ELIJSKI CIKLUS

ELIJSKI CIKLUS PROKARIOTA FISIONA DEOBA

Morfoloki jednostavna i brza deoba kojom se dele

prokariotske elije.
Hromozom

Udvajanje hromozoma
(Replikacija)
Po obavljenoj replikaciji molekuli DNK. se razdvajaju
a sama elija raste.

Deoba citoplazme

Kada elija udvostrui svoju veliinu dolazi do deobe

citoplazme i formiranja dve erke elije.
Svaka novonastala elija dobije po jedan kruni
molekul DNK.

Dve novonastale elije

ELIJSKI CIKLUS PROKARIOTA

ELIJSKI CIKLUS

eliski ciklus je ivot elije izmeu dve deobe, pri emu je i deoba
ukljuena u ciklus.
elijski ciklus se sastoji od 2 faze interfaze i same deobe.
Interfaza vremenski mnogo due traje od deobe.
elijski ciklus ima razliito vreme trajanja kod razliitih elija (kod
bakterija najee traje oko 20 min, a razliitih ljudskih i ivotinjskih
elija od 16 25 sati)

G1 predsintetiki period

elijski ciklus
G1 Presintetiki period koji
obuhvata, s jedne strane, rast elije
do veliine koja odgovara datoj vrsti
elija i, sa druge strane, procese koji
pripremaju jedro da ue u S-fazu.
Zbog rasta elije sinteza proteina u
citoplazmi je u ovoj fazi vrlo
intezivna. U ovoj fazi svaki hromozom
se sastoji od jedne hromatide,
odnosno jednog molekula DNK.

(rast elije)

S Sintetiki period

(Udvajanje hromatida)

G2 postsintetiki period
(prirema elija za deobu)

elijski ciklus ljudskih elija traje 16-25 sati, od ega deoba traje oko 1 sat, a
sve ostalo vreme je interfaza.
ELIJSKI CIKLUS

S Sintetiki period replikacija DNK,

udvajanje centriola
G2 Postsintetiki period je period u
kome se elija priprema da ue u
deobu. Poto se odvija posle
replikacije, (svaki hromozom se
sastoji od 2 hromatide) u ovoj fazi je
koliina DNK u eliji duplo vea nego u
G1 fazi. Posle G2 faze elija ulazi u
deobu.
M- faza. Deoba elije.
Mitoza ukoliko se radi o deobi telesnih
elija.
Mejoza ukoliko nastaju polne elije.

ELIJSKI CIKLUS

elije koje nemaju sposobnost deljenja, kao to su popreno-prugaste miine elije, nervne elije, eritrociti ulaskom u G1
fazu u njoj trajno ostaju. Poto G1 faza istovremeno predstavlja itav elijski ciklus ovih elija, ona se u tom sluaju oznaava
kao G0 faza. elije koje se tokom celog svog ivota nalaze u G0 fazi nazivaju se necikline elije. One svoj ivotni vek
okonavaju elijskim umiranjem, a elije koje imaju sposobnost deobe zavravaju deobom na nove elije.

G0

G1 predsintetiki period
(rast elije)

(Udvajanje hromatida)

G2 postsintetiki period
(prirema elija za deobu)

ELIJSKI CIKLUS

S Sintetiki period

ELIJSKI CIKLUS

G1

G0

G1

G1 predsintetiki period
(rast elije)

M kontrolna taka u
mitozi.
Ovde se proverava da li
je deobno vreteno
pravilno formirano i da
li su hromozomi
rasporeeni u
ekvatorijalnoj ravni.

S Sintetiki period

(Udvajanje hromatida)

G2 postsintetiki period
(prirema elija za deobu)

G2

G2

kontrolna taka.
Ako je DNK nepravilno
replikovana, oteena i ne
moe se popraviti ciklus se
prekida i deava se
apotpoza.
U suprotnom elija ulazi u
mitozu.

ELIJSKI CIKLUS

je glavna kontrolna
taka. Ako je DNK
oteena najee se
deava apotpoza.
U suprotnom rast elije
se nastavlja i elija
ulazi u S fazu.

ELIJSKI CIKLUS

Replikacija DNK u S fazi interfaze

roditeljski molekul
DNK

razdvajanje lanaca pri emu e

svaki posluiti kao matrica za
sintezu novog lanca

komplementarno
sparivanje baza

dva novonastala
molekula DNK

ELIJSKI CIKLUS

ELIJSKI CIKLUS

Nakon replikacije svaki hromozom se sastoji od 2 hromatide povezane centromerom.

Tokom elijskog ciklusa do metafaze hromozomi se kondezuju, najuoljiviji su u metafazi, da bi kasnije dolo do njihove
despiralizacije kako se deoba privodi kraju.
Sestrinske hromatide

Centromera

Kondezovanje hromatina

Replikacija
Kinetohor

Kinetohor

Metafazni hromozom

ELIJSKI CIKLUS

MITOZA

Mitoza elije koja ima 2n = 4 hromozoma

centriole

2n = 4

hromozom

DNk replikacija obavljena tokom interfaze

Udvojeni
molekuli DNK
pri emu se
svaki sastoji od
dve sestrinske
hromatide

centriole

centriole
centromera

2n = 4
ELIJSKI CIKLUS

MITOZA

MITOZA

majka-elija
(G1 faza)

replikacija
2

2n=4*

S faza

2n=4

MITOZA
2

2n=4

(1 hromatida)

e
r
k
e

e
l
i
j
e

2n=4
Mitozom od majke elije nastaju 2 erke elije koje su genetiki identine i jedna u odnosu na drugu, kao i u
odnosu na majku-eliju.

