PSIHOLOGIJA,

1999, 3-4, 203-216

UDK 159.922.72.01
929:159.9 Pijae .

Horizontalno pomeranje:
teorijska razmatranja
ALEKSANDAR BAUCAL
Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd
IVANA STEPANOVI
Institut za psihologiju, Filozofski fakultet, Beograd

Osnovni cilj ovog rada je da se napravi konceptualna analiza Pijaeove hipoteze o

horizontalnom pomeranju (HD hipoteza). Radi se o delu teorije koji je sam Pijae
nedovoljno razradio i koji je istovremeno esto kritikovan i oznaavan kao najslabija
karika Pijaeove teorije. U prvom delu teksta analizirani su neki osnovni pojmovi
Pijaeove teorije (globalni stadijum kognitivnog razvoja, kognitivna struktura i
akcione sheme) kao i njihove meusobne relacije. Meutim, pomou ovih pojmova
Pijaeova teorija nije mogla da objasni veliki broj nalaza da deca koja poseduju
odreenu kognitivnu strukturu ne uspevaju da ree sve zadatke za koje je potrebna
data kognitivna struktura. Drugim reima postoji pomeranje u pogledu uzrasta kada
deca postaju sposobna da reavaju zadatke iste logike forme to je u suprotnosti sa
predkcijom koja sledi na osnovu Pijaeovih osnovnih pojmova. U nameri da otkloni
ovaj nesklad izmeu teorije i empirijskih nalaza Pijae skicira HD hipotezu. Dve
osnovne zamerke HD hipotezi su: (a) da ona predstavlja samo "skraeni opis"
dobijenih podataka, i (b) da se radi o ad-hoc hipotezi. Obe zamerke analizirane su i
pokazano je da su one neopravdane, i da se HD hipoteza mora empirijski proveriti. U
nameri da se omogui empirijska evaluacija HD hipoteze, u drugom delu ovog rada
izvedena je analiza i preciznija razrada HD hipoteze. Tako je utvreno da se ona
moe tretirati kao dvofaktorski model u kojem kognitivna struktura definie
kognitivni potencijal dece (comptence), dok sadraj problema olakava ili oteava
primenu odreene kognitivne strukture na dati problem (performance).
Kljune rei: horizontalno pomeranje, kognitivna struktura.

203

A. Baucal, I. Stepanovi

Bavei se kognitivnim razvojem Pijae je, pre svega, bio usredsreen na

njegov kvalitativni aspekt, na kvalitativne promene koje nastaju tokom kognitivnog
razvoja. U tom kontekstu, centralni pojam Pijaeove teorije je pojam stadijuma. Za
razliku od nekih drugih Pijaeovih ideja, koje su tokom dalje razrade doivele
manje ili vee modifikacije, ideja o globalnim stadijumima kognitivnog razvoja
postala je konstanta i objedinjujua ideja svih pijaetanskih i neo-pijaetanskih
teorija kognitivnog razvoja, ali istovremeno i jedna od najvie ispitivanih i
kritikovanih ideja.

Osnovni pojmovi Pijaeove teorije:

stadijum, struktura, akcione sheme

Pojam "stadijum"
Flavel (Flavell, 1971) navodi da u osnovi ideje o globalnim stadijumima lee
etiri pretpostavke: (a) pretpostavka o homogenosti ponaanja - miljenje dece, na
odreenom stadijumu, se odlikuje nizom karakteristika bez obzira koji problem deca
reavaju ili o kom fenomenu razmiljaju, tj. sva ponaanja na odreenom stadijumu
imaju neke zajednike, opte karakteristike, (b) pretpostavka o kvalitativnoj razlici opte karakteristike miljenja na razliitim stadijumima razlikuju se u pogledu
prirode, a ne u stepenu izraenosti neke karakteristike, tj. stadijumi se razlikuju
kvalitativno, a ne kvantitativno, (c) pretpostavka o istovremenosti razvojnih promena
- razvojne promene u pogledu reavanja razliitih problema i u pogledu naina na
koji dete razmilja o razliitim fenomenima se deavaju istovremeno, i (d)
pretpostavka o diskontinuitetu - razvojna promena u pogledu optih karakteristika,
odnosno prelazak sa jednog na drugi stadijum, odvija se u relativno kratkom
vremenskom periodu.
Prilikom razmatranja ideje o razvojnim stadijumima treba posebno istai
deskriptivni karakter ovog pojma. U prilog deskriptivnog karaktera pojma stadijum
moemo navesti sledee argumente: (a) pomenutim pretpostavkama uglavnom se
tvrdi postojanje odreenih karakteristika koje se mogu empirijski proveriti, (b) ak i
autori koji su zauzeli najkritiniji stav prema fenomenu stadijuma (npr. Brainerd, 1978)
nikada nisu dovodili u pitanje deskriptivni karakter ovog pojma, i (c) razliiti autori,
koji se u znaajnoj meri razlikuju u pogledu objanjenja zato razvojni stadijumi uopte
postoje, slau se u pogledu postojanja ovako definisanih razvojnih stadijuma (npr.
Piaget naspram Klahr & Wallace, 1976).

