A L K O H O L I Z A M

- epidemija na{eg doba -

Prim. dr Vojin Popovi}

psihijatar

Ni{, 2007. god.

Recenzenti:
Prof. dr Dragan Ravani}, Kragujevac
Prof. dr Jezdimir Zdravkovi}, Ni{

SADR@AJ
Poglavlje

Strana

UVOD
ISTORIJAT
ALKOHOL, ALKOHOLNA PI]A, FIZIOLOGIJA I
PATOFIZIOLOGIJA ALKOHOLA
DEFINICIJA ALKOHOLIZMA, TERMINI U
ALKOHOLOGIJI
EPIDEMIOLOGIJA ALKOHOLIZMA
SOCIO-MEDICINSKI ZNA^AJ ALKOHOLIZMA
KORISNO DEJSTVO ALKOHOLA?
KONCEPTI ALKOHOLNIH PROGRAMA
ETIOLOGIJA ALKOHOLIZMA
KARAKTERISTIKE ALKOHOLI^ARA
AGRESIVNOST ALKOHOLI^ARA
DIJAGNOSTIKA ALKOHOLIZMA I ALKOHOLOM
IZAZVANIH POREME]AJA
ICD-10 KLASIFIKACIJA ALKOHOLOM
IZAZVANIH POREME]AJA
OP[TA KLASIFIKACIJA ALKOHOLOM
IZAZVANIH POREME]AJA
AKUTNO PIJANO STANJE
MAMURLUK
PROBLEMSKO PIJENJE I ALKOHOLIZAM
FAZE U RAZVOJU ALKOHOLIZMA SA
KARAKTERISTIKAMA
APSTINENCIJALNA KRIZA
POREME]AJI SPAVANJA KOD ALKOHOLI^ARA
SIMPTOMATSKI ALKOHOLIZAM
ALKOHOLI^ARI BESKU]NICI
ALKOHOLIZAM @ENA
ALKOHOLIZAM STARIH
INICIJALNI RAZGOVOR I ANAMNEZA
O[TE]ENJA POJEDINIH ORGANA USLED
ALKOHOLIZMA
O[TE]ENJA ORGANA ZA VARENJE

6
7
10
16
22
25
29
30
31
40
41
45
53
54
54
58
59
61
63
66
67
68
69
70
71
72
73

O[TE]ENJE KARDIOVASKULARNOG I
MI[I]NOG SISTEMA
O[TE]ENJE @LEZDA SA UNUTRA[NJIM
LU^ENJEM
O[TE]ENJA KO@E
POREME]AJI KRVI
HIPOGLIKEMIJA ALKOHOLI^ARA
ZIEVEOV SINDROM
TUBERKULOZA
O[TE]ENJA NERVNOG SISTEMA
PSIHI^KE KOMPLIKACIJE
DIPSOMANIJA
ANTROPOMETRIJSKI PARAMETRI KOD
ALKOHOLI^ARA
FORENZI^KI ASPEKTI ALKOHOLIZMA
OCENA RADNE SPOSOBNOSTI ALKOHOLI^ARA
TEMELJI LE^ENJA I REHABILITACIJE
ALKOHOLI^ARA
MOTIVI LE^ENJA
FAZE LE^ENJA
PREDSTAVLJANJE ALKOHOLI^ARA
OTPORI U TERAPIJI ALKOHOLIZMA
KRIZE U TERAPIJI
DOBITI OD ALKOHOLIZMA KOD ^LANOVA
PORODICE
PRAVILA ZA APSTINENCIJU
INDIKACIJE ZA BOLNI^KO LE^ENJE
INSTITUCIJE U KOJIMA SE LE^E
ALKOHOLI^ARI
TERAPIJSKI POSTUPCI SA ALKOHOLI^ARIMA
MEDIKAMENTOZNI POSTUPCI
PSIHOTERAPIJSKE METODE
KOMPLEKSNI POSTUPAK
PORODI^NA PSIHOTERAPIJA
PERIODI ALKOHOLI^ARSKOG BRAKA KOJI SE
LE^I
KLUB LE^ENIH ALKOHOLI^ARA (KLA)
RECIDIV ALKOHOLIZMA
REHABILITACIJA ALKOHOLI^ARA

75
76
77
78
79
80
81
81
89
101
103
105
117
120
122
124
125
125
127
129
130
131
133
135
135
140
141
142
143
146
147
148

TERAPIJSKA PROCEDURA U HOSPITALNIM

USLOVIMA
NEKE SOCIODEMOGRAFSKE KARAKTERISTIKE
ALKOHOLI^ARA PRIMLJENIH U SPECIJALNU
PSIHIJATRIJSKU BOLNICU U PETOGODI[NJEM
PERIODU
UMESTO ZAKLJU^KA
LITERATURA
Prilog 1: GLATOVA SHEMA ALKOHOLIZMA
Prilog 2: PRAVILA ZA APSTINENCIJU
Prilog 3: ICD-10 KLASIFIKACIJA ALKOHOLIZMA
Prilog 4: ^LANOVI KRIVI^NOG ZAKONIKA KOJI
SE ODNOSE NA ALKOHOLI^ARE
Prilog 5: ^LANOVI ZAKONA O PREKR[AJIMA
KOJI SE ODNOSE NA ALKOHOLI^ARE
BIOGRAFIJA AUTORA

149
152

156
157
161
162
163
169
175
179

A L K O H O L I Z A M
- epidemija na{eg doba -

Prim. dr Vojin Popovi}

psihijatar

UVOD
Alkoholizam je neinfektivna epidemija XXI veka.
Po morbiditetu (oboljevanje) i mortalitetu (smrtnost),
zavisnost od alkohola nalazi se na tre}em mestu me|u
svim poreme}ajima zdravlja (iza kardiovaskularnih i
malignih oboljenja). To je socio-medicinska "bolest broj
tri" u svetu. Alkohol je dru{tveno prihva}ena, legalna
droga.

ISTORIJAT
^ovek je jo{ pre vi{e hiljada godina znao da se
vrenjem (fermentacijom) dobijaju alkoholna pi}a. Pivo je
bilo poznato u starom Egiptu, jo{ 5.000 godina pre nove
ere. Pre nove ere ljudi su pravili i vino, a prvi opis

destilacije poti~e iz IX veka. Prvi opisi alkoholom

prouzrokovanih poreme}aja na|eni su na pisanim
dokumentima (spomenicima) iz starog Vavilona, Egipta,
Gr~ke i Rima.
Hipokrat: "Pijanstvo je samovoljno izazivanje

ludila". Jo{ 1000 godina pre n. e. Spartanci su

alkoholi~arima odsecali noge. Rimljani su ih smatrali
bolesnim ljudima.
Prve akcije protiv pijenja alkohola bile su za
vreme

industrijske

revolucije

(zbog

smanjenja

produktivnosti). Akcije su se bazirale na moralisti~kom

pristupu. Stvarale su se prve trezvenja~ke organizacije.

Kod nas se one pojavljuju krajem XIX veka. Na na{im
prostorima, prvu knjigu o alkoholu i njegovim {tetnim
dejstvima izdaje [tampar - 1919. godine (Narodna

~itanka o alkoholu). Prvi alkoholozi na na{im

prostorima: Jovanovi}-Batut, [tampar, Miki}.
7

Najstariji pisani dokument o alkoholnim pi}ima

kod Srba - pismo kralja Vladislava - XIII vek (vladao
izme|u 1233. i 1242. godine). Poraz Srba u Mari~koj bici
(1371. god.) bio je zbog opijanja vojske ve~e pre bitke.
Rakiju Srbi po~inju da prave tek sa dolaskom Turaka
(XIV vek). U XIX veku, od 1891. do 1895. godine, u
Srbiji se tro{ilo 39 litara alkoholnih pi}a po glavi
stanovnika, a u Austrougarskoj 13 litara! U Du{anovom

zakoniku, ~lan 166. odnosio se na ka`njavanje

alkoholi~ara koji u~ine neko prekr{ajno ili krivi~no delo.
Prvi stru~ni medicinski radovi o alkoholnim
komplikacijama pojavljuju se krajem XVIII veka
(engleski lekar Tomas Troter: Prva medicinska studija o

alkoholizmu - 1778.) i po~etkom XIX veka (Delirium

tremens - 1813.). U SAD-u, 1830. godine, napravljen je
prvi azil za le~enje i ~uvanje alkoholi~ara. U Jugoslaviji
prvi Dispanzer za le~enje alkoholi~ara otvoren je u
Zagrebu neposredno pre II svetskog rata, sa prvim
metodama u le~enju (averzivne metode apomorfinom i

emetinom).
U SAD-u bila je prohibicija alkohola od 1919. do
1933. godine. Nije dala o~ekivane rezultate. Ubrzo se
stvara organizacija AA ("Anonimni alkoholi~ari").
8

Osnovana je u SAD-u 1935. godine. Podr`ava koncept da

je alkoholizam bolest. Ovu organizaciju osnovali su Bil
(bankar) i Bob (lekar), koji su bili biv{i alkoholi~ari.
Organizacija danas broji preko pola miliona ~lanova
{irom sveta. Odigrala je revolucionarnu ulogu u le~enju
alkoholizma. Dokazala je da se apstinencija lak{e posti`e
i odr`ava u grupi. Organizacija AA bila je model za
Klubove le~enih alkoholi~ara (KLA). Prvi klubovi
le~enih alkoholi~ara oformljeni su u Beogradu 1963.
godine i Zagrebu 1964. godine. Samo u Zagrebu je 80-tih
godina XX veka bilo oko 300 klubova, sada ih ima oko
70. Danas u Srbiji ima oko 20 aktivnih klubova,
udru`enih u Zajednicu klubova le~enih alkoholi~ara
Srbije. Prva konferencija Jugoslavije o alkoholizmu bila
je 1967. godine.
Pred II svetski rat osnovan je u SAD-u Yaleski

alkoholo{ki centar, na ~elu sa Jelinekom (E. M. Jellinek),

koji je pokrenuo prvi alkoholo{ki ~asopis. Do II svetskog
rata, alkoholizam se smatrao moralnim, a ne medicinskim
problemom. Pronalazak antabusa bio je 1947. godine, od
strane Danaca (Hald, Jakobsen i Larsen). SZO je 1951.

godine prihvatila alkoholizam kao bolest. Medicinski

model alkoholizma omogu}io je da se alkoholizam uvrsti
9

u me|unarodne klasifikacije ICD i DSM. Alkoholizam se

smatra bole{}u pre svega zbog telesnih posledica.
Do kraja 60-tih godina XX veka, bio je

individualni pristup u le~enju, a od tada porodi~ni

pristup. U Beogradu, od 1973. godine, u Institutu za
mentalno zdravlje, po~elo se sa porodi~nom terapijom
alkoholizma.
Dakle, kroz istoriju: ka`njavanje alkoholi~ara >
le~enje

>

(uklju~enje

grupe

samopomo}i

svih

dru{tvenih

>

efekat

struktura).

mre`e
Zato

se

alkoholizmom, pre svega, bavi socijalna psihijatrija.

U terapiji alkoholizma: medicinski model (do

1960.), socijalni model (1960.-1980.), sistemski model
(interakcijski, komunikacioni pristup; od 1980. do
danas).

ALKOHOL, ALKOHOLNA PI]A,

FIZIOLOGIJA I PATOFIZIOLOGIJA
ALKOHOLA
Alkohol (misli se na etanol=etil alkohol) je
bezbojna te~nost, bez mirisa, brzo isparava, hemijska
formula je C2H5OH. U tehnologiji se koristi kao
10

rastvara~. U medicini se koristi kao dezinficijens-70%.

Spada u toksi~na sredstva. Na mentalnom planu brzo i
efektno menja do`ivljaj realnosti: prvo stimulativno
dejstvo, a potom depresivno. Alkohol je depresor CNS-a,
sli~no anesteticima.
Alkoholna

pi}a

dobijaju

se

vrenjem

(fermentacijom) {e}era iz vo}a, `itarica, meda, mleka. To

su prirodna alkoholna pi}a. @estoka alkoholna pi}a, sa
ve}om koncentracijom alkohola, dobijaju se destilacijom
ve} fermentovane smese. Ve{ta~ka alkoholna pi}a
dobijaju se kombinacijom ~istog alkohola i razli~itih
dodataka.
Godine

1932.

Vidmark

je

otkrio

metodu

kvantitativnog odre|ivanja koncentracije alkohola u krvi.

Koncentracija alkohola u alkoholnim pi}ima:

pivo=3-5%,

vino=5-15%,

likeri=20-30%,

`estoka

pi}a=40-60%. "Sake" u Japanu je pi}e koje se nalazi

izme}u piva i vina ("pirin~ano pivo", ili "pirin~ano
vino"), ima oko 15% alkohola.
Fermentacijom mogu se dobiti alkoholna pi}a sa
max. 15% alkohola, a pove}anje se dobija samo
naknadnom destilacijom ve} fermentovane smese.

11

Istra`ivanja

su

dokazala

da

koncentracija

fiziolo{kog, endogenog alkohola, koji se stvara u

organizmu usled metabolizma ugljenih hidrata, a pod
dejstvom bakterijskog vrenja u crevima, je mala, iznosi
samo oko 0,03 promila /Ga~i}/. Vrednosti endogenog
alkohola pove}avaju se nakon konzumiranja sve`eg
gro`|a, ali ne u toku prva dva ~asa i nakon 6 ~asova od
uzimanja obroka. Najve}e pove}anje se kre}e od 0,028
promila u slu~aju konzumiranja najmanje 0,5 kg sve`eg
gro`|a ili brzog ispijanja 5 l jabukovog soka i to u
navedenom

intervalu

od

uzimanja

hrane.

Svaku

alkoholemiju ve}u od 0,03 promila treba smatrati

posledicom konzumiranja alkohola (sa izuzetkom osoba
sa poreme}ajem metabolizma kod te{kih oboljenja jetre
ili {e}erne bolesti sa jetrinom dekompenzacijom, gde se
teoretski alkoholemija mo`e kretati od 0,1 do 0,3
promila).
Alkohol zbog male molekulske te`ine lako
prolazi kroz sluzoko`u probavnog trakta, brzo se
resorbuje i prelazi u krv. Lako prodire u }elije, naro~ito
nervnog sistema. Mo`e se resorbovati i preko plu}a.
Resorpcija alkohola po~inje u usnoj duplji, nastavlja se u
`elucu (oko 20%), a vrlo brzo u tankom crevu (oko
12

80%). Potpuna resorpcija alkohola odvija se za ne{to vi{e

od dva sata. CO2 ubrzava resorpciju. Max. koncentracija

u krvi je nakon 30-60 min. od konzumiranja. Sporije se

resorbuje posle jela i ako se pije polako; naro~ito ukoliko
se konzumira hrana kao {to su: punomasni sirevi, rovita
jaja, sardine u ulju i sl. Koncentracija alkohola je ve}a u
likvoru nego u krvi! Br`e se resorbuju 15-30% solucije
alkohola (npr. likeri), nego solucije ispod i iznad ovih
vrednosti. Resorpcija alkohola sadr`anog u pivu je
sporija, usled ve}e koli~ine ugljenih hidrata koje ovo pi}e
sadr`i. @ensko telo ima manje vode od mu{kog
(50%:60%), te se sa manje unetog alkohola posti`e ista
alkoholemija.
Iz krvi, preko vene porte, alkohol dolazi do jetre,
gde se razgra|uje na CO2 i vodu. Mala koli~ina alkohola
(oko 10%) izlu~uje se u nepromenjenom obliku preko
plu}a (izdahnut vazduh), bubrega (mokra}a), ko`e (znoj)
i dojke (mleko). Najva`niji enzimski putevi za razgradnju
alkohola

su:

alkohol-dehidrogenaza

aldehid-

dehidrogenaza. Organizam metaboli{e jedno `estoko pi}e

na sat. U toku 24h organizam mo`e da razgradi 1 litar

rakije ili 3 litra vina. U jetri se za 1h razgradi 10gr

alkohola, tj. oko 0,1-0,2 promila od ukupne koncentracije
13

u krvi. 10 grama ~istog alkohola ima u jednoj ~a{i (2dl)

piva, 1dl vina, jednoj ~a{ici (30ml) ljute rakije.
Razgradnja je skoro dva puta br`a kod alkoholi~ara nego
kod umerenjaka (obja{njenje ove ~injenice u novije
vreme nalazi se u metabolisanju alkohola putem
mikrozomalnog enzimskog sistema jetre, ~ija se aktivnost
pove}ava hroni~nom upotrebom alkohola).
1 gr alkohola sagorevanjem osloba|a 7 kalorija (vi{e
od ugljenih hidrata i belan~evina). Koncentracija u
izdahnutom vazduhu i mokra}i je u konstantnom odnosu
sa koncentracijom u krvi, {to se koristi pri utvr|ivanju
alkoholemije:
Urin:krv=1:1,20
Pljuva~ka:krv=1:1,12
Izdahnuti vazduh:krv=1:2100.

Na ovome se zasniva alko-test (metoda za merenje

alkoholisanosti voza~a). Najizra`enije i najopasnije
manifestacije alkoholnog pijanstva su pri koncentraciji
od oko 1,5 promila (mo`e sve, a gubi kontrolu nad

pona{anjem) /Ga~i}/.

