja. Moda e susret sa starim maiima i uee u, lovu doneti bar privremeno olakanje njegovoj dui.
Nili i Kiog proveli su no pod Slingerlendovim
atorom. Sledeeg jutra stari je traper poranio I spremao konje za put. No, kako su se negde u blizini
nalazili Sijuksi, odluio je da krenu s radnikim vozom. Bilo je sigurnije jahati kraj njega.
Doskora je voz, u kome se nalazilo pedesetak radndka, bio spreman za polazak, im je kirenuo, Slingerlend i njegovi prijatelji bacie se na
konje i jumue u istom pravcu. Razigrani konji jurili su brzinom voza. Nekoliko milja od graditeljsikog logora voz se zaustavi na mestu gde
se radilo na podizanju kamenih zidova i nasipa pruge. Zauistavde se i jahai. nili se opet ivo zainteresira kako mapreduje izgradnja, opet ga
spopae staro uzbuenje, usprkos tome to se bio zarekao da se nikad vie nee vratiti na posao. Pa ipak, njegova je ljubav prema radu na po
dizanju eleznice bila posve beznadna, ba kao to su bile beznadne i sve ostale njegove ivotne elje.
Radnici behu odabrani momci, meu njima je bilo mnogo Iraca. Pre nego su se latili posla, sloili su puke u. kupe.
Neka me avo nosi ako ovo nije moj stari prijatelj nili! uskldkine poznati glas,
Bio je to Kejsi, s onim svojim starim osmehom na usnama, s onom istom pocrnelom lulom U zubima.

Niliu bilo drago to se ponovo naao s njim, ali je u isto vreme oseao zebnju zbog mogunosti da se susretne sa starim poznanicima iz ekipe
strunjaka koja je trasirala prugu. Bolelo bi ga da sretne generala Loda i nekadanje svoje pretpostavljene koji su mu svojevremeno proricali
blistavu budunost.
ejn i Mek Dermot bili su takoe u toj ekipi. im su spazili jahae, stali su se mekoljiti i gunati.
Bno onog revolveraa koji je jednom hteo ubiti Kejsia! promumlja Mek Dermot gledajui leria iskosa.
Susret s ekipom graditelja tragao je svega nekoliko trenutaka. To je niliu bilo dovoljno da zaviri u svoju duu i doe do gorke spoznaje koliko
su ti ljudi vedriji i krepkiji od njega, eleznika pruga, taj veliki poduhvat oveka, napredovala je svakim danom, i ljudi to su je gradili
stalno su se menjali i eliili. A on? On je ostao po strani nije vie bio nikakav faktor u izgradnji. Kao i toliki drugi, i om je ustuknuo i bio
izbaen iz stroja. Ne, njegovo se oduevljenje za rad nije ugasilo, amo je nesretnim sticajem okolnosti samo potisnuto, i on. je postao
pasivan, ali ne i ravnoduan. Bio je poraen, oseao se beskorisnim, suvinim. A ovi otpori Irci vidno su se izmenili. Dodue, bili su jednako"
spori, brbljivi i svadljvi kao i pre, ali siu im se na licima jasino odraavali tragovi naporna rada i borbe, i entuzijazma i ponos to sudeluju u
tom monom pohodu civilizacije. Velika zamisao ih je sjedinjavala i uMainrjala suprotnosti koje su ih inae podvajale. Oni vie nisu obini
ljudi. Iz njihovih oiju zrai ivotna radost i vera. nili je to osetio. U njihovoj prisutnosti oseao se neopisivo sitnim, neznaajinim. Oni su, i
pored svih Vnoguih prepreka i opasnosti, nastavili da grade zapoeto delo i da se bore, a on je preputen sam sebi, da je pokleknuo pred
iskuenjem. Ona e raditi i dalje i borie se sve dok ne ispune bezimene grobove. I on e na kraju nai vlastiti grob, ali mu se u njemu nee
smiriti kosti. On e biti nemiran i u grobu. Bio je to niliu teak trenutak, trenutak ispunjen tugom i gorinom.
Slingerlend jnde morao dugo tragati, za bizonima. Poto je paljivo osmotrio brdoviti teren da ih Indijanci ne napadnu iz busije, zaputi se u
lov zajedno sa niliem i Kingom. Poveo je i dva momka, Busha i Pata, ija je zadaa bila da s ubijenih bizona oderu kou i da pomognu
utovariti meso u vagone.
Nije oveku potrebna neka naroita vetina da ubije bizona ree Slingerlaod svojim drugarima. No, ne elim da se ubijaju matori, oronuli
bizoni. A kad brzo jaete, krdo se gusto zbije, i onda ih je teko razlikovati. Zato se vi drite to blie mene i za prvi put samo gledajte kaJko
ja to radim. U isto vreme dobro pazite da se ne pojave Indijanci.
Slingerlend se uspe pribliiti stadu a da se ono ne uznemiri sve dok neke mlade bizone ne spopade strah. Onda se stado pokrenu i bezglavo
udari u beg, diui iza sebe guste oBlejk praine. Tutnjava bizonskih papaka liila je na zaglunu grmljaviou.
Na konje! zagrmi Slingeirlend.
Leri Kimg se odvoji od jahaa i za nekoliko trenutaka sutstigme stado. nili se morao diviti kaiuibojevoj neustraivosti. Golom rukom udarao
je kauboj bizona grdosiju po hrptu kako bi ga izdvojio od ostalih i omoguio Slingerlendu da mu se priblii i mamiand.
Kad odjekmu pnvi traperov hitac, stado se jo vie ustalasa i jurne na sve strane. Sada je trebalo pokazati pravu vetinu u jahanju, drati se
ravna terena i izvravati Slingerlendova nareenja. U zaglunoj tutngavi stada i gustoj praini nili je plamtio od uzbuenja. Ovaj opasni lov
ma bizone pruio mu je
priliku da prkosi smrti i da se u izveismoj nijeim oslobodi duevnih patnji. Pred njegovim,oima dokle god mu je sezao pogled protezalo se
uzbibano stado. VeV tair je svojim priguenim cviljenjem doaravao Neafleu stravinu viziju samoe i pustoi. Praina ga je guila, pesak mu
grizao oi, a konj mu se pomamno propinjao i uzbueno rzao.
Nile je uskoro izgubio iz vida Lariryja, ali se zato nije odvajao od Slingerlenda. Traper je nastavio da puca. nili je video oblaie dima isamo
je po tome znao da traper puca puane hice uopte nije mogao uti od strane tutnjave. inilo mu se nemoguim da odabere bizone koje
Slingeirlainid eli ustreliti. Nikako ih nije mogao razlikovati svi su mu izgledali jednaki. Jurio je za stadom u punom kasu pratei ga u stopu.
Najzad, mije se vie ni on mogao suzdrati da ne puca. I im je ispalio metak, ugledao je bizona kako se kao pokoen sruio na zemlju. nili
odjaha dalje za stadom, ostavivi Slingeirlamda iza sebe.
Uskoro, poto je izbio na stranputicu, niliu se uini kao da je kroz oblak praine Slingeirlend pontjuirio pored njega. Juirne i on u tom pravcu
i spazi kauiboja koji se vratolomnom brzinom vraao prema njemu. Potom ugleda i Slingerlenda kako se vraa preicom. Traper je uzbueno
mahao rukom. nili podibode konja i jurne im u susret. Neto nije bilo u redu, lerievo lice zasja na suncu. On svrnu konja put nilia i rukom
pokaza odakle dolazi opasnost. nili pogleda i nato ga prooe ledeni marci. Za njima je jurila grupa Sijuksa. Pribliavala im se velikom
brzinom. Sijuksi su se zacelo skrivali u blizini stada i samo ekali povoljan trenutak za nepa.
Nili primeti kako Leri odmerava pogledom udaljenost i brzinu kqjoim jure Indijanci.
Beimo! povie kauiboj iz sveg glasa. Zbog grmljavine stada taj je povik dopro do nilieva uha tek kao slabaan apat. No uskoro se trupkanje
bizonisikih papaka poelo naglo smanjivati. Stado se sve vie udaljavalo u svom paninom begu.
Niliu bilo jasno ta zintai drati se u neposrednoj blizini kauboja. Leri se svaki as okretao ne samo da osmotri Indijance nego i da vidi gde
je nili.
Beei velikom brzinom pred indijanskim ratnicima, Nile i King sve su vie sustizali Slingerlenda. Desno od sebe spazie i Brusha koji se
utrkivao sa smru, a jo dalje od njega Pata koji je bio u najgorem poloaju.
Kad se sledei put obazreo, nili je video da su se Indijanci razdvojili u ddve grupe. Jedni su jurili v za Brushom i Patom, dok su drugi, veina
njih, progonili ostalu trojicu lovaca, skreui malo udesno da im prepree put. Slingerlend je beao u pravcu radnikog voza. nili najpre
ugleda dim lokomotive, a zatim celu kompoziciju. Izgledalo mu je da je udaljenost do voza jo suvie velika a da bi mogao stii do nijega pre
nego ga dostignu brzi indijanski mustanzi. Bio je siguran da ga Indijanci sustiu. Kakvi nenadmaivi jahai! Bili su poluinagi, tamna im se
koa sjajila, leali su konju na vratu. Njihova pera i ivobojni ulkrasi leprali su na povetarcu. Bio je to divlji i zastraujui prizor.
Ne jai tako blizu mene! povie kauboj. Crvenokoci se razdvajaju!
Iz ovih rei nili je razabrao da Indijanci jau podalje jedan od drugoga jer oekuju da e se uskoro nai na dometu puaka. Leri je iz istog
razloga hteo da se i njih dvojica razdvoje.
Nile spazi gde izbija oblai belog dima iz puke indijanskog predvodnika. Metak se zari u zemlju daleko iza njega. Potom se osu cela
paljba, podie se oblak dima i praine. No, poslednji su meci jo udvek padali nekoliko jarda iza njega i kauboja.
Nebesa! Gle! uzvikmu Leri. avoli jedni, pogodili su Patova konja!
Nile okrenu glavu i ugleda Irca gde se rui zajedno s konjem, prevaljuje se preko glave, prevre i smiruje.
Gotov je! kinikmu nili.
Bre teraj! razlijee se iz kaubojevih usta ljuitito upozorenfje.
Nile podbode konja i poleti kao strela. Nikada pirije nde Neade jahao tatovom brzinom. Imao je sreu da mu je toonj bio sve i izvanredno
brz, i to mu je omoguilo da dosti:gne kaubojeva konja. Jurili su u divljem galopu u pravcu radinJikog voza. Trebalo im
je prevaliti jo svega nekoliko milja pa da stigmu do pruge. Brush je uspeo da zadri isto rastojame od Sijuksa, dok je Slingerlend prednjaio
za kojih stotinjak stopa te se nalazio vain domaaja indijanskih puaka.
Uz takvu brzinu, preostalih par milja mogli su prei za veoma kratko vreme. Ali su se sad Indijanci stali primicati sve bre. Ponovo su
otvorili paljbu. nili je uo zvidanje metaka i sa zebnjom je svakog trena iekivao da ga zapee rana. Brush se sada okretao i uzvraao
vatrom.
Tek se sada nili seti da u ruci stie svoju vinesterku. Prebacio je vodice preko prednjeg obluka i upola se okireouo u sedlu. Opasno su mu
blizu ti pakleni Sijuksi! Osetio je da mu se kosa die, ali ga u isti mah spopade nekakva estoka borbenost, hteo je neprijatelju prkositi i
uzvratiti mu jednakom merom. Ba tada nekoliko Indijamaca zapuca prema mernu. Zau otar prasak, ma vie mesta "ispred sebe ugleda
kako se s tla diu oblaii praine, oko uiju mu zvidala tanad. Zapuca i on. Konj mu sune strelovito,gotovo ga zbaci iz sedla, pojuri jo
pomamnije, uplaen pucnjavom. nili zau prasak lerieve puke. Razvila se" paklenska borba na komima u punom trku. Indijanci su se bili

ratrkali, polegli su konjima na vratove, urlali su poput demona i neprestano pucali. Bili su dobro maoruami pukama belih ljudi. nili je
naas pogledao napred da vidi kamo ga konj nqsi, i u isti mah je repertirao puku. Onda se brzo okrenuo pa je nasumce opalio ma najblieg
Indijanca koji je od njega bio udaljen najvie trista jarda. Mtetak mu je odlutao daleko od cilja, zario se u zemlju. Bilo je oajniki teko
gaati s konja raspomamljena strahom. Koliko je nili mogao videti mi kauboj nije bio bolje sree u gaanju. Sad je ve bilo jasno da ih Indi
jamci sustiu. Ali mi voz nije bio jako daleko. nili je ugledao radoike kako im mau s krovova vagona. Na nesreu, teren koji ga je odvajao
od voza bio je jo neravtnijd.
Lanry je jurio ispred njega. Ispucao je svoju rniuniciju pa je zato rukama i mamiuzama podbadao konja.
Odjednom nili zau tup udarac kad se olovo zabija u meso. Uz jeziva njisku konj mu se prope, i nili pomisli da e pasti. Ipak se nekako
uspravio i jurnuo upiropam, hitro i hrabro, ali neujednaenim trkom. Leri krikine. Video je da sa nilievim konjem neto nije u redu pa je stao
usporavati svoga.
Spaavaj glavu! prodera se nili besno. Kauboj je usporio konju trk, kako bi ga nili dostigao. nilia je to razgnevilo, ali je bio memoam.
Konj ti je ranjen povika Leri.
Da, ali me teko zauirla nili. Odbij od mone!
Ali kauboj me skrenu s pravca mi za stopu. Napetim i sigurnim okom motrio je nilieva konja.
Sustaje! Moda me izdri!
Oko nilia su sad meci zujali sa svih strana. Cuo ih je kako se odbijaju od kamenja i zvide zrakom video je kako od njih vrca retka trava.
Osetio je kako mu je jedan prosvirao kaput i opekao mu kou. Taj dodir, tako rei nikakav, oslobodi ga straha, udnovata tmica pred oima,
koju nije mogao probiti, sad se razie. Okrenu se i otvori vatru, sad je mirno gaao to je bolje mogao. Ali uzalud kao da puca u pticu u letu.
Ispraznio je vimesterku.
Potom, pognut u sedlu, posvetio se besnom trku. Slinigerlanid je ve bio blizu voza. Brush je bio gotovo izvan opasnosti. Indijanci su se sad
okomili samo na nilia i Konga. Iz nilia ishlapi bes i mrka odlunost. Samo da se ne srui pred one divlje, vitike mustange, da ga me zgaze,
izmokaze, raeree nipoto! Od same pomisli oseti jezivu muninu. Topot konja za njim jaao je, ali se on me okreou.
Ui mu zaglui nov prasak to su Irci radmiciborci vritali i pucali.
Dri ga! Dri ga! zauo se prodoran Lerijev krik.
Nile je na svom pobeojelom konju gotovo naletio ma voz. Oajnim naporom uspeo je zaustaviti konja i skoiti s ojega. Lairy je ve bio na
tlu i ekao, konj mu je pobegao glavom bez obzira. Meci su pljutali u stranice vagona,iz kojih je sukljala vatra i dim.
Penjite se, momci! odjekne veseo glas. Iza ruba stranice vagona proviri Kejsi sa svojim ceirekom i crnom lulom. Duge ruke njegove segnue
put nilia.
Krajnjim naporom nili se popne u vagom. Pao je ma hrpu peska i ljunka. Na treinutak mu se u glavi srve okrenulo. Srce mu je divlje
poskakivalo. Bio je mokar, vru i celim je telom drhtao.
Valjda nisi ranjen! vikne Kejsi. Lerijeve nervozne ruke stadoe kliziti i pritiskivati po nilievu uzdirntalom. telu.
Ne, izvukao sam... ivu glavu! prostenja nili.
Lokomotiva ispusti prodoran pisak kao, da se hoe narugati Indijancima, i uz kripu i klepetanje tookova voz krene.
Nile se malko oporavi i zaitee se u neobino uzbudljivoj situaciji. Vagon u kojem se nalazio bio je tip otvorenog vagona s oko etiri stope
visoMim stranicama koje su bile od hrastovih dasaka tako debelih da ih meci nisu mogli probiti. Osim njega i Kinga bilo je u vagonu jo est
ljudi koji su kleali kraj malenih pukarnlca. nili izviri preko stranice vagona. Indijanci su u dugom i retkom nizu kruili oko voza skrivajui
se iza svojih mustanga. Pucali Slu iz takvog neobino tekog poloaja. Jurili su punom brzinom i stezali krug. Jedan metak udaru u irub
stranice vagona i obasu nilia iverjem bila je to potvrda da se Sijuksa mora uvati, iako si u jednoj pokretnoj utvrdi. nili se spusti, naputnti
puku i pronae jedan otvor kroz koji e pucati. Ispraznio je magacin pre ne@o je to mogao i zamisliti. Ali, koliko zbog nesigurnih ruku,
toliko i zbog dirndanja voza i brtzog toka Indijanaca, ni im nije naudio neprijatelju.
Najednom se voz s treskom zaustavi.
Opet prepreka, sto mu gromova! asey e mirno. Lula mi se ugasila, Sendi, dodarj mi ibice.
Lokomotiva dva puta prodorno zazvidi.
to to znai? upita nili uurbano.
Poziva momke iz prvog vagoina neka skau preko lokomotive i uiklome prepreke s ina objasni Kejsi.
Nile se usudi da opet izviri. Ugleda Sijukse gde krue blie elu voza Iz svih prednjih vagona I je dim i sukljao plamen. To su radnici estoko
pucali. Indijanci su usmerili napad ma elni deo voza, valjda su hteli onesposobiti lokomotivu ili ubiti strojovou. Kejsi povue nilia natrag.
Opasno ti je to ree. Stani kraj kakve rupe i pucaj.
Nemam vie municije odvrati nili.
Onda je legao na pod i stao oslukivati buku i promatrati onaj tercet Iraca. Jeziva vriska Indijanaca i pucnjava stvarale su zaglunu buku, koja
se od vremena do vremena stiavala na asdva.
Kejsi zapali svoju crnu lulu, isdunu oblak dima pa dohvati puku.
Vebajte, brao, vebajte! on zapeva i gurnu cev puke kroz jedan otvor. Zakiljio je u nian..
Mac, to je ona ista druba koja nas je napala prekjuer on primeti.
Vara se odvrati Mek Dermot. Daoas ih ima milion.
Ob nacilja pukom pratei pokretnu metu i opali.
Mac, ti se neto uzbuuje u borbi. A ja sam ti vazda mrtav hladan. Gle, gle, onoga arca i onog prokletog crvenog video sam ve sto puta.
Ipak u ga ubiti.
Kejsi je dugo kiljio i nianio, a kad je napokon povukao obara, voz krene uz nenadan trzaj.
Uh, to nie upropasti! Vraji strojovoa, spaava Sijukse!... Vebajte, brao, vebajte!...
ejn, ne ujem ti puku.
Kako u, do avola, pucati kad mi je oko puno krvi? odbrusi ejn.
Nile spazi krv na ejnovu licu. Tiho dopuza do Irca.
ovee, zar si raojen? Daj da vidim.
Samo me tane pogodilo odgovori ejn. nili uitvrdi da mu je metak, koji se moda odbio
od drveta, tik iznad oka usekao strelnu ranu iz kor je je curila krv. ejnove su ruke, lice i koulja bili uimazani krvlju. nili mu vrsto sveza
ranu maramom.
A sad, daj meni tu puku ree nili.
Hvala, prijatelju, ali ne treba. Da mi se onda Kejsi ruga, da mi ivot zagorca? Nikako! Zaguljen je tag na Kejsi.
Krvava predveina lica i krvavih rubu, ejn opet unu pred svoj otvor. U taj as voz naglo stane uza zveku i tropot.
Da nam je samo maknuti s ovog dela gde su po pruzi razbacani pragovi, onda bi bilo lako primeti Mek Dermot.
mek, ti si nekakav zadrti pesimista odree Kejsi. Potom brebolje namiani i ispali hitac. Meni je lepe kad stojimo ree on kao za se, sa
zadovoljstvom. Taj Indijanac vie nee skalpirati borca s Union Pacifika... Vebajte, brao, vebajte!
Lokomotiva prodorno zazvidi, a estoka se borba jo jednom razvi ispred voza. nili je leao u vagonu i doivljavao stvarnost drukiju od
one o kojoj je neko sanjario. Ovi stari vojnici, ovi radnici s lopatama i krampovima, ovi Irci, to su pravi graditelji pruge Unioin Pacifik,

Njima moda nikada nee pripasti slava, no oni su heroji iz mnogih bitaka. Oni su vini borbi i radu. U sluaju potrebe odbacuju alat da se
prihvate puaka.
. voz krenu i jedva se malo otiseu, a onda ponovo stade uz zaglunu trenju i kripu kotaa. Indijance sipopade oaj. Nisu se mirili s time da
se ta duga i strana grdosija i dalje kotrlja njihovim podrujem. No oigledno se vie nisu drali blizu voza, jer je za vreme najeeg okraja
lokomotiva ponovo poela stenjati f huktati. voz je polagano nastavljao hod po inama. Poput grada meci su udarali u vagone. Dim to je
sukljao iz lokomotive rasprivao se na vetru.
Nile je leao i promatrao te mirne i hladnokrvne ljude, koji su uspeli odbiti napad brojano daleko nadmonijeg neprijatelja, pobenelih
Indijanaca, Dakako, Kejsi, Mek Dermot i ejn samo su trojica od vie hiljada ljudi zaposlenih na gradinji i odbrani pruge Union Pacifik. Taj
tercet vie voli da se bori, moda vie da se bori nego da radi. Kejsi povue u sebe dim iz svoje stare crne lule, naceri se i oaniani, ispali
metak i opet napuni puku, onda zapeva svoju omiljenoi pesmu, da bi iza toga poeo zadirkivati drugove, i sve je to radio jednako mirno i
spokojno kao da obavlja neki najobiniji posao. Kad bi i znao da
senka smrti lebdi nad vozom, Kejsi to ne bi pokazao, Nije bio sklon umovanju, on je bio ovek od akcije, Samo je jednom uzbueno po
vikao, i to u as kad je. oborio Indijanca na arenu mustangu.
ejn je neto zautao, nesigurno je kimao nad pukom, ali je pucao dalje. nili ga spazi kako opipava usijamu cev i vrti zadvenom glavom.
Krv mu je curila niz obraze.
Mek Dermot je majstorski i postojano sipao vatru iz svoje puke. Kadikad bi izlanuo koju re pesimizma, predskazao bi stranu nesreu, ili
bi podsetio Kejsija da je njegovu skalpu sueno da se sui u indijanskom atoru, ili bi zamolio Shamea neka nekoga pogodi kako bi mu
spasio ivot, ili bi objavio da je lokomotiva iskoila iz ina. Stalno je neto trabunjao, ali je takav bio samo na jeziku. Sede su mu bile vlasi, a
borac je bio roeni.
Ovaj put voz je dobio rua brzini i iziao iz podruja gde su Indijanci imali na dohvatu pogodne predmete kojima e zakriti prugu. nili spazi
kroz uski otvor da se Sijuksi povlae i da ih vie nema ispred voza. Nisu vie jurili u krugu. Njihova paljba vie nije ugroavala voz. Grad
Medicine Bow bio je na, vidiku. Lokomotiva je huktala i jurila sve bre.
Za danas je bilo dosta. Sad emo se poteno odmoriti ree Gasey zadovoljno. ejn, ponekad si vraki utljiv. A tebe sam danas nadmaio,
Miac, priznaj!
Bogme nisi odvrati MicDertmot! Skinuo sam tano dvadeset i devet Sijuksa!
A ja tano trideset! A kako ih je bilo svega pedesetak, bie da ti lae, Mac!
Voz se primicao Medicine Bowu. Pukaranje je prestalo. nili ustade i ugleda Sijukse gde se povlae. Po njima se ne bi reklo da su pretrpeli
kakve naroite gubitke.
Vebajte, brao, vebajte! zapevui Kejsi dok je istio zagrijaou i uprljanu puksu. mek, koliko je Sijuksa pokosio Shainie?
Jo mi nije rekao koliko. Hej, ejn... Kejsi! nili se naglo okrenu zauvi kako je Irac otro
promenio ton.
Na podu je potrbuke leao ejn, krvave su mu ake stezale puku. Leao je nepomino, u reitom poloaju.
Nile poe put rajega, ali se tamo ve stvorio Oasey. Nesigurnu je ruku poloio ejnu na rame.
ejn, stari drue! om ree, ali mu u glasu nije bilo ome njegove radosti.
I Kejsi ispusti lulu. Onda okrenu mrtvog druga na lea, ejn je dao sve od sebe i poloio svoj ivot za Union Pacifik.
Nile, Slingerlend i Leri nameravali su da kasino u jesen pou u brda Vajominga, da obiu negdanju Slingerlamdovu dolinu i da onda
pokuaju otkriti mesto gde je Hoorn zakopao zlato. Leri izrazi elju da se zasad vrati u Bariton, a nili, iako i sam neodluan kuda i kamo da
kreme, odlui da pripazi na kauiboja.
Traperove poslednje rei upuene niliu bile su ovome zanimljive. Simko rekao je jedan tip iz Medicine Bowa tvrdi da je Leri poznati
siledija iz Pan Hamdlea u Teksasu, rav ovek.
Rav? upita nili.
Pa, on je mislio rei rav po tome to voli da trza. revolver, tako sam ja shvatio.
Pazi, da te rii ne uje odgovori nili. I reci tom tipu neka pazi ta govori. Ja sam odmah sprve naslutio da Lanry ima izvesnu prolost.
Bentom e ravo delovati na njega ivo nastavi Slingerlend. Ani u tebe nisam ba siguran, simko.
Preputam se sudbini kratko odgovori nili. Zbogom, sitari prijatelju! I ako nas moe povesti u lov na bizone bez tih prokletih Sijuksa, e pa,
raunaj na nas.
Vlak stie u Bariton u noi. Tmica je bila nalik vetrovitu ponoru iz kojeg hue uta svetla i uzbueni ljudi. atori, kroz ija je platoa
prodirala mutna svetlost, svetlucali su bledo i nejasno, krijui u svojoj unutranjosti nejasne i neizvesne sudbine. Gomila se tiskala, prainu je
vitlao vetar, muzika je odnekud svirala.
Nile je saznao da su sva toboe bolja kooaita prepuna, pa je bio prisiljeo da poe tamo gde je prvi puti bio. Tu se smestie om i Leri.
Stigosmo, dakle, a ta sad? upita nili vie za sebe. Oseao se kao proganjan. Mrano raspoloenje kojeg se udvek bojao opet rmu je
pritiskivalo duu.
Idemo neto pojesti odgovori leri. A onda?
Pa, mogli bismo pogledati ta se dogaa u gradu. U stvari, pomisli nili, u njega nema nikakvih ni
elja ni nakana.
Neto si mi se opet tuio ree mu Leri zabrinuto.
Rii, to mene nikad ne puta.
Leri mu poloi ruku na rame. Ovakve su geste bile kod njega retke.
Drue, najpre da obieimo Bariton, pa da se okuraimo i vratimo na posao? ta veli?
Ni govora! Ne mogu se prihvaititi posla s gorinom odgovori nili.
Znai, ne da ti kukaviluk! Gotov si, kako ree Slinigerlendu? Nita ti vie me valja, nema smisla? ivot ti vie ne vredi ni piljiva boba? Je
li tako misli?
Jest, bie da je tako, rii ree nili, samopirezinno. Ali to... to se na tebe ne odnosi.
Pa zna, ao mi je otpovnne Leri i ne osvr^ ui se na nilieve poslednje rei. Udvek sam
gajio nadu da e preboleti gubitak Adlie___ Pred
tobom je kojeta vredno ivljenja.
Rii, volio bih da je onaj metak pogodio mene, a ne ejna... Ne gledaj me tako. Ja ti to najozbiljnije kaem. Kad su oas Sijuksi gonili, kosa
mi se dizala i srce mi je dolo u grlo. Beao sam da spasim glavu kao da mi je ivot mio. Ali to je u stvari bio moj bedna kukaviluk Kaem
ti, sit sam svega!
Da li ti to ozbiljno misli? Leri upita muklo. nili turobno kimune glavom. Nije mu bilo stalo
ak mi do toga kakav e efekait njegove sumorne rei izazvati kod kaonboja. Slutio je da je to u izvesnom smislu kritian i sudbonosan
trenutak za Lerija, no nije mu bilo stalo. Orme slutnje potpuno su ga obuzele. U, nutrini svojoj oseao je muninu, hladnou i jezu. Nita vie
nije mogao zavoleti. Bio je iznenadan. No shvatio je da mu je ovaj priprosti Teksaanin bezgranino odam, i to ga je bolelo.

Rii, ne sili me, pobogu, da me stid pogledati ti u oi! preklinjao je nili. Hou da nastavimo ovako. Zna ti mene!
Pa, rekao bih da te sa mnom vie nita ne vee
otegne Leri. Promenio se dok je govorio. inio se starijim. Presuio je i njegov reski humor. Nestalo je i one njegove prijaznosti i vedrine.
Oh, oprosti to sam toliko sebian! za vapi nili. Nisam vie ovek kakav sam bio. Ali nemoj misliti da te ne volim.
Sutra elan, kad se sunce popelo visoko na nebu, nili i King pou da potrae doruak. Sreli su mladia ije je grubo bronano lice bilo niliu
odnekud poznato.
Ugledavi nilia, mladi se tre i poleti ravno k njemu.
Nili! Traio sam te, ali bih lake naao iglu u stogu sena!
Nili ga ne prepozna. Nije se ni trsio da ga prepozna, kako se me bi morao seati i svoje negdanje veze s prugom.
Ja te se ne seam kratko je odgovorio.
Kladim se da me se Leri sea ree mladi osmehmuvi se kauboju.
Kako da ne. Ti si Kempbel, bio si Beksterov nadglednik pruge odgovori Leri.
Tako je ree Kempbel i prui ruku niliu, potom kaoboju. Bio je zadovoljan i uzbuan.
Da, sad te se seam i ja zamiljeno e nili.
Kae da si me traio?
I te kako sam te traio odgovori Kempbel i prui jedno pismo niliu.
Nili razdere omotnicu i oima preleti sadraj. Bila je to kratka Beksterova poruka niliu da se smesta vrati na posao. Te rei, vie nareenje
nego molba, delovale su na nilia tako snano da mu se srce Siteglo od tuge. Stajao je kao ukopan i zamiljeno zurio u papir. Leri je itao
preko njegova ramena.
Drue, ja sam to i oekivao, i odluno ti velim: idi! uzvikine kauboj,
Nile polako odmahnu glavom.
Kempbel se uzvrpoljio. nili, imam jo neto da ti kaem eka te vaan posao, mnogo vaniji od onog to si ga ranije obavljao.
ta hoe da kae iznenadi se nili.
Pa, sve sam ti rekao, samo u jo dodati da je ekipa naila na nesavladive prepreke u kraju zapadno od Bentona. To je vrlo gadan teren. Ti i
Hennev bdli ste u zapadnim brdima kad ste trasirali prugu. Tamo je strano velik nanos, pa sve same okuke i strmine. Razbojnika banda
ugroava i napada ljude. Bekster se zakleo: Moramo dobiti nilia natrag na posao!
Gde je Henney? promuklo upita nili. Kempbelove rei ostavile su oa njega snaan dojam.
Hennev je otputovao u Omahu. Buni lei bolestan u tvravi Feterman. Bekster ima taimo samo jednog novajliju, pa budi siguran da je u
guvi.
Ne valja nikako odgovori nili. Jo udvek duboko zamiljen. Je li tamo ef... general Lod?
Da. Tamo je i jedan vojniki logor. Pukovnik Dilom i jo neki oficiri sa svojim eoama otili su da malo Obiu gradilite. U Bentonu im je
bilo nesnoljivo.
E pa... prenesi Bekskru moju zahvalnost i kai mu da mi je ao, ali ga moram odbiti ree nili.
Nee doi! zaprepasti se Kempbel.
Nili zatrese glavom. Leri isprui duge ruke koje su mu ste tresle od nervoze.
Ne budali, ako boga zoa! Poi e i gotovo! Kempbel se uzvrpolji kao da eli jo neto da
kae, ali nema snage. Bio je razoruan. U redu, nili ree. Odnleu tvoju poruku. Ali, oekuij me opet.
To rekavi, Caimpbel se udalji.
Nili, sigunno se neto sprema ree Leri. To me strano golica. Oni ne mogu graditi prugu bez tebe.
Bi li ti iao natrag na posao? upita nili.
Pa naravno, samo kad bi me primili. Ali, ja sam zbog onog stiranog obrauna sa Smitihotm pao u
nemilost. Zamisli, kad bih se vratio, morao bih se boriti sa Smitovim ljudima, i to bi me odvojilo od posla. Zato mislim da je bolje da ne
idem. Samo bih tebe dovodio u neprilike.
Mene!... uo si da sam odbio.
Ouo sam, naravno otegne Leri blagim glasom. Ali, ako ti spremim stvari i nabavim konja, ii e, zar ne?
Nili zauti. Da je progovorio jo samo jednu re, odao bi se pred prijateljem. udio je za svojim starim poslom. Pomisao da je ekipi
konstruktora potrebna njegova pomo ispunjavala ga je pritajenom, radou. No u isto vreme znao je kakav bi duevni napor morao uiniti
da se prihvati bilo kojeg zadatka. Bilo mu je mrsko poinjati. Sumnjao je u sebe. Bio je duevno skren. Celog tog dana capkao je za
Lairyjem, rastresen i udubljen u misli, gotovo i ne primeujui stvari oko sebe. A kad je pao mrak, mugnuo je od Lerija kako bi ostao sam.
Poto je tako proveo izvesno vreme u tiini i samoi, u oikrilju mraka, nili oseti kako ga, i pored njegova otpora, proimaju neka udna i
snana uvstva i bore se da nadvladaju njegovu bolesnu elju da se prepusti neradu i samovanju, da besciljno srlja kroz ivot, proet bolnom
uspomenom oa ono to se vie nikada nee vratiti.
Te noi nije nili mogao ni oka sklopiti, te je tako bio budan i u asu kad se Leri King dovukao sporim i tekim koracima. Kauboj je bio
napola pijan. nili ga dobro izgrdi i meu njima izibi una svaa.
Izjutra je La.ry opet bio spokojan, hladnokrvan i nehajan kao uidvek, oigledno je zaboravio nilieve otre rei. nili je, meutim, osetio udnu
piromeou u sebi. Prvi put nakon duigo vremena nije s mrnjom doekao, nov dan.
Kad je s Lerijem iziao, sunce je ve bilo visoko. niliu se inilo da zrak nije obasjan sunevim sjajem nego i neim drugim, sveim. Kad je
ugledao Kempbela, koji je ekao na istom mestu gde su se sreli prethodnog dana, niliu je srce stalo udarati sve jae.
Kempbel ih pozdravi s blagim smekom. Evo me opet ree.
Vidim, vidim odgovori nili zbunjeno.
Nosim ti poruku od efa nagodvesti Kempbel.
Od efa! uzvikine nili iznenaeno.
Leri se primae blie i popravi opasa ononi svojom Oisebujnom kretnjom, a oi mu sevnue.
On te kao linu uslugu moli da ga poseti nastavi Kempbel.
Nili porumeni. Zar general da me moli? od. jeikrau iz njega. Ushienje ga je postepeno svega obuzelo. _
Da. Ide li?
Pa... ovaj, morau odvrati nili. On to nije oseao svojom odlukom. Druge mu nema, prisiljen je da poe. Ali time nije reeno da se mora
prihvatiti posla.
Leri ga pljesnu po pleima, gotovo ga obori. Kauboj je prosto cvao.
Idi u gostionu i narui doruak i za mene. Vraam se odmah ree kauboj.
Treba pouriti. Imamo svega pola sata vremena da dorukujemo i uhvatimo voz upozori Kempbel.
Leri se brzim koracima vrati prema konacitu. Caimpbel povede nilia u restoran i narui doruak. niliu se nije mutilo u glavi, niti je
bio.osobito zbunjen, ali ni o emu drugom nije mogao misliti doli samo o tome kako je general Lod osobno poslao po njega. Dotle mu je
Kempbel priao o zidnim konstrukcijama, o temeljima eleznike pruge, o nasipima, propustima i drugom. nili ga je povrno sluao. Uto se i
Leri vrati. Doneo je niliev zaveljaj i paljivo ga spustio na klupu.
Nee ti koditi da pooese i ovo ree kauboj svojim otegnutim glasom.

Nile se oseaokao guram na neznanu stazu.

Dok su uurbano jeli, avrljali su o raznim sitnicama. Potom potrae na elezniku prugu. Kempbel se prvi pope u voz.
Poi i ti s nama, Leri on ree.
Pa da, poi s nama pridrui se nili.
Hm, Ja vam od srca elim da uspete i da se ta pruga izgradi, pa je onda bolje da ne idem razvue Leri. Pogled iz njegovih plavih oiju,
upuen niliu, zraio je toplinom.
Leri, vraam se za dandva ree nili.
Ne luduj, stari drugaru. Idi ti lepo na posao i radi kauboj e moleivo.
Neu. Raskrstio sam s prugom i gotovo! Da odem na jedan dan... za uslugu generalu... to da.. A inae... i nili odmahnu glavom.
Ako ti je imalo stalo do mene, onda e ostati.
Leri, propae ako te ostavim sama usprotivi se nili.
Pa ta onda! Propaemo mi oba ostane li sa mnom otro odgovori kauboj. Na njemu se zbila neka promena. Mend je sueno da odem do
avola, i ve sam otiao, ali s tobom maje tako.
S kim si onakav si ree nili kao u ali, kao bezbrino, ali je samo hinio. Brinuo se zbog leria.
Sluaj, ako se vrati na posao, bie sive u redu... Trkniue koji put ovde da se naemo. Ali ako odbaci ovu priliku, ja u...
Leri zastade. Njegovo je preplanulo lice malko probledelo.
Nili ga iskosa pogleda, primetio je kako se kauboju stee grlo u muci.
De, reci, ta e to ti? kratko upita nili. Leri zabaci glavu i s njega kao da iili ona estina, ona napetost.
Pa, onoga dana kad se vrati, demolirau lokal Stentonove, tek toliko da te malko zabavljam on otpovrnu, a ton njegov otegnut bio je
naglaendi tneigo ikad.
U niliu planu srdba ali se odmah stia u shvatanju kolika je velika i topila kaubojeva privrenost i u tegobnoj spoznaji da e kauboj ostvariti
svoju pretnju u dlaku.
A ta ako se vratim i dobro te izlemaim? dobaci mu nili.
Pa, nee nita promeniti na stvari ozbiljno oitrpovrtnu kauiboj.
Nato se nili staloeno oprosti s prijateljem i pope se u voz.
Vonja je bila spora i duga. voz se zaustavljao na bezbroj postaja. Du itave pruge radnici su ekali voz da istovare namirnice. Tamo gde se
zavravala pruga sve je bilo zakreno u tolikoj meri da se nili nije mogao ^"nditi. Bilo je tu teretoih vagona natovarenih eljenLm
traverzama i nosaima za gradnju mostova, gomna eleznikih pragova i ina, mnogo alata, to je sve dokazivalo da je neto zapelo u
izgradnji pruge. To se videlo i po grupama radnika to su ekale skrtenih ruku. Sav taj prizor potakao je nilievu radoznalost. Spopala ga je
neodoljiva elja da sazna uzroke zastoja. U njemu je zaplamsao njegov stari prezir prema tekoama.
Nilia vodi povede u logor koji se nalazio podalje od gradilita, u. jednoj dolinici kojom je proticao potok. Tamo je bila ogromna provizorna
baraka od dasaka i platna, niska i dugaka, a tik uz nju nalazila se vrsta stara brvnara, dok su svuda unaokolo strili razapeti atori. U logoru
je bilo mnogo vojnika. Jedroi su bili na dunosti, a veina ih se odmarala. U pozadini Logora ocrtavali se taiminozelemd pristranci, obrasli
borovima i kedrovima.
Na ulazu u baraku nili se sretne sa Beksterom. Susret je bio srdaan i dirljiv. Zabezeknuto i bez daha nili se zagleda u starog prijatelja. Bio je
ushieni i sretan.
U kakive site to neprilike upali? upita nili.
To e ti ef objasniti. Ui! odvrati Bekster i uvede nilia koji se nae u prostranoj sobi nabijenoj dimom i bukom. U njoj je bilo puno ljudi i
mnogo stolova zakrenih papirima. Ispod okruglih proaoria stajale su puke sloene u kupe. Neko Nilau neto ree, no on nije video ko.
Potoni ga Bekster povede do jednog stola i tako se nili ponovo oae pred efom.
General Lod izgledao je nekako stariji, tvri i ozbiljniji. On ustade.
Zdravo, nili! ree on i prui ruku, a na mrkom mu se licu pojavi smea:. Ui ovamo nastavi i uvede nilia u drugu prostoriju koja je bila
sasvim drukijeg izgleda. Bila je to sobica sa zidovima od drvenih trupaca, pod od novih dasaka bio joj je prekriven vunenim prostiraam. U
njoj se nalazilo nekoliko stolica, i jedan divan.
General Lod je strogim, prodornim okom gledao biveg pomonika.
Nili, mnogo si mi nedostajao ree. Ti si meni bio desna ruka. A ostavio si me na cedilu ba kad si mi bio najpotrebniji.
Generale, bio sam... ovaj besan to se dozvolilo onim pokvarenjacima iz komisije da mi podmeu klipove odgovori nili. Glas mu je
podrhtavao od suispregnua jada. Moj rad proglasili su bezvrednim i naredili da se ponovo izvedu radovi na deonici od pet milja!
To nije nita prema onome to sam ja pretrpio. Trebalo je da stisne zube... i nastavi svoj posao! Da, trebalo je da nekako proguta gorku
pilulu. Tih pet milja to se moralo ponovo izgraditi ne predstavlja nita ama ba nita.
U efovu glasu, u njegovu izmuenom i mranom, licu nazirao je nili teak teret i brigu. General ga je nekako podseao na Lincolna. Savest
je sitala pei i gristi nilia. Pa oo je izneverio ovog nepokolebljivog oveka u asu kad mu je bio najvie polarebani!
Meni se to inilo... putno, strano mnogo promuca nili.
Zato nisi na taj incident gledao kao i na tolik prirodne tekoe, kao to si oa primer gledao na tekoe prilikoim trasiranja pruge?
Mislim da... da sam... ovaj... malo preterao.
Zato nisi doao k meni? nastavi ef. Oigledno se bio razoarao u niliu.
Pa, moda bih i doao... da nije Leri, onaj moj prijatelj... da se on nije umeao u sve to. Strahovao sam da bi on mogao nekoga ubiti odgovori
nili.
Onaj kauiboj... dobar je bio, ali je sad postao propalica. Pucao je na nekog prediramdka... Smrtna.
Da, znam. Da li je Smit podlegao?
Nije, samo, taj vie ntikad nee raditi na, prozi. To je sigurno... A gde ti je prijatelj sada?
Ostavio sam ga u Bentonu.
U Bentonu! uzviknu ef s gorinom u glasu. Ja sam kriv to je Benton tako zloglasan.. Bentom mi je na savesti. Ovaj veliki, najvei podvig u
mom ivotu, pretvorio se u paklensku rabotu... Tvoj prijatelj kauboj, bez sumnje je naao svoje pravo mesto u Bentonu.
Leri se mene otarasio " ne mogu vie delovati na njega.
. ta si radio u Bentonu? nili obori pogled. utao je.
Besposliio si,skitao se od lokala do lokala, pijanivao t kartao se, je li? nastavi ef.
Sram me da to priznam, generale, ali taoo jest da sam u poslednje vreme iveo iskljuivo takvim ivotom odgovori nili i uzgleda u efa.
Valjda se nisi druio i s onim tamonjim enetinama? General Lod je povisio ton i mrkim pogledom merio nilia.
To nisam! povie nili. Zabolelo ga generalovo pitanje.
To mi je drago, drae no to ti moe zamisliti. Bojao &am se da... No, sad to vie smije vano.. Ono to si uradio dovoljno je veliko zlo i bez
toga. Treba da se stidi! Tako inteligentan i odvaan mladi, tako talentirani, pa pasti na takav nivo! Sramota! Nikome se nisu pruale takve
prilike kao tebi! Da si ostao na dunosti, ve bi bio ef ekipe konstruktora. Bekster je iscrpljen, Boorae se razbolio. Henney je morao preuzeti
brigu oko snabdijevanja u Omahi... A ti, mladi koga je oekivala slava i karijera, napustio si posao i postao skitnica... odao se pijanevanju,
kako bi proveo svoje najbolje godine u trulim umezima!
Nili je hteo propasti u zemlju od stida.

Generale, moda ne znate... da sam, ja, ovaj, izgubio nekog ko mi je bio najmiliji... Otkad se to dogodilo izgubih glavu. Vie mi nije bilo
stalo mi do ega izmuca nili i okrenu se prema prozoru. Oi mu se zamaglie. Da se to nije dogodilo... nikad vas ne bih izneverio.
Sef koraknfu k niliu i potapa ga po ramenu. Mladiu, ja te razumem i verujem ti. Moda sam bio malo grub. Zaboravimo to ree pomirljivo.
Sada je vano ovo: hoe li se vratiti na posao?
Bekster mi je po Kempbelu poruio da su zapali u teku situaciju. Mislite li da treba da im pomognem da se izvuku iz nje?
Tano je da su u kripcu. Preti opasnost da sav na trud i milioni dolara odu utaman.. v Ali ja
nisam traio da se vrati samo zbog toga... Hteo bih znati: hoe li se vratiti na posao za stalno?
Nile se trgne iz sete u koju ga je bila gurnula bolna uspomena. Okrene se k efu i u njemu spazi drugog oveka. efovo je lice bilo ozareno,
usne su mu drhtale od nestrpljenja, ublaile mu se one prodorne, stroge oi.
Simko, hoe li se vratiti i... ostati uz mene do kraja? ponovi general Lod povienim glasom. Taj glas odavao je neto vie i prisnije od
odnosa izmeu efa i podinjenog.
Da, gospodine, vratiu se potvrdi nili tiho. Sledio je vrst stisak ruku.
Bravo! uzvikne ef.
General zatim brino pogleda na sat. Ruke su mu malko drhtale. Vie nije ni podigao pogled prema niliu.
Ostani tu ree. Pozvau nekoga unutra. A kasnije emo jo razgovarati o poslu.
S tim reima general izie napolje.
Nili je ostao sam stajao je pogleda prikovana za sivozelenu padinu koja se videla kroz prozor. Noge kao da su mu bile nesigurne. kolena je
prislonio na stiranticu divama... Vie nije mogao susiprezati uvstva, ona su sve jae navirala i bujala, sve vie ga proimala silna srea. Ta
ef osoboo ga je pozvao da se vrati i nastavi veliko delo!
Uskoro se vrata otvorie, a potom tiho zatvode. nili je jo udvek bio okrenut prazoru. uo je kako iza njega neko ubrzano i teko die. Neko
je dakle uao. Odjednom mu se prostorija uini nekako tajanstvenom, pumom, ispunjenom tajnovitim slutnjama. On se naglo okrenu kalo po
sili kakve snane, divovske ruke.
Premda je iza njega bio polumrak, nili spazi priliku koja se naslonila na vrata. Bila mu je nekako poznata ta prilika. Onda se zaprepasti!
Pomislio je da je to priin. Ili sanja? Ukoio se, zabuljio u onu spodobu, mislio je da e mu se srce razleteti od uzbuenja. Tajanstvena enska
prilika krene prema njemu. Zauo je slab, mio glas, i niliu se uini kao da ga je netko u srce dirnuo otricom noa. Najednom pomisli da je
siao s uima, da mu se vraanjem na
posao oduzela pamet. Zadrhtao je celim telom, osetio je kako mu se murti u glavi. Pobojao se da e se sruiti.
Nili! uzvikmu slatki glas. Ona ena mu se primae brzim korakom.
Eli! promuca nili drhtavo. Eli, pa ti si... iva!
Uinilo mu se da se pod nebo vinuo na nevidljivim krilima. Udove nije mogao ni pokrenuti, kao da su mu obamrli. Sva se soba okretala oko
njega i u tom se krugu pojavi lice Eli Li, lice ozareno sreom, rumeno, blistavo! Kad se najzad uverio da se pred njim uistinu nalazi Eli Li,
nili Mone duboko potresen, rekao bi da e izludeti od sree. Na oi mu pade mrak. Nene, drhtave devojine ruke zagrlie ga i grevito mu
se stegoe oko vrata.
Niliu se inilo da se naao na drugom svetu u nekom raju. Nije verovao roenim oima to su gledale prekrasno nebesko plavetnilo,
pahuljiaisitli oblak i sunev sjaj.
Devojini vreli obrazi i vlane drhtave usne naoe se tik pred njegovim usnama, pramenoe njene sisvetiokestenijaisite kose pade nijemu na
elo i lice. Gotovo je ostao bez daha kad je shvatio da je Eli iva. Onida ga je obuzela takva slabost da se mije mogao maknuti s mesta.
Eli, zair je mogue da si iva? proaputa on. Ona se trgne i podligne glavu. Da, to je bez svake
sumnje lice Eli Li.
Pa ja sam najivlja devojka koju si ikad upoznao! poluglasno odvrati Eli i nasmei se.
Znai stvarano si to ti... spaena si... ti sd! uzvikne nili s nekom ouidniom sigurnou u glasne
Da... da... Opet sam s tobom! Zar to nije divmo. Samo, ah, kako je ovo delovalo na tebe! Uplaio si me! nili, je li ti loe?
Bilo mi je... sad vie nije.
Drhtao je i zbunjeno je gledao. Nije vie sumnjao u to da se pred njim raalazi Eli, to je nijemo lice, ne moe biti ndlkakvo privienje, nije
san, stvarnost je, tvarnost neoekivana, draga. Moda je Eli malko amrala, i ispatila se, ali vreme i sve to je pretrpela samo su produbili
njenu lepotu. Nikakvo zlo nije na njoj ostavilo traga. To se moglo proitati u belilu i u rumenilu mena lica, u njenim tamnoljubiastim
oima, sanjalakim i privlanim iz kojih je zraila hrabrost, vedrina, kao i u njenim savrenim usnama, drhtavim i nenim.
Nili, rekoe mi da si napustio posao i odao se skitnji i ljenarenju Eli e teskobmo.
Da. Zaljubio sam se u tebe, Eli, tako sam se sikio zaljubio, da mi vie nije bilo stalo ni do ega, kad sam te izgubio.
Napustio si...
Eli nili joj naglo upadne u re ne govorimo o meni! Jo me nisi ni poljubila!
A Nili porumeni. Zaista?... To je sve to zna?
Je r da me nisi poljubila?
Jesam... jesam.., ak sam se uplaila da u te zaguiti kako sam te ljubila!
Uopte se ne seam. Nisam ni osetio tvoj poljubac. Izgubio sam sva utila Poljubi me sada! Dokai da si iva i da me jo udvek voli!
Uskoro zatim, poto je opet doao do daha, Neaa proaputa Eli, ljubavi moja!
Jesam li iva? Da Li te ljubim? Sta sad kae? upita ona fino. Oi joj zasjae kao kakve ljubiaste zvezde, zaarie joj se obrazi.
Da, sad moram verovati, ali me i ti mora to ee podseati na to otpovrie nili. Potom je privue k sebi. Mnogo sam puta matao o tebi, ali
nisam mi slutio da u te opet videti. Kako to da si ostala iva?... Celog u ivota biti zahvalan sudbini Kako si stigla ovamo? Ispriaj mi,
brzo!
Eli mu se nasloni na rame.
Evo, ispriau ti sve po redu. Sea li se one etvorice to svratie pred Slingerlaodovu kolibu kad smo bili tamo? Oni su ti se vratili, i to ba
kad me je Slingerlend ostavio samu. Slingerlendovu su kolibu zapalili, a mene silom odveli. Onda je izmeu njih dolo do svae i
obraunavanija. Dvojica ubie jedan drugog. Ja sam htela iskoristiti jednu priliku, da se bacim na konja i pobegnem. Ali ba kad sam se
spremala da to uinim, opazila sam Indijance kako se brzo sputaju prema nama na konjima. Morala sam pucati u jednog razbojnika. Zvao se
Frenk. Ali ga nisam ubila. Slabo sam gaala. Onda sam skoila na konja i pokuala pobei. Sve je bilo uzalud. Uhvatie me Indijanci i
odvedoe me u svoj logor. Na sre^ u, neka ljubomorna Indijanka, ne znajui kako da me se otarasi, izvela me po noi iz logara i tako me
oslobodila. Namerila sam se na karavansku stazu i dugo, dugo peaila... oh, mnogo dama i noi sam lutala, sama samcata. A onda sam
sluajno srela karavan i ponadala se da u biti spaena. Ubrzo se pokazalo da voa karavana nije niko drugi nego... Durando.
Durando! vikne nili i poskoi od iznema^ enja.
Da, Durando. Putovao je prema istoku. Postupao je sa mnom dobro ali mi se zagrozio najgorim ako pokuam beati i stalno me drao pod
paskom. Kad je karavan stigao do graditelja logora, Durando je otvorio kockarnicu. Jedne noi iskoristila sam priliku i umakla. Beala sam
celu no i celi idui dan. I skoro sam spala s nogu kad naioh na ovaj logor. Bila je pala no. Ugledala sam svetlost lampi. Primie me bez
oklevanja. Gospoa Dilon i druge ene iz logora bile su prema mani veoma prijazne i susretljive. Priala sam im o sebi vrlo malo. Jedino sam