204

Horizontalno pomeranje: teorijska razmatranja

Kognitivna struktura i
akcione sheme
U okviru pijaetanskog pristupa fenomen globalnih stadijuma objanjava se
pomou pretpostavke o globalnim kognitivnim strukturama koje predstavljaju
samoreguliue sisteme akcionih shema, tj. samoreguliue sisteme transformacija
koje povezuju, koordiniraju i usklauju akcione sheme u jednu dinamiku celinu.
ta su akcione sheme? Akcione sheme osnovna su jedinica analize u
Pijaeovom pristupu. One nastaju kroz saznajnu interakciju deteta sa fenomenima i
problemima sa kojima se suoava. Naime, kroz ponavljanu interakciju sa
specifinim tipom fenomena ili problema konstruie se odreeni sklop kognitivnih
aktivnosti, odnosno shema saznajnih procesa koja obezbeuje: (a) maksimalno
mogui nivo adaptiranosti na odreeni tip problema ili fenomena, i (b) mogunost
da se dati sklop aktivnosti generalizuje na druge fenomene i probleme istog ili
slinog tipa.
Zato se uvodi pojam "kognitivna struktura"? Akcione sheme su sredstvo
adaptacije na specifine tipove situacija, i u tom smislu broj i vrsta akcionih shema
koje poseduje neko dete zavisi od raznovrsnosti problema i fenomena sa kojima se
dete suoavalo i o kojima je razmiljalo. U tom smislu moe se rei da e akcione
sheme odraavati prethodno iskustvo deteta. Ipak, po Pijaeovom shvatanju, neke
karakteristike akcionih shema bie zajednike svim akcionim shemama koje dete
formira ili moe da formira na odreenom uzrastu. Da bi objasnio postojanje ovih
optih karakteristika akcionih shema na odreenom uzrastu Pijae uvodi pojam
kognitivne strukture.
Kakav je odnos izmeu kognitivne strukture i akcionih shema? Po Pijaeu
kognitivna struktura je nadreena akcionim shemama u dva smisla: (a) u funkcionalnom smislu, i (b) razvojnom smislu. Funkcionalna nadreenost kognitivne
strukture u odnosu na akcione sheme znai da kognitivna struktura determinie
opte mogunosti i ogranienja akcionih shema na odreenom uzrastu. Zbog toga
sve formirane akcione sheme poseduju odreeni skup zajednikih karakteristika
koje odraavaju karakteristike kognitivne strukture. Drugim reima, dete u
principu ne moe spontano i samostalno da formira akcionu shemu koja bi po
svojim karakteristikama prevazilazila kognitivnu strukturu. S druge strane, razvojna
nadreenost kognitivne strukture u odnosu na akcione sheme znai da tokom
razvoja prvo dolazi do kvalitativne promene na planu kognitivne strukture, a tek
zatim se ta promena, na osnovu funkcionalne nadreenosti, "preslikava" i na plan
akcionih shema.

205

A. Baucal, I. Stepanovi

Objanjenje fenomena globalnih stadijuma

pomou kognitivne strukture
Kao to je navedeno, ideja o globalnim stadijumima moe se razloiti na
etiri pretpostavke, to emo iskoristiti prilikom opisa naina na koji se u okviru
pijaetanskog pristupa objanjava postojanje globalnih stadijuma.
Homegenost ponaanja na odreenom uzrastu direktna je posledica funkcionalne nadreenosti kognitivne strukture u odnosu na akcione sheme. S obzirom
da (a) kognitivna struktura odreuje formalne karakteristike akcionih shema, i (b)
da akcione sheme predstavljaju osnovno sredstvo miljenja u razliitim situacijama,
to znai da e sva ponaanja dece, bez obzira na problem ili fenomen o kome se
razmilja, posedovati odreeni niz zajednikih karakteristika. Ostale tri
pretpostavke objanjavaju se uzimanjem u obzir i razvojne i funkcionalne nadreenosti strukture u odnosu na akcione sheme. Naime, kada doe do kvalitativne
promene strukture to e dovesti do transformacije akcionih shema. Posledica toga
je da se deca, koja se nalaze na razliitim stadijumima, kvalitativno razliito
ponaaju u istim situacijama. Pored toga, promena u pogledu razliitih akcionih
shema odvijae se istovremeno poto su determinisane iz istog izvora. Vreme
potrebno za prelazak sa jednog stadijuma na drugi relativno je kratko zato to se
bazina promena, odnosno kvalitativna promena kognitivne strukture deava naglo
i zato to se promena na planu kognitivne strukture neposredno odraava i na
promenu akcionih shema.

