ABC analiza u preduzeu d.d.

Sombormlin Sombor

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

SADRAJ
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. . . .
1. Opis posmatrane organizacije
1.1. Kratak istorijat organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2. Organizaciona struktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.3. Proizvodni program i obim proizvodnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.4. Broj zaposlenih i kvalifikaciona struktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. Tehnoloko - tehniki opis procesa proizvodnje
2.1. Predmeti rada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2. Tehnoloka ema procesa proizvodnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3. Opis tehnolokog postupka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .
2.4. Specifikacija mainsko - tehnoloke opreme koja uestvuje u
procesu proizvodnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.5. Dispoziciona raspored prostorija (pogona), maina i tehnike
opreme - LAYOUT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. Analiza programa proizvodnje
3.1. Koliinska analiza i ABC analiza prema koliini pojedinih
proizvoda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2. Vrednosna analiza i ABC analiza prema ostatku dohotka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3. Ukupna ABC anliza za navedena dva kriterijuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.4. Analiza dobijenih rezultata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2
2
3
3
6
7
9
10
12
13

15
16
16
16

4. Predlozi za poboljanje i razvoj (tehnologije, proizvoda,

kadrova,upravljanja, marketinga, radnih uslova, poslovne saradnje) . . . . . . . . .. .. ..........17
5. Prilozi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Goran Marinkovi

18

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

UVOD
U ovom radu e biti obraeni osnovni pojmovi o kojima bi trebalo voditi rauna
prilikom posmatranja odnosno upravljanja odreenim preduzeem. Sistematski su prikupljeni
i navedeni podaci o preduzeu d.d "Sombormlin" Sombor koje je jedno od retkih koje i danas
u uslovima loe trine ekonomije uspeva da posluje sa dobitkom i da proiruje i obogauje
svoj proizvodni program. Podaci prikazani u ovom radu su za 2002. godinu.

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

1. Opis posmatrane organizacije
Adresa: D.D. "Sombormlin", Stapatski put bb
1.1. Kratak istorijat organizacije
Somborski mlin je mlin duge tradicije. Poeo je sa radom davnih 60-tih godina. 1963.
godine je izgraen i puten u rad silos, a izgradnja mlina se zavrava 1968. godine kad i
poinje sa radom.
Osnovan je kao preduzee "itocoop" Sombor u iji sastav ulaze mlinovi : "Zvezda" i
"Paramlin" Sombor, "Partizan" Kljaievo, "Jadran" Riica, "Jedinstvo" Mileti, "Sloga"
Stanii i "Sloboda" Bezdan. 1976. godine transformie se u RO "Mlinarstvo" Sombor, a od
1993. godine pa do danas uspeno posluje kao "Sombormlin " Sombor.
"Sombormlin" se bavi:

Skladitenjem i suenjem penice i ostale zrnaste robe.

Mlevenje i ljutenje itarica.
Proizvodnja svih vrsta brana, nenemenskih smea i ostalih mlinarskih
proizvoda.
Prometom itarica i mlinskih proizvoda.
Laboratorijskim uslugama.

Ukupan kapacitet skladinog prostora iznosi 20.000 tona zrnaste robe. Dnevno se
preradi 120 tona penice da bi na trite izalo 80 - 100 tona brana i 20 - 50 tona ostalih nus
proizvoda - stono brano i urodica.
Pored svih tipova brana u proizvodni program "Sombormlin"-a ulazi i 12 vrsta
testenina, 3C mekinje za ljudsku ishranu, prene penine klice kao i riblja hrana
"Somborka".
"Sombormlin" ima razvijeno trite sa stalnom tendencijom daljeg irenja to se
ostvaruje proizvodima dobrog kvaliteta, a to potvruju brojna priznanja i medalje dobijene na
Novosadskom sajmu.

