Numerika integracija

Ovaj naslov posveen je konstrukciji metoda za priblino izraunavanje

Riemanovih integrala

Ako nije drugaije naglaeno pretpostavljaemo da je f neprekidna na [a,b].

Potreba za numerikom integracijom je veoma esta. Postoji mnogo
veoma jednostavnih odredjenih integrala koje ne moemo izraunati analitiki, jer ne moemo odrediti primitivnu funkciju integranda f. Primeri
takvih integranada, koji se esto javljaju u fizici i tehnikim nauka, su:

ak i kad moemo analitiki odrediti I(f), esto njegovu tanu numeriku

vrednost ne moemo predstaviti kao broj, tj. moemo je odrediti samo priblino. Na primer,

Pored toga, primitivne funkcije mogu biti jako komplikovane, a njihovo odredjivanje moe biti veoma teak matematiki zadatak. U praksi je est sluaj

da je f dobijena eksperimentalno, tj. sve to znamo o njoj su njene vrednosti

na nekom konanom skupu taaka.
Definicija 1.: Kvadraturna formula je svako numeriko pravilo za aproksimaciju odredjenog integrala, koje koristi samo podatke o integrandu na
diskretnom skupu taaka iz intervala integracije.
Ove take su vorovi kvadraturne formule. Za njih emo pretpostavljati

Podaci o integrandu su vrednosti funkcije f i njenih izvoda. S obzirom na

linearnost odredjenog integrala, prirodno je zahtevati da i kvadraturna formula bude linearna u odnosu na f. Ako od podataka o integrandu koristimo
samo vrednosti funkcije, onda kvadraturne formule imaju sledei oblik

(1)

Brojevi Ai su (teinski) koeficijenti kvadraturne formule. Razlika

ostatak (greka) kvadrature.

Postoji vie razliitih metoda za konstrukciju kvadraturnih formula, koje
ponekad dovedu do iste kvadrature. Neke od njih su:

 Geometrijska konstrukcija. Cilj je povrinu ispod krive aproksimirati zbirom povrina

jednostavnijih mnogouglova. Najee se to radi tako to se prvo izaberu vorovi, a onda,
nad intervalima izmedu dva susedna vora, konstruiu pravougaonici ili trapezi, tako da
zbir njihovih povrina bude to blii vrednosti I(f). Na primer, u prvom sluaju, ako
stavimo x1 = a, xn < b, dobijamo formulu

(2)

dok u drugom sluaju, za x1 = a, xn = b, dobijamo

Metoda neodredenih koeficijenata. Kvadraturnu formulu odredjujemo tako da ona

bude

tana

za

svako

iz

nekog

linearno

nezavisnog

. Najee se bira

kvadratura treba biti tana za svako

skupa

funkcija

, tj.

. Ako je jo

tada kaemo da kvadraturna formula ima algebarski stepen tanosti m. Lako se moe
postii da je m = n-1. Dovoljno je proizvoljno izabrati n razliitih vorova, a zatim reiti
regularni kvadratni sistem linearnih jednaina

(4)
Za oekivati je da moemo postii i vei algebarski stepen tanosti, ako dopustimo i
proizvoljan izbor vorova. Prethodni sistem tada vie nije linearan, pa ne moemo nita
rei o njegovim reenjima. Pokazaemo kasnije da se moe i na drugi nacin odgovoriti
na ovo pitanje.
Interpolacione kvadrature. Kvadraturnu formulu moemo dobiti analitikom
integracijom neke aproksimacije od f. Najei izbor aproksimacije je interpolacioni
polinom.
Kompozitna pravila. esto se javlja potreba da se u kvadraturi poveava broj vorova
kako bi se postigla dovoljna tanost. To se najlake moe postii tako da podelimo
interval integracije na nekoliko podintervala i primenimo kvadraturu na svakom od njih.
Primer 1: Iako kvadraturna formula

ima samo dva vora, njen algebarski stepen tanosti je tri, na intervalu
[-1, 1].
Primer 2.: Izraunaemo

ako je funkcija f zadata vrednostima u sledeoj tablici.

Za priblino izraunavanje datog integrala koristiemo kvadraturnu formulu koju

konstruiemo metodom neodredenih koeficijenata. Odrediemo nepoznate koeficijente
A1;A2;A3 iz uslova da kvadraturna formula

(5)
bude tana za algebarske polinome stepena ne veeg od dva, tj. za f(x)
uzimamo
Iz zahteva da kvadraturna formula (5) bude tana za f(x) = 1 dobijamo
uslov

(6)

Iz zahteva da kvadraturna formula (5) bude tana za f(x) = x dobijamo

uslov

(7)

Konano, iz zahteva da kvadraturna formula (5) bude tana za f(x) =

dobijamo uslov

(8)

Sada, reavanjem sistema jednaina formiranog pomou (6), (7), (8),

dobijamo

Kvadrature oblika (1) moemo koristiti i za priblino izraunavanje integrala

(9)
gde je w teinska funkcija, za koju pretpostavljamo da je pozitivna i integrabilna na (a, b).
Ako je interval integracije beskonaan, uvodimo dodatnu pretpostavku da svi momenti
teinske funkcije

postoje i da su konani. Drugim reima, posmatramo opti problem jednodimenzionalne integracije zadane funkcije f, po zadanoj neprekidnoj meri

generisanoj

teinskom funkcijom w na zadanom domenu.