Zanemarivanje sadraja
miljenja
Kao to se moe zakljuiti na osnovu izloenog modela, u pijaetanskom
pristupu naglasak je na optim, formalnim, najapstraktnijim karakteristikama
miljenja na odreenom stadijumu razvoja. Dakle, naglasak je na strukturalnim
karakteristikama miljenja, a sadraj o kome se misli je apstrahovan i na taj nain
njegova uloga je zanemarena. Ovo zanemarivanje sadraja, ini nam se, sasvim je
razumljivo kada se analizira teorijski model koji je izloen. Kao to se moglo videti,
osnovna determinanta koja odreuje mogunosti i ogranienja miljenja, kao i
opte karakteristike akcionih shema na odreenom stadijumu je kognitivna
struktura. U tako definisanom modelu zaista je manje vano o kom problemu ili o
kom fenomenu dete razmilja i koje konkretne akcije se organizuju u akcionu
shemu kada se ona formira da bi se postigla adaptiranost na specifinu situaciju.
Kako navodi Ivi (Ivi, 1992: 24): "Pijaetistika istraivanja nastoje da definiu
mali broj dubinskih kognitivnih struktura koje se primenjuju u reavanju razliitih
zadataka i razumevanju razliitih sadraja."

206

Horizontalno pomeranje: teorijska razmatranja

Empirijska evaluacija
Veliki broj istraivanja bio je usmeren ka evaluaciji pojedinih implikacija
opisanog modela, pri emu su u najveoj meri proveravane pretpostavke o homogenosti ponaanja i istovremenosti razvojnih promena. Pri tome, treba ukazati na
meusobnu povezanost ove dve pretpostavke kada je u pitanju njihova empirijska
evaluacija. Naime, ako bi se pokazalo da postoji heterogenost ponaanja dece na
odreenom stadijumu to bi bio nuan i dovoljan uslov da zakljuimo da postoji i
neistovremenost razvojnih promena.
Ispitivanja su uglavnom bila organizovana tako da deca koja pripadaju
odreenom stadijumu razvoja reavaju nekoliko zadataka pri emu svi ti zadaci, po
svojoj prirodi i zahtevima, mogu biti reeni pomou kognitivne strukture koja lei u
osnovi stadijuma na kojem se nalaze ispitanici. Polazei od opisanog modela, ako se
ispitanici nalaze na odgovarajuem stadijumu razvoja trebalo bi da uspeno
reavaju sve zadatke, a ukoliko se nalaze na nekom od ranijih razvojnih stadijuma
onda ne bi trebalo da ree ni jedan od zadataka. Ili, ako se pitamo koji nalazi ne bi
bili u skladu sa pretpostavkom o homogenosti mogli bismo izdvojiti sve nalaze koji
bi ukazivali da deca ne uspevaju da ree sve zadatke koji zahtevaju kognitivnu
strukturu specifinu za stadijum na kojem se ispitanici nalaze.
U okviru izvedenih empirijskih istraivanja demonstrirani su zaista brojni
rezultati ovog tipa. Zato emo samo kao ilustraciju navesti jedno od prvih i esto
citiranih istraivanja ovog tipa koje je izveo Elkind (1961). On je pokazao da deca
na razliitim uzrastima ovladavaju razliitim konkretno-operacionalim zadacima (sa
7-8 godina uspevaju da ree zadatak konzervacije koliine materije, sa 9-10
konzervaciju teine, a tek sa 11-12 konzervaciju zapremine). Slini rezultati
dobijeni su i u mnogim drugim istraivanjima (Katz & Beilin, 1976; Miller, 1976;
Ivi, 1990). ak je i sam Pijae dobio skoro identine rezultate kao i Elkind (Piaget,
1969).
U emu je nesklad navedene grupe nalaza i postavki koje proizlaze iz Pijaeove
teorije? Pre svega navedeni rezultati protivree pretpostavci o funkcionalnoj
nadreenosti kognitivne strukture kognitivnim shemama poto svi pomenuti zadaci
kojima se ispituje formiranje pojma konzervacije (konzervacija supstance, teine,
zapremine itd.) imaju identinu logiku strukturu. Naime na osnovu navedene
pretpostavke oekivalo bi se da e deca ispoljiti homogenost u ponaanju, tj. da
e dete koje uspeno reava jedan od ovih zadataka (bez obzira koji) takoe
uspeno reiti i ostale. Meutim, vidimo da to nije bio sluaj ni u Elkindovom
niti u istraivanjima drugih autora. Tako sreemo heterogenost tamo gde bi se na
osnovu Pijaeove teorije jedino homogenost mogla oekivati (Flavell, 1963).
Takoe rezultati pomenutog istraivanja sugeriu da se formiranje pojma
konzevacije supstance, teine i zapremine ne deava istovremeno ve da postoji
pomeranje u vremenu. Ovim je dovedena u pitanje pretpostavka o razvojnoj

207

A. Baucal, I. Stepanovi

nadreenosti strukture kognitivnim emama, tj. o simultanosti razvojnih promena

kognitivnih shema koje su deo iste kognitivne strukture.

