Do problema koji dovode do nemogucnosti startovanja motora ili njegovog nepravilnog rada moe da dodje iz

razlicitih razloga koji mogu da se razvrstaju u cetiri grupe:

1.

dovod goriva do cilindara

2.

dovod vazduha do cilindara

3.

varnice na svecicama

4.

upravljanje ventilima

Dovod goriva do cilindara

Proveru treba poceti od toga da li ima goriva u rezervoaru i da li je rezervoar probuen.

Da li su cevi/creva do pumpe za gorivo dobra nisu zacepljena ili probuena.

Da li pumpa za gorivo radi ispravno. Dogadja se da otkae membrana u pumpi i to samo pri viim
temperaturama motora, tako da sve dobro funkcionie kada se motor ohladi.

Da li su cevi/creva od pumpe dobra. Sve nabrojano proverava se lako skine se kraj creva neposredno do
motora (zategnuto elnom) i ugura u neku probnu posudu ili flau i zatim se pokrene motor. Trebalo bi
da iz creva benzin tece u posudu kontinuirano ili u isprekidanim mlazevima.

Da li je problem u karburatoru ili u diznama za benzin. Ako je karburatorski (stari) sistem treba da se
proba sa sipanjem benzina direktno u usisnik vazduha na karburatoru: skine se filter za vazduh da bi moglo da
se pridje usisniku vazduha i istovremeno sa verglanjem motora sipa se u kapljicama ili tankom mlazu benzin u
usisnu cev karburatora.

Ako je u pitanju direktno (injection) ubrizgavanje benzina u usisnu granu motora, bilo u jednoj tacki (sistem
monopoint ili singlepoint) ili ispred svakog cilindra (multipoint), treba da se proveri da li svaka dizna ima
napajanje elektricnom energijom (proverava se kontrolnom lampicom ili auto-glinericom), a zatim da nije
zapuena od kamenca ili neke necistoce. Dizne mogu da se ociste ultrazvukom, hemijskim sredstvima ili
aditivima koji se dodaju u gorivo.

Dovod vazduha do cilindara

Vazduh se pre ulaska u motor prvo filtrira i deava se da je filter zapuen. On se Ili menja ili, za prvu pomoc,
moe da se izduva komprimovanim vazduhom (smer strujanja treba da bude suprotan smeru vazduha kada
ulazi u motor).

Ako motor ima merac protoka vazduha (klapna kojom se meri protok vazduha u motor) on moe da bude
zakocen ili potpuno otvoren usled eksplozije u usisnoj grani (posebno ako se radi o pogonu na gas).

Pravilna kolicina vazduha moe da bude poremecena usled tzv. fal vazduha tada dolazi do isprekidanog rada
motora ili u svim reimima rada ili samo kada je motor hladan ili samo kada je vruc. Treba da se proveri da li
dobro zaptivaju svi spojevi creva i gumenih delova kroz koje prolazi vazduh do usisne grane motora. Moguce je
da su cevi napukle ili da se elna olabavila.

Pravilna varnica na svecicama

Da li je u pitanju sistem paljenja proverava se ovako: Ako je moguce, treba da se koristi gumena ili
gradjevinska rukavica (zbog izbegavanja neprijatnih, ali bezopasnih udara struje) i da se skine visokonaponski
kabl koji polazi od bobine i ulazi u razvodnu kapu i dok je u toku verglanje, njegov metalni kraj treba da se
primakne na oko 1mm blizu mase. Varnica (ako je ima ) trebalo bi da bude jaka i svetlo crvenkaste boje. Ako
je nema, za dalju proveru potrebna je alatka koja se zove Auto Glinerica -AG (to je sijalica od 12V smetena u
providnoj drki ila i sa provodnikom koji na svom kraju ima tipaljku za masu)
Da li do bobine dolazi struja od 12V, (na klemu +15), proverava se tako to se pri datom kontaktu kljucem,
kada svetli signalna lampica akumulatora i pritiska ulja na instrument tabli AG treba da svetli beyz treperenja
pre i za vreme verglanja.
Da li drugi niskonaponski kraj bobine dobija ispravan napon, proverava se tako to AG trepce samo u toku
verglanja. Ako ne trepce, treba da se proveri komutator (nekada je njegova funkcija ostvarivana platinskim
dugmadima) odn. sistem za paljenje koji ga zamenjuje (elektronski ili racunarski).
Komutator ima napajanje +12V (ispituje se kao +15 na bobini), masu (da li ima masu ispituje se sa AG ciju

tipaljku sada treba povezati na + klemu akumulatora), ulaz sa citaca/davaca/senzora poloaja radilice odn.
bregaste osovine (ispituje se ommetrom) i izlaz ka bobini. Komutator moe da otkazuje i tek pri nekim
obrtajima, a moguc je kvar i na citacu ili kablu ili konektoru citaca. Davac moe da bude kalem u razvodniku ili
poseban citac ispred zubaca na nazubljenom zamjcu.

Ako varnice ima, ali je slaba, treba proveriti bobinu moguce je da ima fal pranjenje (varnicenje) koje joj
smanjuje jacinu i ono moe da bude i iznutra (retko) ili spoljanje. Spoljanje varnicenje proverava se
pribliavanjem opipavanjem bobine rukom dok se vergla ili dok motor radi, i vizuelno po svetlucanju u
mraku, posebno ako je motor u vlanoj atmosferi ili magli jer se tada ova pojava najbolje zapaa.

Ako je varnica iz bobine na ulasku u razvodnu kapu dobra, ako motor ipak moe da radi, treba da se skida i
vraca jedan po jedan kabl do svecice i proverava da li ima promene u radu motora (po njegovom zvuku ili po
obrtomeru). Ako nema promene, to pokazuje da konkretan cilindar nije u funkciji.

Ako motor ne moe da radi, treba da se skida jedna po jedna svecica i kada se vrati kabl na nju da se prisloni
na masu i da se proveri da li ima odgovarajucu varnicu za vreme verglanja motora. Ako je nema ili je slaba,
treba da se provere kablovi do svecica (opipavanjem i posmatranjem varnicenja) i dalje razvodnu ruku u
razvodniku i samu razvodnu kapu. Kapa moe da bude napukla i kroz te unutranje pukotine da se formira
prolaz za varnicu kojom se varnica sprovodi nepravilno neeljenom putanjom. U kapi moe da se zatekne i
nedozvoljeno mnogo praine ili vlage i to opet dovodi do fal putanje varnice. Kapa trebada se obrie i osui.

U slucaju kontrole izduvnih gasova preko tzv. Lambda sonde, kompjuterski sistem paljenja se zbunjuje ako je
npr. izduvni lonac auspuh probuen ili ako je otpao i slicno. Kvarovi vezani za Lambda sonde otkrivaju
specijalnim dijagnostickim uredjajima u kojima se zapisuju i pamte i sva ostala nepravilna stanja i poremecaji
izmedju dva ocitavanja i resetovanja.