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

1.2. Organizaciona struktura

Organizaciona struktura "Sombormlina" data je slikom:

Slika 1. Organizaciona struktura preduzea Sombormlin dd

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

1.3. Proizvodni program i obim proizvodnje
Osnovna sirovina za sve proizvode je penica.
Penica (Triticum) je itarica koja se najvie gaji. Znaajan broj vrsta penice sa vie
sorti i varijateta mogu se svrstati u tri grupe:
Tvrde penice (Triticium durum), koje se odlikuju staklastim prese- kom zrna i
visokim sadrajem proteina.
Meke penice (Triticium vulgare), koje se odlikuju delimino staklastim
presekom zrna i manjim sadrajem proteina.
Engleski penice (Triticium turgidum), koje se odlikuju potpuno branastim
izgledom i malim sadrajem proteina.
Tvrde penice se upotrebljavaju za proizvodnju testenina, meke za proizvodnju hleba,
a engleske za prizvodnju keksa i skroba.
Struktura i sastav peninog zrna
Zrno penice je duguljasto, zaobljeno sa lene strane, a ima urezanu brazdu odnapred.
Na vrhu zrna uoavaju se fine dlaice, koje se nazivaju etka ili brada.
Na uzdunom preseku zrna uoavaju se sledei delovi: ljuska, endosperm i klica.
Ljuska - Ovaj deo zrna predstavlja 16 - 20% ukupne mase zrna. Obuhvata 6 razliitih
tankih slojeva. Sastavljena je od sirove celuloze sa nekim mineralnim materijama.
Endosperm - Endosperm predstavlja glavnu masu zrna 81 - 83%, a time i glavnu
masu skroba i proteina zrna. Endosperm je veoma bogat skrobom iji sadraj raste od

1
2
3
4

1. Brada
2. Ljuska
3.
Aleuronsk
i sloj

Slika 2. Struktura peninog zrna

periferije ka sredini, dok istovremeno koliine proteina, mineralnih materija, vitamina
i sirove celuloze opadaju. Zbog toga su koliine pepela, a i sirove celuloze u branu,
pokazatelji stepena ekstrakcije zrna i endosperma. Pri mlevenju zrna u brano prelazi deo
ljuske, tj. sirove celuloze, a time i mineralnih materija i to vei ili manji zavisno od toga da li
se eli dobiti tamnije ili svetlije brano.
Klica - se nalazi pri osnovi zrna, na lenoj strani, predstavlja 2,5 - 3,8% mase zrna.
Bogata je uljem, proteinima, eerom, mineralnim materijama, vitaminima rastvorljivim u
mastima, kao i vitaminima grupe B i provitaminima vitamina D. Zbog velikog sadraja ulja,
koje brzo uegne, klica se pri mlevenju uklanja.