Hipoteza o horizontalnom
pomeranju
S obzirom da su rezultati brojnih istraivanja bili nesaglasni sa predikcijama
Pijaeove teorije moralo je doi do njene modifikacije. Bilo je potrebno da se u
teorijski sistem uvede nova pretpostavka koja e omoguiti objanjenje empirijski
utvrene heterogenosti ponaanja i neistovremenosti razvojnih promena. I tako je
nastala hipoteza o horizontalnom pomeranju (horizontal dcalage)1.
Prilikom razmatranja ideje o horizontalnom pomeranju treba voditi rauna
da je sam Pijae bio nedosledan u njenoj upotrebi. Naime, u nekim radovima
(Piaget, 1969) "horizontalno pomeranje" Pijae koristi samo kao deskriptivni pojam
koji treba da oznai specifini fenomen - heterogenost ponaanja na zadacima koji
imaju istu logiko-matematiku prirodu. Meutim, u nekim drugim radovima
(Piaget, 1941, prema: Pinard & Laurendeau, 1969) Pijae je stavljao naglasak na
objanjenje ovog fenomena. Iz tog razloga potrebno je naglasiti da emo se u ovom
radu prevashodno baviti eksplanatornim aspektom ideje o horizontalnom
pomeranju, tj. hipotezom o horizontalnom pomeranju1.
Kao to se moglo videti, prvobitni model kognitivnog funkcionisanja i
razvoja je bio jednofaktorski. Naime, priroda kognitivne strukture je bila osnovni i
jedini faktor kojim Pijae objanjava mogunost, odnosno nemogunost dece da
ree odreeni zadatak. Da bi objasnio heterogenost ponaanja i neistovremenost
razvojnih promena Pijae, pored faktora prirode kognitivne strukture, uvodi jo
jedan faktor - specifini sadraj problema koji se reava. Dakle, HD hipotezom
tvrdi se da kognitivno funkcionisanje i razvoj zavise od dva faktora: prirode kognitivne strukture i specifinog sadraja problema na koji se primenjuje kognitivna
struktura.
Pri tome znaaj i uloga ova dva faktora nisu isti. Priroda kognitivne strukture
odreuje principijelnu mogunost da se ree problemi koji imaju odgovarajue
logiko-matematike karakteristike. Ukoliko dete poseduje kognitivnu strukturu,
koju zahteva zadatak koji reava, onda e ono u principu moi da rei dati zadatak,
ali ukoliko ne poseduje potrebnu kognitivnu strukturu onda ni pod kakvim uslovima
nee moi da rei dati problem. S druge strane, sadraj problema koji se reava
moe da modifikuje uspenost primene kognitivne strukture. Naime, po Pijaeu,
zadaci koji imaju istu logiko-matematiku prirodu, tj. logiku formu mogu da se
razlikuju po mnogim drugim karakteristikama - neki mogu da budu verbalni, drugi

1 U daljem tekstu hipoteza o horizontalnom pomeranju oznaavae se sintagmom HD

hipoteza.

208

Horizontalno pomeranje: teorijska razmatranja

neverbalni; neki mogu da se odnose na prirodne fenomene, drugi na socijalne

odnose itd. Jednom reju, zadaci mogu da se razlikuju u pogledu sadraja kojim se
"popunjava" odreena logiko-matematika forma. Ovi razliiti sadraju, po Pijaeu
"pruaju razliiti stepen otpora" (Piaget, 1941 : 270, prema: Pinard & Laurendeau,
1969) prilikom primene kognitivne strukture i na taj nain determiniu vreme koje
e protei od trenutka kada dete formira novu kognitivnu strukturu do trenutka
kada e biti sposobno da tu strukturu primeni u nekoj konkretnoj problemskoj
situaciji. Moe se rei da je pre uvoenja HD hipoteze priroda kognitivne strukture
bila nuan i dovoljan uslov za reavanje odreenog problema. Meutim, nakon
uvoenja HD hipoteze priroda kognitivne strukture ostaje nuan ali ne i dovoljan
uslov.

