Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

Svetska ekonomska kriza i budunost globalnih

korporacija
-seminarski rad-

Profesor:
Prof. dr. Dejan orevi

Student:
Vinja Mudri
Broj indeksa: MIM 11/14
Smer:Inenjer Menadmenta

Zrenjanin, 2014.

1. UVOD
Kriza je kroz istoriju evoluirala.U ekonomiji, pre pojave kapitalizma, postojala je kriza
oskudice jer je proizvodnja bila premalena da zadovolji potrebe. Pojavom kapitalizma u
Engleskoj poetkom 19 veka, kriza je promenila oblik.Postala je kriza izobilja ili kako je
Marks naziva kriza hiperprodukcije.A prva takva kriza javila se upravo u Engleskoj kolevci
kapitalizma, 1818. godine1.
Drugi teoretiari su se takodje bavili problemom hiperprodukcije pa je Engels slikovito
opisao krizne tokove kapitalizma: nain proizvodnje se buni protiv naina razmene i
raspodele dok je Furije zapisao izobilje postaje izvor bede i oskudice jer ba ono spreava
da se sredstva za proizvodnju i sredstva za ivot, pretvore u kapital2 .
Marks je period krize nazvao najvanijom fazom privrednog ciklusa. Posebno se bavio
izuavanjem sutine kapitalizma i postulatima na kojima je kapitalizam zasnovan. Uzroke
krize je naao u hiperprodukciji roba i hiperakumulaciji kapitala.Krize su uvek samo
trenutna, nasilna reenja postojeih suprotnosti, snane erupcije koje ponovo uspostavljaju
poremeenu ravnoteu. Nasuprot tome,savremena ekonomija smatra krize normalnom
pojavom u ekonomskom sistemu.Ne nastoji se boriti protiv njih ve im se prilagoditi. Pa tako
proces planiranja i predvidjanja buduih kretanja u ekonomiji predstavlja vaan deo u
savremenoj ekonomiji.
Svetska ekonomska kriza ima svoje korene u potpunom raspadu finasijskog sistema koji se
dogodio u drugoj polovini 2008. godine. Zapanjujua je brzina kojom se kriza proirila po
celom svetu i ozbiljnost njenog uticaja na sektore privrede pored finasijskog.Mnogo faktora je
odigralo znaajnu ulogu u izazivanju krize ,medjutim, glavni razlog Velike depresije je
kombinacija nejednake distribucije bogatstva i dohotka.Loa distribucija dohotka tokom
dvadesetih godina postojala je na mnogim nivoima. Postojanje neravnotee koncentracije
bogatstva stvorilo je nestabilnu ekonomiju. Regulatorni i strukturni nedostaci globalnog
finansijskog trita omoguili su transformaciju krize jedne zemlje u globalnu krizu
zahvatajui u prvom talasu industrijski najrazvijenije zemlje sveta, da bi u drugom talasu bile
zahvaene zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje sveta.Nekada prednost finansijskih trita,
njihov globalni karakter, sada u uslovima krize predstavlja najveu slabost. U uslovima
globalizacije prostor za iznalaenje reenja i izlaznih strategija je suen, kako se stepen
heterogenosti trita u svetu drastino smanjio. Kriza je donela mnogo nevolja neoekivano
dubok pad proizvodnje, jednako markantan rast nezaposlenosti, serije bankrotstava i naglo,
gotovo trenutno topljenje bogatstva kakvo nije zabeleeno u poslednjih sedamdesetak godina
Krizom zahvaena drutva raspolau svim materijalnim, pa u globalnom smislu i
finansijskim, resursima potrebnim za postizanje znatne, oigledno neophodne dodatne
proizvodnje.Tu su nezaposleni ljudi, neiskorieni kapaciteti, akumulirane sirovine i
reprodukcioni materijali, univerzalno vidljive mogunosti za proizvodnju dodatnih sirovina
ako bi se (i kada) za njima ukazala potreba..., a te toliko potrebne proizvodnje, koja bi kao
dragoceni nusprodukt donela i jednako vano poveavanje zaposlenosti, jednostavno nema. I
ne zna se pouzdano kad bi mogla da se pojavi.