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

Od penice u D.D. "Sombormlin" se prave sledei proizvodi:
Brano tip-400
Brano tip-500
Brano tip-850
Namensko brano za kvasna testa
Namensko brano za baki polubeli hleb
Griz
Stono brano
Urodica
Penino brano - Dobija se mlevenjem mlinski pripremljene penice. Penica se
priprema ienjem od sitnih primesa, pomou trijera, sita, duvaa i dr., pranjem od blata i
praine vodom koja sa zrna uklanja i mokroorganizme i, najzad, podeavanjem vlanosti.
Vlanost penice se podeava dovoenjem penice u dodir sa odgovarajuom koliinom vode.
Vlaenjem ljuska postaje ilava, pa se pri krupljenju lako odvaja od jezgra i uklanja, umesto
da se lomi u sitan prah, koji bi prelazio u brano. Obrnuto, jezgro vlaenjem stie svojstvo da
se lako krupi i melje.
Pripremljena penica se u mlinu prerauje u brano proputanjem izmeu serije parova
valjaka, najpre ilebljenih, a zatim glatkih. Poto je odstojanje izmeu valjaka u svakom
narednom paru sve manje, zrno se najpre krupi u sve sitnije estice, koje se pomou
odgovarajuih sita sortiraju u frakcije. Istovremeno se klice i dobar deo ljuske izdvajaju i
uklanjaju. Daljim usitnjavanjem i uklanjanjem zaostale ljuske dobijaju se razni tipovi brana.
Proizvedeno brano se ostavlja da odlei radi sazrevanja najmanje 15 dana. Pri duem stajanju
brano dobija bolja svojstva i postaje belje.Mlinski proizvodi se dele na tipove, a ovi
predstavljaju umnoak procentnog sadraja pepela sa 1000 (na primer penino brano koje
sadri 0.4% pepela oznaava se kao penino brano tip-400).
Penini griz se dobija mlevenjem jezgra peninog zrna.
Stono brano (mekinje) se dobija izdvajanjem ljuske i klice.
Urodica se dobija izdvajanjem lomljenog ita prilikom pripreme.
Testa se dobijaju meanjem peninog griza ili brana sa vodom i nekim aditivima, njihovim
oblikovanjem i suenjem.Testenine najboljeg kvaliteta dobija se iz griza od tvrdih penica
bogatih proteinima. Griz se mea sa neto manje vode, tako da se intenzivnim meanjem mase
dobija vrsto, ali homogeno testo. Oblikovanje se vri potiskivanjem testa kroz cevaste
kalupe, ili "tampanjem", pa se tako dobijaju cevaste ili ploaste testenine.
U D.D. "Sombormlin" proizvode se sledee testenine kao dodatni program :
Fidelina
- rezanci za paprika duine 5 cm.
Flekice
- kvadratii stranice oko 1 cm.
Ringlice
- kruii prenika 0,5 cm.
Rezanac
- tanki rezanci za supu duine 5 cm.
Spirala
- spiralno testo duine 3 cm prenika 1 cm.
Puii
- polutorusi duine 2 cm

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

Iz stonog brana dobijaju se sledei proizvodi:

Mekinje za ljudsku ishranu ( 3C )
Klivit - penine klice, zamena za orahe
Somborka - hrana za primamljivanje riba.

Osnovne zavisnosti strukture/koliina proizvoda:

Redni Naziv proizvoda
br.
1
2
3
4
5
G1
6
7
8
G2
9
10
G3
11
12
G4
13
14
G5
15
16
17
18
19
20
21
22
23
G6
24
25
26
27
G7
28
29
G8

Brano tip-400

Ukupno
Brano tip-500

Ukupno
Brano tip-800
Ukupno
Namensko brano
za kvasna testa
Ukupno
Namensko brano za
baki polubeli hleb
Ukupno
Griz

Testa: Fidelina
Flekice
Ringlice
Rezanci
Spiralice
Puii
Ukupno
Stono brano
Klivit
Somborka
3C
Ukupno
Urodica I klasa
Urodica II klasa
Ukupno
Ukupno

Goran Marinkovi

Pakovan Proizvodnja Troskovi Cena

je [kg]
[t/god]
proizv. [din/kg]
[din/kg]
50
497
1.50
3.3
25
993
1.60
3.6
5
50
1.70
4
2
50
1.75
4.2
1
66
1.80
4.3
1656
8.35
19.4
50
10226
1.10
1.66
25
4562
1.30
1.82
1
944
1.51
2
15732
3.91
5.48
50
320
0.70
1.2
25
202
0.85
1.4
522
1.55
2.6
50
1049
1.20
2
2
1711
1.40
2.7
2760
2.60
4.7
50
287
0.90
1.55
25
265
1.10
1.85
552
2.00
3.4
25
12
1.40
2
5
6
1.55
2.2
1
2
1.60
2.3
0.25
4
6.80
10
0.25
2.4
6.75
10
0.25
2.6
6.82
10
0.5
15
6.84
10
0.5
3
6.79
10
0.5
3
6.72
10
50
45.27
66.5
30
5795
0.40
1
0.25
0.05
7.40
12
1
0.08
10.20
16.5
0.25
0.035
5.70
8
5795.165
23.70
37.5
30
170
0.30
1
30
70
0.20
0.8
240
0.50
1.8
27307.17
87.88
141.38