Kritika i odbrana
HD hipoteze
HD hipoteza se smatra jednim od najslabijih mesta Pijaeovog sistema i bila
je predmet estih kritika kako autora koji bi se mogli tretirati kao zastupnici
pijaetanskog ili nekog od neo-pijaetanskog pristupa, tako i onih koji su svoje
polazne pretpostavke pronalazili u alternativnim pristupima kognitivnom razvoju
(socio-kulturni, kognitivno-informacioni i bihejvioristiki pristup). Iz tog razloga,
prvo e se izloiti dve najee kritike HD hipoteze, a zatim pokazati da se HD
hipoteza ipak ne moe obesmisliti pomenutim kritikama, ve da je nuno njeno
empirijsko proveravanje.
Hipotezi o horizontalnom pomeranju najee se postavljaju dve zamerke:
(1) HD hipoteza zapravo i nije hipoteza poto se ovom hipotezom nita ne
objanjava, ve se radi o deskriptivnom pojmu koji na skraeni nain opisuje empirijske nalaze, (2) HD hipoteza je ad-hoc hipoteza.
Ad 1. Povodom zamerke da HD hipoteza ne predstavlja objanjenje ve
samo opis fenomena, smatramo da se moraju imati u vidu dva mogua znaenja
"horizontalnog pomeranja". Ve smo pomenuli da sam Pijae nije bio dosledan u
upotrebi ovog termina pridajui mu u nekim radovima deskriptivno, a u drugim
eksplanatorno znaenje.
Horizontalno pomeranje kao deskriptivni termin odnosi se na fenomen
heterogenosti ponaanja ispitanika na zadacima ija je logiko-matematika
struktura identina. Ovo zaista predstavlja opis empirijskih nalaza i prva zamerka bi
stajala u potpunosti da se Pijae zadrao samo na ovom znaenju horizontalnog
pomeranja.
Drugo znaenje je eksplanatorno po svojoj prirodi pa stoga o njemu
govorimo kao o hipotezi o horizontalnom pomeranju. Potvrdu da HD hipoteza
prevazilazi nivo deskripcije moemo dobiti naprosto analizirajui ono to ona tvrdi.
Naime, po ovoj hipotezi sposobnost deteta da rei odreeni problem determinisana

209

A. Baucal, I. Stepanovi

je od strane dva faktora (priroda kognitivne strukture i sloenost sadraja

problema) ime se zapravo nudi jedno mogue objanjenje empirijski utvrene
nehomogenosti ponaanja. Imajui ovo u vidu smatramo da je prvu zamerku koja
se postavlja HD hipotezi lako odbaciti.
Ad 2. Uzmemo li u obzir ovu kritiku neophodno je da razjasnimo ta se krije
iza termina ad-hoc hipoteza. On moe imati dvostruko znaenje. Moe se odnositi
na: (a) nain na koji je nastala hipoteza, ili (b) na prirodu hipoteze i njen odnos sa
drugim hipotezama koje ine odreeni teorijski sistem.
Kada se govori o nainu na koji je nastala neka hipoteza, ad-hoc hipoteze su
one koje se uvode naknadno u odreeni teorijski sistem i to tek kada se pokae da
postoje empirijski nalazi koji se ne mogu uklopiti u postojei sistem hipoteza. Ako
na ovaj nain razmatramo hipotezu o horizontalnom pomeranju moemo se sloiti
da se radi o ad-hoc hipotezi, poto je uvedena u teorijski sistem kao reakcija na
rezultate istraivanja koji su bili u suprotnosti sa Pijaeovim predikcijama
izvedenim iz prvobitnog jednofaktorskog modela. Meutim, na osnovu injenice da
je neka hipoteza naknadno uvedena u teorijski sistem ne moe se zakljuiti da ona
mora biti loa hipoteza. Da li je hipoteza dobra ili loa zavisi od njene prirode.
Tvrdnja da je hipoteza ad-hoc u pogledu svoje prirode to znai da se radi o
hipotezi koja je formulisana da bi se objasnili specifini empirijski nalazi, ali koja je
u neskladu sa nekim drugim hipotezama koje sainjavaju datu teoriju. U tom
sluaju ad-hoc hipoteze su hipoteze koje sa jedne strane reavaju problem specifinih empirijskih nalaza (stoga je njihova eksplanatorna mo veoma ograniena,
nekada samo na jedan fenomen), ali sa druge strane stvaraju probleme na planu
opte koherentnosti teorijskog sistema. Smatramo da se za HD hipotezu ne moe
rei da je ad-hoc hipoteza u ovom drugom smislu poto ona dodatno precizira i
razrauje poetni model uvodei drugi faktor i definiui meusobne odnose
izmeu dva faktora. Na taj nain, HD hipoteza ne unosi nesklad u teorijski sistem,
ve naprotiv, doprinosi njegovom daljem razvoju i boljoj usklaenosti sa korpusom
empirijskih nalaza.
Ipak, Pijaeovoj formulaciji HD hipoteze moe se uputiti zamerka da nije
dovoljno razraena i da Pijae nije dovoljno eksplicitno definisao sve ideje i
implikacije koje se implicitno sadre u HD hipotezi.

Razrada HD hipoteze
Uvodei HD hipotezu Pijae zapravo zamenjuje prvobitni jednofaktorski
model kognitivnog funkcionisanja dvofaktorskim. Dakle, po HD hipotezi kognitivna struktura determinie da li e dete u principu biti sposobno da rei odreeni
tip problema, a sadraj problema utie na proces primene kognitivne strukture na
konkretni problem.