izrazila elju da se tu sakrijem i da neko poe da te potrai. Onda me je posetio general Lod, tvoj ef. I on je bio jako prijazan, obeao mi je
da e te dovesti ovamo. S nestrpljenjem sam ekala ck tedan. Bilo je strano. Ali sada...
Eli prekide je nili. Tebe mi nisu ni spomenuli!... Niko mi nije dao naslutiti da si tu. Poslali su po mene neka se vratim ma posao. Mogao sam
doi dan pre,.itav dan pre, juer! Oh!
Znam da te nisu mogli pronai. Tek juer sam saznala da su otkrili mesto gde se nalazi. Kamen mi je pao sa srca. Tek tada sam se smirila.
Dam manje, dan vie, ta je to?... No, primetila sam da su bili nekako zabrinuli za tebe. Gospoa Dilon mi je rekla kako se ef razoarao u
tebi... kako si mu mnogo nedostajao... i kako te mora privoliti da se vrati na posao.
Lako je bilo mene privoliti! Trebalo je samo da mi spomene tebe! Odmah bih doao! ljutito e nili.
Dragi, moda u tome i josit stvar. Mislim da se general Lod toliko zauzimao da se vrati na posao ne samo radi mene nego radi tvoje
karijere, radd sebe, radi eleznice.
Aha! ivintu nili. ~ Tako li je dakle!... Eli, samo da zna koliko sam se oseao jadntim, kad sam malopre razgovarao s njim. Jo se nikad
nisam toliko stidio. Rekao mi... Ma, ta da ti to priam, prolo je... Kae da te Duirade imao u svojim kandama? To mi se oi najmanje ne
svia. Uasno se plaim za tebe.
I ja sva strepim od straha odgovori ona. Izloena sam veoj opasnosti kad se ovde skrivam nego kad sam mu bila u akama.
O ne! Otkud dolazi na takvu pomisao?
Ubio bi me zbog toga to sam mu pobegla protonu Eli, bleda kao krpa. A doik sam bila s njim, dok sam mu se pokoravala, nije mi preka
tatova opasnost. Ne verujem da bi mi ita napravio da sam ostala. Zato se vie bojim sada, nego to sam se bojala kad sam mu bila
zarobljenica.
Uzeu odred vojnika i dati se u poteru za Durandoom! nili e besno.
Ne ini to, zaklinjem te! Ostavi ga na miru. Dovoljno je da me odvede to dalje od njega, tamo gde mi od ntega nema opasnoisti.
Ali, draga, to je zasad nemogue ree joj on neraspoloeno. Naravno, ni pomisiliti neu da bih te isguibio s oiju, sad kad te opet imam. Ali
moram se vratiti na posao, obeao sam.
Mogu ostati ovde... ili ii s tobom do nekog drugog logora, pa se dobro sakriti.
Samo, to nje sigurno... to nije najbolje reenje usprotivi se nili. Potom se tre, a lice nm se smrai. Poslau ja leria u poteru za Durandoom.
Ah, samo to ne, nili! Molim te, ofeand se toga! Leri bi ga ubio.
Pa to i ja mislim. A zato ne bft?
Ne elim da Durando pogine. To bi bilo uasno. Nije me nikad ni zlostavljao ni tukao. Pusti ga neka ide svojim putem. Na kraju krajeva,
jedino sam njega smatrala ocem. Ah, nije meni stalo do njega. Prezireni ga... Ali pusti ga neka ivi... On. e me ubrzo zaboraviti. Strastven je
kockar. Ova ga eleznica mami zlatom. Nee se on dugo odrati, kao uostalom ni bilo ko drugi njegova kova.
Nile sumnjiavo zavrti glavom. Ne ini mi se to modrim... pustiti ga neka ode... Eli, reci mi, predstavlja li se on svojim pravim imenom?
Ne.
Kako izgleda? Jednom si mi ga opisala, ali sam zaboravio.
Eli odluno odbi da mu opie Duaradea i uze ga ponovo proklinjati neka panca prepusti njegovoj sudbini, neka ga ne trai i ne izaziva,
najbolje e biti da nju dobro sakrije i da je dri to dalje od svetine.
Durande ima opasnu razbojniku druinu, dodala je ojnike druine i sve ostalo. Potpuno ga je zanela devojina blizina i lepota.
Kad emo se venati? upita on malo kasnije.
Ovo jednostavno, neposredmo pitanije trgne Eli i ona svnnu pogled u stranu. Upravo u tom trenutku neko pokuca na vrata. Eli se uzvrpolji.
Napred! viknu nili.
Vrata se otvorie i na njima se pojavi general Lod. Na ngegovu licu ukaza se smeak od kojeg se uiblaie njegove stroge crte. Ugledavi
nilievo kiselo lice, general podie obrve.
Nili, kao da se neto ljuti na mene!
Nili se nasmeja. Da, vukli ste me za nos... lijruitlim se samo zbog toga.
Mladiu, nisam mogao odmah zaigrati otvorenim kartama. Eli je bila moj poslednji adut Mbrao sam te privoleti da se vrati na posao objasni
general.
Eli oprezno ustane i jedva oslobodi ruku iz nilieve.
Vi... vi morate razgovarati ree i frtai napolje.
Divna devojka, nili! Svi smo u nju na svoj naim zaljubljeni ree ef. Banula je jedn% veeri i zatraila da je zatitimo i potraimo tebe. Nije
mnogo govorila o sebi. Znali smo samo da je to ona devojka kojoj si spasio ivot i da je bila neija zarobljenica. Ovde se skriva i danju i
nou. Nee da kae, ali znamo da se plai uasno nekoga,
Da, zaista se plai odgovori nili zabrinuto. Potom mu u kratkim crtama, izloi Elinu nesreu.
Neuveno! zgramu se general Lod. Kakva drskost! Da ti mozak stane!... A ta kani preduzeti?
Zadrau je kraj sebe. Ovde e zacelo biti sigurnija. Skrivae se u neposrednoj blizini vojske, a to je velika prednost.
Naravno. Ali, nikad se ne zna ta se moe dogoditi. Kad bi otputovala u Omahu kad ve
Ne... ne... to neu dozvoliti! odluno e nili. Nije se mogao pomiriti milju da se opet rastane, od Eli, pogotovu ne sada. Potom ga efovo
upozorenje podseti na mogunost da se njen otac iznenada pojavi i ugrozi je. Od takve ga je pomisli hvatala neka neodreena jeza.
Mogu zamisliti kako se osea. Ali nemoj odvie brinuti.
U kakav je to kripac upala ekipa strunjaka?
Nili naglo promeni temu razgovora.
Zapali smo u teku situaciju. To je jedan tehniki problem koji e ti uspeno reiti, bar se tako nadam i to od tebe oekujem.
ko je trasirao ovaj deo pruge?
Bekster i njegovi saradnici. Neko je uinio grubu greku. Na poslednjoj deonici koju su trasirali, nagib iznosi preko sto stopa na milju. To ne
valja, treba ga smanjiti na devedeset stopa. A Bekster je digao ruke od svega. Novi traser tapka na mestu. On, nezahvalan je to posao!...
Noima ve ne spavam.
Nije ni udo odgovori nili. Odjednom ga spopadne vrua elja da se kao nekad uhvati ukotac sa svim tehnikim tekoama koje se ispree.
Idem da malo razgledam taj teren.
Poslau ti Bekstera i jo nekoliko ljudi.
Ne, hvala odgovori nili. Radije u se sam prihvatiti posla.
ef utke pristade, samo uputi niliu pogled pun razumevanja.
Nili izie brzim koracima. Izgled okolice, mrmor vetra, agor ljudi, rzanje konja sve je to niliu izgledalo drukije, sve se nekako izmenilo,
kao to se izmenio i on sam.
Spusti se do gradilita, proe pored radnika koji su besposleno stajali na trasi, produi pored gomile eleznikih pragova i ina, potom
nastavi laganim korakom dui poravnatih temelja pruge i zaustavi se tamo gde su se zavravali zemljani radovi. Paljivo je razgledao teren i
uverio se da je nagib doista prevelik i zato nepovoljan za izgradnju pruge. Bilo je neophodno promeniti pravac pruanja trase! Sve to je
uraeno na toj deonici bilo je uzaludno. Tekom mukom nastavio je nili svoj pohod kamenitim bespuem, probijao se i verao uskom
klisurom, pa preko strmih litica i breuljaka, da bi zatim nastavio, du obale potoka. Prevalio je tako pola milje, a zatim krenuo natrag istim
putem. Uspeo se strmom padinom na vrh jednog brda, gde mu je snaan vetar zazvidao dobrodolicu, i dobacio mu prainu u oi. S vrha tog

usamljenog brda niliev je pogled tumarao i pomno ispitivao teren. Mislio je nili i mislio, i na kraju se pribliio reenju problema. Samo jo
korak, pa e mu sinuti spasonosna misao! Zurio je preko zatalasanih breuljaka, proet nekom nejasnom vizijom. Ta brda bila su mu lepa,
mona, postojana, i on je sad nasluivao kako mu ona mogu pomoi samo ako on^ bude" u stanju da pronikne u njihovu tajnu.
Pranjav i umoran, nili se pred sam suton dovue u ured generala Loda. General je nervozno koraao goredolije po sobi i meu zube
premetao dugaku cigaru. Bekster je sedeo i buljio u planove i mape. Lice mu je bilo umorno i zamiljeno. Pukovnik Dilon, eampbel i jo
nekoliko mladia sedeli su kraj
Nili je primetio kako su se svi orni trgnuli kad je on uao. Moda je tom uzrok naim ma koji je uao, ili njegov izgled, ili oboje. On se
nasmeja.
Eh, drago mi je to sam se vratio na posao! veselo je rekao.
Bekster ustade, general Lod brzo odbaci cigaru i napravi grimasu po kojoj se videlo da je ivnuo njegov umoram. ali nesalomljiv duh.
Jesi li otkrio zapreku zbog koje ne moemo nastaviti izgradoju? upita Bekster.
Nisam odgovori nili.
Nema druge, sutra te moram odvest na lice mesta i upoznati te s tekoama.
efove pronicljive oi stadoe mirkati i ispitivaki gledati nilia.
Ne, nisam otkrio nikakve zapreke, Bekster, starino moja... zato to takve zapreke nema.
Bekster iskolai oi, a njegovo se iscrpljeno lice zarumeni. Mladiu, tebi je neto udarilo u glavu odvratio je jetko.
Ama nemoj, i jest mi udarilo u glavu. Bekster udari akom po stolu. nili, mije to za
smeh ree on kiselo. Vraa se sve i io, i duhom i telom, ali svejedno ne sme tako olako uzimati tekoe. Taj problem nije reen!
Nemogue.
Ja sam ga reio! uzvikne nili.
Bekster ustade i drhtavom rukom stade mahati mapom. Odavna te poznajem, nili. Cesto si me matirao, priznajem. Momak si da te treba
traiti... ali, ovde... ova... stvar popela mi se na vrh glave. Nikoga nije bilo da mi pomogne... i ja starim, ta prokleta pruga skratie mi ivot...
Ako... atoo si stvarno naao neki izlaz, reci mi i ne mui me vie.
Nesiguran, na nogama, Bekster je doista bio oronuo. U glasu i licu starog inenjera mogao se videti proces kojim je prolazila izgradnja
pruge.
Sluaj ree nili uurbano. Pola mdiljje nie od mesta gde si naiao na prepreke promenili emo toik onog potoka... Izmeni emo pravac
pruanja pruge... i dobiti nagib od devedeset stopa na milju.
Nili se zatim okrene generalu Lodu. Sefe^ Bekster je imao previe problema... bio je zaokupljen tolikim stvarima da nije ni mogao
razmilja!, o ovome... Rad moe zapoeti odmah ujiutru.
Ali, nili, iziao si na teren bez instrumenata sumnjiavo e ef.
Nisu mi bili potrebni.
Sinko, jesi li siguran? Suvie je zamren problem... To tvoje reenje ina mi se i predobrim a da bi...
Sasvim sam siguran u tanost svoje postavke, veselo odgovori nili. Samo pogledajte Beksterovo lice!
Doista, bilo je dovoljno baciti samo jedan pogled na lice starog inenjera pa da se vidi kako je on odmah shvatio jednostavnost i sigurnost
nilieve zamisli.
Nili je te veeri bio mnogo cenjen i doiveo je mnoge pohvale. ef i njegovi saradnici, inenjeri, oficiri i njihove ene, svi su se oni naticali
ko e mu zaeleli lepu dobrodolicu povodom njegova vraanja na posao. Sveana veera, koju je priredio ef protekla je u veoma veseloj, a
ipak ozbiljnoj atmosferi. Bekster je odrao zdravicu. Na njegovu uglaeoom starakom licu treperila je radost i srea dok je veliao niliev
mladenaki polet, genijalnost, nadahnjujuiu sposobnost i nenadmaivu mo njegova zapaanja. nili je morao odgovoriti na zdravicu.
Dubokim, tronutim glasom rekao je da ga je sudbina vratila poslu i ponovo mu donela sreu za koju je verovao da je izgubljena zaudvek.
Odbio je genijalnost koju mu je pripisao Bekser, a prihvatio je sposotn nosit Onida je uputio mnoigo pohvalnih rei inenjeru Beksitenu.
Eli za celo vreme veere nije progovorila ni rei. Obrazi su joj naizmence crveneli i bledeli. Za nju je to bilo veliko iskuenje bila je zbunjena
i bojaljiva. Napokon se ona i nili naoe sami.
Stajali su kraj otvorenog prozora. vrsto se drali za ruke i zaljubljeno gledali tihu dolinu. Mesec je bio pun, iroke trake ngegove srebrne
svetlosti bile su u otroj suprotnosti s mranim senama. Bilo je gluvo doba noti. Napolju su odjekivali ujednaeni, teki koraci straara.
Eli se pomae i podie glavu. Ono to su rekli o tebi Sinti me sretnom taman toliko, koliko i to to smo se opet nali ree ona,
Rekli! ko! Sta je rekao! tia je rekao! upita nili odsutno.
Sve sam ula... svega se seam! Gospodin Bekster je rekao da si genije.
E, om me ba okrstio onim to nisam, odgovori nili. Tano je ono to je rekao o mojoj sposobnosti, ali om ne zna da me ti inspirira.
. Divna je to pomisao da te ja mogu inspirirati. Ali i ti i ja dobro znamo da bi ti sivejeoo reio onaj problem da mene sluajno i nije bilo tu,
Budi iskren, pa reci nije li tako?
Da, reio bih ga iskreno odgovori nili. Makar moda ne bi ilo tako brzo. Ali danas, danas sam mogao videti i kroz kamen.
, I to dokazuje tvoju vrednost. Nisi smeo napustiti efa. Oh, da zna koliko mi se svia general!... Izgledao je danas mnogo mlai nego inae.
ve si ih oduevio... Dragi nili, ima neeg plemenitog u onome to moe uiniti za generala. Shvata li ti to?
Da, Eli, shvatam.
Obeaj mi... da ga nikad nee izneveriti.
Obeavam.
Nije vano ta e se sa mnom dogoditi. iva sam, zadovoljnia, sretna i tvoja. Ali bi se ipak neto moglo dogoditi. neto nepredvieno nikad se
ne zna. Ne mislim toliko na Durandoa i njegovu bandu. Hou samo da kaem da u ovoj divljina, ovek nikada ne moe znati ta mu sprema
no, a ta dan. Sve je ovde nesigurno. Obeaj mi da e, ma ta se dogodilo, ustrajati na poslu.
Obeavam odgovori nili promuklo.Samo, ti me nekako plai. Tebe je strah.
Ne, ne, nije me strah usprotivi se Eli.
Sudbina ne moe biti tako okrutna__da te opet rastavi od mene. Na svaki macin, neu vie misliti o tome.
Nemoj. Neu ni ja... Ne bih te nd pitala... tek ova no mi je dala povoda za to. Toliko... toliko sam ponosna na tebe. Jednog e dana postati
slavan.
Dobro, ako si toliko ponosna... ako misli da sam tako sjajan, zato me nisi nagradila za onaj moj dananji mali podvig?
Nagradila!... Kako?
A ta ti misli kakvu sam nagradu zasluio? poluglasno upita Nil. Bio je razdragan.
Ona problede i zakoluta oima.
Dragi, ta ta.. ta mogu uiniti za tebe? V mucala je. Kakvu ti nagradu mogu dati? Ja nern,am nita... sve to imam bilo bi premalo za ono,
to si uinio danas!
Devojko! Pa valjda mi moe priutiti poljubac!
S njena lica nestade ome naivne slatke ozbiljnosti. Nasmejala se od srca Svakalko. To mi je poslastica. Ali ti si govorio o nagradi. Moji
poljupci, bezbroj mojih poljubaca, to je neto to je ve tvoje. Zasluio si ih toliko, koliko ima zrnaca peska na gradilitu. Ali to nije nikakva
nagrada.

Nikakva?... O, duo, za jedan jedini tvoj poljubac, kad bih ga morao tako osvajati, bio bih kadar da prekopam sve te temelje pruge, da
ponesem svaka elezniki prag i ine golim rukama, da abljem sve klinove za privrivanije ina...
Nile, ne budi dete Neto ti je zaista pomutilo pamet.
Da, zaista je neto pomutilo... tvoje lice na meseini.
Rumenilo lica sakrilaje za trenutak prislonivi glavu na nilieva prsa.
Ja... ovaj... elim biti ozbiljna proaputa ona. Treba da zahvalim sudbini to me je podarila sreom. Hou da razmiljam o tebi, o tvom radu, o
naoj budunosti. A ti... ti bi se samo ljubio!
E, pa, kako e ti budunost u velikoj meri biti sazdana od poljubaca, ne bi bilo loe da zapone svoj posao... odmah sada,
Stajali su neko vreme utei. Napolju, na bledoj meseini straari su monotono koraali. Kojot je prodorno i divlje zavijao, a vetar tiho jecao.
Odjednom se nili strese kao da se trgnuo iza sna.
Eli, kasno je... Mforamo se oprostiti. Dananji dan ostae mi u venoj uspomeni. Zahvalan sam ti iz dubine due... Alfi. te ipak neu pustiti
da ode Sve djok ne dobijem svoju nagradu.
Ona podie glaviu njeno lice, belo i plemenito zablislta na meseind.
Nili je spavao pod atorom, a kad se iznenada probudio, spazi da je dan. U uima mu odjektnue prodorni zvui trube. U prvi mah nije
mogao razabrati kakav je to zvuk. No im je truba presitala, znao je da je to svirala uzbuna. Potom je uo glasove i trk uzbuenih konjanika.
Brzo se skotrljao ispod pokrivaa, obuo izme, navukao kaiput i izletio napolje. Konjanici su se muvali tamoamo i hitali u stroj. nili upita
jednoga od njih ta se dogaa.
Crvenokoci! Kukini sinovi, poranili pre donuka! odgovori ovaj s gaenjem.
Nile se sijeti Eli i srce miui se stegnu. Bacio je brz pogled na sve strane, ali nigde nikakvih znakova da je napadntuit logor. Spazio je generala
Loda i pukovnika Dilona u grupi ljudi ispred banake taba konstruktora. Potrao je ravno, k njima.
Dobro jutro, nili! pozdravi ga ef, mrano raspoloen.
Evo malo guve u aisit vaeg povratika dobaci pukovnik Dlilon.
Sta se to dogodilo? upita Nil.
Upravio snio primali deipeu: Jialke snage Sijuksa... kaiH je linija prekinuta, tafeo nam feae telegraf tat.
Jake snage Sijuksa! poniovi nili. Izmeu naeg logora i Benitoina?
Naravno. Poslali smo izvidmtika niz prugu ree pukovnik Dilon.
nili, unutra ima oruja. Naoruaj se dobro X ree general Lod. Dorukovae s nama u kolibi. Jo ne znamo na emu smo. Ali, nije dobro
to tu imamo i ena. Ta koliba nije nikakva utvrda.
Generale, moemo doneti eleznike pragove i podii barikadu predloi oficir.
To je dobra ideja. Ali morae da ih donesu konjanici. Radniki voz nee danas stii ovamo.
Verovatno nee. No mogli bismo pozvati u pomo ekipu ndveliraca koja se nalazi u logoru gore na trasi... nili, uite i uzmite puku i neto
hrane. Ja u vam spremiti konja. eleo bih da vi odjaete po ekipu niveliraca.
U redu spremno prihvati nili. Jeste li im ve rekli... znaju li ene ta se sprema?
Da. I mogu vam rei da je Eli veoma hrabra. Nije se uplaila poput ostalih ena.
Nile je odjurio da odnese hitau poruku a da nije ni pozdravio svoju Eli. Kad je ve bio na putu, setio se u kakvoj e se opasnosti nai ako mu
Indijanci prepree put na povratku.
Tekom se mukom nili uspinjao i verao dok nije preao uski klanac i guduru. No, kad se naao na drugoj strani put mu je bio znatno laki.
Dovreni nasip pruge vodio je ravno do sledeeg graditeljskoig logora. Istina, zemljani je nasip predstavljao preimeka
tlo, te mu je konj teko napredovao, upadala su miu kopita, ali je kraj nasipa teren bio tvrd i ravan. nili stoga skrene s nasipa, podbode ila
konja i pojuri punini kasom.
Udaljenost je bila vea nego to je on zamiljao, preko deset milja. Odmah ispred logora niveliraca, nili je u galopu projurio kraj jednog
malog kolskog karavana koji se Mo tu zaustavio. U logoru je bilo dvesta radnika koji su se upravo spremali na posao, ali tako mirno i spok|
qjno te se ne bi reklo da su i oni povezani s grozniavim poduhvatom izgradnje pruge. Kad je onako banuo, u logoru je sve stalo. Kratkim
krtim reima nili im prenese nareenje i odmah okrene konjja.
Prolazei opet kraj onog malog karavana to se utabao blizu logora ndveliraca spazio je kako nekoliko grube vanjtine radoznalo zure u
nijega.
Indijanci! dovikne im i odjuri dalje. Samo se jednom okrenu i spazi nekog visokog, cr
nomamastog oveka u cnnom kaputu gde neto oib, jamgava ostalima i bi jesmo iri ruke.
Na povratku je puit vodao nilia nizbrdicom, itfjegoiv koma, sada ve razigram i uzbuen jurio je kao da ga vetar nosi. Daleko dole kraj pruge
nili ugleda stopove dima to su se lenjo dizali pod oBlejk. Video je da su dalje od njegova cilja ali ga ipak obuze zloslutan predoseaj. Lice
mu mrtvaki probledje pri pomisli da su Indijanci moda opkolili logor u kojem se nalazi Eli. Njegova su strahovanja, meutim, bila bez
osnova, jer je ubrzo ugledao bele atore i brvnare, dok su stupovi dima bili mnogo mie.
Stigao je u logor sa zapada upravo kad je Dilotnov izvidnik u galopu jurio s istoka i ve bio na vidiku. nili sjaha pred grupu oficira kojli su ga
nestrpljivo oekivali i saopti im novosti.
Vrlo dobro! odgovori mu Dilon. Vratili ste se bre nego to smo oekivali. Mloemo li raunati na nivelirce za jedan sat?
Moemo. Polovica ih ima kom je odvrati nili.
A sad, ujmo Andersomov izvetaj promrmlja oficir,
Anderson se upravo bio vratio s izvianija. Dojahao je na zapemijemu mustangu s kojeg se puila para. Bio je tmuran, besan i pranjav.
__ Nisam uspeo stupiti u vezu ni s vojnicima ni
radnicima na pruzi. Aid ono to sam vlastitim oima video, nije dobro ree Amderson. Na pola puta izmeu logora i Bentona jake snage
Sijuksa xporuile su prugu, zaustavile su i zapalile voz. Vodi se ogorena borba izmeu radnika i brojano nadmonijih Sijuksa. Teretini
vagoni gore. Konjanici bi im morali to pre pritei u pomo.
Fukovmik Dilon poalje jedinog komamika s nareenjem da se smgesta osedlaju konji.
Nilia obuize ledena jeza. Generale, ako Sijuksi opkole logor, oinda smo u gadnom kripcu, bogami! ree uzbueno.
U pravu si, mladiu. Te visoke padine, litice i drvee pruaju neprijatelju odlian zaMotn. ko god
je odabrao ovo mesto za logorovanje nije pomiljao na indijamce. Ja ipak ne verujem da e nas napasti ovde.
Moda bi bilo dobro da ene sklonimo na brdu predloi nili.
Anderson zatrese glavom. Tamo bi se nale u jo veoj opasnosti. Ovde bar imamo sklonite, imamo vode i hrane, a i pojaanje treba da
stigne svaki as. Imajte na umu da,Sijuksa ima sva sila. Oni e pretraiti sva brda.
Odlueno je da jedao odred konjanika pod komandom porunika Bradva ostane u logoru dok ne stigme ekipa miveiraca a onda da smesta
krene za pukovnikom Dilonjoim.

Pored Eli Li u logoru je bilo jo pet ena i sve su one istrale da isprate konjanike. nili je uo kako pukovnik Dilon uverava svoju enu da, po
njegovu miljenju, ne preti nikakva opasnost. Ali, pored svih uveravanja, ona je i dalje bila napadno bleda, od straha. Sve ene, osim Eli,
obuzeo je panian strah. Jo jednom je nili bio p orno sam na Eli. Ona se oito nije vie plaila Sijuksa.
General Lod jahao je pored pukovnika Dilona na elu konjikog eskadrona. Napustili su. logor kasom, diui iza sebe gust zastor praine, i
ubrzo iezli iza zaobljenih brda. Konjanici koji su ostali u logoru sloili su puke u kupe, a zatim pohitali po eleznike pragove da od njih
naprave barikadu. Izvidnik Andersotn popne se na vrh obronka i zauzme mesto odakle e osmatrati. enama rekoe neka ne izlaze iz
brvnare. Bekster i njegovi pomonici paljivo su pregledala oruje i zalihe municije dok je nili pokupio sve mape, plamove i crtee i stavio ih
u jednu totnbu koju je spremio sebi nadomak.
Vreme je brao odcmicalo, i ve nakon sledeih pola sata poeli siu pristizati nivelirci. Jahali su na golim komima, pa i po dvojica na jednom
konj u. Stiglo je stotinu ili vie Iraca, naoruanih pukama, po n(jikovim uarenim licima videlo se da su orni za borbu. Njihoivim
deolastkom osetio je nili izvesno olakaaijje, no ipak ga je jo udvek pritiskao udam oseao, neto to mije mogao razumeti i ega se nije
mogao
otresti. Nekoliko trenutaka bio je maloduan, bio je izgubio svaku veru. Onda je zakljuilo da je to rezultait prevelikog uzbuenja i
bogasanfi. za Eli.
Porunik Brady potom krene sa svojini konjandr cima, prepustivi bunini Ircima da prenesu pragove i "podignu barikadu. Irci su, kao i
udvek, gunali i negodovali to moraju da rade umesto da se bore.
Pourite i domamite nam te prljave Sijukse! vikali siu za Bradyjem.
Za nepun sat podigli su est stopa visidkiu barikadu oko barake taiba konstruktora i brvnare. I dok su nosili poslednje pragove, primetili su
Andersona kako juiri na konju niz sitnmu padinu u pravcu logora. Bekster podie ruike.
Ovo mi nmrie na guvu ree. nili, ne oseam se vae mladim.
Anderaon zaustavi konja pred barikadom i sjaha.
Sijuksi! povie.
Irci pozidravie tu dvest glasnim huraaa!. No^ kaid ini Amdersoini objasni da s vrha brda juri ndz padinu ogromna skupina Sijuksa,
njihovo oduevljenje donekle splasnu. Bila je to najvea snaga Sijuksa koju je nili ikada video. Poto je ugledao prizor vitkih^ divljih prilika,
u niliu uzavre krv, a zatim gia itavim telom prou srsi. Indijianci juirnoe niza strmu padinu, zatim skrenue uz rub guisite ume, gde su bili
izvan dometa protivnikog oruja. Tu su sjahali sa svojih mustanga i valjda sazvali ratoio vee. nili je jasno video indijanskog poglavicu
koga su resila bljetava pera. Potoni se skupina indijanskih ratnika razdvoji i iezne kao da je u zemlju propala.
Ljudi, opkoljenti simo! vrisne stari Beks(ter.
U taj as ene istrae iz brvnare izbezumjene od straha.
Indijanci! Indijanci! vritala je gospoa Dilon. Videla sam ih pnijefeo... sa stranje stratie brvnare. Sputaju se niz jednu Mtkicu.
Beite brzo unutra... i ne miite se iz brvnare! pirodere se Bekster.
Eli, koja je istrala poslednja, nije se obazirala na Beksterovo upozorenje. nili je gotovo silom ugurao u brvnaru. Zaprepastio se videvii kako
joj se lice odjednom smrailo.
Budi pametna! Ne Mazi se opasnosti! __ apatom je pokuao urazumiti.
Uto zapraskae puke. Meci su vrcali i zvidali n.a sve strane. Nasta strika otoo barikade.
Idi... skloni se u brvnatru! prekliojao je nili pokazujui joj rukom na ulazna vrata.
Meu nivelircima zavlada juapetost i nervoza. Oni stadoe trati pod zaklonom barikade da zauzmu poloaj. Neki od njih poee pucati
nasumce.
^Anderson, uzmite nekoliko ljudi i zauzmite poloaj iza brvnare! povie Bekster.
Izvidnk pozva ljude da ga slede i potra. Nivelitrci jiuamiue za njim, zakrie uski prolaz izme.u brvnare i barikade. Jedan ovek sa
zaelja izdvoji se iz grupe i naas se zapilji u nilia. nili ga samo letimino pogleda, ali mu se ipak uini da ga odnekud poznaje. Kad se
neznanac udaljio nili se jo jae trgne od iznenaenja. Njegovo mu je lice bilo poznato, urezado mu se u seanje, ali se on mije mogao setiti
gde ga je video. Da, to crveno, oacereno, zlobno lice, upadljivo grubih crta sve vie ga je podsealo na nekoga koga je negde sreo, pa se
Neaile udio kako mu se ne moe setiti imena.
Nili, brzo unutra! upozori ga Bekster.
Onda^Bekstea:, nili i jo etiri mlada konstruktora zauizee poloaj po sobama brvnare. Jedni su stali pred otvor izmeu trupaca i zida, a
dirugi pred prozor, kako bi mogli drati na raianu Indijance im se pojave. Ali su Indijanci bili dobro sakriveni, video se samo dim iz
njihovih puaka. Nivelirci su neprekidno pucali, oo Nil je bio uveren da samo uzalud troe municiju. Meci su kao kia pljutali po gredama
brvnare gdekad bi koja olovna kugla zalutala kroz otvoreni prozor i zarila se u drvenu stenu. nili zatvori masivna vrata to su vodila iz
brvnaire u baraku taba konstruktora. Potom potrai Eli. Dva tehniara kleala su pred pukotinom u zidu, te su niamdla i pucala u pravcu
odakle su dopirali nepatijaiteljski hici. Kempbel je bio lake ranjen, probledio je kao kreda Sto od srdbe, to od straha. Bekster je virio iza
okvira prozora i uzaludno ekao da se pojave indijanski ratnici.
Skita, nemam u koga pucati ree ozlojeeno.
ekaj. Ov:i Irci pucaju u prazno. Samo uzalud troe municiju,
Neka, neka, imamo mi dovoljno municije. Neka samo pucaju. Nee skimoti ni jedinog Crvemokoca, adi e ih moda zaplaiti.
Ovde moemo izdrati... ali samo pod ulovom da se konjanici brzo vrate ree nili.
Svakako. A moda su i omi u kripcu. Sve se bojim da je ovo druga banda Sijuksa, a ne ona ista koja je napala voz.
I ja se toga bojim. I, ako konjanici ne stigmu ovamo pre mraka...
Nili zastade, a Bekster zatrese sedom glavom.
U tom sluaju Bekster e nai emo se u opasnoj situaciji. Ali, ve smo se toliko puta izvukli i iz veeg kripca, otkako gradimo Umiom
Pacifik.
Nile pronae ene u velikoj sobi, skupile se u kutu kraj ogromnog kamenog ognjita. Bile su se smirile. Kad ugleda nilia, Eli skoi kao
oparena i zgrabi ga za miice.
Nile! apnula je uzbueno. Videla sam Fresma.
ko je to? upita nili odsutno.
Iz Durandove bande.
Nije valjda! lecmu se nili. Povukao je Eli na stramu. Uinilo ti se, prestraila si se!
Ne, sigurna sam. Nikad neu zaboraiviti Fresma odgovori ona tvrdo. To je jedao od one etvorice razbojnika koji su mene odvela i zapalili
Slimgeirlamdovu kolibu.
Nili se tre i silovito poskoi. Potom tato uhvati Eli za ruku i privue je k sebi.
I ja sam ga video. Da, siguran sam da je to om. Spazio sam ga sekundu pre nego to sam uao. Je^dam od onih tipova to su svratili pred
Slimgetrlamdovtu kolibu... Krupan, pleat tip... crvetna lica, odvratnih usana...
To je Fresmo. Om i ostali snjegovi valjda su se nalazili s nivelircima koje si pozivao ovamo. Oh, vie se bojim Fresmove bande nego
Imidijamaca!
Ali, zaboga, andne znaju da si ti ovde, Eli. Nita se ne boj. Uskoro e se vratiti konjanici i odbiti Ini jamce.

^ Eli se privime uz nilia. Om oseti neto od ornog uasa to su ga u njoj izazvali razbojnici. inio je sve da je razuveri i umiri, pravio se kao
da njega oimalo nije strah. Jedva je privolio da ostame u tom zatiemom kutu, a zatim ue u susedinu sobu da zauzme poloaj. Bio je besan
i oajan to Eli opet preti opasnost. S nestrpljenjem je oekivao i molio se da to pre stignu konjandci.
Dan je protekao brzo, prebrzo u odnosu ma duge, jezive none sate Branitelji barikade budno su motrili i napeto oslukivali, svaki pokret
neprijatelja. Indijanci su pak jedva ekali da nastupi povoljan tremutak za napad. Celog se dana pucalo nepovezano, sporadino. S vremena
na vreme bi se koji nesmotreni nivelirac ustrao od stupa do stupa i izmamio plotun s neprijateljske strane. Ovaoinda odjeknuo bi pokoji
hitac i s barikade. Ali je sve to bilo samo arkanje.
Sijuksi su ekali da se spusti no. U sam suton jedna gorua strela proleti zrakom, ostavljajui za sobom svetao trag. Bio je to znak, prolomi
se paklenska vriska sa svih strana. Indijanske su puke sasvim umukle. A kad je pao mrkli mrak, na sve strane crveno uisplamtee vatre.
Sioucsi su se spremali da srue na logor bezbroj goruih strela i tafeo ga pretvore u buiktinju.
Andersom pohita da se posavetuje s Beksterom. Opkoljeni smo sa svih strana ree. Orvemokoei hoe da nas isteraju vatrom. Poloaj nam je
krajme opasam.
Sta da radimo? upita Bekster oeajmdmi glasom. Amdersomi je samo vrtio glavom.
U istom tremu doleti plarnema strela i zabode se u krov barake. Za ori o se dug, jeziv vrisak Indijaniaca.
Gorua strela povie Amdenson.
Ljudi istovrememo kao po dogovoru jurmue kroz tab konstruktora ka izlazu. Vami je bio poitpumd miralk. Samo su po padinama svetlucali
pdamemovi. Na kro^vu kolibe uikazae se motoocrveme take poput eravica, potom se uitrnue. Ponovo su s padine letrjede gorue strele,
ostavljajui za sobom svetle pruge.
Pre ili kasnije, zapalie zgradu promrmlja Anderson.
Niliu pade pogled na izvidnikova konja.
Anderson, daj mi svog konja. Mrano je kao u rogu. Mogao bih se probiti i stii do konjanika. Reskirau.
Ja sam pomiljao na to otpovrne Andersom
Ali mi se ini da bi konjanici odavna morali biti ovde kad se ne bi i sami nalazili u opasnosti. Oeikujem ih svaki as, Mfoda e ipak doi. A
dok oni ne dou, imamo pune ruke posla da gasimo vatru.
Pa jo nema vatre umea se Bekster.
Ali e je biti odvrati Anderson. Moda nam poe za rukom da gasimo istom brzinom kako oni budu palili. Vode imamo dovoljno. I mrak je.
Jedino se plaim da e zapaliti atore, u tom sluaju videlo bi se kao po danu. Onda se ne bismo usudili da se pentramo po krovu.
Nili, idite unutra, pozovite momke neka izau
ree Bekster.
Nili je morao brzati kroz sobe. Pozvao je drugove, a zatim je enama preporuio meka se ne boje ubrzo e se vratit konjaoici
Kad se ponovo naao napolju, zrakom su letele gorue, strele. Nivelirca su pakosnom vikom odgovarali na prodorne vriskove Grvenokoaca.
Nad logorom je vrcala kia vannica. Indijanci jo udvek nisu pucali. Sudei po njihovim urlicima, douljali su se blie pod zatitom mralka.
Neto kasnije je izvan barikade planula airka svetlost. To se zapalio jedan ator. Indijanci su pobedonosno vriskali. nili i njegovi drugovi
povuku se u senu. Plamen se s upaljenog prenese nia susedni ator. Goreli su kao papir, obasjavali logor i padine. Ali se ni jedan indijanski
ratnik nije mogao videti. Vie misu vrisikaili. Tek je sad nili uo kako tupo udaraju strele. Gotovo odjedared niz plamenova izbi po
platoenom krovu barake taba konstruktora. Za tili as cio je krov bio u jezinom plamenu. Hanulo je jo nekoliko atora, pa se sada ve
videlo gotovo kao po damu. Opet zapucae puke. Veti su Indijanci obasuli paljbom barikadu i brvnaru. Branioci meutfim jo udvek nisu
mogli videti ni jedmog Orvenokoca.
Anderson, nili i Bekste.r bili su oajni, i besni. Posavetovali su se i sloili da je kucnuo odsudan a i da treba izvuii ene iz brvnare.
Nili otpue du barikade do ulaza u brvnaru. Na tojj je stoaini bila tama, ali je i ona postepeno iezavala. Trao je du zida i uo zujanje
metaka. Zaao je za ugao i pogledao. Plamen zapaljenih atora obasjavao je celu tu stranu. Treim korakom vratao se do prozora na
neobasjanoj strana. Uskoio je unutra. Cuo je krikove ena. Oigledno su i one trale pod barikadu, uvidevi da im u brvnari nema
oipsitanlka jer gori baraka kraj nje. nili potra u sobu u kojoj je ostavio Eli. Zorne je, ali se niko ne odaizove. U sobi je bio mrak. Pipajui,
doe do ugla i kamenog ognjita, gde su ranije bile ene. Nije bilo ni ive due. Soba je bila prazna. Pretraio je pod i naiao na torbu koju je
bio poverio Aflie. U njoj su se nalazile mape, planovi i drugi dofeumemti taba konstruktora, koje je bdio pokupio da ih spasi od Indijanaca.
Moda ih je Eli u onoj urbi da utee iz brvnare, bacila na pod. Ali je bilo teko poverovaiti u to. Eli bi se borila do zadnje kapi krvi da spasi
deolkuimenite koje joj je on poverio. Moda i nije pobegla iz brvnare. nili jo jednom temeljito pretrai celu prostoriju. Sve je bilo uzalud.
Bio je Sram sebe. Napolju se razvila borba na ivot i smrt. Unutra je sve vie pretila opasnost od poara. Odjeidnom nili zauje kako se rui
krovna konstrukcija. Brvnara je ve gorela. Iz zadnje sobe ulo se ogoreno rvanje, zapomaganje, koitrljanje i pucanje. nili je video samo
nejasne, krupne prilike i plamen iz puaka. Soba je bila ispunjena gustim dimom. Neko je sekirom lupao u vrata koja vode u baraku ali nili
mije znao da li s ove ili s one strane.
Nili zakljui da Eli, ma ta da je uinila, mije nipoto pobegla u tu sobu. Vrati se natrag istim putem, pipajui i tapkajui u mraku.
Najednom nestade praska, presta pukaranje, utihnuoe krikovi. Ili je moda sve to samo zaglueno nekom jaom bukom? nili se u puvi mah
mije mogao
snai. Poletio je k prozoru. Plamen zapaljenih atora stao se smanjivati. Na ivioi svetlosnog kruga pomolie se nejasne konture konjanika.
Konjanici! radosno uzvikne nili. Teka mora koja mu je pri tiskala duu popustila je. Kongamici e brzo razbiti opasnu bandu Sijuksa.
Nili potra ponovo u brvnaru koja je ve sva bila zahvaena plamenom. Odluio je da ne izae dok ne bude potpuno siguran da li je Eli ipak
u njoj sakrivenia ili moda u nesdvesti lei u nekom uglu. Razuverio se tek kad je izgorela krovna konstrukcija pala. Iskoio je tekom
mukom kroz prozor i kao sumanut potrao pod barikadu.
Plamen se na barikadi poeo smanjivati, ali je nili mogao dobro videti okolinu. Naslage eleznikih pragova su dogorevale. Vruina je
prisilila ljude da napuste poloaj. Konjanici su ve bili posvuda oko barikade i brvnare. Sijuksi su se morali povui.
Nili nastavi da trai Eli. Nae gospou Dilon i druge ene, no Eli nije bila meu njima. Sve to je mogao doznati od prestravljenih ena bilo
je da se Eli nalazila s njima sve dok misu istrale iz brvnare. Od tad je nisu videle. U panici koja je zavladala svako je gledao kako e spasiti
sebe, a za druge nije bilo viramenta.
Jo udvek nili mije gubio nadu. Iako je osetio kako mu je srce pritisnuo tealk kamen. Moda se Eli negde sakrila. To mu je bila jedna uteha.
Mlahnito je pretraio zgarite, ispitao sive po redu nije li je ko video, a kad je od svih dobio odrean odgovor, ponovo je jurniuo ka
zapaljenoj brvnari. Ali je morao ustuknuti pred estokim poarom.
Sad vie nije sumnjao da se morala dogoditi neka velika nesirea. Bio je uveren da je Eli snala zla kob. I dok je brvnara dogorevala, dok su
konjanici i niveldrci bdeli i motrili, on je uporno tragao i raspitivao se o oveku koga je te noi ugledao, o ovekiu za koga mu je Eli rekia da
je to jedan od menih otmiara i da se zove Frisko. Uzalud ga je traio nestao je ili poginuo. Preostala mu je samo jedna nada da e danje
svetlo odati mesto gde se nalazi Eli Li, iva sili mifeu
Napokon je osvanuo dan, i ma njegovu svetlu utvrdilo se kojeta. Sijuksi su se bili povukli. Ako su moda i imali gubitaka, za to nije bilo
nikakvah dokaza. Baraka taba konstruktora, susedna brvnara i svi atori izgoreli su do temelja. Posue, posteljina, hrana, alat, instrumenti
sve to je bilo od vrednosti, osim nacrta i elaborata, koje je spasio nili, pretvorilo se u pepeo i dim. Konjanici, kojima je polo za rukom da
spasu teretni voz, sada su potpuno ovisili o dopremi novih namirndca. Mnogi su radnici bili ranjeni, neki tee, ali ne smrtno. Deset je ljudi
nestalo, devet mukaraca i jedna ena Eli.

Bio je to niliu straan udarac. Ali svejedno nije klonuo duhom. Nije prihvatio miljenje svojih suutnih prijatelja da je Eli slepo izjurila iz
brvnare i pala u ruke Sijuksa. Vratio se s ndvelircima u njihov logor. I nije se iznenadio doznavi da je onaj mali karavan, to se nalazio kraj
logora, otputovao u noi. Sledio tragove kotaa, sve do sledeeg logora, gde su se na prometnoj cesti pomeali s drugim tragovima. Iduieg
dana odjahao je sve do Bentona. Ali mu je sve traganje i raspitivanje bilo uzalud. Sad je tek bio utuen, srce mu se kidalo od tuge i oaja, ali
nije ni pomiljao da odustane od traganja i da se pomiri sa sudbinom. Pamtio je dobro sve to mu je Eli rekla. Odveli su je oni isti nikovi.
Obistinila su se njena strahovanja. Teio se jedinim trakom nade da nesretna Eli padne u ruke Durandou kako bi barem bila poteena, od
bandita Friskova kova. No to je bila isprazna mada, u koju ni sam nije mnogo verovao. Ipak, ta ga je misao hrabrila i podsticala da jo
upornije traga za njom i da tome poisveti sve svoje slobodno vreme.
Tako se dogodilo da je nili danju mukotrpno radio na pruzi, a predvee je s radnicima odlazio u Benton. Ako je Eli jo iva, onda je treba
traiti u Bentonu,
Nili je umajmio sobu za spavanje zajedno sa svojim prijateljem Kingom. Sprva nije prijatelju ispriao kako je naao Eli pa je opet izgubio ali
kad vie nije mogao o oiti tu priu pa mu je ispripovedao, poalio je to to uinio.
Teko je delovalo na Lerija. I on je mislio da je Eli ponovo pala u ruke Indijancima. Usprkos tome, bio je strano ogoren na Friska i njemu
slinu bagru, zapravo na sve odmetnike, bandite i probisvete kojih je bio pun Benton.
Nili zamoli leria da bude smotren, da lukavou doe do kakvih podataka, i tako mu pomogne da ne bude po svome nagao i naprasit jer e
tako oteati posao oko pronalaenja devojke.
Drue, ja mislim da je Eli gotova ree Leri mrano.
Ne... ne! Ona je iva... ja to oseam. Da je mrtva ili... ili... bogamu, ja bih to znao, ar ne bih?
usprotivi se nili.
Ali Leri nije bio uveren. Proao je on, sva zla ivota u graninoj krajini, znao je da u takvim prilikama devojci nema spasa.
Potraiu ja toga Friska om ree.
I Leri jo dublje zaroni u divlji ivot Benitona.
Jedne veeri, malkon to se vratio s posla, nili je zatekao Lerija u sobi. Pri mutnoj svetlosti lampe kauboj je udino izgledao. Drao je u ruci
opasa s revolverom. nili pojaa plamen, na lampi.
Hej, rii! Sta ti je? Bled si, kao da ti je muka
ree om.
Hteli su me izbaciti iz plesne dvorane odgovori Leri.
Iz koje plesne dvorane?
One Stentonove.
Pa jesu li te izbacili upita nili.
Ne bih rekao. Sam sam izaao. Jedne u noi poistiti celu divoramu. Bogami.
Nile je uzalud razmiljao zato se kauboj dri tako. Onda se Iaury opusti, tvrdo stisnute usnice stadoe mu podrhtavati, ruke mu se tresle.
Ozbiljno i mrgodno izmanouo je tekim opasaem kao u nedoumici hoe li ga odloiti kad se sprema na poinak.
Rii, ti si trgao revolver! uzvikne nili. Leri ga pogleda, a nili se lecnu.
Naravno razvue kauboj.
Znao sam ja da e to uiniti! raesti se nili i stisne pesnicu. Jesi li... ubio nekoga?
Drugaru, mrtav jest, ind mi se kauboj e mutrei. Nisam proveravao... ve odavnuo nisam trgao revolver... Sad e sve nanovo, zna se...
Sta e to nanovo? upita nili. Na to mu Lairy ne odgovori.
Koga si ubio? nastavi nili nestrpljivo.
Drugaru, nije mi obiaj da brbljam otpovrne Leri.
Mi meni mora rei! uporno plane nili. Istrgao je opasa iz Lerijeve ruke i bacio ga na krevet.
U redu, kad ba hoe procedi Leri i duboko udahne. Preksino sam bio kod Stantanove. Neka privlana devojka zagleda ti se u mene, i ja je
zamolim za ples. Mogli smo se lepo zabavljati da su nas ostavili na miru, Ali da, neki tipovi koji su se vrzmali oko nas gledali su me prekim
oima, nisam im se dopao. Jedan od njih, neki Carv, otvoreno me izazivao. Usijana glava, grlati hvalisavac. Nisam hteo dovesti u nepriliku
Ruby, tako se zove ona devojka, i zato sam bio popustljiv i pokupio se bez rei... Datnais sam opet svratio tamo. Rufoy mi je odmah prila i,
pozvala me na ples. Dakako, nisam bogzma kakav plesa, ali sam poikuavao, da nauim. I slagali smo se da ne moe biti bolje. Ali, opet se
dovukao Cordy i nasrnuo kao lud. U njegovoj pratnji bio je neki gaam tip. Bili su nakresami, naljoskali se kao tuke. Da si
video rulju koja se okupila oko nas, kako je eljno oekivala kavgu! Cordy i njegov kompainton pravili se vana, hteli mi uterati strah u kosti
pred onom gomilom. Ali sam ja znao da su to samo hvalisavci koji bi hteli blefom izazvati strahopotovanje publike. Sigurna nisu imali
pojma o meni. U njihovim oima bio sam samo nekakav krakati riokosa bal on ja iz Teksasa. I tako, rugali mi se. U svakom sluaju, dali mi
do znanja, kako e za mene biti vrlo opasno ako se smesta ne izgubim iz lokala. A ja prepustio Ruby neka odlui hou li ostati ili otii. Neke
su ene pravi vragova. Ruby ih je gledala izazovno, nakrivila malo glavu, oi upola sklopila i cerila se. Gora od avola. Fina devojka to je
pola zlim putem. Te su ti najopasnije. I ona mi kae: Rii, zar e dozvoliti da te izbace? Pa nisam ja njihovo vlasinitvo! Stoga sam
Cordyju prilepio amar i rekao mu neka zavee. On oato rikne i stade griti prste, zma kako ono rade nazovirevolverai kad hoe da uistrae
nekoga. Ja mru otro podviknem neka bude miraini i ne mrda., A ta budala segne rukom i izvadi revolver!... Zgrabih mu ruku, izbijem mu
revolver iz nje, s njim ga muneim u rebra pa mu ga onda vratim u kokice. On poaavio, ali se i iznenadio i probledio. Zapanjila ga moja
brzina. Ja mu kaem: uj, slavljenice, padne li ti tako ta opet na pamet, bie mrtav pre nego mrdne malim pustom. Ne bih rekao da je
posumnjao u to.
Leri zastane, obrie elo i oblie usne. Oigledno je bio prilino potresen.
De, priaj dalje nestrpljivo e Neaile.
Dotle je sve bilo u redu oaistavi Leri. Ali, umeao se onaj Cordyjev prijatelj. Bio je upola pijan, a lajao na sva uista. Preuzeo je stvar u svoje
ruke. Izderao se tako da je glaziba stala. Pa je napravio rusvaj i isterao gotovo veinu gostiju. Virili su s vrata. Ruby se nije micala. Hrabra
cura, nema ta! Nai u se s njom ujutro.
Nee prekine ga nili. Pouiri. Hou da ujem kraj.
Onaj naduveni klipan, epirio se po dvorani pa je kidisao na me. Bilo mi je jasno da ga nikako ne mogu odbiti od sebe. Onda sam ti ja postao
kao led.
Tako ti je sa mnom udvek bilo, kad god sam... i on mi veli: Hoe li se ti okaniti Ruby? Ja mu vrlo utivo odgovorim: Bogme da neu.
Nato ti se on raskrei kao da e sad skoiti na konja i drekne: Vadi revolver! Ja ga onako naivno upitam: A zato, mister? Zato to hou
da ti izbuim kou, a udvek putam oveka neka prvi trza! Vie on daga ljudi uju. Ja pak jo ljubaznije odvratim: Ama nije fer! Bolje ti
pucaj prvi! E, onda mi ta budala dobaci: Tikvane riokosi! Tu se udesio. Skoih kao munja, pa ga opalim lijevom. On se zatetura, ali me
pade. Onda se uspravi i segnu za revolverom.

Leri opet zastade. Drao se kao uvrean, a na usnama mu je poivala nekakva gorka poruga.
Kad je pao, video sam da nde stigao ni dotai revolver... ba kako sam raunao di, mene mui druga stvar, a to je da je metak proao kroz
njega, probio nekoliko tarukih zidova... i pogodio jednu devojku u susednoj brvnari. Teko je ranjena, ta ja mogu, morali bi imati deblje
zidove.
Ovu istu pripodvest ispriao je niliu i Aoklif i upotpunio je vanim detaljima, na primer, kako je kauboj bio potpuno hladnokrvan, za itavo
vreme. Amklif, koji je bio oevidac dvoboja, priao je kako kauboj nije bio ni pijan, ni besan, ni razmetljiv. Engleza je oigledno
impresioniralo kauibojevo dranje, njegov izgled i vetina. Anklif je posedovao izvanrednu spoisotanost zapaanja i brzog snalaenja u
delikatnim situacijama, i zato m,u nije bilo teko zakljuiti ikako je kauiboj reagirao u datoj situaciji upravo onako kako bi i om sam
reagirao.
Nile je imao prilike da uje jo tota iz usta radoznalog sveta. Moogi njegovi poznanici zaustavili su ga na ulici i raspitivali se o Leriju, koji
je preko noi postao najpopularnija linost Bentona. nili je dobio jo jednu potvrdu da je tano ono to mu je Slinjgerlanjd natuknuo kako je
Leri u stvari poznati revolvera.
Larirva su naime prepaznald neki Teksaand koji su poisetili Benton. Bili su to bogati stoari, koji se uopte nisu usudili govooti o kauboj u
sve dok nisu bili spremni da oapuste grad. Lerijevo je pravo ime
bilo Fier. Imao je jednog brata glasovitog tekisakog odmetnika Kinga Fiera. leria su zvali riim Fier om. Kad je napustio Teksas bio je na
putu da postane isto toliko "glasovit koliko i njegov brat. U Teksasu mu je postalo prevrue, tek onda kad je ubio nekog erifa. Bio je roeni
revolvera, dobro poznat na svim ranevima od Pan Handlea do Rio Granda. Imao je mnogo prijatelja i bio izvrstan jaha i nenadmaiv
kauboj... Nikad se nije ulo da bi se prema bilo kome nepristojno ponaao. Jedna mu je mama bila to se esto laao oruja, to mu je nekako
ulo u naviku i dovodilo ga u neprilike. Njegova crvena kosa i njegovo lice bili su esto predmet ale i poruge, i oin je upravo zbog toga bio
preterano osetljiv i opasani. U Teksasu, zemlji revolveraa, malo ih je bilo koji su mu bili ravni po hladmokrvnosti, otrom oku i brzoj ruci.
Nili ne ree Leriju ifi rei o onome to su mu priali o njegovoj prolosti. Kauboj se jedva primetno izmenio. Ali je njegov stav prema niliu
ostao isti. Benton, grad divljine, moda je bilo pravo mesto za njega. Mnogo je sirovih i opakih ljudi, pogmatah mestom i vremenom
pokualo carevati u Bentonu. Ali su svi oni bili ubrzo skreni i predati zaboravu. Leri, rii Kinig bio je isprva neupadljiv stranac. Ali im se
njegov podvig prouo, cio grad mu je iskazivao potovao] e. Kad bi se on pojavio, u plesnim dvoranama, zavladala bi mrtva tiima, a u
kockarnicama bi prestala igra. I to se vie pria o njegovom podvigu pronosila od usta do usta, to vie je rastao njegov ugled. Uporedo s
njegovom slavom rasli su strah, zavist i zloba. Prialo se kako se oo uporno raspituje za ljude iz Kalif ornde. Znalo se da bi novodole
redovito upitao: Jeste li vi kojim siluajem iz Kalif orni je? Niste li moda uli za druinu koja je odvela jednu devojku ovde u brdima?
Nili se sprijateljio s Hougom, delomino i u interesu potrage za svojom Eli. Ainklif je takoe esto bio s njim u drutvu. Tako je nili iz dana u
dan provodio veinu sivog slobodnog vremena u dm
tvu tih ljudi. Oni nisu bili naroito skloni leriu Kingu. Kauboj je naime u svakom drutvu izazivao nelagodnost, ljudi su nastojali da ga se
klone. I mada je Leri besciljno lutao i nenametljivo i pristojno razgovarao sa svakim s kim bi doao u dodir, proulo se po celom gradu kako
su ga putnici iz Teksasa okrstili ozloglaenim revolveraem, ovekom na ratnoj nozi sa zakonom. Proulo se i kako su ti isti ljudi pobegli iz
Bentona samo zbog njegova prisustva. Njegove plaive oi, ledene, prodorne i stroge, njegovo vatreno crveno lice, jarko crvena kosa i vitak
stas sve te njegove osobine bile su tako izrazite da je njegova nazonost svakoga bola u oi. Bjuti Stenton upoirno je naglaavala da joj je
kauboj upropastio posao i da ga se ona uasno plai. No nili je sumnjao u istinitost one prve tvrdnje. Svi poslovi bili oni dobri ili ravi,
potend ili nepoteni, rasli su i cvetali u Bentonu kao retko gde drugde na zapadu. Bilo je udno to ova privlana i ozloglaena ena s jedne
strane zazire od kauiboja, i tvrdi da joj on ulijeva strah u kosti, a s druge strane ispoljava slepu privrenost i simpatiju prema niliu. nili zacelo
ne bi to ni zapazio da nije balio kratkih Houighovih ala i velikoduihe Ancliffove indiferentinoisiti, koji je u niliu naao rivala. nili,
meutim, nije mario za te prie ni zadlrikivanja. &ta se sve to njega tie? I Houg i Anklif u njegovim su oima postali olienje promaena
ivota, ljudi koji su u Bentonu gubili vreme i nastojali da zaborave burnu i nesmiljenu prolost. Benton je bio pun kockara i propalica, ljudi
koji su u svoje vreme bili dentlmeni. nili ih je esto sretao, kockao se s njima i promatrao ih. Merio ih je od glave do pete, itao im misli i
usporeivao ih sa sobom. Svi su se oni pomirili sa svojim sudbinama, a on nde ni pomiljao da odustane od borbe. Zaklinjao se i sebi i Leriju
Kingu da mu je ivot bez Eli beznadean a ipak ni jedinog trena, ni u snu nd na javi, nije gubio nadu. Plesne dvorane, ma koliko bile
primamljdve i interesantne, uopte ga nisu uzbuivade. On ih je esto poseivao, kao to je poseivao i sve ostale lokale u gradu, samo zato
to je pretpostavljao da bi u njima mogao otkriti kakav trag koji bi ga odveo ^i devojinih otmiara.
Kockanje mu je dakle bilo samo izgovor, zato se nalazi u peluokama i jazbinama Bemtoina. Morao je to je bolje mogao podnositi ome
tipove s kojima je igrao i prisustvo erna koje su zalazile u sve lokale. Isprva su ga saletale i koketno mu nudile svoje drutvo, potom su ga
poele prezirati poto su videle da jehladan prema svakoj. Jedno su ga vreme ak i izbegavale. No nili je u ophoenju s njima i dalje bio utiv
i galantan, samo to nikad nije reagirao manjih ove izazovne rei. Na kraju su ga sve one visoko cenile.
Velike su kockarnice radile bez prestanka i udvek su se kockari sluili smicalicama. Cesto su se za najvee uloge meusobno borili samo
profesionalni kockari, kao sto je bio Houg. Ali je ipak najvie vremena bilo rezervirano za lakoverne rtve iz ekipe graditelja pruge Union
Pacifik, osobito kad su primali plau. Njihov teko steeni novac bio je prava poslastica profesionalnim kockarima. nili je bio dobio mnogo
novaca u partijama u kojima je igrao s Houg om. Ali je zato neprestano gubio kad bi zaigrao s kakvim drugim kockarima,
Jednoga dana Benton posetie neki industrijalci s Istoka. Fama toga grada privukla je masu radoznala i gramzljiva sveta. Mnogi od tih
prolaznih gostiju hteli su okuati sreu u kockarnicama i nonim lokalima. Strast za kockanjem i razvratnim ivotom, ta poast divljine,
obuzela je ak i tvrdokorne cicije.
Plejs Houg sretne nekoliko svojih starih poznarnika iz grupe posetilaca iz St. Louia, koji su doli da vide novu prugu i Benton a eventualno i
da negde uloe pare. Kockar ih je neudvenim reima uverio kako im poseta nee biti vri jedna spomena ako njemu ne dopuste da im digne
koju paricu. I tako zapone igra s velikim ulozima. nili, Houg i petorica gostiju iz St. Louisa, zauzeli su itav stol.
Gosti iz Istoka oneraspoloili su nilia, ali on to nije pokazivao. Udvek se plaio da se ne nae s kojim direktorom Union Pacifika. Ne bi mu
bilo drago da ga vide u takvom ambijentu. Zato je za vreme igre retko kad podizao oi s karata. Gomila je stalno ulazila i izlazila no on to
uopte nije video. Igra za krupne pare brzo je privukla kibice. Gosti su igrali buno
i pili bez mere. Gubili su s takvom ravnodunou da je to pobudilo iv interes ak i u jednom Bentoinu. nili je igrao s promenljivom sreom.
Potom je stalno gubio dok nije sve izgubio i bio prisiljen da poizajmi od Houga.
Ba u to vreme u kockarnicu uu Bjutv Stentcn, Ruby, i jo jedna ena. Priu igraem stolu na oigledno zadovoljstvo posetilaca. Uto se i
Leri King sasvim neoekivano dovue u kockarnicu i stane se etati taimoamo leernim, odmerenim koracima. Bio je, kao i obino,
bezbrian, hladnokrvan i utljiv. S donje usne visila mu napola dogoirela cigareta. Hladnim je oima odmeravao posetioce.
Gle! Je li to oo? apne jedan od igraa i po kae na leria.
To je rii odgovori Houigh. Nadam se, gospo doda ne trai nekoga od vas.
Oni se nasmejae, ali je taj smeh bio nekako neprirodan, usiljen.
Oini mi se da sam ga video u Dodge Cytyju ree jedan od igraa.
Pozovite ga da nam se pridrui ree drugi.
Ne, ne, to (nikako. Oin je suminjiajv i strog u igri odvrati Hougth. Mrsko bi mi bilo da nekoga od vas pograbi zbog varanja na kartama.