1
2

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_recessionsmiji.
Dragii D., Ili B., Medojevi B., Pavlovi M., Osnovi ekonomije, Zavod za udbenike, izdanje 2005.

2. UZROCI NASTANKA EKONOMSKE KRIZE

Sadanja ekonomska kriza predstavlja izazov neoklasinoj ortodoksiji i neoliberalizmu, a
razumevanje njenih uzroka i mehanizama sluie kao prevencija za nastanak i spreavanje
ekonomskih kriza velikih razmera u budunosti.Sve vie se izdvaja miljenje da je svetska
ekonomska kriza posledica politike vodjene na osnovu teorije neoklasinih ekonomista3.
Nastankom finasijske krize koja prerasta u ekonomsku krizu dolazi do pada line i
investicione potronje i pada nezaposlenosti. Zbog toga je drava bila prinudjena da preduzme
mere za podsticanje agregatne tranje, ublaavanje pada proizvodnje i zaposlenosti,
podsticanje poverenja u institucije sistema itd.
Velika depresija 30-ih godina XX veka u SAD, nastala je nakon perioda prosperiteta, tokom
kojeg su industrijske zemlje nastojale da se vrate na nivo privredne stabilnosti pre i svetskog
rata.Nakon kratkotrajne recesije od 1920. godine. Poveava se potronja stanovnitva, koja je
pokreta proizvodnje, a finansirala se uz pomo kredita. Odobreni krediti su imali
pekulativni karakter, jer se sadanja potronja finansirala na bazi rastuih anticipiranih
prihoda. Osnivanje Sistema federalnih rezervi (Fed) tj. institucije koja ima za cilj da
kontrolie ponudu novca i inflaciju, doprinelo je miljenju da kapitalizam kao sistem sa
slobodnim preduzetnikim duhom, vie nee periodino bolovati od kriza i depresija.Fed je
omoguio neophodnu likvidnost, tako da su berzanski pekulanti smelo preduzimali
visokorizine poduhvate,pri emu su ostvarivali velike profite,a u sluaju pogrenih
poduhvata,gubici su bili socijalizovani.
Sklonost pekulisanju na amerikom tritu posebno je dola do izraaja na tritu nekretnina
na Floridi, gde su za trgovinu zemljitem banke masovno odobravale kredite. Smanjio se
obim kredita odobren preduzeima u industriji, dok je poraslo investiranje banaka u poslove
sa nekretninama, koji su imali pekulativni karakter4.Uglavnom se veina istoriara
ekonomske misli slazu da je monetarna politika SAD-a bila na poetku kljuni faktor za
otpoinjanje krize.Pored ovako pasivne monetarne politike sprovodjena je i pasivna fiskalna
politika, sve do uvodjenja Nju dila 1933. godine, koji je predstavljao ekonomski plan za
izlazak iz krize.
U akademskim krugovima, sa pojavom Kejnsove Opte teorije zaposlenosti, kamate i
novca, za krizu su okrivljeni pekulanti i pogreno vodjena ekonomska politika,tako da je
odbaena samoregulativnost trita i prednost data dravnoj intervenciji. Medutim, Milton
Fridman se nije slagao sa stavom o znaajnoj ulozi pekulanata, niti sa stavom da je depresiju
izazvala nestabilnost koja je svojstvena trinoj ekonomiji5.Posle 2000. godine raste
interesovanje domacih i stranih investitora za rastue trite nekretnina u SAD-u.Ogroman
kapital se sliva na ovo trite iz razvijenih zemalja Evrope, Kine, Indije, zemalja izvoznica
nafte i azijskih zemalja koje su beleile rastue suficite. Jeftini eksterni izvori finansiranja su
usmereni na hipotekarne kredite,koji su omoguavali kupovinu novih ili refinansiranje
postojeih nekretnina. Hipotekarni krediti su u poetku finansirali kredite za sopstvene
potrebe. U poetku su bile fiksne kamatne stope na veoma niskom nivou, a zatim prelaze na
reim plivajuce kamatne stope, koja se formira prema uslovima na finansijskom tritu. To su