14

U rutinskom radu, danas se koriste slede}e

metode za utvr|ivanje alkoholemije:
1. Vidmarkova metoda (nespecifi~na za alkohol)
2. Metoda

alkohol-dehidrogenazom

(specifi~na

za

alkohol uop{te, ali nespecifi~na za etanol)

3. Plinska hromatografija (visoko specifi~na za etanol)

Za

vreme

spavanja,

zbog

prevage

parasimpatikusa, usporava se razgradnja alkohola. Ako

neko zaspi sa 2 promila alkohola, posle 8h }e i dalje
imati koncentraciju ve}u od zakonski dozvoljene kod
voza~a amatera (0,5); kod profesionalnih voza~a je 0,0.
Koncentracija od 0,5 promila posti`e se unosom 2 ~a{ice
ljute rakije ili 2 ~a{e vina ili 2 krigle piva. Kafa (kofein)
deluje samo na budnost, ali ne i na razgradnju i
izlu~ivanje alkohola. Ubrzanje metabolizma alkohola

mogu}e je jedino kod skoka adrenalina (strah, ekscesne

situacije)!
Letalna doza alkohola je oko 3/4 do 1 litra
`estokog pi}a (konc. 40% alk.) ili 3 litra vina, ako se
popije odjednom i na ta{te. To je oko 5gr ~istog alkohola
na kg telesne te`ine.
15

DEFINICIJA ALKOHOLIZMA,
TERMINI U ALKOHOLOGIJI
Re~ alkohol je arapskog porekla ("Al-kohl") i
zna~i "vrlo fin".
Nema jasne i op{te prihva}ene definicije. Ve}ina
definicija sadr`i tri osnovne karakteristike alkoholizma:

1. Dugotrajno, prekomerno pijenje

2. Psihi~ka i fizi~ka zavisnost
3. Zdravstvene i socijalne komplikacije

Definicija SZO (1951.) sa Jelinekom kao glavnim

autorom:

Alkoholi~ar je osoba koja prekomerno uzima

alkoholna pi}a, kod koje se razvila psihi~ka i fizi~ka
zavisnost od alkohola i koja pokazuje du{evni poreme}aj
ili takve poreme}aje pona{anja koji ukazuju na
o{te}enost fizi~kog i psihi~kog zdravlja, odnosa sa
drugima i poreme}aj socijalnog stanja".
Druga Jelinekova definicija: "Alkoholizam je

svaka upotreba alkoholnih pi}a, koja prouzrokuje {tetu

individui ili dru{tvu, ili oboma".
16

Definicija Hudolina (1982.): Alkoholi~ar je

osoba koja je dugotrajnim, prekomernim pijenjem postala

zavisna od alkohola, i kod koje su se usled toga razvila
zdravstvena o{te}enja i socijalne pote{ko}e pristupa~ne
klasi~nim medicinskim i socijalnim postupcima. Ovi
simptomi se moraju verifikovati, a ne smeju se
pretpostaviti samo na osnovu anamnesti~kih podataka.
Problem je i sa pojmom hroni~ni alkoholizam, jer
akutni i ne postoji, sem ako se ne misli na akutnu
intoksikaciju.

Zato

treba

koristiti

samo

pojam

alkoholizam ili alkoholna zavisnost.

Jo{ je i sam Jelinek utvrdio nedostatke definicije,
te je umesto nove, dao podelu alkoholizma u odnosu na
klini~ku sliku. Ozna~io ih je slovima gr~kog alfabeta
(alfa, beta, gama, delta, epsilon), a Hudolin je dodao i

zeta:
1. Alfa alkoholizam=~ista psihi~ka zavisnost, bez
nemogu}nosti kontrole ili nemogu}nosti apstinencije
(pijenje zbog problema, odnosno uklanjanja telesnih i
du{evnih tegoba).
2. Beta alkoholizam=prisustvo telesnih (organskih)
o{te}enja, ali bez fizi~ke ili psihi~ke zavisnosti
(obi~ajno pijenje, pijenje uz obroke).
17

3. Gama alkoholizam=prava zavisnost, tj. psihi~ka i

fizi~ka zavisnost, ali mo`e da apstinira, tj. gubitak
kontrole, ali mo`e da apstinira ("anglo-saksonski tip
pijenja").
4. Delta alkoholizam=psihi~ka i fizi~ka zavisnost, ali ne
mo`e da apstinira, tj. ima kontrolu, ali ne mo`e da
apstinira. Pijenje po tipu dolivanja ("mediteranski tip
pijenja").
5. Epsilon alkoholizam=dipsomanija (periodi~ni, vikend
alkoholizam).
6. Hudolin: Zeta alkoholizam=patolo{ke reakcije ve}
nakon

malih

koli~ina

alkohola,

uz

agresivno

pona{anje (komplikovano i patolo{ko napito stanje).

ZAVISNOST OD ALKOHOLA:
Psihi~ka zavisnost = Pije da bi psihi~ke te{ko}e u
dodiru za stvarno{}u lak{e savladao; svaku nepriliku
re{ava alkoholom (psihi~ka glad za alkoholom,
neodoljiva `elja, `udnja za alkoholom, emocionalna
zavisnost). Obi~no je glavna karakteristika psihi~ke
zavisnosti gubitak kontrole u pijenju, ali mogu da
apstiniraju.

Ova

neodoljiva
18

`elja,

`udnja

za

alkoholom (eng. "craving") je centralna komponenta

alkoholne zavisnosti. Anatomska osnova `udnje:
aktivacija subkortikalnih struktura (mezolimbi~ki
dopaminergi~ki

sistem),

pre

svega

nucleus

accumbens i hipokampus. Nucleus accumbens je

centar sistema nagrade; od njega neuroni idu do
amigdala i frontalnog korteksa; amigdala = kontrola
emocija i procesi pam}enja; u frontalnom korteksu se
vr{i integracija ulaze}ih senzornih informacija;
o{te}ena frontalna kontrola uklju~ena je u nastanak
opsesivno-kompulzivnog

poreme}aja

(OKP)

fenomena `udnje. @udnja za supstancom je sli~na

"prisili" kod OKP-a /Vukovi}/. Pod dejstvom
supstanci (alkohol, opijati, nikotin), dolazi do porasta
koncentracije dopamina u nucl. accumbensu i
prijatnog, uzbu|enog stanja (isto se de{ava kada se
`ivotinji da slatka hrana ili obezbedi seksualni
partner). I same lokacije gde zavisnik uzima
supstancu mogu da budu "pozitivna potkrepljenja" za
uzimanje iste (situaciona zavisnost = pijenje samo u
odre|enim

situacijama,

prilikama,

mestima).

Serotonin i endogeni opijati uti~u na dopaminsku

19

aktivnost na nivou nucl. accumbensa. Kod ve}ine

alkoholi~ara ni`i je nivo serotonina /Milovanovi}/.
Fizi~ka

zavisnost

Metaboli~ka

glad

za

alkoholom. Glavna karakteristika je nemogu}nost

apstinencije. SZO je 1981. godine naziv fizi~ka

zavisnost

zamenila

terminom

neuroadaptacijsko

stanje. Podrazumeva svakodnevno pijenje, odmah

izjutra. Ako koncentracija alkohola padne u krvi,
javljaju se apstinencijalni simptomi: tremor, nemir,
razdra`ljivost,

glavobolja,

mu~nina,

povra}anje,

depresivna simptomatologija. I delirium tremens je

~esto samo apstinencijalni sindrom. Obi~no nema
gubitka kontrole u pijenju, ne zapada u te{ka pijana
stanja, ali je stalno pod dejstvom alkohola. To je

organska glad za alkoholom; on postaje deo

metaboli~kih procesa u organizmu. Fizi~ka zavisnost
od alkohola, po nekim autorima /Ga~i}/, nastaje
uno{enjem 150ml ~istog alkohola dnevno (10 ~a{ica
`estokog pi}a-300ml; "5 duplih viskija").

Tolerancija (podno{ljivost) = Vremenom je potrebna

ve}a koli~ina alkohola da bi se ~ovek napio. Javlja se
20

zbog poreme}aja prenosa nadra`aja u CNS-u. Radi se

o adaptacijskim promenama CNS-a, te se mo`e
govoriti o celularnoj ili farmakodinamskoj toleranciji.
Kod pove}ane tolerancije na alkohol, kod nekih ljudi
javlja se i porast tolerancije na druge lekove
(barbiturati i nebarbituratni hipnotici). Mo`e se
razviti i kod umerenih konzumenata. Postignuta
tolerancija se ne smanjuje bez obzira koliki je period
bio izme|u dva pijenja. U toku razvoja alkoholizma,
u odnosu na toleranciju, razlikujemo nekoliko faza:

1. Privikavanje na alkohol, lagani porast tolerancije.

2. Alkoholizam-postignuta

tolerancija

ostaje

dugo

nepromenjena. Po nekim autorima, tolerancija raste

zbog hipertrofije jetre, a kada nastupi smanjenje jetre
(ciroza) tolerancija pada.
3. Zavr{na faza alkoholizma=pad tolerancije (opijenost i
posle malih koli~ina alkohola).

21

EPIDEMIOLOGIJA ALKOHOLIZMA
Po broju obolelih i umrlih, alkoholizam se u svetu
nalazi na tre}em mestu, iza kardiovaskularnih i malignih
oboljenja. 3-5% ukupne svetske populacije je zavisno od
alkohola. To je oko 10-15% punoletnog svetskog
stanovni{tva (10% mu{karaca i 3-5% `ena). Stvarni broj
alkoholi~ara je registrovani broj puta min. 5.
U SAD-u ima preko 10 miliona alkoholi~ara
(preko 3% ukupnog stanovni{tva).
Do 20% adolescenata, starosti 13-17 godina,
zloupotrebljava alkohol. U osmom razredu osnovne {kole
5%

u~enika

svakodnevno

konzumira

alkohol

/Milovanovi}/. U Londonu, 2/3 mla|ih od 18 godina

napilo se vi{e od jednom u poslednjih {est meseci. U
Sloveniji, 7% ove kategorije pije svakodnevno, a 60%
povremeno. Oko 40% dece proba alkohol pre svoje 13.
godine. 75% mladih prvi put proba alkohol u primarnoj

porodici /Stankovi}/.
Alkoholizam je kod starih prisutan sa 15%. Od
komplikacija alkoholne bolesti umire 13% starih
alkoholi~ara u toku hospitalnog le~enja.

22

Problem drinkers ili "excessive drinkers" =

problemski, prekomerni potro{a~i alkohola, ali jo{ uvek
nisu alkoholi~ari (oko 10% punoletne populacije).
U staroj Jugoslaviji sa 20 miliona stanovnika, bio
je l milion alkoholi~ara (5%).
U odnosu na pol, odnos je 1:3, nekada je taj
odnos bio 1:8 (vi{e je mu{karaca alkoholi~ara).
Jevreji su naj~e{}i konzumenti, ali sa najmanje
problema

vezanih

za

alkohol

/Schuckit/.

Muslimanskim zemljama skoro da i nema alkoholizma

(uticaj vere).
Po Ledermanu, broj alkoholi~ara usko je povezan
sa srednjom godi{njom potro{njom alkohola (prera~unato
u ~ist alkohol), po glavi stanovnika. To je statisti~ko-

epidemiolo{ka teorija. U SAD-u potro{nja alkohola je 2,3

galona (oko 9 litara) apsolutnog alkohola po stanovniku
godi{nje! U Evropi je ta cifra oko 10 litara (u Francuskoj
oko 17 litara, u Norve{koj oko 4 litra). U Francuskoj
prose~na dnevna potro{nja vina po stanovniku je ve}a od
1/2 litra, a deci od dve godine daje se vino razbla`eno
vodom ("crvena voda"). U Evropi, Srbija je na ~etvrtom
mestu po potro{nji alkoholnih pi}a. Po broju stabala
{ljiva prva je zemlja u svetu.
23

Na osnovu epidemiolo{kih istra`ivanja, utvr|ena

je vi{a prevalenca alkoholizma u industrijski razvijenijim
sredinama (rezultat socio-ekonomskih faktora).
Alkoholi~ari u proseku prvo pi}e popiju izme|u
13.-15. godine, a prva alkoholna intoksikacija je izme|u
15.-17. godine. Svaki 10-ti le~eni alkoholi~ar ima ispod
30 godina (10%).

Oblici individualnog odnosa prema pijenju:

1. Apstinenti (trezvenjaci) = ^ine manjinu u dru{tvu.
Ima

ih

svega

5%

od

ukupnog

punoletnog

stanovni{tva.
2. Umerenjaci = Ima ih oko 70% ukupnog stanovni{tva
starijeg od 18 godina. Piju u skladu sa dru{tvenim
normama, povremeno se opijaju. Iz ove kategorije se
regrutuju alkoholi~ari. I u ovoj grupi se mogu javiti
alkoholom izazvani poreme}aji (akutno pijanstvo,
patolo{ko napito stanje, epileptiformni napadi, akutni
pankreatitis, alkoholna koma i dr.). Od umerenjaka
10-15% postaju zavisnici.
3. Problemski potro{a~i i alkoholi~ari = ^ine 25%
ukupnog stanovni{tva starijeg od 18 godina. Ovde je
problem postaviti dijagnozu alkoholizma, pogotovo
24

kada

nema

alkoholom

izazvanih

poreme}aja.

Postavlja se pitanje: da li je tada u pitanju bolest ili

`ivotni stil?

SOCIO-MEDICINSKI ZNA^AJ
ALKOHOLIZMA
U

ve}ini

psihijatrijskih

ustanova

biv{e

Jugoslavije, alkoholi~ari su ~inili 20% svih pacijenata, a

svaki drugi novoprimljeni pacijent bio je alkoholi~ar.
Danas je svaki ~etvrti novoprimljeni pacijent alkoholi~ar
/Popovi} i sar./. Na hirur{kim i internim odeljenjima
op{tih bolnica min. 25% pacijenata ~ine alkoholi~ari. Po
drugim autorima, skoro 50% svih hospitalizacija u
op{tim bolnicama vezano je za komplikacije alkoholne
bolesti.
Alkoholi~ari

postaju

radno

nesposobni

najproduktivnijem `ivotnom dobu (izme|u 30.-50.

godine). Alkoholi~ar izostaje sa posla (apsentizam) u
proseku dva meseca godi{nje, a za ceo radni vek oko 10
godina. Izostanci sa posla su ~e{}i ponedeljkom nego
ostalim danima.

25

Kod 15% saobra}ajnih nesre}a uzrok je alkohol

("Alkohol u krvi - krv na asfaltu!"). Uzroci: produ`etak

psihi~ke sekunde (vreme od nadra`aja do reakcije),
su`enje vidnog polja (umesto 1800 postoji tunelski
vid), oslabljen sluh (pri alkoholemiji od 1 promila, sluh
oslabljen

za

40%),

no}u

vide

treperavo

svetlo

/Stankovi}/. Ove promene funkcija ~ulnih organa,

naro~ito

vida

sluha

(poreme}aj

koordinacije

binokularnog gledanja i su`enje vidnog polja, duple slike,

nistagmus), nastaju ve} kod alkoholemije od 0,2 pa sve
do 1,0 promila, tako da se, teoretski, ne mo`e odgovoriti
na pitanje koja je to koncentracija alkohola u krvi pri
kojoj je mogu}e bezbedno upravljanje motornim
vozilom.
15% mu{karaca na invalidskim komisijama ima
dijagnozu alkoholizma. Min. 20% alkoholi~ara koji iza|u
na invalidsku komisiju dobije invalidnost I kategorije.
50% alkoholi~ara ima posla sa policijom, sudom,
kazneno-popravnim domovima, i pre dolaska na prvo
le~enje, a zbog u~e{}a u kriminalnim delima, nasilju,
silovanjima. Alkoholizam je uzrok huliganskih postupaka
u 90% slu~ajeva. Polovinu izvr{enih krivi~nih dela od

26

strane alkoholi~ara ~ine dela kra|e, a oko 15% su

krivi~na dela protiv `ivota i tela.
Preko 50% ubica u trenutku dela je pod dejstvom
alkohola.
Od svih samoubica, 20% su alkoholi~ari!
25% po`ara u zgradama izazivaju alkoholisani
ljudi.
1/3

incidenata

na

javnim

mestima

~ine

alkoholi~ari.
Zavisnost od alkohola se kod alkoholi~ara javlja
izme|u 25.-40. godine `ivota. Kod alkoholi~ara koji
po~nu sa pijenjem jo{ u ranoj mladosti, zavisnost se
javlja izme|u 21.-23. godine, jer umereno pijenje kod
ovih osoba traje kratko.
Oko

30%

le~enih

alkoholi~ara

su

samci

(neo`enjeni, razvedeni, udovci).

Oko 2/3 alkoholi~ara dolazi iz alkoholi~arskih
porodica, gde je jedan ili su oba roditelja alkoholi~ari.
Alkoholi~ari u proseku umiru pre 60-te godine `ivota
(oko 55. godine), {to zna~i da im je `ivotni vek kra}i za
15 godina.
Vi{e od 50% svih ciroza jetre vezano je za
alkoholizam.
27

Alkoholi~ari se 3 puta ~e{}e povre|uju na poslu u

odnosu na zdrave (ovo je naro~ito karakteristi~no za
rudare). 20% alkoholi~ara vi{e od 5 puta promeni radnu
organizaciju u toku radnog veka. Samo 15% alkoholi~ara
nema probleme na poslu. U Italiji 8% invalida prve
kategorije ~ine alkoholi~ari.
U SAD-u, jedan alkoholi~ar ko{ta dr`avu oko
4000$ godi{nje (le~enje), a ostala populacija 100 puta
manje. Za le~enje svih alkoholi~ara SAD izdvaja
godi{nje min. 50 milijardi dolara!
U SAD-u, iz porodi~nog bud`eta izdvaja se 3% za
alkoholna pi}a, a u Srbiji preko 6%.
U Italiji 1% bud`eta za zdravstvo ide za le~enje
zavisnika. Od toga 90% ide za le~enje narkomana, a
svega 10% za le~enje alkoholi~ara.
90% ljudi pije alkohol bar u jednom periodu svog
`ivota. 30% konzumenata alkohola ima `ivotne probleme
vezane za alkohol.

Tip II ili Tip B alkoholizam je udru`en sa

kriminalitetom, zavisno{}u od ostalih psihoaktivnih
supstanci, antisocijalnim pona{anjem /Schuckit/.

28

Ukratko, mo`e se re}i da su slede}i socio-medicinski

problemi alkoholizma najzna~ajniji:

1. Alkoholi~ar postaje bolesnik u najproduktivnijem

dobu

`ivota,

{to

uti~e

na

socio-ekonomsko

propadanje i alkoholi~ara i dru{tva u celini.

2. Alkoholizam se odra`ava negativno i na ~lanove
porodice alkoholi~ara i na radnu okolinu u kojoj `ivi i
radi.
3. Alkoholizam `ena je daleko opasniji za stabilnost
porodice, jer br`e dovodi do raspada porodice.
4. Za alkoholizam je vezan veliki broj saobra}ajnih
nesre}a i nesre}a na poslu.
5. Ogromna materijalna sredstva se izdvajaju za le~enje
alkoholi~ara.

KORISNO DEJSTVO ALKOHOLA?