Igrai se ponovo uduibe u arobne kombinacije i smicalice pokera.

Ali nili vie nije bio u stanju da se usiredsredi u igru. Tu je bio Leri koji ga je uporno promatrao. Od njegova pogleda niliu se krv ledila i
proimali ga ledeni marci. U blizini je bila Ruby i gledala ga poluzatvorenim oima, tajanstvenim i slatkim. Bjuti Stantom stala mu je iza
lea.
Neaile, ja vam donosim sreu ree Beaoity i stavi rmu ruku na rame.
Do tada je Neaile imao promenljivu sreu. A onda je dobio tako dobre karte da se pred njim nala veilika hrpa zlata i novanica. Kibici su se
u gomili tiskali oko stola. Kad je igra prestala, niliev je dobitak iznosio tri hiljade dolara.
Vidite! Donela sam vam sreu! priapne imu Beauity Stenton na uho. S druge strane stola Ruby se smieila zagonetno i podrugljivo.
Nili pozva celu druinu k anku. Jedino su ene i Leri odbili poziv. Ruby se naprosto mije mogla odvojiti od kauboja.
Jeste li i vi u vezi s ovom prugom? upita jedan od posetilaca koji se naao pored nilia.
Da odgovori nili,
Video sam vas u Ornahu, u uredu eleznike kompanije. Ja sam Bler. Prodajem namtaice lanu komisije Liju. On je mnogo uloio u prugu i
sve vie ulae.
Nili stisne usne i spusti praznu au na ank. Onda se ispria i poe grupi koja mu se nije bila pridruila. Leri je sedeo na ivici stola Ruby je
stajala kraj njega i ivo mu priala Bjuti Stenton i ona trea ena zauzele su stolice.
Ginu mi se da si zaradio grine pare razvue kauboj. Drugaru, mogao bi mi pozajmiti neto novaca.
Nili brzim pogledom odmeri Lerija, a zatim devojku. Euby obori oi.
Ruby, volite li vi Lerija? upita nili bez okolianja.
Svakako odgovori ona.
Rii, voli li Ruby? nastavi nili.
Bjuti Stamtom: prasne u smeh. Ona trea ena se bila nekamo udaljila i sad se vratila i gledala nilia. Leri je nekako blago iznenaen merkao
prijatelja.
To ti je strana ljubav na prvi pogled otegne kauboj.
Ako je tako, pokai karte! odbrusi nili. Ja te ikam. Evo, dobio sam tri hiljade dolara. Dajem ti sve... uzmi ga i kidaj iz Bentona Vrati se...
Ne! Idi na Zapad i zaponi nov ivot. Hoe li?
I to s njom, hoete rei! uzvikne Bjuti Stenton, a njeno se ve uvenulo lice zasja.
Da, s ngom odgovori nili brzo i odluno. Loe ste krenuli, ali ste jo mlai, nikad mije kasno.... S ovim novcem moete kupiti ranci poeti
sve iznova.
Drugaru, da nisi moda preduboko zavirio u a Su? razvue Leri.
Ruby zatrese glavom. Prekasno! ona e tiho.
Zato?
Leri je zao, ali astan. A ja sam i zla i neasna.
Rukv, ja te ne bih nazvao neasnom odmah e nili. ~ Divljom, razuzdanom, da! A ta, aiko ti se
. prua prilika?
Ne, ona odvrati.
Oboje srljate u propast. Ima li to smisla?
A kako se zove ono gde vi srljate? otpovrne Ruby.
Drugaru, otela mi je odgovor iz usta otegne rii, savijajui cigaretu. A ti si pijan kao utura.
Nisam pijan. Eto, prosudite vi, gospoice Steunton prosveova nili.
Pijani niste, to je sigurno odgovori mu ona. Samo ste...
aavi upadne joj Ruby u re., Praisnue u smeh.
Mbda ponekad imam nekakve udne porive odgovori nili, oseajui kako bledi u licu. Od vremena do vremena vidim prikazu.,. neega, ne
anam ni sam ega. Zaista bih mogao uiniti togod veliko... i sad... da mi srce nije mrtvo.
Moje je ve u grobu ree Ruby s gorinom. Hajdemo, Bjuti, pokupimo se odavde. Nai ml mukarce koji e govoritisamo o vinu i enama.
Odmerenom kretnjom nili segne rukom i zadra devojku koja je ve bila krenula. Zagledao joj se pravo u oi: Boji se da ini kae istinu.
Ja se nikoga i niega ne bojim. Samo to si ti poludio. Dri mi prodike kao kakav pop! Pope!...
Stvar je u tome... da jo mije kasno.
I prekasno! odbrusi mu Ruby. Usne su joj drhtale.
Nikad nije kasno! on e uporno. Mogu to i dokazati.
Gledala ga nijemo i nekako se izmenila, kao da to vie nije Ruby razvratnica iz Bentona.
Viski ti je udario u mozak lane Leri i pritegne opasa. Kauboj je slutio da e se neto dogoditi.
Deco moja vie vam neu dosaivati __ ree
Nili. Ovo je poslednji put... De, Ruby, reci mi istinu... Mogu li te izvui iz toga razvratnog ivota?
Izvui?... Kako, ovee?
Ne znam, adi na neki macin... priinilo bi mi veliko zadovoljstvo da spasim takvu devojku, ili bilo koju iz toga pakla.
Ali kako? izmuca ona, ali joj u tonu vie nde bilo ni gorine ni irontije.
Odbila si moju zamisao da poe s leriem... onda dozvoli da ti pomognem da nae neki dom meu.., potenim ljudima.
Nebesa! Ovaj ovek valjda ne misli ozbiljio! uzdahnu Ruby i okrenu se svojim prijateljima.
Ja to ozbiljno govorim ree nili tuno. Devojka se jedva pribere. Njeno se Lice razblai, blagost to bila koja je odraavala preporod u dui.
Ne mogu pristati drhtavo odgovori ona. Da mu jest duboko zahvalna, to joj se videlo samo u oima. Bez sumnje te oi nisu nikad pre na
takav nain piljile u nilia. Rubv napusti kockarnicu, a za njom poe i ona trea ena. Bjutv Stenton se ne pomae sa svoga mesta. Bila je
zbunjena, pa ak i duboko potitena.
Leri zapali cigaretu. Sve je to besmislica ree. nili, popije li jo samo aicu, izgubie sve te pare.
Izgubiu ih u svakom sluaju otpovrne nili odsutno.
E pa, kad je ve tako, zadui i mene jednom malom svoticom, ba sad mi treba.
Nile, svejednako rastresen velikoduno mu prui punu aku zlata i novanica.
Bogamu, nije trebalo toliko! ree kauboj. Priu im Houigh i Anclif fe.
U Bentonu lako doe do para, a jo lake se rastane od njih ree kockar smeei se. Kako steeno, tako i rastoeno dometne mudro. Gledao
je sa zanimanjem kako kauboj trpa u depove svoje malo bogatstvo. Pogled mu se zatim zaustavi na Bjutv Staniton koja je bila utooula u
razmiljanje.
Bjutv, ta te titi? upita kockar.
Bila je potpuno bleda. Oi su jod netreimice gledale u nilia. Hougove rei jo su je vie zbunile.
ta me titi?... Plejs, veeras sam doivela jedan dirljiv trenutak... i zato sam smrtno bolesna!
Anklif je iznenaeno pogleda. Shvatio je doslovno njene rei.

Bjutv Stenton ponovo se zapilji u nilia. Hoete Ji me posetiti? upita prijaznim glasom,
Hvala... neu odvrati nili. Bio je uznemiren i ljut. Bjutv Stenton i pre ga je pozivala da je poseti, no^ on je svaki put odbio, hladno i utivo i
ona je tu utivost shvatala kao neko udvaranje. A ovaj put jedva je bio i utiv.
ena planu i rumenilo joj oblije lice. Htela mu je odgovoriti brzo i otro, povredio joj je ponos, no ipak se nekako svladala. Smesta je
napustila kockarnicu i otila s Anklifom.
Nile, zna li ti da je Beauitv ludo zaljubljena u tebe? upita Houg, zaokupljen mislima.
Budalatina! odgovori nili.
Bila to budalatina ili ne, ona luduje za tobom. Dobro znam takve ene. To ti ne govorim prvi put. Sad sam spreman i zaigrati na tu kartu. A ti
zna da nikad ne gubim ma kartama.
Videla je da sam dobio gomilu para, eto ta je! nili e prezrivo.
Kladim se da od svega tog novca ne bi uzela nd dolar.
Nile se me bi kladio da je ba tako. Ali, o emu on to govori? I emu raspravljati o stvarima koje ga se ne tiu? Nije mogao srediti misli.
Moda je doista previe pio. Zabrinjavao ga nain kako su ga gledale Ru!by i Beauitv Stenton. ta je uinio tim enama? Cime im se
zamerio?
Nile, danas si uzbueniji nego obino primeti. Houigh. Verovatno zato to te je onako dobro posluila srea na kartama. A onda i zbog toga
to s!i oitao prodiku onim enama.
Rubv mi je rekla da sam aav... mahnit!... da popujem!... Moda i jest tako!
Da popuje! Pazi ti malog avola! prasne Houigh u smeh.
Kaem ti, Houg, u meni se neto udimo zbiva, spopadaju me lude elje, padaju mi na pamet udne sitvari, i sve to otkako se nalazim u
ovom Bentonu.
Plajnu u mami kao grom iz vedra neba. Da, ja bity stvarno za Ruby uinio sve to sam rekao, samo da je pristala. Glupo, rei e. Ali,
ovee,nije oma beznadan sluaj! Ja to predoseam. Ima neto duiboko u meni, u mojoj dui, ima neto to se sferiva i onda izbije iz mene
kao neodoljiv poriv. pdno je to, neshvatljivo! Svaki trenutak to ga provodim ovde, pritiska me kao neka strana mora. Bentom mi je uao u
krv. Ovo je naselje proizvod grozniave izgradnje Uinion Pacifika. Mi smo samo delii, sitni delii tog divovskog kretanja, te sile koju niko
ne moe ni zaustaviti mi shvatiti... Gledaj samo Kinga. Taj kauboj bio je nesalomljiv i vrst kao stena, bio je izvanredno vrsta karaktera. A
sad ga je Benton potpuno iskvario, tako da je postao neobuzdani i opasan. On e uiniti neto uasno. Zapamti ta ti kaem. Svi mi
uiniemo poneto uasno. I ti, Plejs Houg, pa ma koliko bio hladnokrvan i smotrem, i ti e uiniti neto strano! Doi e taj straan
trenutak za sve nas, to je neiminovnio u ovo ludo vreme. Ne mogu ti objasniti, ali ja to oseam. Barutome pun svakakvih jazbina,
ineviljivihj monstruoznih, bezimenih jazbina! Bezimenih popuit grobova to iz dana u dan rastu u pustoi... Puno je estitih ljudi, radnika,
ali malo je omili koji su u stanju shvatiti svoju veliinu. Takav je ejn, Irac borio se i dalje iako je bio smrtno, ranjeni, gledao sam ga evo
ovim oima. Hteo sam ga zameniti, a on odbio, kae mi kako nije teko ranjen, i kako bi mu se Kejsi narugao.Da, i Kejsi bi mu se zaista
rugao!... To su ljudi! Ima ih oa hiljade! Izgradnja pruge Undon Pacifik se nastavlja. Niko je ne moe zaulsitaiviti. Iza nje stoji pokretna snaga
velike nacije koja je gura napred i samo napred. A ja, koji sam izgubio sve to sam volio, i ti, koji ivi kao trut meu pelama i Ruby, Bjuti
Stenton i njima sline, svi smo mi bednici koji su uvueni u taj divlji vntlog! Da, svi smo mi samo paraziti koji ive na tui, raun.
Ti sa bogami pijani ree Houg ozbiljno. Ali mi svejedno teko padaju te tvoje rei. Ja sam kockar i volim svoj posao. Ali, ima, kadlikad
tremutaka kad ni kockar ne moe biti samo kockar. Ovde je sve obadveno nekom tajnom. Sve je u ludom kaosu. Ne zna se ni ko pije ni ko
plaa. Too bd rau
mio te graditelje pruge! Promatram ih kad kuju, kad diu teret, kad kopaju i bore se. Promatram ih j udim im se. Danju se znoje i krvare,
pevaju, ale se i prepiru, a posao tee dalje, A nou kao da podivljaju. Bore se meusobno kao kurjaci, sve dok ih kakva razbojnika banda ne
opljaka ili ubije. Danju heroji, nou hulje, eto takvi su tuoni... I tako, nazovi ti to hrabrou ili kako ti drago, ali oni prednjae u stvaranju
kaosa u ovom gradu.
Sledeeg dana posle podne, u vreme kad se parazitski Benton budio iza srna, Ruby su nali mrtvu u krevetu.
Provalili su vrata njene sobe. Sama je sebi oduzela ivot. Spalila je gotovo sve to je imala u kovegu. Bila je obuena u jednostavnu haljinu
kakva se nije viala u celom Bentonu. Ostala je tajna ime se otrovala. U svakom sluaju, nije bila sama. I pre nje su mnoge ene u Bentonu
samoubojstvom skratile svoje patinrje.
Kad je nili, predivee istoga dana saznao za Rubymu smrt, omia je ve bila u grobu. Osetio je neodoljivu elju da u sumrak izae, te u tiini i
samoi provede neko vreme kraj gole peane humke gde poiva mrtva Ruby. Nije tu bilo nikakve nadgrobne ploe mi natpisa. Jo jedan
bezimen grob! I ona je neko bila dete ustreptalih oiju i edna osmeha, i sigurno je neko ljubio, a moda neko od ivih za njom i tuguje
otkako se odala ivotu bludnice. Oko humke je vladao muk. Vetar je pronosio slabaan, priguen huk nonog ivota Bentona pesak se pola
gamo osipavao i sipio kojoti su tuno zavijali u daljini pa ipak, nad osamljenim grobom vladala je jeziva tiima. Mutna svetlost predveerja
napokon ieznu. Nad golom pustarom tamne se sene zgusmue i pretvoirie u nonu mrklinu.
Nekim sluajem grob bludnice naao se tik do groba jednog radnika koji je poginuo od eksplozije. Stojei tamo, nili se seti toga mesta. I pre
je bio tu. Njegova ga je bolesna opsesija esto nagonila da obie stalno rastue nizove bezimenih grobova. Rad
nik je poloio svoj ivot za prugu, adi je i Ruby rtvovala svoj ivot u dobroj nakani. Ova se usporedba uini niliu umesnom,
Vrati se u naselje s teskobom u dui. Setio se kako ga je Ru.by pogledala omaj poslednji put. Je li joj on probudio savest? Od Houga je
saznao kako se Ruby odmah udaljila iz plesne dvorane i odbila svakog mukarca te poslednjje noi svoga ivoita.
Jadna devojka, siguinno je doivela neto strano te je bila nezaslueno oigosana kad se odluila da pobegne od kue pa je na kraju zavrila
kao bludnica u. mahnitom naselju Betntomu, u naselju koje je do dna ponizilo i slomilo.
Nile je nasluivao tu tragediju, ali je bio potpuno nemoan da je preduhitri, ba kao to su bili nemoni i svi oni to su poseivali noni lokal
Bjutv Stantori.
Na dvest o samoubojstvu Ruby kaufooj je reagirao oa svoj nain. Iznenada je upao u plesnu dvoranu i preteim glasom zaustavio muziku i
ples.
Napolje! zaurlao je Cordyju, koji je probledio od zaprepatenja.
Razjareni kauboj epao je Cordyja i dovukao ga nasred dvorane. Obasuo ga bujicom najgorih pogrda, izvreao ga i iamarao, osramotio ga
pred zapanjenom gomilom, te onome nije preostalo drugo no da se mai oruja. Leri je to jedva i doekao ublio ga na mestu.
Nekoliko dana pre isplate Benton se nekako smirio, kao da se stao spremati za glavnu orgiju. ivo je bilo jedino u krmama, plesnom
dvoranama i kockarnicama, ali se i tamo oseala promena.
Najivlje je bilo na stanici, gde je svakim vozom stizao pogolem teret hrane, pia i razine drage robe te su prevozndci imali pune ruke posla.
Dan pre isplate dolo je do niza jedinstvenih zbivanja. S logora uz prugu i na njenu kraju, koji se sad pomakao miljama daleko od Bentona
prema zapadu, u grad su se posebnim vozovima dovezle grupe radnika. Dolazak vagonablagajne bie neizibeno popraen odmorom od

nekoliko dama. Bie teko zadrati na poslu ak i omaj minimalan broj ljudi potrebnih radi hrangeinja i napajanja zaprene stoike, a kad nebi
bilo vojske ne bi se moglo ni. govoriti o nekoj zatiti od napada Indijanaca. Za vojnike dani isplate nisu bili i slobodni dani.
S istoka i zapada prema Bentonu je neprekidno kuljala reka ljudi. U predveerje dana isplate amor je u Benitonu bio nekako iekujui
veseo i priguen.
Grad se ujutro probudio rano, uvean mnotvom hiljada ljudi. Juitro bilo vedro, rumeno i svee. Pusto je mengala boge, od mekainosive do
crvene, a trube praine gonjene vetrom bile su nalik malenim oblacima to u suton zrae bojama umirueg sunca. Usuprot uzavrelu gradu,
naokolo je vladala nepomuena tiina i amotinja. Benton je meutim bio nalik mravinjaku kad se objutri. Posvuteud se orile pesme, bune,
grube i neskladne, ali pune radosti. Plata je tu bie provoda!
Rintaj, Irce, rintaj! Bez sladora ti je aj, I slaba plata, zmaj Al Irce ta e, riotaj, I U. P. prugu stvaraj!
Poput hiljada Iraca, i Kejsi je melodiju i rei menjao po svom ukusu. Samo je jedna re bila zajednika rintaj! Bili su to radnici koji e se oa
jednu re pretvoriti u vojnike.
Ljudi obrijae eiklnjave brade i obukoe najbolje odelo. Bila je to vojska preplanulih, vrstih, veselih i razularenih momaka. iroka im plea
lako su podnosila breme prokletstva.
Zaudo, ujutro ne bee onog zaguljivog vetra tako uobiajena u tom kraju, pa se ne podie onih est palaca praine bele poput kakva praka.
Kao da je i vetar iekivao. Na vedru i mirnu jutru smeile se snage neba, ali su snage pakla ekale ekale su asove koji e doi, asove noi
i tmice.
U devet sati na stanici se bila skupila masa od pet hiljada ljudi, vei je broj bio na otvorenu, na pustinjskoj strani pruge. ekali su voz koji e
doneti platu. Tog asa vladao je red, jedini red to ga je Benton video. Bilo je smeha, ale i prostakluka, agor bio neprekidan, ali daleko od
uobiajene bentonovske guve. U grupama su radnici razgovarali i zabavljali se alama i besposlicama.
Koliko sam ti ono duan, Milke? pitao je jedan.
Mike se poea po glavi. Je li ovaj puit bilo trideset dolara?
Bilo je odvrati prvi. Sto ti ima pamenje, Mike!
Jedan, je krupan Crnac isturio veliku vilicu i zapraskao sivom sagovorniku:
Bogme u raseopati tikvu tom kukavikom Crncu.
~ Nemoj, Bili, pa to ti je prijatelj! Smiri se, ovee, smiri se dobaci mu jedan drugar.
Neki je voiza olovkom pisao pismo na dasci koju je poloio preko kolena.
Jim, hoe li kui poslati para? upita ga neko. Hou, to e mi biti prvo im dobijem platu glasio je odgovor.
Sad si me setio., da jo nisam platio ovo odelo tdj ga nosim. Moram oveku svratiti i urediti stvar. Jedna grupa zakivaa pragova ugnezdila
se ina maloj ravni ponad pruge, jo pre svega nekoliko nedelja oni su besnim udarcima prikivali ba te iste pragove.
Momci, ini ml se da se ono naa plata dimi odozdo uziviknu jedan od njih.
Slabo ti vidi, Bandy dobaci mu drugi.
Ima pravo, ide plata ree trei. Ba na vreme, ja vie nemam ni prebijene pare.
Momci, danas brat ne dira u karte izjavi Bamdy.
Svi mu se narugae osim jednog mirnog drugara koji je zamiljeno zurio Put zapada, u beskrajne, uzvaljane daljine. ovek je mislio na dom
svoj, na enu i devojicu, i ta plata znai njima.
Bandy ga prijateljski potapa po pleima.
Frenk, zadnrji put si se napio i celu no odspavao u praini.
Frenk se toga seti, ali ne ree ega se nde setio prilikom poslednje isplate.
Gola se pusto u blagom i duigom padu sputala od Bentona sve tamo do Medicine Bowa. Kroz nju se usjefela pruga to se na obzorju
pretvarala u tanak konii. Gomila to je iekivala i motrila, spazi gde se nad crtom nebosklona die dini, a predmet neki ravan kao da puzi
prema Beintoinu. Meu ljude zastruja oemiran bruj. voz je na vidiku. I taj bi se voz mogao nazvati vesnikom zla, po osebujnoj promeni,
nervozi i nestrpljenju to ih je uoio meu mnotvo. Rasuta rulja stade se polako zbirata i zbijati. Sa svih Siu strana kuljale i sukobijavale se
struje ljudi. Svi suse htdeli doepati to boljih poloaja, hteli su biti to blie mestu gde e stati vagon-blagajna kako bi bili prvi.
Neki se i potukoe, odjekinue bune psovke tupi udarci. Oni to su se gurali stavljali su u isku enje one mirne. S jedinog je vagona neki
nadzornih neto naloio ali ga izvidae. Reda nije bilo. Kad je voz pred Bentonom zazvidao, kroz masu je proao povik jedan nije to bio
povik jednoglasan, ili iz jedne grupe ljudi, nego se otrgao od jedinog do drugog bio je to udan zvuk, prvi glas zova Bemtona.
Voz stie. Prvo se iskrcae vojnici koji stvorie red oko vaganablagajne. Neto kasnije, iz guste gomile izvirao je red ljudi koji su na jednu
stranu lagano ulazili u vagom i izlazili na drugu stranu.
Div kopa i razbija Bejts prvi je bio u redu, prvi je primio svoj mali deo blaga u zlatu to se toga dama delio u vagomublagajmi.
Ni pola gomile nije jo primilo platu, a Bejts je ve leao mrtav na jednom podu posutu peskom, ubie ga u piu i svai.
Irac Majk primi svojih trideset dolara.
Krupni Crnac razbi glavu svom prijatelju.
Voza zaboravi da poalje novac kui.
A drugar njegov ne seti se da plati odelo koje je nosio.
Baody, usprkos svojoj rei, ode pravo za kartaki stol.
A Fraok, koji se zadnti put napio, sad se setio svoje daleke ene i devojice te je izvrio svoju dunost prema njima.
Kako se s dolaslkom zlata promenilo raspoloenge gomile, tako se menjao i daru,
Zaduvao je vetar, podigla se praina, sunce stalo ei izgubila se jutarnja sveina i lepota.
Glavna ulica Bentona crnela se ljudima i belila prainom. Vetar se okomio na grad zvidukom i jaulkom nekakvim, kao da se alio, te ujz to
pretio i jaao, nosio je zaguljivi ar uzavrele pustoi. Pod tekim, postojanim koracima mase to se sputala u grad kloparale su rasklimane
daske nogostupa. Sporo
se kretao taj prvi val goleme maise to je nadolazila. ^ I kako su se graditelji pruge sputali u grad, tako ih je grad upijao u se. Gutao ih
mezasitaim raljama svojim. Posvukud su muzike svirale koranice, te su svojm ritmom uzbuivale bive vojnike iz graanskog rata koji su
se priseali oegdanjih dana.
Za rana popodneva tempo se pojaao. Bliio se as kad e dvoranama, barakama i atrama zatrebati prostonza nove i meistroeme snage.
Ljudi su u rojevima svejednako trupkali ulicama. Sve je bilo veselo, buno i uurbano. Usprkos praini, jo su se sjale bele koulje, plave i
crvene bluze. U dvorane su ulazile i iz njih izlazile nakinurene ene. Svuda je bilo uzbuenja, ivosti, boje, veselja, a i praine, vetra i jare.
Gomile su se kretale samom silom drugih gomila to su ih gurale. Muzika, smeh, struganje nogu, zveket stakla, stalno trupikaoje, tihi i buni
glasovi, mukla dernjava lajaa to su pred atrama izvikivali atrakcije i programe, sve se to stapalo u huk, u jedinstven huik to je poinjao
jedinim radosnim zvukom da bi narastao do neizrecivo zaglune buke.
Sunce zapade, sumrak se spusti, vetar se stia, praioa slegne i no obmota Benton. Prigui se danja buka. Sad je bila nalik vrcanju hijene to
guma. uiti sjaj jarkih baMi. bljesak svetiljki, mutno i bledo svetlo izazad atorskih krila naroito su naglaavali crnu miklinu noi i u prostor
bacali sene nalik avetima. Ulice bile prepone pijanih ljudi to su teturali natrag putem kojim su doli. Sad nigde nije bilo ene na ulici. Tama
bila nalik plastu i okrutnom i suutnom. Krila je oveka to je beao pred strafloim. Tupila je odjek tue i guila prasaik revolvera. Pod

njenom zatitom otrijenjeni se vojnici kradali postieno, na ubojstvo spremni banditi ekali su u zasedi, snani redari izbacivali pijane
vukoi ih za noge, mladi kockati zaneseni prvim uspehom urili su za novim partijama, lutalice bez para traile mesto gde e poinuti, a dug
je red razvratnika raznih jezika i boja po mraku ulazio pod atore bluda.
Te je noi ivot pod krovom u Benton bio nakazan, slastan i gnosan.
Svaka je kroma bila prepuna, svaka je kockarnica, svaka sala bila nabijenaraeeinom gomilom promuklih, jarosmih ljudi jarosnim
smehom, piem, razuzdanou bezumnih i pohotljivih, to se, rasipali zlato i lili krv.
Zlato koje iridje odilaailo onkraj anka, zavravalo u pohlepnim akama hladinookih, hitroprstih kockaj, ili u grabeljive ruke ene
unezverena pogleda. Glavna je kockarnica imala vie svetla, vie posluge ivie stolova a pod njenim golemim, bljetavim iankoni i sjajnim
zrcalima gurala se, smejala i vriskala alkoholom promoena ljudska masa. Inae, po celoj su golemoj prostoriji ljudi u grupama i grupicama
stajali ili sedeli oko stolova, napregniuiti, zadubljeni, opinjeni, oslukivali su napeta uha, motrili unezdverena oka, posezali drhtavom akom
samo da bi se lecmiuli, bacili karte uz muklu kletvu i gurnuli gomilice zlata pred kockare nepomina lica. Orno odevenim profesionalnim
kockarima elinih ivaca i hladna pogleda bila je to no zlatne etve. Znali su oni kiraitkotrajinost vremena, asa i ivota.
U plesnim dvoranama sve se vrt jelo kao u kakivu vrzinu kolu. Bio je to beskjrajani i neverovatan urnebes, gde su se krni i zdravi mukarci
divlje i neobuzdano preputali piu i zabavi. Ali je tu bilo i onog gnusnog pijanstva kad se oi obliju krvlju ali ine od pia bilo je tu
nesferivene poude, bezone pohote u prisustvu grubih, pokvarenih, uasnih razvraitoica to se bez ikakve zapreke prepusitie
otrovnopogutonom i razvratnom asu.
Plesnoj dvorani Bjutv Stanrbon bio je to poslednji put to doekuje prune radnike s platom u depu. Nove isplate nee doiveti ta dvorana,
pa nd sama njenia vlasnica. U ludilu toga dania bila je ispisana kob konac. Benton je dosegao vrhunac sivoga razvoja, razularenosti, mraka i
niskosti. Samo je jo nedostajala smrt! I ona mora doi kasnije kao posledak. A sad, naselje je doivelo svoj najivei uspon ili pad.
U pono je prizor bio nestvaran, sablastan, srednjovekovan. Samo igre ljudodera, ili pogana ofooavalaca sunca, ili Apaa na ratoom
pohodu, ili peinskih ljudi to mahnitaju u slavlju pokolja izvrena
nad stranim dumaminom samo su se takve orgije mogle uporediti s mahnitim kovitlanjem zlata i razwata u prostorijama kod Beauitv
Staraton.
Benton kao da je teko disao, kao da je stenjao i ari pao pod teretom svoje opaine, dok je u plesu hrlio svome kraju.
No je prolazila, bliila se zora.
Lampe se pogasile, atori smraili, muzika uuitela, a mikao, priguen huk spao je na uplju parodiju svoje ranije snage.
Poput aveti se ljudi polako vukli i lunjali sivim ulicama. Sive sablasti! Sve bilo sivo. Odnekud je dopirao pokoji prazan smeh, pokoja
kripava kletva, te bi opet zavladao mukao amor. Benton je odlazio na poinak. Umorna, pijana i iscrpljena tela traila su zaboravna
zguvanim posteljama, ma tvrdu podu, u p rasnim okovima. Neka se ogromna senka nadvila nad atore, dvorane i ulice. Kroz taj turoban
mrak klatili se oajuporniji orgijai, neki gunajui, neki utke. Tu je sliku, vie nalik priinu, samo pogdekad i to na kratak as remetio kakav
jai glas. Smrt je leala nasred glavne ulice, u praini, ali se ne nae ni jedan prolaznik da makar stane kraj nje. Leala je i u pobonim
ulicama, u peanim jarcima, ma podu pod atorima, iza anka glavne kockarnice i u jednom kutu lokala Bjutv Stenton. Njoj nalik lealo je
na stotine ivih, opijendh, omamljenih, nesvesni praine u koju su arili lice. Niko se nije odazivao jauku zbodena i orobljena oveka koji je
otpuzao donekle, ali nije mogao dalje.
Ali se zora nee ustruavati da razotkrije nakaznost Bentona. Sivoa se podie s ulica, senke nestadoe, istok se zarumeni i s prijatnim
vetriem dopre miomirisma, blaga sveina pustinjske zore.
Zlatno se i veliajno sunce diglo, u svom obeanju i lepoti, i zasjalo nad jezivim, utljivim, nepokretnim, i zajspalim Beotonsom.
U Bentonu, u kandama Durandoa, Eli Li dani bijahu puni misterije, a moi stravine. U strahu i strepmai, drui je oslukivala neprekidne
korake i priguene glasove kao da kakva vojska prolazi, i onaj udan, nutkao huk to se die, buja i pada.
Durandov je kairavain uao u Benton po mraku. "Eli se dojmie vetar i praina, svetla mnogi buni, uurbani ljudi, te gusto i neuredno
nabacani atori. Poto su se smestili, Eli je celo vreme bila u jednoj stranjoj sobi iz koje su vrata vodila u maleno dvorite ograeno
daskama tako visokim da nije mogla videti preko ntih. Bilo joj je dozvoljeno da se seta tim dvoritem.
Durandoa je videla samo jednom, izjutra sledeeg dana poto su je Frisko i njegova banda doveli u Bariton. On joj je rekao da e joj donositi
hranu u sobu i da mora tamo ostati sve dok joj ne nae bolje obitavalite. Zapretio joj da e je ubiti samo neka se jo jednom usudi da bei.
Eli bi se mogla prebaciti preko ograde, ali se plaila nepoznatih opasnosti to je vani ekaju vie nego Durandoa.
U udu i strahu oslukivala je kako pulsira misteriozan ivot Bentona. Polako se u nju uvukla neka bezimena izvesnoisit da e doiveti i
preiveti neto strano, grozno. Ali su joj nada i duh bili nesalomljivi. Njena neprekidna i neobjanjiva hrabrost ntije crpla snagu ni iz
molitvi, nti iz raizboira, niti iz. neshvatanja. Nad njenom sudbom ili sjala zvezda, ili je pak kraj nje lebdio kakav aneo spasitelj. Nekalko je
neodreeno i zbunjujue oseala da ona mora biti
je neodreeno i zbumujuie oseala da ona mora biti sredite nekom tajnovitom kolu zbivanja. asovi su joj puni napetosti i strepnje, ali su
opet prolazili kao na krilima. Bila je uverena da dolazi as spasa i pobede da dolazi susret i straan i prei vam. U Bentonu joj je dragi, nili, i
prijatelj njen Leri. Oni je trae. Osea njihovu blizinu. To je dri na ivotu. U srcu osea da je tako.
I tako, doik se uzbuivala piri zvulku svakog koraka, takoe se tresla jezom, jer su tu bili Durando i njegovi razbojnici. Krv e se proliti.
Negde i nekako doi e do tog susreta. Neade e poleteti k njoj. A kaulbojl... Seala se njegova opaljena lica, osobitih, prodorno plavih oiju,
mirna, nehajna, bezbrina dranja, otegnuta glasa i ispod sve ove trome blagosti one njegove elezne i krvave smrtonosne odlunosti.
Svaki je zvuk oslukivala Eli Li, naroito svaki korak, u iekivanju onog koraka od kojeg e joj srce stati.
Neko je uao u sobu kraj njene te je sad akao oko grubih vrata to su udvek bila zakraunana s one strane. Vrata se otvorie. Pojavio se Stit,
oijemac &oji je uvao i posluivao, doneo je nekakve zaveljaje koje poloi na Elin krevet. Onda joj znakovima ree neka skine odeu i
obue to to je om sad doneo. Potom joj dade do znanja da mora pouriti, jer e je odvesti odatle. Napokon Stit izae, za sobom zakrauina
vrata.
Drhtavim rukama Eli otvori one pakete. Moda e joj sledei sat deondeti sloibodu. Na svoje iznenaenje nala je novu enslku odeu, dobro
skrojenu i od finog materijala. Znai, u Betonu ima i duana i ena. urno se presvuikla. Nova odea bila joj je preko potrebna. Haljina joj
nije stajala najbolje, ali sni joj zato odgovarale kapa, ogrta i izmice. Meu tim stvarima bio je i dugaak, taman veo te se ona stade ptitati
da se od nje trai da i to stavi na sebe.
S vrata se zau kucanje, potom dozivanje: Eli, jesi li gotova?
Jesam ona odvrati
Ue Dorade. AJMe se on uini mravijim, zapazila je da je neto jae posedeo. Na njegovu je licu bilo tragova napora i silovite udi. Eli
jeanala da se on
?
mui da prigui nekakvo snano uzbuenije. Po njemu se videlo da sve vie gubi svoju negdanju osobinu dostojanstvo i dranje jednog
panjolskog plemia.
Stavi veo on ree. Nisam spreman da te Benton vidi.
Je li me to odvodi? ona upita.

Malo dalje odavde, u istoj ulici. Imam novu kuu on odvrati. Hodi. Stite ti preneti stvari.
Kroz gust veo nije najbolje videla pa se potakla na grubo izraenu pragu. Durando je uhvati za miicu pa je izvede na svetlo. Zrak bio vreo,
bilo je vetra i praine. Ulica bila puna sveta, meflko se urio, a neko je besposliio. Kako je s Durandoom prolazila, imala je prilike da uje
pokoju re tu i tamo. Pokoji je prolaznik u nju zurio, ili se cerio, pa bi u takvoj prilici Durando jae stisnuo njenu miicu i ubrzao korak. Eli
je bila sigurna da oitfoo nije pogledao u Durandoa. Jedan je mukarac gurnu, drugi je utimu za miicu. U uima joj brujali nekakvi
nepoznati i grubi glasovi.
Proli su preko debele naslage peska i praine, onda su ili jedinim daanim nogostupom, pa skrenue pred jedmu kuu koja se na prvi
pogled inila novim cigleoim zdangeim, meutim je bila od olienih dasaka. U njoj uplje odzvanjala lupa ekia. Lepo je izgledala, ali joj
temelj bio nekako nesiguran. Durando proe s njoim kroz ddve prostorije nalik salama, te ue u jednu maniju sobu, veoma svetlu i s novim
nametajem.
To je najbolje to se moe nai u Beotonu mahnu Durando rukom. Bie ti udobno. Ima knijiga i novina. Tamo ti je jedna soibica. Nema
prozora ali ima vodu, runike i sapun. I zrcalo... Eli, ovo je ist luksuz prema onome to te oeMivalo.
Mloram prizniati da jest ona odivraM te skida
veo, ogrta i kapu. Ali___da li u toijki zaltvoreona
ovde?
Bie. Ponekad u te izvesti rano uvie u etnju. No, Benton. e...
ta? oma upita poto je on zastao.
Beniton e brzo nestati on dovri misao sleui ramenima. Dotle e iznioi meki novi grad uz prugu, pa emo poi tamo. A zatim emo ii u
Omahu.
Znai, jo udvek kani da putuje prema Istoku.
Jedinog u dana nai tvoju majku on naostavi mrko. Kad ne bih verovao u to, drugaije bih postupio s tobom.
Zato?
Hou da te vidi u istom stanju u kakvu te ostavila A onda... Hoe li mi ikad priznati kako me prevarila?
Rekla sam ti da je mrtva.
Eli, to je la. Krije se ona, ili kod nekog trapera, ili kod In.dijan.aca, Trebalo je da preeljam cio kiraj gde si srela moj karavan. Samo to su
se izvidnici bojali Sijuksa. Prokleti Sijuksi! Morali smo beati. I tako nisam doznao pravu istinu kako to da si mi se oala na putu.
Devojka je uvidela da tvrdnjom o majinoj smrti samo sve jae uverava Durandoa kako joj je majka iva. A dok je u njemu takva nada, nijoj
ne preti opasnost, naravno ukoliko, mu je posluna. U njegovim je reima lealo nekakvo crno i zlokobno znaenje. Eli je bila sigurna da bi
se on, po svojoj udi moi laiko posluio njome samo da se osveti majci njenoj. Ta njegova osveta i kocka bile su mu zaizvesino jedine svrhe
ivota.
Gdedared je estoko zgrabi za ruku.
Ti si prava njeno, slika!
Onda je polako pusti, smiri se ila to mu je bila iskoila na vratu. Svojim je gestom odao oveka lienia svega to je volio, oveka to se u
besnoj udnji, mrnji i oajangu seao svega to je izgubio u ivotu.
Eli osta sama.
Ogledala se po sobix koja e joj za neodreeno vreme biti tamnicom. Na stenkama od dasaka, ponegldje su pukotine bile tolike te se kroz
njih moglo vir kati. Na jednoj je strani videla jedno atorsko krilo, na drugoj je leala druga soba, a kroz prozor je gledala pravo u jednu
veliku baraku. Kad se rukama naslonila na stenke, ula je kako kriplju i osetila gde se miu. Ona je shvatila da je kua podignuta od delova,
sekcija, to su vozom prevezene u Bern ton i sastavljene na tonzinu.
Zatim je pogledala novine. udno joj bilo da ita dvesti o izgradnji pruge Union Pacifik! Zadrhtala je spazivi ime generala Loda, glavnog
efa gradnje. On je Vorenu niliu predskazao lepu budunost. Proitala je kako e general Lod posebnim vozom verovatno poi na inspekciju
celokupne dosad izgraene pruge. Dalje je itala kako deset hiljada Kineza radi na krenju i niveliranju pruge preko Siera Nevade, te se brzo
blii dan kad e se spojiti ameriki Istok i Zapad. Uzbueno je i eljno traila nilievo ime u novinama, ali ga ne nae. U drugim novinama
proita dvest o kretanju Sijuksa uzdu pruge izmeu Medicine Bowa i Kearneva. Ramdci su danomice gledali grupe Sijuksa, te su se
navikli na njihovo prisustvo i postali nemarni, pa je pokoji to i plaao glavom. Na zapadnom kraju pruge desio se pokolj. Tamo su se Sijuksi
motali naokolo dan za danom, te sm otvrdnuli i neumorni radnici napokon izgubili svaku opreznost i strah. A onda, jednog dana, grupa
Indijanaca na veoma brzim konjima napala je grupu radinikandveliraca koja je radila otprilike milju dalje od vojske. Radnici nisu stigli ni
metka opaliti, nego su na licu mesta pobijena i skalpiraini.
Eli je naprosto gutala sve te dvesti. Svet je oito shvatao da velika pruga postaje stvarnost. nili je sigurno presretan! On je od prvog asa
verovao u velianistvanosit i stvarnost toga poduhvata. Radi i on negde na toj pruzi moda svake veeri dolazi u Bentoo! uvstva je
zaguiie pri pomisli da joj je on moda tako blizu, slova joj se zamuitie pred oima. nili je sigurtno nee drati mrtvom. I bie u pravu zar
nije iva? Die, zdrava je, jaka, krv struji ojome. Sedi tu, u Bentomoi, i ita o izgradnji pruge. S bolom se pitala koliko ona nedostaje niliu.
Rekao je da mu nema vie ivota ukoliko opet izgubi. Stresla se.
Najedanput joj se oi prikovae na jednom mestu. Trgla se, gledajui ono znamo ime. Alison
Alison Di! ateu oma tiho. Moj otac!
I proita kako e AUisomi Li, lan komisije za tehniko preuzimanje pnugie i ugovara krupnih po
slova na pruzi, ubrzo otputovati iz Council Bluffsa, gde ivi, da bi se sastao s nekim direktorima u New Yorku u vezi s razvojem Union
Pacifika.
Da se neto srebrnu on i Durando! oma apnu.
U toj mogunosti, ona ugleda nov oblak pretnje koji se die na obzorju kookareva ivota. U svojoj sebinosti, mrnji i oajanju, ni sam ne
zrna kakvim se opasnostima izvrgava, Vara se oni, ako se nada da je moe dugo drati u ropstvu. Opet je osetila kako u njoj jaa sigurnost u
sve blii rasplet.
Samo preti mi opasnost da me unakazi, da me koristi kao mamac, ili da me ubije, ona e ispotiha. Nad njenom nadom u spas nadnio se crn
oblak neposredne pogibelji. No, kao udvek, nada je u no oj pobedila.
Misli joj prekinu nijemac Stit koji joj donese neke stvari to ih je ostavila u sobi iz koje je odselila, i posluavnik s jelom.
Dan, proe brzo.
Doe tama i s njom se udnovato pojaae zvui koji su Eli ve bili postali bliski. Nije upalila svetiljku jer se bila nauila da bude bez nje te
joj se inilo da bi se sad bojala svetla. Samo joj je pred prozorom lebdio nekakav mutan, bled odsjaj. A huk Bemtoina rastao je kako je no
padala. Neto slino ovome ve je ula u logorima kopaa zlata u Kaliformiji i u logorima graditelja pruge gde se Durando zadravao. Ovaj
je huk bio nalik onome, ali se istodobno i uvelike razlikovao od njega. Leala je oslukujui i razmiljajui. Taj huk dolazi od ljudi, ali je
teko razabrati njegove mnogobrojne komponente. Glasovi koraci kretanje muzika veselje ples zveka zlata i tafete visok i prodoran enski
smeh buan, upalj muki smeh nagao udar prainom zasiena vetra... sve se to stapalo u tajanstveni zvuk kojim se javljao Bemton u svojoj

borbi i agoniji. Satima nije mogla zaspati od toga zvuka i kad je najposle ipak zaspala, bilo je tako kasno da se sutradan probudila, kako je po
prilici raunala, oko podne.
Proe i taj dam, doe i druga no. Ona donese neku promenu kua u kojoj se Eli nalazila, oive i zabua. Durandov je lokal poeo raditi. Eli
je leala
budna, oapeta. U njenoj blizini, u sobama kraj njene, i u atorima kraj kue, morali su biti nekakvi grubi i bunj mukarci hrapava glasa.
Zaspala je tek poto je svanulo.
Tako stali prolaziti dani, a ona nikoga maje videla osim posluitelja Stita. ivela je u stalnoj napregnutosti koja joj je poela bivati teoim
od mogue neposrednog dodira sa ivotom u Bentonu. Dok je ovako zatvorena, kako e joj se ukazati prilika da naie na nilia ili leria, makar
oni i bili u gradu? Durando je rekao da e je pogdekad izvesti u etnju, ali njega nema. Stadoe je pritiskati nemir i tuga, nala se u
neprekidnoj borbi sa sobom. Padalo joj na pamet da otkae poslunost Durandou. Njemu e se neto desiti, pre ili kasina je, a u takvu sluaju
ta ona treba da radi? Zato oe bi pokuala da pobegne? Kolika god bila opaina u Baritonu, moglo bi joj se posreiti da padne u neije dobre
ruke. Uostalom, sve e biti bolje od njena ropstva ovde, gde ne vidi sunca, nema s kim ni re progovoriti, nema se ime baviti nego samo da
nutri i da se boriprotiv uobraenja i sumnji, te da oslukuje taj beskrajni, prigueni i tajanstveni huk. Tu i tamo u duhu njenu se deavala
promena od koje se ona plaila. To se snova javljao onaj val jezive turoboosti koji je bio preplavio nakon majine pogibije.
U njoj se polako uvlaila panika, kadli neoekivano se pojavi Durando. Jedva ga ona prepozna na prvi pogled. Bio se nekako istanjio i
istroio oi mu se iskrile, ruke tresle a iz njega je jae nego ikada zraio onaj udan ar to je inae izbijao kad god je njegova strast prema
kocki bila zadovoljena uspehom.
Eli, dolo je vreme on ree. inilo se kao da mu misli blude nekamo u prolosti.
Kakvo vreme? ona upita.
Vreme da za mene uradi orno... to je radila i tvoja majka.
Ne razumem te...
Doteraj se, da mi bude lepa!
Lepa!... Kako?!
Eli je ve slutila kakve su njegove namere, ali joj je duh odbijao onaj strahotan nagovetaj.
Durando se nasmeja. Doista se promenio. Sad je jo gori slabi, Beoton silno utie rua njega.
Zar u tebi nema tatine?... Alije, pa ti si i sad lepa,, lepa si u svako doba dana i noi. Takva eS biti i u starosti... ili smrti... No, pokai svu tu
svoju lepotu... Ietkaj kosu. Svezi je vrpcom. Opai se belim paom. Nefea ti je razgolien vrat... Zar ne pamti kako je to radila tvoja
majka?
Polagano bUjedei, Eli je zurila u njega. Nije mogla progovoriti. Evo, doao je presudan mometiat kojeg se bojala!
Pa ti izgleda kao avet! uizvikmu Durando. Ba kako ti je majka izgledala, pre pumo godina... kadsam joj rekao to isto... prvi put!
Hoe da i mene koristi kako si koristio nju? izmuca Eli.
Da, hou. Ali nema ega da se plai, ili da se gnua. Ja u birati ljude ikoji e te gledati. I samo e te gledati. Ja u stalno biti uza te.
A ta treba da radim?
Samo se ti spremi, a ja u te dozvati poipodine. Sad znam zato te majka mrzila planu Eli,
Prvi je put sad osetila mrnju prema nijemu i time se osetila i jaom.
Ona e mi ptlatiti tu mrnju, a i ti! on gnjovino odvrati.
Kao da se zgrio pod kakvim ubodom i ta je njegova reakcija bila nesvesna. Onda je odmah usledila silovitost. Otvorenim dlanom raspali Eli
preko usta, devojka gotovo pade pod njegovim tvrdim udarcem.
Da vie nisam uo takve rei! on doimetne jarosno.
S tim napusti soibu i za sobom zatvori ali me zakrauna vrata.
Eli prinese ruku usnama. Krvarile joj. Okusila je vlastitu toplu i slanu krv. Onda u nijoj niknu neto to je zapee, pa otekrau i nabuja te
odaginia svako oklevanje. Njoj je bio potreban upravo ovakav udarac. Sad je sigurna u opasnost te joj se neumitno namee nuda da sebi
pomogne i da potrai spas.
Uostalom, nili i Leri e sigurno svratiti u Durandov lokal, ona e sebi, dok joj je krv burno strujala. Ukoliko oni ne dou naii e ve
neko neko kome u moi da se poverim.
Stoga se sad obradovala Durandovu ultimatumu. Paljivo je ietkala i uredila kosu, celoj je svojoj toaleti posvetila vie panje nego ikada.
Lepota njena sluie istim ciljevima kojima je sluila lepota njene majke. Ali e se valjda nai neko ko e shvatiti, neko e joj.se ve
smilovati i doneti joj izbavljeinije.
Nije imala puno vremena da raizimilja i eka. Zaula je teke korake i glasove mukaraca koji uoe u sobu do njene.
Onda je Duirade pozva. Uzburkana srca Eli ustade i otvori vrata. Od ovoga asa za nju vie nee postojati dosada, ali ni mir ni sigurnost.
Ipak se obradovala i odvano zakoraila u sobu gde bi se mogli nai nili i Leri.
Durando je luksuzno namestio tu prostoriju, oito je imao nameru da mu to bude elitna kockarnica gde e dovesti samo odreene
odaibratnike kackaire. Eli spazi desetak ljudi koji su po izgledu bili kopai zlata ili pak radnici.
Bizu jednog stola stajala je polica prepuna boca i aa, do koje Durando dovede Eli. Rekao joj je sita e uiniti kad on nju pozove i kako e
joj Stit pomoi. Onda joj dade znak neka sedne^ u jednu fotelju te poe natrag k prisuitnim mukarcima.
Njoj bilo teko podii oi, nije bila u stanju da to uini odmah.
Durando, ko je ta devojka? upita jedan. Umesto odgovora kockar se samo zagonetno nasmei.
Kladim se da je iz Kalifornije dobaci drugi. Samo tamo rastu takve.
Da ti to nije ki? upita trei.
Ali je Duirade bio zagonetan. Tako je on svojim gostima doputao mogunost da devojci dobacuju skrivene poglede, dok im je u isiti mah
oduzeo sigurnost koja bi im dozvolila da se ponaaju grubo i drsko.
Grupa se okupila oko stola gde se igrao faro. Durando naloi Eli da ih poslui piem. Devojka se
trgnu i pouri da izvri nalog. Kad je podigla oi i srela poglede onih mukaraca, obuze je nekakvo udno uvstvo to je podseti na dane u
Kalif orntiji. kolena su joj klecala u grudima joj se skupljao vreo gnev bila je prisiljena da vue neposlune noge. Duh joj najpre klonu, ali se
opet podie. On joj doapnu da joj tui pogledi, dobaane rei i dodir neiji mogu naneti bol i sramotu samo u ovom jednom kratkom asu
njene zle kobi. Ali na njima se mora kaliti njena otpornost, mora se otri ti um njen. Ona je zasad bespomona, i to je injenica. Ali je jo
udvek iva. i ljubav je njena beskrajna.
Tu je bio i Fresmo, bacao je kocke s dvojicom vojnika. Njegovoj se runoi dometauilo neto to mu je oduzelo onu bronanu boju koju daje
ivot na otvorenom te mu se lice zacrveimelo, nabuhlo i oaralo senkama nekakve ivotinjske pohlepe. Benton je od zla oveka napravio
goreg.
Bio tu i Muli, deblji nego u doba kad je vladao logorom radinika, ve izgorio od pia, debelih usana i crvena lica, krupan, brutalan, svakom
gestom i bunim glasom pokazivao je kakva mu je razbijaka narav. Sedeo je za ruletom te je izvikivao brojeve. S njim je bio nekakav

