IMOVINA

Imovina predstavlja najsloeniju ili najoptiju pravnu kategoriju. U pravnoj teoriji se vodi
rasprava. U pravnoj teoriji se vodi rasprava o znaenju ovog pojma. U svakom sluaju to je
jedna pravna celina koja obuhvata ukupno stanje subjekata imovinskuh prava i obaveza.
Pravni teoretiari se spore da li sam pojam obaveze ulaze u sam pojam imovine ili ine neto
to predstavlja teret i pritiska imovinu spolja.
U svakom sluaju to nema praktinog znaaja, to je teorijski problem. Pored pravog znaenja
imovina ima i ekonomsko i knjigovodstveno znaenje. U ekonomskom smislu imovina
predstavlja skup materijalnih dobara koje pripadaju odreenom subjektu, odnosno to su
objekti imovinskih prava ovo se jo naziva imovinsko stanje nekog subjekta koje moe biti
dobro ili loe.
Knjigovodstveni pojam imovine se sastoji od AKTIVE i PASIVE.
Aktivu ine potraivanja odn. subjektivna prava, dok se pasiva sastoji od obaveza odnosno
dugovanja. Kada se pasiva odbije od aktive dobija se ista aktiva odn. stvarno stanje u
imovini nekog subjekta. Za pojam imovine posebno su znaajni francuski teoretiari Obri i
Ro. Oni su tvorci klasine i subjektivistike teorije pojma imovine u 19. veku. Po njima
imovina predstavlja sva uroena i steena dobra koja pripadaju nekom licu (subjektu prava),
Uroena dobra:
Lina dobra i pravni subjektivitet. Svaka imovina ima svoga subjekat i neodvojiva je od
njegove linosti. Naziva se subjektivistikom zato to se imovina vezuje za linost subjekta i
pravni subjektivitet i u sluaju smrti nekog lica taj subjektivitet se prenosi na druga lica
zajedno sa imovinom
Imovina predstavlja celinu koja moe postojati bez subjektivnih prava, pa i obaveza. (!!!IMA
NETO TO MI NIJE JASNO TA PIE!!!)
Otuda se pojam imovine izjednaava bez obzira da li taj subjekt ima dosta dobara u svojoj
imovini ili nema nita u njoj.
Znai, svi imaju imovinu pa ak i ako u njoj nema nita. Normalno da je ovakvo shvatanje
utemeljeno u pravnoj teoriji jer su svi subjekti formalno izjednaeni u pogledu imovine.
Teorijski je mogude zamisliti da je imovina pravna celina bez nekih konkretnih subjektivnih
prava, ali uvek postoji mogudnost da se steknu neka nova prava.
Pogreno je lina dobra i atribute linosti svrstavati u okviru pojma imovine. Imovina je
neodvoljiva od svog subjekta. Svaki subjekt moe imati samo jednu imovinu iako u praksi
moe izgledati drugaije u sluaju kada naslednici stiu odn. preuzimaju zaostavtinu moe
delovati kao da imaju dve imovine- svoju sopstvenu i dekujisovu i sluaju saka se dva
preduzeda spajjau u jednog pravnog subjekta.
Iako je imovina jedinstvena i nedeljiva unutar imovine mogu postojati ue pravne celin. Ta
podela nastaje u okviru imovinsk emase. Npr fondovi unutar preduzeda ili faktika celina koja
je prerasla u pravnu celinu na osnovu volje stranaka. Pojam imovine treba razlikovati od
nekih slinih ili srodnih pravnih celina-opta zaloga-hirografernih (obinih) povereilaca i
zaostavtina (imovinskopravna celina dekijusa).

Zaostavtina je ui pojam jer momentom smrti nekog lica neka prava iz njegove imovine
prestaju (pravo na izdravanje, na penziju, obligacioni odnosi intuitu persone). Imovina se
esto oznaava kao opta zaloga hirografernih poverilaca. U naelu to jeste tano, ali ta dva
pojma se ne podudaraju u potpunosti, jer neka dobra u imov. masi nisu podlona prinudnom
izvrenju (ve maina, odlikovanje).
Pojam imovine treba razlikovati od IMOVINSKE MASE: materijalna dobra ili objekti
imovinskog prava, to je faktiki pojam za razlikovanje od imovine koja je pravni pojam. U
zakonodavstvu se ovi pojmovi esto meaju pa ak i usamom Ustavu RS. U nekim odredbama
zakona pod pojmom imovine se oznaavaju STVARI, PRAVA I NOVAC.
Oigledno jde dolo do meanja pravnih i ekonomskih kategorija. jer stvari i novac su
ekonomske kategorije, a imovina se sastoji od ukupnih subjektivnih granskih prava i
obaveza.
Imoovina je neprenosiva kategorija iako se sastoji od subjektivnih prava koja se mogu
prenositi u okviru pravnog prometa, kao celina ukupno je ona neprenosiva i neodvojiva od
svog imaoca. Nekada se pogreno upotrebljavao pojam prava na imovini nekog subjekta.
Taj izraz nije adekvatan jer bi u tom sluaju moglo da postoji neko subjektivno pravo koje je
po optosti ire od pojma imovine. Takva konstatacija bi predstavljala nepotrebnu
komplikaciju u pravnom ivotu.
Imovina ima i svoj identitet kao pravna kategorija. On se utvruje na osnovu svojstava
subjekata imovine ili na osnovu odreenih karakteristika koje imaju objekti imovinskog
prava.
U praksi se moe desiti da u nekim situacijama da se imovina prenosi u pravnom prometu,
npr-macionalizacija, potpuna konfiskacija, spajanje dva preduzeda, steaj ili slino.
Meutim i pored toga imovina kao pravna kategorija ostaje neraskidivo vezana za subjekat
prava i predstavlja jednu od najvanijih pravnih kategorija.
Imovina ne moe biti, ak i u sluaju zaostavtine kad vie nema subjekata prava, a naslednici
nis preuzeli takvu imovinu, fingira se da su oni subjekti te imovinskopravne celine praktino
od smrti dekijusa.