Njutn-Koteove kvadraturne formule

U ovoj sekciji razmatramo interpolacione kvadraturne formule zatvorenog
tipa (prvi vor je levi kraj intervala integracije a, a poslednji desni kraj tog
intervala b) u kojima su interpolacioni vorovi xk = x0 +kh (k = 0, 1, . . . ., n)
uzeti ekvidistantno sa korakom

. To su formule oblika

(10)
Indeks n+1 u ostatku oznaava da se integral priblino izraunava na osnovu
vrednosti podintegralne funkcije u n + 1 taaka. Kako je kvadraturna formula (10)
interpolacionog tipa, koeficijenti Ak (k = 0, 1, . . , n) se odreduju pomou

(11)

gde je

a ostatak pomou

(12)
Do formula (11) i (12) se dolazi na osnovu formule za interpolaciju funkcije f
algebarskim polinomom n-tog stepena

(recimo Lagranovim),

tj.

njenim mnoenjem sa teinskom funkcijom w a zatim integracijom po intervalu [a, b].

Algebarski stepen tanosti u ovom sluaju nije manji od n, jer je Rn+1(f) =
0;

Razmotriemo najprostiji sluaj, kada je

Ako uvedemo smenu x - x0 = ph, imamo

(13)

(14)

Uvodenjem oznake za uopteni stepen

na osnovu (13) i (14), i (11)

dobijamo

tj.,

gde smo stavili

(15)

Koeficijenti Hk su poznati kao Njutn-Koteovi koeficijenti, a odgovarajue formule tipa

(10),

(16)

kao Njutn-Koteove kvadraturne formule.

Poto je kvadraturna formula (16) tana za f(x) = 1, to vai

Za koeficijente Hk vae i jednakosti

(17)

Dokaimo poslednje tvrdenje. Umesto k stavimo n - k u (15). Tada

dobijamo

(18)

Smenom
desnoj strani u (18) dobijamo

u integralu koji se pojavljuje na

Kako je

Razmotrimo sada dva najpoznatija podsluaja Njutn-Koteovih kvadraturnih formula.

a) Neka je n = 1. Tada je, korienjem (15),

, pa je

odgovarajua Njutn-Koteova kvadraturna formula

(19)

Ova formula je poznata kao trapezna formula ili trapezno pravilo.

Teorema 1:

za ostatak

u kvadraturnoj formuli

(19) vai

(20)

Dokaz. Na osnovu (12), a za ovaj sluaj, imamo

Posto je funkcija

neprekidna na intervalu [a, b] i (x-a)(x-b) stalnog

znaka na [a, b], to korienjem poznate teoreme o srednjoj vrednosti odredjenog

integrala, sledi da postoji

tako da je

to je i trebalo dokazati.

Trapezna formula moe imati zadovoljavajuu tanost, ukoliko je h dovoljno malo. To

moemo obezbediti podelom intervala integracije na niz

podintervala. Ako interval [a, b] podelimo na n podintervala oblika

k = 1, . . . , n, tako da je

i saberemo sve trapezne formule nad njima, dobijamo kompozitnu trapeznu

formulu. Najjednostavnije je uzeti da su take xk ekvidistantne. Tako dobijamo

pri emu greku moemo zapisati kao zbir greaka trapeznih formula na podintervalima

Greka napisana na ovaj nain nije korisna, pa emo je napisati drugaije

Broj u zagradi je aritmetika sredina vrednosti drugog izvoda u takama

Taj broj se sigurno nalazi izmedu minimuma i maksimuma drugog izvoda na

[a,b]. Budui da je

neprekidna funkcija na [a,b], broj u zagradi je jednak

, za neko

, pa vai

b) Neka je sada n = 2. Tada na osnovu (15) i (16) dobijamo kvadraturnu formulu

(21)

Ova formula je poznata kao Simpsonova formula ili pravilo. Primetimo da je ova
formula, kao interpolaciona, korienjem (12), tana za algebarske polinome stepena 2 ili
manjeg. tavie, Simpsonova kvadraturna formula je

tana i za algebarski polinom

to se lako da zakljuiti na osnovu osobine neparnosti funkcije g na intervalu
[a,b] u odnosu na sredinu intervala (a+b)=2, i na osnovu osobine Koteovih koeficijenata
za ovaj sluaj H0 = H2. Dakle, Simpsonova kvadraturna formula (21) tana je bar za
algebarske polinome treeg stepena.

Teorema 2: Ako je
(21) vai

, za ostatak R3(f) u kvadraturnoj formuli

(22)
Dokaz.: Posmatrajmo Simpsonovu kvadraturnu formulu (21) i uvedimo
oznake

Ve smo konstatovali da je Simpsonova kvadraturna formula (21) tana za algebarske

polinome stepena

Neka je P3 polinom treeg stepena za koji je

Zakljuujemo da je P3 Hermiteov interpolacioni polinom za koji vai

Takode, na osnovu formule za ostatak u Hermiteovoj interpolaciji, vai

za neko

, gde smo koristili teoremu o srednjoj vrednosti odredjenog

integrala.
Ostaje nam da izraunamo integral

Razmotrimo greku Simpsonovog pravila (21) za funkciju

Imamo

to je i trebalo dokazati.
Slino kao kompozitnu trapeznu, izvodimo i kompozitnu Simpsonovu formulu, s malom
razlikom to svaki od podintervala moramo prepoloviti jo jednom takom da bismo nad
njim mogli primeniti Simpsonovu formulu.
Ako se ograniimo na ekvidistantni sluaj i zahtevamo podelu intervala na
paran broj podintervala dobijamo

gde je

Izraz u zagradi moemo zameniti sa

, pa dobijamo