oveuljak utih, upalih obraza, lice mu vuje, oi nemirne, podmukle, ruke nervozne. Zvali ga Andvem. Ta dvojica bila. zaposlena
erupanjem nekolicine polupijanih prunih radinika. S Durandoom su sedela jo etvorica, s njima je on igrao faro. Meu njima se isticao
jedan u crnom odelu koji je sedeo leima okrenut Eli. Nije ni govorio ni pio. Dobijao je, to je oito brinulo Durandoa. Ovaj ga zvao
dejmsom.
Naokolo stajalo jo nekoliko mukaraca, as gledali Eli, as igrae. Tu i tamo vrata se otvarala, svaki put bi neko uao, nikad isti ovek, neto
bi apnuo Durandou, potom bi izaao. Ti su ljudi po izgledu bili grubi jami nalik Fresnu. Videlo se da se Durando okruio pomonicima i
drugarima spremnim na sve.
Brzo je Eli shvatila ovu injenicu, ali ne bi rekla da je iko meu igraima ita sumnjao. Oni su veinom ve bili pod uticajem pia to ga je
Durando
svejednako naruivao. Davao im ga je besplatno, zna se, i to s odreenom namerom.
Popodnevna se igra ubrzo zavri. Koliko je Eli mogla primetiti, od svih gostiju jedini je dobio dejms, onaj u crnom, bleda lica, tankih usana,
hladna oka, pravi kockar Durae nije bio nimalo ljubazan dok mu je isplatio dobitak. On nije umio gubiti.
Jones, biete ovde i sutra ree Durando.
Moda odvrati kockar.
Zato ne biste bili? Ta, dobili ste otpovrnu Durando kome je uas navrnula krv u glavu.
ko dobij a ima pravo izbora na to e dejms uz zagonetan osmeh. Tvrde je i hladne oi svrnuo ma Eli, potom ih vratio na Durandoa, Mula i
Friska. enskom je intuicijom Eli shvatila da dejms nema nimalo povereno a u onaj tercet.
Durando se oito trudio da obuzda svoj gnev, ali mu je lice bilo bljee nego ikada. Izaao je s dejmsom, za njima polako krenue i ostali.
Frisko se priblii Eli.
Zdravo, curo!Bogme si mi puno zgodnija veeras nego u onom konom odelu on joj se isceri.
Eli ustade, spremna da se odupre ili bei. Durando je zaboravio.
Frisko spazi gde joj pogled ide put vrata.
Ode on u tetu nastavi pokazurjui prema vratima svojom aetinom, Za njega je Benton i prevru. Jednoga lepog jutra taj se nee dii na
noge... Dr se ti mene, bolje ti je, Ne spada u njegovu sortu on tebe mrzi a ti njega me voli. To mi je jasno. Nisam glup. Dopala si mi se.
ao mi je to sam te doveo natrag njemu.
Frisko, sve u da kaem Durandou odgovori Eli, trudei se da joj usne ne zadru. No, uzalud se ponadala da e ga zastraiti.
Frisko se samo naceri.
Nemoj ni pokuati. Ja bih ga ubio, pa bi se ti onda pretvorila u polep komadi mesa baen meu opor gladnih vukova!
Nasmeja se, krupna telesina njegova pomae joj se blie. O bedru mu visio teak revolver, za paom imao no, a iz njegova otvorena prsluka
virio draik pitolja. Eli oseti topao vonj njegova krupna tije
la, zadah visikija s njega, oseti kakav je nizak, podmukao i zloban, ivotinjski nagon u toga bandita. U njega sigurno nije bilo straha, bar ne
od Durandoa.
Nekako si mi se dopala ponovi Frisko. A Durando je ljigavac. Na kocki vara naveliko. Sve su ove igre ovde nametene. No, Bentoin nee
dugo podnositi ljigavca u rukavicama, slatkoreiva podlaca koji vara na kocki. Mislim da ti jo niko mije rekao kakvo je mesto ovaj Benton.
Niko mi nije rekao. Reci mi ti odmah e Eli u nadi da togod korisno doana pa od koga bilo.
Frisko se neko vreme muio da nae prave rei.
Bentoo ti je konica on e napokon. A kad se pele vrate kui s medom, onda crveni mravi, korpije, stonoge i egrtue imaju i te kako
posla___U
svoje sam vreme video dosta ovakvih mesta,ali kao ovaj Benton taj ih sve nadmauje... Zna ta? Odveu te kriam nou po gradu, pa da
vidi kako to izgleda. astiu te kraljevski. Ja sam ti...
Rei imu prekine Durando koji uto ue.
ta joj to pria? ljutito e Durando.
:Ba sam joj govorio kakvo je mesto ovaj Benr ton odvrati Frisko.
Je li to tano, Eli? otro e Durando.
Jest ona potvrdi.
Frisko, ne dopada mi se kako si je gledao.
Gazda, ako ti se ne dopada, ti ana ta ti je raditidirsko mu odsee Frisko, okrene lea i izae.
Eli, sve je to jedna bagra ree Durando. Kad mene nema, mora ih izbegavati. Bez njih ne mogu voditi lokal, pa ih moram podnositi.
Nato doe Elin posluitelj koji joj donese veeru te se ona povue u svoju sobu.
Tako je Eli, mi kriva ni duna, postala Duraeov suuesnik u nijegovu srozavanju od kockara na kriminalca. U Kalif orni ji je igrao poteno,
ali je sad propao. U njega sad nije bilo ni nade, ni raabora, ni sree, ni ivaca. Pie i Benton gotovo su posvema unitili ojegovu kockarsku
vetinu i umee.
Dani su brzo prolazili. Svakoga popodneva Durando je u svoju jazbinu vodio novo drutvo. Malo je bilo onih to su dolazili po drugi put. U
tome je leala
Elina sitna nada ako svi oni to ive u Bentoou i oni to rade sna pruzi samo prou kroz Durandovu kockarnicu, doi e as kad e se tu nai
i nili ili Leri. I ivela je samo u oekivanju toga asa. A neprekidno je motrila hoe li naii takav ovek kome e se moi poveriti. Dodue,
meu mnogobrojnim posetiocima to ih je Durando dovodio u svoj lokal, bilo je dosta potenih radnika s pruge, ali su oni bili ili uasno
pijani, ili kao omaijaoi kockom, ili pak ona nije imala prilike da progovori reddve s nekim od njih.
Ta su joj popodineva postala iva muka. Bila j izloena tuim pogledima, uznemiravanju, uvredama, ponienjima, svemu osim direktnom
nasilju. A drugo nije mogla doli samo da zaklopi oi i ui i stisne zube. Frisko je koristio svaku priliku da joj se priblii, ponekad i u
Durandoviu prisustvu, jer je kockar bio slep za sve osim za karte i zlato. Za takvih neprilika Eli bi volela da ne vidi, ne uje i da nema
oseanja, No, poto bi se nala u sigurnosti svoje sobe, teila je sebe kako se ipak nije nita dogodilo. Ista je kakva je odudvek bila. San. je
pak brzo nitio sve njene patnje. Svakim je danom blie onom asu to se sudbinski neumitno pribliava. I kad do toga asa doe, zar e ita
predstavljati sav taj sadanji uas? Nestae ga, bie kao da ga nije bi!o. Zbog pogleda i dobacivanja, nee ona klonuti. Jer je sve to nestvarno,
za nju je to nebitno. Od toga. joj se oas smui besom i revoltom, ali je to zlo nemojmo, jalovo, kratkotrajno. To su prolazna zli vetrovi.
Kako je uoila Durandov pad, talko je zametila i promenu na njemu. Debelu je paru dobivao, a s tim dobicima rasla je njegova kockarska
strast. to se tie Friska, Mula i Andyja, zlato to je teklo kao potocima samo je podjarilo njihovu uroenu krvoednost. Durando je imao i
drugih pomagaa Blaeka, crnomanjastog vratara, Daysa, bledog momka koji se udvek ogledavao nemirnim oima, i Grista, malenog opavca
jadaste glave, utljivea svi su otni bili kao omaijani zelenom ohom kockarskog stola.
Uporedo s uspehom, Uuradea zahvatilo ludilo sve veih uloga, a tako je mogao igrati samo s drugim profesionalnim kockarima. I tafeo,
profesionalci u cr

mim kaputima i bezizraajna lica postadoe stalni Durandovi gosti. I dejms je doao drugi put i dobio. Taj dobitak je za njega bio fatalan.
Frisko je najedared skoio na njega i oborio ga na pod. Eli po, bee iz sale za igranje. No, ula je kletve, onda pucanj, jauk, te Durandoa gde
se dere kako je kockar dejms varao potoni se zaulo kako se neto teko vue i potee po podu.
To je ubojstvo uasnulo Eli, ali je izotrilo njena utila. Dotle je srea podravala. Durando se obogatio, bivao je sve razuzdanajim,
uobraenijim, sve je lue srljao u igru s najvetijim kockarima Bentona stoga mu je kraj blizu.
Leala Eli u tmdci i oslukivala Bentonov neofoian, plani huk, i tuan podmukao, te je potaknuta tom turobnom porukom to je donosio
noni vetar, i svojim vlasti tim iskustvom, onim to je na svoje oi videla i na svoje ui ula, razmiljala o drubi izmeu zlata, zla i ljudske
naravi, o drubi to neumitno vodi do bezakonja, krvoprolia i smrti.
Trasa Union Paciflca
S razlogom je nili pomiljao da nije daleko as dugo prieljkivana unapreenja. Dodue, ni ef ni Bekster nisu ni rei zucnuli o takvoj
mogunosti, ali je uporedo s brzim razvitkom posla nili dobi jao sve vanije zadatke.
Odavno je on u sebi otkrio izvestan dar za reavanje sloenijih problema gradnje pruge, a s iskustvom stekao je i odreeno poverenje u svoje
snage. Slali su ga u inspekciju od jedine do druge deonice, a svaki put se vraao s dobrim rezultatima. General Lod se savetovao s njim.
Bekster se uzdao u njegov sud, mladi graditelji uili se od njega. Kad su Bekster i njegova pomonici kremudi napred, u brda, nili se naao
do gue u poslu. Usprkos tome, polazilo mu za rukom da svake veeri svrati u Benton.
Postao je trailac, traga drao je napokon da u gradu nema atora, kolibe, duaoa ili dvorane koju nje obiao. Alj nigde traga o Eli, a nigde
nije sreo ni Friskovo nezaboravno lice. Video je vie panaca i mnogo Meksikanaca, ali meu njima ni jednog nalik kockaru Durandou.
No, Benton bio j prenabijen, odve promenljiv, pa i pun tajni, a da bi se mogao temeljito pretraiti u tako kratkom roku. nili traio, i nosio
svoje breme koje mu je svakim danom bivalo sve tee. Spas je naao u sve teem poslu ma pruzi.
Jednog jutra naao se on kod telegrafskog ureda gde je otiao da nae generala Loda, poradi novih naloga. Kod ureda je bio efov specijalni
voz, usmeren prema istoku.
Nile, odlazim u Omahu ree Lod. Tamo e ti biti velikog lajanja i natezanja. Direktori opet vrite!
Povodom ega? ivo upita nili koga su neobino zanimale sve takve dvesti.
Povodom cene gradnje. Zar moe biti kakav drugi razlog? nili, ovu prugu grade ddve vrste ljudi: jedni, koji vide znaaj ovakva velianstvena
dela, a drugi koji vide samo profit to se da izvui iz njegia.
Pa su oni u meusobnom sukobu!... Jeste li mi to hteli kazati?
Upravo to. Ve godinama izvodimo ovaj posao, a to se vie blii as kad e se spojiti istoni i zapadni kraj pruge, to su nai problemi sve
gori. Henney je gotov, Buni je bolestan, Bekster nee izdrala jo dugo. Da nisam stari vojnik, sad bih i ja bio izbaen iz stroja.
efe, ja ne sumnjam u uspeh poletno e nili.
Dakako. Nas dvojica gledaimo na to: istim oima nasmei se general Lod. No, nili, imam za tebe posao na kojem e posedeti.
Ne verujem nasmeja se nili.
Sea li se premera to ga napravismo pre ddve godine i vie, tu u brdima, za objekt Broj deset?
Ne zaboravljam takve stvari.
Dobro. Pruga je dola do na deset milja od Broja deset. Brzo e biti tamo, a na objektu nema mosta, pa ak ni potpornja.
Kako to?
Ne znam. Tek sino sam dobio izvetaj. Evo ga. udno mi je sve to. Proui ga dobro... Tamo je masa ljudi radila mesecima. Postavljali su
potpornje... koji su zaredom tonuli.,
Tonuli! uzviknu nili. Uh! Pa to je nemogue!... efe, ja sam izvrio premer. Nikad neu zaboraviti kako sam ga savesno radio.
Jesi li mogao pogreiti?
Naravno da sam mogao spremno odvrati nili. Ali se u to moram najpre uveriti. Bio je to gadan posao... upravo onakav kakav najvie volim.
Onda sad idi tamo i sam vidi ta je iz toga ispalo,
Znai, morau se ulogoriti tamo. Neu moi da idem u Bentani.
Ne, nee moi. Pa zar to nije dobro? upita general motrei nilia svojim prodornim, tamnim oima. Striko, kau da se drui s kockarima... i
s onom Stentonovom.
Ne poriem ali sani... traio Eli... kakav trag o ojoj...
Jo udvek se nada da e je nai? Misli da je odveo neko od tih bandita iz Beintooa?
Da.
Simko, to je gotovo nemogue ivo e general. Andersotn tvrdi da su je Sijuksi odveli. Mi smo svi istog miljenja.. On, znani, nili, teko je...
ivot i ljubav samo su zrnca praine pod gvozdenom petom ove nae pruge... Sad je prekasno. Ne moe zaboraviti, to ne kaem... ali ne
sme izvrgavati ivot pogibelji i ne sme propustiti prilike koje ti se pruaju mora paziti na sivoj dobar glas.
Nile na as okrenu lice i ne ree ndta. Oglasi se jedna lokomotiva odnekle odjeknu zvonio jedan elezniki slubenik dozva generala Loda.
ef opruzi ruku neka voz saeka samo jo trenutak.
Kreemo on e brzo. nili, poi na Broj deset i preuzmi komandu mesto mene.
Nile iznenaeno ivinu.
Koji su inenjeri?
Blejk i Kofi. Ne poznajem ih. Poslao ih Hennev iz Omahe. Imali su dobre preporuke. Ali to mije vano. Neto tamo nije u redu. Inenjeri,
predradnici, svi neka budu pod tvojom komandom. Ja sam zapravo ve poruio da dolazi umesto mene.
ko je preduzima?
Ne znam. Ali, ko bio da bio, namlatio je grdne pare ma tom poslu, a posao stoji. To mene pee.
efe, posao e se obaviti ree nili odlunim tonom.
Odlino! nili, idem na put s jednom tekom brigom manje... Sinko, ako uzmogne podii kakav privremeni most, tek toliko da se poloe ine
i da
mogu proi teretni vozovi, pa tek onda pone postavljati potpornje za Broj deset... pa to e naprosto biti sjajno!
Rukovae se. s
Mene nee biti moda tedan, moda mesec dana... ne bih ti znao rei nastavi general. No, kad se vratim, zaizvesno e sa mnom doi itava
silesija direktora, akclonera i tako dalje.
Samo ih vi dovedite odvrati nili. Moda vie nee toliko vritati kad vide s kakvim se tekoama borimo.
Tako je... Upamti, ima odreene ruke da radi po svom nahoenju. Imam u tebe potpuno poverenje. Do vienja i sretno!
General se pope u voz koji odmah krenu. nili je pogledom pratio kompoziciju koja je naputala stanicu, srce mu se punilo pri pomisli koliko
je cenjein i kako mu nisu bile uzaludne nade u promaknue.

Teretni je voz ulazio u stanicu. Za kratko e vreme poi prema zapadu. nili pouri do stana da spremi ono malo svojih stvari. Od glave do
pete obuen, Leri je vrstim snom spavao na svom leajiu. nili ga prodrma.
Probudi se, lenja buibo! Leri otvori oi.
Sta je, ta se desilo? Je li ovo danas ili sutra?
Leri, odlazim. Dobio sam krupan zadatak.
Zar je to sve? pospano otegnu Lairy. Pa zraao sam ja da e ti jednog dana postati glavna zverka.
Drugaru... de, digni se malko nesigurno e nili. Hoe li mi biti trezan... i... motriti paziti da togod uje o Eli?... Dok se ja ne vratim u
Benton?
Nile, zar jo udvek sanja? zapanji se !Leri.
Hoe li mi to uiniti?
Svakalko.
Hvala ti, drugaru stari. Hajde, do vienja. Moram pouriti.
I s tim napusti Lerija koji ostade sedike na ksrevetu ziurei u prazno.
Na putu za standcu nili sretne kockara Plejs Houga koji je bio ranoranilac usprkos nonom ivotu to ga je vodio. U svom uzbuenju, nili se
prepusti jednom porivu. On ukratko ispria Hougu o Eli kako je oma nestala i kako je otmiari po svoj prilici kriju u Bemtonu, te upita
kockara hoe li i on pripaziti, dobro otvoriti oi i rnauljiti ui. Houga je ovakvo poverenje prijatno iznenadilo te on ree kako e uiniti i
nemogue samo da pomogne niliu.
Vlak je ve kretao, nili je morao potrati da ga dostigne. Neki snaan Irac opruzi ruku iz vagona da mu pomogne.
Daj mi apu! Taaako!
Nile se zajedno sa svojom vreom, pukom i ebetom nae na podu vagona. Iznad poznate, kratke crne lule gledale su ga i cerile mu se oi
starog Kejsija.
Neka me vrag nosi, pa to je moj stari prikan nili!
Bogme jest. Kako si mi, Kejsi?
Jako lepo za stara vojnika... Mome nioj? uo sam o tebi novosti.
Kakve novosti?
Koliko si se popeo visoko. Sam je general Lod govorio nadzorniku Gradvu kako e ti preuzeti komandu nad Brojem deset.
Da, tako je.
Vraki mi je drago to je tako ree Irac. Ali e mi se paklenski provesti na Broju deset.
To su mi ve rekli. ta ti zna o tome, Kejsi?
Ne mnogo. Imam tamo jednog prijatelja betomirca. On kae da ono korito ima dno kad je suvo, ali kad je u njemu voda onda nema dna,
Bogme, ako je tako, predstoji mi gadan posao mamrti se nili.
Teretnom je vozu trebalo nekoliko sati da doe do kraja pruge. Tu i tamo, nili je sa zadovoljstvom pomiljao kako ine jo ne bi bile tu
poloene da nije bdio njega. Gradnja brzo napreduje meu brdima. Stao se pitati kada i na kojem e mestu doi do ud
mo iekivanog spajanja pruga s Istoka i sa Zapada. S onkraj brda doao je glas da se pacifika pruga ve nalazi u Juti.
U logoru je pukovnik Dilom ponudio niliu vojniku pratnju do Broja deset, ali se nili odlui da poe sam. U. poslednje vreme nije bilo
znakova Indijanaca u tom kraju a on je dobro poznavao put.
Sledeeg jutra zarana, krenuo je na brzu konju. Tuno mu je bilo to jahanje. Tuda je prolazio ve nekoliko puta, jednom s leriam prema
zapadu, tada je bio pun poleta i sree to e ubrzo videti Eli, a drugi put se vraao natrag sav oajan to je izgubio.
Za tri je sata prevalio dvadeset milja puta. Logor sa svojim prljavim atorima bio se ugnezdio u jednoj sparnoj udolici opkoljenoj breuljcima
po kojima je naretko izraslo stablje. Pogled na drvee uirni se niliu dobrim predznakom za posao po kojem je doao ovamo. Logor bio
nekako neradan, kao da su se tu smestili besposlenjaci a ne radnici.
Kad je sjahao, prie mu jedan Meksikanac.
Pripazi mi oa konja ree nili, pa uze svoje stvari i poe prema velikom atoru pred kojim je bilo oprueno jedino krilo radi zatite od sunca.
Tamo je oko jednog stola sedelo nekoliko ljudi. Jedam se od nijih die i koraknu u susret niliu.
Gde su Blejk i Kofi? upita nili.
Ja sam Blejk glasio je odgovor a onaj tamo je Kofi. Jeste li vi nili?
Jesam.
Kofi, evo nam novog efa viknu Blejk uzimajui deo nilieva prtljaga.
Kofi bio preplanuo, sredovean ovek, drao se nekako dobroudno grubo. Drugi, mlai inenjer, Blejk. bio je mrava lica, nemirnih oiju i
usiljena dranja. S njim je bio i neki Somers. nili nije raunao na naroito srdaan doek, pa je bio spreman da bude pomirljiv.
Imate li mesta za meme? on upita.
Zna se. Krevet je tu.
Uneli su mu stvari u ator koji je bio prostran^ pod njim bio stol sa svetiljkom, nekoliko kreveta, vrea i sanduka to su sluili za sedenje.
Sparno je. Imate li vode? upita nili skidajui kaput. Onda otvori vreu i izvue svoje stvari, pa se edno napi vode. Razmiljao je kako su ovi
inenjeri moda sposobni i poteni ljudi, ali je on poslan da donese sud o njihovu radu, a situacija nije prijatna. Mnoge je inenjere on video,
mnogi su doli i otili za vreme dok je on bio na pruzi. Upravo zbog toga, kao i zbog ovlatenja koje mu je dato i privrenosti koju je oseao
prema efu, slutio je da e ovde imati briga. Meutim, ponadao se, pa je bio spremam ak i vrsto verovati da su ti inenjeri uioili to su
najbolje mogli na jednom veoma sloenom problemu.
Sino smo dobili Lodov brzojav ree Ooffi. Doao je nekako nenadano. Zbunio nas je.
Ne sumnjam. Zao mi je. ta stoji u brzojavu?
Lod nikad ne troi puinq rei kratko e Kofi, ali ne odgovori na nilievo pitanje.
Broj deset vam je tvrd orah, je li? nastavi nili.
Ve smo tri meseca ovde ree Blejk.
Samo ekajte da vidite taj ivi pesak dobaci Kofi.
ivi pesak! Kako, zaboga, kad sam ja napravio planove za Broj deset, onda je tamo bio suvi, tvrdi kamen!
Kofi i Blejk se zablenue u njega. I Somers ga je gledao zaprepateno.
Kad ste vi napravili planove! Zar ste vi napravili planove po kojima smo radili dosad? upita eoffi.
Da, ja sam ih napravio polako e nili. Upade mu u oi da je Blejk ovla probledio.
Nile oseti kako ga mara nekakvo iznenaenje, u mernu niknula antipatija prema inenjeru. Nagnuo se nad belenicu i otvorio novu stranicu.
Suspregao je prvi dojam i zakljuio da mu je moda pogrean, jer se zasndva na oiglednom ali loginom neraspoloenju inenjera koji su
svesni svoje greke.
Da pribeleim neke stvari ree nili uzimajui olovku. Vi ste ovde ve tri meseca?
Jesmo.

Koliko imate ljudi?

Ddve stotine otprilike. ko je predradlnik?
Colohan. On je ve radio nia nekim veoma krupnim zadacima na pruzi.
Nile je ve hteo upitati ko je preduzima, ali se SUiSpregnu, nagnan nekakvim svojim osebujnim porivom.
Je li ko ta radio kad ste vi doli? on nastavi.
est nedelja su klesali kamen,
I ta je potom uinjeno? Kofi se resko nasmeja.
Postavili smo tri potpornja, zabili ih u tvrd i suv temelj. Onda je dola kia i nai potpornji propadoe u pesak. Odonda se stalno ponavlja ista
pesma.
Prvo i prvo, recite ml kako se to moglo desiti? Ooffi rairi ruke.
Pitajte me ta bilo drugo. Zato je dno jaruge bilo tvrdo i suvo? Zato je pala kia? Zato se tvrdo tlo pretvorilo u ivi pesak?
Nile naglim pokretom zaklopi belenicu i ustade.
Gospodo, tako ne govore inenjeri on e polako.
avola ne govore! Pa kako onda govore? planu Kofi zajapurena lica.
To u vam rei kasnije otpovrnu nili te se okrenu onom treem. Somers, zovite mi predradnika eolohanta.
Onda nili napusti ator. Cim se naao napolju, zauo je Blejkov glas gde govori ispotiha ali besno:
Jesam li ti rekao? Sad emo imati i te kakve glavobolje!
Kofi izmrna nekakav nerazumljiv odgovor, ali mu ton bio odluan. nili pomisli kako su ti ljudi napravili ozbiljnu greku, te sad jedan
drugom predbacuju krivicu za to. Sad se mrze. U njeniu je stao nicati gnev. Ovu je deonicu sndmao on lino, bio je ponosan, to mu je dat
takav teak i odgovoran posao, A sad su to zabrljali nekakvi nesposobni ili nemarni inenijeri.
Proao je logorom po kojem su radnici ili besposliili ili spavali, pa je zaobiao kovanicu i korale i siao do reke.
S brda se sputala reica prljavih, blatnih voda. Potpuno je prekrila dno jaruge to ga se nili seao bio je sam suv ljunak i pesak. S obaju
strana su potpornji bili potkopani i otplavljeni. Ni kamen nije ostao iznad povrine vode. Voda je izdubila obale, u nju su propadale skele od
debelih dasaka. Nasred vodenog toka stajala brana u izgradnji, a blizu nje druga to je tonula. Od njih se gotovo nde videlo teme srednjeg
potpornja koji je oito bio otklizao nie te je polako tonuo nahero. Odoka se ne bi moglo rei koliko je toga propalo u toj rupetini. Sav
materijal tone kamenja klesana i neklesana, gomile blatne drvene grae, pa platforme i splavi pa prokopi u naplavljenim obalama, ravno su
svedoili o dugim nedeljama besplodna rada i o tajnovitoj udi te plitke vode to je uborila.
Nile se vratio u logor zadven u misli. Ispred glavnog atora, pod opruenim krilom, sedeli su Blejk i Kofi u drutvu jednog stasitog Irca.
Lepu li ste rupu bez dna odabrali za Broj deset, zar ne? upita Blejk.
Nile odmeri inenjera prodornim pogledom. Blejk ne izdra njegov pogled.
Da, to je rupa bez dna, nema zbora odvrati nili. Tako sam i raunao, kad sam napravio planove... Jeste li vi radili po njima?
Blejk se spremao da odgovori, kadli ga presretale Goffi:
Zna se da jesmo on e otra
Pa onda, gde su splavndce? istim tonom otpovrnu nili.
rKakve splavnice? izusti Kofi.
Lepo odbrusi nili. Valjda znate da sam planirao da se izgrade siplavnice koje e za povodnja razbiti maticu i kanalizirati vodeni tok tako da
ga usmeri meu potpornje a ne pravo na njih!
Ah, da! Da... mora biti da smo... neto pobrkali odvrati Kofi. Mislili smo da splarvtnice dou na kraju. Zar nije tako, Blejk?
Dakako odvrati njegov kolega, ali mu ton nije bio siguran.
Ah... razumem polako e nili.
U tom asu krupni Irac isprui svoju ruerdu i zagrmi bunim glasom:
Ja sam Coldham.
Njegovo preplanulo, grabo, dobroudno i pametno lice dopade se niliu. Uoio je da ga Irac merka i vae pronicljivim, sivim oima svojim.
to ga svi ti ljudi vau, nije neprirodno, ali mu je nekako ipak udno. Ovde je on doao da im pomogne, a ne da ih lii kruha. Meutim,
Colohan ne izazva njegovu aotipatiju poput dvojice inenjera.
Colohan, je li se vama smuio ovaj posao? upita nili poto je stisniuo ruku Ircu.
I jest... i nije odvrati Colohain.
Zinai, hoete da ga napustite? nili e neposredno, i
Irac je oito uzeo njegovo pitanje kao predznak otputamo a. Nekako se postidio, pokunjio, nije umio odgovoriti.
Nemojte me krivo shvatiti nastavi nili. Nisam ovde zato da vas otpustim. Ali, ne branim vam da idete sami, ako vam se posao smuio. Ja u
sam nadzirati gradnju... ine e biti ovde za deset dana i ja u podii drveni vijadukt preko one jaruge kako bi se pruga mogla prebaciti na
onu stranm Kad smo doli dovde, nita nas ne smije zaustaviti... Pet (hiljada ljudi radi na pruzi na naoj strani, brzo auatpreduju. Svi misle
samo na jedno, kako e uspeno obaviti zadatak. ine s jedne i druge strane treba ubrzo da se spoje... Prema tome, eolohan, neka bude kako
god vi elite. Hoete li ostati ili neete?
Jo me pitate! od srca e Irac. S njegova je lica zraio nekakav ar. nili je odmah osetio da i ovaj Irac, poput Gaseva, poteno vodi ovaj
posao, a druga je stvar ono to osea u odmosu na tegobe.
Onda, da preemo na rad veselo prihvati nili. Pourimo jo danas. Vijadukt mora biti gotov dok ine dou do nas,
Kofi se posprdno nasmeja.
Nile, sve je to dobro i krasno, ali je nemogue. Najpre treba da doe voz s graom, elezom i drugim materijalom. Mi smo i sami mislili da
dotle i pa da podignemo drvena vijadutet.
Ama nemojte! Union Pacifik se nije poeo graditi na takav nain, pa se nee tako ni zavriti otpovnnu nili.
Onda se esi te kako zrnate ~ izjavi Kofi.
Nek se eern kako znam? Pa ta vi mislite, da u ja tedeti sebe?
Ti su ljudi poeli niliu ii na ivce. Kofi se naroguio, Blejk se nemirno premetao s noge na nogu. Colohatn je, blaeno gledao nilia.
Samo naredite oo ree.
Evo ovako... Poaljite ljude u brda neka obore i okreu stabla za potpornje. Prokraite put, ako ga nema, da konjima dovuete debla. Odvucite
nabijau od reke i postavite je. Neka strojar upali stroj i neka ga isproba... Svratite u kovanicu, vidite ima li dosita avala i klinova. Ako
nema, brzojavite u Beinton neka nam poalju. Traite uostalom ta godvam treba i poaljite kola do pruge... Zasad toliko, Colohan.
Razumem efe odvrati predradinik i pozdravi po vojniki. Potom se okretnu Blejku i Kofiju uz podrugljiv cerek. Jeste li uli ove naloge? Od
vas vie ne primam oikakva nareenja. Samo od efa.
Colohariovo dranje, ili ton njegov, ili re ef pogodi Kofija. Pogled mu bio opak.
Samo ti idi i rintaj, ludo irska on e sa estinom. Jasno je nama zato se tako ulizuje efu. Tebi je samo jedno vano, da mu se uvue pod
kou... AH uj to u ti rei: ti si na ovom poslu isto toliko odgovoran koliko smo i mi.

Pokazalo se tako da je postojala: netrpeljivost izmeu predradinika i inenjera. Colohanovo lice usplamti vatrenim rumenilom, te se on
primae i nagnu nad Kofija, bio je prava slika i prilika inske sivaljive i opasne udi.
Kofi, i ja u tebi neto rei u brk. Nikakve veze nemam s ovim poslom... Ja sam samo iczvravao naloge... i to neke jako udne naloge.
Nile se umea i tako moda sprei svau i tuu.
Ljudi, nemojte se svaati. Nama je stalo da to pre po one rad.
Bez ijedne, rei vie, Colohan se udalji.
Dajte mi moje planove za Broj deset nili e prijazinim tomom jer je nameravao da uini sve to moe kako bi se situacija smirila.
Blejk donese planove i rairi ih na stolu.
Hoete li da ih zajedniki pregledamo? upita nili.
Kakva je korist od toga? Kofi e revoltirano. Tvrdoglavi ste, nili.
Da, i ja bih rekao protisnu nili. Ba zato me general Lod poslao ovamo... kod vas dvojice mekoglavaca.
Dva mrzovoljna inenjera ne odgovorie mu. nili ue u ator i sedine za stol. Hteo je biti sam prouiti svoje planove promisliti o celom poslu.
Njegove negdanje kalkulacije i crtei zao kupae ga kao kakva dobra pria. Meutim, panju je skretao i na druge momente. Blejk je
nekoliko puta uao u ator, kao da bi mu hteo togod rei, ali se svaki put povukao me izustivi ni rei. Onda je neko doneo brzojav jednom
od inenjera koji su stajali pred atorom, pa je zatim usledilo nekakvo aputanje meu njima. Najzad su se udaljili, pa se nili dao zduno na
posao i nije prekinuo sve do veere.
S uitkom je pojeo svoj obrok za radnikim stolom. Udvek mu bilo drago drutvo Iraca. Sad ih je sluao kako zbijaju ale na raun Broja
deset. Uozbiljen, napustio je veselo i buno drutvo radnika i krenuo sam u etnju.
U dolini vladao sumrak, dok je na breuljcima jo bio dan. nili se neto udalji od logora. Nakon sparna dana, veernji je zrak bio prijatan,
hladio mu je lice. nilia smirivala tiina, tmica, zvezdana no. S visina je neki samotni vuk urlikao, njegov je otegout jauk podsetio nilia na
Slingerlendovu brvnaru. Od te uspomene duh mu je laiko i brzo preao na Eli Li. I tako mu misli Oitplutae sa sadanjih odgovornosti,
problema i nejasnoe na slike iz prolosti, na stare nade, dvojbe i strah.
Vratio se pod ator i naao neki sadven papir to je leao na stolu pod utim svetlom lampe. Bio je to brzojav za njega. Lod mu javljao da
isplata inenjera zavisi od njegove odluke. nili se zapanji nad tom poruikom. Znai, ef hoe rei da od njega, Nea
lea, zavisi hoe li Blejk i Kofi biti plaeni za dosadanji rad i hoe li biti zadrani i dalje na poslu. Iok je tako razmiljao, dooe ona dva
inenjera.
Sta vi mislite o ovome? upita nili gurouvi brzojav preko stola pred njih.
Obadvojica ga proitae. Kofi baci kaput na svoj leaj pa zapali lulu.
Sta ja mislim... mislim da imam dobiti platu za tri meseca, devet stotina dolara on odvrati, odbijajui oblak dima.
A ja est stotina dometale Blejk. nili je zurio u svoje podreene. Osetio je neifeu promenu na njima. Doli su do nekakve vane odluke.
Ali po ovome znai da to zavisi od mene ree nili. Meni je to novo, iznenadilo me. Ja nemam namere ni da vam ne dam to ste dosad
zaradili, niti da vas otpustim.
Verovatino ete uiniti i jedno i drugo... ukoliko se ne sloimo odgovori Kofi.
Zar se ne moemo sloiti?
To e se tek videti glasio je zagonetan odgovor.
Potrebna ste mi obadvojica zamiljeno e nili. Pred nama je krupan posao. Dizaemo drveni vijadukt, ali emo u isto vreme baciti velik broj
ljudi na rad na mostu... Moda ni. sam neu uspeti. Pobogu, i ja sam greio! Ne mogu vas kriviti, ljudi moji. Dajte da vie ne govorimo o
svemu to je bilo, pa da sve ponemo lanova.
Nile je drao da e takvim predlogom postaviti njihove meusobne odnose u novom svetlu, omi bi to morali prihvatiti s odobravanjeim ako
ne i s oduevljonjem. Meutim, kad toga ne bje, on se nekako iznenadi.
Hm! Dobro, razgovaraemo o tome sutra rekao je Kofi i zjevmuo.
Nato je nili zautao, te je proveo jo jedao sat uza svoju belenicu i najzad poe na poinak.
Sledeeg jutra zarana, nili osveen poe do reke da izbliza pregleda ta je sve uraeno na izgradnji objekta Broj deset. Od Colohaina je
doanao
koliko je propalo brana, a zidari mu rekoe koliko je izgubljeno isklesana kamena. Nije se samo zaprepastio, nego neopisivo razjario.
Ogroman je rad izvren, propalo je na stotine tona materijala to je znailo da su propale stotine hiljada dolara.
Nile je iznaao da temelji za potporne lukove nisu nijednom prilikom kopani dovoljno duboko. A i brane su graene nesvrsishodno, bilo je to
zapravo beskorisno i besmisleno gubljenje vremena i materijala, a da se ne govori o nadndcama. Po njegovim je planovima najpre trebalo
zabiti pedeset stupova od trideset stopa duine sve do kamena sloja koji se po iskopu to ga je izvrio prilikom premera nalazio etrdeset
stopa ispod povrine vode. A nije zabijen niti jedan stup! Nije bilo nikakva vrsta temelja za potporne lukove!
Kad je to otkrio, lice i vrat zaarie mu se uzavrelom krvi.
Nema tu greke! Nema neznanja! Nema neshvatanja planova! Ovo je smiljena podlost!... I to se ponavljalo! Ah, sad mi je sve jasno!
General je to znao, nije morao doi ovamo! Opet ista pria! Crna mrlja, neasna ljaga na velikom delu!... Opet mito i gramzivost!
Ispentrao se iz blatne jaruge i uzaao uz obalu. Onda spazi Blejka gde se gega preko ravni put njega. Nale naglo sede da sakrije lice i bes
svoj. Gradio se kao da skida blato s izama. Dok je Blejk stigao do mega, nili je Oivladao sobom.
Zdravo, nili! Blejk e prijazno. Vidim da ste se nakupili blata. Prljav je ovo posao.
Da, i to na vie naina prljav, kako mi se ini odvrati nili. Njegov je vlastiti glas dao nov poticaij njegovu gnevu.
Da... lepu je gomilu novca... dravnog novca... progutala ta jama ree Blejk. Njegov siguran glas nagina nilia da vidi dofele e on dognati.
Blaike, gde je nesree tu je i sree. asak je Blaike poutao pa e:
Dakako. I za vas e biti neke sree. Dah nnu neto hripao.
Svaki ovek ima svoju cenu leerno e nili.
I mato oseti gde mu Blejk gura u aku debeo snop novanica. Om ga uze, a drhtao je od glave do pete. Hteo bi skoiti kao s opruge, hulji
baciti mito u lice. Ali ne, valjda se moe suzdrati jo asak.
Blejk, ko je preduzima na ovom poslu? om brzo upita.
Zar me znate?
Ne znam.
Mislili smo da znate. Li.
Nile se lectnu kao ubodem to ga ime u isti mah zaboli i zaprepasti.
Alisoin Li... ooaj iz, komisije? on istisnu.
Razume se. On, ne brini te, nili, mi smo ma konju odgovori Blejk uza smeh olakanja.
Hitrim i divljim skokom, nalik Indijancu, nili se osovi i baci novac Blejku u lice.

Usuuje se da me miti! Mene! plamu om jarcsino. Misli da u uzeti taj prljavi novac... da u prikriti te vae uigave, podle poslove!
Zmijo! Lopove! Dukelo!
Jedinim udarcem obori Blejka.
Stanite... nili! dahinu Blejk, pa se upola oamuemi podboi ma lakat.
Pokupi te pare naredi nili preteim tonom. Brzo!... I mar natrag u logor!
Terajui mladog imeojera pred sobom, doao je pravo pred njihov ator. Tamo je pod opruemim atorskim krilom, u hladovini, sedeo Ooffi
sa Somersom i jo jedinim ovekom. Toga trena odnekud izbi Coloham, a zau se uzbuen apat nekih radnika to su stajali u blizini. Kofi
ustade, lice mu poutelo. Runo je iskezio zube.
Kofi, ovde ti je kompanjon! nili e jasnim i prodonnrim glasom. Otkrio sam vam karte, lazovi jedini!... Niste mi pokuali da radite po mojim
planovima na ovom objektu.
Nile, pa ta mislite, zato smo miovde, koga avola? oporo otpovrmu Kofi. Od toga svi imaju koristi, svi dobij a poneto od tih para. A ima
ih na vree. I sami su direktori u toj igri. Od drave uzimaju pare pa ih trpaju u svoj dep. Nemojte biti sainrjalica. ta se tako slepo drite
toga svoga Loda! Ali mene neete uplaiti!
Kofi, da ovde ima zakona, vas dvojica biste pola pravo na robiju. Ti i ovo tene to je pokualo da mene podmiti, lopovi ste svoje vrste. Gori
ste od lopova. Vas dvojica ste krivi to je pruga tako zaostala. Po vaem nareenju rad je izvoem naopako i neprekidno ponavljan. Zabili ste
no u lea generalu Lodu i Henmevu koji vas je poslao ovamo. Za moj rauo to je... to je... oh, nemam rei da kaem... Ja sam izvrio
premer ma ovom mestu. Ja sam napravio planove za objekt Broj deset. I znam ta sam uinio. Mfogu u svako doba dokazati da ste podvalili.
Izveli ste podlost, vi i va preduzima.
Nile, vie je nas u ovom poslu mrgodno e Ooffi.
Nato se Golohan primae, oniako krupan, silno jak, pretei.
Ako cilja na mene, onda ti pred svima ovde kaem da lae on grmnu. I ik pokuaj da to porekme! Kofi se oito prestraio, a Colohan se
okretnu niliu: efe, kunem vam se da nemam veze s ovom prevarom. U zadnje vreme slutio sam da je to sve naopako, ali ta sam drugo
mogao nego da izvravam naloge!
Nile, nita ne moete dokazati iskezi se Kofi. Ako u vas ima imalo pameti, vi ete zaepiti. Ja vam kaem da je ovo tek sitnica. Zimam ja ta
se inae radi. Znam ta rade i lanovi komisije, i kotngresmeni i senatori... a ve sam vam rekao da direktori beru ar s ove pruge. Ta, vi ste
luda!
Moda jesam, ali nisam lopov! otpovrnu nili.
Jezik za zuibe, je li vam jasno? izdera se Kofi kome oito nije bilo drago da ga neko javno naziva lopovom. Okb njih se skupljao sve vei
broj radnika. Nisam lopov... A morali biste znati da ovde ljudi dobijaju metak za manju uivredu od te.
Nile se nasmeja. Znao je ta Kofi misli. Koristei bezakonje to vlada u tom kraju, on hoe da potopoito izvue sebe. Ali nili nije uzalud
imao uza se Laryja Kinga toliko dugo.
Kofi, ti jesi lopov izjavi nili i zakorai napred. ~ I to od najgore vrste. Jer si krao bez opasnosti, bez rizika. Ne moe te se kazniti. Ali u ja
isterati mak na konac.
Brz kao muoja nili istrgnu neke papire iz depa na Kofijevu prsluku. to razbesni Kofija. Licemu posta grimizno.
Vrati mi to! on dreknu i ruka mu poe k boku.
Kladim se da je ovde i neka poruka od Leca a ja sam ovlaan da je vidim mirno i polako odvrati nili.
Kofi jarosno segnu da dohvati revolver, ali nili skoi na njega. Kofi se sloi koliko je dug i irok preko stola te se zajedno s njim prevrnu nna
zemlju. Revolver mu ispade iz ruke. Majim skokom nili se stvori kraj Kofija i zgrabi revolver.
Kofi, i ti Blejk ste otputeni ree nili. I da ste se ovoga asa pokupili iz logora!
Petnaest dana kasnije teretni je voz preao preko drvenog vijadukta na objektu Broj deset i izgradnja se nastavila s novim poletom.
Dugo nije prolo, a voz posve druge vrste preao je polako, stopu po stopu, preko provizornog mosta. Kompozicija je bila sastavljena od
putnikih kola, prihvatnih kola direktora i Lodovin specijalnih ikola. Lokomotiva je bila okiena zastavama, a strojar je prodornim
zvidukom pozdravio vijadukt. Broj deset je predstavljao posledinju veliku prepreku.
Sluajnost je htela da se u tom asu nili naao na jednom veoma vanom mestu, na poslu uizibudljivom kako za njega tako i za one koji su ga
gledali. Naao se oo dakle usred reke, na srednjem mosnom potpornju koji je sada ve za ddve stope nadvisio branu. nili je bio sav mokar i
blatan kao i radnici to su radili oko njega.
I strojar, i loia, i koniar, i putnici ga pozralravie. niliu je ovaj trenutak bio neoekivan, a srce mu se nadulo od ponosa. Jo se nikad nije
oseao toliko ponosnim. Ipak, usred toga nenadana, mila uvstva svejednako je oseao prisustvo bezimene boli.
Oinda je spazio generala Loda feoji se naginjao kroz prozor svojih Ma. Mahao mu. nili pofeaza rukom pod svoje noge, u solidnu gradoju,
potom sastavi ake oko usta i svom snagom dreknu:
Do kamena!
Ti si vojnicima! izdera se general.
U onom uzbuenju i radosti, to je moda bilo najvee priznanje koje mu je mogao odati ef njegov, stari vojnik. nilia nita nije moglo
odueviti vie od toga.
Vlak proe preko vijadukta i izgubi se iz vida. Kad se vrati, to je bilo sredinom popodneva, zaustavi se kod logora. niliu doe glasnik s
porukom da se odmah javi direktorima. On pouri najpre do svog atora da uzme svoje papire i dokumenta, a onda, svejednako mokar i
blatan, ue u kola direktora.
Tamo su bila njih etvorica :general Lod, Vorbarton, Rogers i Rudd. Svi osim belokosa Vorbartona bili su u koulji zasukanih rukava, sedeli
su za stolom i puili. U trenu kad se naao pred njima, nili nasluti da je nastupio odluan i vaan momenat u njegovu ivotu.
General je bio nekako nehajan, spokojan, pouzdan, ba kao Leri King kad se neto sprema. U generalovu ispitujuem pogledu bilo je topline
i sjaja, to uzbudi nilia. Ali je bio i sluben, pred funkcionerima uprave velike eleznike pruge nije sebi dozvolio onaj svoj stari familijaran
ton.
Gospodo, vi se seate gospodina nilia ree Lod.
Ona trojica pozdravie nilia ljubazno i susretljivo.
Vorbuirton mu je snano stisnuo ruku. pa se opet zavalio u naslonjai ali nije skidao pogleda s nilia.
Drago mi je to vas opet vidim, mladiu on e svojim gromkim glasom. Da, seam vas se, iako ste mi stariji i mraviji.
Nije ni udo upade general. Bio je na ozbiljnu poslu.
Nile, u Omahi ste nas napustili, naljutili ste se na nas prekorno nadostavi Vorbarton. To nije bilo dobro. Meni ste se dopali... pa smo mogli
no, nde vano. Glavnio je da ste opet s nama.
Gospodine Vorbarton, mene je toga stid urno odvrati nili. Eto, bio sam luda glava... ali se bojim da ni sada nisammnogo bolji.
Pa i ja sam luda glava. To je i general Lod. Takav je svaki ovek koji makar malo valja ree Vorbarton.
Gospodine nili, sasvim svee izgledate nasmei se Rogers. Ja bih volio biti mokar i sve kao vi. Vrue je u ovoj pustoi.
Vorburtoin skide svoj kaput.
Gospodo, ta od sam ja valjda gori od vas... nili, priajte nam sve kako je bilo.
Nile pogleda u svoje papire a potom u geoerala.
Na primer ree general priaj nam o Blejku i Kofiju.

Niste ih videli... misu vam se javili? upita nili..

Nisu, a nije ni Hen,ney. A on je njih poslao.
Gospodo, u odmosu na njih sam ispao iz takta.
Molim vas, objasnite nam to ree Vorbarton. Onda emo daneti sud o vaem postupku.
Bio je to niliu teak momentat, jer mu se sada inilo da je njegov postupak prema dvojici inenjera pre bio rezultat njegove estoke udi
negoli dostojanstvene primene svojih ovlatenja. Ali kad se seti Blejkove ponude i Kofijeve pretojepodie ga nekakva vrelina te ga pogma da
odgovori energinim tonom.
Obadvojicu sam isterao iz ovog logora.
Zato? otro upita Vorbarton.
Zato td je Blejk pokuao da me podmiti, a Kofi...
Da se zaustavimo na prvom prekinu ga Vorburtoo i snanim prstima proe kroz kosu. Namirisao je bitku. Zato je Blejk pokuao da vas
podmiti?
Nije stigao da mi objasni, ali svakako zato da ga ne odam.
Tako!... A to vaim je Kofi uinio?
Pokuao je da potegne revolver na mene.
Zato? Budite odreeniji, molim vas.
Pa... on mi se pretio, a ja mu se nasmejao u brk... svata sam mu rekao.
Kafeo to... svata ste mu rekli?
Tako, svata, koliko se seam, najgore je reagirao to sam ga nazvao lopovom... To sam mu i ponovio i oteo mu neke brzojave iz depa.
Onda je on hteo da trgne revolver... a ja sam ih obadvojicu oterao iz logora. Vieni su zdravi i ivi u Beotonu.
Meni se ini da ste imali dobre razloge da to uinite ree Vorbuirton. A recite, ta ste to trebali prikriti?
Znate, ja sam napravio planove za objekt Broj deset. Oni nisu radili po tim mojim planovima. Da budem jasan, nisu najpre zabili stupove na
kojima e se graditi temelji za potporne mosne lukove. Nisu ili dovoljno duboko. Gradili su brane, stavljali neke stupove, dizali lukove, i to
se ponavljalo nekoliko puta. Ali je ispod toga bilo etrdeset stopa peska, pa je naravno sve to su postavljali tonulo i klizilo u stranu.
Wairbarton se polako podie. Lice mu bilo grimizno. Na njemu se video uasan, bes. Stisnuo je golemu pest.
Ponavljalo se nekoliko puta! zagrmi on u jarosti. Lod, jesi li uo ovo?
Jesam. Meni nije nita novo odvrati general i na licu mu izbf redak osmeh. Na njemu sad nije bilo besa. Pred sobom je imao sliku kraja.
Moda je on bio jedna koji je shvatio sutinu prirode takva velianstvena poduhvata. I smeh njegov bee koliko tuan toliko i slavodobitan.
Vorbarton se besno vrtio i trupkao amotamo. Reklo bi se da bi hteo neto razbiti, zdrobiti ili svoj bes iskaliti na prisutne. Ali taj njegov bes
nije bio onaj asovit, hirovit, nego je to bio sukljaj plamena s jedne vatre to ve dugo gori. S usana mu tekle rei koje su bile prikladnije u
kakvu lokalu u Bentonu nego u jednim privatnim kolima direktora pruge Union Pacifik. Odjednom je zastao ispred Loda i tresnuo pesnicom
po stolu.
Tri stotine hiljada dolara propalo je u toj peanoj rupi! on zagrmi. Ponavljalo se nekoliko puta! Da poludi od besa! uje?! Radilo se
nekoliko puta isto, a uzalud... sve zbog prljavog zlata! Ne za prugu, nego za zlato!... S kakvom smo razbojnikom
bandom imali posla!... Lod, pakla mu, zato nisi poslao nilia ovde odmah u poetku?
Na generalovu izboranu licu leala je nekakva tamna senka. Zato nije uino jo milion, raznih stvari? Da, zaista, zato? Nije odgovorio
gnevnom direktoru.
Tri stotine hiljada dolara propalo u toj rupi... propalo! Nizato! izdera se Vorbarton u poslednjoj eksploziji besa.
Ostala dva direktora se nasmejae.
Fin! potiho e Rogers. Pa ta je to? Kap u moru! De, Vorburtoin, smiri se i zaviri u svoj notes!
Te rei smirie razbenelog direktora. Oito je odmah shvatio opravdanost prigovora. Vorbu!rton! neto izbrunda, obrisa znojno lice i skljoka
se u naslonja.
Lod, oprosti mi on e tonom isprike. Od onoga to nam je rekao ovaj na mladi prijatelj bilo mi je kao da mi je neko stao na najbolniji ulj.
Moda sam malo preterao... ta e, star sam i bandoglav Da, imate vi pravo, zar je to vano? Zar se moglo spreiti? Avaj! Sve je to
podmuklo, poput onog podmuklog Bentona... Ali, sve stvari dolaze na svoje mesto. Lod, ti si mi rekao da je ovaj most na objektu Broj deset
poslednja prepreka, je li tako?
Jest. Sad e pruga brzo napredovati dok se ne sastane s onom stranom u Utaihu. A to e biti jalko brzo!
Vorbarton se posve smirio i staloio. Crvenilo mu ieznu s lica. On pogleda nilia.
Mladiu, jeste li vi u stanju da podignete solidan most preko one rupetine?
Jesam. Potpornji se ve postavljaju, sad su im temelji na kamenu.
Na kamenu! ponovi Vorbarton. netremice gledajui u nilia. Onda se okrene Lodu. Sea li se onog divljeg, riokosog kaufooja, onog nilieva
prijatelja, kako je ono rekao: To je otprilike sve?... Ah, nikad ga neu zaboraviti!... Lod, dozovi Lija i prijatelja mu senatora Dunna, pa da
i tosvrimo. I to e biti otprilike sve!
Napokon, sto mu gromova! oduevljeno i general.
Poto se niko od slubenika ne odazva na generalovo dozivanje, to an sam ustade i poe u susedna kola.
Nili oseti nemir i teskobu u grudima. Li! Alison Li! Od toga imena sav se stresao. Shvatiti mije mogao, ali je znao da to ime na njega deluje
gore nego to bi trebalo. Negde ivi ovek to se takoe zove Li, i taj je ovek Elin otac. nili je znao da e jedinog dana upoznati toga
oveka.
Uto se general vrati u kola, praen dvojicom ljudi u crnim odelima. niliu se inilo da crte na bledu licu AUisona Lija imaju izvesne slinosti s
Elinim crtama.
Pozdrava nije bilo, Situacija nije doputala nikakve ceremonije. Vorbarton se zagleda u pridolice pogledom koji nije bio ni hladan ni vatren.
Gospodine Li, kao direktor ove pruge moram vas obadvestiti da prema izvetaju naeg inenjera ovde prisutnog, smatramo ponitenim sve
ugovore sklopljene s vama i vie neemo sklapati nikakve.
Bledilo gneva brzo izmeni lice Alisona Lija. S bela lica oi se njegove iskrile purpurnim plamenom.
I sad je nili bio siguran da je to Elin otac u njegovim je oima spazio plamen i lepotu njendh oiju.
Vorbarton!... Valjda neete.., ja imam dobre veze...
Do avola i vae veze! otpovrnu Vorburtcn u kome se lav opet probudio. Graditelji... direktori vlasnici el jezmdoke pruge su tu, pred vama,
u ovim kolima. Shvatate li to? Zar ba traite dase bobu kae bob a popu pop?
Mene je Kongres postavio. Ja u...
Neka je iza vas sto kongresa, ja vam kaem da vie neete imati ugovora ni za jednu stopu pruge ~ zagrmi Vorbarton. Sad je stajao, odluan,
nepokolebljiv, streljao je pogledom. Radi vaih... vaih veza, recimo... boluje vaim je da, nas ne izazivate.
I vi meni podnosite pod nos ovog skorojevia, takozvana inenjera! planu Li gnevno. Pa ko je on.? Kako se on usuuje da me tako klevee?
Gospodine Li, on mije mi spomenuo vae ime odvrati mu direktor.
Li se borio da se svlada.

