Ovaj materijal e ti pomoi...

da naui ta je to Prirodni razvoj crkve (str. 4-9),

da otkrije u kojim oblastima treba da raste kada je u
pitanju upotreba tvojih linih duhovnih darova
(stranice 10-21),
da sazna najvanije injenice o duhovnim darovima
(stranice 22-29),
da ustanovi svoje duhovne darove
(stranice 30-51, 59-94),
i, da ui da ih upotrebljava
(stranice 52-58).

Stranice 2-7 su kratko objanjenje pristupa koji zovemo

Prirodni razvoj crkve. Taj pristup je osnova svemu o emu
emo prouavati i na emu emo raditi u okviru seminara
Bog radi kroz duhovne darove.

Osnove Prirodnog razvoja crkve

Mudar ovek je savetovao verniku koji je molio Boga da blagoslovi ono to on
radi: Prestani da moli Boga da blagoslovi ono to radi. Ustanovi ta Bog radi.
To je ve blagosloveno. A zatim uskladi
Prestani da moli Boga da
svoj ivot i rad sa tim.

blagoslovi ono to radi.

Ova knjiga je deo grupe prirunika koji su

Ustanovi ta Bog radi. To je
nastali iscrpnim istraivanjem kojim je
ve blagosloveno. A zatim
trebalo da se ustanovi kako crkva (bilo koja
uskladi svoj ivot i rad sa
i bilo gde) da to bolje uradi upravo ovo.
tim.
Delotvornost pristupa iznetog u ovom i
narednim prirunicima potvrena je u
praksi. Sve ove prirunike njih objedinjuje zajedniki pristup razvoju crkve koji
zovemo Prirodni razvoj crkve.
"Prirodni rast crkve ima za cilj da oslobodi potencijal koji je Bog ve ugradio u tvoju
crkvu." (iz knjige 8 odlika zdrave crkve, 6-14. str.)

a. Osam odlika kvaliteta (ili ta da radimo)

Istraivanjem ogromnog broja crkvama po celom svetu ustanovilo se da su sve
crkve koje su rasle u kvalitetu (tj.
Ovih 8 odlika zdrave crkve zdravlju) i kvantitetu (tj. brojano) imale 8
zajednikih odlika koje su bile razvijene.
pomau nam da vidimo Drugim reima, ako su ovih 8 osam odlika
ta treba da radimo da prisutne u jednoj crkvi i ako se neprestano
bismo oslobodili potencijal razvijaju, crkva e biti sve zdravija to e
koji je Bog ve ugradio u automatski doprinositi i brojanom rastu.
Ovih 8 odlika zdrave crkve pomau nam
nau crkvu.
da vidimo ta treba da radimo da bismo
oslobodili potencijal koji je Bog ve ugradio u nau crkvu:
1. Opunomoujue vostvo
2. Slube u skladu sa darovima (o ovome govorimo od 8. stranice nadalje)
3. Gorljiva duhovnost
4. Namenske strukture
5. Nadahnjujue bogosluenje
6. Sveobuhvatne male grupe
7. Potrebama usmerena evangelizacija
8. Srdani odnosi

1. Opunomoujue vostvo
Dok sve crkve imaju vostvo, jedino crkve koje rastu imaju
opunomoujue vostvo.
Opunomoujue vostvo znai da voe u crkvi svoj posao
usmeravaju osposobljavanju drugih hriana za slubu.
Voe osposobljavaju svoje saradnike, podupiru, motiviu i
ohrabruju da prepoznaju svoje darove i nain na koji mogu
doprineti radu crkve.
Voe vlastitu punomo ostvaruju tako da opunomouju druge.
Umesto da veinu crkvenih poslova obavljaju sami, vei deo svog
vremena ulau u uenitvo, delegiranje i razmnoavanje.
2. Slube u skladu sa duhovnim darovima
Dok u svim crkvama postoje slube, jedino crkve koje rastu
imaju slube u kojima su vernici angaovani u skladu sa svojim
duhovnim darovima.
Ova odlika kvaliteta polazi od pretpostavke da je Bog sam odredio
koji e hriani prema Njegovom planu biti najbolji za pojedinu
slubu.
Zadatak voa je pomoi lanovima crkve da prepoznaju od Boga
dane darove i pronau slubu koja odgovora tim darovima.
Otkrivanje i korienje duhovnih darova je jedina mogunost
otelotvorenja reformatorskog koncepta sveopteg svetenstva.
Zapaanje: Istraivanjem je ustanovljeno da postoji direktna
povezanost usmerenosti darovima i ivotne radosti.
3. Gorljiva duhovnost
Dok u svim crkvama postoji duhovnost, jedino je u crkvama koje
rastu ta duhovnost gorljiva.
Gorljiva duhovnost znai da hriani ive kao vernici sa potpunim
predanjem, poletom i oduevljenjem.
Vernici doivljavaju vreme molitve kao nadahnjujue iskustvo.
Vernici se ne dre samo biblijske pravovernosti ve doivljavaju
veru sa zaraznim oduevljenjem i ire je dalje.
Vernici doivljavaju veru kao stvarni susret sa Isusom Hristom.
4. Namenske strukture
Dok strukture postoje u svim crkvama, jedino crkve koje rastu
imaju namenske, funkcionalne strukture.
Za pojedina radna podruja postoje podrune voe.
Izgrauju se strukture koje omoguavaju neprestano umnoavanje
slube.
Voe nemaju samo zadatak da vode, nego i da pouavaju budue
voe.
Strukture se neprestano ispituju kako bi sluile boljoj
samoorganizaciji Tela (crkve). Ono to ne odgovara, menja se,
odnosno uklanja.

5. Nadahnjujue bogosluenje
Dok sve crkve imaju bogosluenja, jedino je u crkvama koje rastu
to bogosluenje nadahnjujue.
Mera u kojoj se bogosluenje doivljava kao nadahnjujue iskustvo
povezana je sa kvalitetom i rastom crkve.
Takoe, nadahnjujue bogosluenje samo po sebi privlai ljude.
6. Sveobuhvatne male grupe
Dok veina crkava ima male grupe, jedino su u crkvama koje
rastu male grupe sveobuhvatne.
Sveobuhvatnost malih grupa znai da su male grupe ne jedan od
crkvenih programa ve nain ivota crkve. Sveobuhvatnost malih
grupa je naelo; to znai da se od njih crkva ni pod kojim uslovima
nee odrei.
Male grupe su kontekst u kojem uenitvo vernika postaje praksa.
Male grupe su prirodno mesto na kojem hriani sa svojim
darovima ue da slue drugima.
Male grupe su kontekst u kojem je mogue razmeniti line
probleme.
U crkvi se, putem podele, mora svesno podsticati poveanje malih
grupa.
7. Potrebama usmerena evangelizacija
Dok sve crkve odravaju evangelizacije, jedino crkve koje rastu
organizuju evangelizacije koje su usmerene potrebama.
Voe crkve moraju znati koji hriani u naoj crkvi imaju dar
evangeliziranja.
Istraivanja su pokazala da samo 10% hriana imaju dar
evangelizaranja.
Vostvo raspoznaje hriane sa ovim duhovnim darom i pomae
im u odgovorajuoj slubi.
S druge strane, zadatak svakog hrianina koji nema dar
evangeliziranja je da nehrianinu svojim darom pomogne da doe
u kontakt s crkvom i uje evanelje.
Klju izgradnje crkve je da svoje evangelizacijske napore potpuno
usmeri na pitanja i potrebe nehriana.
Vernici se hrabre da ve postojea poznanstva (prema nekim
istraivanjima proseno 8,5 poznanstava) iskoriste i za
evangelizaciju. (Nije neophodno staviti teite na izgradnju novih
odnosa!)
8. Srdani odnosi
Dok u svim crkvama postoje meuljudski odnosi, jedino u
crkvama koje rastu su ti odnosi srdani, puni ljubavi.
Postojanje srdanih odnosa je povezano sa kvalitetom crkve i
njenim rastom.

Srdani odnosi se vide u tome koliko vremena hriani provode s

drugim hrianima izvan bogosluenja, koliko esto se pozivaju na
ruak ili kolae, da li je crkva dareljiva u pohvalama, u kojoj su
meri pastoru poznati lini problemi njegovih saradnika, koliko se u
crkvi moe videti nasmejanih ljudi, itd.

b. est prirodnih naela (ili, Kako treba da radimo?)

Drugi temelj Prirodnog rasta crkve jesu est prirodnih naela. Ovih est
prirodnih naela povezana su sa zakonitostima koje vae kod svakog ivog
organizma koji je Bog stvorio. Samim tim, ta naela vae i u ivom organizmu
crkve. Svih est naela imaju jedno zajedniko: svako od tih naela doprinosi
da se sa to manjim uloganjem energije postigne to vei uinak. est
prirodnih naela su odgovor na pitanje Kako treba raditi na poboljanju svake
od 8 odlika kvaliteta crkve.
1. Povezanost
2. Razmnoavanje
3. Preusmeravanje energije
4. Viestruka iskoristivost
5. Simbioza
6. Funkcionalnost

est prirodnih naela su

odgovor na pitanje Kako
treba raditi na poboljanju
svake od 8 odlika kvaliteta
crkve.

1. Povezanost
Prvo od est "prirodnih naela" jeste naelo povezanosti. Ovo naelo tvrdi
da je nain na koji su mnogi delovi uklopljeni u celinu vaniji od samih
delova.
Ovo znai da kada kao crkva radimo na jednoj od osam odlika kvaliteta,
ne samo da se menja vrednost za to podruje, nego se menja svih osam
vrednosti.
Povezan nain miljenja treba da rezultira povezanim crkvenim
strukturama.
Povezivanje treba da bude takvo da omoguuje izgradnju podsistema i da
omoguuje dalje razmnoavanje.
2. Razmnoavanje
Svaki oblik organskog rasta pre ili kasnije dolazi do svojih prirodnih
ogranienja. Tada dolazi do izraza biotiko naelo razmnoavanja, koje
proima celokupno Boije stvorenje.
Zato moramo da postavimo sledee ciljeve: Stvarni rod jedne grupe nije
novi hrianin, nego nova grupa. Stvarni rod jedne crkve nisu nove grupe,
nego nove crkve. Stvarni rod jednog voe nisu sledbenici, nego nove voe.
Stvarni rod evangelizatora nisu obraenici, ve novi evangelizatori.
Iskustvo je pokazalo da gde je ovo naelo ispravno shvaeno i primenjeno,
rezultati su zadivljujui.

Najbolji pokazatelj zdravlja jedne crkve je spremnost i mogunost

pomaganja pri zaivljavanju novih crkvava.

3. Preusmeravanje energije
Jedno od glavnih sredstava prirode koje omoguava preivljavanje
organizama i celih ekolokih sistema jeste ono to se u ekologiji naziva
diju-ditsu naelom.
Ovo naelo kae: postojee snage i energije pa ak i neprijateljske bivaju
preusmerene u eljeni smer uz minimalnu upravljaku energiju.
(Neprijateljsko razapinjanje Sina Bojeg iskorieno je za spasavanje
oveka. Progonstvo hriana koristi se za irenje hrianstva. Jednostavno,
ak neprijateljska energija preusmerava se u svetu energiju.)
Razumevanje ovog naela moe pomoi da se krize kreativno koriste:
pitamo se kako ovu situaciju mogu iskoristiti za napredak carstva Bojeg?
Takoe, ovo naelo utie i na pristup kod evangelizacije: prisutne potrebe
nehriana uzimaju se u obzir, a energija koja stoji iza toga koristi se za
ciljeve koje Bog ima sa tim ljudima.
4. Viestruka iskoristivost
I ovo naelo uzeto je iz Bojeg stvaranja. Lie koje opada s drvea nije
smee koje treba unititi dodatnim korienjem energije. Delovanjem
mikroorganizama u tlu od lia postaje humus, nuan za ivot vanih
hranljivih supstanci koje omoguavaju dalji rast drveta, a time i dalju
proizvodnju lia.
Drugim reima, rezultati rada bivaju pretvoreni u energiju koja
istovremeno moe koristiti odranju tog rada.
Postoji veoma vana veza izmeu iskoristivosti i uenitva. Voa treba da
ima suvou kojeg, dok obavlja svoje dunosti, ujedno obuava za vou.
Time sudelovanje u vostvu istovremeno postaje i najvanija obuka
budueg voe.
Ovo naelo ima posledice na sva podruja crkvenog ivota sve do
finansijskih pitanja.
5. Simbioza
Simbioza u prirodi znai zajedniki ivot razliitih vrsta uz obostranu
korist.
Iz poljoprivrede se zna da je za uspean rod svake od biljnih vrsta
obavezna i neophodna raznolikost vrsta. Svaki preterani pokuaj
poveanja produktivnosti sadnjom monokultura, razara slobodnu
prirodnu samoregulaciju koju pruaju simbioza i prirodna meuzavisnost.
Ovo biotiko naelo veoma je vano primeniti kod duhovnih darova.
Ono se najbolje moe videti kod odlike kvaliteta darovima usmereni
saradnici. Umesto da crkva proizvodi "istovetne kopije" hrianskih
radnika, u njoj meusobno deluju najrazliitiji darovi i linosti, i
meusobno se obogauju.
Tipina posledica rada u simbiotikim strukturama je da se potrebe
pojedinih hriana (ta volim da radim?) i potrebe crkve (ta slui
izgradnji crkve?) poklapaju!

Ovo bi trebalo da znai da pri svim crkvenim odlukama ne bi trebalo da

postoje pobednici i gubitnici ve samo zajedniki pobednici.
6. Funkcionalnost
U Bojem stvorenju svaki detalj ima odreenu namenu.
Ovo znai da tamo gde nema roda, ivot je osuen na smrt.
Unutar prirodnog razvoja crkve, pitanje roda postavljamo na dva nivoa.
Vezano za kvalitet: "Kako se razvija indeks kvaliteta u osam podruja?". Ili
vezano za kvantitet: "Raste li, odnosno, umnoava li se crkva?"
Ovo nadziranje uspeha (proveravajui rod u kvalitetu i rod u kvantitetu)
vano je da bi pristup usmeren naelima sauvali od ideoloke
zloupotrebe.
Meutim, ne treba zaboraviti da se kod prirodnog razvoja crkve ne pitamo
pri svakoj odluci: Da li je ovo (za porast posete bogosluenju) korisno ili
ne? Pitamo se: Podudara li se ova odluka sa temeljnim naelima
izgradnje crkve? Da li smo na posao zaista radili u skladu sa tim naelima
(ili smo to samo umislili), dobro je proveriti tako to emo povremeno
proveriti vidljiv.

Ovo je bio kratak uvod u pristup koji zovemo Priodni razvoj crkve.
Smatrali smo da je iznoenje osnovnih injenica o ovom pristupu
strahovito vano da bi svako u naoj crkvi znao njegove prednosti.
Nadamo se da e se svako ko bude itao i prouavao ovu knjigu
brzo uveriti koliko je ovaj pristup u stvari praktian i blagosloven
od naeg Gospoda.
Ostatak knjige bavi se drugom od pomenutih 8 odlika zdrave
crkve. Ova odlika se zove slube u skladu sa duhovnim darovima.
Ipak ne zaboravimo jedno: dok budemo govorili (a kasnije i
praktino radili) na poboljanju druge odlike kvaliteta treba da
budemo svesni ire slike (to su svih 8 odlika) kao i 6 prirodnih
naela koja govore kako treba raditi na svakoj od osam odlika.
Sada govorimo o takozvane 3 boje slube. Zdrava i blagoslovena
sluba zavisi od toga da li su sve tri boje slube prisutne.
(Oprez! Ovo moe da izazove revoluciju u tvom ivotu i tvojoj
slubi! )

3 boje slube: ta su 3 boje slube?

Mnogi hriani upoznati su samo sa odreenim aspektima Boje prirode a nova
otkria ekaju na njih.
Na osnovu Biblije, Bog je sebe otkrio na tri razliita naina: kao
Stvoritelja (zeleni segment), u Isusu (crveni segment), i u Duhu
Svetom (plavi segment). Svako od ova tri otkrivenja odgovara
jednom od naina na koji doivljavamo Boga. Mi doivljavamo
Boga na tri naina: razumom (odgovara crvenom segmentu),
emotivno (plavi segment) i drutveno (zeleni segment). Problemi plavo
nastaju im ponemo da naglaavamo jednu od ove tri boje
na raun drugih.

zeleno

crveno

1. Tri naina doivljavanja Boga

Sredite hrianske vere. Dilema hrianstva ogleda se u tome to je veina od

nas, iako intelektualno prihvata to trostruko otkrivenje, kilometrima daleko od
uklapanja ove tri dimenzije u svoj lini ivot, kad je re o naem svakodnevnom
praktinom iskustvu. Postoje hriani koji izgleda vide samo crveno, drugi samo
plavo a trei samo zeleno.

Iscepkana vera. Stvarnost pokazuje da moete naii na iskljuivo zelene

crkve, a i na isto crvene i isto plave. Ponekad ete naii na kombinacije dve
od ovih boja o, predivno! ali sam veoma retko nailazio na istinski trobojne,
trojedne crkve.

Promena je mogua!

2. Cilj: trobojni hrianin

Trobojni hrianin nee uvek isijavati sve tri boje, ali e ona ili on duboko
nastojati da to ini.

Da li si ti trobojni hrianin? To je pitanje kojim svako od nas treba sebi

da postavi.

Postaemo plodonosniji jedino ako sve tri dimenzije budu integrisane u

na ivot.

Cilj: Kretati se prema uravnoteenoj biblijskoj veri.

3. Tri dimenzije slube

Darovi i Trojstvo.
Sila plus predanje plus mudrost jeste klju za plodonosan
ivot.

Proimajui koncept. Prva

Korinanima 12:4-6 opisuje tri
dimenzije (darove, slubu,
delovanje) i nain na koji se one
odnose prema trojedinom Bogu.

Koji je najvaniji aspekt?

Prema miljenju jednih, klju
uspeha nalazi se u duhovnoj sili;
prema drugom miljenju, klju je u
predanju, a prema treem, u
mudrosti.
Koloanima 1:9-11 su jo jedan
primer kljune vanosti koju sve tri
dimenzije imaju u slubi.

4. Crvena boja: predanje

Crveno nas podsea na ono to je Isus uinio na krstu. Istovremeno, ona je

simbol naeg predanja Njemu (Fil. 2:5-8).

Uzeti svoj krst (Matej 16:24-25; Rimljanima 12:1)

Klju: poslunost (Rimljanima 12:2)

Problem: Predanje lieno sile i mudrosti

5. Plava boja: sila (Dela 1:8; Luka 5:17; Marko 6:5)

Biblija koristi isti izraz za Duha i vetar. Prema

tome, plava boja je odgovarajua boja za silu Svetog
Duha.

Bez sile, nema ploda (Luka 24:4-9). Isus je uio svoje uenike da ima perioda
kada jednostavno treba da ekamo injenica koju izgleda zaboravljaju oni to

10

iskljuivo naglaavaju vanost predanja. "I gle, ja u poslati obeanje Oca

svojega na vas; a vi sedite u gradu Jerusalimskome dok se ne obuete u silu s
visine" (Luka 24:49). Koncept je jasan: bez sile nema plodonosne slube.
Naglaavati u takvoj situaciji vanost predanja bilo bi tetno.

6. Zelena boja: mudrost (Koloanima 4:5; Jakov 1:5)

Sr mudrosti
ta je, prema Bibliji, mudrost? To je znanje primenjeno
na stvarne ivotne situacije, to je ini neim izrazito
praktinim. Mudar ovek u Bibliji nije apstraktni filozof
ili spekulativni teoretiar ve osoba koja svoje znanje
povezuje sa stvarnim pitanjima koje ljudi imaju.

Kako mudrost moe da se izokrene

Pavle nikad ne kritikuje mudrost kakvu smo je gore opisali, ve uvek
koncept mudrosti koji sebe izoluje od duhovne sile ili predanosti, ili od
oboje.

Mudrost i stvoreni svet. Biblijski koncept mudrosti tesno je povezan sa

stvorenim svetom. Biblija ui da je Bog nainio svet "mudrou" (Prie 3:19).
Poto su joj koreni u stvaranju, mudrost nije iskljuivo "hrianska" delatnost. I
nevernici mogu da poseduju mudrost. U Starom zavetu, mudrost je neto
meunarodno i meureligijsko. Tekst u 1. Carevima 4:30 prilino otvoreno
govori da je postojala mudrost van Izrailja, na primer u Egiptu i kod "istonih
naroda". Ukoliko elimo da rastemo u mudrosti, mnogo moemo nauiti ak i od
onih izvan hrianske sredine.

7. Koj je tvoj meavina boja

est osnovnih meavina boja

1. Snaan u mudrosti slab u sili i predanju.
2. Snaan u predanju slab u sili i mudrosti.
3. Snaan u sili slab u predanju i mudrosti.
4. Snaan u predanju i mudrosti slab u sili.
5. Snaan u sili i predanju slab u mudrosti.
6. Snaan u mudrosti i sili slab u predanju.

Kako se Bog ophodi prema nesavrenim ljudima. On obino ne poinje

ukoravanjem naih slabih taaka, ve potvruje oblasti u kojima smo ve
snani. Kada se ovo prenese na na trobojni dijagram, to znai da On poinje
uzdizanjem vrednosti naih dominantnih boja. A zatim ponekad veoma neno,
a ponekad prilino drastino otvara nam oi da sagledamo oblasti u kojima
nismo jo uvek tako snani i pomae nam da uemo u njih.

Da li je svakom potrebno isto? U izvesnom smislu, svih est biblijskih linosti

koje u opisati imale su istu potrebu: da priu blie sreditu. Meutim, koraci
koje je trebalo da naine umnogome su se razlikovali i zavisili od polazne take
svakog od njih. Prema tome, mogli bismo kazati da je svakom verniku trebalo
neto sasvim drugaije kako bi stigao na isto odredite kao i ostali.