Ostatak
prihoda
[din/kg]
1.8
2
2.3
2.45
2.5
11.05
0.56
0.52
0.49
1.57
0.5
0.55
1.05
0.8
1.3
2.1
0.65
0.75
1.4
0.6
0.65
0.7
3.2
3.25
3.18
3.16
3.21
3.28
21.23
0.6
4.6
6.3
2.3
13.8
0.7
0.6
1.3
53.50

Godinji
ostatak
[din/god]
894600
1986000
115000
122500
165000
3283100
5726560
2372240
462560
8561360
160000
111100
271100
839200
2224300
3063500
186550
198750
385300
7200
3900
1400
12800
7800
8268
47400
9630
9840
108238
3477000
230
504
80.5
3477814.5
119000
42000
161000
19311412.5

God. ost.
prihoda
[%]
4.63
10.28
0.60
0.63
0.85
17.00
29.65
12.28
2.40
44.33
0.83
0.58
1.40
4.35
11.52
15.86
0.97
1.03
2.00
0.037
0.020
0.007
0.066
0.040
0.043
0.245
0.050
0.051
0.56
18.0
0.001
0.003
0.000
18.0
0.62
0.22
0.83
100.00

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

1.4. Broj zaposlenih i kvalifikaciona struktura

D.D. "Sombormlin" trenutno zapoljava ukupno 121. radnika. Kvalifikaciona struktura je
izdeljena u 8 grupa:
grupa
I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII

stepen strune spreme

Ne zahteva se strunost
Struna osposobljenost (6 meseci)
Struna osposobljenost (1 godina)
Srednje obrazovanje (2-3 godine)
Srednje obrazovanje (4 godine)
VKV radnik
Vie obrazovanje
Visoko obrazovanje

3.3

7.5

6.6

broj radnika
8
6
47
22
21
4
4
9

procenat
6.6
5
38.8
18.2
17.3
3.3
3.3
7.5

3.3

17.3

38.8

18.2

I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII

Najvei procenat radnika su priueni radnici i radnici sa trogodinjom srednjom kolom posle
kojih slede radnici sa IV-tim stepenom strune spreme. Tek mali procenat su VKV radnici koji
vre ulogu efova odeljenja, a rukovodee funkcije obavljaju radnici sa viim i visokim
stepenom obrazovanja. Ne kvalifikovani ranici su istai i spremaice, dok su portiri sa
obrazovanjem koje traje 6 meseci.
U d.d. "Sombormlin" radi od 220 - 240 dana godinje. Neradni dani su:
razlog zbog kojeg se ne radi
Neradna nedelja
Neradna subota
Dravni praznici
Remont
Ukupno

Goran Marinkovi

broj dana
48
45
12
30
135

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

Subotom i nedeljom se ne radi, sem u doba etve, tj. prijema penice.
Radi se u dve smene, s tim da se pri prijemu sirovina (doba etve) radi u tri smene. Radni dan
traje 8 asova, a smene su rasporeene na sl. nain:
smena
I
II
III

vreme
0700 h - 1500h
1500h - 2300h
2300h - 0700 h

Broj radnika koji rade direktno u proizvodnji je 90 tako da kapacitet radne snage iznosi:
~ asova

KRS = 8 230 90 = 165600

godi[ nje
Tehniki kapacitet mlina je :

KSRT = 24 365 = 8760

~asova
godi{nje

Mlin radi 16 asova dnevno to znai da je koristan kapacitet mlina:

KRSK= 16 230 = 3680

Goran Marinkovi

~asova
godi{nje

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

2. Tehnoloko - tehniki opis procesa proizvodnje

2.1. Predmeti rada
Predmet rada predstavlja sirovinu ili poluproizvod koji se obradom pretvara u gotovi
proizvod. Obrada se vri pomou sredstava rada, odnosno maina i alata.
U konkretnoj fabrici, postoje sledei predmeti rada:
tvrde penice se upotrebljavaju za proizvodnju testenina,
meke za proizvodnju hleba,
a engleske za proizvodnju keksa i skroba.
Gore navedeni predmeti rada su primarne sirovine koje se nabavljaju, delimino sa domaeg
trita, a delimino i iz inostranstva.