Vorbarton, pa to je neuveno! Da jedan ludi momak to se drui s odmetnicima da se prihvati njegov izvetaj... kakav god bilo!... To je
apsurdno! Da se ide protiv mene s izvetajem nekog balavca koji samo ima dobar jezik i umije oavrljati nekoliko brojeva! To je uvreda! Ja
u njega...
Vorbarton podie ruku gestom koja Lija uutka. U toj gesti nili nasluti neto to ga uzbudi do dna due. Evo, dolazi! Potvrdu svoje slutnje
naao je u generalovu retkom osmehu to je samo na as zatitrao, onako begu. niliu stade dah. U grudima oseti onaj stari, znana stisak.
Li, dozvolite mi da obadvestim vas i senatora Dimna sveaoo e Vorbarton pa da zakljuimo ovaj nesretni razgovor... Kad se zavre radovi
ovde, to e biti ubrzo, gospodim nili e biti glavni inenjer za odravanje pruge Uni ^n Pacifik!
Tako se niliu ispunio divan san njegov. Gasa njegove radosti bila bi raom puna, da nije bilo uspomena to su mu gorinom pratile svaki
asak ivota.
Sedite mu bilo u Bentonu, te je odatle kretao na duga putovanja uz prugu prema istoku i zapadu, da bi izvrio dunost na koju se dugo
pripremao da u savrenom redu odri prugu.
Pri koncu meseca pozvali su ga u Omahu.
Poruku je potpisao Vorbarton. Kad je doao u Omahu, nili se iznenadio promenama. Omaha je postala velik grad. No, u meuvremenu je
Vorbarton bio pozvan^ u New York, te je niliu poruio neka ga saeka.
To je vreme nili iskoristio da se upozna s ljudima s kojima e kasnije doi u dodir. Meu njima, i u gradskoj buci i vrevi, on je barem
privremeno zaboravio svoju bol i tugu. I protiv volje laskalo mu ono potovanje kojim su ga primali, a po svom negdanjem obiaju stao je
sklapati prijateljstva. Sad mu je poloaj bio osiguran. Govorkalo se o eventualnoj izgradnji krakova pruige Union Pacifik. Njega su
konsultirali, nudili mu mesta, pozivali ga sa svih strana. Tako su mu dand provedeni u Omahi bili i korisni i prijatni.
Onda doe brzojav od Vorbartona kojim ga je pozivao neka doe u Vaington.
Morao je putovati dva dana, vreme mu je sporo prolazilo. Cimalo mu se da mu vanost raste uporedo s preenim putem. Koliko god mu to
bilo prijatno sve mu je bilo vie nalik snu.
Doao je u hotel koji mu je bio oznaen u brzojavu i tamo ga Vorburtan doeka toplo.
Dug je put, a kad k tome putujete uzalud! ree mu direktor. Da, tako je sad ispalo. Bili ste ini potrebni da odgovorite na meka pitanja ovde.
No, niko vas nee pitati nita slubeno, pa je bolje da ne otvorite usta... Dobili smo novac. Sad je osigurano dovr^me Unioo Pacifika.
r e je mogao samo slutiti na to bi se morala odi ta pitanja, jer mu direktor ne objasni. S takve mis ci se seti svoga prvog dojma o sloenom
financija n i politikom problemu to ga predstavlja takva izgr,nja. Vorburtom ga odvede na veeru a potom u neki klub te ga upozna s
mnogim ljudima.
Ve samo zbog toga, niliu bilo drago to je bio pozvani u glavni grad. Upoznao je neke senatore, kongresmane i vladine fuinkciomere,
politiare i istaknute linosti. Na njegovo iznenaenje, svi su ti ljudi bri jako dobro obadveteni o UnionPacifiku. Porazgovarao je s njima, ali
je bio oprezan u odgovorima. Posluao je mnoge diskusije i razgovore o rainim fazama rada na pruzi, od redit Mobiliera do kineskih kulija
to napreduju s istoka te e se sastati s Ircima to rade pod njegovim nadzorom.
udno mu bilo poimanje da velika elezmaka pruga ima svoju bit, porivnu snagu i svrhu u jednom ovakvom centru. Tu su ti dentlmeni u
crnim kaputima, tiha glasa, to pue cigare, koje su Vorburtoin i ostali direktori uspeli pokrenuti poradi kolosalna poduhvata. Kakve li
ogromne razlike izmeu ovih ljudi i graditelja pruge! Dok je s belokosim Vorburtomom i njegovim poznanicima puio njihove skupe cigare i
pio njihovo opojno vino, Naale ih je uporeivao s Kejsiem, Mek Dermotam i mnogim drugim krupnim inopolagaima ili vozarima tamo na
pruzi. Za izvrenje ovakva zadatka bilo je potrebno uee svih klasa. Ti su ljudi govorili o novcu i zlatu kao to bi kakav predradmik
govorio o ljunku. Puili su i priali leerno, smejali se dosetkama, raspredali i zabavljali se ma raun onoga to je zapadno od Nort Platea u
sebi nosilo tragediju. S njih su zraili blagostanje, mo, vanost i osebujna neka privlanost koju je nili vie oseao nego uoio.
Od svega mu najudnija bila bleda slika koju je stekao o zavrzlami na kojoj poiva ustrojstvo deonica, temelj investicija i zlata uloena u
izgradnju pruge. Iako je on inenjer, te mu je dedukcija usaena navika, nikad ne bi bio u stanju da pohvata konce tom zamrenu i golemu
klupku poslova. No, bio je uvelike zainteresiram. Tu, meu tom gospodom u crnim kaputima, smetnuo je s uma svoj prezir i odvratnost to ih
je oseao prema profiterima povezanim s izgradnjom.
Ispratio je Vorburtoina ma kolodvor jer se direktor vraao u New York.
Vi krenite sutra ree mu Vorburtom. Videemo se uskoro, nadam se da e to biti u Juti, kad se zabije i poslednji klimi. To e biti dan, as!...
Slavie ga irom Sjedinjenih Drava.
Nil se vrati u hotel, nastojei da izlui orno osnovno, vitalno to je nauio na tom uurbanom i naoko beskorisnom putu. U duihu kao da mu
se sve vrtelo. Ipak, dok je tako razmiljao, postepeno mu se ukazao zakljuak da i ma jednom i na drugom kraju velikog poduhvata deluju
iste tajnovite sile zla. One su i meu fizikim i meu idejnim graditeljima. Ovde su krupne linosti zainteresirane i umeane, a tamo ljudi jo
vei od ovih znoje se, izgaraju, stare i umiru. Razlika je u tome to one rabotnike rukovodi nekakav idil, a poslovne ljude muka samo novac i
profit.
Suzdrao je nekakav prezir te pomislio kako bi se i ti financijeri potakli kakvim plemenitijim motivom kad bi mogli videti kako ive i rade
radnici ma pruzi, onako kako je om to video. Pre nego e zaspati, zakljuio je da su put u Vainigton i priznanje to mu ga je odao
Wairburtomov krug, u srcu mu usadili jedmu novu elju da ponese jo koju inu i zabije jo koji klin za svoju toliko voljenu prugu. Njemu je
taj rad predstavljao meto zbog ega se borio svom snagom svojom i radi ega je stavio i ivotna kocku. Tom stvaralakom delu mije samo
posvetio misli, nego je miice uloio i bol u njima osetio od argatovanja na tom najveem od svih velikih poduhvata.
Bila je no kad je napokon stigao u Bemton. No i enton. Ve je bio zaboravio. Masa ljudi gurala se s voza ma voz. Jedva je stigao da se
izgura. Odjed
mom uoi da su urba i mukla i neskladna buka mnogih glasova na stanici nekako neobine za ovo doba, makar se radilo o veno napetom
Bentonu. Opazio je onda da svet oko njega nosi prtljag. Upitao je neke prolaznike to to znai, dok se najzad naao jedan koji ga je uo te mu
izdrekmuo odgovor.
Ovo je poslednja no Bentona!
Sad je tek shvatio. Doao je kraj velikom i opakom naselju. Sad ga rue, sele, prazne. Seljenje je u toku. Za etrdeset i osam sati sve to je
predstavljalo Benton, sa svim njegovim zlatom i mukama, ukljuie se u novo, vee i poslednje naselje takve vrsti ma pruzi nazvano Roaring
City ili Tutanjgrad.
Kontrast onom lepom Vaingtonu, iznenadno buenje iz polusna u kojem se seao svega to je doiveo tamo, nenadan upad u
mutnoosvetljeoi, prljavi i buni pakao sve izazva u niliu ofarat uvstava.
Uz vedrinu duha to je tonula, u njemu se javie stare bolne misli seanja na Eli Li, oajanje u veitoj sumnji da li je ona uopte vie iva.
Iza naselja dizali su se nejasni breuljci, nekako zagonetni, mistini, i neizmenljivi. Kad bi znao da se ona, bilo iva ili mrtva, nalazi tamo,
meu onim breuljcima ikakvo bi to bilo blaeno olakanje! Ali je najvei strah njegov u ovom uasu to se naziva Bentonom.
Kroio je ulicom Bentona, goiedole, goredole, do kasnih sati i do umora. U svim dvoranama i lokalima tekla urnebesna orgija. U jednom
asu nili je zauo neke uplje, mukle krikove i pucnje iz pitolja zatim brzu i tupu prasku revolvera. udno stresla ga jeza! Ali, veeras mu je

sve udno. Okrenuo je lea tim zvucima, nije znao ni kamo e poi nsi ta e raditi, nemogue mu bilo spavati i poinuti. Napokon se naao
u jednoj kockarnici i seo za stol s nekim karta ima koje je poznavao po vienju.
Bila je poslednja no Bentona, a u zraku se oseala neka strana pretnja.
Nile se predade duhu to je vladao toga asa i karti, Gotovo se bio posve zaboravio, kad jedna bela ruka s prstenjem blago lee na njegovo
rame. Zau gde ga neko doziva apatom. Uzgleda i spazi zarumenjeno, oarokito, ozareno lice Bjutv Stentom.
Strahotni, besneni i jezivi bili su oni popodnevni i veernji asovi poslednjeg dama Bentona, dana isplate, koje je Eli Li provela iza
zakraunanih vra ta svoje sobe. Ui joj umile od Bentonove buke apata, jauka i smeha, mukle dreke pijanaca, zveketa zlata i stakla,
hladnih glasova kockara, neprekidna topota i struganja izama, priguenih i dalekih te zvonkih i blizih pucnjeva, besna Zagora mukaraca u
orgiji, i od sve te grozne buke maj udnijih, prodornih, vriskavih glasova ena, u pesmama bez due, u smehu bez radosti, u ciki pomammoj,
groznoj, turobnoj.
Leala Eli u tmici i zaklinjala zoru meka brzo cikuie, tresla se od tog sukoba glasova, u strahu da e svakoga asa sve nasilje Bentona
provaliti kroz krhke zidove njene sobe i doneti joj unitenje.
Buka je meutim narasla, pa je stala jenjavati i odumirati, najposije se izgubila tmica odstupi pred sivoom i zorom sunce se podie, zaduva
vetar. Sad je Benton spavao snom posvemanjog iscrpljenja.
Zrcalo joj je kazalo stravinost noi. Lice joj bilo belo, oi iskolaene uasom, pod njima se tamnim brazdama usekli podonjaci. Tresle joj
se ruke.
Toga dana za kasna popodneva uili su se umovi i nekakvo kretanje iz Durandova lokala. Kua se probudila. Neto kasnije sam Durando joj
donese hranu. Bio je izmoren, ispijen, ali radostan. Nije ni zapazio Elino stange i izgled.
Ta glupa i gluva tikva to je tebe sluila, otila je ree Durando, Juer je bila isplata... Mnogi su otili... Eli, dobio sam pedeset hiljada "dolara
u zlatu!
Zar nije dosta? oma upita.
Om je nije uo nego nastavi pripovedati o svojim dobicima, o zlatu, o igrama i ojo veim ulozima na koje e igrati. Usine mu drhtale, oi se
iskrile, prsti mu se grili hvatajui u prazno.
Njoj lakmu kad je on otiao. Dosegao je svoj vrhunac i sad mora uslediti njegov neiminovain kraj. Eli oseti da je doao krajnji as da neto
preduzme radi svoga spasa.
Ta je misao oajniki vrtkala i kopala u njoj kad je Durando pozvao na posao.
U Durandov je lokal udvek ulazila oborenih oiju. I preesto su je zapekli pogledi mukaraca. Ovaj put kad je ula osetila je prisustvo
kockara, ali zameti da su ovi dananji nekako tii od ostalih koji su se tu izredali. Durando joj naloi neka im donese pie, potom nastavi
razgovor, glasom brzim, uzbuemim, poletnim, hvalisavim, gotovo veselim.
Eli ne podie pogleda. Kad je donela posluavnik s piem za glavini stol, zau gde neko apnu: Tsko mi Zevsa!... Houg, to je ta devo jtoa!
Onda je usledio brz i lagan uzdah i uzvik: Gospode!
Oba ta glasa uzbudie Eli. Prvi je bio lepo intonirani, profinjeni, tihi i mirno, glas jednog Engleza, dok je drugi bio ustar, brz, potonuo i pun
iskrena uzbuenja.
Tek kad se vratila u naslonjau kraj police Eli se usudi da podigne pogled. Za stolom s Durandoom sedela su etiri mukarca, od njih trojica
u cnntim odelima, po obiaju profesionalnih kockara. etvrti je bio u sivom odelu, ma glavi mu bio eir neobina kroja sa irokom i slabo
nategnutom vrpcom. Kad mu se pogled sreo s Elinim, taj ovek stade eir ona zakljui da time odaje poast njenu prisustvu. To mora biti
onaj iji je glas odao Engleza. Lice mu bilo lepo, izbrazdano i osenano i sumorno, umornih plavih oiju i plava brka koji je samo delomice
krio lepo skrojene usne. Eli nije na tom mestu jo
nigda videla slino prijazno i tuno lice. Po njemu je mogla videti ta je taj ovek proao. U svojoj nevolji i alosnom iskustvu, nauila se da
po licu sudi ljude to su dolazili u Durandov lokal. U Englezovim je crtama spazila ono to je naslutila po njegovu glasu. Nije ponovo
pogledao put nje. Igrao je nekako umorno, nehajno, nebrino, oito mu je duh bio zaokupljen neim posve drugim.
Koliko karata, Anklif? upita jedara od onih u crnim odelima.
Englez baci karte na stol.
Nijedna!
Igru prekide nekakvo komeanje u susednoj prostoriji koja je bila javna kockarnica Durandova lokala. "Opet tua! Durando e nervozno, A
danas su mi se javili samo Muli i Fresmo.
Zaue se mukli glasovi, teak topot, potom odjeknu pucang. Durando namah ustade.
Gospodo, oprostite ree i izae. Jedan kockar izae za njim, a drugi se as kasnije podie pa i on ode da viri s vrata.
Za stolom ostadoe tako Englez i jo jedan kockar koji je devojci bio okrenut leima. Ona spazi gde se Englez prigiba i neto apue tom
kockaru. Onda se kockar podie, okrenu se i poe pravo k njoj.
Ja sam Plejs Houg obrati joj se on tihim i brzim glasom. Kockar sam, ali i dentlmen. uo sam udne prie o vama, a sad sam doao da se
osvedoim. Jeste li vi Eli Li?
Devojci se uini da joj srce skae u grlo. Sva je ceptela, napetim je prodornim pogledom zurila u onog oveka. Kad je ustao od stola izgledao
je isti crnoodeveni kockar kamena lica kao svaki drugi od njegova zamata. Ali gledan ovako, izbliza, odavao je drugu sliku. Pod ondm
njegovim hladnim, bezizraajnim licem lealo je neto blago i ivo. Oi mu bile kristalnobistre, upadljive svojom prodornom snagom. Sjale
mute oi divljenjem, znatieljom i suoseanjem.
Nagonski je Eli stekla poverenije u taj glas, pa sad svesno poverova oveku.
On, gospodine, ja sam... unesreena razbolela sam se od straha! oma izmuca. Kad bih samo smela...
Meni smete rei on je odmah prekide. Samo brzo! Jeste livi s ovim ovekom po vaoj volji?
Oh, nisam!
Pa kako, onda?
Oh, gospodine, valjda ne mislite...
Znao sam da ste dobro i nevino stvorenje im sam vas,ugledao... Recite, ko ste vi?
Eli Li. Ki Alisona Lija.
Ah! Kockar tiho zviznu, okrenu se, pogleda put vrata pa mahnu Englezu. Ovaj ustade. U susedna prostorijama staa vala se buka tue.
Amclif fe, ova je devojka Eli Li... Pa ona je kj Alisomia Lija!... Krupne linosti na izgradnoi eleznice... Ovde mora da se radi o stranoj
zabludi. I on stade neto aputati Anklifu.
Eli opazi kako je Englez gleda upitno i nujno, ali i ljubazno. Ti su ljudi zaista uli za mu.
Houg, bie da grei ree Englez. Slino uvstvo zapljusnu Eli, oseala je da je
sad doao njen as.
Ja sam Eli Li. Moja je majka pobegla s Durandoom u Kalif oitniju. On je nju koristio kao meku, da privue ljude u njegovu kockarnicu...
onako kako sada koristi mene... Pre ddve godine pobegla smo, s jednim smo karavanom krenule put istoka. Onda su nas oapali Indijanci... ja
sam se sakrila, iz begla sam pokolj. Pa...

Nije vano da mi sad priate celu priu o sebi prekine je Houg. Nemamo vremena za to. Verujem vam... Znai, vi ste zarobijetnica?
Oh, jesam!... Dri me zatvorenu u jednoj sobi. Nikad ne izlazim. Toliko mi se zagrozio, dia dosad nisam smela ni sanjati da se obratim
nekome. Sad je Durando naprosto poludio. Ne mogu izdrati vie.
Gospoice Li, ne brinite izjavi Anklif. Mi emo va izvui odavde.
A kako? kratko e Houg.
Anklif smesta predloi da iz tih stopa izau zajedno s njom, ali Houg odmahnu glavom.
ujte brzo e Eli. Otn bi me ubio ornog asa kad bih pokuala da pobegnem. Volio je moju majku. Ni danas ne veruje da je ona mirta. I ivi
samo zato da se osveti njoj... Ovde ima bandu najgorih oajnika: Frisko, Muli, Stit, Black, Grist, Days, jedan Meksikanac koga zovu Mex, i
drugi... sve sami zlikovci, od zla oca i gore majke. Odavde me moete izvui ivu samo lukavstvom.
Kako bi bilo da dovedemo vojsku?
Onda bi Durando najpre ubio mene. J Moemo li vas odvesti nou, kriom?
Ne vidim kako. Oni su budni celu mo. Ja sam iza zatvorenih vrata i pod straom... Ne znam... Durando je lud za zlatom, sve bi dao za
njega... moda iskoristite tu njegovu slabost, naterajte ga da i mene proigra, ta ja znam... ili moda da me proda za zlato...
U Hougovim hladnim oima kresnuo je nekakav leden sjaj. Otvorio je usta da neto kae, ali nato samo mahnu Anklifu neka se brzo vrate za
stol. Tek to su seli, kad se u sobu vrate dva kockara, a za njima Durando. Zadovoljno je trljao ruke.
Oko ega je to bila galama? upita Houg otresajui pepeo s cigare.
Pijanci nekakvi, traili zlato koje su zakartali.
Pa su dobili nogom u stranjicu? dobaci Anklif.
Jesu. Tamo su sad Frisko i Muli.
Igra je nastavljena. Eli oseti da se duh te igre promenio. Kockar Houg je sad sedeo naprama njoj, u svaku se rundu unosio veoma smiljeno,
kao s kakvom odreenom nakanom, i silovito nametljivo. Anklif meutim ubrzo napusti igru, ali je sad bio njome jako zainteresiran, dok je
ranije bio indiferentan. i Houg je zapravo svojim duhom i vetinom gnao svoje protivnike, poticao njihovu strast, slabio njihovu
hladnokrvnost. Iako je imao najveu sreu, Durando je nekako bio najslabiji od sviju. Oma ostala dva kockara suprotstavila su se Hougu.
Veernje senke skupljale su se u sobi, pa Durando vikmu neka se urpale lampe. Ue jedan vitak, cnnook Meksikanac gibak kao pamitera, da
izvri nalog. Za pojasom je imao no, a izgledao je kao pravi razbojnik. Kad je upalio lampe primakao se Durandou i neto mu rekao na
panjolskom. Durando mu odgovori
na istom jeziku, pa Meksikanac izae. Jedan od one. dvojice kockara ostao je u meuvremenu bez novaca, pa sad ustade.
Gospodo, dozvolite da odem po novac, brzo u se vratiti on ree.
Svakako odvrati Houigh. Durando zlovoljno prihvati.
Igra se nastavila i bivala sve zanimljivijom. Je li Meksikanac togod rekao onima napolju, ili im je moda prenio kakvu Durandovu poruku,
ali se ubrzo pojavie Durandovi pomonici. Uli su jedan za drugim, tihim korakom, oi im se iskrile.
Durando, zar ste zatvorili duan preko? upita Houg.
Sad je veera. Nema puno igre upade Miul. Houg ga hladno odmeri.
Nisam pitao tebe ree.
Durando se prenu i ree da se ovde igra krupna igra, zato je prekinuo igru u drugoj prostoriji, jer nee da ga odande ometaju. Re mu je
glatko tekla iz usta. ali mu je izgled bio nekako neiskren.
Neto kasnije i drugi kockar objavi kako je ostao bez para, pa moli dozvolu da izae i negde posudi novaca. Potom urno ode.
Sad su igrali sami Durando i Houg. Srea im je bila naizmenino naklonjena. Onda se vrate ona dva kockara sa novom dvojicom. I novodoli
su bili tipini kockari, hladna oka i bezizraajna lica, na njima crni kaputi i eiri.
Moemo li zasjesti? onj upitae.
Samo izvolite odvrati Houg.
Durando se namrgodi. Premda se ne bi moglo rei ia ga je sirea napustila, oito mu nije bilo drago to se poveao broj igraa. Usprkos
tome, im je dobio prvi veliki ulog, njegovo se dranje izmenilo. Odmah mu lice zasjalo, tatina mu je bila zadovoljena.
U jednom momentu usred igre Houg odjednom lupi akom po stolu. aka mu bila prazna, ali se ipak zauo nekakav tvrd, metalan zvuk.
Svakom bi paljivom promatrau bilo jasno da Houigh ima pitolj u rukavu. Ali Durando to ne uoi.
Ne slaem se da se taj ovek toliko prigiba nad stol ree Houg i prstom upre u Friska.
Zar tako? naceri se runu div. Drao se drsko i pretei.
Tebi nisam nita rekao odbrusi mu Houg. Frisko ustuknu pred hladnokrvnim. kockarom.
Ne brinite za njega, Hougih odvrati Duirade. Ta i oni su uzbueni naom igrom.. Udvek je tako kad se igra za krupne pare.
Poaljite ih van pa da igramo bez smetme.
Neu otro e Durando. Mogu kibicirati.
Anklif takoe otrim tonom ree Hougih
dovedi neke moje prijatelje neka kibiciraju. Ne zaboravi nilia i Lairva Kaciga.
Pri nenadanu pomenu njena dragana nilia njegova prijatelja leria, Eli, koja je motrila i sluala, gotovo pade u nesdvest. Na tren je pred njom
sve zaigralo, soba se stala okretati, pomislila je da e joj srce pui od radosti,
Englez izae urno.
Hitrinom vuka Durando podie glavu, uzgleda % kairata.
Sta biste hteli time?
Hou da mi prijatelji budu ovde i gledaju igm
odvrati Houg.
Ali ja ne dozvoljavam onom riokosom revolverau da stupi nogom kod mene.
Pa sad, ao mi je, ali morate odstupiti od svoga pravila... Durando, pamtite da niste jako omiljen u Bentonu, a ja jesam.
Senor... vi insinuirate... siknu panac uagrenih oiju.
Da prekinu ga Houg svojim hladnim, treznim glasom koji utia eksplozivnog Durandoa. Seate li se jednog kockara koji se zvao Joines? Ubi
jeo je upravo u ovoj sobi... Da mane kojim sluajem ubiju ovde, ma isti nain, vi i vaa druina ne biste jo dugo iveli u Bentanu!
Duiradeovo lice mirtvaki proiMijedi od gneva i straha. U tom asu na njemu mije bilo maske. ud se njegova jasno pokazala. Oito je bilo i
to, da se dosad Durando nije naiao oi u oi s ovekom Hougova kova.
Sta onda, hoemo li se ovako natezati ili emo nastaviti igru? upita Houg.
Durando proguta svoj bes i pokretom ruke dade mak da e nastaviti igru.
Eli prikova pogled na vrata. U njoj je harala bura uvstava. Razine su je misli saletale, pitala se hoe li biti dobro da se nili nae s njoim ba
na ovakvu mestu. S druge strane, sladila se milju kako e odmah poleteti k njemu, samo meka se om pojavi, bacie mu se u naruje i
zaplakati od sree to je izba dvena, A rii King? Setila se kauboja uz nekakvu jezu. Ako Kimg ovde ue i ugleda nju, sam e se pakao
sruiti na Durandoa i njegovu bandu.

Prolazili su asovi. Igra se nastavljala. Igrai su govorili tiho, a promatrai su utali. Tiinu su remetili jedino neskladni zvui izvana^
Netremice je Eli zurila u vrata. I ona se najzad otvore. Ue Ainklif praen nekolikim ljudima iva oka i pokreta. No, meu njima nije bilo ni
nilia ni Lerija Kinga. Eli se uini da joj se srce pretvorilo u olovo. Videla je Aoklifa gde odmahuje glavom te pogodi da joj time daje do
znanja kako nije uspeo nai one koje je Houg zatraio u prvom redu. Ali uto Eli oseti neku neobjanjivu radost to je nili nee zatei ma
ovakvu mestu, to Leri nee potegnuti revolver na Durandovu bandu. Postoji mogunost da se ona oslobodi i bez nasilja.
Od tih misli, neko je vreme bila slaba i kao omamljena.Svejednako je sluala tihe glasove kockaira, ljiskanje karata i zveket zlata, Ali,
otkako je pomenut nili, otkazala joj je pamet. Dugo je tako bila u vlasti celoga spleta i niza misli.i uvstava, dok najzad nije polako poela
dolaziti k sebi. Onda je stala razmiljati kako je dobro pogodila, ili slutila, ili pak iz ljubavi oseala da se nili mora nalaziti u Beintoniu. Ta joj
je misao bila neizrecivo slatka. Srce joj se nadimalo. Sigurno je on opet dri mrtvom. A negde e se ve nai njih dvoje ubrzo. im je vidi,
oni e. znati da je oma ostala njegova, verna njemu i duom i telom. Od nilia je nisu mogli odvojiti ni Indijamci, ni podmukli panac, ni
Benton sa svim svojim uasima, ni cela banda zlikovaca, niti bilo ta drugo. Odudvek je to znala, ali je sad nesigurnija. Divna je ta ista i
jasna spoznaja. Njenu veru podrava neto veliko i nedokuivo. Gorostaain
i silan! bee duh to je podrao Eli s njim se nije mogao meriti ak ni duh ornih graditelja to su u pruigu uneli sav svoj ar i veru u napredak,
ni duh onih portvovnih inenjera ije je olienje bio nili, njemu nije bilo poreenja ni u razuzdanoj mladenakoj divljini jednog leria Kinga,
ni u herojski mukotrpnom radu, jednostavnosti i portvovffiosti obinih ljudi, ni u neshvatljivoj strasti kockara za zlatom, nri u tajni to se
krila u ludom smehu palih ena koji je udno i tuno odzvanjao noen nonim vetrom.
Kad je Eli ponovo podigla glavu, situacija se za stolom bila promenila. Sad su igrala samo njih trojica, Houigh, Durando i jo jedain. A as
kasina je taj trei kockar baci karte, ustade i utke preuze mesto meu onim kockarima u crnim odelima to su stajali iza Hougiha. Neobian
su kontrast predstavljala ta njihova crna odela kraj bledih im lica! Oni su izgubili, i to zlato, ali je to njima malo znailo. No, u onom
njihovom stavu, iza Houga, bilo je neeg znaajnog a velikog! Kockari to su se udruili protiv podvale! Durando je ve bio izgubio celo
blago, ali jo ne sve to je imao. Grozniavih oiju, ispijena lica, nije bio mi sijemika prijanjem iraispoloeinom Duiradeu. Kosa mu bila
znojna i neuredna, koulja razdrljena, ruka mu drhtala, s donje usne gde se ugrizao klizila mu je kap krvi. Bio on slep za sve oko sebe, osim
zlata, karata i toga kamenolikoig, neumoljivog kockara elinih ivaca, Houga. Iza Durandoa stajala njegova banda, skup nemirnih,
pomaminih ljudi oiju uprtih u zlato, oiju ispunjendh mrnjom i spremnou na umorstvo.
Eli se pr&krade u svoju sobu, ali ostavi odkriffiuta vrata da bi mogla viriti. Ushodaia se po sobi, iekivala je, oslukivala ekala da se desi
ono od ega je u strahu pobegla. Kockar Houg dobie Durandoa, dobie i njegovu poslednju paru, pa e ga onda naterati da stavi i iraju ma
kocku. Eli je bila uverena da e tako biti. Nije nimalo sumnjala da e Houg i nju dobiti, ali je sumnjala da e moi da je odvede tek tako. Bie
borbe. A bude li borbe, onda ona mora znaiti kraj Durandou. Jer e taj kockar Houg, to je takvih nepopustljivih ivaca, prodornih
oiju, savreno belih ruku i brz kao munja zaizvesno ubiti Durandoa na najmanji povod.
Odjedared Eli stade zaustavio je teak uzdah to se zauo iz kockarnice. Zastruga jedna stolica i buno prekinu tiinu koja se bila naglo
spustila.
Durando, gotovi ste!
Bio je to hladan, zvuan Hougov glas.
Eli pritra vratima i vinnoi, Durando je sedeo, liio je na potuenu divlju zdver. Houg je pak stajao, nagnuo se nad veliku gomilu zlata na
stolu. Ostali kao da su se ukoili.
Ovde je celo jedno blago nastavi Houg pokazujui u gomilu zlata. Sve to sam ja imao, sve to su ostali imali, i sve to si ti imao... Sve sam
ja dobio!
Durandove su oi bile prikovane za omu gomilu to se sjajila. Nije imao snage ak ni da na as uzgleda U hladnokrvnog Houga.
Sve! Sve! ponovi Durando.
Onda se Houg prigtnu put Durandoa, nalik jastrebu kad se ustremi na rtvu.
Durando, imate li jo ita da stavite na kocku?
panac se jedini pomae. Polako on ustade, tresui se celim telom, a kad se uspravio, tek je onda podigao oi s one ute gomile na stolu.
Senor... je li se vi mani rugate? on dahnu muklo.
Dobro. Nudim vam sve ovo to sam dobio... sve!... za devojku koju drite ovde!
Jeste li vi ludi? uzvikou panac.
To se zna!... Ali mi brzo odgovorite, hoete li Ili neete?
Senor, ne bih prodao tu devojku ni za sve zlato ovoga sveta odmah e Durando. Na njemu nfije bilo nikakve neodlunosti. Hougova ponuda
nije delovala na panca koji je zbog zlata izvrio mnoga zlodela.
Neete je prodati, ali hoete je zaigrati!
U Hougovim reima sad je doista bilo poruge. Jednim pokretom gurnuo je sav dobitak nasred stola, zvonko je zazvealo zlato. Kockar je
dobro znao ta se zbiva u dui panca.
Grevito se trzala vilica Durandou, reklo bi se da ne moe smiriti, ne moe progovoriti. I videlo se
ono to on ne bi prodao ni za koju cenu, to e om staviti na kocku poginam kockarski mahnitom verom u sreu.
Sve to sam dobio, za devojku ponavljao je Hpuigh nepopustljivo. U njegovoj pomudi se s kockarskom strasti meala poruga, i smeonost
neka izazovna, i lukava odlunost. Kao kockar, Durando je bio igraka u rukama jednog diva.
Onda... prihvatate li?
Durando poskoi kao da je njime zastrujio nekakav neodoljivi poriv.
Si, senor! on kriknoi, glas mu zazvonio snagom i radou. U tom asu, koji je nesumnjivo bio najpresudndi u njegovu kockarskom ivotu, i
nehotice je progovorio materinjim jezikom.
Potaknuti zajednikim porivom, Houg i Durando u isti mah sedoe za stol. Ostali se skupie oko njih. Opako zaarena oka, Frisko se
primakao posve blizu stolu.
Nanjuio sam ja Houga ree om najbliem drugaru svom. Devojku on hoe!
Igrai sekoe pil, da vide ko e deliti. Houg je imao jau kartu, inilo se kao da se njegova pobeda unapred osea u samoj napregnutoj tiini,
u napetoj atmosferi sobe. Stao je meati karte. Rujke mu bile bele, lepo oblikovane, kao u kakve ene, ali je u njima bilo i snage i svireposti
nekakve. Micale su se savrenom brzinom brzinom koju oko nde moglo pratiti. Njegovo neuporedivo veto bentonje kartama prosto je
izazivalo pomisao ta je on kadar izvesti s no ima. U kockarevim belim rukama to su fantastiniom brzinom meale karte, u njegovoj
usredsreenostd na igru iskazivala se njegova vrsta namera da dobije. Podmukli je Durando naao dostojna protivnika, protivnika koji se
poigrao njime. Ukoliko je u toj igri neto bilo u pitanju, onda su to bili samo ivoti, a nikako Hougova pobeda. Durando je naprosto bio
osuen da izgubi. Nije bilo tog oka, ili te ruke koja bi mogla otkriti i oaj sitniju Hougovu varku. Usprkos tome, u tom je napetom asu sve na
njemu govorilo da je on od glave do pete pravi igra.
apatom je Durando zatraio ddve karte koje prihvati druim prstima. Beskrajna nada izoblii mu lice,
Ja u promeniti tri spokojno e Houg. Promiljeno briljivo i polako, u udnoj suprotnosti

s malopreanijom hitrinom, on uze tri karte sa pila, jednu po jednu. Onda ih nehajno pogleda i sasvim spokojno iskrene ih na stol,
pokazujui kombinaciju za koju je znao da je nepobediva.
Durando je buljio, iz grla mu se ote mukao krik.
Hitro Houg ustade.
Durando, dobio sam on ree, pa se okrenu svojim prijateljima: Gospodo, molim vas pokupite dobitak.
Onda zakroi prema vratima Eline sobe. Video je devojku gde viri.
Hodite, gospoice Li ree kockar.
Nesigurnim korakom, sva uzdrhtala, Eli izae.
Kao po neijoj zapodvesti, panac uzgleda sa zlata to su ga Hougovi prijatelji trpali u depove. Kako je spazio Eli, sav se promeni Izgubi se
s njegova lica onaj ar strasti za zlatom, na nj pade tamna sena iznenaenja. Onda mu lice uisplamti. U njegovim je oima zasjalo
nepomirenje s gubitkom, videla se misao koja odbija takvu mogunost. Na jedan je trenbio prekrasan a moda je u tom trenu u njemu
progovorila prava krv potom, zaprepaujaiom hitrinom, a zaizivesino brzinom koju je potakla jedna uspomena, se pretvori u crno olienje
neizrecive i neunitive mrnje.
Eli pogodi da Durando u njoj gleda njenu majku i ustuknu. panca u njegovoj mrnji nee zaustaviti ni zlato, ni ljubav, ni kocka ndta.
Senor, vi ste me prevarili! on. apnu.
Potukao sam vas u potenoj borbi odvrati Houg. I moji prijatelji i vai ljudi uli su za to smo igrali... i videli su kako smo igrali.
Sanor, ne bih uloio devojku ni za to!
Ali ste je izgubili,.. Upozoravam vas, Durando. Budite oprezni, barem jednom u ivotu!... Ako hoete^ uzmite sve to zlato to je ostalo.
Durando odguram preostalo zlato tako estoko da prevriti stol te se gomila ute kovine prosu na pod.
Na zvuk onog blaga to se rasulo po podu, Durandovi ljudi, kao da se prenue iz one inepominosti i napetosti. Oni stadoe kupiti zlato.
panca zaustavi sevak cigevi pitolja koji se stvorio Hougu u ruci. Pitei poput zmije Durando je stao nepomino, na tren ga zadrao strah,
ali njime uibrzo zavlada bezuman bes.
Ubij ga! ree Anklif mirno, tonom koji je dokazivao njegovu predostronost.
Jedan meu Hougovim prijateljima izmahou tapom i razbi jednu lampu, pa isto tako hitrim pokretom razibi i drugu. Soba se uas nae u
tami. Bio je to izgleda signal Durandovim ljudima da se naglavake bace na zlato. Durando stade vritati i sunu napred.
Eli oseti kako neko vue natrag, du zida, pa kroz vrata njene sobe. Tamo nije bilo tako tamno. Razaznala je Anklifa i Houga, Englez zatvori
vrata. Kockar uze govoriti devojci apatom, premda nije bilo potrebno kraj onolike buke to se podigla u susednoj sobi.
Gde je izlaz odavde? on upita.
Samo kroz prozor odgovori Eli.
Amklif, otvori ga i izvuci niju van. Ja u ostati da zaustavim Durandoa ako upadne ovde. Pouri!
Dok je Englez otvarao prozor, Houg je opruemih ruku stajao za samim vratima sobe. Eli je gledala njegovu visoku priliku to se nazirala u
prozirnoj tmioi. U drugoj je sobi bio pravi pakao, Durando je vritao neka neko upali svetlo, njegovi su ljudi vikali i tukli se oko zlata, a
Hougovi prijatelji traili su oaima da izau. No oini ne pooe za Hougom u devojinu sobu, oito su mislili da je on pobegao na druga
vrata.
Hodite ree Anclife dotiui Eli. Ponioe joj da izae, pa se muno ispentra za njom.
Potom tiho dozva Houga. Brzo i beuimmo i kockar se spusti van.
A kuda sad? on zaguna.
Nali su se u uskom prolazu izmeu jedne drvenjareM jedne ogromne barake. Iz barake su se uli nekakvi uzbueni glasovi koji zabrimoie
Houga te on jednim pokretom naredi tiinu i poe napred
kroz prolaz iz kojeg izbie na tamani, etvrtast prostor sa svih strana zatvoren niskim stenkama to su cnrajele.
No bila mrana, bez zvezda. Sve je noni vetar ugodno hladio lice Eli koja toliko dugo mije bila na istom zraku. Houg je brzao napred.
Prostor na kojem su se aiali bee popoen grubim plankaama, opkoljen kao kakvom ogradom. To je zapravo morala biti ogromna baraka
pokrivena atorskim platnom, od koje su sad ostali samo drvena delovi.
Kad su doli na drug] kraj toga prostora, Houg apnu Anklifu:
Potrai kakva vrata, bilo kakvu rupu kroz koju bismo izali.
Onda se Houg, vodei Eli, uputi lijevo, a Anklif kremu desno. Nakon to je neko vreme brfoao i pipkao, Houg se zajedno s Eli vrati na mesto
s kojeg je krenuo, sve neto gunajui. Tamo je ve stajao Anklif.
Nigde rupe! Sve je vrsto ograeno apnu Englez.
.Isto i na ovoj strana. Moraemo...
Cuj! apnu Amklif otro i podie ruku.
Neka se buka podigla svukud oko njih, aili ponajvie s one strane barake iza koje je leao prolaz to je vodio do Durandove kockarnice. U
tami zasvetlucae lampe. Durandov se brz i visok glas meao s drugim, muklijim i ndim glasovima. Iz one barake neko je razgovarao s
Durandoom koji je po svoj prilici bio na prozoru Elime sobe. s
uj ti, kaem ti da u nas nema nikoga od tvojih i da emo umlatiti prvoga koji se pojavi zatrubio neiji grub glas.
Onda se zau Durando: Jeste li ih videli?
Samo smo ih uli kako se sputaju preko prozora.
Zatim usledie kletve na panjolskom, pa tnajza Durando dreknu:
Fresoo, Muli, poite na ulicu. Ne mogu nam pobei Ti, Mex, spusti se ovuda.
Odvratie mu tii glasovi, upitni i ustri, ali nerazbirljivi.
Njega ubijte, a nju dovedite natrag... pa nosite zlato izdera se Durando.
Za ovim se zaudo teko trupkanje izama i gunanje gnevnih ljudi.
Houg se prignoi prema Anklifu.
Sad nas imaju u miolovci.
Da, ali je ovde prilino tamno, morae ii polako. Ti pazi, a ja u ve negde probiti rupu odvrati Englez.
Bio je savreno miran, kao da govori o nekoj svakodnevnoj zgodi. Ugasio je cigaretu, bacio ju, pa je navukao rukavice.
U tmici se nazirala Hougova visoka prilika, lice mu se bledelo u mraku. Laktove je vrsto naslonio oa bokove, u svakoj je ruci drao po
jedan pitolj.
Volio bih da imam vee revolvere oo ree. Eli se strese od uzbuenja i shvatanja. Ta su
dva njoj posve strana oveka mimo i kavalirski stali u njenu odbranu i s nekoliko rei i gesta hladmokrvtno su prihvatili ono to im usud
donese.
Neto vam moram rei... ofa, moram! apnu Eli drei Houga za miicu. ula sam vas kad ste rekli neka dou nili i Leri Kinug... od toga mi
je srce stalo!... Znate li vi da je nili ovek koga volim? Vidite, evo nosim njegov prsten!... A rii King mi je najdrai prijatelj isto to i brat!
Houg se nisko prignu da se zagleda Eli u lice i u prsten, to mu ga je pokazivala. Onda se okrenu Amklifu.

Vidi kako je udan ovaj ivot!... Odudvek sam se pitao ta li je tom niliu... Sad znam, otkad sam video ovu devojku.
Jest, bogami! uzviknu Amcldffe.
Dobro, ja u zadrati Durandovu bandu. Hoe li ti spasiti devojku?
U to ne sumnjaj odvrati Englez savreno spokojno. A gde u je odvesti?
Gde bi ona mogla biti sigurtia? U vojnikom logoru! Ali ne, predaleko je... Aha! Odvedi je kod Bjutv Stenton. Reci joj istinu. Ona e
sakriti. A zatim ti nai nilia i Kinga.
Houg se okretnu Eli:
^ Spomenuli ste Neailea... znate, ja njemu pumo dugujem.... iako mi je drag Anklif e vas izvesti ivu odavde i doveevas natrag niliu.
Iz neega u njegovu tomu, u njegovu dranju, Eli je znala da on nikad iv nee izii iz ovoga prostora u kojem se njih troje nalo. Onda je
zaula Anklifa gde odvaljuje dasku sa ograde ili stenke koja ih je opkoljavala, inilo se da die stranu buku. Iza one barake zamukli su
glasovi. Vetar je duvao, iz daljine ula se muzika i buka terevenke. Huao je Baritonsvojim nonim hukom. Posvuda leala tmica, nekako
pretea i masivna.
Odjedared se neko svetlo pojavilo i stalo sporo micati u najtamnijem kutu prostora, kojih pedesetak koraaj a od begunaca.
Houg privue Eli k sebi.
Stanite iza mene ree joj.
Iza njih ulo se krhame dasaka. Andiffe je napredovao ali je buka ujedno upozorila gomioce. Svetla nestade, zastrugae neiji brzi glasovi,
onda se zaue tihi koraci po drvenom podu.
AUde spazi, ili joj se to uini, kako se kroz tmicu k njima prikradaju nekakve tamne spodobe. Nala se Aneliffeu toliko blizu da je oo
dodirivao dok je razvaljivao ogradu.
Najednom tmicu propara crveni plamen iza kojeg se nazri jela meka tamna prilika. Prasnu revolver. Eli zau kako se olovo tupim udarom
zabija u dasku. Onda Houg opali. Njegov je pitolj planuo, sitoom, zlobnom cikom. Zauo se krik, pa krkljaj. Planue i drugi revolveri.
Olovo zapljuta po daskama. Eli zau gde se tane zariva u Houga. Bio je to muan zvuk. On se zainese, kao od udarca. Oko Eli su zrna
zvidala i udarala. U jezivu je uasu razabirala svaki put kad je Houg bio pogoeo. Pucnjava je za jenjala, uli su se mukli povici i prigueni
krici.
Odjednom je Anklif zgrabi i stade gurati kroz otvor koji je stvorio. Eli se ispuzala natrake, pa je jo videla Houga kako stoji. Povodio se.
Onda se nala na drugoj strani i ustala, ispred nje ieznu ona slika. Zaula je kako neto pade teko. Pucnjava je prestala, ulo se samo brzo
tapkanje neijih koraka.
Anklif se provukao nogama napred. Teko se provlaio, ili je, otvor bio njemu pretesan^, ili ga je neko epao s one strane. Onda je daska
stala pucati, Ainklifovo se telo u otvoru okrenu i estoko zabatrga. Eli zau neiji piska v, itav glas, panjolske rei. Stajala je kao
okamenjena, bila je sigurna da je to Durando napao Amklifa. Najednom se Englez otrgnoi i provue se kroz otvor, ali za sobom izvue i
jednog tankog oveka koji se otimao svim silama. Toga oveka stiskao je jednom rukom za vrat, a drugom je stezao njegovu ruku u kojoj je
bio no. Eli prepozna Mexa, Durandova oveka. No u njegovoj ruci bio je krvav.
Kad se jednom naao na drugoj strani, Anklif je metodiki i nemilosrdno svrio s Mexom. Eli ga gledala kako Mexu svija i lomi ruku u kojoj
je onaj drao no. Ali ne ta slika, nego prizor Mexovih izbuljerih oiju natera Eli da zatvori svoje oi. Kad ih je ponovo otvorila, kraj nje je
stajao Anklif, a Mex se trzao ma tlu. Anklif je drao okrvavljen no, pa ga spremi pod kaput.
Poimo ree on slabim glasom.
Ali... Houg! Mioramo...
Re joj zamrije na "usnama kad je spazila Anclif feov udan gest Pola je za njim. U blizini su se uli glasovi, bilo je ljudi. No, Englez je
brzo iao, premda su mu pokreti bili ntekako neprirodni, Sili su niz neke stepenice svejednako u tmici. Zdesna su sjala svetla, oazrijevale su
se uurbane prilike. Anclif fe pojuri u suprotnom pravcu. Samo se kroz atre probijalo poneko slabako, mutno svetlo. Bili su u jednoj
pokrajnjoj uliici, tihoj i mranoj. Eli jeposrtala, pala bi da nije Anklif pridravao. No, tu i tamo je i on posrtao. Okrenuo je iza jednog ugla i
brzo produio prema mekim jarkim svetlima. Sad su se nali meu visokim kuama. Prooe i kraj ljudi. Eli je oula nov zvuk muziku, ples,
smeh koji nije mogao biti dalek. Jedva je drala korak s Anklifom. On pak nita nije govorio niti se osvrtao lijevo ili desno.
Kad se naao pred jednom oveom zgradom duguljastom, iz koje su se probijala mnoga svetla Anklif otvori jedna sporedna vrata i uvue Eli
u
prolaz koji je na poetku bio taman, ali osvetljeni na drugom kraju. Vukao je niz taj prolaz, korak mu je sad bio sporiji i nesigurniji. Skrenuo
je u neko jarko osvetljeno predsoblje. U blizini je tretala muzika, bualo je veselje. No, u predsoblju bila samo jedna Cmkinja. Anklif stade,
a ona se Cnnikinja podie sa stolice. Bila je uplaena.
Zovi Stentonovu... brzo! dahnu Anklif gurajui Crnkinji u aku nekoliko zlatndka. Nemoj nikom nita rei!
Onda povede Eli uza stube, pa otvori jedna vrata, gurne devojku u nekakav luksuzno nameten salon, pa zaklopi vrata i otetura do divana na
koji se srui. Lice mu se izobliilo, bilo je strano bledo, na njemu vie moje bilo one njegove uobiajene indiferentnosti.
Ruke mu spadoe s kaputa koji se raskrili, ake su mu bile u krvi. No skliznu na pod. Na Engilezove usne izbi krvava pena.
On! zaboga!... pa vi ste ranjeni! kriknu Eli padajui n,& kolena.
Ako Stan.ton.ova ne doe na vreme... recite joj ta se dogodilo... recite joj neka vam dovede nilia on e. Smukom je govorio, krMao je od
krvi to mu je navrla u grlo.
Eli se oduzeo glas. Bila je kao ukoena, ali je sve zapaala i duboko primala svaki dojam. uam, bistar Anclaffeov pogled zaustavi se na
njoj, uini se joj da joj se on osmehuje, ne usnama nd licem, nego samo duom. udesna li i prekrasna prizora!
Zau se ukanje svile za vratima. Zatim se vrata otvorie, pa zatvorie. U salon upade ena lepa lica razgoliana vrata i miica, s nije se
caklilo drago kamenje. Na njenim su krupnim, tamnoljubiastim oima poivale neke senke. Brzo je pogledala Anklifa pa Eli, potom opet
svrnu pogled na Engleza.
ta se desilo? Bled si kao smrt!... Andiffe!... Ruke... grudi... Zaboga!
Nagnula se nad njim.
Bjuti... izboden sam... a Houg je mrtav.
Oh, uasni i prokleti Beoton! krikinu ena. Smiri se... uj to u ti rei. Sea se da srno
se mi zanimali za jednu devojku koju je Durando dr
ao u svom lokalu? To je ona... Eli Li, Durando je iz osvete drao zarobljenu. On je.volio njenu majku, pa onda je zamrzio Houg je na
kartama dobio sve Durandovo zlato... a onda je dobio i devojku... Ali smo se morali tui... Bjuti, ova je devoka nilieva dragana... On nju dri
mrtvom... Ti je sakrij... pa dovedi nilia k njoj...
Hou, Anklif odmah e ena obeaj em ti... Neverovatno je sve to to si mi rekao... ali ne, nije neverovatno za Benton!... Anklif! govori!...
Oh, umire!
im je ona progovorila, neka se promena zbila na Anklifu. To ga je naputala volja koja ga je dotad drala. Telo mu se opusti. Preko ojegova
do neverice bela lica stade plaziti nekakva hladna, siva senka. Njegov se poslednji svesni trenutak iscrpi u onom istom udnom pogledu to

ga je Eli jo maloas osetila ma sebi. Sad je ona nekako neodreeno oseala da u tom pogledu ima olakanja i blagoslova. U asu kad se taj
prekrasan sjaj okrenuo prema unutra, kao da bi hteo osvetliti mrak to u dui vlada, Eli nasluti da je to negda morao biti posve drugaiji
ovek, ovek koji je propao, i sad u smrt nosi sobom svoju propast, svoju tajnu i venu grinju savesti. I upravo ga je ova prilika, prilika da
da svoj ivot, ponovo uzdigla do veliine.
I tako, smeiui s uma prisustvo one druge ene, Eli je gledala Anklifa gledala ga pognana nekakvim bezimenim duhom, u svojoj je samilosti
pred tragedijom oseala svojom dunou ene da se moli za ojega, da bude kraj njega kako an ne bi umro sam.
Dok ga je tako gledala, onaj je udnd, naroiti sjaj stao bledeti s njegova lica ustupajui mesto starom indiferemtoom umoru.
Umro je! izmrmlja Stentonova ustajui. Na njenu je dranju sad bilo nekog naroitog potovanja. Mrtav! A nita nismo doznali o njemu... ne
znamo mu ak ni pravo ime... ni otkuda je... No, ni Rentom ga nije mogao spreiti da umre kao pravi engleski dentlmen.
Uzela je Eli za ruku, izvela iz salona i kroz hodnik uvela u jedmu spavau sobu. Onda se okrenu
devojci i uze je promatrati ispitivaki, pogledom en ske suuti i jo neega to je Eli podsealo oa slatku i bolnu nujnost,
I vi ste... nilieva draga? upita Stentonova tihim, veoma tihim glasom.
Oh molim vas!... naite ga,.. naite mi ga! zajeca Eli.
Nenost u glasu te ene, i pogled njen i dodir bijahu upravo ono to je Eli bilo najpotrebnije od toga se ona pretvori u drue dete.
Krzmajui, udnim gestom, sklopljenih oiju, posegnu ta ena i uze je u naruje. Eli poloi glavu na njene pune grudi iz kojih je oula
stranu buru.
Eli Li!... A onvas dri mrtvom ree Stentonova nesigurnim i tihim glasom. Doveu a vama.
Pustila je Eli na njenu licu vie nije bilo tragova godina ni sena. Oi su joj bile mokre od suza i tamne, usne su joj drhtale, u tom je asu na
njoj bilo neeg vamredmo lepog i stranog.
Ali Eli nije mogla shvatiti.
Ostanite ovde ree Stentonova. Samo mirujte... Ja u vam dovesti nilia.
Otvorila je vrata, zastala na pragu da bi najpre bacila pogled niz hodnik, potom je opet pogledala Eli. Osmeh joj bio divan. Zatvorila je vrata i
zakljuala ih za sobom. Eli ou kako se gubi mekano ustenje svile.
Bjuti Stenton prebaci al preko golih ramena i kroz sporedna vrata unno izae iz kue. U mranoj i vetrovitoj ulici najpre je stala asak,
uzbuena i bez daha.
Zato je tamo stala, kad je zapravo htela potrati, ni sama nije zniala. No, im se nala na sveem nonom zraku, neto je presrelo njene
pokrete i misli. U nju se takali udni oseti tama, samoa, kob vetar to je jecao sa svojim bremenom praine noni huk centra Bentona i
mukao, meoitaiaini mrmor, ni milozvuan! ni radostan, to je izazad nje dopirao iz zgrade koju je nazivala svojim domom. Ali jo udniji od
ovih oseta bili su nadimanje i bol u srcu, drhtaj tela ojezina, otri marci od uzbuenja, nalik strujanju dotad nedoivljene radosti, fiziki oset
jedinog dodira neobjanjive snage.
Razgoliene grudi njene kao da su pekle, arile i drhtale ma jednom mestu.
Ah, apnu Bjutv Stenton, ta je devojka poloila lice ovde, ma moje srce! ta to moram uiniti? Ah, da! da naem njenog dragana!...
nilia!
I krenula je hitrim korakom, ali ne bi odrala korak s mislima ni da je imala krila ili brzinu vetra.
Skrenula je za ugao u glavnu ulicu i stala se provlaiti meu uurbanom masom. Tu i tamo stajale su grupice mukaraca koji sw o neemu
uzbueno razgovarali. Ona shvati da se govori o nekoj tui i borbi. Ponekoji je pozdravi i upiti joj feoju rdije, ali ona nita ne u. iroka
ulica inila joj se neoibionom, tamoam, simornom, siveftla bdjetavim i utim, vetar
otrim, tmasta ljudska plima grubom, divijoim, poivineinom, neuravnoteenom. Iznad svetala lebdela je neka senka ali to ne bee ni plat
noi ni tamno i pusto nebo.
Noge su je mosile poznatim putem, ali joj se inilo kao da ne poznaje ovaj Benton.
Neko sam i ja bila kao Eli Li! ona apnu. I to nde bilo davno.
I sve tamna plima ljudi, urbe i buka, vetar i praina, i mirkava svetla sve se povue i avetimski preoblii u sliku prolosti obdarene
mladou, nadom, ljubavlju i domom. Videla je Bjuti Stenton sebe, kad joj je bilo osamnaest godina, da, tada je ve imala tu lepotu koja e
joj doneti propast videla je sebe u koli, gde je bila omiljena meu mnotvom mladia i devojaka u domu svom, gde su velianstveni hrastovi
bili iipkaini mahovinom i gde je sita ra kua u kolonijalnom stilu odjekivala pesmom sestre i bukom brata, gde je majka mila lica i blaga
glasa...
Oh!... Majko!
I kod te rei uiim joj se da se tamna plima ljudi die i na nju ide, da gazi njene svete uspomene istom brutalnou i meumitnou kakvom je
upotrebila njeno telo.
Samo prodorna bol te uspomene ostaje Beauity Stentonovoj. Ona je delom Bemtoma. Noge joj gaze rasklimane daske nogostupa tog i
velikog i gnusnog naselja uz prugu. Moe da ustukne od cereka i dodira, ali je svejedno oma tu, oma je deo ovog mranog, tmurnog i
razvratnog ivota. Ona je araf na toku, zrnce praine na vetru, komadi mesa i krvi namenjen" gladnom drelu divljeg i prolaznog
monstruma roenog napretkom.
urne su noge njene nosile nju i poruku koju mora izruiti. nili! Zna otna gde (e ga maci. Cesto ga je gledala kako se karta, gledala ga
udvek s mekom tugom, znajui da on me spada u ovu sredimu. Njegova indiferentnost je zapanjila i acinula njenu profesionalnu tatinu.
Nikad se jo mije desilo da je neki mukarac indifeiretitam prema njoj! Gledala je mukarce kako se tuku zbog jedinog njezima osmeha
osmeha poruge! Ali me nilia! Purama mezimin
je arima on bio kamen, premda ljubazan, dobar, pun potovanja. Svaki se put ona oseala nekako postienom kad je on stajao pred njom
otkrivene glave. Bjutr Stenton je ve odavna zaboravila ta je to potovanje a ipak, upravo joj je potovanje bilo potrebno, za njim je ona
udela, Mladenaki su porivi nadiveli sve drugo te su od njena sadanjeg ivota stvarali providan grob. nilievu indiferemtnost nije trpela, a
nije uspela da je savlada. Strast njena, roena u toj vrelini ivota u Bemtonu, sagorela je, unitila se u sukobu s boljom i plemenitijom ljubavi
jednom ljubavi otkad je postala enom. Ona bi za nijega robovala. Ali je onnju odbacio, obuzet svojom tajnom, kreui se prema nekoj
svojoj kobi, moda i izgubljen poput mnogih u tom mestu.
A sad je ona doznala da je njegova tajna ista ona stara ljubavnabol to je mnoge poslala beskonanim i nemirnim stazama. Eli Li! I on je nju
drao mrtvom!
Pored svih gorina, ivot ipak krije izvesne asove najslae radosti. Evo, sudbina je bar malko milostiva prema njoj Bjutv Stenton. S njenih
e usana nili uti da je Eli iva nedotaknuta
njemu verna da ga eka. Bjutv Stenton oseti kao da joj se sama dua vinu od sree to e ona tom dvesti podii niliu duh, omamiti ga sreom,
promeniti njegov ivot i doneti mu spas. Blaenu e dvest uti iz usta ene koju je prezreo. Nakon toga, on. e udvek blagodama srca mislit
na Bjutv Stenton.. Ona e biti orue njegova spasa. Houg i Anklif poginuli su da bi spasli Eli iz kanda podlog Bentoma ali je krajnja srea