11

8. Polazna taka 1: Toma

+ Jovan 14:5-6. Kad nas ljudi poput Tome ne bi opsedali svojim
ponekad nelagodnim pitanjima, hrianstvo bi se, vrlo verovatno,
sporo kretalo putem napretka.
Jovan 20:22. Ljudima sa takvim nivoom analitikog uma
Dok je skeptini vernik
esto nedostaje neto iz preostale dve oblasti. Koliko
snaan u mudrosti,
god da su izvrsni u razmiljanju i postavljanju pitanja,
njegova ili njena najvea
predanje i sila nisu im jake strane. Oni esto nisu
potreba je da raste u sili i
prisutni kada se dogaa neto bitno, te otuda
predanju.
proputaju osnaenje koje iz toga proistie.
Isus i Toma (Jovan 20:25-29). Isus nije reagovao kritikujui Tomu zbog njegove
slabosti (Ti sumnjiavi Tomo! Nareujem ti da se pokaje!) Ne, Isus je poeo
upuujui odgovor Tominoj jaoj strani time to je zadovoljio njegovu elju za
dokazima, i rekao: Prui ruku svoju i metni u rebra moja. Tek potom je
otkrio oblast u kojoj je tek trebalo da raste (29).
Savremeni primer: Gordon iz Velike Britanije
Gordon je mladi anglikanski svetenik koji odbija da bude svrstan u bilo koji teoloki
tabor; ipak (uprkos svojim protestima da to nije tano) on verovatno ima izvesnu
naklonost prema liberalnom krilu crkve. Gordon je bez sumnje duhovna osoba sa
sposobnou dubokog pronicanja ne samo u Re Boju ve i kad je u pitanju
praktina primena Biblije u crkvenom ivotu. Njegova predavanja obino sadre
briljantne analize hrianstva, gde on esto ukazuje na slepe mrlje karakteristine za
izvesne hrianske grupe. Teko da je ita dovoljno dobro kad se meri njegovim
prefinjenim standardima. Na primer, njegova kritika izvesnih metoda evangelizacije
esto je opravdana, a njegovim prijateljima (i protivnicima), evaneoskim i
harizmatskim hrianima mnogo bi koristilo da paljivije oslunu njegove rei.
Meutim, karakteristino je da Gordon veoma retko predloi pozitivne mere za
promenu prakse koju kritikuje. tavie, kad god se evangelizacija odvija (crveni
segment), on je uvek primetno odsutan.
Njegove kritike bi imale mnogo vie teine kada bi on zapravo bio deo igre. Kada bi
priznao ogranienja isto racionalnog pristupa i obratio vie panje na svoje srce
(plavi segment), moda bi se ak usudio da napusti svoju ponekad usamljenu
poziciju.

9.Polazna taka 2: Marta

+ Luka 10:38-42. Bez nesebine posveenosti mnogih Marti
ovoga sveta, verovatno bismo zatvorili veinu svojih crkava.
Luka 10:40-41. O je pokuala da utie na to da
Dok je vernik-kontrolor
njena sestra Marija bude aktivna poput nje. Kao i
snaan u predanju, njegova ili
mnogi sa istom polaznom takom, Marta nije
njena najvea potreba je da
imala oseaj za dobar odabir pravog trenutka,
raste u sili i mudrosti.
to bi bila tipino za jednu mudru osobu (zeleni
segment).

12

Isus i Marta. Isus reima u 42. stihu nije omalovaio Martinu slubu, ve je,
branei Marijinu poziciju, pomogao Marti da otkrije oblast u kojoj je trebalo
da raste.

Savremeni primer: Majkl iz Australije

Majkla sam upoznao na seminaru Trostruka umetnost doivljavanja Boga. Priao mi je
za vreme pauze i rekao: Kristijan, ovo o emu govori zvui dobro, ali je istovremeno
veoma teoretski. Ako neto treba da se uradi, ja ga jednostavno uradim! Ne verujem da
e nas sve to razmiljanje o darovima i mudrosti bilo kuda odvesti. Kada bi uesnicima
ovog seminara jednostavno uputio izazov da budu predaniji u svojoj slubi, umesto to
popunjavaju upitnike i razmiljaju o svojim polaznim pozicijama, tada bismo mnogo
postigli. Kasnije sam uo od njegovog pastora da Majkl zapravo ivi ono o emu
propoveda. Kad god neto treba da se uradi, pastor moe da rauna na njega. U isto
vreme, Majkl je sklon da kod lanova crkve koji nemaju njegov nivo predanja stvara
oseaj krivice. Ako je on zaduen za odreenu slubu, esto stvara negativnu atmosferu
jer nagoni svoju brau i sestre da vie rade.
Njegova sluba bila bi mnogo delotvornija a on, istovremeno, radosniji kada bi svoje
predanje Gospodu kombinovao sa vie vremena provedenog na linom duhovnom
obnovljenju (plavi segment) i sa vie mudrosti u postupanju sa drugim hrianima
(zeleni segment).

10. Polazna taka 3: Marija

+ Jovan 12:3,7-8. Oni imaju snano razvijenu osetljivost za duhovnu dimenziju
(plavi segment). Oni su u stanju da ostave sve i da ne mare za oprez. Nema nieg
pogrenog u Marijinom ponaanju tom prilikom; ta odreena situacija jasno ga
opravdava.
Problem nastaje kada duhovnim vernicima
Dok je duhovni vernik
ovakvo ponaanje postane redovno ponaanje u
snaan u sili, njena ili njegova njihovom ivotu.
najvea potreba je da raste u
Isus i Marija. Isus je tom prilikom nastavio: Jer
mudrosti i predanju.
siromahe svagda imate sa sobom a mene nemate
Savremeni primer: Lusija iz Argentine
Sreo sam Lusiju na dve razliite konferencije. Oba puta uestvovala je u nadahnutoj
slubi posrednike molitve, i pretpostavljam da je veina uesnika mogla da oseti
razliku kada su sastanke vodili ratnici molitve poput nje. U isto vreme, Lusija je kod
nekih saradnika ostavljala utisak da su oni manje duhovni od nje, iako ona sama
nikada nije elela da se to tako shvati. Kristijan, jedino to moemo da uinimo za
razvoj crkve jeste da se za to molimo, ponavljala mi je stalno iznova. A ja sam uvek
odgovarao: Lusija, tvoja sluba molitve je predivna. Meutim, prema Bojoj volji,
molitva svakako nije jedino to moemo i to treba da radimo. Uprkos mojim reima,
sticao sam utisak da je, dok me je sluala, pomiljala u sebi: Koliko god da je ubedljiv
kad govori, ono to Kristijan ui o razvoju crkve nije ono to je zaista bitno.
Da bih izbegao da me pogreno razumete, moram priznati da je Lusija sjajna osoba i da
njenu slubu Bog mono koristi. Ne elim da kaem da ona treba i jedan centimetar da
odstupi od svoje slube molitve naprotiv! Meutim, umesto da molitvu (plavi
segment) prikazuje kao alternativu i zelenoj i crvenoj dimenziji, predloio bih joj da
ceni duhovnu vanost sve tri dimenzije slube, to je i te kako bitno u njenom sluaju.

13

svagda (Jovan 12:8). Drugim reima, doi e vreme kada ete moi a bie i
potrebno! da se opet starate za siromane. Oigledno je da Marijino ponaanje u
ovoj specifinoj situaciji ne moemo pretvoriti u opti
obrazac za hriansku slubu!

11. Polazna taka 4: Mojsije

+ Dela 7:22; Mojsijeve knjige. Mudrost i posveenost.
2.Mojsijeva 4:10; 17:10-13; 2.Mojsijeva 18. Ipak, u
Bibliji moemo pronai brojne primere koji ukazuju
da je Mojsiju nedostajala sila i to na nekoliko
razliitih naina.
Bog i Mojsije. U sva tri sluaja, On je poslao ljude
koji su bili snani tamo gde je Mojsije bio slab.

Dok je istroeni vernik snaan i

u mudrosti i u predanju, njena ili
njegova najvea potreba je da
raste u sili.

Savremeni primer: Keti iz Sjedinjenih Drava

Keti je, bez sumnje, jedan od najpovesveenijih hriana koje sam u ivotu upoznao.
Broj odgovornosti koje ona nosi, i u svojoj lokalnoj crkvi i van nje, je neverovatan. Povrh
svega, Keti je izuzeto obrazovana ena, tako da svaka njena re ima veliku teinu.
Uivam da razgovaram sa njom, i uvek sam zapanjen tim ta sve jedna osoba moe da
postigne za Boje carstvo. Jednom prilikom sam je upitao, Keti, zar se ovog trenutka ne
osea kao da si istroena'? Odgovorila je pozitivno i to bez oklevanja i dodala, Ali,
nije li na opis kao hriana, izgoreti za Gospoda? Ketin problem nije to se s vremena
na vreme osea kao da je istroena - mnogo posveenih hrianskih radnika prolazi kroz
takve periode ve to je ona sindrom istroenog pretvorila u svoj nain ivota.
Nemam nikakve sumnje da bi, posmatrano dugorono, ona bila jo delotvornija u svojoj
slubi kada bi odvojila vie vremena da doivi da je u Bojim oima ona, kao linost,
bitnija od celokupne njene predane slube. Takoe bi joj koristilo da prihvati injenicu
da ne mora da sve uradi sama. Postoji toliko hriana nalik Keti koji bi mogli mnogo vie
da uine samo kada bi bili opuno-moeni za slubu (plavi segment).

12. Polazna taka 5: Petar

+ Matej 14:28; Matej 26:69-75. Ljudima poput njega ne nedostaje predanost. Oni
su spremni i da se izloe opasnostima za Gospoda. Takoe, ne manjka im ni
sile (vidi Dela apostolska; teko da ima osobe ija je sluba praena sa toliko
natprirodnih znakova i uda kao to je to Petrova sluba.)
Jovan 18:10-11. Ljudi nalik Petru imaju tekoe da primete koliko njihova
snana predanost nanosi tete kada nije zdruena sa mudrou.
Isus i Petar (Luka 22:51; Matej 16:18). Zadivljujue je da su, kada je re o
poziciji voe koju je Isus imao na umu, Petrova
poslunost i duhovna sila bili presudniji od Dok je fanatini vernik snaan i
njegovog nedostatka mudrosti. Isus je Petru u sili i u predanju, njena ili
njegova najvea potreba je da
iznova pruao prilike, ukljuujui i prilike u
raste u mudrosti.
kojima je mogao da raste u mudrosti.

14

Savremeni primer: Sulastri iz Indonezije

Toliko sam toga nauio od Sulastri kad je re i o duhovnoj sili i predanosti Gospodu
da sam ispoetka mislio da bi njen ivot bio skoro savrena predstava onog to bi
hrianska sluba trebalo da bude. Jasno sam mogao da osetim da ona nije obavljala
svoju slubu u sopstvenoj sili, ve u sili Duha Svetog i da je, obavljajui je, jednostavno
bila posluna. Onda sam, meutim, uvideo da je u mnogim sluajevima Sulastri, pored
sve svoje sile i predanosti, bila neosetljiva prema drugima i neretko pokazivala da
nema dobro razvijen oseaj za pravo vreme. Zato se ponekad ponaala kao slon u
staklarskoj radnji. Nije mogla lako da razume da uprkos svim svojim predivnim
aktivnostima, ona moe da napravi dosta tete. Njena snaga zaista nije bila u
sposobnosti da sedne i razmisli o tome ta ona, ili drugi hriani, treba da urade da bi
dostigli neki cilj. Moto njenog ivota bio je jednostavan: Moli se i budi posluan.
Meutim, upravo ovakva vrsta samopromiljanja, zdruena sa poniznim stavom da
ui od drugih (koji moda nemaju njen nivo sile i predanja), od sutinske je vanosti
za njen napredak u duhovnom ivotu. Upravo u tom zelenom segmentu naeg
dijagrama ona bi mogla da pronae klju jo delotvornije slube. Postoji toliko toga
emu Sulastri treba da nas poui, samo kada bi to radila mudrije.

13. Polazna taka 6: Jona

+ Jona 4:2; 3:5. U ovoj knjizi, Jona je jasno predstavljen kao ovek dubokih
zapaanja i mudrosti. Kroz celu knjigu mi takoe saznajemo o sili koju je Jona
posedovao.
Dok je nezainteresovani vernik
Jona 1:3. Nedostajalo mu je predanje. Nije snaan i u sili i u mudrosti, njena
bio voljan da uini ono to mu je Gospod ili njegova najvea potreba je da
naloio da uradi.
raste u predanju.
Bog i Jona. Kako uite poslunosti osobu
koja poznaje volju Boju i ima uspeha u svojoj slubi? Bog verovatno ne bi na isti
nain postupao prema osobi sa drugaijom polaznom takom, ali prema oveku
kakav je bio Jona, ovakvo postupanje predstavljalo je pravi izraz ljubavi.
Savremeni primer: Ndoze iz Namibije
Poznajem Ndozea samo preko elektronske pote, ali skoro u svakom njegovom pismu
vidim da je on osoba ispunjena i duhovnom silom i mudrou. Meutim, kad je u
pitanju da se neto sprovede u praksu, naroito kada nevolje stoje na putu, on jo mora
mnogo da ui. Upoznao sam se sa Ndozeom kada me je pozvao na konferenciju u
Afriku. Svom pismu je priloio dokument sa opisom dugorone strategije koja je
stajala iza ove konferencije, i moram priznati da sam malo puta itao tako izvrstan,
dobro promiljen dokument. Sve je to izgledalo tako velianstveno da sam bio iskreno
razoaran to nisam bio u stanju da prisustvujem toj konferenciji. Meutim, kasnije
sam uo da se konferencija nikad nije odrala, kao to se i toliko toga to je Ndoze
planirao nije ostvarilo. Naravno, on obino ima dobro objanjenje kada se tako to
dogodi, ali je zauujue koliko se esto ovakve stvari dogaaju u njegovom ivotu.
U Ndozeovom okruenju, njegova braa i sestre hriani veoma su kritini prema
njemu. Da, oni mogu da osete da je on ovek Boji koji ima vizije i da moe pounuditi
mnoga dragocena zapaanja i stavove, ali ga smatraju previe nepouzdanim da bi se
sa njim radilo. Kada bi Ndoze mogao jednostavno da povea svoj nivo samodiscipline
(crveni segment), i njegova sila i njegova mudrost bili bi na korist telu Hristovom.

15

14. Tvoj lini kompas promene (13-16. stranica)

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10

Kolona A

Kolona B

Kolona C

energian

dobro informisan

aktivan

vatren

racionalan

analitian

koji okleva

rezervisan

zahtevan

spontan

misaon

stabilan

emotivan

krut

obziran

pun ivota

irokog uma

posveen

sklon samoodricanju

prosvetljen

veran dunosti

voen Duhom

objektivan

pouzdan

impulsivan

prefinjen

nestabilan

entuzijasta

uzbuen

disciplinovan

Ukupno A

Ukupno B

Ukupno C

Molim te da obelei u svakom od deset redova:

2 = pridev koji me najbolje opisuje

1 = pridev koji me malo manje opisuje
0 = pridev koji me najmanje opisuje
Precrtaj vrednosti u sledeim kvadratima: A 3, A 7, B 5, B 10, C 2 i C 9.
Sada saberi vrednosti u svakoj od tri kolone i upii rezultate pored
Ukupno A, Ukupno B i Ukupno C. Potom prei na drugu stranicu.

16

Gde se trenutno nalazi?

Obelei sa X svaku od
tri takaste linije na
mestu koje odgovara
brojevima dobijenim
pod Ukupno A,
Ukupno B, i Ukupno
C.

Povei te tri take tako da obrazuju trougao.

Zatim opii krug oko trougla (koji bi trebalo da preseca tri take), tako da
tvoj lini dijagram podsea na jednu od est polaznih taaka na 11-14.
stranici.
Uporedi svoj kompas promene sa prethodno prikazanih est polaznih
taaka.
Na koji najvie podsea? Oznai taj dijagram sa X. Ukoliko je tvoj dijagram
meavina dve polazne take, oznai obe opcije.
Ponovo pogledaj opise svoje polazne take/taaka na oznaenim
stranicama.
Zatim prei na sledeu stranicu.

17

Predstojei koraci
Da li si iznenaen(a) rezultatima? Ili su oni samo potvrdili ono to si od poetka
oekivao/la? Dok tumai svoj lini kompas promene, treba da uzme u obzir
sledee take:
Dijagram slui samo da naglasi sklonosti.
On ne daje odgovor na pitanje koliko su one snane ili slabe.
Moe biti da si ti meu 4,6% onih koji imaju relativno "uravnoteen" dijagram
sa priblino istim rezultatima u sve tri oblasti. Ukoliko je ovo sluaj, ne treba
da zakljui da si ve dostigao cilj; ovo ti samo govori da ne postoji
dominantna problematina oblast. Drugim reima: koristio bi ti rast u svakoj
pojedinanoj oblasti.
Dijagram predstavlja tvoje tendencije kakve su u ovom trenutku. Kada bi
ponovio ovaj test za nekoliko meseci ili godina, mogao bi dobiti drugaije
rezultate. Ako su se tvoje okolnosti izmenile ili si duhovno sazreo, primetie
posledice toga.

Tri kljuna pitanja

Na sledee dve stranice daemo nekoliko praktinih saveta kako ostatak ove
knjige moe da pomogne posmatrano iz svake od est polaznih taaka. Pre nego
to krene dalje, uzmi vremena da odgovori na sledea pitanja:
1. Gde sam u ovom trenutku? Kom sam biblijskom ili savremenom primeru
najvie slian? (Ovo u isto vreme odgovara na pitanje koja oblast u tvom
ivotu ima najizraenije "pomanjkanje boje".)
2. ta mogu da uradim da bih rastao u oblasti svoje "manjkave boje"?
Kako mogu da na najbolji nain uloim svoje snane strane u razvoj svoje
crkve? (Zapamti da nisi samo otkrio svoje "manjkave boje" ve i izvrsne
snane strane u jednoj ili dve od ukupno tri oblasti.)

18

Predstojei koraci za "Tome"

Ako pripada ovoj kategoriji, proces mentalnog
povezivanja darova koje e otkriti (plavi segment) sa
konkretnim zadacima (crveni segment) verovatno nee
biti previe teak (za predstavnike drugih polaznih
taaka ovo moe biti izrazito teko, a ti im moe
pomoi u tom poduhvatu). Meutim, mora svoje
darove povezati sa stvarnim zadacima, a ne samo da
poseduje ispravne teorije o ovoj temi. Ti ima mnogo
vie duhovnog potencijala nego to sada pokazuje.
Tvoja crkva moe imati tako mnogo koristi od tvoje
mudrosti.

Predstojei koraci za "Marte"

Ti si ve veoma posveena svojoj slubi, ali ti esto
nedostaje sile. Jednostavno otkrivanje tvojih darova
(plavi segment) i reorganizacija tvog postojeeg
angaovanja u slubi u svetlu tvojih novih otkria
(zeleni segment) moe da rezultira
duhovnim
prodorom u tvom ivotu. Moda ti je potrebno da
prekine sa svojim angaovanjem u nekim slubama i
zameni ih drugim. Tvoj nivo predanja e u tom
procesu biti od ogromne pomoi. Moda e
ustanoviti da si ispunjen novim nadahnuem za tvoje
preostale slube.

Predstojei koraci za "Marije"

U tebi ima mnogo vie sile nego to je do sada bilo
korieno za dobrobit drugih. Kada bude ula u
proces otkrivanja darova, verovatno e utvrditi
mnogo darova kojih si ve svesna. Tvoj problem
moda nije u tome to ih ne koristi, ve to suvie
okleva da svoje predivne darove povee sa
konkretnim zadacima (crveni segment) u tvojoj crkvi,
na strateki nain (zeleni segment). Ovo bi te jo vie
osnailo. Oprobaj se u tome!

Predstojei koraci za "Mojsije"

Ti veliku vrednost daje predanju, a tvoj oseaj za
dunost izgleda da je veoma razvijen. tavie, u
stanju si da razmatra i vrednuje svoje i tue uee
u slubi. Ljudi koji su voe esto imaju ovu polaznu
poziciju. Ono to si moda sklon da zanemaruje jesu
tvoje emocije. Usredsreivanje panje na ovu oblast
moglo bi da te osnai. Veoma je verovatno da e
jednostavan in otkrivanja darova u tvom ivotu
imati dramatinije posledice nego za predstavnike
svih ostalih polaznih pozicija.

19

Predstojei koraci za "Petre"

Prilino si aktivan u slubi, ali nije sve to uradi bilo
dobro promiljeno. Verovatno e i pristup u ovoj
knjizi biti za tebe "previe teoretski". Veruj mi, to nije
tano! "Teorija" ove knjige mogla bi da bude naroito
korisna upravo za tebe. Dok prouava ovu knjigu,
obrati naroitu panju na one oblasti koje ne voli
previe. Najverovatnije e upravo tamo pronai klju
za dalji duhovni rast. Ne smatraj neke koncepte
"neduhovnim" samo zato to su ti nepoznati.

Predstojei koraci za "Jone"

Prepoznavanje sopstvenih duhovnih darova (plavi
segment) verovatno za tebe ne predstavlja neto
strano. Za razliku od ostalih hriana, ti svakako
uiva u ovoj vrsti vebe. Oblast na koju mora da se
usredsredi trebalo bi da bude predanje. Ovo ne znai
neminovno da nisi aktivan; moda i jesi. Meutim,
ako i jesi aktivan, tvoje aktivnosti skoro u potpunosti
odreuje ti, a ne potrebe i oekivanja drugih.
Posveenost drugim ljudima bie klju tvog uspeha.

20

ta treba da zna o duhovnim darovima

1) Svako je nadaren

Ako ne zna koji su tvoji darovi, to je jednostavno zato to ih nisi otkrio.

Definicija duhovnog dara: Duhovni dar je naroita sposobnost koju Bog

daje, u skladu sa svojom blagodau, svakom lanu tela Hristova da bi je
upotrebljavao za razvoj crkve.

Duhovni darovi nipoto nisu nagrada za vernost. Oni su rasporeeni

prema Bojem planu.

Tvoje misli:
Da li poznaje ijednog hrianina ijoj se upotrebi duhovnih darova divi?
Zapii bilo koje ime koje ti doe na um.
Moda ima odreena pitanja vezana za duhovne darove na koja bi elela
da dobije odgovore dok prouava ovu knjigu. Veoma je dobro zapisivati
takva pitanja na samom poetku procesa.