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

2.3. Opis tehnolokog postupka proizvodnje

Organizaciona struktura "Sombormlina" data je IN-OUT dijagramom
1. Kolska vaga - vri se kvantitativna kontrola sirovina (itarica) i gotovih proizvoda.
Maksimalno optereenje koje vaga moe da izmeri je 20 tona.
2. Silos - vri se skladitenje sirovina i njihovo uvanje do dalje prerade. Sastoji se od 8
zasebnih silosa svaki kapaciteta 2500 tona, tako da ukupan skladitni kapacitet iznosi 20.000
tona.
3. Suara - vri se suenje sirovina, ukoliko je to potrebno, do one vlage u zrnu koja
obezbeuje sigurno skladitenje na dui period bez naruavanja tehnolokog
kvaliteta.Dozvoljena vlaga u zrnu koja obezbeuje ovako skladitenje je 12% - 14%.
Kapacitet suare je 80t dnevno.
4. Mlin - vri se prerada sirovina tj. penice do finalnih proizvoda - razne vrste brana.
Kapacitet je 120 tona dnevno.
5. Magacin - magacin gotovih proizvoda u kome se vri skladitenje i uvanje uvreenih
gotovih proizvoda. Kapacitet magazina je 3000 t gotovih proizvoda.
5a. Linija sitnog pakovanja - nalazi se u sklopu magacina i na njoj se vri pakovanje
brana u ambalae od 1, 2 ili 5 kg.
5b. Linija testa - vri se proizvodnja raznih vrsta suenih testenina. Kapacitet ove
linije je 140 kg dnevno, a radna snaga na ovoj liniji su uglavnom invalidi rada.
6. Upravna zgrada - ovde je smeteno rukovodstvo i knjigovodstvo.
7. Laboratorija - vri se kontrola kvaliteta u svim etapama tj od sirovine u silosu do gotovog
proizvoda u mlinu i magacinu.
8. Radionica - smetena je oprema potrebna slubi odravanja za nesmetano funkcionisanje.
IN-OUT dijagram

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

3. Analiza programa proizvodnje

3.1. Koliinska analiza i ABC analiza prema koliini pojedinih proizvoda

Godinja proizvodnja(t)

Koliinska analiza
18000
16000
14000
12000
10000
8000
6000
4000
2000
0
G1

G2

G3

G4

G5

G6

G7

G8

Grupa proizvoda
Koliinska analiza daje zavisnost asortimana proizvoda i njihove koliine. U ovom
sluaju vidimo da se najvie proizvode proizvodi iz grupe G 2 tj. brano tip-500, pa zatim
proizvodi grupe G7 tj. stono brano, a najmanje se proizvode proizvodi grupe G 6 tj. griz i
preraevene griza u obliku raznih testa.

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

3.2. Vrednosna analiza i ABC analiza prema ostatku dohotka

Vrednosna analiza

Ostatak prihoda (din/god) 106

9
8
7
6
5
4
3
2
1
0

Godinji ostatak prihoda (%)

G1

G2

G3

G4

G5

G6

G7

G8

Grupa proizvoda

Vrednosna analiza daje zavisnost strukture i ostatka prihoda tj. govori koliko ostatka
prihoda daje odreena vrsta proizvoda. Kao to je realno i oekivati najvie prihoda se
ostvaruje od grupe proizvoda koja se najvie proizvodi tj G2. Zanimljivo je da je grupa G1
koja je etvrta po koliini koja se proizvodi ovde znaajan inilac to znai da je ostatak
prihoda po jedinici prizvoda vei.