Alkohol nije lek. Da je lek, alkoholna pi}a bi se
prodavala u apotekama. Lekari su nekad uzrok
jatrogenog alkoholizma kod nekih svojih pacijenata
(zbog saveta da piju alkohol da bi bolje spavali, bili bolje
raspolo`eni, otklonili neke digestivne tegobe).
29

Ipak, nepobitne su slede}e ~injenice koje ukazuju na

neka korisna dejstva alkohola:
1) Do dva `estoka pi}a dnevno smanjuju rizik od
kardiovaskularnih oboljenja, jer podi`u nivo dobrog
(HDL) holesterola, a ve}a koli~ina podi`e nivo
"lo{eg" (LDL) holesterola, trigliceride i porast
arterijskog krvnog pritiska /Schuckit/.
2) Istra`ivanje u SAD-u ustanovilo je da 80ml 40%
alkohola (oko 2 ~a{ice `estokog pi}a), produ`ava
`ivot, tj. du`e `ive oni koji ovako piju, nego potpuni
apstinenti /Stojkovi}/.
3) Utvr|eno je da pola litra vina dnevno ne izaziva
cirozu jetre /Stojkovi}/.

KONCEPTI ALKOHOLNIH PROGRAMA

Tri su osnovna koncepta alkoholnih programa:

1. Koncept bolesti alkoholizma.

2. Koncept umerenog pijenja (dru{tveno prihvatljivo,
~ak po`eljno pijenje).
3. Ekolo{ki (zeleni) pristup /Hudolin/ = Alkoholizam je
posledica pijenja u dru{tvu i ekolo{kih odnosa u
30

zajednici, te je za njegovo suzbijanje neophodno

promeniti zdravstvenu kulturu i kulturu `ivljenja u
zajednici (borba i protiv umerenog pijenja).

ETIOLOGIJA ALKOHOLIZMA
Nema jedinstvenog uzroka alkoholizma. Nije
vezan za socio-ekonomski status pojedinca ili zajednice,
nije nasledna bolest, iako se ~e{}e sre}e u pojedinim
porodicama.
Uzroci su multifaktorski

(biolo{ki+psiholo{ki+sociokulturni):
I Biolo{ke teorije

1. Genetske
2. Metaboli~ke
3. Neurotransmiterske

Nedostatak svih ovih biolo{kih teorija je taj {to se

ne zna da li je neki poreme}aj uzrok ili posledica
alkoholizma.
31

II Psiholo{ke teorije

1. Bihejvioralna teorija u~enja (teorija potkrepljenjainstrumentalno u~enje-nagrada i kazna). To je

uslovljen na~in pona{anja. Teorija socijalnog u~enja
(u~enje po modelu).
2. Psihoanaliti~ka

teorija

autodestruktivne

(oralna

fiksacija,

tendencije,

latentna

homoseksualnost).
3. Transakciona
Alkoholi~ar,

analiza

Teorija

igara

Progonilac-supruga,

(uloge:

Spasilac-

doktor, Glupan-prijatelj, Veza). Supruga u toku

dana je Glupan, zatim Progonilac, potom
Spasilac. Cilj igre je odr`avanje homeostaze.

III Sociokulturne teorije (uticaj sredinskih faktora).

"Kulturna prohibicija" = Muslimani i Jevreji (zbog vere

redak alkoholizam). Sociokulturni faktori deluju preko
porodice, ona prenosi obrasce pona{anja.

32

 Pojedina~ne teorije o etiologiji alkoholizma:

1. GENETSKA TEORIJA: poreme}aji su vezani za

nasle|e, tj. genetsku formulu ~oveka. Po Jelineku,
52% alkoholi~ara ima roditelje alkoholi~are. Oko
60% alkoholi~ara ima alkoholi~are u u`oj familiji.
Sinovi o~eva alkoholi~ara imaju 4 puta ve}i rizik za
oboljevanje od alkoholizma, od sinova o~eva
nealkoholi~ara.
2. NEUROLO[KO-BIOLO[KA TEORIJA: poreme}aji
su vezani za nervne }elije; prolaskom kroz lipoidne
strukture

}elijske

me|udelovanje

mebrane,

ovih

alkohol

lipoidnih

remeti

struktura

funkcionalnih proteina (receptori, enzimi); alkohol

remeti funkciju neurona i negativno deluje na
neurotransmitere (noradrenalin, dopamin, serotonin).
Klju~ni

neurotransmiterski

alkoholizma

su

sistemi

noradrenergi~ki

razvoju

(uloga

mehanizmima potkrepljenja, nagrade i kazne) i

dopaminergi~ki (uloga u odr`avanju pona{anja).
Negativno dejstvo na neurone imaju i supstance
nastale u toku metabolizma alkohola. Po ovoj teoriji,
33

CNS stvara odbranu od ovih ne`eljenih dejstava

stvaraju}i toleranciju. Predispozicija za alkohol se
nasle|uje.
3. NEUROBIHEJVIORALNA TEORIJA: poreme}aji
pona{anja izra`eni u detinjstvu poja~avaju rizik da se
pojavi alkoholizam u odraslom dobu. Predispozicija
za alkohol se nasle|uje. Radi se o neuravnote`enosti
neurotransmiterskih mehanizama.
4. BIHEJVIORALNA

TEORIJA:

alkoholizam

je

funkcionalni poreme}aj, rezultat je iskustva. To je

nau~eno pona{anje, rezultat nagrade i kazne.
5. PSIHOANALITI^KA TEORIJA: alkoholi~ari su
infantilne osobe, imaju neuroti~nu strukturu li~nosti.
Oni su oralno fiksirani. Sli~nost izme|u depresije i
alkoholizma,

~est

komorbiditet.

^este

su

autodestruktivne pulzije.
6. SISTEMSKA TEORIJA: porodica ~ini sistem.
Poreme}aj u jednom delu sistema, izaziva reakciju i
poreme}aj u drugom delu. Ova teorija govori o
tendencijama i planu delovanja unutar sistema i
njegovom odnosu prema spolja, na~inu pona{anja,
organizaciji sistema. Ovaj pristup nije ograni~en
samo na porodicu ve} i na {iru sredinu (radna
34

okolina, porodi~no okru`enje). Sistemski pristup se

bazira na principu ovde i odmah, izbegava opse`nu
analizu i subjektivno iskustvo ~lanova porodice (za
razliku od porodi~ne terapije kao psihoterapijske
metode). Sistemski pristup gleda na celu porodicu
kao bolesnika. Svaka porodica alkoholi~ara je manje
ili vi{e poreme}ena, disfunkcionalna, patolo{ka.
7. STRATE[KI PORODI^NI PRISTUP: posve}uje
pa`nju komunikacijama i njihovom izra`aju i
pona{anju. Usmeren je na re{avanje aktuelnog
problema, uz o~ekivanje da }e zatim do}i do
potpunog op{teg pobolj{anja.
8. STRUKTURALNI PRISTUP: nastoji restrukturirati
porodi~ni sistem u datoj situaciji po principu ovde i
odmah.

Ne

obra}a

pa`nju

prvenstveno

na

komunikacije ~lanova porodice, ve} se usmerava na

analizu njihovog me|udelovanja (granice, savezi).
9. TEORIJA O PRISTUPA^NOSTI ALKOHOLNOG
PI]A: {to je pristupa~nost alkoholnim pi}ima ve}a,
ve}a je i prevalenca i te`ina alkoholom izazvanih
poreme}aja u toj zajednici. Prevencija se sprovodi
razli~itim merama (ograni~en broj prodavnica sa

35

alkoholom,

visoke

cene

alkohola,

ograni~ene

nabavke...).
10. ANTROPOLO[KE TEORIJE: zasnivaju se na
socijalnim i kulturolo{kim faktorima koji vladaju u
odre|enoj zajednici i reguli{u potro{nju alkoholnih
pi}a.
11. GOSPODARSKA

TEORIJA

UPOTREBE

ALKOHOLA: opisuje rasprostranjenost i potro{nju

alkoholnih pi}a i njihove promene u vezi sa
promenom cena i odnosa u dru{tvu. Istra`uje
ekonomske {tete koje izaziva pijenje alkohola.
12. AA TEORIJA ALKOHOLIZMA: temelji se na
konceptu

bolesti

koji

su

pravili

Anonimni

alkoholi~ari (AA) iz 1935. godine.

13. TEORIJA SOCIJALNOG U^ENJA: govori o tome
kako dolazi do pijenja i razvoja alkoholom izazvanih
poreme}aja

socijalnim

u~enjem

(pribli`ava

se

uslovnom pona{anju Pavlova). Insistira se na punoj

apstinenciji, opisuje negativno delovanje reklamiranja
alkoholnih pi}a.
14. TEORIJA LI^NOSTI: vi{e obra}a pa`nju etiologiji
nego

suzbijanju

alkoholizma.

36

Sva

sprovedena

istra`ivanja

govore

tome

kako

ne

postoji

karakteristi~ni profil li~nosti alkoholi~ara.

15. MEDICINSKI PRISTUP: zasniva se na konceptu
bolesti. Alkoholizam se smatra bole{}u i sprovodi se
le~enje njegovih komplikacija, ali se ne obra}a pa`nja
na poreme}aje pona{anja alkoholi~ara i na suzbijanje
alkoholom izazvanih poreme}aja.

Skra}eno, mo`e se re}i da su uzroci nastanka

alkoholizma:

1. ^OVEK (nesigurni, anksiozni, emocionalno labilni,

niska frustraciona tolerancija)
2. SREDINA (izuzetno tolerantan stav dru{tva prema
pijenju, ~ak po`eljno pona{anje)
3. ALKOHOL (eufori~no, anksioliti~ko dejstvo)

Uzroci le`e u samom ~oveku, ali i u njegovoj

okolini i prepli}u se. Zna~aj se pridaje i obi~ajima, kao i
u vaspitnom pristupu mladima (prvo pi}e dete dobija od
svojih roditelja).
U etiologiji je va`no i samo dejstvo alkohola:
veselo raspolo`enje, kortikalna dezinhibicija, ja~a se
37

samosvest, brige se zaboravljaju. Jedno je sigurno za

nastanak alkoholizma: poreme}aj je vezan za pijenje
ve}ih koli~ina alkoholnih pi}a.
"Mediteranski tip pijenja"=pije se vino celog
dana, po tipu dolivanja (Francuzi, [panci, Dalmatinci).
"Anglosaksonski tip pijenja"=`estoka pi}a piju se
periodi~no (Engleska, Amerika).
Nekada
sekundarnom

se

radi

poreme}aju

simptomatskom,
(mentalna

tj.

retardacija,

neurotski poreme}aji, poreme}aji li~nosti, shizofrenija i

dr.).
Po Ledermanu, ve}a je prevalenca alkoholizma
{to je ve}a potro{nja alkoholnih pi}a u zajednici.
Javlja se kao profesionalni poreme}aj kod
konobara, vinogradara, zidara, molera.
Zna~ajan je i odnos alkoholizma i migracije
stanovni{tva, industrijalizacije, me|uljudskih odnosa.
Porast broja `ena alkoholi~ara zbog druga~ijeg polo`aja
savremene `ene. Beg u alkohol kao re{enje problema
tako|e je bitan.
Alkoholizam se javlja u svim kategorijama
dru{tva, a ne samo kod asocijalnih, marginalnih,

38

propalica. ^est je i kod cenjenih, uglednih ljudi i

nau~nika.
Zna~aj jatrogenog alkoholizma: pojedini lekari
preporu~uju alkohol za pobolj{anje raspolo`enja, apetita,
spavanja.
Biolo{ke
(nasle|ivanja),

teorije
na

isti~u

osnovu

zna~aj

studija

nad

genetike
usvojenim

blizancima.
Neka istra`ivanja /Popovi} i sar./ navode da se
alkoholi~ari ~e{}e ra|aju krajem leta i po~etkom jeseni (u
periodu avgust-oktobar rodi se 31% svih alkoholi~ara;
najvi{e septembra meseca). Svaki tre}i alkoholi~ar se
rodi u jednom od ova tri meseca.
Kori{}enjem

genograma

(porodi~no

stablo;

tehnika autora Mc Goldrick i Gerson-a /1985./),

ustanovljeno je da porodice iz kojih poti~u alkoholi~ari i
njihove supruge funkcionalno su visoko specifi~ne u
odnosu na zdrave porodice i to po slede}im
karakteristikama:
1. Zna~ajno ve}i natalitet (20% vi{e dece).
2. Zna~ajno ve}a u~estalost pojave: malignih
tumora (skoro 2 i po puta vi{e), TBC-a (7 puta vi{e),
poginulih (skoro 2 puta vi{e) i suicida (7 puta vi{e).
39

3. Izuzetno zna~ajno ve}e prisustvo smanjene

funkcionalnosti o~eva alkoholi~ara i o~eva njihovih
supruga (5 puta vi{e u odnosu na zdrave porodice). 95%
o~eva alkoholi~ara je smanjene funkcionalnosti.
U 2/3 slu~ajeva alkoholi~ar je najmla|e mu{ko

dete u porodici, a supruga alkoholi~ara je najstarije

`ensko dete u porodici iz koje poti~e. U alkoholi~arskim
porodicama

evidentirano

je

33%

trogeneracijskih

porodica, dok je me|u nealkoholi~arskim porodicama

10% trogeneracijskih porodica /Lili}/.

KARAKTERISTIKE ALKOHOLI^ARA
1. Neodgovornost
2. Manjak samodiscipline
3. Gubitak socijalne uloge
4. La`ljivost
5. Sebi~nost
6. Promena odnosa prema ljudima
7. Povr{nost
8. Lakomislenost
9. Gubljenje ranijih interesovanja
10. Burne reakcije na osuje}enje
11. Nepriznavanje i nepo{tovanje autoriteta
12. Poreme}ene emocije i aleksitimija

40

Tri su osnovne karakteristike (crte) li~nosti alkoholi~ara:

1. Ekstremno niska tolerancija na frustracije

2. Nesposobnost da podnesu anksioznost i tenziju
3. Ekstremni narcizam i ekshibicionizam

Najva`niji simptom alkoholizma je izmenjeni

karakter iz koga proizilazi alkoholi~arsko pona{anje.
Super Ego (savest) alkoholi~ara je rastvoren u
alkoholu. Negativne osobine karaktera su ekstremna

sebi~nost, la`ljivost i manipulacija. Alkoholi~ar te{ko

prepoznaje svoja ose}anja, jo{ te`e tu|a i skoro da je
li{en sposobnosti empatije /Stojkovi}/.

AGRESIVNOST ALKOHOLI^ARA
Najizra`eniju

agresivnost

pokazaju

mla|i

alkoholi~ari (starosti do 40 godina), niskog obrazovanja

(osnovna {kola), iz seoskih sredina, o`enjeni, sa manjim
brojem hospitalizacija (do tri), sa manje somato-psihi~kih
komplikacija

alkoholne

bolesti

oni

sa

ocem

alkoholi~arom kao identifikacionim uzorom /Popovi} i

sar./.

41

ZA[TO ALKOHOLI^AR
ISPOLJAVA AGRESIVNOST?

1. Zbog

dejstva

kortikalnih

alkohola

inhibicija,

dolazi
te

do

alkoholi~ar

popu{tanja
ispoljava

pona{anje koje ne bi ispoljio u treznom stanju.

2. Zbog

dugotrajnog

dejstva

alkohola

dolazi

do

organskog o{te}enja mozga, a posledi~no tome i do

intelektualnog i moralnog propadanja i do pona{anja
koja su nepojmljiva zdravom ~oveku.
3. Zbog alkoholne bolesti i posledi~nih promena na
krvnim sudovima i nervnom sistemu, ~esta je
impotencija kod alkoholi~ara koju oni te{ko podnose,
te suprugu optu`uju da je ona kriva za to (naro~ito
va`no kod patolo{ke ljubomore alkoholi~ara):

a) "Nedovoljno se trudi oko njega..."

b) "Na{la je ljubavnika, te je on vi{e ne interesuje..."

4. Izgubili su ugled i na li~nom i na profesionalnom

planu, pa agresivno{}u prema suprugama iskaljuju
svoj bes, trude}i se da bar neki "autoritet" zadr`e.

42

5. Agresivno{}u `ele potvrdu svoje snage, mu{kosti koju

su izgubili.
6. Veliki broj alkoholi~ara poti~e iz alkoholi~arskih
brakova, gde je otac alkoholi~ar tako|e tukao svoju
suprugu (otac kao identifikacioni uzor, identifikacija
sa dominantnim roditeljem, u~enje po modelu).
7. Posledica "instrumentalnog pona{anja", tj. ako nema
kazne pona{anje se odr`ava: alkoholi~ar tu~e svoju
`enu, ona ni{ta ne preduzima, ne ka`njava ga, on
nastavlja da je bije iz dana u dan i to traje godinama,
~esto do kraja `ivota.
8. Ispoljavanje latentnog sadizma (u`ivanje u tu|oj
patnji).

ZA[TO @ENA TRPI NASILNI^KO PONA[ANJE

SUPRUGA ALKOHOLI^ARA?

1. Ekonomska zavisnost od supruga, ako ona ne radi.

2. Strah da je jo{ gore mo`e telesno povrediti, ~ak ubiti.
3. Strah da }e izgubiti ne samo supruga ve} i decu;
me|utim, to je samo opravdanje jer se pla{i razvoda
(tu postoji konflikt izme|u dva neprivla~na cilja).

43

4. Patrijarhalni moral ("on je tvoj mu`, ima prava da te

bije").
5. Koncept

Seligmanove "nau~ene bespomo}nosti"

(verovanje da nema izlaza, bez obzira {ta da se u~ini).

6. Identifikacija sa majkom koja je tako|e trpela batine
od mu`a alkoholi~ara.
7. Ispoljavanje latentnog mazohizma (u`ivanje u bolu).
8. Posledica

"komplementarnog

izbora

partnera":

neurotske potrebe jednog partnera dopunjuju se

neurotskim te`njama drugog partnera; ~ak i kada se
razvede, ponovo }e se udati za agresivnog mu`a;
ovde nema krivca i `rtve; na svesnom planu to se
do`ivljava kao neugodno i bolno, ali je nesvesno
potrebno i jednom i drugom partneru. O ovome je
govorio i Zondi nazivaju}i to libidotropizam ({ikzal
analiza, analiza sudbine), kao i Frojd o izboru
neadekvatnog ljubavnog partnera (ove `ene nesvesno
odabiraju partnere sa kojima su veze unapred osu|ene
na propast: uvek se zaljubljuju u o`enjene mu{karce,
alkoholi~are...).