2) Darovi i poziv

Neki ljudi smatraju da Bog uiva da ih poziva na zadatke koji ni na koji

nain ne ogovaraju njihovim darovima.

Ako otkrije da ima odreeni dar ali ga ne koristi, moe da bude

potpuno siguran da tvoj ivot nije ispunjenje Bojeg poziva upuenog tebi.

Otkrivanje duhovnih darova veoma je vaan korak ka utvrivanju Bojeg

poziva za tebe.

Tvoje misli:
Da li postoje odreeni zadaci na koje si siguran da te je Bog pozvao? Koji
su to zadaci?

U kojoj meri ovi zadaci odgovaraju tvojim duhovnim darovima?

3) Koja je tvoja meavina darova?

Svaki hrianin ima svoju jedinstvenu meavinu darova.

21

Bitan korak: ustanovi koje darove nema. Time saznaje na ta treba a na

ta ne treba da se usredsreuje.

Svaki put kada otkrijem dar koji ne posedujem, to je vreme za slavlje.

Zato to znam za ta e me Bog smatrati odgovornim a za ta nee.
Takoe, kada otkrijem koje darove nemam, postajem svesniji koliko su mi
neophodni drugi hriani sa svojim meavinama duhovnih darovima.

Hriani se uzajamno nadopunjavaju.

Tvoje misli:
Kad pogleda spisak darova na 56. stranici, da li vidi darove za koje si
relativno siguran da ih ne poseduje? Zapii ih.

4) Greke su dozvoljene

To to u da vebam svoj dar ne znai da e sve uvek na kraju biti

savreno.

Bitno je da razumemo da isti dar moe da se pojavi u razliitim varijacama i

u razliitim stepenima.

Tvoje misli:
Izaberi iz spiska sa 59. stranice jedan dar za koji smatra da ga poseduje.
(Ako si nesiguran, jednostavno izaberi dar koji bi eleo da ima.) Zapii neke
mogue varijacije tog dara.

5) Da li je tvoja obdarenost stalna?

S obzirom na cilj da se darovi koriste tokom celog ivota, moemo
planirati svoj ivot u skladu sa otkrivenim darovima.
Slika tela. Novi zavet u vie navrata govori o duhovnim darovima u
kontekstu tela Hristovog. Moemo zakljuiti da se darovi ne pojavljuju
potpuno neoekivano niti iznenada iezavaju. Kako bi ijedno zdravo telo
moglo da na taj nain funkcionie? U Bojem stvorenom svetu, ruka ne
treba da se boji da e sutra ujutru biti uvo, ili da e se jutro nakon toga
probuditi kao jetra!
Tvoje misli:
Kako reaguje na ideju da darovi koje otkriva treba da se koriste tokom
celog ivota? Da li te ova izjava oslobaa ili je vie doivljava kao teret?
Zato?

22

6) Duhovni darovi i opte hrianske dunosti

Nema svaki hrianin dar davanja, ali svaki hrianin je pozvan da

Gospodu stavi na raspolaganje odreen svojih primanja. Zasigurno ti nije
neophodan dar davanja da bi mogao da daje desetak. Nema svaki
hrianin dar vere, ali svaki hrianin ipak ima optu hriansku dunost
da veruje Hristu u svim dilemama koje ivot donosi. Nije neophodan dar
vere da bi svoj ivot poverio Bogu.

Opasnost projektovanja dara. Ovakvo ispravno razlikovanje duhovnih

darova s jedne, i optih hrianskih dunosti s druge strane, uva nas od
opasnosti projektovanja dara (tj. oekivanja da drugi rade ono to se
moe oekivati samo od onih koji imaju odgovarajui dar).

Opasnost neposlunosti. S druge strane, sauvani smo i od opasnosti da

opravdavamo nedostatak predanja ili ak neposlunost.

Tvoje misli:
Koje su opte hrianske odgovornosti koje odgovaraju razliitim
duhovnim darovima? U levoj koloni zabelei to vie mogue primera (vidi
listu darova na 59. stranici) a u desnoj koloni navedi odgovarajuu hriansku
odgovornost.

Duhovni dar

Opte hrianske odgovornosti

Dar evangelizma

Lino svedoanstvo

Dar davanja

Davanje desetka

_________________________

____________________________

_________________________

____________________________

_________________________

____________________________

_________________________

____________________________

_________________________

____________________________

_________________________

____________________________

_________________________

____________________________

_________________________

____________________________

23

7) A koliko ukupno darova postoji?

U Novom zavetu nalazimo tri liste duhovnih darova: u Rimljanima 12;

1.Korinanima 12 i Efescima 4.

Oigledno, nijedna novozavetna lista darova ne tvrdi da je kompletna.

Ako se i ne slaemo u potpunosti oko toga ta se treba nazvati duhovnim

darom a ta ne, najvanije je da uvek govorimo o darovima kao o Bojim
sredstvima koja valja koristiti Njemu na slavu i za razvoj Njegove crkve.

Tvoje misli:
Tri najvanije liste darova u Novom zavetu su Rimljanima 12;
1.Korinanima 12 i Efescima 4. Zabelei darove koji se pominju u svakom
tekstu.
Rimljanima 12

1. Korinanima 12

Efescima 4

__________________

_____________________

__________________

__________________

_____________________

__________________

__________________

_____________________

__________________

__________________

_____________________

__________________

__________________

_____________________

__________________

__________________

_____________________

__________________

__________________

_____________________

__________________

__________________

_____________________

__________________

__________________

_____________________

__________________

__________________

_____________________

__________________

__________________

_____________________

__________________

__________________

_____________________

__________________

__________________

_____________________

__________________

Koji se darovi pored prethodno navedenih mogu nai u spisku darova na

stranici 59?

24

8) Tri razliite kategorije darova

Da li je kategorisanje duhovnih darova u tri kategorije (zelenu, crvenu i

plavu) zasnovano na Bibliji? I ovaj nain kategorizacije je samo jo jedan
pokuaj da se objasni mnogoliko uenje Novog zaveta. Niko nije primoran
da usvoji ovaj sistem. Meutim, trojni pogled na darove moe da bude
veoma koristan za otkrivanje izvesnih tendencija u naoj crkvi.
Koje boje preovlauju u tvojoj crkvi? Ako tvoja cela crkva sprovede
Trobojni test darova, analiza koja pokae koje su boje zastupljenije od
drugih u Telu kao celini moe da dovede do znaajnih zakljuaka.
Rezultati e verovatno da odraavaju kulturu tvoje crkve, kao i njene slepe
mrlje.

Tvoje misli:
Dok razmilja o darovima iz svake od tri kategorija, koje su boje snanije
prisutne u tvojoj crkvi?

25

Kako da prepozna svoje duhovne darove:

Trobojni test darova
Korak 1: Otvori svoje srce Bogu u molitvi
Jedino u meri u kojoj otvori svoje srce Bogu u molitvi bie u stanju za nova
duhovna otkria.
Tvoje misli:
Da li si otvoren(a) za sve duhovne darove pomenute u Bibliji? Postoje li
neki darovi koje radije ne bi da ima? Ako postoje, zabelei takve darove:
Da li si imao negativna iskusutva sa hrianima koji su primenjivali
odreene darove? Ako jesi, iznesi ih Bogu u molitvi i zamoli ga da te
oslobodi kako ta iskustva ne bi postala prepreka u tvom procesu
otkrivanja.
Da li si svesno traio od Boga da ovaj prirunik upotrebi kako bi ti otkrio
tvoje darove? Ako nisi, zato nisi?

Korak 2: Budi spreman da upotrebi svoje darove

Ako nismo voljni da upotrebimo odreene darove, zato bi ih nam Bog

davao?

Tvoje misli:
Izaberi dar sa liste na 59. stranici koje smatra da poseduje. Ako ne moe
sada da identifikuje svoje darove, onda izaberi jedan koji bi eleo/la da
ima. Zabelei taj dar:
Koliko sati sedmino si spreman/na da uloi za razvijanje i upotrebu
ovog dara?
sati
Korak 3: Informii se

Imae problema da odredi koji su darovi tvoji ako ne zna koji sve
darovi postoje.

26

Tvoje misli:
Zapii ime nekog sa kim moe da razgovara o daru koji si zapisao na
prethodnoj strani. (Preporuljivo je da izabere nekog ko ima taj dar.)
Kako ga je ona ili on otkrio? Kratko zabelei njihov odgovor.
Proitaj informaciju vezanu za ovaj dar u Dodatku (56. stranica i nadalje).
ta karakterie hriane koji imaju ovaj dar?

Korak 4: Poni sa onim u emu uiva

Boja namera je uvek bila da upotreba naih duhovnih darova nama
donese radost.

Ne treba zaboraviti da sve to donosi radost na duge staze zahteva

ulaganje napora i zasigurno e doneti povremene krize.

Tvoje misli:
Koji su ti zadaci doneli najvie radosti do sada?

Koji su ti zadaci doneli najvee nezadovoljstvo?

Veoma detaljno razmotri dar koji si zabeleio u koraku 2. Kako se osea

dok upotrebljava ovaj dar?

Koje okolnosti bi upotrebu ovog dara uinile neprijatnom?

Korak 5: Eksperimentii to vie moe

Kako e da ustanovi da li uiva u odreenom daru ako ga nikad nisi

isprobao?

Tvoje misli:
Jo jedno razmotri dar koji su zabeleio u koraku 2. Kako bi ovaj dar
mogao da se upotrebi u tvojoj crkvi? U kojim zadacima si ga ve
upotrebljavao? U kojim zadacima bi eleo da ga upotrebi?

27

Da li zna za neke zadatke u tvojoj crkvi koji nisu uraeni? Ako zna, koji
su to?
Moe li da zamisli da bude ukljuen u ove oblasti slube?
Zabelei ovde sve darove (navedene na 59. stranici) sa kojima si ve
eksperimentisao:
Korak 6: Potvrdi svoju delotvornost

Duhovni darovi se daju da bi doneli konkretne rezultate.

Tvoje misli:
Zabelei posledice koje treba da ima upotreba svakog dara:
Dar

Posledica

Isceljivanje
Prorotvo
Organizacija
Gostoljubivost
Molitva
Muzika

Ljudi ozdravljaju
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________
_________________________________________________

Kakvi su bili rezultati kada si primenio svoj dar koji si malopre zapisao.

Korak 7: Pitaj druge za miljenje

Drugi hriani, iz tvoje crkve i izvan nje, treba da potvrde tvoje darove.

Tvoje misli:
Koje karakteristike bi trebalo da imaju ljudi koji mogu da pomognu
drugima da potvrde svoje darove?
Zapii imena ljudi koji bi mogli da ti pomognu da potvrdi dar koji si
malopre naveo.
Kada e da razgovara sa njom ili njim o tome?

Sledi Trobojni test darova...

28

Uivam...*

*Ako ustanovi da nema iskustva ni u jednoj od navedenih oblasti

slube, obelei krajnju desnu kolonu.

... da razvijam detaljne planove za postizanje odreenih

ciljeva.

... da postanem deo drugih kultura i da se prilagoavam

stranim obiajima.

... da ivim bez branog druga ili porodice. (Ako si u

braku, obelei krajnju desnu kolonu.)

... da vrednujem izjave koje su dali drugi hriani da bih

ustanovio da li moda pogreno vode crkvu.

... da razgovaram sa nehrianima o Isusu i svom odnosu

s Njim.

... da hrabrim druge.

... da formuliem ciljeve koji drugima mogu da izgledaju

nerealni i da sistematino radim na njihovom ostarenju.

... da dareljivo delim svoj novac i posed radi irenja

carstva Bojeg.

... da uzmem uea u oslobaanju drugih od

demonskog uticaja.

10

... da se redovno molim za isceljenje bolesnih.

11

... da radim na materijalima koji e pomoi drugima da

ue na jednostavan i zanimljiv nain.

12

... da se molim na jezicima.

13

... da pomaem drugima da analiziraju svoju situaciju.

14

... da vodim skroman nain ivota.

15

... da opravljam stvari i radim na njihovom odravanju.

4 3 2 1 0

29

Uspevam...*
*Ako ustanovi da nema iskustva ni u jednoj od navedenih oblasti
slube, obelei krajnju desnu kolonu.

16

... da radim iza scene da bih podupirao druge koji

obavljaju vidljiviju slubu.

17

... da poelim dobrodolicu ak i neoekivanim gostima i

obezbedim im hranu i smetaj.

18

... da provodim sat i vie u molitvi.

19

... da ujem ta Bog eli da nam porui kad drugi govore

jezicima.

20

... da provodim mnogo vremena prouavajui da bih

stekao nova saznanja.

21

... da tako vodim ljude da e oni moi da naue da rade

zajedno na dostizanju zajednikog cilja.

22

... da usred stradanja i bola pokazujem pozitivan nain

razmiljanja.

23

... da se staram za osobe koje se nalaze na marginama

rutva.

24

... da se molim za natprirodno.

25

... da reavam probleme u drugim crkvama.

26

... da se staram za duhovnu dobrobit drugih hriana i

budem im mentor na njihovom duhovnom putovanju.

27

... da sluim kao Boji kanal za davanje jasnih uputstava

u konkretnim situacijama.

28

... da prihvatam manje i naizgled nevane odgovornosti

u crkvi.

29

... da naporno radim kako bih razvio svoje muzike

sposobnosti.

30

... da izraavam svoje misli i oseanja kroz umetnost

(npr. dramu, pantomimu, slikarstvo, grafiku, itd.)

4 3 2 1 0

30

Hteo bih...

da, vie nego ranije,...

31

... nezavisno planiram crkvene projekte i mobiliem

neophodne ljude da uspeno privedu projekat kraju.

32

... odravam kontakte sa ljudima iz drugih crkava.

33

... se pozabavim pitanjem da li je Boja volja ili ne da

ostanem neoenjen/neudata. (Ako si u braku, obelei
desnu kolonu.)
... vrednujem ta drugi hriani govore, da bih bio
siguran da je to u saglasnosti sa Svetim pismom.

34
35

... razgovaram sa nehrianima o veri u Hrista.

36

... budem podrka nekom ko prolazi kroz duhovno

kuanje.

37

... se postaram da "vizionari" u crkvi imaju glavnu re.

38

... se poveem sa osobama i projektima kojima je

potrebna novana pomo.

39

... dopustim Bogu da me upotrebi u borbi protiv

demonskih sila.

40

... sluim kao kanal kroz koji Bog moe da ini

natprirodna isceljenja.

41

... koristim svoje vreme da prenosim znanje i vetine

drugim hrianima.

42

... dok razgovaram sa Bogom, prelazim preko

racionalnog nivoa time to u Ga slaviti na razliitim
jezicima.
... da pomognem ljudima i/ili organizacijama u
pronalaenju delotvornih naina da stignu do cilja.

43
44

... znatno smanjim svoj ivotni standard.

45

... svojim rukama uinim neto praktino za Boga.

4 3 2 1 0

31

Hteo bih...
da, vie nego ranije,...
46

... upotrebom svojih darova pomaem drugim hrianima

da unaprede svoju slubu.

47

... u svom domu stvorim atmosferu koja e strancima

ostavljati utisak gostoljubivosti.

48

... mnogo vremena posvetim molitvi.

49

... tumaim dok drugi hriani govore jezicima kako bi

njihove izjave svi mogli da razumeju.

50

... sakupljam i vrednujem ideje koje su bitne za telo

Hristovo.

51

... predam sebe zadacima voenja.

52

... budem spreman da se suoavam sa situacijama u

kojima e moja vera imati za posledicu lino stradanje.

53

... imam vie uea u ivotima ljudi koji su, uopteno

govorei, zapostavljeni i odbaeni u drutvu.

54

... doivim da Bog kroz mene ini uda i znake.

55

... uestvujem u osnivanju novih crkava kako bi se dosegli

ljudi koji drugaije ne bi mogli biti dosegnuti.

56

... pratim druge hriane na njihovom ivotnom putu i

pomaem im da rastu u veri.

57

... pomognem da se Boja volja otkrije nedvosmisleno

jasno drugim hrianima u odreenim situaciama.

58

... se ukljuim u obavljanju odreenih zadataka u crkvi,

kad god i gde god oni trebali da budu obavljeni.

59

... sluim Bogu na nain vezan za muziku.

60

... izraavam svoja oseanja na neki kreativan nain,

poput drame, slikanja, grnarstva, plesa, itd.

4 3 2 1 0

32

Moje...

dosadanje iskustvo je...

61

... da sam bio u stanju da razvijam planove koji su crkvi

pomogli da efikasnije obavi dati zadatak.

62

... da sam privlaio ljude iz drugih crkava.

63

... da sam kao samac imao vie energije da posvetim sebe

Bogu. (Ako si oenjen/udata, obelei krajnju desnu
kolonu.)
... da sam uspevao da prepoznam lane motive skrivene
iza rei koje su "zvuale duhovno".

64
65

... da me je Bog upotrebljavao da druge vodim Isusu

Hristu.

66

... da su drugi bili uteeni preko mene.

67

... da su me drugi smatrali "ludim" zbog mojih tako

"utopistikih" ciljeva.

68

... da sam bio u stanju da pomognem drugima time to

sam davao znatne koliine novca.

69

... da su drugi kroz moje molitve bili osloboeni neke

vrste duhovnog ropstva .

70

... da je Bog isceljivao obolele osobe, bilo fiziki ili

mentalno, za koje sam se ja molio.

71

... da su mi drugi hriani govorili da ono to znam

umem da podelim sa njima na zanimljiv nain.

72

... da sam govorio Bogu na nepoznatom jeziku.

73

... da su drugi traili moju pomo za reavanje sloenih

pitanja i da sam bio u stanju da im pomognem.

74

... da sam uspostavljao kontakt sa siromanim ljudima

lake od drugih zbog svog jednostavnog naina ivota.

75

... da sam bio u stanju da pomognem drugima

zahvaljujui vetini svojih ruku.

4 3 2 1 0

33

Moje...

dosadanje iskustvo je...

76

... da su hrianske voe bile delotvornije u svojoj slubi

kada sam im pomagao u nekim njihovim zadacima.

77

... da su ljudi vie voleli da se sastanci odravaju u mom

domu nego na drugim mestima.

78

... da je Bog jasno delovao kada sam se molio za

odreene stvari.

79

... da je moje tumaenje jezika bilo od naroite vanosti u

datoj situaciji.

80

... da sam bio prvi koji je promovisao ideju koja se kasnije

pokazala naroito korisnom.

81

... da sam bio u stanju da motiviem druge hriane u

dostizanju odreenih ciljeva.

82

... da su drugi dobijali snagu kroz moje vlastito iskustvo

stradanja.

83

... da sam bio u stanju da pomognem siromanim ljudima

na neki praktian nain.

84

... da me je Bog upotrebljavao kao kanal u injenju znaka

i uda.

85

... da su voe iz drugih crkava prihvatale i primenjivale

moj savet.

86

... da sam kroz dugoroni lini odnos mogao da

pomognem drugima da rastu u veri.

87

... da su hriani potvrivali da je poruka koju sam

podelio sa njima bila poruka od Boga.

88

... da sam prepoznavao stvari koje je trebalo uraditi u

crkvi i da sam ih zatim sam uradio.

89

... da su drugi s panjom sluali dok sam koristio svoj

muziki talenat.

90

... da sam bio u stanju da izrazim svoje kreativne vetine

(npr. pisanje, slikanje, drama, itd.) na nain koji je
proslavljao Boga.

4 3 2 1 0

34

Sledee izjave se odnose na mene...

91

Planiram svoj dan i malo toga preputam sluaju.

92

Uivam da uim iz naina ivota koji su tipini za

druge kulture.

93

Lako mogu da se poistovetim sa Pavlom koji je poeleo

da vernici ne stupaju u brak.

94

Zaista me uznemiri kad neko da istinitu izjavu, ali iz

pogrenih pobuda.

95

Zaista mi smeta to mnogi hriani ne dele svoju veru

sa drugima.

96

Kada mi ljudi kau svoje probleme, ja obino pokaem

vie razumevanja od drugih.

97

Jasno mi je da je Bog veran u ispunjavanju svojih

obeanja, ak i kad izgleda da okolnosti govore
suprotno.
Kad ujem da neko ima neki finansijski problem, esto
osetim da sam ja deo reenja.

98
99

Mui me to toliko mnogo hriana ne rauna na

injenicu da demoni postoje.

100

Smeta mi, vie nego drugim hrianima, to se u veini

sluajeva tako malo molitava odnosi na bolesne.

101

Frustrira me to je malo hriana koji mogu da svoja

zapaanja izraze na slikovit nain, ili tako da to
zaokuplja panju.
Prijatno se oseam u grupama u kojima se ljudi mole na
jezicima.

102
103

Uivam da pomaem drugima u traganju za

odgovorima na njihova pitanja.

104

To to mnogi hriani imaju tako visok ivotni standard

zaista stvara napetost kod mene.

105

Smeta mi kad vidim da su zgrade, imovina, odea, itd.

nepopravljene.

4 3 2 1 0

35

Sledee izjave se odnose na mene...

106

Zadovoljan sam kad obavljam zadatke koji su drugima

neprivlani.

107

Srean sam kad se gosti pojave nenajavljeni, ak i ako

mi je kua nesreena.

108

Kada drugi zamole da se molim za njih, ja to shvatam

ozbiljno i redovno se molim za njih.

109

Kada neko govori jezicima, molim se da budem u

stanju da protumaim ono to su rekli.

110

Volim da prouavam biblijske kontekste i razmiljam

koje su savremene primene biblijskih tekstova.

111

Kada grupi nedostaje voa, sklon sam preuzimanju

inicijative.

112

Fasciniran sam priama o hrianskim muenicima.

113

Kad prepoznam potrebu, moja je elja da pomognem, i

to odmah.

114

Moja molitva je da me Bog upotrebi da inim znake i

uda, kao to je to inio sa mnogim hrianima prvog
veka.
Meni je vie nego drugima vano da podstiem
jedinstvo razliitih crkava.