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

Kumulativni dijagram

100%
80%
60%
40%
20%
0%
G2 G7 G1 G4 G5 G3 G8 G6

ABC analizom programa proizvodnje dolazimo do sledeih podataka: grupa proizvoda kojima
treba posvetiti posebnu panju jesu proizvodi grupe A. To su G2, i G7 koji nose 62.33 %
ukupno ostvarenog prihoda.
Grupi B pripadaju proizvodi G1 i G4 sa 32.86 % ukupno ostvarenog prihoda. Oni sa
stanovita poslovanja preduzea predstavljaju polje na kome postoji velika mogunost
inoviranja.
U proizvode grupe C spada samo proizvod G 3, G5, G6 i G8 koji donose 4.81 % ukupno
ostvarenog prihoda. Proizvodi iz C grupe se proizvode u malim koliinama, jer su zahtevi
trita mali kao u sluaju brana tip-850 i brana za baki polubeli hleb, zbog neizbenog
postojanja zrna loijeg kvaliteta (urodica). to se tie griza i testenina oni se ne proizvode
mnogo zbog malih kapaciteta maina, a i to je samo usputna delatnost koja zapoljava
delimine invalide rada.
Zasebne analize su zanimljive samo u grupama G 1 i G6, jer one sadre vie proizvoda.
U ostalim grupama se prouavanjem tabele mogu izvui potrebni zakljuci o raspodeli
proizvodnje.

Godi{nja proizvodnja (t)

3.3. Ukupna ABC anliza za navedena dva kriterijuma

3.3.1.Grupa G1

Goran Marinkovi

Koliinska analiza

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

1200
1000
800
600
400
200
0
50 kg

25 kg

5 kg

2 kg

1kg

Grupa proizvoda
Koliinska analiza daje zavisnost asortimana proizvoda i njihove koliine. U ovom
sluaju vidimo da se najvie proizvode proizvodi pakovani u ambalau od 25 kg, pa zatim
proizvodi u ambalai od 50 kg, a najmanje se proizvode proizvodi u ambalai 2 i 5 kg.

Ostatak prihoda [din/god] 103

Vrednosna analiza
2500
2000
1500
1000
500
0
50 kg

25 kg

5 kg

2 kg

1kg

Godi{nji ostatak prihoda za G1

Grupa proizvoda

[%]

Vrednosna analiza daje zavisnost strukture i ostatka prihoda tj. govori koliko ostatka
prihoda daje odreena vrsta proizvoda. Kao to je realno i oekivati najvie prihoda se
ostvaruje od grupe proizvoda u ambalai od 25 , pa zatim od 50 kg. Zanimljivo je da je se
proizvodi ista koliina u ambalai od 5 i 2 kg vei prihod se ostvaruje na proizvodu
pakovanom u ambalau od 2 kg.

Goran Marinkovi

Kumulativni dijagram

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
25 kg

50 kg

1 kg

2 kg

5 kg

Grupa proizvoda
U grupu A bi se svrstalo samo pakovanje od 25 kg koje donosi 61% prihoda u grupi.
Pakovanje od 50 kg spada u grupu B sa 26% prihoda, dok ostala pakovanja 1, 2 i 5 kg spadaju
u grupu C.
Zakljuak za G1:
Posebnu panju treba posvetiti pakovanju od 25 kg jer se pokazalo da je potranja
velika i zato to donosi velik ostatak prihoda. Ne treba menjati obim proizvodnje pakovanja
od 50 kg. Dok bi se za sitna pakovanja obim proizvodnje trebao smanjiti, jer iako donose vei
ostatak prihoda po kilogramu potranja trita za njima je nedovoljna.
3.3.2. Grupa G6

Godinja proizvodnja [t]

Koliinska analiza
16
14
12
10
8
6
4
2
0
25kg 5 kg 1 kg

fid

flek

ring

Grupa proizvoda

Goran Marinkovi

rez

spir

puz

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

Ubedljivo najvie se proizvode rezanci i griz u pakovanju od 25 kg. Ostali proizvodi
se proizvode u znatno manjim koliinama

50
45
40
35
30
25
20
15
10
5
0

103

Ostatak prihoda [din/god]

Vrednosna analiza

25kg 5 kg 1 kg

fid

flek

ring

rez

spir

puz

Grupa proizvoda
Ovde je veina ostatatka prihoda u rezancima a griz u pakovanju od 25 kg i pored
velike proizvodnje ne donosi mnogo zarade.