pripada Bjutv Stenton. i ona se oplemenjuje njome. Eli Li je na sigurnu u njenu domu. Duiradeovi tigrovi, namameni zlatom, prevroue svaki
kutak u Bentonu, ali se nee usuditi da dimu u njenu kuu. Uostalom, ljaga to lei ma toj kui slui kao luka., spasa ivotu, telu i dui nevine
Eli Li. udni su putevi ivota, pomisli Bjutv Staotom. Da se ona mogla moliti, da se ikad usudila pomadati kakvoj plemenitoj dunosti,
kakvoj rtvi kojom e ublaiti crn i turoban kraj svoga mra
na ivota, ne bi sigurno traila nd mali deo onoga to joj je sada dodelila sudbina sama. Pruena prilika uinila je presretnom.
Odjedared se nala na kraju ulice. Tu su prestada ona dva niza osvetljenih atri i kua. Je li ona pogreila put, je li moda pola kakvom
sporednom ulicom i njome dola do ivdce pustare? Ne, nizovi svetala iza nje jasno kazuju da je to glavna ulica. Ali gle ovde joj je kraj, a
daleko je do eleznike stanice! Kraj nje je i dalje prolazila uurbana gomila. Onda spazi da je pred njom prostor, slabo osvetljen, pun
nekakvih pokretnih prilika, odande odzvanja buka ekia i kola, diu se opori glasovi. Nato se ona seti.
Bentoo se prazni. Skidaju se atre, demontiraju se barake i drvenjare, tovare se u vagone i kola i voze put sledeeg naselja kraj pruge. Benton
je skonao svoje dane! Ovo mu je poslednja no. Zaboravila je da je vlasnik zgrade koju je ona iznajmila rekao kako e sutradan demontirati
kuu, natovariti je u voz i ponovo je postaviti za nju u sledeem naselju. Za etrdeset i osam sati Benton e biti pust, po njemu e jo samo
ostati daaoi podovi, goli drveni kosturi, otpaci i pesak koje e ubrzo odneti pusto. Nestae Benton poput kakve potmule more, a niko iv
nee verovati ta se sve zbilo u tom naselju.
Kao po kakvoj aroliji, nestala je kockarnica u kojoj je nili obino igrao. Bjutv Stenton poe natrag. Nai e ona nilia ma nekom drugom
mestu moda je u takozvanoj Velikoj atri.
Taj je lokal bio neuobiajeno krcat. Ako ne po broju ena, po veselju i zlatu, a ono po broju prisutnih mukaraca podseao je na jueranji
dan, kad je bila isplata. U kockarnici su svi stolovi bili zauzeti.
Zlatne kose nepokrivene, bele puti, ozarena lica i neobino tarnnia oka, ula je Bjutv Stenton u prepunu dvoranu. Na njoj je opet bola sva
lepota njena devojatva obogaena lepotom ene koja je u svom odsudnom asu doivela najlepi preobraaj. Kao ena opaka, zanesena i
povreena, nije uspela da nilia navede u (napast a sad, kao ena dobra, s istim motivom, zadobie njegovo prijateljstvo, njegovu veitu
blagodarnost.
Stentonova je odudvek zapinjala za oko svakome, ali jo nikad nije tako privukla svaiji pogled, nalik kakvoj bljetavoj baklji to je planula
usred mrane sobe.
Cim je spazila nilia, zaboravila je na sve oko sebe. On se kartao. Nije uzgledao. elo mu bilo mrgodno, sumorno. Ona se primaknu zastade
iza njega. Neki igrai pozdravie je, onako intimno, kako njoj dolikuje oa alost. Onda se nili okrenu nakloni joj se na onaj svoj uljudan
nain. Njome je uzbuenje maralo. nili e joj u svakoj prilici ukazati potovanje.
Srce joj bilo prepuno. Jo nikad nije uivala u ovakvu momentu. Sad e ga ona odvojiti od zlokobna i opasana ivota logora podarie ga
darom neizrecive sree vratie njega cela velianstvenom delu izgradnje pruge.
Drhtavu je ruku poloila na njegovo rame prignula se mada nj.
Nile... poite sa mnom ona mu apnu. On odmahnu glavom.
Da... poite orna ponovi, glas joj zadrhtao uzbuenjem.
Umorno, s trpeljivim jadom, on odloi karte na stol, te uzgieda. U njegovim je tamnim oima bilo i neko iznenaenje i neto nalik suuti,
kako se ojoj ".: uini.
Gospoice Stenton... oprostite... ali, shvatite me... Neu!
Onda se okrenu, uze karte i nastavi igru.
Bjutv Stenton oseti kako neto naglo acnu. Kao da je kakva studena pomisao htela ui u topao i svetao duh. Nije mogla nai glasa. Nije
mogla svladati uzbuenje koje je bilo zatnelo. Otkazae joj enski duh, taktinost i poznavanje mukaraca.
Nile!... Poite sa mnom! slomljeno je izustila. Kod mene je...
Neko se grubo nasmeja. Taj smeh ojoj nije predstavljao nita, ali je spazila kako je delovao na nilia. Lice mu zaplamtelo, ake mu stistruue
karte.
Cuj, nili naceri se grubi jan to se nasmejao ne brini ti za nas. Samo poi sa svojom prijateljicom Tamo igra ma ist dobitak, to je bar jasno.
Nile skoi i oveku tresnu karte u lice, potom ga oamari tako estoko da se ovaj izvrinu sa stolice.
Treska utia prostoriju. Svi se okrenue da vide ta se zbiva.
Nile je stajao, desna mu se ruka pretei spustila. Onaj njegov suigra ustade kleo je, ali ni ne mrdinu da trgne revolver.
Bjuti Stenton ne bi bila u stanju ni radi spasa ivota da izree ono to bi htela rei. inilo se kao da se pred pom najednom stvorila nekakva
skroz neoekivana prepreka.
Nile... poite sa mnom! Samo jeto mogla izustiti.
Neu! on prasnu estoko uz gestu odvratoosrti i gneva.
I taj pokret njegov, povezan s bezoibratinom onoga kartaa, objasni Stentonovoj ta misle svi ti mukarci oko nje. Lude! Lude! Nekakva je
ognjena promena zatreiperila njenim uvstvima, ali ona obuzda. nili joj okrenu lea. Gomila je to videla, pU!e smeh. Stentonova oseti kako
joj krv vrije, kako joj se ponos buni. Neshvaena je, ali je li to njoj vano? nili poe, ali ga ona uhvati za ruku zadra ga, pokuavajui da mu
se pnimakne, da mu neto apne. On strese njenu ruku sa sebe. Lice mu bilo pocrmfje
besom. Podie jednu ruku gestom koju e svaka ena shvatiti i zamrziti. Silno je ta gesta njegova delovala na Bjutv Stenton. nili misli da mu
se ona namee. Njemu je njen pogled, apat, dodir, znaio isto to i tim surovim ljudskim zdverima to su zazja
te se cere i sluaju. Najlepi, najslai i najplemenitiji momeniat to ga jeikad doivela izdbliava se u samu gorinu, muindnu, odvratnost.
Morae progovoriti otvoreno i glasno, mora ga naterati da shvati.
Doite k meni!... Eli Li!provali iz nje,al:i odmah, kao da je gromom zgoetita, glas joj otkaza ona se ukoi
Promena je na niliu bila munjevita i uasna. Ne ozari ga shvatanje, nego ga bes pretvori u zaprepatena, razgnevljena oveka pepeljastosiva
lica, probodena bolom, to se naizgled opravdano revoltira zbog svetogra.
Droljo!
Glas njegov nabaci se na nju tim gnusnim imenom, jedinim nazivom koji je mogao uspaliti i saeci njenu duu do paklenskog revolta. A on,
onako pepeljastosiva lica, uarena oka, kao da bi je hteo ubiti. I udari je, estoko je udari preko usta.
Da vie nisi izgovorila to ime!
Strah se njen ojedared rasplinu. Slepo je izletela na ulicu. Jednom pade spotakla se preko nekih ina. Oko nje su svetla igrala kao u vrzinu
kolu ulica se njihala buka je tek jedva dopirala do njenih zagluenih uiju spodobe unaokolo bile su kao nestvarne, nerazaztnajne.
Udario me! I nazvao me droljom! dahinula je. I oduevi janje njeno prijanje ishlapi kao da ga ndgca oije ni bdio. Raspali se do vrhunca
strast njena stvorena godinama ljage i zla ivota. Pakla mu! Dau ga izbosti!... Gledau ga kako crkava! Ruke hou da natopim njegovom
krvlju! Da mi umire pred nor gama i da mu pljunem u lice!
Tako ona dahtala i glavinjala ulicom prema svojoj kui. Neima mrnje tako strastvene, jezive i estoke kao u propale ene. Sama se krv njena
pretvorila u ljuti otrov. Mukarci joj naneli zlo, upropastili je, uvaljali je u blato. U toku njena mrana ivota, svi su mukarci, to ih je ona u

dugom nizu upoznala, jedan po jedan od nje otkidali pomalo dobrog i vrlog u njoj, a zauzvrat za sobom ostavljali po komad zla. Oni su je
nainili takvom kakva jest. Dua joj je bezdani pomor, crn i gorak poput Mrtvog mora. Srce joj je vulkan! to vrije i kljua, pun suprotnih
vatara, Telo joj je bunite na koje je Benton prosuo svoj talog. Na njenim je pleima bramen teak koliko sve elezo i sav kamen to je
ugraen u onu golemu eleznicu. Ti crni potoci ljudi to kraj nje prolaze ulicom, te zdveri ljudske, ti grubi, maljavi rafooitnici nali su u njoj
i njoj slinima snagu ili podstrek da izdre, da grade, da napreduju. A jedan meu njima, neurnain,
$
sebian, nemilosrdan, jedan jedini koga je ona odista volela, kome "je ona pola samo zato da bi svojim nesebinim odricanjem njemu danela
sreu taj jedan dao je njenoj molbi gnusno tumaenje, taj je udario pred omom surovom gomilom, nazvao imenom koje njen soj nipoto ne
oprata, imenom koje pojaruje sve paklene sile i besove.
Oh, da mi ga je sasei na komadie... izmuiti ga.... iva ga ispei!... I ni to ne bi bilo doista!, dahtala je ona.
U duhnoezin, koji je donedavna bio uisreisreeni na svesnu spoznaju svoje snage u dobroinstvu, stadoe plamemim blijeskom uskakati
hiljade opakih misli. I nato naie najgora od sviju, misao vodilja kao potekla pravo dz sama pakla.
Bogamu! Stvoriu od Eli Li ono to sam ja! Stvoriu bie koje je on udario... stvoriu drolju kakvom me nazvao!
Nestalo je ene u Bjutv Stantom. U tom je trenu u njoj ivelo samo ono bie koje su mukarci stvorili od nje. Znala je samo za jednu re
osveta! Nita joj nije umorstvo! ivot joj je samo neumitan, neobjanjiv, neverovatan! tok ljudskih strasti! Razbor inteligentcija, plemenitost,
ljubav, enstvenost, materinstvo sve naslijee njena spola izopaeno je krivim, makaradmim i uasnim naporima kojima je bio izvrgnut njen,
fiziki i emotivni ivot. Ni tigar, ni divljak, ni ljudoder, ni ovek ikakav, mi ivo bie ikakvo ne bi moglo raspolagati takvom smrtonosnom i
neumoljivo strastvenom odlunog u da razori za tako to bila je sposobna samo ona, Bjutv Stenton, gorda ena koja je spoznala koliko je
duboko pala. Tim su putem ivot i priroda njoj pruale oruje osvete. Njena je mrnja bila neizmerljiva. Ona, koja bi bila u stanju da za
voljenog oveka gola i sa smehom ma usnama proe ulicama Bentotna ili pak da izae u pusto i tamo umre, nosila je u sebi onu
neshvatljivu i misterioznu strast jedne propale ene uas se mogla pretvoriti u sam oganj, u poar, u koban vetar, u propast. Ognjem e saeci
mukarca, ledom ledenim uibiti enu.
Stigla je do kue i ula. Slavlje poslednje moi Bentona ve se pretvorilo u razvrat. Ona se dobro sakri u senci iza irokih vrata i stade ekati.
Dau ovaj klju prvom koji naie!, ona siknu.
Noge joj bile nesigurne. Celo joj se telo treslo. Svetla u predsoblju kao da su imala crveo odraz. ekala je. Nekoliko ljudi izae. A onda na
vrata ue jedna visoka spodoba krupna koraka.
U grudima Bjutv Stenton kao da prsnu nekakva vatrena kugla. U onoj je spodobi prepoanala niajrazuzdanijeg, najeeg i najopasnijeg
oveka u Bentonu Rieg Lairva Kinga!
Ona iskroi i po prvi put u kaubojevu prisustvu ne oseti onu udnovatu turobnu jezu koju je on izazivao kod nje.
Oi joj odmerie Kinga. Visok, vitak, gibak, nehajan, uspaljena rumena lica, plava oka to se iskri i raskutrane rie kose, bio je prava slika
svoje prirode lep rii avo, to se ne boji ni ljudi ni smrti, to paklenski divlja spokojno i neustraivo.
Bio je napola pijani. Stentonova je unela mamah oceniti svakog mukarca koji bi tek zakroio kod nje. Ono to je spazila na Kingu
dometnulo je njenoj mrnji i poslednju, najviu radost. Da joj je bilo dato da bira meu paklenim zatanicima u Bentomu, otna bi zaizvesno
iziabrala upravo ovoga kauiboja.
Leri, imamo novu devojku ona mu ree. Hodi.
Brovee, gospoice Stenton on otegnu. Tek je ovla duvao, kako to radi pijao ovek, a licem snu pree deaki lukav, ustar osmeh.
Lakim je korakom krenula, vodei ga sa sobom. Ali je njegov revolver doticao, od toga marala nekakva sitna jeza. Proli su hodnikom i uli
u prostrano predsoblje, kroz otvorena vrata videla se glavna dvorana. Bjutv ugleda meu prisutnima i nekakva udna, mrka i ustra lica, ali
im ne obrati panju u svom uzbuenju. Povela je leria uza stube, pa niz hodnik do ugla gde ga je sekao drugi, popreanhodnik.
Uzmi ovaj Klju! oma mu apnu. Ruka joj se tresla. Osetila je svu crninu i nakaznost svoga bia. Kao da je gnala sama crna dua Baritona.
Bila je posve druga ena. Evo njene odmazde pokvarenom svetu, evo smrtnog udarca niliu. No, vie nije mogla progovoriti, Usne joj bile
suve. Samo je prstom uprla u vrata.
Saekala je da kaubojeva vitka prilika duga koraka stane pred prava vrata. I onda pobee.
Poto je ona lepa ena golih miica za sobom zaklopila i zakljuala vrata, dugo je Eli Li sedela kao u ekstazi, unapred uivajui u srei
sastanka s niliem.
Meutim, postepeno su se meu njene matarije stale uvlaiti i druge misli. Mala sipavaa soba doimala je se nekako udnovato, a ona nije
mogla sebi objasniti nti kako ni zato. Nju nije bilo strah to se nalazi tu, bilo joj zapravo drago. Da, strahuje od Durandoa i njegove bande,
ali je uverena da je blizu as njena konana spasenja. Moda je Durando zajedno s nekim svojim ljudima ubijen u borbi s Hougom. Ona se
seti kako je ula Durandoa kad je naredio svojim ljudima, Fresou i Mulu, neka pou naokolo ulicom, Ta dvojica sigurno nju trae ba ovoga
asa. Ljudi su videli nju i Aoklifa, nee dugo proi, pa e se otkriti njeno skrovite.
No, usprkos ovakvim mislima, Eli se od vano drala. Nala se usred jedne krvave i jezive stvarnosti. Oni su smeoni ljudi, njoj posve
neznani, zagledali lice njeno, uputili joj jednodva pitanja, potom su poginuli za nju. Sve je bilo krajnje neverovatno.
Nedaleko od nje, u onom salonu, lei Anklif mrtav. Eli pokua da ne misli na njega da ne misli oa kakav je on nemilosrdan nain
ubioMeksikanca da ne misli na suprotnost to je leala izmeu njegova ina i njegova ljubazna glasa i ponaanja. Pokuala je da ne misli na
kockara Houga na ono njegovo kao iz elika izliveno lice kad je dobio Durandovo zlato, na njegov neobian, napet pogled kojim
joj se zagledao u oi as pre borbe. Bilo je neeg velianstvenog u Anklifovu podvigu da umirui nju dovede dovde, do zaklona i neeg je
velianstvenog bilo u Hougovu delu kad se ispreio pred bandu. Eli je pogodila da su se ta dvojica borila i poginula ne samo za njenu ast i
ivot, nego i za neto to su nosili u sebi.
Sobica u kojoj se nala, predstavljala je Elino sklonite, ali je u njoj ipak neto pratiskalo, kao u onom salonu gde je Anklif izdahnuo. Ali
zato? Ovde nema teskobe pred licem smrti. I ona se ve navikla na neposrednu blizinu smrti. A opet koa joj se jei u toj sobici.
Po sobici se videlo da u njoj niko ne obitava da se u njoj me stanuje, ne ivi. No, bio je u njoj pametaj, isti onakav kakav je Durando kupio
za nju, i bila je ista i udobna. Ipak, Eli se nekako acala da ita dodirne. Kroza senke dopirao je onaj mufeao, udoviain, nesuvisao huk na
koji se ona navikla estoka i nametljiva meavina muzike, pesme, razgovora i koraka, potaknuta i proeta jedinstvenim duhom. Ovdaonda
inilo joj se da iz daljine dopire lupa ekia i dasaka to padaju.
Sigurno nije dugo u ovoj sobi, a ve joj se ini da su minuli sati. Ona ena sigurno e se brzo vratiti s niliem. Sama je ta pomisao odagnala
sve ostalo iz njena mozga, te je samo drhtala u nadezljivu iekivanju, u bolmoj udnji.
Iz njene nervozne rasijampsti tre je bat koraka. Neko se primicao hodnikom. Srce ludo poskoi ali odmah i klonu. Koraci prooe mimo
vrata. ula je mukao, moleiv glas mukarca i upalj, vriskav smeh ene.
Noge su joj stale klecati. Napor, napetost i enja prerasle su njene snage i njome sad zavladase obratna uvstva. I odve se prepustila
nadama.
Odjedared kvaka ma vratima zastruga pokrenu se. Nepomina nasred sobe, Eli je iekivala guila je napetost. Neko hoe da ue. Je li to
moda nili? Mora biti! Napregnuto "uho njeno odu kratko i teko disanje zakripao je klju u bravi. Ukoila se Eli, srce joj skoilo u girlo. I
onda se stala tresti kao list ma voda.

Taj to je pred vratima nesigurno okree klju u bravi. Onda brava kljocnu, kvaka se okrenu, vrata se otvore. Ue visok mukarac, zatetura
unutra, pognute glave, vadio je klju iz brave. Zatvorio je vrata, pa je digao glavu.
Eli prepozna ono rumeno lice, one oi to se iskre, onu plamenu kosu.
Leri! ona krikmu, a srce joj htede pui.
Poletela je da mu padne u naruaj, ali naglo stade pred njeigovoni estokom kretnjom. Leri naglo ustuknu isprui jednu ruku. Lice rnu bilo
uareno
nikad ga Eli nije videla takva. Na ojemu izibi nekakvo glupavo zaprepatenje. Polako se ruka injegova podie, pree preko usaoa, proe kroz
onu riu kosu potom, brim pokretom poe prema vratima, kao da bi kauboj hteo napipati neto tvrdo, stvarno.
Evo ih opet preda mnom! on izmuca.
Oh, Leri... Ja sam to, Eli Li! ona krikmu pruajui ruke.
Spazila je kako se boja gubi s njegova lica. Celo mu se telo trgnu kao jednim okom. Tekim je korakom zakroio..jednomdvaput prema njoj.
Njegov je pogled bio kao u oveka to s nevericom bulji u prikazu. Ispruio je drhtavu ruku.
Nisam nikakva sablast, Leri! Zar me ne poznaje! ona izmuca.
Zaista, drao je duhom. elo mu se orosilo krupnim grakama znoja.
Dragi moj riokosi! ona tronuto apnu s osmehom radosti i bola. Znae odmah da je to ona, kad mu je progovorila ovako, kad mu se obratila
tako kako mu se niko ne bi obratio.
Onda ona spazi da je kauboj doao k sebi. Ona ga zagrli, dade ouska ludoj i dugo oekivanoj srei. Tamo gde je Leri, bie i nili.
Eli... masi valjda ti? on promuklo upita stiui je uza se.
Oh, Leri... jesam, jesam... i umirem od sree!
ona je aptala.
Pa onda nisi mrtva? on e opet u.neverici. Kako je Elinu uhu bio sladak onaj njegov do
broznani junjaki naglasak!
Mrtva? Nisam!... Pa, poljubila sam te!,., a ti mi jo nisi uzvratio poljubac
Osetila je kako mu se grudi nadimaju kad je podigao s tla i poljubio je deaki nespretno.
Pa... doao je smak sveta, nema ta!... Ah, moda mi je za sve kriv viski!
vrsto je stiskao, prigibao se nada nju, ogledavao se unaokolo, pa opet gledao u nju, odmahivao glavom, te opet gunao i mnnao
zaprepateno.
Rii dragi... gde je, on, gde je nili? oma je apnula uinosivi celo srce u glas svoj.
Om je pire ti i Eli oseti da se neto promenilo na njemu. Telo nje jyo kao da se skupilo najpre, potom se. stvrdmulo. Najzad, zadrhtalo je kao
od uboda.
Gospode! on zakrklja zapanjeno i uasnuto. Eli, zarti... ovde?
Da ja sam ovde tupo potvrdi Eli. Njemu i same usne poblijeie
Rii, ta je, ta se desilo? ona izimuoa krei, ruke.
Ojedared skoi na nju. Grubim, eleznim stiskom odvue je pod samu lampu i prodornim se oima upilji u oj u. Prignu se blie. Eli se
prestravila, ali je bila i kao omaijana. Svojom udnom, prodornom snagom i oapetoscu, pogled njegov je prosto bolio. Bi joj nesnoljiv.
Eli, gledaj me on eispotiha i tvrdo. Gledaj, jer ne verujem da e jo dugo iveti!
Stala se oemono trzati. Bio joj je mrk i straan.
. No, nije se mogla odupreti ni snazi njegove ake,
ni moi njegova pogleda. Smirila se i zagledala mu
se u one udno uspaljene oi. U hipu se bio posvema
promenio.
Leri... da nisi... pijani? ona protisni.
Bio sam, ali sam sad trezan.. Devojko, poljubi me jo jednom!
U udu i strahu Eli ga poljubi, ovaj put se ona zacrveni do, uiju.
Jo nikad... nisam bila tako sretna ona apnu. Ali ti me plai Laray... Ja sam...
Sretna!uzviknu Leri. Potom je pusti i uspravi se teko diui. Neto tu nije u redu, smrdi mi po paklenskoj lai, ali ne od tebe.
Leri, nemoj me muiti. Umrla sam od enje. On, reci mi gde je nili!
Kakav joj je neobian, neshvatljiv pogled uputio!
Eli... nili je tu, u Bentonu. Mogu te odvesti do njega za deset minuta. Hoe li?
Da U hou!... rii! Umreu ako me ne odvede odmah! orna kritomi bolno.
Opet se Leri nagnuo oada nju. Ovaj put joj uze ruke.
Koliko si dugo ve ovde... pre nego to sam ja doao?
Pola sata, moda moda i manje. Ali se meni inilo straoo dugo,
Zna li ti... kakva je ovo kua ta znai ova soba... u kojoj si ti sada? on nastavi veoma tiho i muklo.
Ne, ne znam ona namah odvrati. Na usne joj navrnue pitanja, potakla ih nenadana radoznalost. Ali ih ne izgovori, spreena udnovatim
Loirvevim dranjem.
I nijedan mukarac nije... uao ovde... pre mene? Ja sam prvi?
Tako je.
Rii King kao da se borio sa sobom s uticajem pda to ga je ispio s onom tako tekom, crnom i zlokobnom atmosferom sobe.
ivtnula je Eli gledajui gde se napokon licu njegovu vraa sjaj i osmeh njoj tako znam i drag. udnovato Leri King kao da se raduje, kao da
je blago dar an zbog neega to prevazilazi mezino shvatanje! Opet je privukao k sebi. A Eli, koja je bila eljna da ga shvati, da mu se
zagleda u samu duu, zaudi se zato an naizgled krije oi od nje.
Pa... sve mi se ini... da sam bio gadno pijan on e krzmajui. Da, grdna mi je to mana, Eli... Kad sam pijan... onda mislim na svakakve
bedastoe... vidim zmije, privienja... Okandu se pia, Eli... Nikad ga vie neu ni pogledati, samo mi ti sad oprosti.
Glas mu bio promukao, ali nean, kao da e grunuti u pla, pa ga najzad izdade.
Da ti oprostim? Leri, brate mili, nema ta da ti opratam... samo me vodi odmah k njemu!
On se ponovo stresao estoko. Zadrao je u naruju jo asak, onda je pusti i ustuknu od nje. Eli je u njemu sad videla onog istog starog,
spokojnog i leernog, ali i opasnog Lerija, kakav se pokazao onog dama kad su neznanci dojahali pred Sliogerlendovu brvnaru.
Eli... ona ena, Stentonova... ona te zakljuala ovde?
Jest. Onda je...
Uutka je Leri jednim naglim pokretom. Culp se kako se neko kraa hodnikom. U Alde oive strah od Durandoa i njegove bande. Najednom
se seti da Leri sigurno ne zna pod kakvim je okolnostima dola ovamo.
Kauboj otvori vrata i izviri. Onda se okrenuo, plave oi njegove zasjale su bistro i hladno!

Sad u te izvesti odavde on. apnu. Hoda. Izaoe. U hodniku nije bilo nikoga. Na uglu gde
su se kriala dva hodnika, &ary zaistade i osluhnu, uo se samo mukao mrmor glasova.
Leri, vano je da ti neto kaem apnu Eli. Trae me Durando i mgegova banda. Zna ti njih? Frisko, Muli, Black, Days...
Znam, znam on odvrati. Jadna devojice! I onakve gadove ima za petama! A Stentonova!... Sad mi je sve jasno... Rekla mi je: Leri, imam
ovde jednu novu devojku... He, Bjuti Stenton, loe ti je ovo delo... prokleta ti dua bila!
Eli drui zausti da neto kae, ali joj kauboj opet dade zinak neka uti. No, i bez njegova znaka ona bi uutala, gledajui ga kako odjedared
postaje nekako straan, divlji, krvava i smrtonosma pogleda.
Eli, kad vaknem, sakrij se iza mene i ne odmii od mane ni za stopu. Sad krenimo.
Poveo je hodndikom pa sai doli do poetka stuiba. Odozgo se videlo ono prostrano predsoblje i ulaz u plesnu dvoranu. Dole je bilo puno
mukaraca i ena. Leri se nije urio, kroio je nemarno, ali je Eli
oseala kako je sav napet. Dole bila i Stentonova, u jednom se asu ona okrenu, pa vikinu krikom od kojeg se Eli lecnu. Zar je ova bleda
ena izbezumljena pogleda i zgrena lica ona ista to je pola po nilia? Eli se stala tresti. Oi i ui njene primale &ve s jednom zapanjujui
pojaanom otrinom. Od krika one ene sva su se lica okrenula prema stubama, nastala je tiina.
Stentonova potra do stuba, krenu uz njih pa stade te strastvenim pokretom podie jednu ruku.
Kamo vodi tu devojku? dreknu ona kripavo.
Leri poe niza stube vodei Eli.
Vodim je niliu.
Stentonova vrismu i zaloimata rukama. Zaista je to bila ena posve drugaija od one na ijim je grudima Eli drala glavu.
Ne! ona vnisnu nee je odvesti niliu!
Kauboj je silazio polako, oprezno, ali nije zastajkivao. Eli spazi gde neki ljudi izleu iz prepune plesne dvorane u prostor iza Bjuti Stantoo.
Bila su to mrka, gnusna, po zlu zinana lica Frisko, Muli, Black! Eli stisnu miicu kauboj u, da ga upozori, a on je pusti i dade joj znak neka se
zakloni za njim.
Bjuti, mii mi se s puta! izdera se Leri. Glas mu odjeknu divljom, bespotednom notom gromko je pukao i ukoio sve prisutne osim one
pomamine ene. Lica zgrena i grimizna od besa, oiju uagrenih kao u grabeljive zdveri, ona se zaleti pravo na kauboj a ne marei za
revolver to ga je on uperio preda se.
I on pritisnu obara. Uz mukao i uasan krik, Bjuti zatetura, pogled i lice joj se izmenie. Onda pade treskom, uta joj se kosa rasu a bele
ruke raskrilie. U muku to ga izazva uas, leala ona tako, jo svesna, zurilaje u kauboj a pogledom u kojem je Healo nekakvo jezovito
shvatanje, dok se na njenoj beloj haljini irila velika mrlja krvi.
Leri King ne zadra pogled na Stenton ovoj, nego produi miza stube sad je ubrzao korak, a drao je Eli iza sebe. Izmeu ondh to su stajali
kao skamenjeni prvi se trgnu Frisko, slepom, neumnom gestom div pokua trgnuti revolver. Prasnu leriev veliki kolt, pade Frisko kao
gromom pogoen, a u omaijanoj gomili nasta rusvaj. ene zavritae, n "Skarci drekoue i svi se bezglavo zaletee natrag u dvoramu.
Leri okrenu hodnikom to je vodio k izlazu. U asu kad je poao tim hodintikom, Muli i Black zapucae i pogodie ga. Eli, koja se vrsto
drala za njega, oseti kako mu se streslo telo. Sa dva brza hica Leri ubi obojicu. Muli pade i telom poprei prolaz. Eli se spo tace o njegovo
telo i pogleda mu u krupnu glavu, crveno lice, velike, volovske od koje su se jezovito izbeile, videla ga kako izdie.
Kauboj je sada iao jako brzo. Grevito stiui njegov kaput obema akama, Eli ga je sledila. Prolazom uplje odjekoue puanji, s ulice se
zaue muklj uzvici. Eli je guio smrad izgorela baruta. inilo joj se da joj se krv zgruala. Videla je kako izbliza i iz daljeg sevaju crvani
plamenovi prola je kraj jednog oveka koji se batrgao na podu i urlao osetila je kako se Leri trgnuo kao udaren, onda je neto vrelo okrznuto
njeno rame. Kroz leria je proao "metak, zario mu se u grudi i iziao na lea. Glavinjao je, ali je iao dalje. Drugi je ovek leao na samom
pragu velikih izlaznih vrata, glava mu bila pala na stepenik, bledo Lice bilo mu u krvi. Kraj zgrene ake njegove leao je revolver koji se jo
dimio. Eli prepozna Daysa.
Leri King istetura ma praznu ulicu, pogleda lijevo i desno.
Pa... to je otprilike sve! rasteginu on muklm krkljajem.
Onda brzo poe, klatei se, glavinjajui, drei Eli. Udaljili su se od svetala. Eli je tek upola bila svesna nekih prilika koje su se micale ispred
njih i preko ulice. Jednom se u strahu oglednu da vidi da li ih gone.
Kauboj zastade, pa se nasloni na jedan zid. Bio je bled, ali mu je na usnama leao osmeh.
Bei... Eli! on apnu.
Ne!... ne!... ne! ona odvrati grabei ga. Ranjen si!... oh, Leri!... kreni!
Reci... drugaru... niliu
Glava mu pade, telo mu sklizinu niza zid, srui se na tlo. S njegova siva lica iezao je ivot. Leri
King Rdi doekao je smrt s revolverima u rukama, u svom poslednjem dahu izgovorio je ime svoga prijatelja.
Oh, Lairy!... Leri! zakuka Eli.
Nije bila u stanju da potri, teko joj je bilo ak i zakroiti. Nad njom se nadnee nekakve mrane prilike. Snaga je izdade, ona se zanese, i
ve je padala kadli je pograbie neije ake..
Nad njom se prigibalo avolsko lice Durandovo, uagrendh oiju.
Bjuti Stenton otvori oi i spazi gde se nebo plavi izmeu poderotina na izlizanom atorskom krilu. Sve joj se uini nestvarnim, taj joj je
dojam jo bio pojaan neuobiajenom tiinom koja je vladala oko nje. ula je samo tihi, sumorni suanj peska gonjena vetrom. Gde je to?
ta se desilo? Je li ovo samo naroito dubok i straan san?
Bila je ukoena, nije magla maknuti. Kao da je dri nekakav ogroman teret. Telo njeno kao. da je golemo, puno neke tupe, grozne boli, nogu
ne, osea, umesto njih uti samo nekakvu jezivu studen.
Polako se ogledala. Da, ona je u nekom atoru, u jednom naputenom, starom, iscepanom i prljavom atoru a lei na goloj zemlji. Kroz jednu
iroku poderotinu ugledala je komad tla pokrivena daskama, drvenim kosturima zgrada i gomilama otpadaka. Onda joj do sdvesti dopre
sumorna stvarnost. Benton je ispranjen. Benton vie nije nastanjen. Sve se iz njega iselilo i kue, i atre, iljudi.
Dok je bila u nesvestici, preneli su je pod ovaj naputeni ator valjda su je drali mrtvom. Pokrivena je jednom kunom haljinom onom koju
je najpre oblaila izjutra im bi ustala. Na njoj je jo bela haljina koju je imala sino da li je to bilo sino? ali su s nje skinuli sav njen nakit.
Onda se ona seti kako su je digli j poloili na neki divan, kako su nad njom plakale njene devojke, kako su zaprepateni mukarci prilazili,
gledali u nju i neto meusobno govorili, Shvatila je samo kako je rana od kaubojeva metka smrtonosna, i kako se on kroz pucnjavu probio
na ulicu gde je meutim pao mrtav, a devojka je ponovo pala u ake Durandou.
Sad je Bjutv Stenton shvatila da su je pustili samu pod maputeini ator u naputenu gradu da tu umre. Sad je jae osetila tupu bol. Ali joj u
dahu nije bilo ni straha od smrti, ni pomisli na bol. U njoj se odjedared probudilo kajanje. Kako je ivot isticao iz nje, zlo je nestajalo. Da je
mogla birati izmeu spasa svoje due i mogunosti da nili bude kraj nje u njenu zadnjem asu, da mu ispria istinu, da ga zamoli za oprotaj,
da umre oa njegovom rukama, ona bi izabrala potonje. Kad bi samo hteo naii kakav vojnik, pre nego oma umre, da naie.neko, kome moe
poveriti jednu poruku? Kakav grobar! Jer velika pruga Uinion Pacifik sahranjuje one to umiru kraj njezainih okrvavljenih ina!

Utrnulim, rukama pretraila je depove svoje kune haljine i najzad nae mali notes s olovkom. Onda je skraenim prstima, adi ivom
sdveu, stala pisati niliu. Kako je pisala, u svaku je re umosila deli bola, kajanja, tuge i ljubavi koju je oseala. A kad je zavrila poruku i
poloila notes tnia grudi, prvi je put mafeom: mnogih godina spoznala mir.
Izdrala je fiziku bol i agoniju nije kriknula, nije zakukala, nije se molila. Najvei je deo njenih emocija i preostala ivota uao u otnu
poruku koju je napisala. Seanje joj je prizvalo samo nedavne momente: kad je gledala kako Amklif umire kad je pritisnula nevinu devojku
na grudi koje su odudvek eznule za detetom kad je nili kirivo shvatio u svojoj upravo grdobnoj gluposti kad je udario pred onom isceretnom
ruljom te igosao vrelim igom one jedine jedime rei kad je ona, na vrhuncu morbidne i imitavajuie mrnje, mrnje propale ene koja je i
telom i duihom tupila u se srnee i otrov to ga siju razvratnici, neoveno predala Eli Li u ruke ovekia koga je drala najpomaminijom,
najizopaenijom i najopasnijom zdveri Bentoma i kad je taj Leri King, koji je po nekoj udnovatoj fatalnosti postao isto toliko velik koliko je
bio razuzdan, izaao sa Eli i naletio na nju kao kakva crvena, grozna smrt.
Sad se setila kako je udvek, u nazonosti onoga kauboja, oseala nekakvu studenu jezu i maranje. U njenoj je utrobi sada leao takav isti
out munog, ledenog, smrtnog, i to bee smrt. Znai, jo onda je (nasluivala svoj kraj, ali nejasno, mutno.
Leri King je digao teret ivota s nje. Radovala bi se samo da je nili shvatio! I to joj bi poslednja svesna pomisao.
Sdvest joj se sad gubila, ostao je samo animalni poriv za ivotom, ali nejak. I doe omaj poslednji trenutak, to lei izmeu ivota i same
smrti, kad je dua Bjutv Stan ton zalebdela na pragu svoga samotoa i vena lutanja, potom pree i nestade meu sure sene, u veliko
nepoznato.
Naslonio se asey na lopatu, brisao anoj s ela i gledao svoga drugara MIcDermota, Izmeu njih zjapila raka koju su upravo kopali, a u blizini
leala odua, ukoena prilika umotana u staro atorsko krilo.
Mac, neka me avo nosi ako ml se dopada ovaj posao ree Kejsi, svom snagom siui lulu.
Sta bi ti hteo, da bude direktor Union Pacifika, Ljajkane moj? otpovrne mu Mek Dermot.
Ama radio bih ja svaki drugi posao, samo ne bih anao terati lokomotivu. Prokleti vojnici, nikad nita ne rade te lenjine. Zato oni ne bi
ukapali ove mrtvace?
Kejsi, to niko, oe trai od nas. Bariton se juer^ iselio, a i mi emo se brzo ukrcati. Od nas je samo poteno da pokopamo ostatke Bentana.
Uostalom, valjda se raduje to gleda kako taj rii kauboj odlazi za vena vremena pod ledinu.
A zbog zato, molim lepo? narogui se Kejsi.
Nije Ji on na te potegao revolver te si iv premro od straha?
Mac, znaj da sam onda ostao hladan kaono kamen. meni je ao Lerija Kimga. On je bio niliev prijatelj.
Do avola, taj je bio ivi avo, Kejsi! Kau da je on ubio Stentonovu.
M&C kladim se da je prljava la odvrati Kejsi. On jest pucao u Stentonovoj dvorani, ali je miju sigurno pogodio neko od onih to su pucali
n.a njega.
Moda. U svakom sluaju, on ih je dosta pobio. Koga je god pogodio, taj vie nije ni pisnuo ni dahnuo.
Najbolji i najgori posao to smo ga dosad obavili za ovu prugu jest ba to to smo pokopali te hulje.
Krupnom akom Kejsi pokaza red tek pokrivenih grobova preko kojih je vetar nanosio pesak. Onda ispusti lopatu pa se prigmu nad onom
ukoenom prilikom.
Prihvati, mek on ree. Spustie telo u raku.
To je bio ovek! ree Kejsi. Onda zatrpae raku.
Mac, ne bi li bilo dobro cla neim oznaimo !Lerijev grob? Da stavimo na nj kakav kamen, ili da mu napravimo kri i napiemo ime?
Mek Dermot naimrti preplanulo elo i poea bradu punu peska. Oina upre prstom:
.ta vredi, Kejsi? Vidi, pesaik ve pokriva one grobove.
Mac, ti si odudvek bio zabuamt broj jedan. Snai e se kako bilo, samo da ne radi. Dobro, hajdemo dalje.
Brzo iskopae jo jednu dugu i usku raku. Zatim uzee nekakva na brzinu sklepana nosila i pooe prema jednom starom atoru koji P_o
svoj prilici bio jedini to je jo stajao u Bentonu. Kejsi prvi ue pod ator.
Gle! ta li je ovo?
A ta? upita MkDermot.
Zar joj nisi pokrio lice kad snio je poloili ovde?
Dakako, Kejsi.
A sad je otkriveno i na ojernu je drugaiji izgled! Pazi ovo, Mac!
Kejsi se sae i uze mali notes sa endnih grudi. Nespretno ga otvori svojim dugakim i debelim prstima.
Mac, tu neto pie!oo uzvikmu.
Pa onda itaj, ta si zin,uo?x
Mogu, ali nasam ti ba naroito pismen odvrati Kejsi, te se stade muiti da odgonetale sadraj notesa. Odjedare stade i zagleda se u Mek
Dermota.
avola mu paklenog! Pobogu, pa ovo je upuenp prijatelju Nilu ljubavno pismo... ovaj
Onda ga uvaj za nilia i budi pristojan te ga ne itaj.
Podigoe telo Bjutv Stenton i iznesoe ga na sunce. Tragian bee izraz to je ostao na njenu mrtvom licu.
Mac, mora priznati da je bila strano lepa ena ree Kejsi. I dama on dometnu.
Kejsi, ti stalno nekoga ali... Da, bila je lepa ena, a moda i dama kako to kae, ali je za moj raun to bila opaka ena.
Ama, znao sam ja ve odavno da je u tebi izgorelo sve to je dobro u oveku. A uz to nema mozga nj koiliko pile, Mae.
Ah sam pametniji od tebe i kad spavam otpovrne mu Mek Dermot.
Kad je tako, zato nisi video da je ova ena bila iva kad snio je doneli ovamo? Vidi li sad da je dola k sdvesti, napisala pismo Nilu, a onda
uimrla!
Sto mu bogova. Valjda ne misli ozbiljno, Kejsi? viknu McDerniot zaprepateno.
Gasey, mrgodno klimnu, pa se spusti ma kolena i poloi uho na grudi Bjuti Stenton.
Sad je mrtva kao kamen, to je sigurno. Mlrtvu enu umotae u komade atorskog krila, pa
je prenesoe do gole, peane padine gde je spustie u raku do ome u koju su pokopali kauiboja.
Zatrpae raku, pa Kejsi lopatom nabi i poravna pesak. Kad je zavrio, lula muse bila ugasila. On je ponovo upali.
Pa, Bjuti Stenton, bar si dobila grob istiji od svoje postelje... u finom, istom pustinjskom pesku A za kratko vreme niko nee biti u staoju da
ti ga nae.
Prebacili su lopate oa rame i krenuli.
Postojano je vetar duvao s pustoi, nanosio je pesak u tankim slojevima. Popodne proe, sunce zae, preko gole pustoi pdazmula je
sumracima. Zvuka nije bilo osim ukanja peska, jecaja vetra i zavijanja vuka. ama se spustila zajedno s tamom to je pritisnula grob Bjuti
Stenton, S pustoi se setne izduile, tama se sve jae crn jela. Na toj je padini vetar duvao udvek, pesak je stalno sipio i ukao, sve je

pokrivao i neupadljivo menjao lice tla. Pusto je radila svoje. Priroda nije potivala grobove. ivot tamo nlije predstavljao nita. Hladne i
sjajne zvezde beutoo su mirkale iz beskrajne tamnoplave nebeske praztoine. Ali je pored enina poslednjeg poivalita lebdio nekakav
duh ~~ duh nalik noi, nujan, samotan, utljiv, mistian, neizmeran.
I lebdio je rie samo nad njenim, nego i nad ostalim grobovima.
U venoj radionici prirode, obitavaoci tih bezimeoih i zaboravljenih grobova pomeae u prahu i dobro i zlo, te e se u smrti ponovo sediniti
s elementima.
Bentona vie nije bilo tna mestu gde je nekad bio. Na tom su mestu sad kojoti turobno zavijali, lunjali su tamo gde je bila glavna ulica naselja
i vrzmali se oko gomila smiea i drvenih konstrukcija. Nestao je onaj inukao, udan huk koji nije bio ni muzika, ni radost, mi rad. Od
Bentona je ostalo samo ime.
Sunce se podie i osvetli turoban prizor prostran i ravatn prostor s ogradama, daanim podovima i drvenim konstrukcijama meu kojima su
leale naslage otpadaka to ostaju za ljudima koji se urno sele. Danje svetlo ne zatee tamo ni oveka niti ma kakva iva bia. I cio je dan
vetar duvao i nanosio prainu i naslage peska preko prostora gde je donedavna vladao zakon sile, zlata, razvrata, krvi i smrti.
Vlak jedan proe toga dana, iz njega se strojovoa i koniar zauenim oima zagledae u ono to se zvae Bentonom. Izrastao je kao
gljiva, lzgrmio se
poput peane oluje, sobom nosei svoje breme munog rada, strasti i zla. Benton je postao ime udovino ime.
Ali je priroda izgleda bila milostivija od ivota. Jer ona stade skrivati ooo to ljudi ostavie ostatke nastambi gde je sam avo pdrovao
paklenskom gozbom. Doe zalaz sunca, zatim no, upalile se zvezde. Samotna je no bila vetrovita, kao eljna da to bre vrati elementima
krhke ostatke tog velikog naselja.
I mesto ono bi ukleto.
Kejsi napusti Bemiton teretnim vozom. Duga je kompozicija bila sastavljena od zatvorenih teretnih vagona i od platformi natovarenih
kamenom, elezom, ljunkom, pragovima svime to je bilo potrebno pruzi. Lokomotiva se nalazila oa zaelju, nije vukla ve gurala
kompoziciju. Na elu, meutim, bila je platforma krcata ljunkom i izvesnim brojem radnika. Meu ovima se nalazio i Kejsi. Bilo u radu Mi
u borbi, Irac je volio biti u prvim redovima.
Na celom putu od Bentona do kraja dugog i lagatnog uspona u pustoi, bilo je tragova da su Indijanci pokuali isikniviti ine idi na drugi
kakav nain izazvati nesreu.
Znakovi prisustva Sijuksa postali su takva svakodnevna pojava u ivotu radnika, da su ovi ve bili prilino nemarnd i indiferentni. Otud se
deavalo da bi se Sijuksi iznenada okomili na kakve izolirane, nezatiene radne grupe malo udaljenije od teretnog voza, te bi in poklali sve
do jednog.
Vojnici su bili otili s drugim vozovima koji su poneli statiovnike i nastambe Bentona. ^
Kejsi i njegovi drugovi sporo su napredovali prema zapadu. Tirebalo je na mnogim mestima popravljati prugu i staltno pazila da ne naiu
Sijuksi. Oekivali su da ih sustigne redoviti voz s istoka, ali mu ine videe mi dima. Zakljuili su da mu se morala desdti nezgoda, ili je
kakvom telegrafskom depeom zadrani u Medicine Bowu.
Neto pre sumraka teretni voz nae se nadomak temena uspona iza kojeg se pusto zaista sputala u duigim i blagim padinama sve do
podnoja breuljka.
Tamo je na hrptu bite jedna privremena stanica zapravo nekoliko teretnih vagona u kojima su stanovali telegrafist i jedno odeljenje vojnika.
Dok se voz penjao prema tom usamljenom hrptu, Kejsi uoi da iz one stanice neko pomamino mae zastavicom. Onda on dade signal
strojovoi.
Vraki udno ree Kejsi svoim drugaru McDenmotu. ta li onaj mae kad zna da emo svakako zastati?
Indijanci! kratko e Mek Dermot.
To su pomislili i ostali radnici to su se nalazila na platformi. Kad je voz zastao, eona platforma masla se neto dalje od privremene stanice.
S nje iskoie Kejsi i njegovi daruigovi.
ekala ih je grupica ljudi. Telegrafist, mladi imenom Colins, koga je Kejsi poznavao, stajao je opkoljen vojnicima, bio je bled i nespokojna
izgleda.
Kejsi, tko zapoveda ovim vozom? on nervozno upita.
Irac se tako iroko isceri te morae prinvatiti lulu.
Lokomotivom zapoveda strojovoa, zna se, a ljudima ja.
Rantici Sfu se sitali okupljati oko ome grupice, a pristizali su i strojovoa i loa.
Morate se zaustaviti ovde ree Goilins. Kejsi izvadi lulu iz uista i sitade je puniti.
Zar tafoo? on izguna.
Dola je depea iz Medicine Bowa... nalog da se zaustavi voz generala Loda... navodno nedaleko odavde trista Sijuksa eka u zasedi...
taJigeoiv vlafk nalazi se negde izmeu nas i Roardmg City zasopIjeno nadoveza telegraf isita.
A depeu poslali iz Mledicine Bowa! uskiktiu Kejsi, dok su ostali neto opsovali i zaigunali.
Jest. Naime, bie da je depea najpre otpremiljena negde tokoim prole noi. Mli je nismo znogjLi primiti, jer nam je telegrafist u monoj
smenti bio mrtav, a nismo mi anali. Ubili ga Indijanci.
Pazi avola! ree Kejsi zabrinuto, palei lulu.
Onda su depeu primili u Medicine Bowu. Odande je oatrag poslao telegraf ist Stacey. Ja sam pokuaoda dobijem Hilsa u Roaring Cityju, ali
uzalud. Linija je prekinuta!
A general je sigurno ve napustio taj... kako ono ree Ro
Roaring City. General ima vojniku pratilju kao obino, ali to nije neka snaga, ne bi mogli odbiti ni stotinu, a kamoli tri stotine Sijuksa.
Generalje sigurno ve krenuo iz Roaring Cityja, inae depea ne bi ni sitigla ovamo.
Tako je... Ali sad, ta kog avola da radimo? Njegov voz nee nigde stati, jer nema nikakve stanice, zna se.
A Sijuksi ekaju u zasedi nedaleko od nas? zamiljeno e asey. Da, to e sigurno biti na jednom mestu koje ja dobro zmam... samo tamo, da...
to je jedno jako usko drelo.
Tano. Kad se ide odande, onda je na uzbrdici. Nije teko zaustavili voz. Indijanci e ih pobiti, i generala, i pegov tab, i vojnike... jadni ljudi
nee Sftii mi da se brane! Odudvek smo se bojali zasede kod tog drela. Sad su Sijuksi doli dovde i nali to mesto... Tamo se nikakav voz
ne moe izvui, taman da je oa njemu i hiljadu vojnika.
A kako bi bilo da se voz s generalom zaustavi negde pre tog drela? upita Kejsi poto je povukao dobar dim iz lule.
Onda bi se bar mogli booti. I ranije su doekivali i odbijali Sijukse. Mogli bi se odrati dok im ne doe sledei voz, ili bi moda mogli
poterati oatrag.
Pa onda, Golitns, nita drugo nam mije uiniti nego zaustajvifti generalov voz pre nego se popne do tog drela.

Ali ba to ne moemo! uzviknoi Colins. Lintija je prekinuta. I da nije, nita nam ne bi pomoglo. Kad sam video va voz, pomislio sam da
bismo mogli poslati samu lokomotivu, da riskiramo... Ali vam je lokomotiva otraga, isipned nje toliki natovareni vagoni, nema skretnica...
Znai, ni tu nema spasa. Ofo, do waga!
Colins, ne kufkaj pre vremena, deavaju se i gore stvari pa se nae spas... Ja u zaustaviti vlalk generala Loda!
Krupni Irac okrenu se i poe prema eonoj platformi voza. Za njim pooe svi do jednoga, u udu su gunali i mrmljali. Kejsi se pope ma
platformu.
Kejsi, ta si to koga avola smislio? upita ga Mek Dermotit.
Kejsi mu odvrati cerekom.
Mac, uini mi uslugu. Otkai ovu platformu. Mek Dermot se zavue izmeu kola i as kasoije
zazveketa elezo. Posluao je drugara. Nato svi shvatie Kejsijevu zamisao.
Pobogu, Kejsi! uzviknu Colins. Hoe li to moi? Odavde ima dvadeset milja nizbrdice. Kad jednom ta platforma krene, pa jo tako
natovarena, nee se zaustaviti sve do breuljaka. Ali... ali...
Nita lake, ovee! Proi e kroz ono drelo kao podmazana. Sijuksi nee paziti na ovu stranu. Izbiu im n.a oi nenadano, iza okuke to je
tamo, a i tropoe uti prekasno. Zapreke postavljaju udvek u poslednji as. Prema tome...
Ali, kad proe drelo, vie ne moe zaustaviti platformu! Konica te nee posluati. Naietijee pravo na generalov voz, napravie
straian. sudar!
Ni govora! Imam ovde nekoliko pragova, pa ako mi sudar zapreti ja u ma prugu preda se baciti prag pa e ova moja kolica iskoiti.
Pa to ti je sigurna smrt, Gasey! uzviknu Colins. Po glasu, bljeilu i grakama znoja na elu videlo se da je momak jo novajlija na Union
Paoificu.
Mome moj, nita nije sigurno kad ima poslia s Ircima!
Krupni je Irac bio tefeim radom oelien, koiza mu je preplanula i otvrdinula od sunca i vetra, bio je on ispiutura i pravi borac s pruge,
drueljubiv veseljak, predradnik iji je veni cerek nijekao svaku ozbiljnost. Glavna mu je razonoda bila da nabije i nadmudri svoga
omiljenog drugara McDenmota. On sam nije bio svestan da je u njega duh
neunitiv. A to nije znao ni njegov drugar. Ali je pod Kejsievim cerekom zrailo neto jednostavno, svetlo, a Wdo poput elika.
De, uprite junakij i otisnite me on naloi. Poput automata utljivi radnici gurnue i pokreoufe platformu.
Napred, zapnibe, ho^ruk! horuk! derao se Gasey.
Platforma zabrza. MicDermot poslednji pusti. Dobra te srea pratila! on muklo viknu. xMlac, reci ini la si me ispratio! do viknu mu Kejsi.
Potom mahnu gomili u znaik pozdrava. Odgovorie mu kratkim, zvunim vriskom. Pratili su pogledom platformu koja je klizila, sve dok im
se ne izgubi iz vida.
Nekoliko je trenutaka Kejsi bio, uglavnom zaokupljen paljenjem lule. Iako je bio veoma vet, ovaj put mu bilo jako teko da je opet zapali.
Da mu nije polo za rukom, bio bi on kadar i zaustaviti platformu poradi tatove preke potrebe. Kad je lula opet gorela, on se okrenuo, ali se
stanica vie nije videla. Sad je upro pogled u prvu krivinu gde su ine nestajale meu alfiju. Na tom je mestu samo iskusno oko moglo
zametiti nagib. Platforma natovarena ljunkom klizila je polako kao da bi svakog asa htela stati. Ali je Kejsi znao da nee stati, a desi li se
to, on je u staraju da je opet pokrene. Njega sad najvie zabrinjavala kripa i tandrk tokova, s mesta na kojeim je stajao ta se buika dndla
stranom, i
Za krivinom se pruga nastavljala manjevie pravo. Kejsi oseti da je malko ojaao vetri to mu je duvao u lice. Iskoristio je sporu vonju da
sebi isko? pa zaklon usred gomile ljunka na platformi. Trebae mu kad ga Indijanci stanu gaati pukama i strelama. Kad je i to obavio,
drugog posla nije imao doli da dri ruku konice i gleda pravo preda se.
Nakon izvesnog na izgled dugog vremena platforma je zabrzala toliko te vie nije bilo nikakve opasnosti da stane. Sad je vetar Kejsiju mrsio
kosu i terao mu dim iz lule, Platforma je lepo prevaljivala put. Na nekoliko milja od polazne stanice uao
je u jedino plitko drelo gde je nagib malonarastao. I platforma povea brzinu, sad je ila bre od oveka u punom trku.
Kejsi je tu i tamo pomalo koio, nde hteo opasno brzo ulaziti u krivine. Uoio je da mu konica ne adi najbolje, u velikoj brzini nee mu
pomoi. Uz neprekidnu kripu i povremeno klopotanje, platforma se valjala niz blagi nagib.
Koliko se Kejsi seao, sad bi brzo morao naii na odui i pravi deo pruge nakon kojeg je dolazilo nekoliko krivina, a od tih je poslednja
vodila pravo u uzano drelo gde e Sijuksj u zasedi ekati voz i zakriti tranuce. Kejsi smisli da na poetku onog pravog dela pusti konicu i
platformu prepusti sebi, neka mu juri po volji.
inilo mu se da je beskonanost prola dok je stigao na poetak one prave deonice. Tu pusti konicu. Platforma natovarena ljunkom stade se
kotrljati sve bre.
Kejsi je bio odluno i savesno obuzet svojim zadatkom, zabrinuo ga ishod. Platforma mora proi kroz ono drelo. Akoiskoi iz ina, ili naleti
na prepreku, ili je Sijuksi opaze na vreme, propao mu je sav trud. Jedva je ekao kad e nastupiti odluni as, a u isti mah je strepio od
krivine koju je gledao daleko napred. Dok do nje doe, platforma e" mu juriti velikom brzinom prevelikom a da bi sa sigurnou ula u
kriviou.
Malo mu se vid zamuti. Oi su mu oslabile za tolikih godina ma vrelom suncu, praini i pustinjskom vetru. Niske sure litice, izbije!jetne.i
sprene stene, plitki potoi, niz grmova i duge ine to se suavaju u daljini sve se to ma as pred njim zastrio kao nekom tankom
koprenom. Grudi mu pritiskao bremen nekakav. Neprestance je u mislima iznova okretao i prevrtao sve mogunosti koje ga oekuju u drelu,
i to mu se vie primicao to mu briga bivala sve vea. Sad je to bila zebnja, strah. Mogunosti mu masu naklonjeoe. Zadatak koji je preuzeo
na seibe ne zavisi iskljuivo od njega. To ga titalo. Nikada jo nije promaio na odreenom poslu. Union Pacifik se mora izgraditi, ali ko to
zrna? moda bi pogibija
ejfa gradnje, mgegova taba i direktora pruge mogla ariaiti konanu i presumai katastrofu!
Sad ga prvi put mannu jeza. ivci mu se napee pr^d odlunim trenutkom, uljevite ake njegove stegos ruku konice. Platforma jedivlje
jurila, nala se tya pred novom krivinom. Buka i tropot tokova bili su upravo jezivi. Indijanci e ih svakako uti. Ali, samo ako platforma
ne iskoi iz ina, morali bi reagirati vraki brzo pa da togod uine! Naao se na krivimi gotovo iznenada, parije nego je to oekivao. Osetio
je kako se vamiski tokovi platforme diu s ina, uo je teku kripu unujitraojih tokova. Sletio bi, da se mije grevito drao za ruku
konice. Vetar mu zazvida oko uiju. Platforma kao da se sva podigla. Kejsi pomisli da je ve iskoila. Onda ona tresikom pade natrag,
uispravi se i ostavi krivinu za sobom.
Sad se maao u useklini koja se postepeno irila i granala. Kejsi spasi stotine koma, ali nd jedinog Iadijanca. Jurio je dalje, preao preko
jedinog nasipa i spazio drugi opor konja. Crna je slutoja njegova postala stvarnost. Sijuksi su u zasedi! Koliko toga zavisi od njega i njegove
sree! Probledio je Kejsi, ali me od straha zbog sebe. Na celom putu ni jednu misao mije posvetio svojim veoma tankim izgledima za spas.
Spaanaja da su tu Sijuksi umijela je u rojega jednu strahovitu promenai. Ljuta je i nepokolebljiva odlunost ginala Kejsia, sav je duh svoj
umio u omu buku i kripu eleza i drveta. Eno ga! eno uskog drela! eno okuke! Ludo srlja k toj taki. Tokovi su dizali jezivu kripu. On
uzgleda, ali opaizi samo stene, sive mrlje buma i trake gole zemlje. Nigde Indi jamaca.