115
116

Zaista mi smeta to mnogi hriani nemaju

odgovarajueg mentora, i kod linih i kod duhovnih
pitanja.
Moja je molitva da mi Bog daje poruku namenjenu
drugima vie nego to je to inio u prolosti.

117
118

Primeujem kada drugi imaju potrebu i voljan sam da

je zadovoljim.

119

Rastuuje me kada crkva pridaje malu vanost

kvalitetu svoje muzike.

120

Bitno mi je da hriani lepo ukraavaju svoje prostorije

(one gde se okupljaju).

4 3 2 1 0

36

Uspevam...*

*Ako ustanovi da nema iskustva ni u jednoj od navedenih oblasti

slube, obelei krajnju desnu kolonu.

121

... da nezavisno vodim posao ili organizacijske projekte.

122

... da uspostavim kontakt sa onima koji vode potpuno

drugaiji nain ivota.

123

... da se odreknem mogunosti da osnujem porodicu.

124

... da odredim da li su rei te i te osobe boanskog,

ljudskog ili sotonskog porekla.

125

... da osetim kad je druga osoba otvorena za evanelje.

126

... da brzo prenesem razgovor sa osobom koju ne

poznajem na dublji, smisleniji nivo.

127

... da se molim i radim idui ka nekom cilju koji bi

drugi hriani smatrali nedostinim.

128

... da redovno izdvajam znatan deo svojih sredstava za

napredak carstva Bojeg.

129

... da prepoznam, ukoliko postoje, oblasti neijeg ivota

koje su pod demonskim uticajem.

130

... da se molim za bolesne na lian i konkretan nain.

131

... da prenosim saznanja i informacije na logian,

zanimljiv i lako razumljiv nain.

132

... da se javno molim i govorim rei koje je Bog

nadahnuo, posredstvom jezika.

133

... da primenjujem teoretsko znanje na konkretnu

situaciju.

134

... da odravam nizak ivotni standard.

135

... da reavam tehnike probleme koji u normalnim

okolnostima iziskuju majstora.

(Ako si oenjen/udata, obelei krajnju desnu kolonu.)

4 3 2 1 0

37

Uspevam...*

*Ako ustanovi da nema iskustva ni u jednoj od navedenih oblasti

slube, obelei krajnju desnu kolonu.

136

... da pomaem drugim hrianima u njihovom radu

kako bi oni mogli da budu efikasniji u svojoj slubi.

137

... da pomognem posetiocima da se oseaju kao "kod

kue".

138

... da se za odreene probleme molim intenzivno, u

periodu koji se meri sedmicama ili mesecima.

139

... da osetim ta Bog eli da kae kad ujem nekog da

govori jezicima.

140

... da otkrijem, formuliem i sistematizujem injenice i

ideje koje su vane za zdravlje crkve.

141

... da odreujem zadatke drugima.

142

... da prihvatim stradanje Hrista radi.

143

... da sauestvujem sa drugima koji su u velikoj nevolji.

144

... da se molim za znake i uda.

145

... da budem savetnik grupama i crkvama u pogledu

njihovog duhovnog stanja.

146

... da budem mentor grupi hriana i da radim na

postizanju njihovog jedinstva.

147

... da od Boga dobijem pronicljivost da raspoznam koja

je Njegova volja u konkretnoj situaciji.

148

... da se ukljuim u zadatke koje drugi smatraju manje

privlanim.

149

... da nauim da koristim muziki instrument.

150

... da koristim kreativne oblike komunikacije kao to su

slikanje, drama, pantomima, itd.

4 3 2 1 0

38

Ja sam...

voljan da...
151

... uestvujem u obuavanju kako bih poboljao svoju

sposobnost planiranja, organizovanja i delegiranja.

152

... radim u stranoj kulturi, ako se ukae prilika.

153

... ostanem samac/samica kako bih bolje sluio/la

carstvu Bojem. (Ako si u braku, obelei krajnju desnu
kolonu.)
... provodim mnogo vremena upozoravajui druge na
mogue opasnosti.

154
155

... se prijavim za pohaanje obuke koja e mi pomoi da

rastem u svojoj sposobnosti da vodim druge ka veri u
Hrista.
... bolje istraim kako da budem bolji savetnik.

156
157

... preuzmem zadatak ak i kad su za njega vezani

izvesni poznati rizici.

158

... koristim svoja novana sredstva da redovno

podravam hriane koji su ukljueni u znaajne
aktivnosti.
... se ukljuim u bitku protiv demonskih sila.

159
160

... se pridruim molitvi za bolesne.

161

... itam vie iz oblasti komunikacije kako bih razvio

svoju sposobnost da poduavam druge.

162

... da govorim jezicima u javnosti, ako bi mi Bog dao taj

dar.

163

... uloim znatno vreme u pomaganje pojedincima ili

grupama da donose vane odluke.

164

... da se, ako to bude neophodno, odreknem skupe

odee, udobnog doma i dobre hrane.

165

... pomaem kod opravki i odravanja u crkvi.

4 3 2 1 0

39

Ja sam...

voljan da...
166

... rasteretim prezaposlene hriane nudei im svoje

vreme i energiju da bih ih podrao.

167

... ee otvorim svoj dom za strance.

168

... radim u grupi koja se neprestano moli za druge.

169

... tumaim javne govore onih koji govore jezicima, dok

Bog otkriva njihovo znaenje.

170

... uloim vie vremena u razvoj novih ideja koje e

pomoi da se Hristovo delo unapredi.

171

... preuzmem vostvo vee grupe hriana.

172

... rizikujem svoj ivot za carstvo Boje, ako to bude bilo

neophodno.

173

... radim u crkvenoj slubi koja je naroito posveena

onima u drutvu koji su obespravljeni.

174

... se u molitvi usredsredim na pitanja koja su, iz

ljudske perspektive, potpuno beznadena.

175

... posredujem u konfliktima izmeu crkava.

176

... preuzmem odgovornost brige za grupu hriana.

177

... vernicima prenosim poruke od Boga ak i kad su te

poruke nepopularne.

178

... uloim svoje vreme u one slube u mojoj crkvi koje

su najhitnije.

179

... doprinesem muzikoj slubi svoje crkve.

180

... budem deo grupe u kojoj uimo kako da razvijemo

svoje umetnike sposobnosti.

4 3 2 1 0

40

Mogu...
da zamislim da
....................................
(ime)

... zaista uiva da se bavi organizacionim detaljima

vezanim za odreene zadatke.

... bi doiveo veliku radost kad bi vei deo svog ivota

provodio u stranoj kulturi.

... bi imao manje tekoa nego drugi kada bi ostao

samac/samica.

... moe lako da prepozna koji motivi zapravo stoje iza

odreenog ponaanja.

... je na poseban nain pozvan da deli svoju veru u Hrista

sa nehrianima.

... je osoba koju drugi trae radi saveta.

... je spreman da preuzima velike line rizike radi

dostizanja svojih ciljeva.

... e verovatnije ponuditi novanu pomo za hrianske

projekte nego veina hriana.

... je sposobniji od veine hriana pri raspoznavanju da li

je neto ljudskog, sotonskog ili boanskog porekla.

... je osoba koju bi ee nego druge traili da se pomoli

za isceljenje.

... nalazi veliku radost u obuavanju drugih hriana.

... ima dar jezika.

... lake od veine reava sloene probleme neke druge

osobe.

... je sreniji sa malim materijalnim primanjima nego to

bi bio da poseduje mnogo.

... je vetijih ruku nego veina.

4 3 2 1 0

41

Mogu...
da zamislim da
....................................
(ime)

... uiva da preuzima zadatke drugih hriana, zadatke

koji zahtevaju mnogo vremena.

... je sreniji kada zbrinjava goste nego kada to ne radi.

... pronalazi vie radosti od drugih hriana kada se

mnogo vremena moli.

... je u stanju da tumai kada drugi govore jezicima.

... pronalazi veliko zadovoljstvo kada se povlai iz

drugih aktivnosti da bi se usredsredio na razvijanje
novih ideja.
... ima naroitu sposobnost da motivie druge da obave
odreeni zadatak.

U
V

... lake podnosi stradanje od veine hriana.

... ima poseban poziv da se brine za praktina pitanja

onih koji su u velikim nevoljama.

... je osoba koju Bog esto koristi da ini natprirodne

znake i uda.

... je osoba koju bi trebalo pitati za miljenje prilikom

donoenja odluka o novom vostvu u crkvi.

... bi naao veliku radost u tome da bude mentor grupi

hriana.

AA

... bi vie nego drugi hriani bio osoba koju bi Bog

upotrebio da prenese poruku od Njega.

BB

... lake se nego drugi bori sa goruim problemom u

crkvi.

CC

... ima poseban zadatak da slui Bogu preko muzike.

DD

... bi uivao da bude aktivan u nekoj kreativnoj vrsti

slube (npr. slikanje, pisanje, drama, itd.).

4 3 2 1 0

42

Mogu...
da zamislim da
....................................
(ime)

... zaista uiva da se bavi organizacionim detaljima

vezanim za odreene zadatke.

... bi doiveo veliku radost kad bi vei deo svog ivota

provodio u stranoj kulturi.

... bi imao manje tekoa nego drugi kada bi ostao

samac/samica.

... moe lako da prepozna koje pobude zaista stoje iza

odreenog ponaanja.

... je na poseban nain pozvan da deli svoju veru u Hrista

sa nehrianima.

... je osoba koju drugi trae radi saveta.

... je spreman da preuzima velike line rizike radi

dostizanja svojih ciljeva.

... e verovatnije ponuditi novanu pomo za hrianske

projekte pre nego veina hriana.

... je sposobniji od veine hriana da raspozna da li je

neto ljudskog, sotonskog ili boanskog porekla.

... je osoba koju bi ee nego druge traili da se pomoli

za isceljenje.

... nalazi veliku radost u obuavanju drugih hriana.

... ima dar jezika.

... lake od veine reava sloene probleme neke druge

osobe.

... je sreniji sa malim materijalnim primanjima nego to

bi bio da poseduje mnogo.

... je vetijih ruku od veine.

4 3 2 1 0

43

Mogu...
da zamislim da
....................................
(ime)

... uiva da preuzima zadatke drugih hriana, zadatke

koji zahtevaju mnogo vremena.

... je sreniji kada zbrinjava goste nego kada to ne radi.

... pronalazi vie radosti od drugih hriana kada se

mnogo vremena moli.

... je u stanju da tumai kada drugi govore jezicima.

... pronalazi veliko zadovoljstvo kada se povlai iz

drugih aktivnosti da bi se usredsredio na razvijanje
novih ideja.
... ima naroitu sposobnost da motivie druge da obave
odreeni zadatak.

u
v

... lake podnosi stradanje od veine hriana.

... ima poseban poziv da se brine za praktina pitanja

onih koji imaju velike potrebe.

... je osoba koju Bog esto koristi da ini natprirodne

znake i uda.

... je osoba koju bi trebalo pitati za miljenje prilikom

donoenja odluka o novom vostvu u crkvi.

... bi naao veliku radost u tome da bude mentor grupi

hriana.

aa

... bi vie nego drugi hriani bio osoba koju bi Bog

upotrebio da prenese poruku od Njega.

bb

... lake se nego drugi bori sa goruim problemom u

crkvi.

cc

... ima poseban zadatak da slui Bogu preko muzike.

dd

... bi uivao da bude aktivan u nekoj kreativnoj vrsti

slube (npr. slikanje, pisanje, drama, itd.).

4 3 2 1 0

44

Bodovna tabela

Kako popunjava
svoj upitnik:
Korak 1.: Otcepi ovaj list
po perforiranoj liniji.
Korak 2: Unesi vrednosti iz
upitnika koji si popunio u
ovu tabelu. Brojevi u
pravougaonicima
odgovaraju pitanjima od 1180 iz upitnika. Vrednost
koju
treba
uneti
u
odgovarajui pravougaonik
nalazi se na dnu svake
kolone koju si obeleio u
upitniku.
Korak 3: Isto uradi i sa
vrednostima iz dva uta
formulara (upitnik koji su
popunjavale dve osobe koje
te dobro poznaju). Ukoliko
je samo jedna osoba
popunjavala
za
tebe,
vrednosti iz tog upitnika
unesi dva puta.
Korak 4: U svakom redu
zbroj svih osam vrednosti
(sive i bele) i unesi ukupnu
vrednost u Ukupno A.
Zbroj tri vrednosti iz sivih
kolona i unesi zbir u
Ukupno B.
Korake 5-8 nai e na
sledeim stranicama.

Deo
B

Deo
B

Deo
B

Ukupno
A

Ukupno
B

Zbroj sve
take
(bele i
sive!)

Zbroj
samo 3
sive
kolone

31

61

91

121

151

Organizacija

32

62

92

122

152

Misionar*

33

63

93

123

153

Biti samac

34

64

94

124

154

Raspoznavanje

35

65

95

125

155

Evangelizam

36

66

96

126

156

Savetovanje

37

67

97

127

157

Vera

38

68

98

128

158

Davanje

39

69

99

129

159

Izbavljanje

10

40

70

100

130

160

Isceljivanje

11

41

71

101

131

161

Pouavanje

12

42

72

102

132

162

Jezici*

13

43

73

103

133

163

Mudrost*

14

44

74

104

134

164

Dobrovolj. siromat.vo

15

45

75

105

135

165

Majstorstvo

16

46

76

106

136

166

Pomaganje

17

47

77

107

137

167

Gostoljubivost

18

48

78

108

138

168

Molitva

19

49

79

109

139

169

Tumaenje

20

50

80

110

140

170

Znanje*

21

51

81

111

141

171

Voenje

22

52

82

112

142

172

Stradanje

23

53

83

113

143

173

Milost

24

54

84

114

144

174

uda

25

55

85

115

145

175

Apostol*

26

56

86

116

146

176

Pastir*

27

57

87

117

147

177

AA

aa

Prorotvo*

28

58

88

118

148

178

BB

bb

Sluenje

29

59

89

119

149

179

CC

cc

Muzika

30

60

90

120

150

180

DD

dd

Umetnika kreativnost

45

*Obrati naroitu panju na darove sa zvezdicom I na njihove definicije u 5. poglavlju. Razliite hrianske grupe razliito razumeju
ove darove.

Tvoji oigledni darovi

Vrednosti profila
dara

70

71

Organizacija

72

73

74

Misionar

Biti samac

Raspoznavanje

Evangelizam

Savetovanje

10

Vera

Davanje

Izbavljanje

Isceljivanje

Pouavanje

Jezici

Mudrost

Dobrovolj. sirom.

Majstorstvo

Pomaganje

Gostoljubivost

Molitva

Tumaenje

Znanje

Voenje

Stradanje

Milost

uda

Apostol

Pastir

Prorotvo

Sluba

Muzika

Umet.kreativ.

75

76

77

78

79

80

81

82

1
1
3

4
5

5
6

6
7

1
4

3
3

7
8

11
12

10

13

14
15

10
11

14

15

10

11

12

13

18

11

15

98

99

12

15

15

16

16

17
18

19

20

15

16

17

18

19

20

10

11

12

12

13

14

10

16

17

18

19

10

11

12

10

11

12

13

14

10

7
7

10
6

6
4

7
7

10

11

12

13

10

11

12

13

11

12

12

13

13

14

10

11

12

10

11

12

13

14
15
13

16
14

14

10

11

12

13

14

11

12

13

13

14

15

6
9

7
10

11

12

10

1
1

10

11

18
13
14

15

14

15

16

17

16

17

18

19

20

20

21

22

23

13

14

15

19

20

14

15

16

17

21

18

19

16

17

18

15

16

17

18

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

17

18

19

20

21

16

17

18

19

15

16

17

18

19
19

20

13

14

15

11

12

13

14

15

15

16

17

18

19

20

21

16

17

18

19

18

19

20

21

5
7

15
17

10

11

10
12

18

16

19
17

18
22

20

31

32

28

24

25

21
23
26

22

20
24

24

22
22

11

12

13

14

15

16

17

18

13

14

15

16

17

18

19

20

24

25

26

27

28

29

21

22

21
25

26
25

26

19

20

26

26
28
30

23
29

22

23

27

28

26

27

28

21

22

27

27

28

29

30

27

30

29
24

28

29

30

31

32

32

31

32

29

30

31

32

30

31

32

26

27

28

30

31

32

30

31

32

28

29
32

25
32
29
31

32

31

25

26

27

32

30

31

32

28

29

27

28

29

30

23

24

25

26

27

28

29

30

31

26

27

28

29

30

31

32

24
23

20

21
25

24
22
26

23

24

23

24

25
25

26

27

28

23

24

25

26

29

30

27
25

20

21

22

22

23

24

28
26

27

28

25

26

27

25

23

24

26

27

25

30
27

31

27

28

29

30

30

31

28

32

32
29

30

31

30

31

32

31

32

32

28

26

32

32

29

29

129 130

32

31

30

31

128

32

31

31

28

23

31
30

31
24

29

32

127

32
26

30

29

31

30
30

25

126

31

29

27
28

30

29

31
24

28

27

26

28

125

26

22

21

25

25

23

19

25

20

27

27

24

23

25

26

23

22

24

27

19

23

22

23
25

19
25

18

21

24

18

24

23

22

26

30

29

27

17

21

28

124
32

29

30

23

19

27

29

26

16

20

26

28
28

29

24

22

27

123

31

25

22

21

27

26

122

28

25

24

121

30

24

24

21

25

26

120

27

23

23

12

16

17

22

10

14

16

22

25

119

29

26

18

21

20

24

25

118

30

17

21

22

23

24
24

117

29

22

20

21

23

28

28

20

21

23

116

27

27

21

20

20

19

20

22

115

26

19

17
19

114

26

25

23

23

113

24

22

24

112

22

23

16

16
18

17

15

18

22

15

10
15

13

14

12

12

11

16

17

14

16

15

12

11

14

11

13

10
10

10

11

9
8

13
15

21
21

25

111
25

22

22
21

110

20

20

23

24

14

11

23

109
24

19

22

21

18

21

21

108

23

20

20

10

107

19

19

19

22

106

18

18

15

17
17

17

15

105
22

16

20

21

104

16

14

18
19

103
21

14

13

102

20

14

12

101

13

6
11

100

19

13

17

18

13

97

17

12

16

17

12

96

16

14

95

16

13

94

12

93

15

7
8

92

15

91

14

90

89

10

5
6

14

88
13

11
8

87

13

86
12

11

10

85

3
4

12

10

84
11

3
8

11

83

10

31
29

28

29

31

32

30

32

Kako da odredi svoje oigledne darove:

Korak 5: Nakon to si popunio Bodovnu tabelu, prenesi sve vrednosti iz Ukupno A u tabelu naslovljenu Tvoji oigledni darovi (gore).
Zaokrui broj iz Bodovne tabele. Na primer, ako pod Organizacija u Ukupno A ima zbir 15, treba da obelei broj 15 koji je u redu koji nosi
naslov Organizacija. Ako taj broj ne postoji, jednostavno zaokrui sledei najvei broj.
Korak 6: Vrednosti u gornjem redu u ovoj tabeli (nazvan Vrednosti profila dara) mere komparativne snage svakog pojedinanog dara. Zaokrui
tri do pet najviih vrednosti i te darove zapii u Tabelu A (43. stranica).

32

47

Vrednosti profila
dara

Tvoji skriveni darovi

70

Organizacija

Misionar

Biti samac

Raspoznavanje

Evangelizam

Savetovanje

Vera

Davanje

Izbavljanje

Isceljivanje

Pouavanje

Jezici

Mudrost

71

72

73

74

75

76

77

78

79

80

81

82

83

84

85

86

87

88

89

90

2
1

3
2

Dobrovolj. sirom.

Majstorstvo

Pomaganje

Gostoljubivost

Molitva

Tumaenje

Znanje

Voenje

Stradanje

Milost

uda

Apostol

Pastir

Prorotvo

Sluba

Muzika

Umet.kreativ.

1
1

6
5

2
1

3
2

3
2

1
2

4
2

7
6

3
2

7
4
4

6
5

12
10

10

10

12
12

12
11

11

12

12

11

12

10

11
10

12

11
11

11

11

10

12

12

10

12

12

10

11

12

9
7

11

10

10
12

11

11

8
5

10

9
11

11

12

11

8
7

9
8

12

12

10

129 130

12

10
10

128

12

11

10

127

12

11

10

11
11

11

11

2
1

5
1

3
4

8
5

5
3

126

12

10

10

7
4

1
3

4
4

6
3

8
6

125

12

10

124

12

10

123

12

10

6
7

122

11

121

12

10

120

12

11

11

119

12

11

118

11

11

117

10

116

10

115

10

10

114

11

10

113

7
5

112

9
8

111

10

110

10

109

8
7

108

107

4
1

106

105

104

103

8
7

102

101

1
1

100

99

98

97

96

1
1

95

94

4
5

93

92

91

12

11
10

12
11

12

Kako da odredi svoje skrivene darove:

Korak 7: Nakon to si proao korake 1 do 6, prenesi sve vrednosti iz Ukupno B u tabelu naslovljenu Tvoji skriveni darovi (gore). Zaokrui broj
iz Bodovne tabele. Ako taj broj ne postoji, jednostavno zaokrui sledei najvei broj.
Korak 8: Zaokrui tri do pet najviih vrednosti ali izostavi 3 do 5 darova koje si prethodno identifikovao kao svoje oigledne darove. Zapiti te
darove u Tabelu B (43. strania).

Tumaenje rezultata
Molim te unesi u ove tabele one darove za koje se na prethodnim stranama
ispostavilo da su najverovatnije tvoji oigledni i skriveni darovi:

A: Oigledni darovi
1.
2.
3.
4.
5.

B: Skriveni darovi
1.
2.
3.
4.
5.
Ne zaboravi: injenica da je ostavljen prostor za pet darova u svakoj od tabela ne
znai da svaki hrianin mora da ima pet duhovnih darova. Neki hriani imaju
jedan duhovni dar, neki tri, drugi deset, a neki ak i vie od toga. Ove tabele
odraavaju oblasti u kojima e najverovatnije pronai svoje duhovne darove.