44

DIJAGNOSTIKA ALKOHOLIZMA I
ALKOHOLOM IZAZVANIH POREME]AJA
Alkohol dovodi do {irokog spektra poreme}aja,
od intracelularnog do interpersonalnog!
Alkoholom izazvani poreme}aji:

1. Akutno pijanstvo
2. Alkoholizam (problemsko pijenje + zavisnost od
alkohola)
3. Komplikacije u toku razvoja alkoholizma
Dijagnoza

akutnog

pijanstva

komplikacija

alkoholizma relativno se lako postavlja, a znatno te`e

dijagnoza

alkoholizma

zbog

neujedna~enih

dijagnosti~kih kriterijuma, koji se u praksi te{ko mogu

postaviti.
Za postavljanje dijagnoze alkoholizma va`ni su:

ANAMNEZA

1.

Radno mesto: ugostiteljski radnici, vinogradari,

gra|evinski radnici, moleri, kuvari...

45

2.

Smetnje pona{anja (naro~ito na poslu): stru~na

nezainteresovanost, povrede na radu, problemi u
radu sa kolegama na poslu, zaka{njavanje na posao,
zapu{tanje

izgleda

li~ne

higijene.

Socijalni

problemi (u porodici i na poslu) mnogo se ranije

javljaju od zdravstvenih te{ko}a.
3.

Telesne tegobe: jutarnja mu~nina, `e|, gubitak

apetita, brzo umaranje, smetnje sna.

OBJEKTIVNI NALAZ

1.

Op{ti izgled: facies aethylica, promene na

konjuktivama (dolazak na posao ponedeljkom sa
crnim nao~arama), promene na jeziku, zadah.

2.

Tremor: jezika, usana, ekstremiteta (mo`e izostati

ako je pio pre pregleda).

3.

Poreme}aji pojedinih organa i sistema: lo{e

varenje, poreme}aji jetre (veli~ina, konzistencija,
promene jetrinih enzima), nervni sistem, bolne
ta~ke, telesna te`ina, poreme}aj krvnog pritiska,
smetnje lokomotornog aparata.

4.

Psihi~ki poreme}aji: apatija, nezainteresovanost,

razdra`ljivost.
46

Pitanje je kako razgrani~iti problemsko pijenje i

alkoholizam?
Ova dva tipa poreme}aja zastupljena su u op{toj
populaciji sa 25%, u zemljama sa visokom potro{njom
alkohola gde spada i Srbija.
Dijagnosti~ki postupci za postavljanje dijagnoze
problemskog pijenja i alkoholizma:
1. Klasi~ni medicinski dijagnosti~ki postupak
2. Biomedicinski postupak (laboratorijska ispitivanja)
3. Dijagnostika pomo}u upitnika
4. Autodijagnostika
5. Dijagnostika

specijalnih

slu~ajeva

alkoholom

izazvanih bolesti i sindroma

KLASI^NI MEDICINSKI
DIJAGNOSTI^KI POSTUPAK
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnesti~kih
podataka simptoma bolesti + objektivni pregled +
dodatne pretrage (laboratorija, upitnici). Postoje osobe
koje

umiru

od

alkoholne

pankreatitisa, a nisu alkoholi~ari.

47

ciroze

ili

alkoholnog

Ovim postupkom se uglavnom postavi dobra

dijagnoza,

ali

se

veliki

broj

alkoholi~ara

ne

dijagnostikuje, ali i obratno (gornji primer). Do ovih

gre{aka

dolazi

zbog

nedostatka

jasne

definicije

alkoholizma, ali i zbog li~nog stava lekara prema pijenju.

^esto se obra}a pa`nja samo na somatiku, a na psihosocijalne faktore se zaboravlja. Klasi~ni medicinski
dijagnosti~ki postupak sprovodi uglavnom lekar, a svi
ostali su njegovi saradnici, a to bitno ote`ava program
suzbijanja alkoholizma (mali broj lekara u odre|enim
mestima).

BIOMEDICINSKI POSTUPAK
Postupci

kojima

se

odre|uje

koncentracija

alkohola u krvi, urinu, izdahnutom vazduhu. Ako je

koncentracija ve}a nego {to odgovara klini~koj slici,
treba posumnjati na povi{enu toleranciju i alkoholizam.

Laboratorijski markeri za alkoholizam:

1.) Gama

GT

/GGT/

(gama-glutamin-transferaza)

vrednosti su povi{ene kod 65-80% alkoholi~ara

48

(normalne vrednosti su izme|u 1-40 U/l). Ovaj enzim

je odgovoran za transport aminokiselina. Vra}a se na
normalu nakon 3 nedelje apstinencije.
2.) Protein transferin /CDT/ povi{en je kod 65-80%
alkoholi~ara i ima vrednosti preko 20mg/l. Ova dva
markera su odli~na za pra}enje apstinencije!
3.) Pove}an volumen (srednja zapremina) eritrocita
/MCV/ kod 70% alkoholi~ara. Vrednosti su iznad
90mm3

(normalne

volumena

eritrocita

vrednosti=80-90).
je

pokazatelj

Pove}anje
o{te}enja

predstadijuma eritrocita u kostnoj sr`i.

4.) Mokra}na (uri~na) kiselina ima vrednosti preko
6,4mg/dl kod mu{karaca i preko 5mg/dl kod `ena
alkoholi~ara (preko 500 mmol/l)
5.) Aspartat-amino-transferaza (SGOT, AST) je ve}a od
45 U/l, kod 50% alkoholi~ara.
6.) Alanin-amino-transferaza (SGPT, ALT) je tako|e
ve}a od 45 U/l, kod 50% alkoholi~ara.
7.) Trigliceridi imaju vrednosti ve}e od 160mg/dl (preko
2 mmol/l).
8.) LDL holesterol je tako|e povi{en kod alkoholi~ara.

49

Dobrom kombinacijom biohemijskih i hematolo{kih

testova postavlja se sigurna dijagnoza u 90% slu~ajeva.
Ali, ako su pomenute vrednosti u fiziolo{kim granicama
to ne isklju~uje alkoholizam, jer ni jedna od biohemijskih
analiza

nije

dovoljno

specifi~na

za

alkoholizam

/Hudolin/.

DIJAGNOSTIKA POMO]U UPITNIKA

Upitnici uklju~uju odre|ene klini~ke simptome,
anamnesti~ke podatke i opise na~ina pijenja koji su
specifi~ni za alkoholizam. Na osnovu dobijenog skora
postavlja se dijagnoza koja je ta~na u 80-90% ispitanika.
Naj~e{}e kori{}eni upitnici su:
1. MAST (Mi~igen alkoholizam skrining test)=Ima 25
pitanja koja se uglavnom odnose na alkoholne
komplikacije. Postoji i skra}eni oblik sa 16 pitanja.
2. SADO=Upitnik o te`ini alkoholne zavisnosti.
3. EADS=Upitnik alkoholne zavisnosti.
4. MALT=Minhenski test alkoholizma.
5. CAGE=Najjednostavniji i najpopularniji test (J.
Ewing, 1984.); odgovara se samo na 4 pitanja, koja
na engleskom po~inju slovima naziva upitnika:
50

CUT DOWN (smanjiti)=Da li ste razmi{ljali o

smanjenju vlastitog pijenja?

ANNOYED (iznerviran)=Da li se nervirate na

insistiranje okoline da smanjite pijenje?

GUILTY (kriv)=Da li ose}ate krivicu u vezi sa

svojim pijenjem?

EYE OPENER (onaj koji otvara o~i)=Da li pijete

ujutru ~im ustanete da bi ste popravili raspolo`enje i
bili spremni za posao?

Ako osoba odgovori potvrdno na samo dva pitanja,

radi se o problemskom potro{a~u alkohola ili
alkoholi~aru. Kod mladih ljudi dovoljan je i samo
jedan potvrdni odgovor!

6. SKINEROV

UPITNIK

(INDEKS)=Alkoholni

klini~ki indeks sa 17 klini~kih znakova (simptoma) i

13 anamnesti~kih podataka. Pokazao se uspe{nijim
od laboratorijskih testova. Simptomi: tremor prstiju,
ataksi~an hod, ne mo`e da ~u~ne, spajder nevusi,
kaput

meduze,

ginekomastija,

abdominalna

osetljivost, rinofima, crvenilo lica ili samo nosa,

oblo`en jezik, edem mekog nepca, crvenilo dlanova,
51

ogrebotine,

o`iljci,

tetoviranja...

Anamnesti~ki

podaci: smetnje koncentracije, ote`ano upam}ivanje,

halucinacije,

zastra{uju}i

snovi,

bu|enje

sa

glavoboljom, bu|enje zbog `e|i.

7. SCO-39

(upitnik

situacijskog

samopouzdanja):

Ocenjuje uspeh le~enja i opasnost od recidiva, jer

meri samopouzdanje ispitanika u odnosu na li~ne ili
dru{tvene opasnosti da se vrati alkoholu.

AUTODIJAGNOSTIKA
Najjednostavniji

test=Test

apstinencije

trajanju od 6 nedelja. Ako se ogled izvede bez ikakvih

pote{ko}a (`elja za pi}em + znakovi apstinencije), nema
problemskog pijenja, niti alkoholizma.
Ostali autodijagnosti~ki postupci: ranije opisani
CAGE upitnik, Hudolinov upitnik sa 20 pitanja
(pozitivan odgovor na 3 ili vi{e pitanja ukazuje na
alkoholizam).

52

ZAKLJU^AK O DIJAGNOSTICI: nema definicije

alkoholizma koja bi zadovoljila sve dijagnosti~ke
zahteve. Nije uvek mogu}e ni razlikovanje problemskog
pijenja od alkoholizma. Jo{ uvek je najuspe{nija
dijagnostika

klini~kim

postupkom

koji

uklju~uje

psiholo{ke i socijalne faktore.

ICD-10 KLASIFIKACIJA ALKOHOLOM

IZAZVANIH POREME]AJA
F10.0 = AKUTNA INTOKSIKACIJA
F10.1 = [TETNA UPOTREBA
F10.2 = SINDROM ZAVISNOSTI
F10.3 = APSTINENCIJALNI SINDROM
F10.4 = APSTINENCIJALNI SINDROM SA
DELIRIJUMOM
F10.5 = PSIHOTI^NI POREME]AJ
F10.6 = SINDROM AMNEZIJE
F10.7 = REZIDUALNI POREME]AJ I
PSIHOTI^NI POREME]AJ SA KASNIM
PO^ETKOM
F10.8 = DRUGI POREME]AJI
F10.9 = NESPECIFIKOVANI POREME]AJI
53

OP[TA KLASIFIKACIJA ALKOHOLOM

IZAZVANIH POREME]AJA
I.

Akutno pijano stanje

II.

Problemsko pijenje i alkoholizam

III.

Komplikacije alkoholne bolesti

AKUTNO PIJANO STANJE

(akutna intoksikacija)

Radi se o akutnoj alkoholnoj intoksikaciji (akutni

mo`dani sindrom). Posledica je jednokratne upotrebe
ve}e koli~ine alkoholnih pi}a, a mo`e se javiti kod
svakog pojedinca. Re|e se javlja i nakon uno{enja manje
koli~ine alkohola (osobe sa organskim o{te}enjem
mozga, alergija na alkohol...). Ve}ina ljudi u toku `ivota
do`ivi nekoliko pripitih stanja i bar jedno pijanstvo. Slika
akutnog pijanog stanja zavisi od koncentracije alkohola u
krvi, a ona zavisi od koli~ine popijenog pi}a, telesne
te`ine osobe, ja~ine pi}a, brzine kojom se pije, da li se
pije na prazan `eludac ili ne. Koncentracija u krvi je ve}a
ako se pije `estoko alkoholno pi}e, naglo i na prazan
54

`eludac. Nesposobnost za rad nastupa ranije nego {to se u

govornom jeziku naziva pijanstvom (spolja{nji psihofizi~ki znaci). Stepeni pijanstva mere se koncentracijom
alkohola u krvi od 0 do 5 promila. Iznad 5 promila dolazi
do smrti. Razmak izme|u narkoti~ke i letalne doze je
preuzak, zato se ne koristi za narkozu. Letalna doza je
oko 5gr alkohola na kg telesne te`ine. Kod dece je ne{to
ni`a.
Klini~ka slika: mo`e biti razli~ita. Neki su
razdra`ljivi

ratoborni,

neki

skloni

depresivnim

reakcijama, neki veseli. U po~etku se javlja socijalna

dezinhibicija (slobodno pona{anje), pri~ljivost, a kasnije
se javlja poreme}aj ravnote`e, povra}anje, san. Dakle, u
po~etku alkohol ima stimulativno dejstvo, a kasnije
depresivno. Usled ja~e intoksikacije mo`e se javiti i
koma. Nakon te{kog pijanstva sa poreme}ajem svesti
mo`e do}i i do retrogradne amnezije. Sluh se smanjuje za
40% kod alkoholemije od 1 promila /Stankovi}/. U toku
alkoholne intoksikacije mogu se javiti jedna ili vi{e
konvulzija koje potpuno li~e grand mal epilepti~nom
napadu.

55

Va`no: benzodiazepini ne potenciraju dejstvo

alkohola i mogu se primenjivati kod nemira akutno
etilisanih! /Despotovi}, Loga/.
Diferencijalna dijagnoza i dijagnoza:
Anamneza, objektivni nalaz, odre|ivanje alkohola
u krvi. Ako je koncentracija preko 1,3 promila, a nema
zna~ajnijih klini~kih simptoma pijanstva, radi se,
najverovatnije,

alkoholi~aru

sa

povi{enom

tolerancijom, dok kod nealkoholi~ara ova koncentracija

izaziva izrazito pijanstvo.

Klini~ki testovi alkoholne intoksikacije:

1. Smetnje vida (duple slike, zamu}en vid)
2. Rombergov test (stoji mirno zatvorenih o~iju i pritom
pada u stranu)
3. Proba prst-nos (zatvorenih o~iju ne mo`e prstom da
dodirne nos)
4. Mekevenov (Macewen-ov) test (drmamo bolesnika, a
zenice mu se {ire)
Svi ovi testovi su sigurno pozitivni ako je
koncentracija alkohola u krvi ve}a od jednog promila.
Kod umerenjaka i povremenih potro{a~a alkohola
pozitivni su i pri koncentracijama izme|u 0,5 i 1
promila.
56

Psihosenzorni i psihomotorni testovi:

1. Hod po ravnoj liniji noga ispred noge (intoksicirani
hodaju na {irokoj osnovi)
2. Rombergov test (pozitivan je i kod 10% zdravih,
treznih osoba)
3. Promene rukopisa
4. Spolja{nji izgled, boja lica, miris na alkohol iz usta

(halitus), povra}anje, povrede

Va`no: alkohol nema miris, ve} miri{u dodaci
alkoholnom pi}u!
Kod
dijagnoza

alkoholne
izme|u

kome

va`na

je

nje

kome

druge

diferencijalna
etiologije

(dijabeti~na, traumatska, subduralno krvarenje). Kod

alkoholne kome pozitivan je Mekevenov test!

Faze alkoholne opijenosti:
1. Faza ekscitacije (lakog pijanstva) 0,5-1,5 promila
2. Faza pravog pijanstva 1,5-2,5 promila
3. Faza narkoti~kog dejstva 2,5-3,5 promila
57

4. Komatozni stadijum 3,5-5 promila (~esto se za 5-10

~asova zavr{ava smr}u usled paralize centra za
disanje)
5. Smrt - preko 5 promila

Terapija akutnog napitog stanja:

Nema sredstava za brzo tre`njenje. Primenjuje se
detoksikaciona terapija (rastvor glukoze + vitamini).
Ispiranje `eluca samo neposredno nakon intoksikacije (u
prvih pola sata), jer alkohol brzo prelazi iz digestivnog
trakta u krv. U te`im slu~ajevima hospitalizacija,
hemodijaliza, odr`avanje KVS-a i disanja...

MAMURLUK
(KAKOFORIJA, HANG-OVER SINDROM)

To je mu~no, neugodno stanje nakon ja~eg

akutnog pijanstva, po{to je nestalo alkohola u krvi.
Simptomi:

mu~nina,

povra}anje,

vrtoglavica,

malaksalost, slabost. Moralni mamurluk se javlja kod

alkoholne amnezije, kada ne zna {ta je sve radio u
pijanom stanju. Izra`eniji je mamurluk kod neuroti~nih
58

osoba.

Te`i je mamurluk od piva nego od ostalih

alkoholnih pi}a. Terapija: kofein, vitamini, analgetici.

PROBLEMSKO PIJENJE I ALKOHOLIZAM

Faze u pijenju alkoholnih pi}a: apstinencija >
umereno pijenje > trening faza > pretoksikomanska faza
> toksikomanska > terminalna faza. Alkoholna zavisnost
znatno br`e nastupa kod heroinskih narkomana koji su na
odr`avanju Metadonom, kao i kod osoba sa resekcijom
`eluca.

Uobi~ajena podela faza alkoholizma:

1. Pretoksikomanska faza (pove}anje tolerancije i

psihi~ka zavisnost).
2. Toksikomanska faza (fizi~ka zavisnost; postoje svi
znaci alkoholne zavisnosti).

Glatova {ema razvoja alkoholizma (modifikovana

Jelinekova shema "Istorije pijenja")- Engleski alkoholog

Maks Glat (Max Glatt) podelio je razvoj alkoholizma u 4

faze:
59

1. Prealkoholi~arska faza
Pijenje u cilju olak{anja tegoba (brige, problemi).
Traje nekoliko meseci do nekoliko godina. Pove}anje
tolerancije na alkohol (mo`e da popije do 10 puta
ve}e koli~ine alkohola nego ranije).

2. Prodromalna faza
Alkoholna amnezija ("prekidi filma")-nepotpuna
retrogradna amnezija.

3. Krucijalna (kriti~na) faza

Gubitak kontrole u pijenju ("fenomen prve ~a{e").
Prva le~enja su u ovoj fazi.