Prema tome, moe se rei da je MITOZA elijska deoba kojom se genetiki materijal, nepromenjen, prenosi
iz jedne u drugu generaciju elija.
MITOZA

MITOZA

Citologija

MITOZA
Deoba telesnih elija 2n
Broj hromozoma u novonastalim elijama ostaje isti

KARIOKINEZA - DEOBA JEDRA

CITOKINEZA - DEOBA CITOPLAZME

MITOZA
Profaza
Metafaza
Anafaza
Telofaza

Prikazana je mitoza neke elije koja

je 2n = 4*
MITOZA

MITOZA

PROFAZA

Razlikuju se dve osnovne vrste ovih vlakana:

Citologija

Kondezovanje hromozoma

Uoavaju se sestrinske hromatide

duga (meupolarna) vlakana - koja se pruaju od jednog do

drugog pola i ne vezuju se za hromozome;

Kratka kinetohorna vlakana - koja se pruaju od polova ka

ekvatoru gde se vezuju za kinetohore hromozoma

Uoava se prisustvo kinetohora

Parovi centriola se naspramno postavljaju
Mikrotubule formiraju deobno vreteno
Nestaje jedrova opna i jedarce

odvajaju se centriole

duplirani hromozomi
kinetohor
centromera

jedrova membrana
nestaje

kondezovanje
hromatina
nestaje
jedarce

Kratka vlakna koja idu

do kinetohora

formiranje
deobnog vretena

duga (meupolarna)
vlakna

Rana profaza

Kasna profaza
MITOZA

MITOZA

Na svakoj centromeri dolazi do formiranja dva kinetohora, po jedan na svakoj hromatidi, smetenim na suprotnim stranama
hromozoma.
U humanim somatskim elijama za jedan kinetohor se zakai u proseku 30 mikrotubula.

kinetohor

centriole

kratka vlakna koja idu

do centromera

duga (meupolarna)
vlakna

Kasna profaza

MITOZA

MITOZA

Sestrinske
hromatide

kinetohorna vlakna

kinetohorna vlakna

Kinetohor

Centromera
Kinetohor

Graa
metafaznog
hromozoma

U mitozi kinetohorna vlakna su vezana za kinetohore sa obe strane hromozoma

MITOZA

MITOZA

METAFAZA
ekvatorijalna ravan
Metafaza je najkraa od svih faza mitoze
centriole

Dalja spiralizacija hromozoma

Hromozmi su tokom metafaze najkrai i

najdeblji

Rasporedjeni u ekvatorijalnoj ravni

Kinetohori hromatida povezani sa

mikrotubulama
centriole

ekvatorijalna ravan
MITOZA

MITOZA

ANAFAZA
HROMATIDE SVAKOG HROMOZOMA SE
ODVAJAJU I KREU KA SUPROTNIM
POLOVIMA ELIJE
Izduivanje deobnog vretena i same elije

Dolazi do pucanja centromera i rastavljanja

sestrinskih hromatida svakog od hromozoma.

Sestrinske hromatide odlaze na suprotne polove

deobnog vretena.
Hromatide se pomeraju prema polovima jer ih
vuku hromozomske niti za koje su zakaene a
koje poinju da se skrauju.

U oblasti ekvatorijalne ravni se elija uvlai

citokineza

Poinje despiralizacija hromozoma

MITOZA

MITOZA

TELOFAZA
Dalja despiralzacija hromozoma

Oko svake grupe hromatida (hromozoma)

obrazuje se jedrov omota

Obrazuje se jedarce

U telofazi se dogadja sve suprotno od onog to se

dogadjalo u profazi:
1.

Formiraju se jedarne membrane oko obe grupe

hromatida koje su stigle na suprotne polove deobnog
vretena

2.

Nestaje deobno vreteno

3.

Hromatin dekondenzuje

4.

Ponovo poinje da se uoava nukleolus

Zavrava se citokineza

MITOZA

MITOZA

Profaza

Metafaza

Anafaza

Telofaza

MITOZA

MITOZA - CITOKINEZA IVOTINJSKIH ELIJA

CITOKINEZA ivotinjskih elija

Citokineza podrazumeva raspodelu citoplazme i organela na novonastale elije
Dve novonastale elije imaju isti 2n broj hromozoma ali i druge karakteristike elije od koje su nastale,
veliinom su upola manje i zapoinju svoje cikluse

MITOZA

MITOZA - CITOKINEZA IVOTINJSKIH ELIJA

Kod ivotinjskih elija citokineza se vri ugibanjem elijske membrane.

Oko elije (u visini ekvatorijalne ravni) formira se prsten od aktinskih filamenata koji se sve vie
kontrahuje i tako predvaja eliju na dva dela.

Kontraktilni prsten

MITOZA

MITOZA - CITOKINEZA IVOTINJSKIH ELIJA

MITOZA

MITOZA - CITOKINEZA BILJNIH ELIJA

Formiranje elijskog zida otpoinje u kasnoj anafazi. Prvi znak njegovog obrazovanja jeste pojava fragmoplasta
(pregrada). On se javlja izmeu dve kerke elije u zoni ekvatorijalne ravni. U taj deo elije, zatim dospevaju cisterne i
vezikule koje se odvajaju od endoplazmatinog retikuluma i diktiozoma. Spajanjem tih cisterni i vezikula nastaje
sredinja lamela.

MITOZA

MITOZA - CITOKINEZA BILJNIH ELIJA

Zavretak citokineze biljnih elija

MITOZA