49

Oigledni darovi
Oigledni darovi su oni koje si u izvesnoj meri ve redovno upotrebljavao i koji su
ve bili potvreni u odreenoj meri. Veoma je verovatno da se tvoji stvarni darovi
nalaze u tim oblastima. Pre nego to preuzme odreene zadatke u slubi u svojoj
crkvi, proveri da li se oni podudaraju sa ovim darovima.
Zadaci u tvojoj crkvi u kojima bi tvoji darovi bili korisni:

Skriveni darovi
Skriveni darovi ukazuju na one oblasti u kojima treba vie da eksperimentie.
Ovo je jedini nain da ustanovi da li zaista ima te darove. Ako postoji prilika da
testira svoje skrivene darove, iskoristi je.
Zadaci u tvojoj crkvi u kojima bi tvoji darovi bili korisni:

Tvoje misli:
Ako nisi svestan svih zadataka koji su trenutno dostupni u tvojoj crkvi, kome moe da
se obrati da bi se o tome informisao?

50

Ui kako da ih upotrebljava
1. Trobojna crkva
Ustanovljavanjem vrsta darova koje preovlauju u tvojoj crkvi, otkrie u
kojim oblastima ona (crkva) treba da raste u budunosti.

Ukoliko su tvoji lini darovi iskljuivo u crvenoj oblasti, to ne znai da u

tvom ivotu postoji neravnotea. Takvo stanje stvari moda jednostavno
odraava upravo Boju volju za tebe. Meutim, ako itava crkva iskljuuje
odreenu boju, onda je to druga pria.

Tvoje misli:
Ako je tvoja crkva uradila Trobojni test darova, koje su boje/boja
najzastupljenije? Da li si oekivao ovakav rezultat?
2. Oblasti u kojima tvoja crkva treba da raste u budunosti
Jednom kad znamo gde se nalazimo, moemo da odredimo gde elimo da
stignemo.
Ne moete da proizvedete duhovne darove, ali moete da stvorite klimu
u kojoj odreeni darovi mogu da rastu.
Tvoje misli:
Navedi nekoliko naina na koje tvoja crkva moe da raste u obojenim
oblastima u kojima trenutno izgleda nerazvijena.

3. Opis slube
Ustanovi gde postoji najvea potreba za tvojim darom.
Darovi i zadaci moraju da odgovaraju jedni drugima.
Pojanjavanje opisa slube.
Tvoje misli:
Koji su zadaci u kojima se najbolje iskoristili darovi koje si otkrio (i tvoji
oigledni i tvoji skriveni darovi)?
Oigledni darovi

Mogui zadaci

Skriveni darovi

Mogui zadaci

51

Razvij opis slube za svaki zadatak u kojem si trenutno ukljuen ili u

kojima eli da bude ukljuen u budunosti. Formular na sledeoj stranici
pokazuje koliko jednostavno to moe da bude. Prazan formular e nai
na stranici koja dolazi posle nje.

52

Primer opisa zadatka

Zadatak

Datum

Voenje evangelizacione male grupe.

1. februar, 2005.

Ciljevi

Dosezati do nevernika; pomoi im da upoznaju Hrista; integrisati ih u crkvu;

Podela elije/male grupe za 9 meseci.
Sekundarni zadaci

Razviti strategije grupe koja treba da bude zasnovana na Alfa kursu (zajedno sa
koordinatorom malih grupa);
Obrazovati tim voa i omoguiti obuku;
Izabrati vou pomonika
Ljudi za kontakt

Odgovorni za: lanove male grupe i tim voa

Odgovorni (kome): Koordinatoru za male grupe i pastoru
Rad sa: Voom misionstva
Duhovni darovi

Sposobnosti/interesovanja

Evangelizam
Pastir i/ili Voenje
Pouavanje?

Pozitivan stav
Orijentisan prema odnosima

Potrebno vreme

Duina angaovanja

Otprilike 8 sati sedmino

Jedna godina

Obuka

Uestovanje na 14-dnevnom seminaru za voe;

Uzeti uee na predavanju Tri boje evangalizma 1 + 2; posetiti dve crkve-modela
Dodatni dogovori

53

Opis zadatka
Zadatak

Datum

Ciljevi

Sekundarni zadaci

Ljudi za kontakt
Odgovorni za:
Odgovorni (kome):
Rad sa:
Duhovni darovi

Sposobnosti/interesovanja

Potrebno vreme

Duina angaovanja

Obuka

Dodatni dogovori

54

4. Upotreba i zloupotreba

Svaki dar, bez izuzetka, moe da bude pogreno upotrebljen ako se ne

upotrebi za razvoj crkve.

Tvoje misli:
Ne doprinosi svaka crkvena aktivnost izgradnji tela Hristovog. Meutim,
treba da se usredsredite na one zadatke koji slue tom cilju. Nabaci misli
kako darovi koje si prepoznao kao svoje mogu da doprinesu razvoju
crkve.

Dar

Korisnost za razvoj crkve

____________________

___________________________________

____________________

___________________________________

____________________

___________________________________

____________________

___________________________________

5. Vebaj svoje darove

Treba da uloi sve napore da svoje darove razvije do njihovih krajnjih

mogunosti.

Tvoje misli:
Nabroj neke naine na koje moe da pobolja delotvornost svojih
darova. Ako ti je teko da se seti nekih mogunosti, razgovaraj o ovom
pitanju sa nekim iz svoje crkve ko je odgovoran za oblasti slube u kojima
ima darove. itaj predloge iz Dodatka (Pozadina, definicije, praktini saveti)
koji su dati za svaki od darova. Zapii detaljno i odreeno ta planira da
radi u ovoj oblasti u sledeih nekoliko meseci.
Dar

Mogunosti uvebavanja

____________________

___________________________________

____________________

___________________________________

____________________

___________________________________

____________________

___________________________________

55

6. Budi otvoren za dodatne darove

Moda e ti jednog dana Bog dati darove koje danas uopte ne poznaje.
Proitaj 1.Kor. 12:31 i 14:1.

Tvoje misli:
Ustanovio si odreene skrivene darove u Trobojnom testu darova. Postoji
razlog da veruje da ti Bog u ovim oblastima moda pokazuje nove
oigledne darove. Zato obrati naroitu panju na njih i eksperimentii sa
njima u skoroj budunosti.

Darovi nisu statini. Iz ovog razloga je mudro da s vremena na vreme

ponovo popuni Trobojni test darova, naroito kad prolazi kroz faze u
kojima Bog na jedinstven nain radi u tvom ivotu. Zabelei dole kad
planira da po drugi put uradi Trobojni test darova.

7. Opasnost od projektovanja duhovnog dara

Svako je sklon da projektuje svoje darove na druge.

Tvoje misli:
Kao i svi hriani, imae sklonost da svoje darove projektuje na druge.
Za svaki dar koji si otkrio, napii nekoliko primera u kojima e navesti
kada i gde e moda oekivati od drugih da postupaju na odreeni nain,
a koji moe da se oekuje jedino od onih koji imaju odgovarajui dar.
____________________

___________________________________

____________________

___________________________________

____________________

___________________________________

____________________

___________________________________

____________________

___________________________________

8. Darovi i trenutno raspoloenje

Sluba okrenuta darovima ne znai raditi ta god poeli. Ona u stvari

znai dopustiti Bogu da odlui kada i gde eli da nas upotrebi.

Opasnost samoopravdanja.

56

Tvoje misli:

Jo jednom pogledaj spisak darova, a naroito obrati panju da darove koje

nema. Zapamti, naspram svakog od ovih darova stoji odgovarajua opta
hrianska dunost (kako je opisana na 24. stranici). Ne moe jednostavno
prenebregnuti te osnovne injenice. Stavi na papir koja od ovih dunosti ti
priinjava najvie potekoa.

ta moe da uradi da bi izbegao opasnost samoopravdanja?

57

30 duhovnih darova:
Pozadina, definicije,
praktini saveti

Kategorija 1:
zelena oblast
Umetnika kreativ.
Majstorstvo
Davanje
Gostoljubivost
Znanje
Milost
Muzika
Organizacija
Dobrovolj. sirom.
Mudrost

Kategorija 2:
crvena oblast
Apostol
Savetovanje
Evangelizam
Pomaganje
Voenje
Misionar
Sluenje
Pastir
Biti sam
Pouavanje

Kategorija 3:
plava oblast
Izbavljanje
Raspoznavanje
Vera
Isceljivanje
Tumaenje
uda
Molitva
Prorotvo
Stradanje
Jezici

58

Kako prouavati pojedinane darove

Ovo poglavlje e ti pomoi da detaljnije proui pojedinane darove. Umesto da
poglavlje ita stranicu po stranicu, moda e eleti da pone sa svojim
oiglednim i skrivenim darovima. Svaka stranica koja se bavi darovima ima
sledei raspored:
Kategorija
Svaki dar povezan je sa jednom od tri kategorije opisane u ovoj knjizi. Ne zato to
je taj dar iskljuivo vezan za tu oblast, ve zato to jedna boja, po svemu sudei,
preovlauje, dok su druge u pozadini. tavie, dok dar odgovara prevashodno
jednoj boji, on treba da se upotrebljava na trobojan nain. Ovo je bitno imati na
umu kada se bavimo svojom meavinom darova. Na primer, pretpostavimo da je
jedan od tvojih darova umetnika kreativnost (zelena kategorija). Kako moe da
prevashodno zeleni dar koristi na trobojan nain? Osim to e usavravati svoju
umetniku vetinu (rast u mudrosti), trebalo bi da svesno nastoji da taj dar
upotrebljava za interese carstva (rast u predanju) i da se moli Bogu da
maksimalno podupre tvoje napore sebi na slavu (rast u sili).
Definicija
Za svaki od 30 darova nai e definiciju koja odraava razumevanje darova; ono
je bilo u osnovi pitanja iz Trobojnog testa darova. Bitno je da paljivo ita ove
definicije poto se tumaenja pojedinanih darova razlikuju izmeu hrianskih
grupa. Nek ti ne bude problem ako se tvoje lino razumevanje nekih darova
razlikuje od definicija koje su ovde iznete. Nije neophodno da prihvati moju
definiciju da bi mogao da otkrije i upotrebljava svoje duhovne darove. Niti su
ove definicije jedina istina; one samo treba da bace svetlo na istinu. Mnogo toga
to se iznosi u ovom poglavlju izvire iz razumevanja duhovnih darova koje C.
Piter Vagner daje u svojoj izvrsnoj knjizi Tvoji duhovni darovi mogu da pomognu
rast tvoje crkve.
Biblijski tekstovi
Tekstovi iz Svetog pisma u ovoj celini pomoi e ti da stekne jo bolji uvid u
svoje darove, koristei se biblijskim primerima. Istovremeno, ti tekstovi mogu da
budu osnova za diskusiju u malim grupama. Meutim, molim te obrati panju
na to da svi tekstovi ne govore neposredno o duhovnom daru. S vremena na
vreme oni govore o optim hrianskim dunostima. I pored toga, svi ti
tekstovi bave se temama koje su u vezi sa razmatranim darom. Tekstovi ispisani
masnim slovima naroito su pogodni za biblijsko prouavanje u okviru male
grupe. Moda ete poeleti da imate serije prouavanja zasnovane na darovima
koje ste otkrili kao grupa, tako da lanovi mogu da hrabre jedni druge u upotrebi
svojih darova.
Mogui zadaci
U ovom odseku pronai e spisak zadataka vezanih za crkveni ivot koji
sugerie kako razmatrani dar moe da se upotrebi. Kada bude prouavao taj
spisak, primeti da je za obavljanje izvesnog zadatka esto potrebno vie od

59

jednog dara. Ako si jo uvek nesiguran da li ima odreeni dar ovo je esto
sluaj kod skrivenih darova tada je mudro da, na odreeno vreme, prihvati
zadatke ove vrste kako bi imao priliku da eksperimentie u toj oblasti. Ako si
ve otkrio da ima odreeni dar (oigledni dar), onda neka ti ovaj spisak
pomogne da utvrdi da li postoji odgovarajui zadatak gde moe da upotrebi
svoj dar. Budi slobodan da spisku doda bilo koji dar za koji smatra da zahteva
ljude koji bi imali razmatrani dar. Spisak sadri primere koji treba da stimuliu
tvoju kreativnost; spisak se time ne iscrpljuje.
Opasnosti
Postoje izvesne opasnosti vezane za svaki od darova. Biti ih svestan ne znai da
e biti otporan na greke, ali e moi da preduzme mere da bi ih izbegao. Iz
tog razloga preporuujem ti da ovaj deo ita veoma paljivo, naroito kad su u
pitanju tvoji oigledni darovi. Jo bolje bi bilo da ga ita stalno iznova.
Saveti za razvijanje darova
Ovi saveti su prvenstveno namenjeni onima koji su otkrili da imaju dar o kojem
je re. U isto vreme, ovi saveti mogu da se pokau korisnim i za druge, time to
e im pomoi da delotvornije ispunjavanju odgovarajue opte hrianske
dunosti (vidi stranicu 24).
Pitanja
Sastavio sam dva pitanja za svaki od darova koja treba da podstaknu tvoje
razmiljanje o temi. Ova pitanja mogu biti naroito korisna ako eli da
prouava duhovne darove u kontekstu male grupe.

60

Kategorija 1:
zelena oblast
Darovi pobrojani u zelenoj kategoriji odnose se pre svega mada ne
iskljuivo na Boje otkrivenje u stvorenom svetu. To je glavni razlog to se
oni mogu sresti i van hrianstva. Meutim, oni postaju "duhovni" darovi
onog trenutka kad ih mi primenjujemo u zadacima koji slue carstvu
Bojem.
Jedna podkategorija ovih darova odnosi se pre
svega na drutvene potrebe (na primer, oni slue
obespravljenima u drutvu, odraavajui na taj nain
Boju ljubav prema njima):
Davanje
Gostoljubivost
Milost
Dobrovoljno siromatvo

Darovi pobrojani u
zelenoj kategoriji
odnose se pre svega
na Boje otkrivenje
u stvorenom svetu.

Druga podkategorija tie se oblasti ljudskog

uma i osposobljava hriane da je koriste za
ostvarenje Boje volje:
Znanje
Organizacija
Mudrost

Trea podkategorija odnosi se na kreativni potencijal kojim je Bog

obdario ljude i koji, kako On to eli, treba da im poslui u sledee svrhe:
Umetnika kreativnost
Majstorstvo
Muzika

61

Dar umetnike kreativnosti

Dar umetnike kreativnosti pojavljuje se u veoma
raznovrsnim oblicima kao to su ples, skulptura,
grnarstvo, pantomima, muzika, kompozicija i pisanje.
Nasuprot majstorstvu, dar umetnike kreativnosti
usredsreen je na kreativni element. Ma koji se medijum
koristio, on je uvek samo sredstvo za izraavanje
odreene ideje ili oseanja.
Biblijski tekstovi
2.Mojsijeva
31:1-11,
1.Carevima 7:14

2.Samuilova

6:12-16,

Ovaj dar osposobljava

hriane da koriste
umetniko izraavanje
za izgradnju drugih.

Mogui zadaci
Dizajn crkvenih publikacija, pantomima, razvijanje materijala za odnose sa
javnou, umetnika grupa ili grupa za vetine, drama, unutranja dekoracija,
pisanje tekstova za pesme, muzika kompozicija...
Opasnosti
Neki hriani su toliko oduevljeni "velikim umetnicima" i njihovim
"besmrtnim postignuima" da nemaju poverenja u same sebe i sopstveni
kreativni potencijal.
Neke osobe sa ovim darom veoma su osetljive i nisu u stanju da se nose sa
kritikama.
Neka umetnika dela koja hriani stvaraju imaju vie za cilj da istaknu te
pojedince nego da podupiru carstvo Boje.
Saveti za razvijanje ovog dara
Ako si prepoznao da je i ovo jedan od tvojih darova, treba da se upita da li
tvoj ivotni poziv moe biti vezan za upotrebu neke kreativne umetnike
forme.
Ostvaruj kontakte sa drugih kreativnim pojedincima (hrianima i
nehrianima).
Uloi vreme u razvijanje umea/vetine pris upotrebi vog umetnikog dara.
Pitanja
Moe li da se priseti primera kada je tvoja vera bili ojaana i obogaena
kroz umetniku kreativnost (slikanje, muziku, prozu, itd.)?

U kojoj meri moe ovaj dar da koristi u svojoj crkvi?

62

Dar majstorstva
Dar majstorstva moe da se upotrebi na brojne naine
(batovanstvo, graevinarstvo, opravka auta, kao i
aktivnosti koje se tradicionalno smatraju "enskim",
poput ivenja, itd.). Ipak, imaj na umu da svako ko je
vetih ruku ne poseduje obavezno ovaj dar. Ljudi koji
nemaju taj dar mogu da vole zanate, a da ne
doivljavaju neodoljivu radost dok koriste svoj dar za
dobro drugih. S druge strane, upravo ova radost zbog
slube drugima je obeleje onih koji imaju duhovni
Ovaj dar osposobljava
dar majstorstva.
Biblijski tekstovi
2.Mojsijeva
30:22-31;
2.Carevima
2.Dnevnika 34:9-13; Dela 18:3.

12:11-13;

hriane da upotreljavaju svoj zanat ili

vetinu za dobrobit
Hristovog tela.

Mogui zadaci
Graevinarstvo, batovanstvo, pomaganje drugima kod uzgrednih poslova u
susedstvu, odravanje, misije u stranim zemljama, ivenje ...
Opasnosti
Neki hriani sa ovim darom pate od oseanja manje vrednosti jer se njihovi
darovi ne smatraju duhovnim.
Nebrojeni hriani sa ovim darom koriste ga u krugu svojih prijatelja i
roaka, ali ne i u svojoj crkvi.
Saveti za razvijanje ovog dara
Dobar nain da razvija svoju vetinu jeste da "krade zanat" od iskusnijih i
da dopusti da te neemu naue.
Ako si ve svestan/svesna nekih svojih naroitih zanatskih vetina, oprobaj
svoju darovitost i u nekim drugim vetinama.
Ponudi svoje vetine raznim slubama u svojoj crkvi. Upravljaj radom
drugih koji nemaju tvoj dar ili vetine.
Upotrebi svoj dar da pomogne susedima.
Pitanja
Da li bi tvoja crkva trebalo da angauje iskljuivo lanove crkve sa ovim
darom, ili bi trebalo da zatrai usluge profesionalaca izvan crkve?

Koje hriane zna sa ovim darom? Da li oni svoju vetinu smatraju

duhovnim darom? Kako je oni koriste da bi izgraivali telo Hristovo?

63

Dar davanja
Ne mora da ima naroit dar da bi redovno davao
desetak. Meutim, postoje osobe koje daju znaajne
iznose preko desetka radi carstva Bojeg. Dar davanja ne
treba pomeati sa darom dobrovoljnog siromatva, ak i
ako se ta dva dara esto pojavljuju zajedno.
Biblijski tekstovi

Ovaj dar osposobljava

hriane da radosno i
velikoduno daju
materijalna sredstva
drugima.

Luka 3:11, Luka 21:1-4, Jovan 12:3-8, Dela 4:32-37,

Dela 20:35, Rimljanima 12:8, 2.Korinanima 8:2-5
Mogui zadaci
lan finansijskog odbora, podravanje misionara,
blagajnik, finansijski savetnik sa punim radnim
vremenom, koordinator za desetak, pomo u
krizama, podrka naroitim projektima ...

Opasnosti
Neki hriani sa ovim darom izloeni su riziku da u tekim finansijskim
situacijama u privatnom ivotu ne praktikuju ovaj dar. Ne treba zaboraviti
da upotreba ovog dara ne zavisi od prosperiteta.
Ponekad Bog blagosilja ljude sa ovim darom velikom koliinom novca.
Postoji opasnost da se pomisli da bi taj novac trebalo zadrati za linu
upotrebu.
Neki hriani su skloni da daju svoj novac neprofitnim organizacijama zbog
iste radosti koju im davanje priinjava, ali to ine neplanski. Odreena
struktura i dugorono planiranje poveali bi vrednost takvih donacija.
Neki hriani sa ovim darom veruju da je davanje novca za odreene
projekte jedino to oni treba da ine.
Saveti za razvijanje ovog dara
Dobro se upoznaj sa slubama koje podrava. Upoznaj osobe kojima tvoji
darovi pomau.
Nek ti oi budu otvorene da primeti potrebe koje drugi ne prepoznaju.
Svesno ulai u te slube. Obrati naroitu panju na projekte koji ne bi bili
mogui bez tvoje podrke.
Pitanja
Da li si ikada doiveo Boje naroite blagoslove kao posledicu dara koji si
dao? Da li te je ovo iskustvo motivisalo da da vie? Ako jeste, na koji nain?

Ispii dodatne projekte koje bi tvoja crkva mogla da pokrene kada bi svaki
lan davao desetak i svaka osoba sa darom davanja (po naim
istraivanjima, prisutan sa 14% u veini hrianskih grupa) koristila taj dar.

64

Dar gostoljubivosti
Osobe sa darom gostoljubivosti obino su srenije kad
imaju goste nego kad ih nemaju. Molim te, zapazi da
posedovanje tog dara nije preduslov da bi ti svoj dom
drao otvorenim i uinio ga toplim kutkom za posetioce.
Svi hriani treba da praktikuju gostoljubivost kao jednu
od univerzalnih hrianskih odgovornosti. Meutim,
oni koji imaju ovaj dar u stanju su da uine da se njihovi
gosti zaista oseaju kao kod kue. Veina njih mogu da
stvore takvu atmosferu ak i van svojih kua.

Ovaj dar hrianima

omoguava da imaju
otvoren dom, nudei
gostima hranu i
smetaj.