NapregmMo je i iabuljio oi kodiko god je mogao kako bi otkrio jesu li Indijanci zakrili prugu. Platforma uteti u okuku, podie se ma dva
toka. ovek bi rekao oivela je! Uz tutaijavu i kripu uleti u drelo. Sena koja je tu vladala, imila je mesto turobnimi. Doao je odsudam
as! Kao da je samo olovo priftislo srce Kejsiju. Onda je ugledao prav komad pruge i sumtev srjaj onkraj drela.

Uz tutnjavu zau se praska puaka. Kejsi ravi da se zaklani u rupu koju je iskopao u ljunJtu. Proivljavao je neobian. i dugaak trenuitak
celu venost. Platforma se odjednom nae na otvor Isto tako naglo, podie se i tmica s KejsijeVa duha, srce mu poskoi silnim otkucajem.
Pred njim jezasjala siva beskrajna padina, protezala se do crnih reu! jaka u daljini. Divlji, prodornd krikovi nagpae Kejsija da se okrene.
Okomak iznad drela oiveo je jarko obojenim, pokretnim prilikama. Indijanci! Podigoe se oblaii bela dima. Kejsi ou udatr olova. Put
njega su ma suncu sevale strele. Ddve se zarie u ljunak, jedna u drvo. Onda ga neto udari u rame. Strela! Tu, pred oima mu se stvorila,
zatreperia je onako zabijena nijemu u mesu. Duboko se i bolno zabila. Naglim trzajem iupa je i njome pretei izmahne prema Sijuksima.
Preao sam vas, prokleti Sijuksi! dreknuo je divlje izazovno. Za njim ostade luaki besna dreka i vriska, i cika puaka. Bio im je van
dometa.
Kejsi se zagleda u prostor to je leao pred njim. Sijukse je ostavio za sobom, sad mu je put slobodan. Daleko dole, gde su se ine gubile,
sporo se dizala perjanica crna dima. To je iao generalov voz.
Teret brige i zebnje iezavao je s Kejsia, nestao je kao kakvom arolijom, kao da ga nikad nije ni bilo. Zadatak nije zavrio, ali je ishod
osigurao. Vie senije okrenuo prema Sijuksima. Njima je propao pokuaj da iz zasede napadnuvlak. Vojska e se odupreti svakom njihovu
daljnjem manevru.
Vetar je Kejsiju zvidao oko uiju, suv miomiris pustoi punio mu je noadrv,e. Pred ntim se pravo pruala pruga, platforma je sad jurila pola
milje u mamuti. Om pomisli kako bi bilo dobro da moe smanjiti brzinu, te ovla pokrenu ruku konice. Ali uzalud. Konica milje hvatala.
On pokua diruga put. Konica se slomila.
Bistar mu je sao! bio pogled kojim je zurio preda se. voz u dolini bio je miljama jo udaljeni, jo nije bio ni crna taka u sivoj pustoi. No, s
njega se sve bolje razabirao dim.
Kejsi odjedared oseti da neto s njim nije u redu.
, Sta mi je, kog avola! on izguna. I najednom shvati u emu je stvar. Ta, luda mu sevugasila, a on to nije primetio! unuo je u rupu koju
je bio iskopao u ljunku i istresao duhan na dlan. Ta^o to nije mu se desilo jo nikad! Da na vreme ne primeti da mu se lula ugasila! Kejsi
odmahnu glavom. Svata li se zbiva na ovom Union Pacifiku! Napunio je lulu i zapalio je, dok mu je vetar zvidao preko glave. Duboko je
udahnuo dim, ustao i uhvatio ruku konice.
Hm, ba smeno... da ne osetim da mi se lula ugasila! on izmrna.
Ta mu se zgoda inila naroito znaajnom, karakteristinom zaista. Po njoj je mogao meriti prirodu svoga zadatka. Zaokupie ga i uzbudie
uspomeme. Dok je bistrim okom gledao u prugu koja je cepala sivu ravan, dok mu je celo bie u se upijalo smirljivo delovanje duhana,
svestan da je zadatak gotovo obavljen, Kejsi iskusi neto posve novo u duhu ponovo doivi svoja ranija dela, i tou ivoj, uzbudljivoj i srcu
miloj boji. Bitke iz graanskog rata dan kad je spasio zastavu no kad je spasio Pata ejna, koji je na alost ipak poginuo od metka Sijuksa
mnogobrojne pustolovine s MlcDermotOm koji ga je jo maloas gledao sjajnim, uiremdm oima tue to ih je gledao i one u kojima je
uestvovao sve je to brzo prolo njegovim duhom i ispunilogs. jednim vedirim i dinim ponosom.
Bio je zadovoljan samim sobom, a jo zadovoljniji onim to e misliti Mek Dermot. Nije se Kejsi setio slika iz svoga detinjstva, ali je
zadovoljstvo i oduevljenje njegovo bilo deako. Silno je ovako juriti!... Eno ga! ona crna traka usred si voe ono je voz!.., Jedlnam se
general Lod osobno rukovao s Kejsiem.
Neko mora da izvri i togod ovakvo, jer Union Pacifik mora stii do Pacifika. Doi e dan kada e luksuzan putniki voz glatko kliziti niz
ovaj blagi nagib kojim Kejsi sad juri na platformi natovarenoj ljiunikom. U svom jednostavnu duhu Irac je shvatio sivu veliinu te injenice.
Stao je pevuiti svoju omiljenu pesmu. Gledao je kako crna pruica prerasta u
dugu prugu, u kompoziciju. Gledao je lepotu crvenozlatasta zalaza sunca. Uivao je u divljini prizora~u znaaju svoga puta a naroito u
svojoj samoi. ioio se udnovato samim oa toj beskrajnoj sivoj padini samo ovekom, a ipak presudnim iniocem svih tih drugih zbivanja.
Vie je oseao no to je shvatao. Njegovi dugoiskuani ivci, hrabrost i snaga jo se nikad nisu toliko sladili ovakvim prekrasnim poletom i
oseajem samoe. On je Kejsi Kejsi koiji je ostavio druinu neka spaava glave od Sijuksa doik je sam krenuo na poslednji i odluan put da u
prugu ukuca vaan klin. Ali, u dananjem Kejsiju najjai inilac nije ona indifereflutina bezbriraost koja je svojstvena nijemu i drugarima
njegovim, iz grube i dremljive due Kejsieve sunuo je duh soja duh u njemu utelovljen. U srcu mu slavuj pevao, on je utio da je ovo njegov
as. Sve one teke, kirvave godine sad e stei priznanje, nagradu. Nikad je nije traio, ali je nagrada sama dola iz napora, muka, umora.
ivci mu igrali, srce burno tuklo, puls bio uurban.Osetio je Kejsi sve ono novo, mlado i silaltko to moe oseati deak koji pomamno uiva
u svojoj prvoj velikoj pustolovini, i sve ono udnovati je, dublje i sloenije ta osea zreo mukarac svestan da neto daje svetu i ta uvstva
uzburkae Kejsija poput oluje i om je znao da mu ivot neima vie ta pruiti. Nije vano ta je oo, nije vano kakav je tajj neshvatljivi duh
koji ga goni, nije vano u kakvoj vezi stoji s oseanjem dunosti vano je da mu je u ovoj opasnosti, u ovoj luidoj vonji pruen predivam
boanstvein dar.
Valjao se dalje, a voz bivao sve blii. Kad je izmeu njega i lokomotive preostalo svega nekoliko misija otprilike, zakljuio je da je vreme da
se pripremi. Podigao je jedan teak praig i poloio ga na eoniu ivicu platforme, da bi ga u pogodnom momentu to lake srinuo nogom.
Onda se uspravi. Ogledao se, ali mije gledao nita odreeno uinio je to instinktivno. Direi jedno stopalo na pragu, smestio se tako da u
istom au srine prag i sam Skioii.
Uto se sijeti notesa to ga je naao na grudama Bjuti Stenton, s porukom za prijatelja nilia. Usprkos potrebi da uri, Kejsi se zamislio. Potom
izvue notes iz depa.
Zaboga, oikad ne zna, a uostaloim, poznato je da vojnici ne pretrauju mrtvace pre nego ih pokopaju.
I s tim utisnu notes meu zube kojima je ve stiskao Mu, odguraiu prag s platforme pa i sam skoi.
Zaprepaten, ogoren i postien sobom, nili je izijuirio iz kockarnice u kojoj je udario Beauitv Stan ton. Kakav je ispao oslepljenmukom i
besom! Zar ta i takva ena da izusti ime Alae Li? Nepojmljivo! Je li mogue da ona zna za njegovu nesreu?
Lunjao je mranim ulicama gde ga smierfe kretanje i sve vetar. Ouo je zviduk lokomotive i namah odlui da krene iz Bemtoma, i to
smeista, prvim vozom. Svode je stvari spremio urno i pridruio se gomili koja se ak i u to kasno doba noi kretala put stanice.
Dubdko u njemu pekUo ga neto neobjanjivo jedno bolno kajanje. I onje, kao svalki oovek, uinio kojeta to oije dostojno pamenja.
Kakva se kob krije u pukom izgovoru jednog imena kakiva snaga za osudu!
S prozora starog vagona promatrao je mutaia svetla i tamne sene ator ja.
I zbogom zaudvek, Benton!... Kakiva srea!, tiho je i slomljeno izgunao. Dobro je shvatao da ga je u tom naselju sauvalo samo
provienje. voz ge polako Mazio u tamnu, vetrovitu pusto.

etrdeset i osam sati je putovao do novog naselja Roaring Cityja. Naselje je ve bilo vee od Bemitomai a jo se irilo bili su atori i daeare,
kolibe i brvnare, ista slaka nereda i kaosa, sad smetena pod mrgodnim crvenim liticama Utaba.
Nile je najpre naao sobu. Dva puna dania bez hrane, postelje i pranija pogorala su njegovu poititenost. Sad se najeo i dugo je spavao, pa se
slede
eg dana stao pripremati natenane za odlazak u ured graditelja pruge. Potom je krenuo, iao je kao voen mekom tuom rukom. Uz put je
uhvatio pokoji odlomak razgovora prolaznika. Ljudi su spominjali nekakvu indijansku zasedu i vojsku,
Iznenadio se u uredu kad je spazio kako ga primaju kratkim i turim reima, bez one uobiajene usrdnosti nije mogao shvatiti otkud
najednom ta smetenost i formalnost kod nijegovih starih pretpostavljenih i drugara.
ak ni general Lod me bio prisniji. Ali im je ujedao generala, nili shvati da se moralo dogoditi neto vano kad ga ef nije namah upitao
kako se proveo u Vaingtonu. No, bilo kako bilo, poto se s njim pozdravio, general Lod mu ukratko ree ta je bilo, te je niliu sad bilo
jasno ono to je mimogred uo o Indijancima i zasedi.
Velika grupa Sijuksa ekala je u zasedi moj voz ree general. Kod onoga drijeila to ga zovemo. Dip Cut. Iznenadilo nas to ih nalazimo
toliko zapadno. Bilo bi pokolja da nije bilo Kejsija... Jo mi nisu poznati detalji, jer je linija prekinuta. Ali znamo ta je Kejsi uinio. Proao
je kroz ono drelo izmeu Indijanaca... Bio je na jednoj platformi natovarenoj ljunkom, pustio se svom brzinom nizbrdo.,. Zna koliki je
nagib tamo, nili... Dakako, hteo je presresti moj voz, zaustaviti nas pre nego uemo u drelo. Konica mu se valjda slomila, pa je on bacio
prag pred platformu te mu je tako iskoila iz ina, nepunih pola milje od nas... Strojovoa na inom vozu spazio je platformu kako juri,
uplaio se. sudara... Orua je video kako je Kejsi bacio prag pred platformu... Nali smo ga ispod platforme... zgnjeena... umirao je...
Generalov glas uspori i zamuknu. Pogled mu se spusti. Lice mu bilo bledo.
Na strojovoa, Tom Daley, doao je do njega upravo u asu kad je umirao oastavi general. On je jedini jo video Kejsija iva... Poslednje
Kejsieve rei bile su: Zaseda... Sijuksi__u drelu... mom prijatelju niliu! Nismo shvatili ta je hteo rei. Brocijeicio je to kroza zube, jer je
vrsto
stiskao ovaj notes i lulu. I notes mani je objasnio ta je hteo rei poiminjui tebe, nili.
General prui notes niliu koji ga prihvati druom rukom.
Vidi tragove Kejsijevih zuba na koricama? Teko je bilo izvui mu ga iz usta. Drao ga vrsto kao sama crna smrt. Ta, i jest bio crna smrt...
Ali lulu mu nismo mogli izvui. Pa smo mu je i ostavili neka mu stoji meu zubima, ionako je nije skidao... naredio sam neka ga pokopaju
tako... Grob mu je tamo gde smo ga nali, uz prugu.
Generalov tihi glas umukiu. Jo asak je general stajao nepokretno, smrknuta ela, zamagljendh oiju, ali ipak nekako ozarenih, kao s asti
to se ukazuje jedmom junaku.
U muku je nili razabrao kucanje nekog sata i agor s ulice. Oseao je maleni notes mekanih feonjh korica meu prstima. Streslo ga
nekakvo nadasve neobino uvstvo. Duboko udahnu.
Kad se general Lod okrenuo i ponovo mu pogledao u lice, nili primeti na njemu promenu sad je bio, nekako rezerviran, hladani, neodreen.
Taj je notes Kejsi namenio tebi ree general. To je od one eme Bjutv Stantoin. U njemu ti je ispisala poruku oito oa samrti... Doznali smo
to tako, to je Daley stao itati ta pie u notesu.. itao je nagilas, svi smo sluali, ali im sam shvatio da je to poruka za tebe, uzeo sam
notes. Ni re se vie nije proitala. Svi smo bili otkupljeni oko Daleva, radozinali, zna ve kako je. Sa minom je bilo i gostiju, pa je bio i
tvoj neprijatelj Li. ao mi je, afli... I sam valjda uvia da je bilo neizbeivo... To je sve...
Nile je predoseao nesreu. Oseao je da mu ona lei u ruci. Jadam stari Kejsi! on izmrmija. Onda mu pade na pamet Stentonova. Pisala mu
na samrti? ta se to desilo? Znao je da pred Lodigeom nee biti u stanju da ita njenu poruikfu, sitoga lako kimmu glavom u znak pozdrava i
napusti sobu.
Kroz predsoblje je iao brbajui, tako mu je vid bio zamagljen. Dok je izbio nia ulicu, ve je izgubio kontrolu med sobom. Ruka ga od
neega pekUa. Od onog mailog notesa. Nije imao hrabrosti da ga otvori, St a U su znaile one generalove udne rei?
Zapanjeno je zurio u tragove zuba na notesu. Kako je Kejsi uopte mogao doi u posed neega to je pripadalo Bjuti Stenton? Je li mogue
da je ona mrtva?
Uto mu na ulici neko prie. Zaustavila ga neija teka ruka, dubok glas. Podie pogled s tla i spazi iipkanu i iskienu odeu od jelenje
koe, krupnu priliku, preplanulo i bradato lice i prodorne sive oi to toplo zrae radou. Stegnule ga elezne ake.
Sinko, tu li si!... blaene oi koje te vide! uzviknuo je poznati duboki glas.
, ^ Slingerlend! uzvikinu nili i stisnu staroga prijatelja, uhvati se za njega kao utopijetnik za dobaano ue. Zaboga! ta u jo doiveti?!...
Oh, drago mi je to smo se nali! Tolike godine! Slinigerlend, u nevolji sam!
Ta, sinko, to ja znam odvrati traper.
Nile se strese. Zato ga ljudi gledaju tako? Traper je meutim i odve jednostavan, ima i odve veliko srce a da bi krio svoju suut.
Hodi! Izaimo iz ove gomile, poimo u stranu, gde mi ndtko nee smetati uzviknu nili vukui Slingerlenda. Ne priaj. Nita mi ne govori!
Saekaj !... Imam ovde jednu poruku... neto to e me ubiti, zimam!
Isteturao je nili iz uline vreve, sklonio se u stranu, te je s ledenom jezom u dui otvorio notes Bjuti Stenton. I proitao:
Nazvao si me onim stranim imenom. I udario si me. Ubio si me. Leim i umirem. Oh, nili! umirem, a volela sam te. Dola sam k tebi da ti
to dokaem. Samo da nisi bio tako slep, tako glup! Moja je jedna elja da neko nae ovaj moj notes i da ga odnese tebi.
Tvoju Eli Li doveo je k meni Amclife, da je sakrije od Durandoa. Samo je stigao da mi kae neka te naem, pa je izdahnuo. troboli su ga dok
je nastojao da nju spasi od Durandove bande. Ubili su i Houga.
Nile, poigiledala sam Eli Li i odmah shvatila zato si tako propao. Oh, ludo! Nije ona mrtva! iva je, netaknuta i ista kao aneo. Ah!
zamisli, da se takivo udo desi u Bentomu! nili, ona nije ni znala
?
nj osetila kakva sam ja ena. I... promenila me, stavila me na muke, Poloila je glavu na moje grudi. I sad oseam taj slatki, mili, blaeni
dodir.
Zakljuala sam je u jednoj sobi i pourila da naem tebe. Bio mi je to prvi sretan momenat nakon ni sama ne znam koliko godina. Shvatila
sam zato ti nikad nije bilo stalo do mene. Osetila sam potovanje prema tebi. U sam bih pakao pola radi tebe. Uivala sam u svojoj srei da
ti meni bude dunik a svoju sreu, da ja budem ta koja e ti vratiti Eli Li i nadu i ambicije i ivot. Oh, naslaivala sam se tom svojom moi.
Bila mi je slatka. eni koju si odbio dugovae svaki Alian poljubac, svaki as ponosa. U tome se sastojala moja osveta.
I nala sam te, ali ta se desilo? U najlepem asu moga ivota, u asu kad sam se uzdigla iznad one ene na koju sam spala, iznad bestinice,
iznad sebinosti onda si ti, u svojoj paklenskoj gluposti, pomislio da sam traila tebe radi sebe! Tvoj prezir to si ga pokazao prema meni
oduzeo mi je razum. Nisam znala kako da ti objasnim. Ostalo ml je jedino da ti kaem njeno ime i da te zamolim da poe sa mnom.
Ti si me oigosao pred onolikom ruljom, i udario si me! Onda su mi se u srcu raiZgofjele vaitre pakla moga pakla! Pobegla sam luda od elje
da ti ubijem duu da te osudim na vene muke. Odluila sam da klju od Eliine sobe dadnem prvom mukarcu koji ue kod mene.
I prvi je mukarac bio Leri King Ria. Bio je pijan. Izgled mu bio divlji, luaki. Momi je dobro doao. Poslala sam ga u sobu.
Ali ti je Lairy King bio poticatelj. To sam bila zaboravila. Izaao je iz sobe s njom. Sad je bio trezan i straan. Onakva luda kakva sam bila
poletela sam na njega da. mu oteiem devojku. I on me ustreli. I sad mu vidim oi! I hvala mu! Oslobodio me.

Pala sam na stepenicama, ali sam stigla da vidim kako onaj rii avo ubija etvoricu Durandovih ljudi. Uspeo je izai sa Eli iz kue. Kasnije
sam ula da je ubijen i da se Duirade ponovo doepao devojke.
Nile, pouri da je oae. Ubij tqg panca. Niko ne bi umio rei zato je do danas potedio, ali ti kaem da je nee tedeti jo dugo.
Nikad ne zaboravi Houga, Anklifa i onog stranog kauboja. Anklif je uimro lepom smru. Studen ide po meni. Teko ml je pisati. Qko mene
pada mrak. ujem kako vetar zavija. Oprosti mi, nili! Izmeu metne i Eli Li postoji jedna razlika to ona ima ljubav jednog dobrog oveka.
Mukarci su slepa prema enskim patnjama. nili, poloila je obraz tu, raa moje gruda, a ja sam odudvek elela dete. Umreu sama. Ali ne,
ini mi se da ima neko kraj mene. Neko mora biti! Napokon, ta... bila sam samo ena... nili, oprosti...
I
MIcDermot obrisa lepljiv znoj s lica.
Da li sam sve to video na svoje oi? on upita. Zaboga, i te kako sam video!
Bilo je pet i po sati po podne. Na ulici se nalo neuobiajeno mnogo ljudi koji nisu bili tako uurbani, zaposleni i veseli kao inae, nego su se
skupljali u grupice te su uzbueno i ispotiha razgovarali.
General Lod povue Mek Dermota u krmu.
Hodi. Treba ti aica da doe k sebi. ovee, pa ti si bolestan!
Za ankom, Mek Dermotova je smea i kvrgava aka drui dohvatila aicu s viskijem.
Generale, vie nisam onaj to sam bio ree Irac nujndm tonom. Najpre poginuo Kejsi! Onda doivim pakao s Indijancima, na putu ovamo. Pa
onda, tek to se iskrcani iz vlaika naletim na ono!
Ama ta se zapravo desilo? uo sam ve svata. Poslao sam ljude da mi prikupe tana obavetenja o onome to se dogodilo. De, Sandv,
priaj mi eljno e general.
Tako ponukan, Irac zapoe:
Kad sam uo kako je jadni Kejsi poginuo, spopala me takva muka da sam morao togod popili. Naao sam se u Durandovu lokalu. Uzeo
sam za ankom au eendce, pa sam krenuo u veliku dvoranu, gde svira muzika. Zaista, prava dvorana! Tamo je bilo mnogo onih
crnokaputaa, bogme svi do jednoga s kartama u ruci. Bilo je i mekih meni poznatih. Video sam i Lija, onoga to je bio kod nas, bio je tamo s
nekakivim svojini drutvom.
Sluajno sam se naao u njegovoj blizini, kad najednom ue jedna devojka. Kakva lepotica! A imala je tako tune oi, tako je izgledala jadna
i progonjena, da me spopala volja da se smesta potuem za nju. Po njoj sam video da trai Durandoa.
im je onaj Li spazio devojku, kao da se promenio. Bio sam mu blizu, a onda sam se primakao jo vie. udnovata slinost ponovio je on
nekoliko puta. Izvadi on iz depa novanik pa iz nijega jedan medailjon. Pogleda u medaljon, a onda u devojku. Istog asa proibledi kao
plahta. Gospoo, pogledajte! ree, a avi megoivi prijatelji pogledae i bili su svakako iznenaeni meim.
Li e onda: Gospodo, pre mnogo godina moja me ana napustila, pobegla je na Zapad s jednim kockarom. Dobila je ker.. i ja verujem da
je to sad ona devojka. Dna je iva slika i prilika moje ene pre devetnaest godina!
Neki se samo nasmejae, neki su buljili kao omaijani. Ali se Li nije ni najmanje alio, naprotiv bio je sve uzrujaindi. uo sam gde mrmlja:
Namogue! Njeno dete!... U jednoj kockarnici! Ali to lice!... A gde bi moglo biti dete jedme takve majke?
I Li poe put devojke. Prijatelji pooe za njim. Pa sam i ja krenuo... Upravo toga asa muzika umuiknu, a devojka podie pogled i spazi
Lija. On iskroi pred nju. Bio je kao aivet bled. A devojka... kao oduzeta! Ne vidi se tako esto onakva slika... kako su njih dvoje gledali
jedno u drugo!
Ljudi osetie da tu neto nije u redu, pa uutflee, zurili su i gurkali se meusobno. A onda, generale, neto se upali u devojinu pogledu!
Kakav pirizor! I ona iskroi pa pravo pred Lija. Zastala je odmah ispred njega, koliko da ga dotakne. Na njenu licu sjalo je neto jako lepo, a
oi! nedokuive, s nekom tajnom...
Li isprui ruku, drhtala mu je.
,Devojko, ree, jesi li kad ula za Alisoina Lija?
A ona se sva strese.
,To mi je otac! kriknu. Ja sam Eli Li!
Uto se gomila razdvoji, kroz nju je urno prilazio jedan ovek. Bio to neki Meksikanac, jedan od onih
njihovih demija, znate, to na svakji prst niabdju prsten, zgodna izgleda, ali se videlo da je kockar i pokvarenjak. Pogledao je devojku i
zareao: Gubi se odavde! Alj ga ona niti ne pogleda.
Neko iza mene ree da je to Durando. I sad je taj Durando opazio da devojka gleda Lija.
Pozelenio je Meksikanac, ukoio se, oi mu iskoile. A Li, ni makac! Naprotiv, naotrio se i zareao, pa Durandou dobacio neto na
panjolskom, to svakako nije bilo laskavo.
A Durando zapitao kao zmija u procepu: Alison Li!
Stala tako ona dvojica, jedan nasuprot drogom, gledaju se i mere, a gomila eka ta e biti, eika da pone paklena igra. Ja odmah shvatim da
su se tu nala dva ivotna neprijatelja te mi je sve bilo jasno.
Durando se stao tresti. Videlo se da je eljan krvi. Onda je izidahtao: Ona se vratila tebi!
,Ne, nije se vratila meni, pseto jedno lopovsko! Devetnaest godina je uopte nisam video, odvrati Li.
Nato devojka progovori: Mamu su ubili Indijanci!
A Li viknu: Je li ga ona ostavila?
,Jeist, ostavila ga je, ree devojka. Vraala se kui. I mene je vodila kui. Ali su na karavan napali Indijanci. Svi su poginuli osim metne.
Durando prekinu devojku. Bio je bas prava zimija, ne bio ja ko sam ako nije tako.
,Li, one su me obje ostavile, siknuo je. Ja sam krenuo za njima. I... majku sam izgubio, ali sam bogme uhvatio ker!
Tu vie nije mogao govoriti, pena mu izbila na usta od silina besa. Lice mu poutelo, pastoralo se, izboralo, izbile crvene mrlje po mernu.
Iskezio je zube kao kurjak, a oi mu postale kao ddve uarene glavice iode. Pomaimio se.
, pogledaj je!... razderao se. Eli Li! Krv se ne moe porei! Njeno dete!... I to njeno dete je sad moj rob, pas koga ja bijem i udaram! Prola je
Benton! Prola je kroz ruke najgorem olou Bentona!... Sad je ukaljana, prljava i izgubljena kakva joj je bila majka!
Pod takvom sramotom Alison Li se skupi, zgurl Ali devo jika! niko ne bi po njoj rekao da je ono za to je oglasio taj smrdljivi Durando.
Bleda i mirna, stajala je i izgledala kao aneo koga niko ne moe okaljati.
A onda Durando izvue pitolj. Zaitao on neto na svom jeziku, pa potegao pitolj na Lija. Jo ni sam video oniaikvu paklensku radost na
neijom licu! Vdela mu se upravo elja da ubije.
Istoga trema ja vam sipazim gde upadaju nili i Slingerlend, pa se ukoio! Nau se orni tu kao da su s neba pali! Devojka ludo krikne, pa se
zanese kao da e se sruiti. nili skoi i postavi se ispred Lija.
,Duirade! on vrisnu, a meni se uini da e od te njegove glasine odleteti i sam strop, bogami.

Mek Dermot obrisa znoij s lica, poidie praznu au do usta, pa s mukom proguta slimu. Njegove su se svetloplave oi iskrile. Onda
naistaivi:
Generale, vi znate nilia. Kailiav je on! Kakve konjske ivce ima! Na celoj naoj pruzi nije mu nikad bilo ravna, oistim Kejsia... Ali kakav je
izgledao u onom momentu, to ga jo ndtko nije video, nd ja, ni vi, niti ma ko drugi. Nije krzmao ini sekunde, nego nasrnuo pravo nla
Durandoa. Svaka budala videla bi svoju propast u niliu onoga asa... Durando se za tili as ohladio. I on opali iz pitolja.
Nile se nasmeja. Jeiziv je to bio smeh, s tim smehom kao da se radovao, ba onako kako se Durando radovao kad je potezao pitolj na Lija. U
tome nilievu smehu bilo i mrnje i krvoedinasti. A s druge strane, rekli biste da se nili i tome veseli to e dobiti metak.
Munjevito je podigao ruke i zgrabio Durandoa... Podigao ga s tla i okrenuo ga oko sebe. Pitolj ispade Meksikancu iz ruke, a Sendi
MleDeinmot ga pokupi. im vidim nilia dau mu ga... Duirade zaipoimagao, ali ko bi mu pomogao? Onaj krupni traper Slingerlend
ustoboio se i uperio dva revolvera, videlo se da se ne ali. nili zavrti Durandoa oko sebe, s mini obori jedindgadvojicu koji se ntisu siklonili
na vreme, a binda ga oipet postavi na noge.
Durandou bila jedna ruka slobodna i u njoj mu se stvori no.
Nile vrismiu: Li, izvadite devojku! Ja pogledam devojku i vidim da se oma onesdvestila, lei Liju na rukama. On je podie i s njom nestade
meu gomilom.
Dorade slepo nasrnuo da zbode nilia, ali ga ovaj baci na tlo. ulo se kako IMeksikandu pucaju kosti, to mu nili lomio ruku. Durando uzeo
urlati. Odjedared ga je Neaile opet okrenuo pa mu je zagrabio drugu rutou, onu u kojoj je drao no. Kao da je div zgrabio dete. Kakva
strasna i divna slika, onaj nili! pa od srca, silino zaeleo da je Kejsi tu, pa da to gleda! On bi uivao u tome, udvek se hvalio kako je dobar s
niliem, pa...
ovee, teraj, zavri tu priu! naredi mu general gotovo bez daha.
Pdbogu, opet se ulo kako pucaju kosti, a Durando vriskao... jo migam uo onakve vrisikove i urlike od oveka! Uas jedan, da vam se
koa jeli!
Nile stisnuo otoje Durandove ake, pa Meksikanac nije mogao ispustili no.
Onda Neafle trgnu prema sebi ontu Durandovu aku s noem, pa opet prema Durandou i sjuri mu no pravo u trbuh!
Da ste udi kako je stao zavijati taj panjolski gospodin! Video sam kako je otrica ula u njega, pa izala sva krvava. Slingerlend ih onda
rastavi i Durando pade. Nije bio mrtav. Moda nee skikirnuiti, ali taj vie nee biti ni za to, to mu je sigurno.
Mek Dermot pogleda u praznu au.
I to je sve, generale. Ako mi neete zameriti, ja bih popio jo jednu.
Pojava Vorena nilia u jedanput je u Eli Li unela nov ivot. Sram od prinudnog upoznavanja sa svakakvim razvratnicima, bol od Durandovih
batina, uasan strah da bi on svakog trena mogao uiniti s njom i gore, ili je ubiti, zaprepaujui susret s ocem sve je to umanjila i zasenila
spoznaja da se obistinila nada njena, nili |je tu!
Kako ga je prepoznala, oi joj se zamutie, u dui joj nasta haos. Videla je kako je skoio pred njena oca i stao suelice pancu avolja oka.
No, u nje nije bilo straha zbog nilia ni suuti prema pancu.
Ona je osetila da pada, da je nose, da je na svetlu sunca, oko nje je ulina buka i praina, potom je ooutela nazonost ljudi, apat njihovih
glasova, kako neto rade oko nje, neka ena joj govori blagim tonom, daje joj neto da proguta, pitaju je, ona odgovara, presvlae je no,
usprkos svim tim osetima, nailazila se u nekom transu, bila je svesna onoga to se zbiva oko nje, ali su joj misli bile uprte samo na jednu
injenicu na niliev dolazak.
Kad su je pustili samu ona je postepeno isplutala iz svoga transa, ostade joj samo drhtavo iekivan je u ljubavi. Njenu je oajanju kraj. Duh
koji je podrao tokom onih dugih. ornih asova, sad je postigao svoj cilj. Leala je na davanu u sobi koja je bila zastorom odeljena od druge,
svetlije i ire, iz koje su dopirali neiji tihi glasovi. ula je brze muke korake i kako se otvaraju neka vrata.
Tftasa Ujo&om Papica
Ki
.Li, estitam vam! Za dlaku ste izbegli smrti! uzviknuo je jedan dubojk glas u kojem je bio rezak prizvuk autoriteta.
Generale Lod, zaista je nedostajala samo dlaka odvrati drugi glas, tih i mukao.
Eli se polako uspravi i sede, stala se pribirati iz svojih sanjarija. U susednoj sobi nalaze se otac njen i general Lod.
Nile je gotovo ubio Durandoa! Sve mu kosti slomio! Zbo ga! uzbueno e general. Ispriao mi Mek Dermot, jedan moj radnik, inae velika
potenjaina. nili je ranjen, panac ga ranio iz pitolja, a moda i noem, to jo ne znamo. Ali, kao da nije ni osetio
Eli skoi na noge kao ubodena.
ta kaete! nili ga gotovo ubio! muklo ponovi Alison Li. Durandoa! Onda se zaulo kako pada jedna stolica.
Da, Alison, tako je upao je trei, nepoznat glas. Samo se o tome pria eno ljudi na uildoi na sve strane priaju samo o tome.
U sobu ue jo neko.
Gde je nili? otro upita general Lod.
Eno ga u uredu, tamo ga zadravaju. Svi mu ele estitati Niko nije volio Durandoa odvrati jedan glas.
Je li teko ranjen?
Ne znam, ali je sav krvav.
Pukovnie Dilon, jeste li vi videli nilia? nastavio je generalov otar, ustar gilais.
Jesam. ovek bi po njemu rekao da je poludio, enuo, ta li. Ja bih rekao da je gadino ranjen. Ali eno ga na nogama i nikako da se smiri.
Nema toga koji e ga obuzdati odvraiti jo jedan nepoznat glas.
Ah, evo Mek Dermota! uzvitonai general Lod Eli je ula spor, teak korak to se vlaij amilo
joj se kao da joj lupa u sam bubnji. Njena je sdvest morala prihvatiti injenicu da je Neate ranjeij ali nije mogla zamisliti tu ranu opasnom.
Sudbina joj se ne moe narugati jednom takvom katastrofom koja bi bila konana.
Sendi bio si s Neaileom?
Eli oseti simpatiju prema onom otrom generalovom glasu zbog note zebnje koja se oseala u njemu.
Dakako. A kakav je, moj generale! Koulja mu crvena kao ona to je bila na Kejsiu. Ja mu pruio pitolj kojim ga je Durando ranio. Neka me
vrag nosi, gledao je u mene, a mije me video! odvrati Irac.
Li, hoete li se vi sastati s niliem? upita general Lod
Nastala je utnja.
Neu najzad se zauo hladan odgovor. Nije potrebno. Spasio me moda. Zahvalan sam mu. Nagradiu ga,
A kako? odjeknuo je generalov glas.
Zlatom, zna se, nili se kockao. Moda mu se Durando togod zamerio. Ne vidim potrebu da se sastanem s njim. Nekako sam i odvie
nabruen. Hou da sebi pritedim svako dalje uzrujavanje.
ujte me, Li! estoko e general. nili je divan mladi najbolji strunjak kojeg imam, najhrabriji meu njima. Ja sam mu predvideo veliku
budunost. I nisam pogreilo.

To mene ne zanima,
Ali ete uti to hou da vam kaem. On je spasio ivot devojci koja je vaa ki! Brinuo se za nju. Zavolio je hteo se oeniti nijome, Onda je
izgubio. Posle toga, bio je kao lud. To ga gotovo upropastilo.
To ne verujem. Upropastilo ga kartanje, banevanje i drutvo propalih ena.
Nije istina!
Oprostite, generale. Da je, kako vi kaete, bilo isikrene Ljubavi izmeu njega i moga nesretnog deteta, bi li se on onda druio s kockarima i
prostitutkama?
Nije on takav ovek. Zar njegovi oseaji nisu dokazani onim njegovim besom, nainom kojim se oborio na onog prokletog panca?
Zaista, pomaman je bio. Ali ja ne bih rekao da je to iz neke ljubavi. U ovim naseljima imate koliko god hoete takvih ljudi eljnih krvi. To
sam uostalom uo iz vaih usta.
A sad ete uti jo neto otpovrnu general po ijem se tonu osealo da se jedva suzdrava.
Nema smisla da gubimo vreme. O vas ne traim da se sastanete s niliem. To je posve vaa stvar. Meni se ini da je najmanje to moete
uiniti, da mu se zahvalite. Naravno, ne bih vam savetovao da mu nudite zlato. Meutim, od vas traim da mu dopustite da se vidi s
devojkom.
Neu!
Ali, ovee. Cuj, Mek Dermot, dovei nilia! Zaprepatena je Eli sluala cio ovaj razgovor.
Nekakva je neodoljiva snaga privukla do one zavese koju je pograbila drhtavim rukama. Bila je gotova da zakorai u susednu sobu, ali za to
nije imala moi. Njoj se sve to inilo kao da u onoj sobi stoji jedan niliev prijatelj koga e ona zavoleti, i jedan neprijatelj koga e ona
zamrziti. A to se tie vienja s niliam samo je smrt moe liiti toga.
Generale Lod, meni se taj va nili ni najmanje ne dopada zauo se hladan glas Alisona Lija.
Nije bilo odgovora. Neko se iskalja. U predsoblju odjeknue koraci, uo se agor dalekih glasova.
:Izgleda da ste zaboravili nastavi Alison Li ta se dogodilo pre nekoliko sati, kad je onaj neustraivi Kejsi spasio voz od zasede zaboravili ste
notes to ga je taj Kejsi stiskao meu zubima zaboravili ste poruku koju je niliu uputila jedna ena iz Bentona. Va strojovoa nam je
proitao dovoljno. I vti ste uli svojim uima. I ja sam uo. Bila je to poruka umirue ene. Optuila je nilia da jru je udario i da je ubio. Pie
mu da umire, ali ga voli zar ste to zaboravili, generale?
Ne, nisam zaboravio. Tako jest, na alost! Li, ne poriem, ali.
Nema ali, generale!
Li, tvtr ste, tvrd kao kamen. Na izgled, sve je protiv nilia. Ja ne pokuavam da umanjilm ono to znamo. Ali poznajem ljude. nili je moda
posrnuOj kako izgleda da jest. Ovo su uasna vremena. U besu, ili pijan, nili, je moda udario tu enu ali da je ubio, to ne!
U mraku Elina zaprepatenja mioraulo je neko svetlo. To oni misle na Bjuti Stenton, na onu lijepu enu, bijeiLih, glatkih griui i tunih
oiju na onu
S
koju je ubio Lairy KJimg. Kakav splet sudbina i voita! Ona njima moe objasniti od ije je ruke giaiula Stamitomova.
Onda se druge rei, izgovorene u onoj sobi, doli vatie njena mozga kao kakvim plamenim jezikom i nju marne zebo ja. Oni tamo misle da
je Bjuti Stanten volela nilia, da je on... Tu poslednju misao Eli nije mogla dokrajiti ni za ivu glavu. Na tren se soba stade okretati oko nje.
Da ne bi pala, Eli jo vre stisnu zavesu. Pomamnom udnjom drala se jedine vane istine da voli nilia, da nijemu pripada i da je on tu!
Jo malo. doivee ona najlepe i najslae trenutke svoga ivljenja sastae se s njim! A ta je ona sve pretuirila?! Sta je on morao proi?!
Misli joj prekide generalov autoritativan, otar ton.
Ti ostani tu... i vi, Dilon Neka niko ine napusti ovu sobu___ Li, vi moete ii ako tako hoete.
Ali e Eli Li videti nilia!
Eli raskrili zavesu i zastade na pragu. Niko je nije primetio Svi su gledali prema vratima iza kojih se zauo spor i teak bat koraka. Ue neki
Irac, a za njim jedan visok mukarac. Elina se uznemirena dua odjedared smiri. Spazila je nilia.
Polako je priao nekoliko koraka. Za oj im ue jo neko, Eli prepozna odeu od jelenje koe. nili okrenu lice, svetlo pade na nj. Bolan krik
htede se oteti iz Eli, zaguila ga ma samim usnama. Je U to njen mladi, nadeljivi i prekrasni dragan? Prepoznala ga, ali joj je nekako bio
stran. Stajao je gologlav, njen brz pogled kojim ga je svega obujmila otferio je sede vlasi na si jepoo cicama, i crni pakao to se usadio
duboko u oima njegovim, i lice belo kao smrt i zgreno.
Gospodine Li izustio je veoma tiho, a krvava mrlja na grudima dizala se i sputala kako je teko disao jedino alim... to se nisam setio. da
Duiradea nateram da kae istinu Lagao je Hteo se osvetiti... preko Eli... anjenoj majci... Orao to je rekao za Eli la je... cnna la kao
,srce njegovo... Hteo je upropastiti... Ali eto, ona se nekako sauvala, spasila. Bio je to tigar... to je ekao... ali predugo. Sudbina je njoj bila
naklo
njena! Nije to bila srea ni sluajnost... nego ednost njena! Houg je poginuo da bi je spasio. Pa Anklif! A onda moj stari prijatelj, Lanry
King! Ti ljudi... slomljeni... propali, uniteni ovde.. osetili su njenu ednost od koje su postali neustraivi zatitnici njeni... Tako se i sa
minom desilo... To vam je dokaz. ukoliko vam je potreban... da nije istina ono to je rekao Durando. Ljudi propali... upropatenih ivota...
nisu mogli ustati i boriti se... i poginuti onako kao rtve jednog lanog dojma.. Oni su znali!
Niliov je glas utihnuo do apta, oi suse njegove trsile da nau poverenje na hladnu licu AUisona Lija.
Zahvalan sam vam, nili, za uslugu koju ste mi uinili i zato to ste nju odbranili ree Li. ta mogu uiniti za vas?
Gospodine... ja...
Mogu li vas nagraditi ime? nilievo se lice zaairi.
Nita ne traim... samo da mi verujete. Li nita ne ree na to, niti mu se ublaie crte lica
Hteo bih vas neto upitati on nastavi, General Lod mi je rekao da ste jednom, ve davno, spasili ivot mojoj keri... Da li znate ta je bilo s
mezinoni majkom?
Bila je u karavanu.. koji su pobili Sijuksi odvrati nili. Bio sani prisutan kad su je zakopali. Grob joj nije daleko odavde.
Alison Li se strese i lice mu se promeni. asak okrenu glavu u stranu, ake mu se grevito stegofie, ugrize se za usnu. Ovaj prvi znak
uvstava u njemu kao da oslobodi neke maije prisutne koji su nepomino stajali i gledali. Svi se nelagodno pomakoe i zavrpoljie,
Eli stajala kao skamenjena i gledala inilo joj se da e joj srce isikoeti iz grudi.
Kamo ste onda odveli moju ker? najzad e Li.
Kod jednog trapera, mog prijatelja SLtaigerlenda odvrati nili pokazujui na priliku u odei od jelenje koe. Ona se kod njega polako
oporavila.
Vi ne znate da joj je neko vreme um bio poremeen. Ali, oporavila se. Meutim, jednom prilikom, kad Slingerlenda mije bilo, nju su oteli.
Vas dvoje ste se voleli?
Jesmo.
I hteli ste se uzeti? Naravno!
Sad to ne moe biti.

Jasno mi je... Nisam ni. oekivao nisam mislio

Eli je pak sada bila sigurna da joj srce mora pui ne moe vie.. izdrati sve ovo, ne, ne moe. Zato se nije ni jednom okrenuo da je pogleda,
da je vidi gde stoji nepomina i bez glasa, a ludo eljna da utera u la sve one udne, hladne rei koje su tamo izgovorene?
Onda, nili... ako ve ne elite nita od mene, da zakljuimo ovaj na muan raizgovoir ree Alison Li.
ao mi je. Samo sam vam hteo rei... hitio sam vas zamoliti da... ma tren.., vidim AUlie odvrati nili.
Ne. Mogla bi doiveti nervni slom. A ja me elim neto to bi me spreilo da s njom otputujem prvim vozom.
Vodite je natrag... na Istok? upita nili kao da govori sa sobom.
Svakako.
:Znai... neu je videti! izmrmlja nili kao oamuen.
U tom asu general Lod iskiroi. Lice mu bilo smrknuto,, usne tvrdo stisnute.
Njegov pokiret kao da odagna onaj udan trans u kojem se nala Eli kao da popusti stisak to je drao nepokretnu i utljivu. Osetila je kako u
njoj raste nekakva silina snaga jo asak i ona e ovim glupavim mukarcima pokazati sav ar enskog srca.
Li, budite irokogrudni s oseajem e general Lod. Pustite nilia neka se vidi s devojkom.
Rekao sam, ne! osee Li.
Ali zato, pobogu?
Zato? Rekao sam vani zato! planu Li.
Ali, Li... ono moda nije tano. Nismo proitali pismo do kraja protestovao je general Lod.
Pitajte njega! General se okrenu niliu.
Mome ree mu de, kai... je li istina da te je ona Stentonova volela... da si je udario... da si je...
Generalov glas zamuknu.
Nile ga pogleda, lice mu se tragino smrai.
Na moju sramotu.... jest, istina je on odgovori jasnim glasom.
Naito Eli Li poe napred i krikmu: Oh, nili!
A on kao da je narastao i poskoio. Ona mu uleti ravno u naruje. Nije bilo oveka, nevolje, tajne, neasti, prepreke niega to bi nju moglo
zadrati u trenu kad je videla kako je nili reagirao ina (njenu pojavu i glas. Obesila mu se. oko vrata, sirce joj htelo pui od prevelike sree,
bila je kao slepa. Potom ga ona pusti i rukama pritisnu, grudi.
Sve sam ula! ona uzvilknu. Nemam pojma
pismu Bjuti Stamtom... Ali znam da je ti nisi ubio. To je uinio Leri. Videla sam na svoje oi!
Eli! on apnu.
Najzad je bio posve siguran da je ona doista tu, da to nije prian, da je ona pred njim i telom i duom i sve to ga je inilo udnovatim,
starim, mrklim
tunim pretoi se na mernu li samu lepotu.
Zna da je to uinio Leri! zavapi Eli. Reci im!
Da, znam on odvrati. Ali ono to sam ja uinio gore je od toga. Ja sam...
Videla je gde se on trese u muci od kajanja i ona nasluti razlog.
Nile! Ona te volela? On obori glavu.
Oh! Njen je krik bio gotovo neujan, nabijen jednim neizrecivim shvatanjem tragine sudbine. I ti si... ti si.
Alison Li stupi meu njih i pogleda niliu u oi.
Vidite? Ona zna... Ako neete da joj nanosite bol... odlazite!
Zrna... ta? uiskliknu nili kao u kakvoj dvojbi.
Eli oseti da tui negde lei nekakva uasna, bezimena, podmukla obmana, nekakva mora a uini joj se da pred njom sitoj i jedan nedokuivi
nili koji se od nije udaljurje noeni svodom kobi.
Zbogom, Eli!... Budi blagostovljana! Biu sretan znajui da...
On se zaigranu, suze mu potekoe niz obraze. Njegovo je lice bilo iskrivljeno, ali odricanjem, a ne krivicom. Bilo to da je uinio, ali u tome
zaizvesno mije bilo niskosti.
Ne putaj me!... nili, opratam ti! ona krikmu. Opruila je ruke put njega. Za mene postoji samo U na svetu!
Ali Neaile istetura napolje, pridran Slingerlendomi a oko Eli se odjedaired stvori crna praznima.
S naporom je voz zmijugao i tandrkao uzbrdo kroz mo. U kutovima vagona muto su goirele lampe. Kod otvorenih prozora sedeli su vojnici
i gledali u no. Putkici su spavali, meki su sedeli, neki leali sikutreni nad svojini prtljagom.
Ali Eli Li nije spavala. Leala je podboena jastucima i ebadima, pokrivena tekim kaputom. Prozor kraj nje bio je otvoren, sve vetar s
pustoi milovao joj je kosu. Zurila je u no, inilo joj se kao da tokovi voza gaze i mrve njeno slomljeno sirce.
Mesec, nekako izoblien i bled, nisko se obesio nad mrkim, neravnim obzorjem. Oblaci su sakrili zvezde. Prostranstvo pustoi kao da je bilo
sablasno uveano mutnim, bledim svetlom, a siva se ona samotna, gola, utljiva, stenovita pusto uklapala u oajanje AflHene due. Poradi
ega se spasila? voz kripao i huktao dalje, i svakom preenom stopom jaao njen bol. Njen duh, to je nesalomljivo i po^ put iste vatre
divno blistao kroza sve otme poigibelji, gasio se sad kad je pogibelji nestalo. I sama su uvstva u njoj zamrla, inae bi morala mrziti ovaj
voz.
I kretao se dalje. Ukazae se njoj znani obrisi stenja i brda. Utisnuli su joj se u pamenje za njenih
lutanja uzdu otve pruge. Znala je svaki pedalj tog samotnog, mranog i divljeg puta. Usred toga jezivog prostora le] mesto gde se nekad
dizao Benton. Tafika izgubljena u neizmernosti, pustoi. Da je kojim sluajem spavala, probudila bi se na prolazu kraj njega. Nigde nikakva
svetla. Samo su ravnine, bledi odsjaji neega, duga prazna traka negdanje ulice i posivukud sene oznaavale Bemtomov grob.
Umornim je oima Eli zurila. Tu su oni u toj crnoj praznini plemeniti ljudi koji su izginuli za nju, uzalud. Ne, oe uzalud! Izustila je kratku
molitvu za njih i re ljubavi za leria. Leri, sija smrti, ali ipak simbol vernosti, bratske ljubavi. Dokle god je u njje ivota, gledae ga gde
nabada pred rajom, onakav ri, a crven plamen iz njega suklja, nabada napred neslomljivom voljom, velianstvenom hrabrou. I oo, koji je
bio olienje vitetva i blagosti pred enom, potovalac svega to znai ena, nemilosrdno je metkom uklonio sa svoga puta prekrasnu Bjuti
Stenton.
I ona e leati negde meu onim senama. Eli se strese na sveem vetru s pustoi koji joj je duvao u lice iz onih senovitih prostranstava.
Zaklopila je oi da ne bi gledala one blede nejasne tragove Bentona i tamu to krije bezimene grobove.
Vlak se kretao dalje, putajui za sobom ono to je negda bio Benton. Eli otvori oi i ponovo se zagleda u tamnu, mutnu pusto. Pod svojim
olovnim teretom srce je njeno sporo tuklo i udaralo beskonanim bolom. Osetila je onaj ve davno zaboravljeni, morbidni uas to joj se
popuit otrovnog prirasta slepio za samu bit ivota. Taj oseaj minu, opet joj doe, opet nestade. Misli su joj lutale du crne staze koju je
prevalila, dok joj u uhu opet zabubntae zvui Roaring Citva.

