KOLA BIZNISA Naunostruni asopis

UDC 330.322:336.722.14

ULOGA INVESTICIONIH FONDOVA U PRIKUPLJANJU

FINANSIJSKE TEDNJE STANOVNITVA
THE ROLE OF INVESTMENT FUNDS IN THE COLLECTION
OF FINANCIAL SAVINGS OF POPULATION
ore Vidicki*

Saetak: U ovom radu autor ukazuje na znaaj investicionih fondova u Srbiji u cilju prikupljanja finansijske tednje
stanovnitva. tednja predstavlja jedan od znaajnijih eksternih inioca razvoja investicionih fondova. Posebno se naglaava prednost investicionih fondova u smanjenju rizika individualnog investiranja. Na osnovu empirijskih pokazatelja
i primenom metode lananih indeksa moe se uoiti da se tednja poveava, time investicioni fondovi pruaju znaajnu
sigurnost sitnim, ali i krupnim tediama.
Kljune rei: investicioni fondovi, finansijska tednja, inioci razvoja investicionih fondova, finansijski sistem, finansijski
posrednici

Abstract: In this paper, the author points out to the importance of investment funds in Serbia for the collection of financial savings of the population. Money saving is one the major external factors of development of investment funds.
Emphasis is placed on the advantage of investment funds in reducing the risk of individual investments. Based on the
empirical indicators and the application of chain index metod the increase in savings can be seen, thus investment funds
provide significant security for both small and large clients.
Key words: investment funds, financial savings, factors of development of investment funds, financial system, financial
intermediaries

1. Uvod
Savremena trina ekonomija nezamisliva je bez hartija od vrednosti koje pripadaju korpusu finansijskih
instrumenata. Finansijske institucije predstavljaju najznaajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog
sistema u zemljama sa razvijenom trinom privredom.
Privredni razvoj doprinosi razvoju finansijskih institucija, ali i razvoj finansijskih institucija povratno doprinosi privrednom razvoju. Nerazvijene finansijske institucije jedan su od razloga sporog izgraivanja trine
privrede kod nas.
Razvoj finansijskog trita predstavlja proces koji treba da obezbedi efikasnu alokaciju novca i kapitala u
svakoj nacionalnoj privredi. Ovaj proces se najvie odvija posredstvom hartija od vrednosti.
*

mr ore Vidicki, Izvrno vee Vojvodine, Novi Sad, Srbija

31

KOLA BIZNISA Naunostruni asopis

2. tednja u funkciji razvoja investicionih fondova u Srbiji

Likvidnost je jedna od najbitnijih karakteristika koji fondove ini atraktivnim u odnosu na tedno depozitne
institucije. Investicioni fondovi su znaajni finansijski transaktori koji u velikim koliinama kupuju i prodaju
hartije od vrednosti. Velika koliina trgovanja hartijama od vrednosti daje visok stepen popusta ak i do 90%
transakcionih trokova u odnosu na trokove koje bi imao sam investitor.
Investicioni fondovi se smatraju najznaajnijim vidom prikupljanja usitnjene i disperzirane tednje
stanovnitva i njene alokacije u profitabilna preduzea. znaaj investicionih fondova se ogleda u:

Porastu tednje i u njenom usmeravanju u inovativna preduzea, koji se smatraju nosiocem razvijenih trinih ekonomija,
Obogaivanju finansijskog sistema i jaanju konkurentnosti meu finansijskim institucijama, to
poveava finansijsko posredovanje,
Produbljivanju i razvoja trita akcija i obveznica, kao i razvoja novih finansijskih instrumenata.

Relativni mali nivo tednje u Srbiji od samo 14% BDP predstavlja pesimistiki stav o daljem nivou investiranja. tednja predstavlja osnovni nivo daljeg investiranja to znaajno pojeftinjuje kredite.
Razvoj investicionih fondova poveava stepen tednje sitnih investitora, to dalje daje vee uee u BDP.
Ubrzani rast tednje u BDP daje Srbiji relativno veliki potencijal da unapredi ivotni standard stanovnitva
u cilju poveanja trine ekonomije. Kljune prednosti Srbije, koje daju dodatnu garanciju i perspektivu
njenom buduem razvoju koji se realno moe ostvariti angaovanjem jo neuposlenog domaeg kapitala i
privlaenjem stranih investicija.
Kretanje tednje moe se posmatrati kroz sledei tabelarni prikaz:
Godina

Ukupna tednja

Lanani indeksi

2001.

22.553

2002.

49.489

219.43%

2003.

73.971

149.47%

2004.

133.866

180.98%

2005.

193.403

144.48%

2006.

268.211

138.68%

2007.