Biblijski tekstovi
1.Mojsijeva 18:1-8, Matej 10:11-14 i 40, Matej 25:35,
Luka 10:38-42,
Rimljanima 12:9-13,
Tit 1:7-8,
1.Petrova 4:9-10, Jevrejima 13:1-2, 3.Jovanova 5-10

Mogui zadaci
Domain male grupe, briga za beskunike, redar (onaj koji pozdravlja) na
bogosluenju, sluba drutveno zapostavljenima, meucrkvena razmena,
zbrinjavanje gostiju, priprema smetaja za grupe, sluba mladima...
Opasnosti
Neki hriani do te mere uivaju u upotrebi ovog dara da lanovi porodice
koji nemaju ovaj dar pate zbog neprestanog priliva gostiju.
Projekcija ovog dara esta je meu ljudima koji imaju dar gostoljubivosti.
Kada se ljudi sa ovim darom nau u gostima kod takvih koji nemaju taj dar,
moe im se uiniti da se domaini ne ponaaju ba prijateljski. Domainu se
ne moe pripisati nikakva krivica; ona ili on jednostavno nema dar
gostoljubivosti.
Saveti za razvijanje ovog dara
Obavesti svoju crkvu da si spreman da prihvati goste kad god se ukae
potreba.
Razmotri mogunost da se neka grupa sastaje u tvom domu. Ovo ne znai
da prihvata voenje te grupe, ve da slui kao domain ili domaica.
Pitanja
Da li te je ikada ugostio neko sa ovim darom? Opii kako si se oseao.

Za koji bi od sledeih darova rekao da najvie doprinose razvoju crkve:

gostoljubivost, jezici, biti pastir ili pouavati? Objasni.

65

Dar znanja
Hriani se razlikuju u svom razumevanju dara znanja.
Neki znanje (i mudrost) shvataju kao natprirodno
opaanje vezano za odreenu situaciju. Taj fenomen
zasigurno postoji, ali ga u ovoj knjizi nazivamo darom
prorotva. Hriani sa darom znanja razvijaju nove ideje
koje su vane za crkvu. ezdeset est odsto onih sa
darom znanja takoe ima dar pouavanja to je
naroito koristan spoj darova.
Biblijski tekstovi
Rimljanima
15:14,
1.Korinanima
8:1-2,
1.Korinanima 12:8,
1.Korinanima 13:2 i 8-10,
2.Korinanima 12:7, Efescima 3:14-19
Mogui zadaci
Istraivanje crkvenog rasta, priprema seminara,
pisanje, dugorono planiranje, prouavanje Biblije,
novinarstvo,
teoloke
studije,
kreativni
evangelizacioni poduhvati ...

Ovaj dar osposobljava hriane da

stvaraju, sakupljaju i
analiziraju ideje koje
su vane za zdravlje
crkve.

Opasnosti
Ovaj dar je kod nekih hriana postao sam sebi svrha. Oni akumuliraju
znanje radi samog znanja, ne pitajui se kako on moe da pomogne u
izgradnji crkve.
Neki hriani sa ovim darom imaju nedovoljno razvijeno vienje praktinih
slubi. Ovo je naroito tano kod onih koji u svojoj kombinaciji darova
nemaju dar pouavanja.
Osobe sa darom znanja izloene su riziku da neguju ponosit duh poto su
oni tipino ueniji od drugih.
Saveti za razvijanje ovog dara
Provodi vie vremena prouavajui Bibliju.
Prikupljaj podatke i injenice koje su bitne za razvoj crkve.
Upoznaj se sa tehnikama za razvijanje novih ideja. U ovoj oblasti postoje
brojne vredne knjige.
Oformi fajl za ideje; koristi ga i postaraj se da bude tekui.
Pitanja
Koga poznaje sa darom znanja? Da li te osobe koriste taj dar za razvoj
crkve? Na koje naine?

Da li oni sa darom znanja ideje dobijaju iz natprirodnih ili prirodnih izvora?

Da li su obe vrsta izvora validna u crkvi? Objasni.

66

Dar milosti
Dar milosti moe da se razlikuje od dara sluenja po tome
to se on tipino odnosi na one koji su na marginama
drutva. Dok hriani sa darom savetovanja prevashodno
slue kroz odgovarajue rei, oni sa darom milosti nastoje
da zadovolje potrebe drugih kroz odgovarajue postupke.
U mnogim sluajevima ovaj dar je neotkriven. Nae
istraivanje ukazuje da 13% hriana ima dar milosti u
okviru svoje kombinacije darova.

Ovaj dar osposobljava hriane da pokazuju saoseanje kroz

praktina dela prema
onima koji su u nevolji
umno, telesno ili
duhovno.

Biblijski tekstovi
Matej 25:37-40, Marko 9:41, Luka 10:33-37, Dela
9:36-42, Rimljanima 12:4-8, Jakov 1:27, Jakov 2:1417
Mogui zadaci
Savetodavni skupovi, posrednika molitva, sluba
drutveno zapostavljenima, sluba u zatvoru, misije
u
stranim
zemljama,
sluba
samohranim
majkama/oevima, sluba hendikepiranim, pozivi
bolesnima, sluba za pomo zavisnicima ...

Opasnosti
Neki hriani sa ovim darom osetljivi su na nepravdu pa su skloni da
doivljavjau svet preterano negativno.
Drugi su skloni da na izolovane potrebe reaguju previe spontano, umesto
da pokuaju da se pozabave osnovnim uzrokom problema.
Oni sa darom milosti moraju biti obazrivi da one koji nemaju ovaj dar ne
tretiraju kao nemilostive.
Saveti za razvijanje ovog dara
Dri otvorene oi kako bi zapazio situacije u kojima moe posluiti
siromanima.
Dar milosti nije ogranien na odreene zadatke. Bez obzira na kojim
zadacima radi, ovaj dar moe da obogati tvoju slubu.
Oni sa darom milosti poveae delotvornost svoje slube time to e
neprestano razvijati svoju sposobnost sluanja. Mnogima ne treba nita vie
od sagovornika koji e ih sluati sa istinskim interesovanjem.
Pitanja
Koja je razlika izmeu dara milosti i odgovarajue hrianske odgovornosti?
Navedi nekoliko situacija u kojima bi svaki hrianin trebalo da pokae
milost, i nekoliko koje su naroito podesne za one sa darom milosti.

Kako ljudi pokazuju da imaju ovaj dar? Zabelei nekoliko tipinih obeleja.

67

Muziki dar
Muziki dar ne podrazumeva komponovanje muzike ili
pisanje tekstova za pesme (ta sposobnost pripada
umetnikoj kreativnosti), ve pevanje ili izvoenje same
muzike. Stari zavet navodi razliite uloge koje se odnose
na ovaj dar: instrumentalisti (1.Dnev.15:20 i dalje;
2.Dnev.29:26), vokalisti (1.Dnev.15:19), voe bogosluenja
(Nem.12:46) i voe hora (1.Dnev.15:22).
Biblijski tekstovi
5.Mojsijeva 31:14-23,
1.Samuilova 16:14-23,
1.Dnevnika 16:41-42,
2.Dnevnika 5:12-14,
Psalam 150, 1.Korinanima 14:26, Efescima
5:18-20, Koloani 3:15-17

Ovaj dar osposobljava

hriane da koriste muzike instrumente ili svoj
glas u pevanju na slavu
Bogu i izgraivanje
drugih.

Mogui zadaci
Voa bogosluenja, instrumentalista, tim za bogosluenje, ulina evangelizacija,
voa hora, lan hora, planiranje bogosluenja, vokalni solista, evangelizacioni
nastupi ...
Opasnosti
Nakon to ustanove da imaju ovaj dar, neki hriani misle da vie ne treba
da uvebavaju svoj muziki dar jer on "dolazi od Boga". Ovo moe da ima
neprijatne posledice.
Neke hrianske muziare njihovi ljubitelji toliko uzdiu da te "zvezde"
imaju vie autoriteta u razliitim oblastima svakodnevnog ivota nego to bi
trebalo.
Nije svako sa darom muzike dobar voa muzike grupe (benda,
bogoslubenog tima, hora, itd.).
Saveti za razvijanje ovog dara
Ukolio zaista eli da razvije ovaj dar na slavu Bogu, uzimaj asove muzike
kod kompetentnog uitelja.
Nastoj da obui druge koji imaju muziki dar ili sposobnosti moda e
pri tom otkriti svoj skriveni dar pouavanja ili voenja.
Pridrui se grupi muziara koji zajedniki nastupaju.
Pitanja
Da li je dar muzike preduslov za pevanje u horu? Zato da, ili zato ne?

Da li neko sa ovim darom treba da veba vie ili manje od nekog ko ga

nema? Zato?

68

Organizacioni dar
Grka re za "organizatora" moe se prevesti i sa
"kormilar", tj. osoba na brodu iji je posao da posreduje
izmeu kapetana i ostatka posade. Razlika izmeu dara
voenja i dara organizacije odnosi se na razliku izmeu
kapetana i kormilara na brodu. Kapetan donosi osnovne
odluke o ruti broda, a kormilar bezbedno vodi brod do
planiranog odredita.

Ovaj dar osposobljava

hriane da razumeju
ciljeve odreenih
oblasti slube i da
naprave nacrt delotvornih planova za
dostizanje tih ciljeva.

Biblijski tekstovi
2.Mojsijeva 18:13-27, 1.Korinanima 12:28
Mogui zadaci
Nadglednik odreene oblasti, nadglednik nad
odreenim delovima slube(i), planiranje crkvenog
rasta, organizacija raznih dogaanja (poput
radionica, konferencija, koncerata), finansije,
crkvene proslave, evangelizacione kampanje,
koordinacija malih grupa, bibliotekar, voenje u
timovima slube, pripremanje izleta, rad na
kompjuteru ...

Opasnosti
Neki hriani sa ovim darom skloni su da smatraju da je njihov doprinos od
najvee vanosti za slubu u crkvi. Oni vide kako Bog blagosilja njihovo
planiranje i organizaciju i gube iz vida da su oni samo jedno od orua koje
Bog eli da upotrebi da bi izgradio svoju crkvu.
Osobe koje mogu da vide samo praktinu, organizacionu stranu slube esto
su "koniari" vizionarima u crkvi.
Osobe sa ovim darom moraju da obrate naroitu panju na svoj duhovni
ivot. Sticanje iskustva sa natprirodnim Bojim delovanjem moe da
pomogne u odravanju ravnotee pri upotrebi ovog dara.
Saveti za razvijanje ovog dara
Pohaaj seminare za menadment/upravljanje, kako hrianske tako i
svetovne; oni e ti pomoi da bolje primenjuje svoj dar.
Dosledno koristi svoj sistem za upravljanje vremenom koji ti moe pomoi
da efikasnije koristi svoje vreme.
Pitanja
Koji bi se zadaci u tvojoj crkvi mogli efikasnije obavljati kada bi ljudi sa ovim
darom bili ukljueni?

ta je prepreka, ukoliko ova postoji, da se ti zadaci prenesu osobama sa

ovim darom?

69

Dar dobrovoljnog siromatva

Trebalo bi u daru dobrovoljog siromatva re
"dobrovoljno" smatrati najvanijom. Nema svako ko
skromno ivi ovaj dar. Dar dobrovoljnog siromatva
prisutan je kod onih koji bi mogli da imaju visok ivotni
standard, ali svesno biraju da ne bude tako. Ne meajmo
ovaj dar sa darom "davanja". Tano je da skoro svako ko
ima dar dobrovoljnog siromatva ima i dar davanja (92%
imaju "davanje" meu svojih pet oiglednih darova). Meutim, obratno nije
sluaj. Nae istraivanje pokazuje da samo 15% hriana sa darom davanja ima
dar dobrovoljnog siromatva.
Biblijski tekstovi
Dela 2:44-45,
Dela 4:32-37,
Filipljanima 4:11-13

1.Korinanima 13:3,

Mogui zadaci
Misije u stranim zemljama, sluba drutveno
zapostavljenima, sluba beskunicima i izbeglicama,
dopiranje do ljudi iz drutvene zajednice ...

2.Korinanima 6:10,

Ovaj dar osposobljava hriane da se

odreknu sopstvenog
materijalnog blagostanja kako bi mogli
odravati nizak
ivotni standard istovetan onom kod siromanih.

Opasnosti
Osobe sa ovim darom treba da ga upotrebljavaju
kao dar od Boga, ali i da se uvaju od duha
osuivanja drugih hriana koji zadravaju vii
ivotni standard.
Siromatvo moe da postane samo sebi cilj. To nije razlog zbog kojeg Bog
daje ovaj dar. On se daje da bi se postigao odreeni cilj. Upitaj se da li se ti
ciljevi uistinu mogu postii niim ivotnim standardom.
Saveti za razvijanje ovog dara
Odredi vremenske periode u kojima e sniziti svoj ivotni standard u onoj
meri da se izjednai sa stvarnim nivoom siromatva u tvom drutvu.
Ako ivi u zapadnom svetu, poseti zemlje Treeg sveta i ivi u bliskoj
zajednici s narodom.
Pitanja
Razmiljaj o ivotu nekog poput Majke Tereze. Misli li da takav nain
ivota predstavlja veliku linu rtvu za tu osobu? Ili moda misli da je ona
ili on srenija osoba kada ivi na takav nain?

Treba li svaki hrianin da vodi jednostavan nain ivota, ili samo oni sa
ovim darom?

70

Dar mudrosti
Dar mudrosti treba razlikovati od dara znanja. Oni sa
darom znanja gledaju na duhovna pitanja slino
medicinskom istraivau koji, kroz svoj rad u laboratoriji,
nastoji da shvati fiziologiju, genetiku ili posledicu koju je
vakcina izazvala. S druge strane, oni sa darom mudrosti
mogu da se uporede sa lekarom koji daje dijagnozu i
primenjuje medicinska istraivanja na svaki pojedini
sluaj. Upozorenje: neki hriani govore o "reima
mudrosti", a zapravo misle na proroke objave.
Biblijski tekstovi
1.Carevima 3:5-28, 1.Korinanima 12:7-8, Jakov 3:13-18

Ovaj dar osposobljava

hriane da pomognu
drugima da postojee
znanje primene na
odreene situacije.

Mogui zadaci
Savetovanje, reavanje konflikata, molitveni tim,
savetnik za pitanje karijere, teajevi obuke,
savetovanje u vezi sa duhovnim darovima,
seminari, savetovanje vezano za crkvu ...

Opasnosti
Poto drugi rado trae savet osobe sa darom mudrosti, postoji opasnost da
ovi ponude odgovore I u situacijama kad nemaju da kau neto to moe da
pomogne. Postoji mogunost da oni budu uzdignuti do statusa "gurua" iji
se savet slepo sledi.
Osobe sa ovim darom u stanju su da predvide posledice izvesnih odluka
mnogo bolje od drugih. Zbog toga moraju da se uvaju da ne padnu u
iskuenje da maltretiraju ili da se ponaaju kao patroni. Bitno je da onima na
koje imaju uticaj dozvole dovoljno slobode da eksperimentiu i doive
neuspeh.
Saveti za razvijanje ovog dara
Radi na konkretnim sluajevima koji e ti pomoi da naui da univerzalne
principe povezuje sa konkretnim i razliitim situacijama.
Razvijaj metode za postavljanje pravih pitanja. Obino je bolje tako
postavljati pitanja da drugi sami dou do reenja, nego da sam nudi
odgovore.
Pitanja
Kada si lino imao koristi od ljudi koji su imali ovaj dar? Zapii detalje o tom
iskustvu.

Da li bi tvojoj crkvi koristilo da zaposli savetnika za crkvu? Zapii prednosti

i loe strane takvog poteza.

71

Kategorija 2:
crvena oblast
Darovi nabrojani u crvenoj kategoriji odnose se na objavljivanje evanelja i
pomaganje ljudima da rastu u svojoj spoznaji Hrista. To je glavni razlog to
e u ovoj kategoriji pronai one darove koji nas osposobljavaju za razliite
uloge voenja u crkvi.
Jedna podkategorija
ovih
darova
se Darovi nabrojani u crprilino jasno odnosi venoj kategoriji odnose
na objavljivanje se na objavljivanje
evanelja
i
evanelja i pomaganje
upoznavanje drugih
ljudima da rastu u svosa Hristom:
joj spoznaji Hrista.
Evangelizam
Misionar
Druga podkategorija obuhvata darove voenja koji pomau ljudima da
slue vernicima, ali od kojih i nehriani mogu imati koristi:
Apostol
Savetovanje
Voenje
Pastir
Pouavanje
Trea podkategorija moe da se koristi u pomaganju hrianima (esto
voama) da ispune svoje zadatke:
Pomaganje
Sluenje
Biti sam

72

Apostolski dar
Apostolski dar nipoto nije ogranien na prvih dvanaest
apostola. Novi zavet daje primere drugih ljudi i ena koji su
bili u apostolskoj slubi. Apostolova odgovornost tipino
prevazilazi njegovu ili njenu mesnu crkvu. Njihov autoritet
ne zavisi od zvaninog poloaja koji moda imaju. Osobe sa
ovim darom odlikuju se time to imaju iroke perspektive.

Ovaj dar osposobljava

hriane da ih razliite
crkve prepoznaju kao
duhovne voe.

Biblijski tekstovi
Matej 10:2-15, Jovan 13:12-17, Dela 8:14-15, Dela
14:14-15,
Dela
15:1-6,
Rimljanima
16:7,
1.Korinanima 12:28-29,
2.Korinanima 12:12,
Galatima 1:1, Efescima 4:11

Mogui zadaci
Osnivanje
crkava,
savetovanje
u
crkvi,
dugorono
planiranje,
regionalne/denominaci-one odgovornosti, misije u stranim dravama ...
Opasnosti
Nekim hrianima sa ovim darom nisu dovoljno izloeni duhovnom
popravljanju. Iz tog razloga od izuzetne je vanosti da budu ukljueni u
ivot grupe ili druine u kojoj ne bi imali poloaj voe.
Nije svako sa apostolskim darom obdaren i za voenje i organizaciju. Ovo
moe biti uzrok nedostatka strukture u njihovoj slubi.
Neki hriani sa apostolskim darom prihvataju ulogu "gurua" koja im je
nametnuta. Ljudi sa ovim darom moraju poteno i otvoreno da priznaju da
nemaju odgovore na sva mogua pitanja. Oni moraju da prepoznaju vlastita
ogranienja kao ljudskih bia.
Pojedinci koji su pod reflektorima moraju da se uvaju od vazdanjih
iskuenja novca, seksa i moi.
Saveti za razvijanje ovog dara
Standardi koje Biblija postavlja "voama" (1.Tim.3:1-7; 5:17-22) jo se vie
odnose na hriane u apostolskoj slubi.
Ukoliko si otkrio da ima ovaj dar, potrai druge hriane sa istim darom i
provedi izvesno vreme sa njima kako biste uili jedni od drugih.
Osobe sa ovim darom pokazuju mudrost kada ispoljavaju fleksibilne stavove
u pogledu mesta boravka.
Pitanja
Da li svaki regionalni ili nacionalni crkveni voa mora da ima apostolski
dar? Zato?

Da li, po tvom miljenju, regionalne voe tvoje crkve imaju apostolski dar?
Objasni.

73

Dar savetovanja
Dar savetovanja pokuava da kombinuje dve dimenzije
grke rei parakaleo koja moe da znai "opomena" i
"ohrabrenje". Ovaj dar se razlikuje od pastirskog dara po
tome to sluba savetovanja ne zahteva negovanje odnosa
na duge staze sa ljudima kojima se slui na ovaj nain.
Ljudi sa ovim darom koriste taj dar samo u ogranienom
vremenskom periodu, dok nastoje da doprinesu linom i duhovnom blagostanju
druge osobe. Potom, oni nastavljaju da primenjuju ovaj dar u razliitoj situaciji,
pruajui pomo nekoj drugoj osobi. Zanimljivo je da 41% hriana sa ovim
darom takoe imaju i dar gostoljubivosti.
Biblijski tekstovi
Jovan 4:1-42,
Dela 14:21-22,
Rimljanima 12:6-8,
2.Korinanima 1:3-7, 1.Solunjanima 2:11, 1.Solunjanima
5:14, 1.Timotiju 5:1

Ovaj dar osposobljava hriane da slue drugima kroz

utehu, opomene i
ohrabrenja, da bi ovi
mogli da dobiju
pomo i doive
isceljenje.

Mogui zadaci
Uklapanje novih hriana u zajednicu, sluba u bolnici,
tim za savetovanje, sluba malih grupa, savetovanje u
vezi sa darovima, molitveni tim, pokretanje pasivnih
hriana, savetovanje u pogledu zloupotrebe hemijskih
sredstava, sluba drutveno zapostavljenima, porodino
savetovanje, sluba starim ljudima, savetovanje telefonom, sluba u zatvoru,
sluba za bolesnike na umoru
Opasnosti
Neki hriani sa ovim darom preuzimaju na sebe previe odgovornosti i zato
njihov lini (i duhovni) ivot trpi posledice.
Nekim hrianima koji inae mogu da se poistovete s drugima i pokau
saoseanje nedostaje neophodna neposrednost i vrstina da bi ukazali na
koren problema.

Saveti za razvijanje ovog dara

Prouavaj Psalme i razmatraj razliita stanja ljudi koji su se trudili da ive sa
Bogom. Razmisli kako moe upotrebiti Psalme na najbolji nain da bi
ohrabrio one koji se nalaze u slinim situacijama.
Razmiljaj o knjizi o Jovu. ta ona ui o tome kako se treba a kako ne treba
ophoditi prema onima koji pate?
Prijavi se za asove na kojima se moe pouiti osnovama psihologije.
Postaraj se da i sam ima linog savetnika.
Pitanja
Da li je svakom hrianinu koji eli da savetuje potrebna obuka iz
psihologije? Zato?
Koji darovi najbolje upotpunjuju dar savetovanja?

74

Dar evangelizma
Nae istraivanje potvruje tezu C.Pitera Vagnera da
tano 10% hriana u svakoj mesnoj crkvi ima dar
evangelizma. Hrianima koji otkriju ovaj dar treba dati
dovoljno vremena da ga vebaju i, u veini sluajeva,
trebalo bi da se oslobode drugih zadataka.

Ovaj dar osposobljava

hriane da objavljuju
evanelje nehrianima
na nain koji e ih
voditi prema veri.

Biblijski tekstovi
Dela 8:5-6,
Dela 8:26-40,
Dela 14:13-21,
Rimljanima 10:14-15, Efescima 4:11
Mogui zadaci
Propovedanje, otvorene kue, sluba pozivanja,
savetovanje, radio sluba, misije u stranim
zemljama, tim za osnivanje crkava, sluba
drutveno zapostavljenima, evangelizacione kune
grupe, muzika tj. sluba u bendu, deji
evangelizam ...