D Arcy, S.J. (2008). The Financial Crisis: Background, Onset, Economic

Crisis and Radical Responses, http://www.zmag.org/rnet/wiew Article/10249
4
Radonji, O. (2009). Uzroci tekue globalne finansijske krize, www.nspm.rs
/tabela/ ekonomska-politika/5.html? alphabet=1 16.08.2009
5
Friedman, M. Kapitalizam i sloboda, Global buk, Novi Sad, 1997.

tzv. subprime krediti6. Ove kredite su uglavnom uzimali klijenti koji nisu imali velike
dohodke. Poveala se kupovna mo zajmoprimaca sto je izazvalo poveanje tranje za
nekretninama. Ukupan dug u SAD rastao je mnogo bre od ekonomske aktivnosti. U periodu
od 2002-2006. godine, nivo duga u SAD-u je porastao za vie od 8 hiljada milijardi $, dok je
GDP u istom periodu porastao za 2,8 hiljada milijardi $7. Sve veci broj dunika nije bio u
mogunosti da izmiri svoje obaveze, pa se ili dodatno zaduivao, ili je refinansirao svoj
kredit. Gubici su poceli da se nagomilavaju i veliki broj zajmoprimaca,a zatim i banaka je
bankrotirao. Kriza je zapoela na hipotekarnom finansijskom tritu, ali se vrlo brzo proirila
na ceo finansijski sektor i na ostale sektore u privredi SAD. Paralelno, kriza se prelila van
granica SAD, pre svega u Evropu ije banke su aktivno uestvovale na hipotekarnom tritu
SAD. Privrede razvijenih zemalja je zahvatila ekonomska kriza koja se po intenzitetu i brzini
irenja moe uporediti sa Velikom depresijom.
Vlade mnogih zemalja smatraju da je nedovoljna agregatna tranja glavni uzrok nastanka
ekonomske krize, koja je zapoeta u SAD 2007. godine.Mnogi poznati ekonomisti, kao to su
Krugman, tiglic, Vade, Bernanke, Romer8 i drugi smatraju da je sadanja kriza izazvana
nedovoljnom tranjom. S druge strane su teoretiari, kao to su Tejlor, Minski i drugi, koji
tvrde da prekomerna agregatna aktivnost obino prethodi recesiji. Nasuprot predstavnicima
intervencionizma, zastupnici trinog funkcionisanja privrede smatraju da dravne strukture i
regulatorne institucije nikada ne mogu da raspolau dovoljnom kolicinom relevantnih
informacija, kako bi bile u stanju da spree nastanak krize.Zato zastupnici liberalnog koncepta
smatraju da kriza nije prouzrokovana injenicom da je trite zakazalo, vec smatraju da je
zakazala politika vlade. Otuda navodi iz Financial Times-a: ova kriza je u prvom redu
prouzrokovana ekonomskom politikom, a ne finansijskim pekulacijama ... Iako se veina
ekonomista ne slae sa uzrocima tekue krize, neosporno je da se kriza smatra dugoronom
razornom i globalnom.

Vujovic, D.( 2008).Globalna finansijska kriza - poruke i pouke za kasne,

tranzicione privrede, Ekonomika preduzeca, vol. 56, br. 1-2, , s. 28-38,
scindeks, nb.rs/article. asph?= 0353 - 443X0802028V
7
Smiley, G.(2008) .Great Depression, The Concise Encyclopedia of
Economics, Library Economics Liberty,www.econlib.org/library
8
Stojanov, D., Kandzija, V.,(2009).Contemporary Economists Lost in the Fog
of Economic Crisis, Economic Policy and Global Recession, Beograd, s. 1-12