392.367

146.3%

Lanani indeksi omoguavaju sagledavanje procentualnog kretanja nivoa tednje odnosu na prethodnu godinu. Na bazi lananih indeksa moe se zakljuiti da je najvei porast tednje bio 2002. godine u odnosu na
2001. godinu, kada se tednja poveala za 119.43%.
Visok koncentracija tednje i prognoza da graani Srbije u kunim rezervama imaju od 2 do 4 milijarde evra,
ini znaajan faktor daljeg poveanja investicionih aktivnosti. esto, pojedini investitori imaju mogunost
da svoja sredstva plasiraju u jednu ili dve hartije od vrednosti, to znaajno poveava rizik ulaganja. Upravo
jedan od prednosti investicionih fondova u alokaciji tednje se ogleda u mogunostima da pojedinanim investitorima nude diversifikaciju njihovog portfelja, to znaajno umanjuje njihov rizik.

32

KOLA BIZNISA Naunostruni asopis

Uopteno govorei, rizik ulaganja na tritu kapitala predstavlja verovatnou da prinos izvrenih investicija
bude nezadovoljavajui ili negativan. Nezadovoljavajui ili negativan prinos investicionog fonda moe nastati u najveoj meri delovanjem sledeih rizika:

Trini rizik predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata na vrednosti imovine fonda usled
promena na tritu i obuhvata sledee rizike: rizike promene kamatnih stopa, rizik promene cene
hartija od vrednosti i sl.
Kreditni rizik predstavlja verovatnou da izdavalac hartije od vrednosti nije u mogunosti da izmiri svoje obaveze pri dospeu, to bi negativno uticalo na likvidnost i vrednosti imovine fonda. Za
umanjenje kreditnog rizika drutvo nastoji poslovati sa komitentima dobre kreditne sposobnosti.
Operativni rizik predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski
poloaj fonda. Najee se operativni rizik javlja usled: propusta zaposlenih, neodgovarajuih
unutranjih procedura i procesa.

3. inioci razvoja investicionih fondova u Srbiji

S obzirom na znaaj investicionih fondova za razvoj finansijskog sistema, kao jednog od najbitnijih podsistema, privrednog sistema, znaajno je ukazati na faktore koji doprinosu razvoju investicionih fondova, kao
i njihovom funkcionisanju.
Globalna podela faktora koji odreuju funkcionisanje investicionih fondova moe se posmatrati u dve grupe
faktora i to:[2]

Eksterni i
Interni inioci.

U eksterne inioce funkcionisanja investicionih fondova spadaju:

tednja je jedan od najznaajnijih faktora koji omoguuje opstanak i funkcionisanje investicionih

fondova, jer zapravo tednja predstavlja osnovu daljeg ulaganja.
Privredni rast je inilac koji privue osnivae investicionih fondova, da osnuju investicioni fond u
odreenoj zemlji, ali takoe privue i investitore da plasiraju svoja suficitarna sredstva.
Finansijska pismenost stanovnitva edukacija graana i transparentnost finansijskih usluga, jaa
poverenje graana u investicione fondove.
Zakonska regulativa se zasniva na stvaranju povoljnih uslova za domaa i strana ulaganja, kako bi
se poboljalo ukupno poslovno okruenje.
Poreska politika je znaajna mera pospeivanja investiranja. Ukoliko se poreska stopa smanjuje
dovelo bi do porasta investitora, to bi doprinelo razvoju finansijskog trita.
Alternativni oblici ulaganja daje mogunost investitorima da svoja finansijska sredstva plasiraju
i u druge vidove ulaganja.

Pored eksternih inioca, koji su preteno makroekonomskog karaktera, interni inioci su vie orijentisani
na konkretne investicione fondove. U interne faktore spadaju:

33

KOLA BIZNISA Naunostruni asopis

Portfolio menaderi su lica koja su odgovorna za investiranje imovine fonda, primenu investicione
strategije, kao i za svakodnevno upravljanje portfoliom fonda. U Srbiji je do sredine 2008. godine
bilo ukupno 62 portfolio menadera. Uspeh portfolio menadera meri se relativnom dobiti portfolia.
Tehniki analitiari su osobe koje vre analizu domaih i stranih preduzea , analiziraju i
prouavaju stanje na tritu, i pripremaju osnovu u koje hartije od vrednosti da se vri ulaganje. Prvo
se analizira odreena zemlja, zatim industrijska grana, a potom kompanija u kojoj se namerava ulagati. Kratkorona procena se zasniva na oceni faze privrednog ciklusa u kojoj se ekonomija nalazi.
Dugorono, se posmatra kroz ekonomski napredak, meren kroz rast u domaem bruto proizvodu po
glavi stanovnika.
Prodajna mrea je klju uspeha poslovanja investicionih fondova. Perspektiva i budunost investicionih fondova u Srbiji se ogleda da se investicione jedinice nude graanima preko bankarskih
altera. Sinergija sa bankom je svuda u svetu trend, pa e tako biti i kod nas, jer e graani ovaj posao moi da zavre na alterima banaka. Meutim, mnoge banke u Srbiji ne prihvataju da u svojim
filijalama prodaju jedinice drugih fondova. To je velika greka, jer na takav nain gube potencijalne
investitore.
Baze podataka upravljanje kapitalom fonda zahteva dugorone vremenske serije u cilju uspostavljanja adekvatnih analiza podataka i prognoza. Pored podataka o privrednim kretanjima, istorijskim
vrednostima hartija od vrednosti, podaci o navikama stanovnitva imaju znaajnu ulogu u investicionom odluivanju. Analitika predstavlja glavnu stvar u ovom poslu. Ona je preduslov uspenog
predvianja i pridobijanja investitora.