Opasnosti
Neki sa ovim darom odaju utisak trgovakog putnika koji nastoji da po
svaku cenu "uvali" svoju robu. U svom evangelizacionom revnovanju, ove
osobe mogu vriti preteran pritisak na one kojima govore.
Neki evangelizatori toliko su preokupirani donoenjem "odluka za Hrista"
da proces integrisanja novih vernika u lokalnu crkvu bude zanemaren.
Saveti za razvijanje ovog dara
Prikljui se grupi koja je ukljuena u redovne evangelizacione nastupe. Ako
takva grupa ne postoji u tvojoj crkvi, osnuj je. Postaraj se da izdvoji osobe sa
darom evangelizma i pozove ih da ti se pridrue.
Prihvati postojei evangelizacioni program.
Radi zajedno sa drugima koji ovaj dar imaju u veoj meri od tebe, i
posmatraj kako oni upotrebljavaju svoj dar. Postaraj se da ih, kad god si
nesiguran, pita zato su ba tako postupili.
Preuzmi vostvo nekih evangelizacionih nastupa koji e ti biti izazov da
raste u oblasti u kojoj si obdaren.
Pitanja
Dok razmilja kako si postao vernik, koja osoba/osobe su izvrile najvei
uticaj da donese takvu odluku? Zato?

Misli li da su imale dar evangelizma? Zato tako misli?

75

Dar pomaganja
Dar pomaganja, poput dara milosti, usredsreen je na
pojedince. Meutim, za razliku od dara milosti, svrha
ovog dara nije toliko da bude od koristi drutveno
zapostavljenima. Ovaj dar se obino koristi da olaka rad
drugih hriana (najee voa), obezbeujui im vie
vremena za upotrebu njihovih darova. Dar pomaganja
trebalo bi razlikovati od dara sluenja. Cilj sluenja je
pruanje usluga organizacijama; cilj pomaganja je
pruanje pomoi pojedincima.
Ovaj dar osposobBiblijski tekstovi
2.Mojsijeva 18:21-22, 4.Mojsijeva 11:16-17, Luka 10:3842, Rimljanima 16:1-2, 1.Korinanima 12:28
Mogui zadaci
Sluba telefonom, podupiranje voa, sekretarska
pomo, pomaganje porodicama prilikom useljavanja u
nove domove, sluba nadgledanja...

ljava hriane da svoje

darove stave na
raspolaganje drugim
hrianima, ime ih
rasteruuju I
omoguuju im da se
vie usredsrede na
svoju slubu.

Opasnosti
Neki ljudi pate od drutvenog poremeaja nazvanog "sindrom pomonika".
Ti ljudi e veoma verovatno popuniti Trobojni test darova na takav nain da
"pomaganje" bude jedna od njihovih oiglednih darova; ovo je, meutim,
laan rezultat.
S druge strane, neki hriani koji su primerni u svojoj upotrebi dara
pomaganja mogu grekom da budu poistoveeni sa onima koji imaju
"sindrom pomonika".
Postoji opta opasnost da ljudi sa darom pomaganja preteruju u svojoj brizi
za druge do te mere da postanu meusobno zavisni.
Saveti za razvijanje ovog dara
Ako otkrije da ima ovaj dar, upitaj vou(e) svoje crkve: "ta mogu da
uinim da vam pomognem da se rasteretite?"
Dar pomaganja moe da se izrazi kroz razliite aktivnosti, ukljuujui
sledee: kucanje, pranje vea, slikanje, korespondencija, pisanje govora, itd.
Pokuaj da koncentrie svoje sposobnosti u oblasti u kojoj je pomo naroito
dobrodola. Obrati posebnu panju na oblasti gde preoptereene voe
trebaju tvoju pomo.
Pitanja
Na koje naine bi se moglo pomoi voama u tvojoj crkvi kada bi dar
pomaganja dosledno bio upotrebljavan?

Prema naem istraivanju, 13% od svih hriana imaju dar pomaganja. Da li

hriani u tvojoj crkvi koji imaju ovaj dar znaju da je to duhovni dar?

76

Dar voenja
Obeleje voe je da ga drugi slede po svom linom
izboru, a ne zato to moraju. Hriani sa ovim darom
obino ne moraju da naglaavaju svoj "autoritet voe" (u
veini sluajeva, to je pokazatelj da ovaj dar ne postoji).
Zanimljivo je da je 68% hriana sa ovim darom takoe
imalo organizacioni dar.

Ovaj dar osposobljava hriane da

postavljaju ciljeve za
crkvu i da ih ta-ko
objavljuju da se drugi
dobrovoljno
prijavljuju da ih
dostignu.

Biblijski tekstovi
2.Mojsijeva 18:13-27, Rimljanima 12:8, 1.Solunjanima
5:12-13, 1.Timotiju 3:1-7, 1.Timotiju 5:17-22
Mogui zadaci
Pastor, stareina, voa bogosluenja, voa odeljenja,
dugorono planiranje ...

Opasnosti
Neprestana opasnost koja preti svim voama je duhovna izolacija. Mnoge
voe nemaju nikog koji moe da ih vidi onakvima kakvi oni zaista jesu i
kome bi oni morali polagati rauna.
Svaka javna osoba koja znaajan deo svog vremena provodi u centru panje
doivee iskuenje u oblasti novca, seksa i moi.
Nekim voama je teko da budu ponizni. Novi zavet izriito poziva voe na
poniznost (up. 1.Petrova 5:5-6).
Saveti za razvijanje ovog dara
Prouavaj biblijske izjave vezane za duhovno vostvo. Dar voenja samo je
jedan od mnogih kriterijuma koje hrianske voe moraju da ispune.
Prouavaj biblijske linosti kao to su Avram, Isus Navin, Mojsije, David,
Ilija, Jelisije, Samuilo i Pavle.
Biografske studije o velikim voama mogu biti korisne da se ovlada
naelima voenja.
Pitanja
Osmotri one koji u tvojoj crkvi zauzimaju poloaj voe. Da li te osobe imaju
dar voenja? Kako zna?

Razmiljaj o drugima koje poznaje i koji imaju ovaj dar. Koji su darovi esto
u kombinaciji sa darom voenja?

77

Misionarski dar
Hriani sa misionarskim darom radosno naputaju svoju
kulturu da bi osnovali novi dom i slubu u stranoj kulturi.
Ovaj dar moe da bude upotrebljavan u stranoj kulturi kao
i unutar razliite drutvene grupe u vlastitoj zemlji.
Misionarski dar ne bi trebalo meati sa darom
evangelizma. Samo 8% hriana koje je Bog blagoslovio
misionarskim darom imaju i dar evangeliziranja.
Biblijski tekstovi
Dela 9:13-17, Dela 14:21-28, 1.Korinanima 9:19-23,
Galatima 1:15-17, Galatima 2:7-14, Efescima 3:6-8
Mogui zadaci
Sluba drutveno zapostavljenima, sluba strancima,
misije u stranim zemljama, osnivanje crkava ...

Ovaj dar osposobljava hriane da

ostale svoje darove
upotrebljavaju u
drugoj kulturi.

Opasnosti
Neki hriani sa ovim darom toliko se prilagode da ili razvodne evanelje ili
ga ne objave. Ovo je naroito tano za one koji u svojoj kombinaciji darova
nemaju dar evangelizma.
Praktikovanje ovog dara, vie nego to je to sluaj kod drugih darova, utie
na sve oblasti ivota, ukljuujui porodicu i posao. Zato hriani sa ovim
darom treba paljivo da procene kojim e se dunostima posvetiti na due
staze.
Saveti za razvijanje ovog dara
Koristi putovanja van zemlje da stupa u kontakt sa ljudima iz stranih
kultura i, ako je to mogue, ivi njihovim nainom ivota.
Sklapaj prijateljstva sa ljudima drugih nacionalnosti iz tvog okruenja i
pozivaj ih kod sebe.
Trai prilike da upotrebi svoj dar u zemljama ili oblastima kojima su
potrebni misionari. U svetlu injenice da vie od 30% svetske populacije jo
uvek "nije dosegnuto", svako sa ovim darom ozbiljno bi trebalo da razmotri
da li ga Bog poziva u jedno od misionskih polja.
Pitanja
Kakva tano razlika postoji izmeu misionarskog dara i dara evangelizma?

"Svako bi trebalo da postane misionar u stranoj zemlji ako ga Bog nije

pozvao da ostane kod kue." ta misli o ovoj izjavi?

78

Dar sluenja
Za razliku od dara pomaganja, koji se obino
usredsreuje na pomaganje pojedincu (esto voi), dar
sluenja usmeren je prema grupama i organizacijama.
Hriani sa darom sluenja tipino imaju oko da primete
neto to treba da se uradi, i voljni su da sami zadovolje tu
potrebu. Svaka grupa ima koristi od hriana koji koriste
ovaj dar. Darovi sluenja i pomaganja jesu neki od darova
koji najee idu zajedno. Prema istraivanju, 81%
hriana sa darom sluenja imaju i dar pomaganja.
Biblijski tekstovi
Luka 10:28:42, Luka 22:24-27, Dela 6:1-7, Rimljanima 12:6-7, 1.Timotiju 3:8-13

Ovaj dar osposobljava

hriane da prepoznaju
gde ima potrebe za
njihovim ueem i da
obezbede da se
najhitniji poslovi
obave.

Mogui zadaci
Uzgredni poslovi, batovanstvo, zbrinjavanje
gostiju, kuvanje i peenje, odravanje, kucanje/rad
na kompjuteru, uvanje dece ...

Opasnosti
Neki hriani sa ovim darom skloni su da
preuzimaju tue zadatke, to ini da ljudi
postaju meusobno zavisni.
Ponekad ljude sa tim darom besramno iskoriavaju.
Osobe koje imaju oko da primete prilike za odreenu slubu i aktivno se
angauju da zadovolje postojee potrebe, esto osuuju one koji to nisu u
stanju klasian sluaj projekcije sopstvenog dara.

Saveti za razvijanje ovog dara

Sluenje moe imati veoma razliite forme. Svesno osnauj svoje sposobnosti
u oblastima u koje si ukljuen. Na primer, ako svoj dar primenjuje
obavljanjem sekretarskih zadataka, poveaj svoj potencijal upotrebe ovog
dara uei neto novo vezano za kompjutersku obradu teksta.
Ukoliko ima dar sluenja, obavesti o tome svoje crkvene voe. Pomozi im
da postanu svesni slubi u kojima si voljan da uzme uea. Nemoj biti
nestrpljiv ukoliko ne bude trenutnog odgovora na tvoju ponudu.
Pitanja
Koji bi se zadaci u tvojoj crkvi efikasnije obavljali kada bi oni sa darom
sluenja aktivno primenjivali svoje darove?

Koje prepreke spreavaju ljude sa ovim darom da ga dosledno primenjuju?

79

Pastirski dar
Pastirski dar za razliku od dara savetovanja
podrazumeva dugoronu predanost grupi brae i sestara
hriana. Nasuprot iroko rasprostranjenom miljenju,
pastor lokalne crkve ne mora da ima ovaj dar. Nae
istraivanje je ukazalo da je pastirski dar relativno irom
rasprostranjen, pojavljujui se u 12% kombinacija darova
meu svim hrianima. Zanimljivo je da 43% svih hriana
sa pastirskim darom ima i dar pouavanja.
Biblijski tekstovi
Jovan 10:1-15,
Dela 20:28-31,
Efescima 4:11,
1.Solunjanima 5:12-13, 1.Timotiju 4:11-16, Jevrejima
13:7,17 i 20-21, 1.Petrova 5:1-5
Mogui zadaci
Konsultant za darove, deja crkva, voa male grupe,
sluba za mlade, prihvatanje novih hriana, programi
obuke ...

Ovaj dar osposobljava hriane da preuzmu dugoronu

linu odgovornost za
du-hovno blagostanje
grupe vernika.

Opasnosti
Ponekad hriani sa ovim darom vode grupe koje
dobro funkcioniu unutar sebe, ali imaju potekoa da integriu
novopridole.
Pastori sa ovim darom imae probleme da vode crkvu sa vie od 150-200
vernika. Oni ele da odre bliske odnose sa svakim pojedinim hrianinom,
ali ova vrsta odnosa jednostavno nije mogua sa vie od 150-200 ljudi.
Saveti za razvijanje ovog dara
Vaan zadatak za one sa pastirskim darom jeste da pomognu drugima da
otkriju i u praksi upotrebe svoje duhovne darove.
Ukoliko vodi grupu hriana, pronai naine da umnoi grupu.
Iskoristi programe obuavanja za savetovanje, poto su darovi savetovanja i
pastirovanja blisko povezani.
Pitanja
Dvanaest procenata svih hriana imaju ovaj dar. Zato je, po tvom
miljenju, ovaj dar tako rasprostranjen?

Voenje malih grupa je idealna sluba za one sa ovim darom. Da li, po tvom
miljenju, voe malih grupa u tvojoj crkvi imaju ovaj dar? Postoje li osobe sa
pastirskim darom u tvojoj crkvi koje jo uvek nisu pronale odgovarajue
zadatke u kojima mogu da upotrebljavaju svoje darove?

80

Dar da se bude sam

Dar misionstva i dar da se bude sam(a) su dva dara koji,
za razliku od svih ostalih darova, mogu da se smisaono
upranjavaju jedino u kombinaciji sa drugim darovima.
Drugim reima, oni ne mogu da stoje sami za sebe.
Izgledno je da e svako sa darom da bude sam(a)
efikasnije upotrebljavati i svoje ostale darove. Oni sa ovim
darom sreniji su kao samci nego to bi bili kada bi iveli
u braku.

Ovaj dar osposobljava

hriane da ive sreno
kao samci i da pri tom
delotvornije
doprinose izgradnji
carstva Bojeg.

Biblijski tekstovi
Matej 19:10-12, 1.Korinanima 7:7-8, 1.Korinanima
7:32-35, 1.Timotiju 4:1-5

Mogui zadaci
Poto dar da se bude sam treba da omogui da drugi
darovi budu delotvorniji, teoretski je mogue
kombinovati bilo koji zadatak sa ovim darom. Ipak,
oni ukljueni u strane misije i osnivanje crkava mogu naroito da imaju koristi od
ovog dara poto je u tim slubama neophodna naroita fleksibilnost. Tu vrstu
fleksibilnosti esto je teko uskladiti sa porodinim ivotom.
Opasnosti
Stupanje u brak kod nekih hriana sa ovim darom zapravo je injenje
ustupka drutvenom pritisku koji je najjai upravo u hrianskim
krugovima. Svako sa ovim darom treba da se odupre toj vrsti pritiska.
Neki koji nisu u stanju da izgrauju odnose iz psiholokih ili drutvenih
razloga, skloni su da tako popunjavaju Trobojni test darova da se dar biti sam
naravno grekom pojavljuje kao jedan od njihovih darova.
Drugi hriani su uzori po primeni svog samakog statusa, a oni ipak ne
prepoznaju to kao duhovni dar. Posledica je da prolaze kroz krize jer
smatraju da neto nije u redu u njihovom ivotu.
Oni sa darom da budu sami nisu imuni na seksualna iskuenja. Oni ne treba
da precenjuju svoje sposobnosti u ovoj oblasti.
Saveti za razvijanje ovog dara
Govori sebi svaki dan : "Samovanje je moj duhovni dar." Ovakvo
jednostavno priznanje pomoglo je mnogim hrianima da budu delotvorniji
u svojoj slubi.
Drui se sa ostalim hrianima koji imaju ovaj dar i razmenjujte iskustva.
Pitanja
Da li smatra da je zakletva na celibat u Rimokatolikoj crkvi odgovarajui
nain da se praktikuje dar da se bude sam?

Da li je neophodan odreeni dar da bi se stupilo u brak?

81

Dar pouavanja
Osobenost dara pouavanja je injenica da drugi pri tom
zapravo ue. Imati mnogo znanja (to moe biti
pokazatelj postojanja dara znanja) nije isto to i imati dar
pouavanja. Oni sa darom pouavanja usredsreeni su
na pitanja i probleme onih koji ih sluaju, i uspevaju da
svoje znanje prenesu na zanimljiv i stimulativan nain.
Biblijski tekstovi
Dela 18:24-28, Rimljanima 12:6-7, 1.Korinanima
12:28-29, Efescima 4:11-14, Jakov 3:1
Mogui zadaci
Sluba male grupe, seminari, kursevi obuke,
prouavanje Biblije, razred za novokrtene, obuka za
crkveni rast ...

Ovaj dar osposobljava hriane da objavljuju istinu na nain

koji omoguuje drugima da ue, i doprinosi zdravlju crkve.

Opasnosti
Prema Svetom pismu, uitelji e biti "vema sueni" od ostalih (Jakov 3:1).
Oni koji su otkrili ovaj dar treba da pronau nain da ga upotrebe sa visokim
stepenom odgovornosti.
Neki uitelji mogu da prenesu izvesne istine izvanredno dobro, ali da ne
primenjuju ono to ue.
Saveti za razvijanje ovog dara
Svesno isplaniraj vreme za prouavanje i pripremu. Ne pretpostavljaj da
tebi, zato to ima ovaj dar, treba manje vremena za pripremu nego ostalima.
Uvek zadri stav "onog koji ui". Teko je nai dosadnije ljude od onih koji
uvek govore isto bez proirivanja svojih horizonata.
Naui osnove metoda za prouavanje Biblije i egzegeze. Usredsredi se
naroito na praktinu primenu u ivotu onih koji te sluaju.
itaj knjige koje se bave temama komunikacije i retorike. Naui da koristi
vizuelna pomagala, na primer, video-projektore, kompjuterske simulacije,
itd.
Pitanja
Zato, po tebi, Biblija kae da e uiteljima biti stroe sueno?

Razmiljaj o razliitim uiteljima, profesorima i pastorima koje poznaje. Ko

izmeu njih ima dar pouavanja? Kako vidi ovaj dar u njihovom ivotu?

82

Kategorija 3:
Plava oblast
Darovi pobrojani u zelenoj kategoriji prikazuju Boje natprirodno delovanje.
Mnogi od njih nadilaze prirode zakone da bi se pokazala Boja mo nad
prirodom i sluilo ljudima ije potrebe ne mogu da se zadovolje na prirodan
nain.

Darovi u plavoj kategoriji

demonstriraju Boje
natprirodno delovanje.

Jedna
podkategorija
plavih
darova
odraava beskompromisno poverenje u
Boga. Mada bi ova
osobina trebalo da
krasi
svakog
vernika, ljudi sa ovim darovima ispoljavaju ovaj
kvalitet u daleko veem stepenu:
Vera
Molitva
Stradanje
Druga podkategorija osposobljava ljude da prenose Boje poruke Njegovoj
crkvi:
Raspoznavanje
Tumaenje
Prorotvo
Jezici
Trea podkategorija omoguava delovanje Boje natprirodne moi radi
zadovoljavanja neke velike potrebe:
Izbavljenje
Isceljenje
uda

83

Dar izbavljanja
Mo nad zlim duhovima data je svakom hrianinu
(Marko 16:15-18). Ipak, iskustvo ukazuje na to da Bog
upotrebljava neke hriane vie od drugih u primeni ove
sile. Dar raspoznavanja treba da bude prisutan u svakoj
grupi koja je ukljuena u slubu izbavljanja.
Biblijski tekstovi
Matej 10:1, Matej 12:28-29 i 43-45, Marko 5:1-20, Marko
9:28-29, Marko 16:17, Luka 10:17-20, Dela 8:5-8,
Ovaj dar osposobljaDela 16:16-18, Dela 19:13-16
Mogui zadaci
Isterivanje
zlih
duhova,
sluba
drutveno
zapostavljenima,
sluba
molitvenog
tima,
savetovanje, evangelizaciona dogaanja, misije u
stranim zemljama...

va hriane da
pomau ljudima koji
pate od demonskog
tlaenja da doive
izbavljenje.

Opasnosti
Postoje hriani sa ovim darom koji su skloni da pale anele vide kao uzrok
problema, premda je uzrok zapravo neto potpuno drugo. Ovo moe da
stvori veliku konfuziju kod onih koji iskreno tragaju za reenjem svojih
problema.
Za hriane koji su redovno ukljueni u ovu slubu, postoji pritajena
opasnost da pridaju preveliku vanost demonskoj dimenziji.
Saveti za razvijanje ovog dara
Obavljaj ovu slubu zajedno sa drugima koji su doiveli da je Bog preko njih
izgonio demone. Nakon zajednike slube, upitaj zato su radili kako su
radili, i zamoli za povratnu informaciju vezanu za tvoje uee.
Moli se Bogu da ti podari dar raspoznavanja, veoma vaan da bi se
odgovorno ophodio prema ljudima koje mue demoni.
Trai i neguj zatitu hrianske zajednice koja e se redovno moliti za tebe.
Koristi zatitu duhovnog vojevanja opisanu u Efescima 6:11-17.
Pitanja
Da li si ubeen da postoje demoni koji su aktivni u dananjem svetu? Zato?
Da li si ikad doiveo uticaj demona na neki opipljiv nain?

Da li je mogue da hriani budu mueni od strane demona? Zato da, ili

zato ne?

84

Dar raspoznavanja
Dar raspoznavanja je deo plana Bojeg provienja da
prui zatitu od zablude. On moe da se ispolji na
prirodan nain kad osposobljava hriane da prave
razliku izmeu istine i prevare. Ovaj dar takoe moe da
im prui uvid u najdublje izvore istine i prevare, ime se
zalazi u polje natprirodnog.
Biblijski tekstovi
Matej 16:22-23, Dela 5:1-10, Dela 8:18-24, Dela 13:4-6,
1.Korinanima 12:10, 1.Solunjanima 5:19-22, 1.Jo-vanova 4:1-6.

Ovaj dar osposobljava

hriane da zasigurno
znaju da li je odreeno
ponaanje boanskog,
ljudskog ili demonskog
porekla.