4. Hroni~na faza
Po~inje redovnom jutarnjom ~a{icom alkohola. Pad
tolerancije ("jedna ~a{a malo, dve mnogo"). ^este su
alkoholne psihoze. Stigao je do dna: fizi~kog,
mentalnog, moralnog, socijalnog.

60

FAZE U RAZVOJU ALKOHOLIZMA

SA KARAKTERISTIKAMA
PREALKOHOLI^AR-

IREVERZIBILALKOHOLIZAM

NA STANJA

SKA FAZA

- pove}anje

- palimpsest

- pad tolerancije

tolerancije

amnezije

- o{te}enje organa

- gubitak kontrole
- nemogu}nost
apstinencije
- prestanak rasta
tolerancije
- socijalni problemi

Palimpsest amnezija je najzna~ajniji simptom

alkoholizma. To je pokazatelj ulaska u toksikomansku
fazu. Javlja se unutar 1-2 godine od po~etka pijenja.
Gubitak kontrole nakon 5-6 godina /Despotovi}/.

61

Po Jelineku, faze alkoholizma:

1. Prealkoholi~arska faza: traje do 2 godine (pove}anje
tolerancije)
2. Prodromalna faza: do 5 godina (palimpsest amnezije)
3. Kriti~na (krucijalna) faza: gubitak kontrole u pijenju
4. Hroni~na faza: pad tolerancije, pojava alkoholnih
psihoza

Dva osnovna tipa alkoholizma:

Gama alkoholizam (anglosaksonski tip; gubitak
kontrole, agresivni, mladi)
Delta alkoholizam (mediteranski tip; nemogu}nost
apstinencije, mirni, stariji; piju po tipu dolivanja)

Po Despotovi}u, postoje tri stadijuma alkoholizma:

1. Prvi stadijum: alkoholizam iz navike (traje do 6
godina)
2. Drugi stadijum: pravi alkoholizam; javlja se sedam
godina od po~etka pijenja.
3. Tre}i

stadijum:

zavr{na

komplikacijama.

62

faza

sa

brojnim

Sa socijalnog stanovi{ta u razvoju alkoholizma postoje

dve faze:
1. Faza porodi~nih o{te}enja=Na poslu krije zavisnost,
ku}i to ne mo`e, te se porodica raspada, ili se menju
uloge u porodici. Terapija: porodi~na psihoterapija.
2. Faza dru{tvenih o{te}enja=Ne mo`e odr`ati svoje
mesto ni u dru{tvu. Propadanje na svim poljima
(radno, eti~ko, socijalno). Terapija pored porodi~ne,
obuhvata i {iru sredinu u kojoj `ivi i radi.

APSTINENCIJALNA KRIZA
Apstinencijalna kriza predstavlja poreme}aje
nakon prestanka uzimanja alkohola. Po nekim autorima,
delirium tremens je samo apstinencijalni sindrom.
Apstinencijalni sindrom se mo`e javiti i kada se naglo
smanji unos alkohola. 95% apstinencijalnih kriza je blago
ili umereno jako izra`eno, a 3-5% sa delirijumom
/Schuckit/. Simptomi krize po~inju 8 ~asova nakon

poslednjeg pi}a, pik je za 2-3 dana, a polako nestaju

nakon 4-5 dana. Za vreme apstinencijalne krize mogu}i
su epilepti~ni napadi, koji se javljaju, naj~e{}e, drugog
dana apstinencije.
63

Po D`onsonu, glavni simptomi apstinencijalnog

sindroma su:

I Gastrointestinalne smetnje
1. Gubitak apetita
2. Mu~nina
3. Povra}anje
4. Proliv
II Psihomotorni poreme}aji
1. Tremor
2. Gr~evi mi{i}a
III Smetnje opa`anja
1. Hiperakuzija
2. Parestezije
IV Psihi~ki simptomi
1. Op{ti nemir
2. Smetnje sna
3. Iluzije
V KVS i vegetativne smetnje
1. Znojenje
2. Porast krvnog pritiska
3. Promene pulsa
64

Ako su ove smetnje zna~ajno izra`ene, a pra}ene

dehidratacijom i skokom temperature, mo`e do}i i do
letalnog ishoda.

U te`e oblike apstinencijalnih smetnji spadaju

(obavezna je hospitalizacija):
1. Delirijum tremens
2. Epilepti~ni napadi
3. Jak psihomotorni nemir

U lak{e oblike apstinencijalnih smetnji spadaju:

1. Glavobolja
2. Nesanica
3. Bol
4. Poreme}aj varenja

Apstinencijalni sindrom se mo`e javiti i kod

novoro|en~eta majke alkoholi~arke (par sati ili dana
nakon poro|aja).

Fetalni alkoholni sindrom (alkoholna fetopatija):

nakaznost i du{evna zaostalost dece kod majki koje su
pile alkohol za vreme trudno}e (~ak i male koli~ine
65

alkohola!!!).

Naj~e{}e

se

javlja:

mikrocefalija,

maloumnost, deformacija usana i u{ne {koljke, spljo{teno

lice. Ovaj sindrom se javlja kod 1 promila novoro|ene
dece!

POREME]AJI SPAVANJA
KOD ALKOHOLI^ARA
Primarni efekat etanola na spavanje zdrave osobe
pri akutnom uzimanju alkohola pre spavanja, ogleda se u
skra}enju latence uspavljivanja i supresiji REM-spavanja
rano u no}i. Me|utim, u kasnijim delovima no}i kada se
alkohol izmetaboli{e, nastupa REM rebound.
Kod dugotrajne konzumacije alkohola razvija se
tolerancija, tako da se REM spavanje tokom vremena
normalizuje, ali nagla obustava (apstinencija) dovodi do
tzv. REM rebounda.
Tokom akutnog prekida konzumiranja alkohola,
spavanje postaje fragmentirano, skra}eno, plitko, sa
gubitkom stadijuma 4, uz nekonzistentne promene u
REM spavanju.
Neka istra`ivanja pokazuju da alkoholi~ari sa

niskim

procentom

REM
66

spavanja,

znatno

lak{e

recidiviraju u odnosu na one koji nemaju takve

poreme}aje spavanja. Druga istra`ivanja pokazala su da
je posle delirium tremensa terminalno spavanje povezano
sa upadljivim smanjenjem stadijuma 4 i umerenim
smanjenjem REM spavanja /Vuki}/.
Za prakti~nu upotrebu, najjednostavnije je sve
poreme}aje spavanja koji se sre}u kod etili~ara podeliti u
tri velike grupe:

1. Poreme}aji spavanja po tipu insomnije

2. Poreme}aji spavanja po tipu hipersomnije
3. Poreme}aji cirkadijalnog ritma budnost-spavanje

SIMPTOMATSKI ALKOHOLIZAM
(SEKUNDARNI)
To je alkoholizam koji se razvio na terenu nekog
drugog (primarnog) uzroka ili bolesti. Kod `ena je ~e{}i.
U literaturi /Hudolin/ navodi se da je sekundarni
alkoholizam prisutan kod 10% alkoholi~ara (iskustvo
nam govori da je ova brojka mnogo ve}a - prim. aut.).
^esto se javlja kod ciklotimnih osoba, kod osoba sa
shizofrenim

crtama,

neurotika,
67

psihosomati~ara,

depresivnih, oligofrenih. Naj~e{}e od svih navedenih

javlja se kod ciklotimnih osoba, gde postoji tzv.
pseudoperiodi~ni (pseudodipsomanski) alkoholizam: piju
samo u subdepresivnim ili hipomani~nim fazama. Kod
shizofrenih, naj~e{}e se javlja kod simplex forme. Najte`i
za terapiju je alkoholizam koji se razvija kod poreme}aja

li~nosti. 80% antisocijalnih poreme}aja li~nosti je

povezano sa alkoholizmom. 5% `ena i do 20%
mu{karaca alkoholi~ara su u osnovi antisocijalni
poreme}aji li~nosti /Schuckit/. Alkoholizam je ~est kod
pani~nog poreme}aja i socijalne fobije. U okviru
simptomatskog alkoholizma opisuje se i jatrogeni

alkoholizam, koji se javlja kada lekar savetuje uzimanje

alkohola u terapiji nesanice, digestivnih te{ko}a, raznih
bolova.

ALKOHOLI^ARI BESKU]NICI
(LUTALICE, KLO[ARI, "SKID-ROW")

To su alkoholi~ari koji su ispali iz porodice,

na{li se na ulici i nemaju kontakte ni sa porodicom, ali ni
sa dru{tvom oko sebe. Oni ~ine oko 3-5% od ukupnog
broja alkoholi~ara, a 10% njih su `ene.
68

ALKOHOLIZAM @ENA
@ene

alkoholi~ari

imaju

~e{}e

depresivne

epizode, manju agresivnost i manje saobra}ajnih

prekr{aja u odnosu na mu{karce alkoholi~are. @ene
kasnije po~inju sa pijenjem, ali su simptomi izra`eniji
kod mu{karaca. @ensko telo ima manje vode od mu{kog
(50%:60%), te se sa manje unetog alkohola posti`e ista
alkoholemija! Kod `ena alkoholna ciroza jetre i
alkoholna kardiomiopatija su re|i nego kod mu{karaca.
Odnos mu{karci alkoholi~ari:`ene alkoholi~ari= ranije
8:1, sada 3:1. Varijante `enskog alkoholizma su "javni"
(javna mesta, kafane) i "tajni" ("solo drinkeri",
"alkoholizam doma}ica") koji je ~e{}i.

Ukratko:

1. Alkoholizam `ena je manje zastupljen nego kod

mu{karaca (1:3)
2. Na~in pijenja druga~iji (solo drinkeri)
3. ^e{}i simptomatski alkoholizam
4. Delta tip alkoholizma
69

5. Kasnije po~inju da piju

6. Ni`a tolerancija na alkohol
7. Re|e imaju somato-neurolo{ke komplikacije
8. ^e{}a politoksikomanija
9. ^e{}i poku{aji suicida
10. ^e{}e su iz gradskih sredina
11. Manje je alkoholi~arki u braku, nego mu{karaca
alkoholi~ara
12. @ene su obrazovanije od mu{karaca
13. Manje agresivne
14. Manje sukoba sa zakonom
15. Vi{e stigmatizirane, etiketirane od mu{karaca

ALKOHOLIZAM STARIH
Alkoholizam kod starih ljudi (preko 65 godina)
prisutan je sa 15%. Dva tipa: "stara~ki" (nastao u starosti)
i "prolongirani (produ`eni)" (iz mla|ih dana). Svaki
deseti alkoholi~ar koji se primi na bolni~ko le~enje stariji
je od 65 godina. Naj~e{}e je mu{kog pola, starosti
izme|u 65 i 70 godina, sa niskom {kolskom spremom,
o`enjen, bez pristanka na le~enje i sa jednom
hospitalizacijom

petogodi{njem
70

periodu.

Od

komplikacija alkoholne bolesti umire 13% starih

alkoholi~ara u toku hospitalnog tretmana /Serafimovi}
Sv. i sar./.

INICIJALNI RAZGOVOR I ANAMNEZA

Razli~iti su nastupi alkoholi~ara prema lekaru pri
prvom prijemu:
1. On nije alkoholi~ar, samo povremeno pije, poziva se
na `enu koju je doveo i od nje tra`i da to potvrdi
2. Dovodi ga `ena koja govori o njegovom alkoholizmu,
a on }uti
3. Dolazi u pratnji policije ili po nalogu suda i obi~no
}uti
4. Dolazi pijan i nakon tre`njenja obja{njava kako se
pijanstvo sasvim slu~ajno dogodilo i tra`i otpust
Lekar

treba

alkoholi~arima,

da
da

ima

isti

uspostavi

stav

prema

emocionalni

svim
odnos,

poverenje i empatiju. Jo{ na samom po~etku le~enja treba

okupiti {to kompletniju porodicu. La` je osnovna
karakteristika alkoholi~ara. La`e i druge i sebe da mo`e
da ostavi pi}e kad god ho}e.

71

O[TE]ENJA POJEDINIH ORGANA

USLED ALKOHOLIZMA
Zimberg: "Ako znate alkoholizam, znate internu
medicinu, psihijatriju i neurologiju".
Naj~e{}a o{te}enja su o{te}enja nervnog sistema,
jetre, `eluca i srca. U SAD-u, svake godine umire
100.000 ljudi od komplikacija alkoholne bolesti. Ve}
nakon 40-te godine `ivota 70% alkoholi~ara dolazi na
le~enje

sa

komplikacijama

alkoholne

bolesti.

Komplikacije alkoholne bolesti su osnovni uzrok

nezadovoljstva alkoholi~ara kvalitetom svog `ivota (2/3
alkoholi~ara je nezadovoljno kvalitetom svog `ivotaQOL/Quality of Life/) /Popovi} i sar./.
@estoka pi}a o{te}uju pre svega nerve i izazivaju
alkoholne psihoze, pivo deluje na srce, a vino na jetru.
Maligna oboljenja (karcinomi) su ~e{}i kod
alkoholi~ara u odnosu na op{tu populaciju i to naro~ito
karcinomi probavnog trakta (usne duplje, nazofarinksa,
jetre, a kod `ena-dojke).
Sva o{te}enja organa su posledica ne samo
direktnog dejstva alkohola, ve} i posledica neadekvatne
ishrane (hipovitaminoza, smanjena koli~ina belan~evina).
72

O[TE]ENJA ORGANA ZA VARENJE

1. Usna duplja: parodontoza, karijes, karcinom jezika,
`drela.
2. Jednjak: gastro-ezofagealni refluks, upala sluzoko`e.

Karcinomi jednjaka su 5 puta ~e{}i kod alkoholi~ara!

3. @eludac i creva: gastritis sa jutarnjim povra}anjemvomitus matutinus; u po~etku alkoholizma `eluda~na
kiselina se lu~i vi{e, a kasnije se smanjuje; ~esta je i
varikoza kardije `eluca, gde postoji velika opasnost
od krvarenja.
4. Jetra (oboljenja jetre kod 20% alkoholi~ara): masna
infiltracija, ciroza i karcinom jetre.

U nastanku ciroze najzna~ajnije je direktno dejstvo

alkohola na jetru, ali je va`na i deficitarnost proteina i
vitamina u ishrani. Po nekim autorima, cirozu ~e{}e
izaziva vino od ostalih alkoholnih pi}a. Prvo dolazi do
masne infiltracije-Steatosis hepatis (pove}anje masnog
tkiva i njeno uve}anje; prisutno kod 90% alkoholi~ara).
Masna infiltracija po~inje da se povla~i ve} nakon 6 dana
apstinencije, a potpuno nakon mesec dana! Ako se
73

nastavi sa pijenjem alkohola, nakon masne infiltracije,

javlja se degeneracija jetrinih }elija koje se zamenjuju
vezivnim tkivom i dolazi do smanjenja jetre-ciroze. U
po~etku jetra je glatke povr{ine, a kasnije zrnasta,
hrapava. ^esta je komplikacija koja mo`e dovesti do
smrti. O{te}enje funkcije jetre dovodi i do hepati~ne
encefalopatije. Ciroza jetre je zastupljena kod 5-15%
alkoholi~ara. Re|a je kod `ena. 3/4 ciroti~nih mu{karaca
je impotentno /Milovanovi}/.

Kao posledica ciroze jetre javlja se ascites (`ablji

trbuh)-nakupina slobodne te~nosti u trbu{noj duplji (i do

20 litara).

Dnevna koli~ina od 160gr ~istog alkohola (320ml

ljute rakije-10 ~a{ica) sigurno dovodi do o{te}enja jetre
vremenom (kod 3/4 alkoholi~ara sa sta`om preko 15
godina) /Despotovi}/.

74

O[TE]ENJE KARDIOVASKULARNOG
I MI[I]NOG SISTEMA
Nedostatak B1 vitamina uzrokuje o{te}enje sr~anog
mi{i}a:
1. Minhensko pivsko srce, alkoholna sr~ana bolest,
alkoholna

kardiomiopatija

(alkoholna

beri-beri).

Alkohol {iri krvne sudove zdravog miokarda, ali

pogor{ava prokrvljenost obolelog dela miokarda.
2. Alkoholna miopatija popre~no-prugastih mi{i}a:
uzrok je direktno dejstvo alkohola + nedostatak
vitamina (re|a kod `ena):
Akutni oblik: bolovi, napetost i edem mi{i}a.
Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda krvi na
mi{i}ne enzime. Naj~e{}e je benigna, ali mo`e do}i i
do opse`ne mi{i}ne nekroze.
Hroni~ni oblik: atrofija i slabost prete`no
proksimalnih mi{i}a. Nema bolova, a tok je
progresivan.

75

O[TE]ENJE @LEZDA
SA UNUTRA[NJIM LU^ENJEM
1. O{te}enje {titne `lezde
2. O{te}enje nadbubre`nih `lezda
3. O{te}enje polnih `lezda
4. O{te}enje pankreasa:

^esta je akutna nekroza pankreasa sa smrtnim

ishodom. Ovo o{te}enje pankreasa se mo`e javiti i kod
te{kog opijanja nealkoholi~ara. Pored akutne nekroze
pankreasa, ~est je i alkoholni pankreatitis (prisutan kod
15% alkoholi~ara). Alkoholizam je jedan od najva`nijih
etiolo{kih faktora pankreatitisa. Alkoholni pankreatitis se
naj~e{}e javlja izme|u 20. i 40. godine `ivota, obi~no
posle 8-10 godina prekomerne upotrebe alkoholnih pi}a.
Klini~ka slika: akutni bol u trbuhu, intermitentan po
karakteru, mu~nina, povra}anje, opstipacija. Pankreatitis
je re|i od ciroze jetre, ali su ova dva oboljenja
najopasnije gastrointestinalne komplikacije alkoholizma.
Posle par akutnih napada, nastaje hroni~ni pankreatitis.
Kod njega se patoanatomski vide kalcifikacije pankreasa.

76

U 1/3 slu~ajeva dolazi do smanjenja sekrecije pankreasa.

Mo`e se razviti i sekundarni dijabetes i steatoreja.

O[TE]ENJA KO@E
Nastaju naj~e{}e zbog nedostatka vitamina i promena
na krvnim sudovima direktnim dejstvom alkohola, ali i
kao sekundarne promene zbog alkoholnih o{te}enja
drugih organa.