210

Horizontalno pomeranje: teorijska razmatranja

Na taj nain Pijae je u svoj teorijski sistem implicitno uveo razlikovanje

izmeu kognitivnih potencijala (comptence) i kognitivnih postignua (performance). Pri tome, kognitivni potencijal se odnosi na tipove zadataka koje dete u
principu moe da rei, kao i na fenomene koje moe da razume, i, naravno, na
zadatke i fenomene koji ostaju "van domaaja" kognitivnih potencijala dece na
datom uzrastu. U Pijaeovom sistemu, kognitivni potencijali su determinisani jedino prirodom kognitivne strukture. Naime, kognitivna struktura je nadreena
akcionim shemama i u funkcionalnom i u razvojnom smislu, i stoga determinie
koja vrsta akcionih shema moe biti konstruisana tokom interakcije sa nekom
novom problemskom situacijom.
S druge strane, kognitivno postignue se odnosi na konkretno ponaanje i
uspenost realne dece prilikom reavanja odreenog zadatka pod specifinim
uslovima. Po Pijaeu, deca koja poseduju potreban kognitivni potencijal za
reavanje odreenog problema ne moraju nuno da budu uspena prilikom
njegovog reavanja. Naime, postoje brojni faktori koji mogu dovesti do toga da dete
ne uspe da rei odreeni zadatak koji je na nivou njegovih kognitivnih potencijala:
(a) karakteristike uslova u kojima se zadatak reava, (b) karakteristike zadatka koje
se ne odnose na njegovu logiku prirodu, (c) kognitivne karakteristike deteta koje
se ne odnose na njegove kognitivne potencijale, (d) vankognitivne karakteristike
deteta, pa ak i (e) karakteristike porodice, socijalnog sloja, drutva i kulture
kojima dete pripada i koji odreuju kontekst u kojem se dete razvija.
Definiui HD hipotezu Pijae u svoj sistem uvodi skup problema koji do
tada nisu bili relevantni za njegov pristup. Naime, prema Baucalu (1998) Pijae je
zapoeo istraivanja kognitivnog razvoja zbog uverenja da mu ta istraivanja mogu
pomoi da pronae empirijske odgovore na epistemoloke probleme zbog ega je
svoj pristup oznaavao kao genetika epistemologija. Iz perspektive genetike
epistemologije nije interesantno na koji nain realno dete (specifina grupa dece)
pod odreenim uslovima reava konkretan zadatak ili problem. Da bi se dolo do
podataka relevantnih sa stanovita genetike epistemologije moraju se izvriti neka
uoptavanja. Ta uoptavanja se odnose na zanemarivanje specifinih uslova u
kojima dete reava odreeni zadatak, karakteristika tog zadatka (sem njegove
forme, tj. logiko matematike strukture) kao i karakteristika subjekta koji reava
dati zadatak. Naime, za genetiku epistemologiju irelevantno je sve ono to se moe
objasniti varijabilnim, linim karakteristikama subjekta (individualno-psiholoke
osobenosti, specifine karakteristike kognitivnog sistema, specifine karakteristike
kognitivnih procesa datog subjekta, socijalni sloj kome pripada, socio-kulturni
kontekst u kojem se razvija itd). Genetiki epistemolog pokuava da izdvoji ono to
je univerzalno i vanvremensko u subjektu, ono to se moe tretirati kao
karakteristika oveka kao vrste, i njegovog kognitivnog usavravanja tokom
univerzalnog toka razvoja. Tako Pijae dolazi do logiko matematikih struktura
koje predstavljaju modele za ta opta, apstraktna svojstva. Pomenuta svojstva
predstavljaju ono to kao potencijal nosi svaki pripadnik ljudske vrste samom
injenicom da je ovek, i oznaavaju se terminom epistemiki subjekt. Na ovaj nain

211

A. Baucal, I. Stepanovi

uvedeno je razlikovanje izmeu epistemikog i realnog deteta, i specifikovana je

oblast problema kojim se bavi genetika epistemologija: univerzalni i vanvremenski
tok razvoja univerzalnih i vanvremenskih kognitivnih karakteristika epistemikog
subjekta (idealnog ili idealizovanog mislioca). Pijae i sam naglaava svoju
zainteresovanost za ovaj aspekt kognitivnog razvoja (Pijae, 1977, 1990, 1994).
Jedna od najeih kritika koja mu se upuuje upravo je vezana za prenebregavanje problematike koja se odnosi na povezivanje epistemikog subjekta sa
onim to se deava na planu ponaanja, sa realnim subjektom, odnosno za zanemarivanje plana postignua (Lourenco and Machado, 1996). Meutim definisanjem HD hipoteze i razmatranjem faktora koji, pored kognitivnog potencijala,
mogu uticati na postignue Pijae stvara prostor za "uvoenje" realnog subjekta u
svoju teoriju.
U prethodnom delu teksta uveli smo nekoliko distinkcija: prvobitni, jednofaktorski model naspram revidiranog, dvofaktorskog modela; kognitivni potencijali
naspram kognitivnih postignua; kognitivni razvoj epistemikog subjekta naspram
kognitivnog razvoja realnog deteta. Pri tome, treba imati u vidu da ove tri podele
nisu meusobno nezavisne. Naime, kada se govori o kognitivnom razvoju
epistemikog subjekta opisuju se razvojne promene u pogledu kognitivnih
potencijala i to je ono to nam nudi prvobitni, jednofaktorski model u okviru kojeg
samo priroda kognitivne strukture determinie kognitivno funkcionisanje i razvoj, a
na osnovu funkcionalne i razvojne nadreenosti u odnosu na akcione sheme. S
druge strane, kada se govori o kognitivnom razvoju realne dece onda se ne mogu
izbei svi oni faktori koji su apstrahovani da bi se dolo do epistemikog subjekta.
Kada se ti faktori uzmu u obzir onda se ustvari ispituje kognitivno postignue, a ne
vie kognitivni potencijali, a za tu vrstu istraivanja relevantan je dvofaktorski
model koji se uvodi definisanjem HD hipoteze.