Definisanjem faktora koji neposredno ili posredno utiu na razvoj investicionih fondova, prua se mogunost
smanjenja rizika investiranja u investicione fondove.
Smanjenja rizika investiranja u investicione fondove znaajno poveava poverenje tedia da svoja suficitarna sredstva plasiraju u investicione fondove.
Investitori obino kombinuju hartije od vrednosti u cilju formiranja diversifikovanog portfolia sa maksimalnim prinosom za dati nivo rizika. Za vlasnike hartija od vrednosti veoma je vano da se smanji rizik i da se
pri tome ne smanji prinos. Redukcija stepena rizika svota obavlja se pomou pooling-a i hendginga-a.
Pooling (udruivanje) i hendging (pokrivanje) jesu sredstva za minimiziranje rizika. Investitori obino
udruuju svoj rizika da bi osiguravajue kompanije i investment trusts-ovi pojedinano snosili manji rizik.
Kombinacija hartija od vrednosti, koju investitor ima u svom portfoliu, bie isplativa ukoliko ukupni rizik
bude smanjen, tako da bude manji od prosenog rizika hartija od vrednosti od kojih se sastoji.
Za razliku od pooling-a, hedging se odnosi na smanjenje rizika, koji se odnose na specifine vrste rizika. Rizici se heduju na tritima koja podrazumevaju postojanje pekulanata. pekulanti na tritu rizik heduju
i prevaljuju na investitore koji su spremni da prihvate rizik.
Bitan aspekt smanjenje rizika investiranja u investicione fondove predstavlja poznavanje vrsta investicionih
fondova u kojima se vri plasman finansijske tednje. U Srbiji razlikujemo tri vrste investicionih fondova:

Zatvoreni investicioni fond preteno svoju imovinu ulau u akcije kompanije kojima se ne trguje
na berzi, dok otvoreni investicioni fondovi oko 80% svoje imovine ulau u akcije kojima se trguje na
berzi.
Otvoreni investicioni fond u svakom trenutku otkupljuju investicione jedinice od investitora, zatvoreni fondovi ne otkupljuju svoje akcije osim u sluajevima koji su navedeni u osnivakom aktu.

34

KOLA BIZNISA Naunostruni asopis

Privatni investicioni fond obino funkcioniu tako to ulaze u vlasnitvo kompanije sa odreenom
koliinom novca, sa ciljem da uveaju njihovu vrednost. Dakle, karakteristika privatnih investicionih fondova se ogleda u tome to mogu da ulau samo veliki investitori.

U svetu postoje brojne podele investicionih fondova, tako postoje investicioni fondovi koji se razlikuju na
osnovu ronosti hartija od vrednosti gde spadaju: investicioni fondovi koji investiraju na tritu novca i investicioni fondovi koji investiraju na tritu kapitala.
to vei broj investicionih fondova na finansijskom tritu, dovode do veeg obima prikupljanja kapitala,
to se kasnije plasira u razliite sektore, delatnosti preduzea koja su svoje mesto na tritu ve potvrdile.
Na takav nain investicioni fondovi postaju suvlasnici kompanija, ali i pruaju dugorono i jeftinije finansiranje.

4. Zakljuak
Poto je Srbija trite koje ima potencijal uz nizak nivo znanja pojedinih malih investitora, investicionim
fondovima je lake da pridobiju poverenje malih investitora, jer su to institucije kolektivnog ulaganja.
Investicioni fondovi pruaju mogunost da graani svoj deo sredstava plasiraju na finansijsko trite sa ciljem da ostvare znatno vei prihod od bankarske kamate u odnosno na direktno berzansko ulaganje. Upravljanje investicijama u hartije od vrednosti, odnosno portfolio menadment predstavlja jednu od najznaajnijih funkcija, a investicioni fondovi, jednu od najvanijih institucija savremenih finansijskih sistema.

Literatura
[1] James, C. V. H., (1990) Financial Markets and Flowes, New York, Englewood Clifs, Prentice Hall
[2] Krneta, S., (2006) Portfolio hartija od vrednosti, Beogradska berza
[3] Dostani, G., (2006) Investicioni fondovi i kompanije za upravljanje izbor tekstova, Beogradska
berza
[4] irovi, M., (2001) Bankarstvo, Beograd, Bridge Company
[5] Vidicki, ., (2008) Faktori razvoja domaih investicionih fondova magistarski rad
[6] www.investicioni-fondovi.com
[7] www.investmentuk.org

35