1. Pelagra alkoholi~ara.
2. Alkoholni eritem - posledica o{te}enja probavnih
organa

viscerokutanim

refleksom

(preko

parasimpatikusa nadra`aj se prenosi do ko`e i zato se

javlja eritem).
3. Rozacea - nastaje zbog hroni~nog o{te}enja krvnih
sudova ko`e. I nju prate hroni~ne upale sluzoko`e
digestivnog trakta (naj~e{}e `eluca).
4. Alkoholna rinofima - to su kvrgaste izrasline na nosu,
uve}anje i zadebljanje nosa.
5. Ko`na porfirija - javlja se zbog o{te}enja jetre.

77

Najpoznatija dermatoza izazvana alkoholom je

pelagra. Javlja se zbog nedostatka vitamina B grupe
(nikotinske kiseline i nikotinamida). Naziv pelagra
italijanskog je porekla i zna~i gruba ko`a. Glavni
simptomi su 3D (dermatitis, dijareja, demencija).

POREME]AJI KRVI
Mehanizam

patogenog

dejstva

alkohola

na

hematopoetsko tkivo je slo`en, a patogenetski faktori

mogu se podeliti u tri kategorije: 1. Direktno toksi~no
dejstvo etanola; 2. Nutritivna deficijencija; 3. Sekundarni
faktori koji su posledica hepati~nog o{te}enja. Ovi
patogeni faktori se me|usobno ne isklju~uju, ve}
naprotiv, uzajamno sadejstvuju i potenciraju svoje {tetne
efekte. Oni poga|aju }elije crvene i bele krvne loze,
trombocite i hemostatske faktore.
Najizra`enije promene u krvnoj slici evidentiraju
se kod srednje zapremine eritrocita (MCV), koja je

povi{ena kod oko 60-75% alkoholi~ara, obi~no bez

anemije. Ova promena je posledica uticaja alkohola na
stem (kalem) }elije. Ako se uz ozbiljno opijanje pridru`i i
deficijencija folne kiseline, onda se pojavljuju i
78

hipersegmentovani

neutrofili,

retikulocitopenija

hipoplazija kostne sr`i; a ako postoji i malnutricija mogu

postojati i zna~ajne sideroblastne promene. Kod te{kih
alkoholi~ara smanjuje se produkcija ve}ine belih krvnih

}elija, smanjuje se granulocitna mobilnost i adherencija i

o{te}uje odgovor kasne hipersenzitivnosti na nove
antigene. Kona~no, kod mnogih alkoholi~ara postoji

blaga trombocitopenija, koja mo`e da se pojavi

sekundarno

uz

hepati~nu

cirozu

kongestivnu

splenomegaliju (pove}ana destrukcija) ili pak zbog

deficita folne kiseline (smanjena produkcija).

HIPOGLIKEMIJA ALKOHOLI^ARA
Hipoglikemija u akutnom pijanstvu (alkoholna
koma vrlo brzo mo`e da pre|e u hipoglikemijsku).

Va`no: kod alkoholne kome prisutan je Mekevenov znak,

{to nije prisutno kod ostalih koma (drmamo pacijenta, a
zenice mu se {ire)! Hipoglikemija kod alkoholi~ara se
javlja jer kod njih nema glikogenskih rezervi u jetri, te se
potrebe za glukozom zadovoljavaju njenom sintezom u
jetri. Pod dejstvom alkohola sinteza glukoze se smanjuje
ili ~ak blokira i dolazi do hipoglikemije.
79

Kod dobro uhranjenih nealkoholi~ara ne dolazi do

hipoglikemije, ve} do hiperglikemije, jer alkohol
pove}ava razgradnju ve} postoje}eg glikogena u jetri.
Kod alkoholi~ara tog glikogena nema i zato nastupa
hipoglikemija!
Kod lak{e hipoglikemije klini~ka slika sli~na je
akutnom pijanstvu, dok kod te{ke hipoglikemije dolazi
do hipoglikemijske kome. Terapija: glukoza.

ZIEVE-ov sindrom
Redak poreme}aj. Radi se o akutnoj, prolaznoj

hiperlipemiji. Javlja se zbog kombinovanog o{te}enja

jetre i pankreasa. Tri simptoma dominiraju klini~kom
slikom (uz masnu jetru ili cirozu):

1. Hiperlipemija
2. Hemoliti~ka anemija
3. @utica
Javlja se gubitak apetita, mr{avljenje i bol u
gornjem delu trbuha. Ozdravljenje nastupa posle 4-6
meseci.

Dijagnoza

se

postavlja

funkcionalnim

ispitivanjima jetre, ispitivanjem du`ine `ivota eritrocita i

analizom serumskih lipida.
80

TUBERKULOZA
^esta je kod alkoholi~ara. Uzroci: siroma{tvo,
lo{i

uslovi

`ivota,

deficitarna

ishrana,

slabljenje

imuniteta. Po nekim autorima, ovde je alkoholizam samo

sekundarno oboljenje, koje se razvilo na terenu ve}
postoje}e tuberkuloze (da bi smanjili psihi~ku tenziju
tuberkulozni po~inju da piju).

O[TE]ENJA NERVNOG SISTEMA

Naj~e{}e komplikacije alkoholizma. Javljaju se
skoro kod svih alkoholi~ara i zahvataju i centralni i
periferni nervni sistem. Nastaju zbog deficita B vitamina,
ali i zbog poreme}aja na nivou neurotransmitera i
direktnog dejstva alkohola. ^ovek se ra|a sa 10 milijardi
nervnih }elija (to je zaliha za ceo `ivot). Nervne }elije se
ne obnavljaju. Najzna~ajnija o{te}enja nervnog sistema
su:

81

ALKOHOLNA POLINEUROPATIJA
(Polyneuritis alcoholica, alkoholna upala nerava)

Zastupljena kod 10-30% alkoholi~ara. Naj~e{}e su

zahva}eni periferni `ivci ekstremiteta, re|e mo`dani.
Spada u naj~e{}e nervno o{te}enje kod alkoholi~ara.
Radi se ne o pravoj upali, ve} o o{te}enju nerava i
njihovoj degeneraciji zbog B1 hipovitaminoze. Promene
su simetri~ne, zapo~inju na donjim ekstremitetima i
manifestuju

se

~e{}e

senzornim

nego

motornim

simptomima. Simptomi: bol i parestezije u stopalima,

mi{i}ima, slabost distalnih delova ekstremiteta. Sli~ne
promene u lak{em obliku javljaju se i na gornjim
ekstremitetima. Mi{i}i su hipotoni~ni i atrofi~ni. Javlja se
slabost

nekad

gubitak

povr{inskog

dubokog

senzibiliteta i nestanak dubokih refleksa. U krajnjem

stadijumu mo`e postati i nepokretan. Prisutne su i
atrofi~ne promene ko`e. ^est je i dodatni traumatski
faktor: paralize ponedeljkom ili paralize ljubavnika
(prolaznog karaktera). Pored hipovitaminoze, u etiologiji
zna~ajno je i smanjeno uno{enje proteina. Zbog toga,
nervne poreme}aje mogu pratiti i edemi. Alkoholna
polineuropatija je redovni pratilac Korsakovljeve psihoze
82

(Psychosis polyneuritica). Patoanatomski: degenerativne

promene koje vi{e zahvataju mijelinski omota~ nego
aksonske cilindre perifernih `ivaca. Terapija: vitamini B
grupe, adekvatna kalori~na ishrana.

SPINALNA O[TE]ENJA
(alkoholne medulopatije)

To su o{te}enja ki~mene mo`dine. Re|e se javljaju.

Dele se u dve grupe:
a)

Medulopatije sa o{te}enjem mozga i perifernih

`ivaca, dok se medularno o{te}enje javlja sekundarno i

nije najva`niji simptom
b) Medulopatije gde je medularno o{te}enje glavni
simptom
Klini~ka

slika:

slabost

nogu

sa

poreme}ajem

senzibiliteta. Patoanatomski: degenerativne promene

}elija i krvnih sudova ki~mene mo`dine, sa promenama
na njenim ovojnicama. O{te}enja su ~e{}a u podru~ju
cervikalne

lumbalne

intumescencije

(pro{irenja).

Etiologija: metaboli~ki poreme}aji i hipovitaminoza (B1 i

B12). Terapija: vitamini B grupe.

83

SUBDURALNI HEMATOM
ALKOHOLI^ARA
To je krvarenje u subduralni prostor venoznog

karaktera, zbog alkoholnog o{te}enja krvnih sudova.

Traumatskog je porekla: kod alkoholi~ara i pri manjim
povredama glave dolazi do pucanja vena. Klini~ka slika:
glavobolja, oduzetost jedne polovine tela, smetnje govora
(kod hematoma leve hemisfere kod de{njaka), smetenost,
povra}anje, koma. Simptomi se mogu javiti odmah nakon
povrede, ali mogu pro}i i meseci, pa i godine do pojave
simptoma! ^esto je hematom obostran. Dijagnoza:
ehoencefalografija

(vidi

se

povla~enje

medijalnih

struktura u jednu stranu), kompjuterizovana tomografija

(CT). Terapija: hirur{ko otklanjanje hematoma.

ATROFIJA VELIKOG MOZGA

Radi se o gubitku mo`danog tkiva, tj. o njegovom
smanjenju. Kortikalna ili subkortikalna atrofija (naj~e{}e
kombinovano). Na CT-u se manifestuje pro{irenjem
mo`danih likvorskih prostora i sulkusa. Pri izrazitoj
subkortikalnoj atrofiji dolazi do velikog pro{irenja
84

mo`danih komora. Klini~ka slika ne mora da odgovara

te`ini atrofije. Atrofija mozga nastupa kod 90% svih
te`ih

slu~ajeva

intelektualnim

alkoholizma,
moralnim

sa

posledi~nim

propadanjem

li~nosti.

Atrofi~ne promene su posledica metaboli~kih poreme}aja

koje izaziva alkohol, a ovi poreme}aji su posledica
hipovitaminoze, naro~ito B1 vitamina. Nekada i traume
imaju etiolo{ki zna~aj.

CEREBELARNA ATROFIJA
Atrofija malog mozga. Javlja se skoro kod svih
alkoholi~ara. U dva oblika:
a) Zahvata duboke slojeve
b) Zahvata, pre svega, koru malog mozga,
naro~ito velike Purkinjeove }elije
Klini~ka slika: smetnje ravnote`e, tremor, dizartrija,
poreme}aj

koordinacije

pokreta,

smetnje

hoda.

Etiologija: vitaminski deficit, pre svega B1 vitamina.

Terapija: vitamini B grupe.

85

MORELOVA LAMINARNA SKLEROZA

Otkrio je Morel 1939. godine. Radi se o sun|erastoj
degeneraciji i gliozi pojedinih slojeva nervnih }elija

mo`dane kore (naro~ito tre}i sloj). Mo`e se nekada na}i i

o{te}enje i nekroza corpus calosum-a.

MARCHIAFAVA-BIGNAMIJEVA BOLEST
To je alkoholna degeneracija i nekroza corpus

calosum-a (najve}a veza izme|u dve hemisfere). Opisana

je 1903. godine. U etiologiji neki autori navode kvalitet
alkoholnih pi}a. Dijagnoza se postavlja naj~e{}e na
obdukciji. EEG: veliki, spori talasi, bilo difuzno, bilo u
obliku paroksizmalnih izbijanja. U dijagnostici se koristi
i pneumoencefalografija (PEG) i CT. Patoanatomski:
simetri~na degeneracija mijelina, a manje su zahva}ena
aksonska vlakna. Nekada se nalaze i o{te}enja n. opticusa, kao i o{te}enja sli~na Vernikeovoj encefalopatiji.

86

WERNICKE-ova ENCEFALOPATIJA
(Polioencephalitis haemorrhagica acuta superior)

Opisali su je Wernicke 1881. i Gayet 1875. (Gajet-

Vernikeova encefalopatija). Patoanatomski: degeneracija

naro~ito u mo`danom stablu, oko 3. mo`dane komore i
akveduktusa. Mo`e po~eti naglo nakon traume, febrilnog
stanja, hirur{kog zahvata, nekada se nastavlja na delirium
tremens.

Klini~ka

slika:

slab

apetit,

povra}anje,

nistagmus, diplopije, paraliza o~nih mi{i}a, promene na

zenicama (li~e na Argil-Robertsonove zenice), delirantno
stanje, ataksija, nesanica, ~esto simptomi polineuropatije,
nekada

retrobulbarni

neuritis,

mr{avljenje.

EEG:

usporenje mo`danog ritma. Prognoza lo{a ako se ne le~i,

a ~esto se na nju nadovezuje Korsakovljeva psihoza.
Etiologija: insuficijentna ishrana sa hipovitaminozom B1
vitamina. Mo`e se javiti i kod drugih bolesti sa
hipovitaminozom B1 (kod povra}anja, gladovanja, bolesti
digestivnog trakta, karcinoma). Terapija: velike doze B1
vitamina (kombinovano i.m. i i.v.). Po nekim autorima,

Korsakovljeva psihoza, Vernikeova encefalopatija i

Mar~iafava-Bignamijeva bolest su jedno te isto oboljenje
(zajedni~ko ime: alkoholna encefalopatija)!
87

CENTRALNA PONTINA MIJELINOZA

Vrlo retko oboljenje. Opisano 1959. godine. Mo`e se
javiti i u stanjima produ`enog gladovanja. Klini~ka slika:

kvadriplegija + pseudobulbarna paraliza (nistagmus,

poreme}aj govora, poreme}aj

o~ne

konvergencije,

disfagija, oslabljeni refleksi ka{lja). Patoanatomski:

demijelinizacija u ponsu.

AMBLIOPIJA ALKOHOLI^ARA
Retko oboljenje. Radi se o o{te}enju centralnog vida:
simetri~ni,
retrobulbarne

obostrani

centralni

neuropatije

optikusa.

skotom,

zbog

Patoanatomski:

degeneracija optikusa, hijazme, traktusa. Javlja se i kod

prehrambenog deficita druge etiologije. Po nekima je
rezultat obostranog, kombinovanog delovanja alkohola i
duvana.

88

PSIHI^KE KOMPLIKACIJE
1. Akutno pijanstvo
2. Op{ti psihi~ki poreme}aji alkoholi~ara
3. Patolo{ko napito stanje
4. Delirium tremens
5. Alkoholna halucinoza
6. Alkoholna ljubomora
7. Korsakovljeva psihoza
8. Alkoholna epilepsija
9. Alkoholne demencije
10. Intermedijarni alkoholni sindrom

AKUTNO PIJANSTVO
Akutna intoksikacija alkoholom (akutni mo`dani
sindrom) - opisana ranije.

89

OP[TI PSIHI^KI POREME]AJI

ALKOHOLI^ARA

Ovi poreme}aji (neuroze, poreme}aji li~nosti,

depresije) naj~e{}e se javljaju kao sekundarni poreme}aji
u odnosu na alkoholizam.
Depresija je uzrok velikog broja suicida kod
alkoholi~ara (od svih samoubica, 20% ~ine alkoholi~ari).
80% alkoholi~ara bar jednom u `ivotu ima period sa
intenzivnim depresivnim simptomima. Od tog broja, 1/3
njih ima simptome major depresije bar dve nedelje! 40%
alkoholi~ara ima depresivne simptome nakon jedne
nedelje apstinencije /Schuckit/.
3% alkoholi~ara ima psihoti~ne simptome u
okviru apstinencijalne krize! Ovi simptomi se obi~no
povla~e nakon mesec dana apstinencije.
1/3 svih psihijatrijskih pacijenata ima problema sa
alkoholom.

90

PATOLO[KO NAPITO STANJE

(sumra~no stanje alkoholi~ara, sli~no epilepti~kom)

Poseban oblik pijanog stanja. Javlja se nakon

malih koli~ina alkohola. Nastupa naglo, sa su`enjem

svesti, nemirom, uzbu|enjem, agresijom. Nakon izlaska
iz ovog stanja, postoji potpuna amnezija za ovaj period.
U ovom stanju mogu}i su bezrazlo`ni zlo~ini, lutanja bez
cilja, neadekvatno pona{anje. Traje od nekoliko minuta
do par sati, retko nekoliko dana. Ne mora se javiti i pri
slede}em uzimanju alkohola (va`no kod sudskopsihijatrijskih ve{ta~enja). Opasni su i po sebe i po
okolinu, te je neophodna hospitalizacija u ovom stanju.

DELIRIUM TREMENS (alkoholno ludilo)

Vrlo ~esta akutna psihoza alkoholi~ara. ^e{}a kod

"rakija{a", sa alkoholi~arskim sta`om 6-10 godina.

Smatra se da min. 3% svih alkoholi~ara do`ivi bar
jednom u `ivotu delirium tremens /Despotovi}/. Spada u
akutne mo`dane sindrome. Provociraju}i faktori su: nagla
apstinencija (nakon 72h - tri dana od poslednjeg pi}a),
trauma, hirur{ki zahvati, infekcije, febrilno stanje, veliki
91

napori, psihosocijalni stresovi (psihotrauma). Prvi put

opisan 1813. godine. Obi~no se javlja u srednjem
`ivotnom dobu, ali mo`e i u mladosti, ~ak i kod dece.
Smrtnost je oko 10%.

Klini~ka slika:
Prodromalni simptomi (predelirijum): pogor{anje
digestivnih tegoba, psihi~ke izmene, nemir, strah
(naro~ito no}u), nesanica. ^esto se nedeljama pre pojave
delirijuma javljaju te{ki snovi uz no}ni strah. Ujutru su
potpuno pribrani.
Delirium tremens se javlja u akutnoj (kod 1/3) ili

subakutnoj (postepenoj) formi (kod 2/3). Kod akutne

forme, klini~ka slika je dramati~nija. ^esto se javlja uz
telesnu temperaturu od 41oC.
Javlja se poreme}aj svesti, tj. konfuzno-delirantno
stanje sa poreme}ajem spaciotemporalne i alopsihi~ke
orijentacije. Autopsihi~ka orijentacija je o~uvana. Postoji
op{ta slabost, tremor, nemir. Ne spava, ne jede, znoji se,
postoji slabost srca (mek i slab puls, pad TA), akutne
probavne smetnje, smetnje mokrenja (oligurija do
anurije),

hepatorenalni

sindrom,

albuminurija,

glikozurija, anemija, limfopenija, porast sedimentacije. U

92

sredini vidnog polja javlja se skotom (Morelov relativni

skotom). Naglo slabi do iznemoglosti, dehidratacija sa

elektrolitskim

disbalansom.