Zakljuak
U prethodnom tekstu razmotrena je HD hipoteza - verovatno najsporniji
deo Pijaeove teorije koji su mnogi njegovi protivnici rado kritikovali. Dve najee
kritike koje su upuivane HD hipotezi su: (a) da se radi samo o "skraenom opisu"
dobijenih empirijskih podataka, a ne o hipotezi, i (b) da se radi o "ad-hoc" hipotezi
koja treba da "zakrpi" nesklad izmeu teorije i empirije. Ipak, na osnovu izvedene
analize zakljueno je da HD hipoteza nudi objanjenje dobijenih podataka, a ne
samo njihov "skraeni opis", i da ona dalje razrauje Pijaeov konceptualni sistem.
Meutim, HD se ne moe odbaciti samo na osnovu kritika koje su joj upuivane,
ve ona zahteva i zasluuje empirijsku evaluaciju.
Pijaeu se moe zameriti to to je ovu hipotezu samo skicirao i to nije
posvetio vie panje njenoj razradi i odreenju, kao i njenim teorijskim i empi-

212

Horizontalno pomeranje: teorijska razmatranja

rijskim implikacijama. Stoga, da bi bila mogua empirijska evaluacija HD hipoteze

bilo je neophodno da se preciznije analizira njeno znaenje.
U okviru analize ova hipoteza povezana je sa pojmovima comptence (sposobnost, kognitivni potencijal) i performance (upotreba sposobnosti i potencijala,
realizacija kognitivnih sposobnosti). Na osnovu ovog povezivanja utvreno je da
se HD hipoteza moe tretirati kao dvofaktorski model u kojem kognitivna
struktura, tj. stadijum razvoja na kojem se nalazi odreeno dete determinie koji tip
problema i zadataka, u odnosu na njihovu logiku formu, dete moe ili ne moe da
razume i reava, dok sadraj zadatka determinie u kojoj meri e biti lako ili teko
da se odreena kognitivna struktura primeni na odreeni sadraj.
Na taj nain HD hipoteza definisana je dovoljno precizno da postaje mogue
da se na osnovu nje izvedu pretpostavke o tome kako bi trebalo da se ponaaju
deca prilikom reavanja odreenog skupa zadataka. A time se otvara mogunost
empirijske evaluacije HD hipoteze.

Reference
Baucal, A. (1998): Kognitivni razvoj: Kognitivno-informacioni pristup. Beograd, Institut za
psihologiju.
Brainerd, C. J. (1978): The stage question in cognitive-development theory. The Behavioral
and Brain Sciences, 2, 173-213.
Elkind, D. (1961): Children's discovery of the conservation of mass, weight and volume:
Piaget replications study II. Journal of Genetic Psychology, 98, 37-46.
Flavell, J. H. (1963): The Developmental Psychology of Jean Piaget. New York, Princeton, D.
van Nostrand.
Flavell, J. H. (1971): Stage-related properties of cognitive development. Cognitive Psychology,
2, 421-453.
Ivi, I. (1990): Razvoj pojmova konzervacije. U: J. Miri (Ur.), Kognitivni razvoj deteta.
Beograd, Savez drutava psihologa Srbije.
Ivi, I. (1992): Teorije mentalnog razvoja i problem ishoda obrazovanja. Psihologija, XXV,
3-4, 7-35.
Katz, H., & Beilin, H. (1976): A test of Bryant's claims concerning the young child's
understanding of quantitative invariance. Child Development, 47, 877-880.