Iupali su je, otrgnuli od nade, od ljuibavi, tako rei od sama ivota. Gde li je nili? Okreouo joj je lea, posluao je AUisona Li ja i fatalnu,
zamrenu i izopaenu sudbinu. Da, spasila se, i to pokazuje da joj je duh bio u pravu, da su usliane njene molitve ali umesto da bude tu, u
ovim kolima, kraj bogata oca, a daleko od nilia, ona bi vie volela da lei u jodnom od ooih bezimenih grobova Bentona.
Bledouto je suince dostojanstveno zapadalo dok je nili pogledom pratio kako se udaljava voz to nosi Eli Li. Toga trena nije mislio na sebe,
bio je ispunjen samo sreom to je ona iva, u siguirmositi, to su okonane njene patnje, to s ocem odlazi svome domu! Dugaki voz zae
iza litice i najzad se izgubi iz vida. niliu je taj trenutak predstavljao neto golemo i konano. Time je zavrena jedna faza, doao je kraj
jednom delu njegova ivota.
Sinko, i to je gotovo ree Slingerlend korjl ga je promatrao. Eli je krenula kui, natrag, tamo gde joj je mesto, meu svoje. A ti... tebe e ovaj
dan vratiti tamo gde si ve jednom bio... Eli tebi duguje svoj i oev ivot. Promisli, sinko, kako je, uz, ovakva vremena, sve moglo ispasti
daleko gore.
Neaileova je blagodarnost bila neizmerna. utke i pokorno, krenuo je sa Slingerlendoim. Traper mu je bio previo rane, pa ga je pazio,
odibijao ljude od njeiga i nad njim bdio kao nad bolesnim detetom.
Inae je nili trpio sam od slabosti to oiaizi nakon napora i golema uzbuenja. U duhu njegovu kao da su odzvanjali prekrasni zvui mondh
zvona to objavljuju lepotu i venost nepromenljive istine. No pade tama se zgusnu stari je traper bdio i nili utonu u san, u snove gde su ga
dozivala sad blaga, tiha zvona.
udno bilo Nilu doekati jedno jutro bez crnih misli!
Sinko, hoe li sa mnom u brda? upita ga Slingerlend poto su dorukovali.
Hou jednom kad se pruga zavri zamiljeno e nili.
Pametne se Slingerlendove oi zaiskrie.
Pruga je skoro gotova a tebi je potreban odmor on navali.
Da odsutno odvrati nili.
Sinko, trebalo bi da malo saeka. Ne zaboravi da u sebi nosi komad olova.
Tu mi je odvrati nili i poloi ruku na grudi, visoko, blizu ramena. Oseam ga... postojan i tup bol... ali to nije nita. Hteo bih ga oseati do
smrti.
Ja ne bih volio... Sinko, nee valjda opet udariti u karte i au... i sve ono to za njima ide? Nema smisla!
U nilievu je osmehu bilo nekog obeanja, odsjaj toga osmeha nae svoj odiraz na traper ovu izboranu licu.
Da, vidim da nije bilo potrebno da te pitam. Dobro, danas u se oprostiti s tobom. Nadaj mi se jednog dana... doi u da vidim kako se pruga
sastavila s istoka i zapada... i da te odvuem u moja brda.
Iz Roaring Gityja otputovao je nili radnim vozom. Naao se na jednoj platformi, u gomili radnika s razdrljenim crvendm kouljama iz kojih
su virile maljave grudi.
Taj je voz nosio stotine radnika, tone elinih ina, hiljade pragova na njemu je bilo i hrane za radnike i oruja za borbu proitiv Indijanaca.
Otisnuo se do kraja pruge, etrdeset milja od Roaring Cityja.
Nile potrai efa deonice Reilva. Krupni se Irac upravo nalazio u punom dnevnom poslu to bee nalik kakvoj bici. U koulji zasufeaoih
rukava, dok je okolna i poznata vreva delovala na njega kao opojno vino, nili je zajedno s ostalim ljudima etoao da Reilv obrati panju na
njega. Irac ga najzad zapazi i prui mu svoju aetinu.
Zdravo, nili! Drago mi je to si tu... Rekoe mi da si obavio, vraki sjajan posao.
ReiMv, meni sad treba posla ree nili.
Ali, ovee... ta ti si bio ranjen! uzviknu ef.
Meni je fino.
Da, izgled ti jest sjajan... Ali, ne misli valjda ozbiljno kad kae da trai posao?... Ti, nekakav glavonja, pa eljan posla?
Hou da radim fiziki. Daj da nosim pragove ili ine, da mlatim batom, tek nekoliko dana. Ja sam to ve objasnio generalu Lodu. Za mene
e to biti neka vrsta odmora.
Pametnim, zaarenim oima je Reilv promatrao nilia.
Ne zniaim... da ovek moe biti pijan, a izgledati tako trezan...
Reilv, ta nisam pijan, nego ozbiljno mislim nili e moleivo. Hou da budem u zavrnici, da i ja abljem koji klin.. da poloim koju inu.
Sa efa nestade onoga osmeha, uenja.
Da... da, svakalso odvrati on, ali nekako neuvereino. Da, budi u zavtrnici...
I om posla nilia s grupom koja e nositi pragove.
Na kraju pruge, gidje je juer bio prekinut posao, stajala je jedna platforma kircata slinama i pragovima. Ispred oje pruala se krivudava,
uta, ravna lindija trase, dokle god se pogled pruao. Sunce je prilo preko pustoi, s golih breuljaka, duvao je suvi, vreli pustinjski vetar
dizali se oblaci praine valjali se s vetrom suvi, mrtvi grmovi alfije posvukud se sa sprena tla dizale koprene jare.
Grupa je poela raditi. nili se doepa prvog
ta uri, koga avola? zagutia mu drugar. Bio to ovek sav nekako voirmovat i uljevit, lica feJbrazdana mreom botra, a boje crvene kao
u cigle, oi mu bile nalik dvema crticama oko kojih je sunce sve sptrilo. Ime mu bilo Pat.
Odnesoe prag do kraj ine te ga bacie na trasu. Dragi su radnici tamo postavljali pragove i nabijali ljunak oko njih. nili i drugar njegov
vrate se do platforme, te ptrooe ksraj dvadesetak parova
koji su poput ino ih nosili pragove. Iza tih ljudi teturalo je niz drugih natovarenih tekim inama.
I tako zapoe dnevno argatovanje.
Pat je gledinuo nilia ispod oka pa je onda svojim dirugovima napravio meke zinake, kao da bi hteo rei kako ga je danas zapala glupa srea
da mora rintati s nekakvom budalom. Meutim, njeigov se podsmeh ubrzo pretvori u potovanje. Neto kasnije on ponudi niliu svoje
rukavice, ali ih ovaj odbi.
Prijatelju, nisi ti tako tvrd kao ja ree Pat.
Drukane, bude li sa mnom radio cio dan, nee stii ni izuti cipele kad poe veeras na spavanje
odvrati nili.
Bie da se ali. Be, navali kad tako kae! Spoetka nili nije ni oseao sparinu, umor, e
ili trud. Kad su ili natovareni pragom, on je prosto vukao malog Irca, a zatim je ispred njega jurio po novi prag. Bio je kao omiaijan
nekakvim dubokim uvstvom. Njemu to bio nov poetak. Sino, kad je sunce zapalo i Eli Li se izgubila iz vida, kao da su za njega prestali
postojati i svet i ivot. Sad je bio gonjen nekom eljom da poloi koju inu i koji pirag na prugu, na ome poslednje milje deonice koju je sam
trasirao. Hteo je tako raditi jo ono malo koliko treba da se tracnd.ce s istoka sastanu s onima sa zapada. Njegova su uibpka uvstva bila
popraena nizom misli koje su se vrtele oko njih kao planete oko sunca

iz njih dobijale snagu i svetlo. Eli ivi dobra je i neokaljana a lepa nego ikad oi su joj reito tune, nespokojne. Iz takvih je misli izvirala
nilieva radna snaga i polet. Toliko je on nju voHo, da je sama misao da nije nema slomila srce njegovo umrtvila mu ambicije, upropastila
ivot. Ali, kako je ona, zahvaljujui svojoj ednosti koja je od propalica stvorila junake, preivela sve pogibelji, sve I, u nilievoj se dui
zaeo preporod. Otrgla se dua njegova iz tmice, oajanja, mrnje, mehajnosti. UadJigila se ona visoko, pod samo nebo, zavirila je u nj. On,
vie nita nije traio od ivota,. Posve zadovoljan, zaudvek skroman, blagodarain svakim otkucajem scrca, svakom kapi krvi to je teMa
njegovim ilama, sav svoj duhovni ivot posvetio je uspomenama. A uz to, kao da je ijz njega zraila nekakva strana fiziika snaiga to je go
tavo nasimiki traila delovanje. Tako se posvetio poslednjim radovima na velikoj pruzi.
Radnici su bili upravo divni drugari. Ranije im se nili divio, a sad ih je zavolio. inilo se kao da u svakoj grupi postoji po jedao tercet nalik
onome to je njemu! bio tako dobro poznat Kejsi, ejn i JVDcDermot. Onda se on doseti da su svi ti ljudi jedan dirugom nalik. Svi su oni
teko rintali, kleli, borili se, pili i kartali. Stotine je njih leglo u neznane grobove. Ali se delo njihovo nastavljalo i dalje je tuklo ono
velianstveno, poletno i jedinstveno srce.
I nili je bio pod uticajem toga sirca.
Kad god je dizao prag i uitio opfip onog tvrdog drveta, pitao se otkud li je dolo, kakvo je to stablo bilo, ko li se igrao pod njegovom
hladovinom, koje li su ptice svile gnezdo na njemu i koje su ivotinje pasle pod njegovim granama. Bilo je neke veze izmeu njega i onoga
trupca to ga je nosio. Dodir s tim trupcem nekako ga udnovato vezivao za neku davnu prolost, za nekakav nedokuian duh. Oseao je da
se mora drati toga dodira, da ne bi izguibio to arobno uvstvo. Potom, kad je odlagao prag na trasu, oseao je isprva kao neko al jeo je, ali
je ono brzo nestajalo u shvatanju da ga i trasa inspirira. I nju je hteo osetiti, raditi na njoj, prugu to vie uiniti svojom.
Kad se vraao po nov prag, izotrenim je okom arao prefeo gomile radnika u pokretu preko redova otnih to nose i polau ine, i krasnih,
preplanulih, do pojasa golih zabijaa kilinova to izmahuju tekim batovima. Odjekivali su njihovi udarci kakva je to divna muzika bila,
puma smisla! Kad doe na njega red da zabija Mlinove bie mu to najmiliji posao.
Kako je piruga napredovala, tako je lokomotiva dahtala i malopomalo gurkala napired vagoneplatforme. Sa stranjih platformi ljudi su nosili
pragove i ine do prvih dugi su se redovi radndika kretali napred natovareni, vraali se prazmoruki s traoica, lopata, ekia i pijuika odbijao
se Sunev sjaj praina se dizala u ofblaoima iznad pesme, smeha i Metvi
dizao se tropot, lupa i zveket eleza i drveta to su punili zrak zaglunom bukom.
Kakav pokretan, ivobojans prizor neumorna truda!
Oseao je nili kako postepeno postaje delom toga prizora, deliem te veliajne celine. Uzbudio se, ali je u njemu nikla i jedna siurmnja. Jer,
koliko god mu je vid bio bistar i utila otra, ipak se nekako oseao zbunjenim. Ne gleda li on na ovo delo, ovu gradnju, oima svoje die
koje su sklone da oboje i ulepavaju ivot zato to je njemu dato ono to jje traio u svojimmolitvama spas ivota Eli Li?
Odgovor nije naao. Nije umio misliti.
Drugar mu Pat obrisa potok zinoja s uvena lica.
Nek sam proklet ako tebe ne gona sam avo! om piroisvedova.
Pat, nama je data ast da diktiramo tempo. Neka se drugi brinu kako e odrati korak s naima. Napred! oitpovrnu nili.
Zaboga! to znai da se u celoj diruini nee nai nijedan koji bi se sa mnom zamenio za tu asit odvrati Pat. Prijatelju, ja bih volio doiveti
sledeu piatu.
Onda navali, radi i zaslui platu ree nili.
Ja u krepati, a ne zasluiti platu... A, da mi prosti, ima li u tebi irske krvi, moda?
Ima malo.
Znao sam ja to... U redu, onda neka krepam s tobom.
Pola sata kasnije Pat je opet bio oajan. Morao se odmoriti.
Kako... se... zoive? izdahtao je.
Nile.
Trebalo bi da se zove Kejsi. Jetr sam naletio samo na jednoga nalik tebi, a taj je bio Kejsi... ovee, pa iz tebe ne ori samo anoj mego i
kirv!
I Pat upre prstom u nilievu crvenu mokru koulju. nili se lupi po prsima, a ispod njegova dlana trcnue kapi znoja i knvl.
Pa i ruka ti kirvairi! uzviknu Pat.
Zaista je nili krvario, ali to dosad nije uoio. Naie Rei!ly, ef deonice, i zasta.de kod nijih te im se naceri.
Eh, moj Pat, danas si naao s kim e se takmiiti. Dosad smo napravili pola milje vie nego juer do ovog sata.
Onda se okrenu niliu.
Ve sam gledao tebi sline ljude Kejsia na primer. No, tu su rei slabe.
Reilv produi svojim putem, a nili je u mislima dozvao rumeno lice velikog Kejsia s njegovim veitim cerekom i utaknutom crnom lulom.
Odmah potom setio se njegova poslednjeg dela te preko one osebujno svetle uspomene pade nekakva senka.
Na prodoran zviduk lokomotive rad prestade i radnici krenue na ruak i odmor. Prizor se naimah preinaio. Umesto neprekidnog,
ujednaenog radnog pokreta nastupila je guva iza dugog niza vagoina. Potom je gomila oznojenih radnika potraila pogodno mesto u
hladovini gde e piti, jesti, odmarati se i puiti. I sad je duh njihov ostao isti kakav je bio na radu, veseo, a osenan nekom suvom, mrkom
ustrinom.
Tokom popodneva nili je smanjio tempo, na neskrivenu radost drugara Pata. Jara, kliski zinoj, sve jai bol u miiima, neugasiva e,
oslabljena snaga sve se to nametnu nilievu uvstvu i postepeno nadvlada njegovu sdvest. Ruke su mu popucale, lea mu se ukrutila i bolela
ga, noge mu otekle. Rana na grudima pekla ga je i krvarila. Na kraju dama jedva je hodao.
Vratio se s radnicima u logor, odspavao dvanaest sati i probudio se utrnulih i bolnih udova. AH je ipak otiao na rad i drugi je dan bio na
pravim mukama.
Trei se dan odvio u neprekidnoj borbi izmeu tela i volje, izmeu duha i bola. Ali, dokle god je bio u stanju da hoda i die ruku, on je radio.
Onda je polako poeo jaati.
Zatim je dola navala ma ine. Bio je to rad prema kojem je noenje pragova bilo igrarija. Muio se nili, teko znojio, napinjao i umarao, ali
mu duh bivao sve bistriji. Kako se bol mainjio, kako ga umor vie nde svladavao, to mu se postepeno vraale misli i uvstva, dok je napokon
doao dan kad ga je ono duboko oduevljenje opet osvojilo kao u kakvu bljesku to osvetli samu duu njegovu. Ubrzo je shvatio
da su muke na radu i pobeda nad telom uveale njegovu udnovatu sreu. Sat za satom sagibao je lea i trupkao kraj svojih drugara, onako
natovaren doprinosio je svoj udio, utao je, motrio, oslukivao, sanjario, oseao je kako raste pruga, ali je ipak bio u carstvu svojih misli.
inilo se kao da ima dva duha. Danomice je gledao kako se iz stope u stopu polae onih deset milja pruge dnevno, i znao je, kao ovek
strunjak, kakvo je udo takav napredak a isto tako, pred duhom mu je neprekidno lebdela Slika jednog lica crvenih usana, lica oseajna i
prekrasna, tunih ljubiastih oiju to su u svojoj ednosti divne popuit zvezda. Isprva nije nita traio, toliko je bio blagodaran sudbini, ali se
sad molio da ima to vie takvih sati, dana i noi koje e provesti u slatkim uspomenama.

Najzad se jednog dana nili naao meu onima to zabijanjem klinova privruju ine za pragove. Njemu je taj posao odudvek predstavljao
olienje duha gradnje. Zabijai klinova, to su do pojasa goli, preplanuli, koe bakarne kao u Indijanca, izmahivali tekim batovima,
predstavljali su mu otel otvoren je roman tinosti i napora. osetio je nekakvo tanahno shvatanje kad je prvi put podigao i izmahinuo tekim
batom. Pokazalo se da je u njega nekakva uroena vetina za takav rad. Izmahivao je nekako olako, leerno, a udarac mu bio uasno jak.
Zabijao je klinove takvom brzinom, da drugari njegovi na suprotooj ini, te nosai i polagal ina i pragova nisu mogili odrati korak s njim.
Zaista je poteno zasluio asove odmora. Za tih je asova ivim pogledom, motrio grupe radnika, voz, dim, prainu, kretanje i oibzorje na
istoku.
Jednog je dana satima zabijao klinove i ostali su radoici oko njega radili svoj posao bez prekida, a milju od njih, na pruzi, vojnici su vodili
borbu sa Sijuksima i celo to vreme, dok se svakog asa moglo oekivati da padne oalog putaj alat, grabi puku oslukivao je on glas
svojih uspomena i gledao ono milo lice.
Svanuo je i taj dan kad je video kako se grupe upuene daleko napred na niveliranje terena, vraaiju
neobavljena posla. Za njih vie nije bilo posla! S one stane naile su druge grupe s konjima i kolima! Sreli su se s radnicima sa zapada,
sastale su se ddve trase! Meu radnicima nastalo je opte veselje i oduevljenje. Bio je to veliaostven momenat.
Zagledao se nili prema istoku, pa je udvostruenom snagom izmahinuo batom. Bezgranino ljubi Eli Li, a za njom voli ovu prugu koju gradi.
Poto je tako pomislio, prepustio se iskljuivo oseanju svega to ga okruuje veliajnih, smelih planinskih vrhunaca to se crne, krivudave i
ravne trase, zadimljene pustoi to se ljeska jarom, okonanog dela pruge, grupa radnika na poslu nalik belim mravima na suncu, isduva
lokomotive, pesme, tropota, zveke i lupe, struganja, zvida vetra i ukanja peska, opipa tekog bata to ga je dizao kao igraku, puilsa
njegova sirca, vonja praine i znoja, oseanju svoga prisustva na ovom delu, ojegova udela, njegove fizike snage i muevnosti.
Ali je najzad obian oveji nagon nadvladao ono nilievo natoveno negiranje sebe. Kao da je odjednom krenuo na voz to putuje prema
istoku. A upravo kad je doao pred vagon, neto ga zaustavi bila je to jedna pomisao: ta kamo je krenuo? Ne vodi njega put prema istoku,
nego prema zapadu. Nasmejao se, malo turobno. Da, postao je rasijan. I naimah se zamisli, ali drugaijim mislima sada. Nije bilo potrebno
kozna kakvo razmiljanje da bi shvaitio kako se zaputio prema vozu to ide na istok zato to ga je pognao nagon da ide k Eli Li. I to ga
zaprepasti. Ali je ona... izila iz moga ivota, on e sobom. I meni je drago... bilo mi je drago!
I niliu sive bi jasno kao u bljesku munje im se ispravio s ornim bilo.
Nastavio je raditi. Rad ga svejednako povlaio svojom veliinom, ali je u njemu bilo neke promene. Sagledao je u njemu velianstvenost tih
udruenih slobodnijih ljudi to se znoje, krvare i stenju na poslu koji se moe usporediti samo s izgradnjom piramida osetio je da se najbolji
deo njega oplemenilo i ojaao radei rame uz rame s tim jednostavnim, neukim radnicima s njima se on spustio do razine stvarnosti, istine.
D,uh njegov eljan dela, duh njegov pratoti
cara i analitiara, svejednako je s uzbuefnjem pratio boj to su ga snane miice vodile protiv prirodnih prepreka pustoi. Na delu je gledao
hiljade radnika to trupkaju, kunu, bore se, hule i ale se gledao je prizor to su ga oni stvarali onakvi crveni, preplanuli i crni, pokriveni
lepljivim slojem praine i moja. I gledao kako uz pragove, ine i trasu kuca srce tog epskog boja. Zar bi veliki i bogati direktori i inenjeri
mogli uopte sanjati o takvu golemu poduhvatu bez ovih sinova gole snage? Sad je nili uoio samu bit svoga starog sina udnju svoju potajnu
da sagleda stvarnost ivota s tim ljudima.
Volio je on izmahivati batom, sluati kako udara po gvou. Oseao je jednostavno fiziko zadovoljstvo u svojoj snazi, u svom telu koje je
ve odavna smralo te se skorilo i stvrdmuilo poput sama drveta u koje je ukucavao klinove. Volio je svoga novog drugara, Pata,
vormovatog i kvrgavog malog Irca koji je kleo, psovao rad i tukao se s drugovima, ali nikad nije ustuknuo, nikad nije posustao iako su dani
njegove snage oito bili izbrojani. Pae ubrzo pasti negde kraj pruge, pae kao rtva argatovainja, viskija i sunca. I bio je on velik u svojoj
opskumnesti. Na sebi je nosio bakrenu ploicu s brojem, potpisivao je primitak plae jedinim kriiem, mario je samo za pie i kakvu
nafrakanu veticu u prljavtini pod atorom. A ipak, Pat je dosezao sve otno bitno to je nili nazivao skupnim imetnom velianstvenog radmi
duh, poriv za davanjem svoga udela, izdrljivost, oseanje dunosti u ispunjenju svoga zadatka.
Moda bi nili naao spas u toj svojoj zakasneloj i divnoj vezi s radom i ljudima. Ali, kao da mu je u mozgu bila neka prepreka. Gledao je svu
tu lepotu, napor i napredak oko sebe a potom, u jednom sevku, pukao bi u duhu mu ponor i on bi postao bezinadeain.
Onda bi stao kao u kakvu transu, oi mu zurile onim odsutnim, dalekim pogledom, sve dok ga drugovi ne bi dozvala da nastavi zanemareni
rad. Takvi su se momenti odsutnosti njemu nametali sive vie, dok je napokon! doao do toga da bi preklinuo rad ba u momentu dok je
zabijao neki kiki.
I ponekad, za tih udnovatih momenata, udio je za svojim negdanjimprijateljem, bratom i senom svojom za riim, leriem Kingom. Rado se
seao Rieg, premda se uporedo s njim udvek seao i mukilog huka Bentonova zlata, razsvrata, krvi i smrti. nili nije shvatao bit onoga to je
tada doiveo i preturio. Bila je to faza divljanja koju ovek nee doiveti nikad vie. Njegova htenja i napori, njegov pad, crna borba sa
samim paklom, prijateljevanje i pretrpljen, boi, muke i argaitovanje, te pobeda njegova sve su to bili simboli napredovanja jednog velikog
pokreta. I sav je taj razvoj bio skriven u onome to je doiveo i iskusio.
Sad mu je no donosila olakanje, jer s okonanjem dnevnog rada vie nije imao potrebe da bije svoj boj. Bio je to. unapred izgubljen boj i
on je to znao. Izbegavao je svakoga i iao u samotne etnje po tamnoj, vetrovitoj pustoi, na odsjaju samotnih, beuitnih zvezda.
Rasla je u njemu udnja da vidi Eli Li. Dok je drao mrtvom, oseao je kako duh njen lebdi negde kraj rajega, iz svake sene, i kako glas njen
apue na vetru. A sad je ona iva, ali daleko, daleko od njega, preko mnogih brda i ravnica, van njegova pogleda i dohvata, negde zapoinje
ivot njemu tu. ta li e ona uiniti? Hoe li to ona podneti? Njega ona nee nikad zaboraviti, nikad se nee izneveriti uspomeni na njega.
Ali, mlada je, a ivot nije bio milostiv prema njoj. Po korie se hladnoj volji Alisona Li ja. U sretnoj sredini njena lepota i ljupkost nabavie
joj gomilu udvaraa.
Ah, sve je to sasvim prirodno, zbunjeno je mucao nili. elim da ona zaboravi... da bude sretna... da sebi stvori dom... Zar da ostari.u
samoi?! Nikad! Mara nekoga voleti... udati se...
I u tim se reima niliu stisne srce. Znao je da sad obmanjuje sebe. Bude ona ikad volela nekog drugog, bie to kraj "VVairena nilia. Ali ne, ta
on je ionako gotov. nilievu se bremenu pridrui i ljubomora, nova, udovina, jezovita, ona ga skona. Imao je muevne hrabrosti da se bori
protiv sebinosti, ali nije uspeo savladati osim hrabrosti, vie niim se nije mogao boriti protiv te ljubavi to ga je
unitavala, protiv mrnje prema ivotu, i protiv uasne amotinje i protiv te jezive vatre ljubomore. Ta, om je spasio Eli Li! Zato se odreikao
nje? Poradi njena spasa ukaljao je svoje ruke krvlju? Setio se onoga uasnog asa kad je, raspomami jesi bolom od vrela olova, s uitkom
lomio kosti Doraeni, gledao kako se piainjolevo lice izobliuje stravom pred smru, oseao kalko se otrica noa zairiva u njegovo tijelo.
nilia je srtalno progonio taj poslednji prizor iz njegova zloduha ivota po naseljima graditelja. esto mu se inilo da ga iz sene vreba nekakva
avetinjska, mrka prilika, prozrana, turobna lica. Opravdavao je svoje delo time to bi Duirade svakaJko ubio Alisoma Lija. Ali takvo
opravdanje mije moglo odagnaiti priini one avetinjiske prilike, oeut ledenog daha u nonom zraku i uka [koraka za nilievkn tragom.
A ljubomora, jaa od svega osim straha, cedila je iz nilia oduevljenje, snove njegove, radni polet. Ako ne u radosti, a ono u hraibrositi jo
moe izdrati. Aid je oseao da e ga ljubomora satram. Bila je tako snana i deloitvoirma, da je u mernu pozivala geste i rei koje nije
mogao dotad prizvati k pameti.
I stao je nanovo proivijavaiti prolost. Zbunjivalo ga kojeta, ali su se minula zbivanja stala sve Vie razbistravati u njegovu duhu.

Jednoga dana, dok se tako naslanjao ma bat i sebe muio mislima, njegov mu je muirtelrjsikij morbidatnv radoznao duh, to se branio sam
sobom, priapnuo jo jedno pitanje.
ta je ono rekla na rastanku?
I gle, ma crnoj ploi njegova duha bljesmue belo ispisane rei njene:
Nile, opratam ti!
Setio se rajevima lica, njeziMih tragiinli oijuj opruenih ruku.
Oprata mi!? A ta?, izmuca nili, uzmemirem i zapanjen. Ispustio je bat i uspravio se, te je tafeo ostao i kad je zviduk u podne dozivao
raidinike na ruak. Zabuljio se u vrelu, zadimljenu i bezvodnu pusito i ponovo ugledao prizor kad je stajao pred somiom Ijom.
Prizor taj iskrsnuo je pred njim u ivim bojama, i on sinova doivi one trenutke dubokih i golemih uzbuanja.
Soba puma ljudi Li hladno priznaje injenice zahvaljuje se, nudi nagradu, pita, odbija general Lod ustro intervenira brz i otar dijalog
izmeu generala i Lija niliu postavljaju pitanje a on odgovara odjedared se pojavljuje Eli njemu srce staje od sree ^ oma mu upuuje
nekakve drage, nesuvisle rei i onda kraj!
Sve se to ivo ponovilo u njegovu duhu, nalik sledu munja to bliska ju!
Li je mislio da sam ja ubio Staotomovu, gunao je nili duboko zamiljen. Ali... ona im je rekla da je to uinio Leri... Ipak, udno se drao
Li... a i general... No, om me bramio Ah!
I nato nili maglo izvue iz depa notes u kojem mu je Bjutv Staotom napisala svoju poruku. Drhtavim ga rukama otvori. U toj e poruci sad
nai novo otkrie.
Generalje rekao kako je njegov strojovoa proitao samo prve reenice iz ove poruke iz toga su i AUiscin Li i svi ostali koji su sluali izveli
svoje zakljuke.
Nile proita te prve retke.
Nije udo to su mislili da sam je ja ubio!, on usiklikinu. Tako ona kae, premda je posve drugaije mislila. Ali, na temelju ovakva
svedoanstva mogli bi obesiti oveka!... No, Eli im je rekla da je to uinio Lsry ma njene oi. Sad to svi zmaju, uo sam gde i ovde priaju o
tome... Pa onda, ta. mi je ona imala oprostiti... da mi oprosti oima koje e me pirogomiti do groba?
I odjedanput se istima okomi na njega bespoted. mom i razornom snagom.
Zaboga! Pa Eli je poverovala onome to su svi mislili, to sam i ja, u svojoj slepoi, dozvolio da misle! Da sam bio njen ljubavnik.
Kua u koju je otac poveo Eli stajala je na umovitoj obali reke, na periferiji Omahe.
Eli je promatrala, kako se vrtloe i valjaju ute vode irokog Misourija. Najvie je volela da sama sedi u senci stabala. Dugi su tedni ve
minoili od njena dolaska, ali se ona jo nije oporavila od oka to se nala s niliem na trenutak, da bi se odmah rastala od njega.
Udoban i luksuzan dom njen, osloboenje od onog stalnog straha to je nju pratio godinama, i moni mir, tako u joj dobrodoli, tako
spasonosni bili, da joj se breme tuge inilo podnoljivim. Ipak, ubrzo je spoznala da je nalaenje oca i doma samo pojaalo njenu gorinu.
Sestra Alisona Lija, starija ena nametljive volje, nala se pogoena to je u kuu ula ta udnovata izgubljena ki. U njoj Eli nije nala
ljubavi. Susedi i prijatelji Lijevih neko su vreme dolazili da vide Eli prema kojoj su bili ljubazni i paljivi. Onda su se oko njena ivota,
odnosno jednog njegova dela, stali plesti traevi. Otac njen, veoma osetljiv, a prema njoj hladan, ogoren omdm to je proao, patio je
neizrecivim stidom zbog enine nevere i kerina zla glasa. Bolelo ga Elino prisustvo izbegavao je koliko god je mogao kratkog dveka bee
njegova nevelika ljubaznost,^ nije se dugo ponosio kerinom lepotom i armom. Izmeu njih nje bilo ljubavi. Eli svim silama zapela da joj
otac bude drag, ali se inilo da je srce njeno ostalo zakopamo u onom prostranom grobu Zapada. Bila je ona posluna, mkina i pokorna
I
ali nije mogla voleti oca. A jednog dana Eli shvati da otac ne veruje da se ona neokaljana probila iz divljine zlatnih poljana i razvrata to je
carevao u naseljima graditelja pruge. Premda je zabolelo, i to je podnela strpljivo. Ali je prema ocu izgubila svako potovanje kad je jednom
ula kako se u svom uredu svaa oiko ugovora s nekim ljudima koji ga besno i glasino optuuju zbog prevare.
Kasnije joj on ree kako se upleo u oeke novane zavrzlame i kako e sigurno propasti ako do izvesnog roka ne nae odreenu svotu novaca.
Upravo toiga dana je Eli sedela na klupi na obali i promatrala oemimu reku. ao joj je oca, ali mu ne moe pomoi. tavie, tua joj je
nevolja njegova, ona nju ne dira mnogo. Ranjeno je i bolno sirce njeno, i ona veno tuguje tuguje za neim to ne smije ral spomeinufti.
Dian bio vreo, sparan nijedna se ptica ntije javljala, samo su zrilkavci bili buni. U zraku zujale mnoge pele.
Eli motrila reku. Bila je dokona jer joj tetika mije dozvoljavala da radi. I tako je bila preputena samo seanju i bolu. Pogled na veliku reku
donosio joj je izvesno smirenje. Otkud li reka dolazi i kamo ide? I u ta se pretvara? Bilo bi gotovo bolje...
Jedna slukinja joj prekide nit misli.
Gospoica, ima jedino gospodin hoe vidi vas ree CrnSkinja.
Eli uzigleida. Spazila je visoku muku priliku odevenu u jelenju kou, ovek je nosio nekakav zaveljaj. Sanja li ona, ili joj se poremetio um?
Ustala je drui kao list na vodi. Ona se visoka prilika kree, me, nije prikaza, zasjalo je bronano lice, primie se, prilazi joj, odlae
zaveljaj na klupu. Par prodornih, bisitirih oiju zagleda se u Eli.
Zdravo, devojko! ree on. blago.
Poznati glas nije san, mije obmana bolesna duha! Slingerlend! Nije mogla dai do rei. Zamaglilo joj se pred oima, Zaiteturala je, on
pridirao. A onda, kad je osetila onaj njegov predivni, snani stisak, i mekou one njegove jelenje koe na svom licu, i miris borova, alfije i
pustinjske praine, shvatila je da je toi sitvamiost.
f
inilo joj se da e joj sirce pui. U njoj se sve uzburkalo i uskomealo.
Nile! ona bolno apnu.
Dobro je i radi za trojicu. On ine poslao odvrati Slingerlend ustro.
Eli zadrhte, zaklopi oi i naslona se na njega. Lepota neka proze joj duu. Polalko se stiala bura u neziolm grudima. Pribrala se.
Oh, Al! neno mu ree.
Tako mi svega, presretan sam Sto te gledani! Ama zna li ti da te ne mogu prepoznati katova sad izgleda!... Bela si, trese imi se, dete
moje... De sedini tu, kraj mene. Taaalko!... Eli, imam strano mnogo da ti priam.
ekaj! Gotovo si me ulbio od radosti... najpre to si doao, pa to te je on poslao ona izmuca. Njene ruice, negda preplanule i jake, ali sad
mrave i bele, grevito su stiskale rese na njegovoj lovakioj koulji.
Devojiko, kad te gledani, kao da se podmlaujeim... Ali, Eli, te tvoje oi misu one isite, sretne koje sam onda gledao.
Ja sam... strano nesretna ona apnu.
Da, slabo je to! Pa da, prirodno je da ti je teko bez nilia.
A ima i drugih razloga oma izmrmlja pa rniu ispria svoje nevolje.
Gle, gle! Traper je alostavo i zamiljeno gladio bradu. No, i to je prirodno. Ti si ovdlje stra" na, pa si lafeo izloena takvim priama...
Devojko^ svaka ast tvoime ocu, ali mi se itni da e m&jibolje uiniti ako se vrati mani i niliu.
Je li ti on rekao... da mi to kae? ona drhtavo apnu.

Ne, govora! uisMiktnu Slingerilend.

Jesam li mu jo,.. draga?
Devojko, pa on umire za tobom... ne bio ja ko sam ako te laem.
Stresla se Eli, bila je kao obnevidela, rastrzana estinom predivne, gorkoslatike ljuibavi. Ispunila je ohrabrila i o^lernientila duboka i silna
srea.
Ja sam mu oprostila ona kao za
I lepo od tebe to si to uinila ivo e Slingeriamd. Ali mu. nisi imala to oprostiti.
Eli je onijemila, nije bila u stanju da podigne
pogled.
:Cuj me, devojko! Poto si otputovala iz Roaring Gityja, nili se predao tekom radu. Otpoeo je time to je nosio pragove i ine, a sad zabija
klinove... Ja sam ostao... Odonda sam ja bio s njim samo jednom, pre nekoliko dana. Ali, uo sam o njemu. Nekoliko sam puta bio u Roaring
Cityju, i svaki putsam se raspitivao za njega. nili nije uopte dolazio u naselje. Kau da je prvoga dana radio kao rob, iako mu je rana
krvarila. Ali ga niko nije mogao spreiti... I rad ga nde ubio, premda je bilo onih koji su bili sigurni u takav ishod. No, rekoe mi kalkp se
promenio, kako je oeliio, te mu nema ravna na pruzi, samo se jedan mogao uporediti s njim, to je bio onaj Irac to je poginuo, Kejsi.
Govorili su mi da je doivljaj za sebe gledati nilia kako mlati batom.. Ja ga nisam gledao, ali se nadam da e mi se pruiti prilika i za to...
Pre nekoliko dana sreo sam ga kad je silazio s voza na stanici Roaring Cityja. Jedva sam ga prepoznao! Bio mi je kao kakav Indijanac, jake
mu miice nabrekle, lice mu preplanulo i isto, oi kao dva plamena... Tako me zagrlio da me gotovo uguio... Stao se derati: Tebe trebam,
Slingerlend! Ja miu kaem kako mi je to jasno Iz onakva rajegova oduedvenija, ali neka mi objasni zato? Onda mi on ree kako ide da
iskopa orao zlato to ga je Horn bio zakopao. Ja uzeh svoju opremu te zajedno krenusmo u brda. TU zna ona brda, nisi ih zaboravila, zar ne?
Ialko smo nali zlato, te smo se vratili u Roarimg City. I orada me nili uputio ovamo, neka ti doneseni zlato. I evo mene sa zlatom.
Zadivljena Slingerlanidiovom priom, Eli je zurila u zaveljaj. Odjedared sede i. oseta, kako joj krv ilknu u obraze.
"Zlato! Hornovo zlato! Ali, nije moje! Zar ga nili alje meni?
Do poslednjeg zrmca mirno e traper. Tvoje je, nego ije? Niko nije ostao iz onog kara
vama... a ti si oa svoje ui ula ta je Horn rekao. Devojko, tvoje je i bogme e ga zadrati!
Koliko ga ima? upita uzbuena Eli. Kako se ivo setila Horna! On, je rekao da nema nikakve svojte. Da, zlato zaista pripada njoj..
Nismo mogli oceniti ni priblino, jer nismo" imali vage odvrati Slingerlanid. U svakom sluaju, tu je itavo bogatstvo.
Eli uzgileda sa zaveljaja i zagleda se u traiperovo ivo lice. Mnogo je kritinih momenata doivela dosad, ali joj nijedan jo nije bio toliko
pun neke neumitnosti.
Je li nili poruio jo togod? oma upita.
Pa, sad e videti odvrati Sliogearlend i otkopa lovaku koulju na grudima,, te izvue mali koni notes pa ga prui Eli. Oma ga uze ne
skidajui pogleda s trapera. Jo nigda mu nije videla lice ozareno takvim udnovatom uvstvom. Pogodila je da je to on.a najvea srea to
osea ovek kad je u stanju da drugome prui sreu.
Eli zadrhta. Otvorila je notes. U njemu je zaiziv jesno poruka koja e biti slatka kao to je sladak ivot u oima umirueg. Proitala je
crnilom i lepim rukopisom ispisano ime: Bjuti Stenton.
Puls joj prestao Miti, ferv i sirce stadoe na asak. U njoj sve kao da se smrzlo, sve osim mozga. U strahu je preletela preko prvih redaka
poruke, potom je grozniavo nastavila do kraja, pa se opet vrati na poetak i stade itati ianova.
Onda ispusti notes, lice sakri Silinigeirlatndu na girudi. Stisla se uza nj, grevitim rukama mu je stezala koulju. Telo joj se bilo skrutilo, kao
napeto nekakvom izvanrednom snaigom, ili nadahnuem, idi sreom.
Devojko, tebi je teko... a ja sam mislio... Eli podie lice i poljubi starca. Onda se n.aglo
uspravi kao svinuta mladica kad se pusti. Zagleda se u inteligentne Slinigeirlendove oi, Videla ga gde se on prenuo, potoni ustao ko da e na
nogama bolje doekati njenu odluku.
Vraam se s tobom na Zapad ^ona e nnimo.
To sam znao.
Podeli to zlato na dva jednaka dela. Polovinu u dati ocu.
Krupne traperove ake dohvaitie zaveljaj.
Sad, ima jedan voz brzo... Raunao sam da
ostanem ovde jedan dan__ ali, to pre to bolje...
Devojko, hoe li jednostavno pobei ili e rei ocu?
Rei u mu. Taman da hoe, me moe me zaustaviti... Zlato e noega spasiti od propasti... Pustie on mene...
Prignula se da uzme maleni notes, te ga podie i strpa u njedra.. inilo joj se kao da ga je poloila na samo srce. Pogled joj svunu na veliku
reku to se onako dostojanstveno valjala. Pod dirvaeni se sjalo gusto, bogato i krasno svetlo. Kako joj to ludo lupa srce, dok je ona na izgled
mirna, spokojna, sigurna?
Da li se on nada... da u se vratiti?
Nic najmanje, devojko, ni najmanje! izjavi Slingerlend. Kad sam ga ostavio u Roaring Citvu neki dan, bio je... pa, kao obino. U njemu se
opet stvorio deak, ne onaj isti, ali odvaan deak. Bio je presretan to ti moe poslati to zlato i raotes. Mislim da je time naao svoju duu. A
uopte ne oekuje da te vidi ikad vie.
Ljudstvu Uman. Pacifika, od inenjera do radnika to su dizali trasu, gradoja pruge je najzad postala stvar sve spretnijeg umea i sve veeg
iskustva.
Tamo gde bi radni voz zastao, smesta se dizao zuj kao iz pelinjaka. Na jednu bi platformu natovarili ine, a onda bi zapregu konja ili mazgi
poterali galopom napred na elo. Tamo bi pak dvojica ljudi dohvatili kraj jedne ine, stali je vlaiti s platforme. Kako je ina klizila s
platforme, tako su prilazili drugi radnici, dva po dva, i prihvatali je, pa kad bi je najzad skinuli, onda bi s njom trkom krenuli do mesta gde je
treba poloiti. Za njima sledile su druge grupe s novim inama. Polagali su etiri ine u minuti! im bi se vagon ispraznio,odgurali bi ga s
pruge da naprave mesta sledeem. Kad bi sledei proao, onda bi onaj prvi uspravili i postavili ga natrag na ine, pa bi ga odvukli pod nov
tovar ina.
etiri ine u minuli! Bio je to herkulovski posao. Oni to su spajali ine prolazili su najgore, bili su najvie psovani, jer su gubili sekunde, a
vipemema nije bilo!
Onda su dolazili abi jai klinova! Polugoli, preplanuli, oznojena divovi kakva je velianstvenia muzika rada odjekivala ispod njihovih
batova! Veima ih je zabijala klin sa svega tri udarca, a takvima kao to su Kejsi ili nili nisu bila potrebna vie od dva udarca! Deset klinova
na jednu inu, etiri stotine ina na milju! Koliko li.su miliona puta izmahmule one miiave ruke, koliko li su puta odjeknuli batovi!
Svakim je danom radni voz puzao sve dalje puit zapada, sve se vie primicao onom velianstvenom asu kada e se stresti s radnim vlaikom
to ide prema istoku.

Sad je pokretna snaga gradnje bila upravo stravinia. Duh koji se niim nije mogao zaustaviti, naao je svoje ovaiploienje u izuenoj vojsci
raifoatoika, masi, u monom, neodoljivom stroju kojem je cilj bio spajanje dviju: poletnih deonica.
Svakodnevno se praigovi nizali sve dalje niz vijugavu trasu, a redovi blistavih ina drali su koralk s njima. Sunce je prilo, praina se dizaila
u oblacima^ s pustare se dizale koprene jare. Radnici u crvenim i plavim kouljama, ili do pojasa goli, znojili se, krvarili, i mrko se smejali, i
sisali svoje lule i pirigibali iroka lea. Tempo je bio porastao do krajnje granice ljudskih mogunosti. Zrak je bio ispunjen besnom bukom. U
njenu ritmu kao da se slkupiljala snaga jednog poslednjeg zaleta, poslednjeg izmaha.
Promontorv Point bilo je mesto preodreeno da postane slavno time to e se kod njega sastati pruga s jedne i drage strane.
Toga letmeg dana godine kad je trebalo zavriti delo, sa zapada i istoka stigli su specijalni vozovi. Guverner Kalifornije, koji je bio takoe
pot i predsednik zapadne deooice pruge, sastao se s potpredsednikom Sjedinjenih Drava i direktorom Union Pacifika. Steklo se tu i mnotvo
mormona s raznih strana Jute. Vladu su predstavljali undformirani oficiri i vojnici: oni su sa svojom vojnom muzikom dali poslednjoj sceni
poduhvata onaj potrebni i dobroznani sveani ton. Tu se pomeae Irci i Crnci s Istoka s Kinezima i Meksikancima sa Zapada. Onda su s
jedne strane Irci s Istoka poloili svoju, a s druge strane kuli sa Zapada svoju poslednju inu. Njihove se ine sastadoe. I klinove uterae, sve
osim poslednjeg.
Teritorija Arizone poMondla je klin od zlata, srebra i eleza, Nevada je dala srebrn klin i pirag od lovorova drveta a poslednji klin od istog
zlata bio je dar Kalifornije.
Zabijanje poslednjeg klina objavie se po celoj dravi. Telegraf u Gmahi bie centar koji e
to preneti irem Sjedinjenih Drava. Telegirafist je otposlao obavetenje: Kad se zabije poslednji klin kod Promomtoirv Pointa, mi emo
javiti Gotovo!
Magina e ica pireneti tu jedinstvenu poruiku iroim zemlje.
Onda e predsednik Sjedinjenih Draiva. primiti estitke, estitae se i oficirima i inenjerima. Sam Frainicisco je pripremio divovsku
proslavu koja e zapoeti tutnjavom topa i bunom paradom. voz za Sacramento besplatno e voziti svet koji e napuniti taj grad
razdraganoni gomilam. U Omahi e se pucati iz topova, prestae svaki rad i celo mljesto e se prepustiti slavlju. Chicago e biti dekoiriran i
tamo e se odrati velika parada. U New Yoirku e dvest najaviti paljbom iz stotinu topova. U Philadelphiji e sveanost otpoeti zvonjavom
Zvona slobode u Dvorani nezavisnosti. I tako dalje, slino e se slaviti po svim gradovima Unije.
Toga letajeg dana nili je bio kod Romontory Poimta. Stajaio je podalje od mase, sam, na malenoj zaravni, gledao je ozarenim oima.
Njemu je prizor bio velianstveni, prekrasan., presudan.
Susretu dviju deonica p^ge prisustvovalo je svega nekoliko stotina njenih graditelja, ali je to blilo dovoljno da predstavi celinu, nili je birzim
pogledima prelazio po gomili. Nedaleko sedeli drugari njegovi, Pat i Mek Dermoit, jedan drugom palili lule. Oni kao da su se odmarali,
videlo se da je za njih rad zavren. Ona vie nee raditi. Krupan Omac, kovrave kose i okrugle glave, naslanjao se na jedan stup onda je tu
stajao jedan zaibija klinova, do pojasa gol, sjala mu se kvrgava, izbrazdana golema plea i miice opaljene suncem, u ruci je drao bat u
jednoj orupici su Irci u crvenim i plavim kouljama puili svoje crne lule i raspravljali o neemu u seni jednog stabla uali su tamnoputi
Meksikanci sitnih, crnih oica, meu pestima stiskali cigarete i priali ispotiha na svom melodinom jeziku Kinezi u svojoj neobinoj nonji
i s dugakim perinima Mli su prizor udnovatijim i ivobojnlijim.
Nile je sluao agor glasova, lagano dahtanje dViju lokomotiva to su na svega nekoliko jarda gle
G
dale jedna u drugu, a toliko se razlikovale po obliku. Onda je usledio topot kopita i bat mnogih nogu, zazveketalo je elezo na tlo je sputena
i poslednja ina. Kakvim su istim f zvonkim glasom udarali batovi! Potom se zauo revolverski pucanij, pa njftanje jedinog konja, zatim
buan smeh.
Sve je to nili sluao uima napregnutim, to nita ne proputaju, nita nee zaboraviti.
De, mek, kad si ve toliko pametan, a ti meni reci: ko je izgradio Union Pacifik? pitao je Pat.
I to mi je neko pitanje! Ta ama se, moj prijatelj Kejsi, pobogu! otpovmu MteDermot.
Jest avola! Nije on, nego su Irci!
r Razume se, pa ja sam ba to i rekao! odvrati Mek Dermot.
E, dobro, a de ti meni reci: ime je izgraen Union Pacifik? To ti meni reci, kad ve sve zna!
Mek Dermot poea svoje suncem spirene, bradate obraze, te se isceri.
Viskijem na istonoj polovimi, a hladnim ajem na zapadnoj.
Pat pogleda drugara s izvesnim potovanjem.
Bogme, mek, zaista si pametan on prizna. Irci su iveli na viskiju, a Kinezi na aju... U redu, a kad si ve tako pametan, onda bi mi jo
mogao rei ko je dobio lovu za taj rad.
Bogamu, znam ja kamo je otiao svaki dolar! odvrati Mek Dermot.
I tako oni nastavili, posve nehajni prema onom poslednjem prizoru.
U dranju svih prisutndh radnika, nili je oseao odmor, poinak. Oni su svoje obavili. I to su prihvatali isto ooako ravnoduno kako su
prihvatili teak rad, vruinu i e, napade Siou(xa. Predstavljali su onu masu prekrasnu, surovu i sirovu, pirimitivinu i bunu, masu nesvesnu
svoga heroizma. Oni to su preiveli pet dugih godina argatovainja, snega i sunca i stranih Sijuksa, i uasnih naselja, nosili su brazgotine,
bore i sedine veliajnog i divljeg vremena.
Kroz goimilu se stvorila staza do mesta gde su se sastale ine.
Nile u magnoveoju spazi svoje kolege, inenjere, to su stajali kraj grupe direktora i funkcionera.
Onda oseti kako mu se uvstva bude i rastu, uini mu se kao da se naao na zahuktalom valu. Krv mu je brzo i radosno jutrnula ilama. On e
deliti sreu ovoga slavlja. Cas je doao. Neko doe po njega i odvede ga do poasnog mesta na elu grupe inenjeira.
Na zbijeno mnotvo pade tiina. Bio je to muk napregnuta iekivanja.
Laganim, dostojanstvenim pokretima su funkcioneri u crnim kaputima namestili poslednji klin.
Na suncu besnu srebrna bat i pade. Zvuk njegova udarca nije bio onaj niliu poznati jek eleza bio je meki, pumi j i, zlatan..
Poslednji udarac! Iz tiine huknu mufeao, dubok uzdah i pozdrav stotina ljudi jedinstveni, slavodobitni hura to se izvi uz onu konanu
poruku: Gotovo! ^
Niliu se uini kao da preko njega prelazi ogromna plima boja i zvukova. Vid mu se zamagli suzama, zamuti mu veliajni prizor. I poslednji je
as minuo minuo je as radi kojeg je uloio sav svoj duh i veru i pobeda je njegova. Iz njegove je due iezla tmica.
I dok je tako stajao, godoglav, ponosan tim momentom ispunjenga, dok se poslednji odjek bata gubio u huku gomile, on najednom oseti
neije udnovato prisustvo. Je U to prisustvo nekog duha, neeg nadzemaljskog? Ili je to samo prisustvo kobi, aveti to ga eka na kraju dela
to ga podsea da mu predstoji duga i bezbojna budunost?
U aci mu se nae neija ruka malena, mekana, drhtava i vanredmo uzbuujua. nili se skameni bio je kao prikovan. Zna on taj dodir! Ne,
nije san, nije mata, nije utvara! Osetio je toplu put nene prste to ga stiu, a potom i ritam krvi to dve nadom, ljubavlau, ivotom Alde Li!

Slingerlend je prisustvovao svadbi nilia i Eli.

Starom je traperu pripala ast da preda nevestu i da je prvi poljubi,, kao to to radi otac. Onda su mladencima radosno estitali general
Lodige i cio njegov tab. Prireen im je svean banket na kojem su pale tople zdravice i hvale upuene nevestinoj lepoti i mladoenjinu
uspehu i irei.
U svojim e buduim mislima i snovdma Slingerlend sauvati sliku nilia omaijana sreom i Eli ija je dua blistala u (njenim tamnopliavim
oima.
Pogled je Slingerlendu bio zamueni kad je voz oimnuo i krenuo, te je on posledhrji put mahnuo ma pozdrav svojim mladim prijateljima.
Sad mu se ostvarila svaka njegova nada i molitva, jedino jo eli da se to pre nae meu svojini oimliljenim brdima.
Naglo se okretnuo i krupnim koracima poao prema koralima gde su spremne stajale njegove tovarne ivotinje. Ni s kim nije progovorio ni
rei.
Jo nikad nije imao ovolika tovar na dvanaest magaraca imao je pomno odabran alat, gvoa, namirnice i drugo to e mu trajati godinama
zaizvesmo sve godine koje su mu jo preostale.
Nije imao namere da se ikad vie vrati civilizaciji, a kad je krenuo oije se miti jednom osvrnuo da pogleda onu mrlju naizvanu Roarimg
Citvem.
Magarce je poterao kasom, duh mu je odmah zadovoljno odiutao meu prizore onih nedavnih poslednjih trenutaka, ali je pored sree u njemu
bilo i sete zbog nekakve neodreenie i nezadovoljene udnje srca. Prijateljstvo s niliem i ljubav pirema Eli
ukazae mu kako je neto propustio u ivotu me prijateljstvo, jer je imao prijatelja meu lovcima, nego ljubav, moda ljubav ene, a svakako
ljubav keri.
Sto se ostaloga tie, traperu bilo drago to vie nee gledati naselja, ni ljude, ni prugu. Mrzio je on tu blistavu, veliku, elinu traku napretka
to je spajala istok i Zapad. Znao je da odjek bata to zabija klinove znai posmrtam zvonnjegovu trapecrskom zainatu. Pruga zinai kraj
divijini. to je jedna grupa pohlepnih ljudi zapoela, druge e okonati. Plrerijska e trava izgoreti, ume e pocnneti, u dolinama e izvori
presuiti, divlje ivotinje bie goinjeine s brda, lovljene i unitene. Kraj je bizonu doao Indijancu se ve vidi a brzo e, tokom godina to e
urno proi, taj kraj doiveti i krznai i lovci na nijdh.
Slingerlend je mrzlo prugu, nije bio u stanju da sagleda ono to su pred sobom imali nili, inenjeri i graditelji njeni. Stari je traper imao
pogled Indijanca ono dalekovido oko to bistro jest daljinom i tiinom i snagom velianstvenih samotnih brda. Napredak je velika stvar, ali je
neiskvarena priroda jo vea. Ako soj jedan, u svojim velikim pokretima, nije kadar raati same snane ljude, bolje da ne raa nikakve, jer e
zli nadjaati dobre, te e potreba njihova prerasti u pohlepu. U duhu je Slingedand gledao mnoge svetlucave eline trake preko ravni i gorja,
mnoge stanice, naselja i gradove, gledao je divan, rastuj napredak gde nie iz uma, majdairia i farmi, a na dalekom kraju njegovu jedan
iskasapijend Zapad,
Prvi je logor udario kraj reice to je navodnoavala jednu dolinu kojih dvadesetak milja od pruge. Na njegovu je putu bilo tragova Indijanaca.
Ali se on nije imao radta bojati Indijanaca. A te noi, iako je oko njega sve bilo tiho i zvezdano, sve jedino ga muilo ono njegovo
nepodnoljivo oseanje.
Sutradan je dublje zaao u predbreVe, te se ubrzo naao u sigurnosti gore. Vie nije sretao tragova, osim jelenjih, medveih i puminih. I tako
je dan za danom gonio, svoje magarce, penjao se i silazio strmim, kamenitim putanjama, dok nije zaao u samo srce veldajine divljine.
Za svih svojih lutanja negaenim stazama jo nikad nije zaao u takvu divljinu. Niija stopa, ak ni indijanska, nije oskvrnula tu zelenu
dolinu s bistrim, raspevanim potokom, oporima mirnih, pitomih jelena, sa znatieljnim dabrovima, s padinama pod borovom umom i.s
visokim, sivim, zatitnikim vrhovima. Sa zadovoljstvom se zaustavio tu, da sebi izgradi kolibu i koral.
Nezadovoljstvo i enja, a potom i mrnja, zamree u zaborav. U takvoj sredini nisu se mogla dugo odrati takva beskorisna uvstva,
Traperova jedna veza s prolou postala je povremeno uspomena na jednog snanog mladia i na devojku modra oka, na njihovu najpre
tunu a potom sretnu sudbinu u kojoj je ion odigrao odlunu, radosnu ulogu.
U ruiastoj zori, u sunanu i oblanu danu, u mirnim i vetrovitim noima, u sveanim zvezdama, u meseinom obasjanoj dolini s njenim
oporima to pasu, u lepoti divljeg urlika vuka u lovu trubi jenja jelenapredvodnika, te iznova i udvek u zubom potoka i u samotnosti ami
svoga prebivalita, naao je on cilj svoj, svoje spokojstvo, najbolje ispunjenje preostaloga ivljenja.
Geta ratnika Sijuksa dojahala je do ruba litice, visoko iznad ogromnog prostranstva ravnice. Podigoe se i upree njihove dugake, ilave
ruke.
Poglavica sjaha i istupi pred svoju etu. Na njeimu su leprala pera njegove ratne perjanice na njegovu telu bronane boje bilo je neisceljeih
rana lice mu bilo staro, izbrazdano lepim, krivim crtama, mrko, surovo i neitljivo oi mu bile nalik crnim munjama.
Gledali Sijuksi kako se daleko dole u ravnici kree nekakav diugaak i nizak predmet to za sobom ostavlja dimini trag. Bio je to voz na
pruzi. Dolazio je s istoka, puzao prema zapadu. U nj je bio uprt pogled poglavice i ratnika njegovih. Ni re nije izreena, znaika nije bilo, niti
se pamae i crta na iijem licu.
Ali ta li se zbivalo u duhu, i srcu, i dui velikog poglavice?
Zdver ta, to dae dimom i niga plamen i vriti kao kakav zao duh neprijateljskog plemena to potmulo para tiinu kao to duga staza njena
para neko jednoliku ravan to je od eleza i drveta sainjena ta tvorevina belog oveka koja dolazi iz daljina gde Veliki duh die zoru znai
kraj lovitima, znai propast Indijanaca. Krv je tekla, mnogi raltnici lee svojim poslednjim snom pod drveem, ali se elezno udovite iz
kojeg kulja vatra udaljilo samo zato da bi se opet vratilo. Tih je belih ljudi kao borovih iglica. Oni se bore i umiru, ali udvek nadolaze novi.
Poglavica taj bio star i mudar, uila ga alfija, i zvezda, i gora, i vetar, i samotna prerija, Shvatio je da pred sobom ima soj to superiorniji
jest, ali ne plemenitiji. Beli e ljudi gumati blago iz vode i zemlje. Indijanac je roen da lovi hranu, odbija neprijatelje, motri oBlejk i slui
svoje bogove. Ali e beli ljudi kao kakvi ogromni oblaci skakavaca prekriti preriju svom duinom i irinom njenom. Bizon e nestati u daljini
poput oblaka praine, vie ga nikad nee biti. Za Indijanca nee biti mesa niti trave za njegova mustanga niti mesta za dom njegov. Sijuks se
mora boriti do smrti ili e biti oteran u pusto gde e ga skonati tegobe i tuga.
Crveno se i tmurno sunce sputalo onkraj beskraja. Stani poglavica visoko podie ruku i tako postade, u velianstvenu dostojanstvu,
prihvatajui neumitnu gorinu, tmuran kao sama smrt, gledajui u onom vozu to puzi i to se gubi u rumenilu suneva zalaza simbol
sudbine Indijanaca koji nestaje nestaje nestaje.