Iluzije

(naj~e{}e vidne, a mogu i

slu{ne,

halucinacije
taktilne)

su

zastra{uju}eg karaktera. Vidne halucinacije (naj~e{}e

zoopsije): sitne `ivotinje (mi{evi), insekti (bube, mravi)
koji mile po telu ili ga okru`uju; ~este su halucinacije
dugih konaca i `ica. Pacijent je izuzetno sugestibilan
(npr. "~ita" sa praznog papira). Slu{ne halucinacije:
razgovor vi{e osoba koje se dogovaraju kako da ga
uni{te; nekada se ~uje muzika, mar{. ^esto se javljaju i
sumanute ideje paranoidnog karaktera (sumanute ideje
ljubomore). Javlja se izra`en tremor prstiju, jezika, glave,
nerazumljiv govor. U toku delirijuma mogu se javiti i
epilepti~ni napadi. Simptomi su izra`eniji u ve~ernjim i
no}nim satima (zbog slabije osvetljenosti prostorije).
Kod tzv. profesionalnog delirijuma halucinira svoju
profesionalnu delatnost. Traumatski delirijum tremens
javlja se nakon traume, naj~e{}e glave; ~esto je predmet
sudsko-medicinske ekspertize.
Tok i prognoza: traje nekoliko dana (3-5 dana, ali

mo`e i 10-ak dana), a na kraju se zavr{ava dubokim,

dugim, terminalnim snom. Iz njega se budi bistar, sa
93

neznatnim smetnjama i delimi~nom amnezijom za period

delirijuma. Ako delirijum du`e traje (prolongirana
forma), ~esto se zavr{ava sa slikom ireverzibilne
alkoholne demencije. Na delirijum se mo`e nadovezati
Korsakovljeva bolest.
Terapija: obavezna hospitalizacija; op{ta nega,
te~nost, hrana, infuzioni rastvori (glukoza, Ringer, NaCl),
anksiolitici

(Diazepam,

Lorazepam,

Midazolam),

neuroleptici (Haloperidol, Hlorpromazin), velike doze

vitamina (naro~ito B grupe), jetrini ekstrakti, kardiolo{ka
terapija, antibiotici. Izbegavati mehani~ku fiksaciju! Smrt
obi~no nastupa zbog kardiovaskularnih poreme}aja kod

10% obolelih.

ALKOHOLNA HALUCINOZA
Alkoholna

psihoza,

~e{}a

kod

"rakija{a".

Alkoholi~arski sta` obi~no kra}i (3-4 godine) nego kod

delirijuma. Halucinoza je pet puta re|a od delirijuma.
Radi se o akusti~kim halucinacijama uz o~uvanu svest.
Postoji a) akutna (prolazna) alkoholna halucinoza

(Vernikeova) i b) hroni~na (halucinatorna paranoja).

94

Jo{ je otvoreno pitanje da li se radi o formi

latentne shizofrenije koja se manifestuje pod dejstvom
alkohola, ili je to samo reakcija li~nosti na alkoholnu
intoksikaciju. Prolazi relativno brzo. To je specifi~na
forma akutnog mo`danog sindroma, koja mo`e imati
karakter delirijuma. Glavne klini~ke karakteristike:
halucinacije, koje se u po~etku te{ko razlikuju od iluzija.
Kasnije su izrazitije. Naj~e{}e su slu{ne halucinacije.
Pra}ene su strahom, javljaju se u tre}em licu, pacijent ih
~uje od spolja, imaju neugodan, prete}i sadr`aj. Nekada
su homoseksualno obojene. ^esta su samoubistva pod
dejstvom halucinacija. Prognoza: oko 50% hroni~ne
alkoholne halucinoze zavr{ava u tipi~noj shizofrenoj
demenciji. Najverovatnije da se u jednom slu~aju radi o
shizofrenom karakteru, a u drugom ima karakteristike
tipi~nog MOPS-a (naro~ito ako ide sa poreme}ajima
svesti-dezorijentacija). Traje od nekoliko ~asova do 6
meseci. Akutna forma ne ostavlja nikakav defekt.
Hroni~na forma mo`e imati vi{e shizofreni karakter;
tokom vremena mo`e joj se pridru`iti slika hroni~ne
paranoje, a mo`e se zavr{iti shizofrenom demencijom.
Hroni~na forma se mo`e zavr{iti i hroni~nim MOPS-om
(organska demenca) i tada je najverovatnije uzrokovana
95

alkoholom, a nije shizofrenog karaktera. Alkoholna

halucinoza se javlja izme|u 30. i 50. godine `ivota.
Nekada se, u po~etku, javlja pod slikom delirijum
tremensa. Terapija: neuroleptici. Ako se ne povu~e za 6

meseci, naj~e{}e nema izle~enja.

ALKOHOLNA LJUBOMORA
(patolo{ka ljubomora, ludilo ljubomornosti, paranoja
ljubomornosti, alkoholna paranoja, "Otelo psihoza")

^esta psihoza kod alkoholi~ara, u kasnijim

fazama alkoholizma. Gotovo isklju~ivo kod mu{karaca
alkoholi~ara. Do izvesne mere je u vezi sa impotencijom
alkoholi~ara. Seksualne funkcije se normalizuju samo
kod

1/4

rehabilitovanih

alkoholi~ara!

Po

psihoanaliti~arima: kod alkoholi~ara su prisutne jake

homoseksualne tendencije, ve} i pre nego {to se razvio
alkoholizam. Zato, po njima, latentna homoseksualnost
ima etiolo{ki zna~aj za razvoj alkoholizma. Po drugim
autorima,

homoseksualne

tendencije

su

retke,

ljubomora je posledica seksualne nemo}i, impotencije, te

suprugu optu`uje da se nedovoljno trudi oko njega i da je
na{la drugog ljubavnika. Karakteristike: sistematizovane
96

sumanute ideje ljubomore, koje dobijaju paranoi~ki

karakter (ljubomoran na svakog mu{karca koji se nalazi u
blizini njegove `ene, provereva joj donji ve{, posteljinu).
Ljubomoran je i prema k}erki, ljubavnici. Mo`e se
zavr{iti i ubistvom (tada je znak eti~ke demencije
alkoholi~ara). Pored ideja ljubomore mogu se javiti i
druge, i tada se govori o paranoji alkoholi~ara (alkoholna
paranoja). Treba praviti razliku izme|u prave patolo{ke
ljubomore i "manipulativne" ljubomore (okrivljuju
suprugu da bi izbegli sopstvenu krivicu u vezi svog
alkoholizma, "napad je najbolja odbrana"). Terapija:
neuroleptici.

KORSAKOVLJEVA PSIHOZA
Naziv po ruskom psihijatru-Korsakovu (1887.).
Radi se o te{kom psihi~kom poreme}aju. ^e{}a kod
"rakija{a".

Javlja

se

obi~no

kasnijim

fazama

alkoholizma. Klini~ka slika: kombinacija polineuropatije

i te{ke forme demencije. U po~etku je samo

polineuropatija. Ovo je obavezan simptom, zato se jo{
naziva

polineuriti~ka

psihoza.

Ako

nema

polineuropatije, naziva se Korsakovljev sindrom (tada ne

97

mora biti izazvan samo alkoholom, ve} i traumom,

intoksikacijom, vaskularne etiologije...). Klini~ka slika:
smetnje upam}ivanja, nese}anje za skorije doga|aje,
konfabulacije, smetenost, dezorijentacija, no}ni nemir,
strah, spacio-temporalna dezorijentacija, a kasnije i
alopsihi~ka. Po nekima, ~e{}e se javlja kod `ena posle
pete decenije `ivota, a opisana je i kod dece! Postoji
akutni i hroni~ni oblik. Akutni mo`e po~eti delirantnom
slikom. Nekada delirijum tremens prelazi direktno u
Korsakovljevu

demenciju.

Patoanatomski:

difuzna

o{te}enja CNS-a i perifernog nervnog sistema. Naj~e{}a

su o{te}enja ganglijskih }elija kore mozga, bazalne
ganglije, mamilarna tela. O{te}enja su sli~na Vernikeovoj
encefalopatiji, te neki autori ove dve bolesti nazivaju
jednim imenom: Vernike-Korsakovljeva bolest. Terapija:
vitamini B grupe, vazodilatatori. Ako se radi o akutnoj
formi, pod slikom delirijuma, radi se o reverzibilnom
obliku. Kod hroni~ne forme, 30% obolelih imaju dobar
ili potpuni oporavak, ako se sa terapijom krene na vreme
/Hudolin, Schuckit/. Svako davanje glukoze treba da prati
i parenteralno davanje vitamina B grupe, naro~ito B1
(dnevna doza 50-100mg tokom vi{e meseci).

98

ALKOHOLNA EPILEPSIJA
U toku alkoholne intoksikacije mogu se javiti
jedna ili vi{e konvulzija koje potpuno li~e grand mal
epilepti~nom napadu (krik, gubitak svesti, toni~nokloni~ni

gr~evi,

ugriz

jezika,

umokravanje).

Ovi

povremeni epilepti~ni napadi kod alkoholi~ara zovu se

jo{ i "rum-fits" ili "whisky fits"; naj~e{}e se javljaju u
te{kom

pijanom

stanju

ili

delirijumu.

Alkoholnu

epilepsiju ima oko 15% alkoholi~ara. Samo kod 20%

alkoholi~ara sa alkoholnom epilepsijom vide se promene
na EEG-u karakteristi~ne za epilepsiju /Hudolin/. U
terapiji

alkoholne

epilepsije

dovoljna

je

samo

apstinencija, bez medikamentozne terapije /Ga~i}/.

ALKOHOLNE DEMENCIJE
Naj~e{}i oblik je Korsakovljeva demencija, ali se
mogu razviti i atipi~ne slike demencije. O{te}enje mozga
se

manifestuje

patoanatomski

difuznom

atrofijom,

naro~ito kore mozga. Naj~e{}e promene su u podru~ju

frontalno-parijetalnog lobusa. Me|utim, veli~ina atrofije
mozga ne mora da bude u tesnoj korelaciji sa klini~kom
99

slikom. Na CT-u mozga pojedinih alkoholi~ara starosti

40 godina, nalaze se atrofi~ne promene kao kod starih
ljudi nealkoholi~ara u 75 godina /Stankovi}/.
Jednostavna alkoholna demencija po~inje eti~kim
osiroma{enjem koje se manifestuje nizom promena
pona{anja alkoholi~ara. Naj~e{}e su eti~ke promene u
seksualnoj sferi. Na ove promene se nadovezuje
intelektualno propadanje. Stanje obi~no napreduje i
nakon uspostavljene apstinencije. Demencija mo`e da
prati

alkoholne

Vernikeova

sindrome

encefalopatija,

(Korsakovljeva

psihoza,

Mar~iafava-Bignamijeva

bolest, Morelova laminarna skleroza alkoholi~ara). Kod

ova poslednja dva sindroma, demencija mo`e pokazivati
sliku alkoholne pseudoparalize. ^esto se i na delirijum
tremens nadovezuje slika demencije. Likvor: pove}anje
broja

}elija

(pleocitoza),

pove}anje

belan~evina,

patolo{ke promene koloidnih krivulja. Terapija: naj~e{}e

su ireverzibilne, progredijentne promene gde le~enje ne

daje rezultate. Ako se le~enje vitaminima sprovede na
vreme, mogu}i su dobri rezultati u le~enju. Sudskomedicinski aspekt demencija: u velikom broju slu~ajeva
radi se o potpunoj ili delimi~noj neura~unljivosti u
slu~aju izvr{enja krivi~nog dela. Tako|e, indikovano je
100

oduzimanje poslovne sposobnosti da bi se spre~ila npr.

prodaja imovine, potpisivanje razli~itih ugovora...

INTERMEDIJARNI ALKOHOLNI SINDROM

Opisao ga je Benet 1960. godine. To je sindrom
alkoholnog mo`danog o{te}enja koji se nalazi na sredini
izme|u akutnih (reverzibilnih) i hroni~nih (ireverzibilnih)
alkoholnih

mo`danih

poreme}aja.

Ima

klini~ke

karakteristike ireverzibilnih alkoholnih o{te}enja, ali je

ipak ~e{}e reverzibilan i mo`e imati dobru prognozu.
Manifestuje se ve}im ili manjim poreme}ajima pona{anja
i emocionalnim poreme}ajima, verovatno usled o{te}enja
~eonog re`nja. Somatski: o{te}enje jetre, alkoholna
polineuropatija. Mnogi autori ne prihvataju postojanje
ovog sindroma.

DIPSOMANIJA
Klini~ki

oblik

alkoholizma,

gde

bolesnik

povremeno (u kra}im ili du`im vremenskim razmacima)

dobija neodoljivu `elju za pi}em. Koli~ina popijenog
pi}a je naj~e{}e velika, jer je u dipsomanskom napadu
101

tolerancija prema alkoholu izrazito povi{ena. Posle

takvog opijanja obi~no nastupa dubok san, posle koga
postoji amnezija za sve {to se doga|alo u vreme kada je
pio. Izme|u napada naj~e{}e apstinira ili pije umereno.
Prava

dipsomanija

je

veoma

retka.

Mo`e

biti

simptomatska, ako je simptom drugih poreme}aja:

shizofrenija, bipolarni afektivni poreme}aj, ciklotimija,
epilepsija. Pseudodipsomanija je na~in pijenja koji samo
podse}a na dipsomaniju. To je periodi~ni alkoholizam

(epsilon alkoholizam). Ovi alkoholi~ari se periodi~no

opijaju, a nisu pravi dipsomani. ^esto je re~ o
ciklotimnim li~nostima koje piju u subdepresivnim ili
eufori~nim stanjima.

Dipsomaniju

karakteri{u

slede}i

simptomi:

prodromi koji li~e na epilepti~nu auru (dipsomanska

aura), epizodi~ne pojave unutra{nje napetosti sa

neodoljivom `eljom za pi}em, nemogu}nost odupiranja
potrebi za pi}em, pijenje velikih koli~ina razli~itih
alkoholnih pi}a.

102

Klini~ke slike dipsomanije:

1. Prava dipsomanija (vrlo retka)

2. Simptomatska dipsomanija (shizofrenija, bipolarni
afektivni poreme}aj, epilepsija)
3. Pseudodipsomanski

na~in

opijanja

(periodi~ni

alkoholizam, vikend opijanje)

Terapija prave dipsomanije je veoma te{ka i ne

daje dobre rezultate. Poku{ano je sa antiepilepti~nom
terapijom kod dipsomana sa EEG-om epilepti~nog tipa.

ANTROPOMETRIJSKI PARAMETRI
KOD ALKOHOLI^ARA
Kod

alkoholi~ara

usled

du`evremenog

konzumiranja alkohola, evidentiraju se niske prose~ne

vrednosti za sve antropometrijske parametre, uz njihov
progresivan pad sa porastom dobnih godina i najni`im
vrednostima u 6-oj deceniji `ivota /Popovi} i sar./:

103

Telesna te`ina: prose~na te`ina alkoholi~ara je za 13%

manja od telesne te`ine zdrave populacije.

Obim grudnog ko{a: obim grudnog ko{a je za 5% manji

kod alkoholi~ara u odnosu na zdravu populaciju.
Posmatrano po dobnim kategorijama, postoji progresivan
pad ovog parametra sa staro{}u. Odstupanja su najve}a
kod starijih od 50 godina, gde su prose~ne vrednosti
obima grudnog ko{a kod alkoholi~ara 15% manja u
odnosu na zdrave.

Obim nadlaktice: manji je za 10% kod alkoholi~ara u

odnosu na zdravu populaciju. Registrovan je progresivan
pad sa staro{}u. Najve}i pad je kod alkoholi~ara iznad 50
godina, gde se evidentiraju 16% manje vrednosti.

Obim potkolenice: evidentira se progresivan pad obima

potkolenice kod alkoholi~ara. Sa staro{}u, on je manji i
do 20% u odnosu na zdravu populaciju (povezano sa
alkoholnom polineuropatijom).

104

FORENZI^KI ASPEKTI ALKOHOLIZMA

U forenzi~kom smislu, zna~ajno je ista}i da se
sudsko-psihijatrijsko ve{ta~enje alkoholisanosti, bilo u
krivi~no-pravnim ili gra|ansko-pravnim aspektima, mo`e
vr{iti u tri razli~ita slu~aja, sa razli~itim forenzi~kim
implikacijama:
U slu~aju ve{ta~enja psihi~kog stanja alkoholisane
osobe, koja se na{la u stanju akutnog pijanstva, ali ne
boluje od alkoholizma kao bolesti zavisnosti

U ovom slu~aju sposobnost shvatanja zna~aja

dela i upravljanja svojim postupcima (ura~unljivost)
podle`e ~lanu 24. novog Krivi~nog zakonika (2006.), tzv.

skrivljena neura~unljivost, {to odgovara ranijem pojmu

actiones liberae in causa. Ovo prakti~no zna~i da je osoba
svesno dovela sebe u stanje neura~unljivosti, te se njena
ura~unljivost

ima

ceniti

prema

psihi~kom

stanju

neposredno pre dovo|enja u stanje pijanstva, {to zna~i da

ova osoba podle`e punoj krivi~noj odgovornosti.
Kako se ovi slu~ajevi naj~e{}e nalaze u
saobra}ajnim nesre}ama, tako|e se name}e pitanje
105

sposobnosti upravljanja motornim vozilom pri odre|enoj

alkoholemiji. Sveop{te je prihva}eno da donju granicu
letalne doze alkohola predstavlja alkoholemija od 4
promila. Beogradski autori navode dileme kod tuma~enja
visokih vrednosti alkoholemije. Pavleki} i sar. (Institut za
sudsku medicinu-Beograd) navode da je u njihovom
istra`ivanju sprovedenom od 1994.-1998. god. na uzorku
od 5404 obdukovanih osoba, ~ak kod 10 osoba
konstatovana alkoholemija vi{a od 4 promila. U ovom
radu najvi{a zabele`ena alkoholemija iznosila je 6,8
promila.
Svetski rekord u visini pre`ivljene alkoholemije
kod akutnog trovanja alkoholom je 15,10 promila,
registrovana kod jedne osobe `enskog pola!
Upravo zbog ovih podataka, koji demantuju
dosad

poznate

teoretske

vrednosti,

ve{ta~enju

alkoholisanosti u vreme po~injenja krivi~nog dela, a

naro~ito efekta alkoholisanosti na pona{anje i psihi~ko
stanje alkoholisane osobe, potrebno je pratiti slede}a
pravila:
-

Vrednosti i prera~unavanja alkoholemije vr{e sudski

medicinari, pri ~emu se ne dozvoljava prera~unavanje
106

alkoholemije ukoliko je krv uzeta vi{e od 6 sati nakon

doga|aja (zbog nepravilnosti eliminacije alkohola).
-

Potrebno je sa sigurno{}u utvrditi da se osoba

nalazila u fazi eliminacije alkohola (uzeti krv u dva
vremena). Alkoholemiju nije mogu}e odre|ivati u
fazi resorpcije.