Dela 16:16-22,

Mogui zadaci
Odnosi sa javnou, savetovanje, sluba
izbavljanja, sluba drutveno zapostavljenima,
lan crkvenog odbora, evangelizaciona dogaanja,
propovedanje, sluba molitvenog tima, dugorono
planiranje ...

Opasnosti
Neki hriani koji imaju ovaj dar skloni su da ne pokazuju ljubav i da budu
hladni dok ga primenjuju. Drugi ne upotrebljavaju dar tako da to izgrauje
crkvu. Oni nailaze na tekoe kada se suoavaju sa drugima i zato se povlae
u neaktivnost.
ak i oni sa ovim darom mogu da ponekad naprave greku. Svako ko
nastupa kao da je nepogreiv u ovoj slubi, nepodesan je za nju.
Neki ljudi sa ovim darom skloni su da razviju "duh kriticizma" koji moe da
uini da oni kritikuju doslovno sve.
Saveti za razvijanje ovog dara
vrst biblijski temelj je preduslov za odgovornu upotrebu ovog dara.
Postaraj se da drugi potvrde da ovaj dar postoji kod tebe i da je vidljiv.
Upotrebljavaj ovaj dar s ljubavlju. Zamoli Boga da te blagoslovi, dajui ti
vanrednu osetljivost prema drugima.
Pitanja
Zamisli da neko ustane usred tvog bogosluenja i glasno progovori: "Ovaj
deo propovedi nije u skladu sa Reju Bojom!" ta bi se dogodilo?

Kako i kad se ovaj dar koristi u tvojoj crkvi?

85

Dar vere
Mada je tano da je svaki hrianin pozvan da se uzda u
Gospoda u svim ivotnim izazovima, tano je i da je Bog
neke ljude blagoslovio naroitim darom vere. Ove osobe
doslovno imaju veru koja "gore premeta" (Mat. 17:20).
Kada su uverene u to kakva je Boja volja, oni ne uzmiu
pred neizvesnostima i rizicima. Ljudi sa ovim darom
esto su vizionari koji pokreu nove razvoje.
Biblijski tekstovi
Matej 8:5-13, Matej 17:20 i dalje, Matej 21:18-22,
Rimljanima 4:18-21, 1.Korinanima 12:9, Jakov 1:5-8
Mogui zadaci
Voa molitvene grupe, lan crkvenog odbora,
dugorono planiranje, osnivanje crkava, tim za
kreativne ideje, vostvo denominacije, crkveno vostvo
za misije, evangelizam ...

Ovaj dar osposobljava hriane da razaznaju, sa neobinim

stepenom pouzdanosti, volju Boju za
budui razvoj slube.

Opasnosti
Ljudi sa darom vere skloni su da projektuju svoj dar. Oni ponekad osuuju
druge to su maloduni.
Neki sa ovim darom nisu u stanju da priznaju kada se njihovi ciljevi i vizije
ne ostvare.
Poto osobe sa darom vere esto pokazuju jedinstvenu uverenost da su u
saglasnosti sa Bojom voljom, one ponekad kritike koje im se upuuju
tumae kao kritike upuene Bogu.
Saveti za razvijanje ovog dara
Pribelei naroite odgovore na molitvu koji su ti pomogli da raste u svojoj
veri.
Ui da pozitivnije reaguje na kritiku.
Neguj zajednitvo sa onima koji imaju ovaj dar.
Priznaj kad napravi greku u prosuivanju, i ne preteruj.
Ui se od biblijskih linosti kao to su Avram, Josif, Mojsije, Ilija, Jelisije i
Samuilo, koji su takoe imali ovaj dar.
Pitanja
Zna li nekoga sa ovim darom? Da li te oni motiviu ili frustriraju kad se
nalazi u njihovom drutvu?

One sa ovim darom esto smatraju "sanjarima". Da li bi rekao da je

preporuljivo da takve ljude postavljamo na vodee poloaje? Da li neki od
voa u tvojoj crkvi imaju ovaj dar?

86

Dar isceljivanja
Dok Novi zavet sve vernike poziva da se mole za bolesne
(Marko 16:18), Bog je nekim ljudima dao naroiti dar
isceljivanja. Uvek je Bog taj koji isceljuje; mukarci i ene
mogu samo da se mole za to. Dar isceljivanja moe da se
javi u razliitim vidovima. Na primer, postoje neke osobe
koje Bog koristi za isceljivanje rana na dui ("unutranje
isceljenje").

Ovaj dar osposobljava

hriane da slue kao
Boja orua za
obnavljanje zdravlja
drugih bez
medicinskih pomagala.

Biblijski tekstovi
Marko 2:1-12, Marko 8:22-26, Marko 16:17-18,
Jovan 9:1-12, Jovan 14:12-14, Dela 3:1-8, Dela 14:815, Dela 28:8-9, 1.Korinanima 12:9 i 28-30, Jakov
5:14-15
Mogui zadaci
Savetovanje, molitveni tim, poseivanje bolesnih ...

Opasnosti
Neki hriani veruju da, kad neko ne bude isceljen nakon mnogo molitava,
razlog za to mora biti nedostatak vere. Ovo pogreno rasuivanje mnoge
iskrene hriane dovodi do razoarenja.
Bog se slui i medicinskim leenjem i isceljenjem kroz molitvu. Nikad ne
bismo smeli da ta dva naina smatramo alternativama.
Saveti za razvijanje ovog dara
Ako vidi da u dugom vremenskom razdoblju Bog nije nikog iscelio kroz
upotrebu tvog dara, ne treba da se obeshrabruje. Nije neobino da se veliki
preokret dogodi tek nakon meseci molitve.
Kad god je to mogue, moli se sa timom za isceljenje drugih. Zajedniki
razmiljajte o onome to ste doiveli.
Zabeleite u svesku svoja iskustva sa molitvama za bolesne. Ovo e vam
pomoi da prepoznate odreene modele koji govore o tome kako, kada i
zato Bog odluuje da intervenie.
Pitanja
Da li su ti poznata neka natprirodna isceljenja u tvom krugu prijatelja i
poznanika? Da li si na vesti o isceljenju reagovao s radou ili sumnjom?

Da li su ti poznati sluajevi u kojima izvesne osobe nisu bile isceljene, uprkos

dugim periodima molitve? Kako tumai takve situacije?

87

Dar tumaenja
Neki hriani sa darom tumaenja tumae poruke koje je
druga osoba dala na jezicima; neki tumae sopstvene
izjave. Prema Novom zavetu, javna poruka na jezicima je
besmislena bez odgovarajueg tumaenja (1.Kor. 14:2728). Nae istraivanje pokazuje da 82% hriana koji
imaju ovaj dar takoe imaju i dar prorotva.
Biblijski tekstovi
1.Korinanima 12:10,
1.Korinanima 14:1-5,
1.Korinanima 14:26-28
Mogui zadaci
Molitvene grupe,
vojevanje ...

1.Korinanima
1.Korinanima

bogoslubeni

tim,

12:27-31,
14:12-19,

duhovno

Ovaj dar osposobljava hriane da

razumljivim jezikom
obznane poruku koja
je prvobitno upuena
na jezicima.

Opasnosti
Poto se ovaj duhovni dar upotrebljava u kontekstu u kojem su ljudi izrazito
prijemivi za ovu slubu, postoji opasnost da neodgovorno tumaenje
prouzrokuje veliku tetu.
Ovaj dar ne treba upotrebljavati na velikim skupovima ukoliko prvo nije bio
potvren u manjim krugovima.
Saveti za razvijanje ovog dara
Kad god hriani upotrebljavaju dar jezika u javnosti, zamoli Boga da ti
otkrije ispravno tumaenje.
Ukoliko ovaj dar nije upotrebljavan u tvojoj crkvi, iskoristi priliku da poseti
dogaanja na kojima bi imao priliku da koristi ovaj dar.
Razgovaraj s drugim hrianima koji imaju vie iskustva sa ovim darom i
upitaj ih da li bi se njeno ili njegovo tumaenje poklopilo sa tvojim.
Pitanja
Mora li, prema Bibliji, tumaenje da se obezbedi svaki put kada neko govori
na jezicima?

Zato se, po tebi, ovaj dar upotrebljava u nekim crkvama a u drugim ne?

88

Dar uda
Dok dar isceljenja ne mora uvek da kri fizike zakone
(ovaj dara je na isceljenju bez upotrebe medicinskih
pomagala), osobenost dara uda ogleda se u tome da se
zakoni prirode u oima posmatraa nadilaze. Kad god
Bog ini udo kroz ovaj dar, njegov cilj je da uputi
naroitu poruku svom narodu.

Ovaj dar osposobljava

hriane da slue kao
ljudska orua preko
kojih Bog ini mona
dela koja na-dilaze
prirodne zakone.

Biblijski tekstovi
2.Mojsijeva 14:21-31, 1.Carevima 18:21-40, Matej
14:28-33, Matej 24:23-24, Luka 10:17-20, Jovan 14:214,
Dela 9:36-42,
Dela 19:11,
Dela 20:9-12,
Rimljanima 15:18-19,
1.Korinanima 12:10 i 28,
2.Korinanima 12:12

Mogui zadaci
Misije u stranim zemljama, duhovno vojevanje, sluba molitve ...
Opasnosti
Neki hriani zloupotrebljavaju ovaj dar ponaajui se kao da su na
pozornici, istiui sebe umesto da proslave Boga.
U drugim hrianskim krugovima, na ovaj dar gleda se sa toliko nepoverenja
da se osobe koje ga poseduju ne usuuju da ga koriste, ili ak da govore o
njemu.
Neki hriani sa ovim darom skloni su da preteruju u prepriavanju svojih
iskustava.
Saveti za razvijanje ovog dara
Zapadnjaci bi trebalo da izgrauju odnose sa hrianima iz nezapadnih
kultura. Kroz ove kontakte mogu da naue mnogo o praktinom znaaju
ovog dara, naroito kada je u pitanju izgradnja crkve.
Svako ko namerava da izvetava o udima koja su se dogodila, paljivo treba
da razmotri u kojoj e formi ti izvetaji biti. to je izvetaj precizniji i
trezveniji, utoliko bolje.
Pitanja
Kakva razlika postoji izmeu dara uda i dara isceljenja?

Da li si ikad posmatrao konkretan primer upotrebe ovog dara? Ako jesi,

kakav je efekat to imalo na tebe?

89

Dar molitve
Dar molitve pripada onim darovima koje Biblija ne
naziva izriito "duhovnim darovima". Ipak, iskustvo je
pokazalo da postoje hriani koji imaju jedinstvenu silu
molitve. Mada svaki hrianin ima privilegiju i dunost
da se moli, oni sa ovim darom u stanju su da provedu
mnoge sate intenzivno se molei, i uivajui u svakom
trenutku takve molitve.
Biblijski tekstovi
Danilo 6:11-12, Danilo 9:1-4, Luka 11:1-13, Dela
16:19-34, Koloanima 4:12-13, 1.Timotiju 2:1-4,
Jakov 5:16-18
Mogui zadaci
Molitvene grupe, voa molitvenih bdenja, duhovno
vojevanje, molitveni lanci, posredovanje za naroite
molbe, molitvena sluba za naroite dogaaje ...

Ovaj dar osposobljava hriane da se mole

za konkretne stvari u
dugom periodu, i da
daleko uestalije
primaju vidljive
odgovore od drugih
hriana.

Opasnosti
Neki hriani sa ovim darom nameu oseaj krivice onima koji ga nemaju,
inei da se ovi oseaju kao da su manje duhovni.
Neki ratnici molitve koji su doiveli mnogo uslienja svojih molitava skloni
su da "molitvu" vide kao alternativu "akciji".
Saveti za razvijanje ovog dara
Naini spisak posebnih molitvenih potreba svoje crkve. Belei ono za ta se
moli u svojoj svesci, ostavljajui prostor da unese kako i kada je molba bila
usliena.
Odredi naroito vreme svakoga dana za molitvu. Svake godine isplaniraj i
poseban period za post i molitvu.
Odredi "molitveno mesto" u svom domu. Preduzmi neophodne mere da ne
bude uznemiravan telefonom, ljudima, itd.
Pitanja
Da li molitvu posmatra kao rad ili je ona neto to te oputa? Opii svoja
oseanja tokom poslednjeg produenog vremena molitve.

Kada slua o ljudima koji provode mnoge sati svakoga dana u molitvi, da li
reaguje pozitivno ili negativno? Zato?

90

Dar prorotva
Za razliku od uobiajenog razumevanja ovog izraza, dar
prorotva ne odnosi se samo na predskazivanje buduih
dogaaja. On u stvari osposobljava ljude da slue kao
sredstvo za objavljivanje boanske poruke za konkretnu
situaciju. Primeti da neki hriani koriste izraze kao to su
"re znanja", "re mudrosti", "vizija" za ono to ovde
nazivamo darom prorotva.

Ovaj dar osposobljava

hriane da preko
Svetog Duha primaju
poruke od Boga i da ih
prenose drugima.

Biblijski tekstovi
5.Mojsijeva
13:1-5,
5.Mojsijeva 18:18-22,
1.Samuilova 3:1-21, Matej 7:15-20, Matej 24:11 i 2324,
Dela 15:32,
1.Korinanima 12:28-29,
1.Korinanima 14:3 i 22-40,
2.Petrova 1:19-21,
1.Jovanova 4:1-6, Otkrivenje 1:1-3

Mogui zadaci
Misije u stranim zemljama, evangelizaciona dogaanja, dugorono planiranje,
dosezanje drutveno zapostavljenih, bogoslubeni tim, molitveni tim, male
grupe, savetovanje, molitveni lanci ...
Opasnosti
Ljudi sa ovim darom ne treba da izbegavaju kritike. U stvari, Biblija ui da
crkva mora da proverava proroke (1.Kor.14:29).
Oni koji su ovaj dar imali u kratkom periodu imaju tekoe da odrede kome
je prorotvo bilo namenjeno njima, crkvi, ili nekoj drugoj grupi.
Saveti za razvijanje ovog dara
Ako nisi imao mnogo iskustva sa ovim darom, podeli svoje poruke sa
hrianima koji imaju dar raspoznavanja, i to u pisanom obliku ako je
mogue.
Svako ko upranjava ovaj dar mora da stekne vrstu biblijsku osnovu kako
bi bolje pravio razliku izmeu boanskog nadahnua i sopstvenih omiljenih
ideja.
Informii se o tekuim drutvenim idejama. to si informisaniji, vie te Bog
moe upotrebiti da progovori u odreenim situacijama.
Pitanja
ta misli o sledeoj tezi: "Kad god na pastor propoveda u subotu ujutru,
koristi se duhovni dar prorotva"?

Neki hriani kau sledee: "Od zavretka Novog zaveta ne postoji vie
potreba za darom prorotva; i, kao posledica toga, on vie ne postoji". Kako
reaguje na ovakvu tvrdnju?

91

Dar stradanja
Dar stradanja podrazumeva vie od spremnosti da sledi
Hrista do smrti, iako i ovo moe biti ukljueno. Iako
svaki vernik s vremena na vreme doivljava bol i prolazi
kroz stradanje, Bog daruje izvesne hriane naroitom
sposobnou pobedonosnog razmiljanja, ak i usred
velikog stradanja. Dobro poznata izjava da je "krv
muenika seme crkve" dobro prikazuje odnos izmeu
duhovnih darova i rasta crkve.
Biblijski tekstovi
Matej 5:15-12, Dela 7:54-60, Dela 8:1-4, Dela 20:22-24,
Dela 21:4-14, 1.Korinanima 13.1-3, 2.Korinanima 1:811, 2.Korinanima 11:21b-33, 2.Korinanima 12:9-10,
Filipljanima 1:12-14, 1.Petrova 2:20-25, 1.Petrova 4:1216

Ovaj dar osposobljava hriane da

stradaju zbog svoje
vere a da u isto vreme
ne gube radostan,
pobedonosan duh.

Mogui zadaci
Posredovanje, misije u stranim zemljama, pionirska misija ...
Opasnosti
Neki hriani sa darom stradanja oekuju od drugih koji nemaju ovaj dar da
budu spremni da preuzimaju ogromne rizike jo jedan primer projekcije
sopstvenog dara.
Postoji fenomen koji psihologija naziva "kompleksom muenika". Mora se
obazrivo praviti razlika izmeu ovog i dara stradanja.
Jedna od najteih prepreka za one sa ovim darom jesu uloge koje prijatelji
nameu. Dobronamerni prijatelji e esto pokuati da ih zatite od opasnih
situacija, smetajui im na taj nain u ispunjenju Boje volje.
Saveti za razvijanje ovog dara
Ne izbegavaj politiki opasne situacije samo zato to drugi nemaju vere ili
vide nesavladive probleme.
Neguj svoj lini odnos sa Bogom kako bi bio ivotvoran i obezbedio ti
dodatne snage koje e te jaati u vreme stradanja.
Pitanja
Grka re martys moe da se prevede sa "muenik" ili "svedok". Kakav odnos
postoji izmeu te dve rei?

Poznaje li hriane ije je stradanje ojaalo tvoju veru?

92

Dar jezika
Dar jezika pojavljuje se u dve varijante, bilo kao lina
molitva ili kao javni govor. Druga varijanta treba da se
koristi jedino uz prisustvo tumaa (1.Kor.14:27-28).
Upozorenje: u Trobojnom testu darova dar jezika se tretira
isto kao i svi ostali darovi. Hriani koji se samo ponekad
mole na jezicima verovatno ovaj dar nee nai meu
svojim oiglednim darovima. Ovaj dar e se pojaviti kao
oigledni dar samo ako on igra znaajnu ulogu u neijem
duhovnom ivotu.

Ovaj dar osposobljava hriane da koriste

jezike koje nisu uili,
bilo u svojoj linoj
molitvi ili radi
prenoenja javne
poruke.

Biblijski tekstovi
Marko 16:17, Dela 2:1-13, Dela 10:44-48, Dela 19:17, Rimljanima 8:26-27, 1.Korinanima 12:10 i 28-30,
1.Korinanima 14:4-6 i 26-28
Mogui zadaci
Sluba molitve, duhovno vojevanje ...

Opasnosti
Neki hriani koji se mole na jezicima stide se svog dara. Oni nikad ne bi
priznali drugima da im ga je Bog dodelio.
Govorenje na jezicima nalazi se meu najee projektovanim darovima.
Neki hriani sa ovim darom doivljavaju ga kao neto prirodno i
jednostavno tako da govore drugima : "I ti moe to da radi, kad bi samo
hteo."
Neke grupe koje razumeju govorenje na jezicima kao obeleje "krtenja
Svetim Duhom", nipodatavaju duhovni autoritet hriana koji nemaju taj
dar.
Saveti za razvijanje ovog dara
Ukoliko ima ovaj dar, upotrebljavaj ga esto, naroito tokom svoje line
molitve. Mnogi hriani izvetavaju da se ovaj dar razvija i uveava s
vremenom.
Mnogi hriani imali su pozitivna iskustva u upotrebi ovog dara u kontekstu
duhovnog vojevanja.
Pitanja
Zato, po tvom miljenju, neki hriani insistiraju da dar jezika danas ne
postoji?

Da li bi dar jezika mogao da bude koristan u tvom ivotu?

93

Sledi...

Tema drugog seminara

Drugi nastavak
10. aprila u 1000

Kako da sve crkvene slube budu okrenute darovima

Sadraj

Razmena iskustava iz prethodnog perioda.

Kako praviti opise zadataka za sve crkvene slube?
Kako organizovati i voditi savetovanja o duhovnim
darovima?
Kako da crkvene strukture podravaju slube prema
darovima?

Namenjen

Pastorima, voama (stareinama, lanovima odbora, itd.),

vernicima koji imaju jedan ili vie od sledeih darova: dar
mudrosti, organizacije, savetovanja, raspoznavanja i uenja.
(Napomena pastorima: Odgovarajui duhovni darovi su bitan
uslov za uee u slubi savetnika za duhovne darove, ali ne
i jedini. Ostali uslovi su duhovna zrelost, emotivna
uravnoteenost, itd.)

Rezultat

Voe crkve nastavljaju sa radom na stvaranju Opisa

zadataka za svaku crkvenu slubu.
Voe crkve i vernici koji imaju darove potrebne za
slubu savetnika o duhovnim darovima su u stanju
da razviju slubu koja pomae svakom verniku da
svoje otkrivene darove ukljui u konkretne slube.
Voe crkve mogu da organizuju redovnu obuku za
kljune slube.

Za sva pitanja i predloge molimo da budete slobodni da nam se obratite

(Milenku ili Igoru).
Ne zaboravite: Mogunost razmene iskustava, pitanja i saveta tokom
primenjivanja 3 boje slube u tvojoj crkvi od kljunog je znaaja za uspeh.

Milenko Tanurdi
011 610 513
064 1165 838
tanurdzici@yahoo.com

Igor Mitrovi
011 460 857
064 201 8739
mitrov@ptt.yu

94

Pored knjige Bog radi kroz duhovne darove u

pripremi su i prirunici za primenu ove knjige u
ivotu vernika i crkve. Svaki prirunik namenjen
je posebnim ciljnim grupama u okviru crkve:
Kako primeniti 3 boje slube u vaoj crkvi
(Prirunik namenjen pastoru ija je uloga da se postara da se saznanja i saveti iz Bog
radi kroz duhovne darove primene u njegovoj crkvi.)

Kako koristiti 3 boje slube u radu sa drugima

(Prirunik namenjen savetnicima o duhovnim darovima koji treba da pomognu svakom
verniku da pronae slubu u skladu sa svojim darovima i da je razvija.)

Kako izuavati 3 boje slube u vaoj maloj grupi

(Prirunik namenjen voi male grupe u ijoj maloj grupi se eli prouavati Bog radi
kroz duhovne darove.)

Sledea knjiga namenjena je svim vernicima

crkve. U njoj se na jednostavan i ubedljiv nain
objanjava zato je naa crkva svoj rad
zasnovala na pristupu koji zovemo prirodni
razvoj crkve:
Azbuka Prirodnog razvoja crkve
(za vernike)

Informacije kako nabaviti ove knjige moete da dobijete kod

pastora Igora Mitrovia (460 857, 064 201 8739).