Godi{nji ostatak prihoda za G6

[%]

Kumulativni dijagram

100%
90%
80%
70%
60%
50%
40%
30%
20%
10%
0%
rez

fid

puz

spir

ring

flek

25 kg 5 kg

1 kg

Grupa proizvoda
Iz ove analize se vidi da u grupu A spadaju 3 proizvoda - rezanci, fidelina, i puii koji
donose 67% prihoda u grupi preraevina griza U grupu B spadaju ostale testenine tj spirale,
ringlice i flekice koje donose 24% prihoda, dok griz u svim pakovanjima spada u grupu C sa
19% od ukupnog prihoda.

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

Zakljuak za G6
U svakom sluaju bi trebalo poveati proizvodnju testenina a posebno rezanaca,
fideline i puia a razmisliti i o poveanju kapaciteta maina za proizvodnju testa i
usmeravanju vee panje ovom proizvodnom programu.
3.4. Analiza dobijenih rezultata
1.) I dalje treba insistirati na proizvodnji proizvoda grupe G 2 tj brana tip-500 i to najvie na
pakovanju od 50 kg koje donosi najvei ostatak prihoda. Poveanje proizvodnje se moe
izvriti na utrb proizvoda grupe G3 i G5 - brana koja spadaju u C grupu u ABC analizi.
2.) Poveanjem proizvodnje proizvoda druge grupe takoe bi se poveala i proizvodnja grupe
G7 koja je na drugom mestu po ostatku prihoda. Tako da bi se taj korak viestruko isplatio.
3.) Proizvodnju proizvoda iz grupa G1 i G4 ne treba menjati jer koliina oigledno zadovoljava
potrebe trita, a cena je dovoljna da pokrije trokove proizvodnje i da donese prosean
ostatak prihoda.
4.) Proizvodnju proizvoda grupa G3, G5 i G8 treba svesti na minimum koji je neophodan za
pokrivanje trita i odravanje irine asortimana proizvoda. Potpuno ukidanje se ne
preporuuje jer bi to dovelo do gubitka sirovina koje bi se mogle iskoristiti.
5.) Iako su proizvodi grupe G6 samo usputni moglo bi se probati sa poveanjem proizvodnje,
jer oni donose velik ostatak prihoda po kilogramu. To bi zahtevalo velika ulaganja u dodatne
maine i novu radnu snagu, ali bi se na due vreme isplatilo. Za poetak bi se ilo sa neto
niom cenom od konkurencije i boljim kvalitetom, a kasnije kada se osvoji trite mogla bi se
dii i cena i tada bi i ova grupa proizvoda zauzela mnogo vie mesto na listi donosioca ostatka
prihoda.

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

ZAKLJUAK
Perspektiva ovog preduzea je okretanje prema inostranstvu. Kao mlin sa dugom tradicijom i
ugledom u proizvodnji kvalitetnih proizvoda, mlin bi mogao da uzme dugoroni kredit kod
neke strane banke i tako pribavi sredstva za kupovinu novih maina i oivljavanje
proizvodnje. Takoe, inostrano trite je veoma znaajno zbog toga to je veliki deo
ekskluzivnog proizvodnog programa namenjen izvozu, to predstavlja dodatni izvor novca za
ulaganje u proizvodnju.

Goran Marinkovi

ABC analiza u preduzeu d.d. Sombormlin Sombor

LITERATURA
[1.] Interna dokumentacija preduzea d.d "Sombormlin" Sombor
[2.] Sajfert Z., Nikoli M, Upravljanje procesima rada, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin,
Zrenjanin, 2007.

Goran Marinkovi