213

A. Baucal, I. Stepanovi
Klahr, D., & Wallace, J. G. (1976): Cognitive Development: an information-processing view.
LEA, New Jersey, Hillsdale.
Lourenco, O., & Machado, A. (1996): In Defense of Piaget's Theory: A Reply to 10
Common Criticisms. Psychological Review, 103, 1, 143-164.
Miller, S. A. (1976): Nonverbal assessment of conservation of number. Child Development,
47, 722-728.
Piaget, J. (1941): Le mcanisme du dveloppement mental et les lois du groupement des
oprations. Arch. Psychol., 28, 215-285.
Piaget, J. (1969): Intellectual Operations and Their Development. New York, Basic Books.
Pijae, . (1977): Psihologija inteligencije. Beograd, Nolit.
Pijae, . (1990): Psihogeneza saznanja i njeno epistemoloko znaenje. U: M. PjateliPalmarini (Ur.), Teorije jezika, teorije uenja: Debata izmedu ana Pijaea i Noama
Comskog. Sremski Karlovci, Izd. knji. Zorana Stojanovia.
Pijae, . (1994): Uvod u genetiku epistemologiju. Sremski Karlovci, Izd. knji. Zorana
Stojanovia.
Pinard, A., & Laurendeau, M. (1969): "Stage" in Piaget's Cognitive-Developmental Theory:
Exegesis of a Concept. U: D. Elkind & J.H. Flavell (Ur.), Studies in Cognitive
Development. New York, Oxford University Press.

Horizontal Displacement:
Theoretical Considerations
ALEKSANDAR BAUCAL
IVANA STEPANOVI
The basic aim of the study was to conduct a conceptual analysis of Piaget's hypothesis
on horizontal displacement (HD hypothesis). This part of theory has not been
sufficiently elaborated by Piaget himself and has been frequently criticized as the
weakest link in the Piaget's theory. Some basic concepts of the Piaget's theory (global
stage of cognitive development, cognitive structure and action patterns) and their
interrelations have been analyzed. However, these concepts failed to enable the
Piaget's theory to explain the finding that children with certain cognitive structure fail
to solve all tasks for which the given cognitive structure is needed. In other words,
there is a displacement in age when children become able to solve the tasks applying

214

Horizontalno pomeranje: teorijska razmatranja

the same logical forms, contradicting the prediction derived from the Piaget's basic
concepts. In order to correct the imbalance of theory and empirical findings, Piaget
sketches the basic idea of HD hypothesis. The basic objections to HD hypothesis
include its "brief description" of obtained information suggesting that it is only an ad
hoc hypothesis. Both objections have been analyzed and proven unfounded,
suggesting thus, that HD hypothesis has to pass an empirical test. In order to enable
the empirical evaluation of HD hypothesis the second part of the study contains a
derived analysis and precise elaboration of HD hypothesis. Thus, it has been
established that it can be treated as a bifactorial model where the cognitive structure
defines the cognitive potential of children (competence), while the problem itself
promotes or hinders the application of a certain cognitive structure on the given
problem (performance).

Key words: horizontal displacement, cognitive structure.

Gorizontaln sdvig:
teoreti~eskie rassmotreni
ALEKSANDR BAUCAL
IVANA STEPANOVI^
Osnovna cel to rabot - sdelat konceptualn analiz gipotez Pia`e
o gorizontalnom sdvige (HD gipoteza). Re~ idet o ~asti teorii,
nedostato~no razrabotanno samm Pia`e, kotoru ~asto podvergali
kritike i obozna~ali, kak samoe slaboe zveno teorii Pia`e. V pervo ~asti
stati proanalizirovan nekotore ishodne ponti teorii Pia`e
(globalna stadi kognitivnogo razviti, kognitivna struktura, shem
akcii), a tak`e i otno{eni me`du nimi. Odnako, polzus timi
pontimi, teori Pia`e ne smogla obsnit bol{oe ~islo slu~aev kogda
deti, imeie opredelennu kognitivnu strukturu, ne smogli re{it vse
zadani, dl kotorh nu`na danna kognitivna struktura. Inmi slovami,
suestvuet sdvig v otno{enii vozrasta, kogda deti stanovts sposobnmi
re{at vse zadani odno logi~esko form, ~to okazvaets protivopolo`nm predikacii, v{ed{e na osnovanii glavnh ponti Pia`e.
@ela annulirovat to nesoglasie me`du teorie i mpiri~esko
praktiko, Pia`e v~er~ivaet osnovnu ide HD gipotez. Est dva
osnovnh zame~ani otnositelno HD gipotez: 1) ona predstavlet sobo
tolko "sokroennoe opisanie" polu~ennh dannh; 2) re~ idet o ad hoc
gipoteze. Oba ti zame~ani podvergnut analizu, kotor pokazal, ~to oni
neuva`iteln i ~to HD gipotezu nu`no proverit mpiri~eski.
V celi obespe~eni mpiri~esko valvacii HD gipotez vo vtoro ~asti
to rabot proveden analiz i to~na razrabotka HD gipotez. Takim

215

A. Baucal, I. Stepanovi
obrazom obnaru`eno, ~to ee mo`no rassmatrivat, kak dvuhfaktornu
model, v kotoro kognitivna struktura opredelet kognitivn potencial
dete (competence), poka soder`anie problem obleg~aet ili zatrudnet
primenenie opredelenno kognitivno struktur k danno probleme
(performance).

Kl~eve slova: gorizontaln sdvig, kognitivna struktura.

216