Na~in uzimanja krvi (nealkoholni dezinficijens,

~uvanje u fri`ideru, obele`avanje uzoraka).

Pri odre|ivanju alkoholemije, predla`e se kori{}enje

dve

vrednosti

Widmarkovog

faktora-beta

eliminacionog faktora (min. 0,13 i max. 0,17), pa dati

mogu}i interval alkoholemije, a ne samo jednu
vrednost. Pri ovome, isti~e se da su ni`e vrednosti
Widmarkovog faktora kod osoba koje imaju ni`e
vrednosti alkohola u krvi (0,15 promila/h za vrednosti
do 0,5 promila), a do spu{tanja alkoholemije na ove
vrednosti, brzina eliminacije alkohola iz organizma je
ve}a /Tasi} i sar./.
-

Procenu psihi~kog stanja individue (a {to je zadatak

sudskog psihijatra) vr{iti individualno, uzimaju}i u
obzir okolnosti svakog pojedinog slu~aja, upravo
zbog gore navedenih slu~ajeva.

107

 Osobe kod kojih je dijagnostikovan alkoholizam kao

bolest zavisnosti, ve{ta~e se shodno tome, uzimaju}i
u obzir i stanje opijenosti u trenutku po~injenja
krivi~nog dela. Ukoliko se radi o alkoholizmu ili
akutnom

napitom

stanju

kao

simptomatskom

oboljenju (sa prevashodno postoje}im poreme}ajem

li~nosti npr.), postojanje alkoholisanosti smatra se
konstelativnim faktorom. Alkoholi~arima se nadalje u
krivi~nom ili prekr{ajnom postupku, uz uslovnu
osudu ili realnu kaznu zatvora, mo`e izre}i za{titna
mera obaveznog le~enja alkoholi~ara u ustanovi
zatvorenog tipa ili na slobodi, kao {to je u daljem
tekstu navedeno, ili mera bezbednosti obaveznog
le~enja alkoholi~ara u ustanovi zatvorenog tipa.
Ukoliko je na osnovi alkoholizma do{lo do razvoja
psihi~kih komplikacija alkoholizma, kao {to su
alkoholne

psihoze,

onda

predstavljaju

du{evna

oboljenja i ve{ta~e se u skladu sa ~lanom 23. KZ.

108

BINDER-ova klasifikacija alkoholisanih stanja ~esto

se koristi u forenzi~koj psihijatriji:

1. Normalno napito stanje (jednostavno, obi~no)

2. Abnormalno:
a) komplikovano napito stanje: smanjena ili
bitno smanjena ura~unljivost.
b) patolo{ko napito stanje: neura~unljivost.

Dakle, treba se prvo izjasniti da li se radi o

zavisniku ili habituaciji. Ako se radi o habituaciji, tretira

se kao psihi~ki zdrav ~ovek.

Ljudi razli~ito reaguju na istu dozu alkohola
(individualna reakcija). Komplikovano napito stanje:
reagovanje na alkohol koje po svojoj simptomatologiji
izlazi iz kruga obi~ne alkoholne intoksikacije, a ne
sadr`i obele`ja patolo{kog napitog stanja! Novija
istra`ivanja govore o tome da se ne radi o tipi~nim
(specifi~nim) reakcijama, ve} ti oblici zavise od strukture
li~nosti, somatskog stanja, aktuelne konfliktne situacije;
nagla{ava se varijabilnost individualnih reakcija.

109

Zna~ajna je detaljna analiza li~nosti. To je

predisponiraju}i faktor za ~injenje krivi~nog dela;
primer: kod psihopatskih osoba alkohol demaskira
svojstva li~nosti, koja oni uspevaju da maskiraju u
treznom stanju.
Pitanje koje sud ~esto postavlja: tolerancija na
alkohol? Smatra se da smanjena tolerancija, ali ne kao
simptom

zavisnosti,

predstavlja

predispoziciju

za

abnormalno reagovanje na alkohol. Za ispitivanje

tolerancije koristi se alkoholna proba:

a) ANTON-ova metoda (1958.): na ta{te se uzme 1gr

alkohola na 1kg telesne te`ine, pa se svakih sat
vremena odre|uje koncentracija alkohola u krvi i prati
somatsko, neurolo{ko i psihi~ko stanje.

b) TUR^IN-ova metoda (1969.): ispitaniku se daje ista

koli~ina i vrsta alkoholnih pi}a kao u momentu
krivi~nog dela, simuliraju se isti uslovi, prati se
klini~ki tok i svakih 1,5h meri se koncentracija
alkohola u krvi; radi se i psiholo{ko testiranje i EEG.
Pri izvo|enju ove probe, do krajnjih mogu}nosti treba
simulirati uslove pod kojima je do{lo do pojave ovog
110

stanja (npr. zagrejanost prostorije, vrsta jela, du`ina

pijenja itd.); ova metoda je kontroverzna i u mnogome
je izgubila na svom zna~aju /Kapamad`ija/.

Graduiranje stepena pijanstva:

Pripito stanje (laki stepen pijanstva)= 0,5-1,5 promila

Pijano stanje (srednji stepen pijanstva)= 1,5-2,5 promila
Te{ko pijano stanje (te{ki stepen pijanstva)=2,5-3,5 promila

Izra~unavanje alkoholemije u trenutku dela:

Koncentracija alkoholemije u trenutku merenja
/C/ + faktor oksidacije alkohola (srednja vrednost
eliminacije=0,13 do 0,17 /B/) puta broj sati /t/ od
izvr{enog dela=koncentracija u trenutku izvr{enja dela
(A):
C+B*t=A

Me|utim, na osnovu koncentracije alkohola u

trenutku dela ne mo`e se sa sigurno{}u re}i kakvo je bilo
i njegovo psihi~ko stanje! Utvr|eno je da ako se
koncentracija alkohola u krvi vrlo postepeno pove}ava,
klini~ki simptomi pijanstva se dugo slabo pojavljuju, ~ak

111

i pri visokim dozama. Tako|e, u fazi resorpcije alkohola

izrazitiji su psihi~ki simptomi akutne intoksikacije, nego
u fazi eliminacije kod iste koncentracije alkohola u krvi.
Zato je za procenu psihi~kog stanja od zna~aja na~in
pijenja, tok pijenja, vrsta pi}a, struktura li~nosti.
Kod pojedinih krivi~nih ili prekr{ajnih dela
prisutan je tzv. "vinjak (konjak) alibi", tj. pijenje posle
izvr{enog dela, da bi se umanjila ili izbegla krivica.

Formula za izra~unavanje koli~ine popijenog

pi}a:

A = P * B * (C + B * t), gde je P te`ina tela u kg

Le~enje alkoholizma kao bolesti zavisnosti u

pravnom postupku reguli{e ~lan 79. Krivi~nog zakonika
(KZ) i ~lan 53. novog Zakona o prekr{ajima (2007.):

obavezno le~enje alkoholi~ara i narkomana (na slobodi ili

u

stacionarnoj

ustanovi).

Ura~unljivost

zavisnika

procenjuje se na osnovu stepena psihi~kih o{te}enja i

naj~e{}e je smanjena ili bitno smanjena ura~unljivost.
Kod alkoholnih psihoza je prisutna neura~unljivost; od
posebnog zna~aja je patolo{ka ljubomora.
112

Kod krivi~nog dela izri~e se mera bezbednosti, a

kod prekr{ajnog dela izri~e se za{titna mera!
Uslovi za izricanje mera bezbednosti obaveznog
le~enja alkoholi~ara i narkomana su slede}i:
1) Obavezno le~enje alkoholi~ara i narkomana (mere
bezbednosti) mo`e se primeniti samo prema licu koje
je u~inilo protivpravno delo.
2) Da je krivi~no delo u~injeno kao rezultat postojanja
zavisnosti od stalne upotrebe alkohola ili opojnih
droga. Me|utim, odre|enje "stalna upotreba alkohola
ili opojnih droga" ima {ire zna~enje i podrazumeva ne
samo etili~are, odnosno hroni~ne alkoholi~are, ve} i
ona lica koja se ~esto opijaju ili nalaze u
alkoholisanom stanju i u takvim stanjima vr{e
krivi~na dela. Prema tome, ovaj uslov podrazumeva
postojanje uzro~ne veze izme|u stalne upotrebe
alkohola ili opojnih droga i u~injenog krivi~nog dela.
3) Da je ovakvom izvr{iocu krivi~nog dela izre~ena
kazna ili uslovna osuda. Ukoliko je izvr{iocu
krivi~nog dela izre~ena kazna, obavezno le~enje
alkoholi~ara ima}e karakter hospitalnog le~enja, i
113

mo`e trajati samo dok traje kazna zatvora, dok se kod

postojanja uslovne osude le~enje mo`e obaviti i na
slobodi, najdu`e do dve godine. Pored izre~ene mere,
mo`e se izre~i i za{titni nadzor (~lan 73. KZ), koji se
sprovodi pri nekoj od zdravstvenih organizacija, ali
su retki primeri da se ova vrsta sankcija izri~e, te kod
nas jo{ ne postoje ve}a iskustva u vezi sa ovim.
Primera radi, od izlaska novog zakona, Forenzi~ki
centar SPB G. Toponica dobio je samo jednu presudu
sa izre~enim za{titnim nadzorom prema alkoholi~aru,
ali nejasno definisanim na~inom sprovo|enja ovog
nadzora! U KZ, mera obaveznog le~enja alkoholi~ara
razdvojena je od mere obaveznog le~enja narkomana,
dok se u Zakonu o prekr{ajima izri~u jo{ uvek
skupno, kao za{titna mera obaveznog le~enja
alkoholi~ara i narkomana. Uz ovu meru, mo`e se
izre}i i zabrana upravljanja motornim vozilom ili
neka od drugih mera koje ovaj zakonski ~lan
podrazumeva.
4) Da postoji opasnost da }e izvr{ilac krivi~nog dela u
ovakvim stanjima da nastavi i dalje sa vr{enjem
krivi~nih dela.

114

5) Ove mere se mogu izre}i i maloletniku, ukoliko mu je

za

u~injeno

krivi~no

delo

izre~ena

kazna

maloletni~kog zatvora ili neka vaspitna mera.

Kod 25% alkoholi~ara kojima se izri~e ova mera, ona
je ve} bila izre~ena i u pro{losti.
U najve}em broju slu~ajeva (85%) radi se o
prekr{ajima, pre svega u smislu ugro`avanja javnog reda
i mira, gde za{titnu meru izri~u sudije za prekr{aje. Mere
se sprovode u ustanovama za izvr{enje kazne (KP
domovi-zatvorske

bolnice)

ili

zdravstvenim

ustanovama. Du`ina trajanja za{titne mere je max.

godinu dana.

Kod uslovne kazne mo`e se odrediti

obavezno le~enje na slobodi, ali ne mo`e trajati du`e od

dve godine.
Mere obaveznog le~enja relativno se retko izri~u;
godi{nje na primenu ove mere u Forenzi~ki centar u
okviru Specijalne psihijatrijske bolnice u Gornjoj
Toponici, do|e u proseku 20 alkoholi~ara (podaci od
2003.-2006. god.) /Serafimovi} Sl., Vladeji}/. To je
zanemarljiv broj, ako znamo da od 400 primljenih
alkoholi~ara u Bolnicu godi{nje, njih 200 se primi zbog
ispoljene agresivnosti u socijalnoj sredini!

115

Neki alkoholi~ari predstavljaju posebnu opasnost

po okolinu. Francuska je 1954. godine donela Zakon o

dru{tveno opasnim alkoholi~arima, po kome se oni

prisilno le~e u trajanju od 6 meseci do godinu dana! U
Srbiji postoji Zakon o vanparni~nom postupku (~l. 45.55.), koji reguli{e prisilnu hospitalizaciju. To je
hospitalizacija bez dobrovoljnog pristanka alkoholi~ara.
Ona se sprovodi kada alkoholi~ar predstavlja opasnost po
svoju okolinu, a ne `eli da se le~i; ili kada je alkoholi~ar
u takvom stanju da ne mo`e da izjavi svoju volju o
le~enju (alkoholna koma); ili je psihi~ko stanje takvo da
nije poslovno sposoban da o tome odlu~uje (delirium
tremens, alkoholne psihoze). Zdravstvena ustanova gde
je obavljena prisilna hospitalizacija, du`na je da u roku
od 48h prijavi svaki prinudni prijem op{tinskom sudu!
Postoji i Havajska deklaracija Svetskog udru`enja
psihijatara (Honolulu, 1977.), gde se u ~lanu 5. ka`e:
"Mo`e se primeniti prisilno le~enje u interesu bolesnika
za odgovaraju}i period, ukoliko on nije u stanju da izrazi
svoje `elje zbog psihi~kog stanja (bolesti), ili iz istog
razloga ozbiljno ugro`ava druge".

116

Sud ~esto tra`i od ve{taka da se izjasni o

mogu}nostima le~enja zavisnika i o njegovoj spremnosti
na to.
Alkoholizam u gra|anskom pravu: ti~e se pravnih
poslova, uzroka za razvod braka, oduzimanje roditeljskog
prava, valjanosti testamenta.
Poslovna

sposobnost

alkoholi~aru

mo`e

se

potpuno ili delimi~no oduzeti, postaviti mu se staratelj, a

ako se podvrgne le~enju i rehabilitaciji, poslovna
sposobnost mu se mo`e vratiti.

OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

ALKOHOLI^ARA
Alkoholizam karakteri{u tri grupe poreme}aja:
somatska, psihi~ka i socijalna o{te}enja. Za ocenu radne
sposobnosti va`na je ne samo dijagnoza bolesti i opis
simptoma, ve} i dobro poznavanje odnosa izme|u
simptoma poreme}aja i profesionalnog rada. Po nekim
autorima /Morgan/, popu{tanje na radnom mestu je jedan
od prvih znakova alkoholizma. Maksvel je utvrdio da
period od po~etka pijenja alkohola u ve}im koli~inama,
do prvih znakova popu{tanja na radnom mestu iznosi oko
117

3 godine. U po~etku bolesti, na rad uti~u prevashodno

psiholo{ki faktori, a u kasnijim fazama su to organska
o{te}enja. Na sve to se nadovezuju i socijalni faktori.
PRIVREMENA RADNA NESPOSOBNOST
ALKOHOLI^ARA

Ona se utvr|uje ako alkoholi~ar obavlja poslove

koji mogu biti opasni za njega samog ili njegovu okolinu.
Dok se nalazi na bolovanju, obavezno je le~enje, a kada
se vrati na posao, postoje dve varijante:
a) na svoje radno mesto uz terapiju koja se sprovodi
dugotrajno,
b) da mu se na|e drugo radno mesto u okviru
organizacije.
Privremena radna nesposobnost utvr|uje se u
stanjima akutne opijenosti. Le~enje alkoholizma treba
sprovoditi uz rad, a ne na bolovanju. Utvr|uje se i u
nekim slu~ajevima sekundarnih o{te}enja (hepatopatija,
pankreatitis), po istim principima kako se ta stanja
ocenjuju

kada

nisu

prouzrokovana

alkoholom.

Privremena radna nesposobnost postoji i kod alkoholnih

psihoza, gde je neophodno bolni~ko le~enje. Nakon
118

zavr{enog bolni~kog le~enja, treba utvrditi trajanje

nesposobnosti za rad, koja zavisi od vi{e faktora: koja je
alkoholna psihoza u pitanju, da li je prvi ili recidiviraju}i
mah u pitanju, od ishoda bolni~kog le~enja (zaostala
o{te}enja), od `ivotnog doba, poslova koje obavlja, od
motivacije, uslova na radnom mestu, socijalnih okolnosti.
TRAJNA RADNA NESPOSOBNOST
ALKOHOLI^ARA

Pri oceni invalidnosti, bitno je da li je primarna ili

sekundarna invalidnost. Primarna je uslovljena op{tim
propadanjem li~nosti alkoholi~ara, a sekundarna je
uslovljena o{te}enjem drugih organa. Pre utvr|ivanja
invalidnosti potrebno je sprovesti kompleksno le~enje i
rehabilitaciju. O{te}enje li~nosti alkoholi~ara nastaje kao
posledica organskog o{te}enja mozga. Telesne bolesti i
traume mogu uzrokovati dekompenzaciju psihi~kog
stanja alkoholi~ara i izazvati trajnu radnu nesposobnost.
Invalidnost ne postoji kod osoba kod kojih je
dijagnoza alkoholizma dokazana, a postoji izra`ena
motivacija za le~enje. Utvr|ivanje III (tre}e) kategorije
invalidnosti (promena radnog mesta) dolazi u obzir samo
119

ako su osigurani dugotrajno le~enje i rehabilitacija. Neka

radna mesta su kontraindikovana za nastavak rada
alkoholi~ara (alkoholna isparenja...). Invalidnost I (prve)
kategorije (potpuna radna nesposobnost) dolazi u obzir
samo kada su nesumnjivo utvr|eni dijagnoza, karakter i
stepen svih o{te}enja karakteristi~nih za alkoholizam,
sprovedeno adekvatno le~enje, ali su zaostala vrlo
izra`ena ireverzibilna o{te}enja na psihi~kom, telesnom i
socijalnom planu.

TEMELJI LE^ENJA
I REHABILITACIJE ALKOHOLI^ARA
Dva su pristupa u le~enju alkoholizma:

1. Klasi~an, individualni, medicinski.

2. Porodi~ni, interakcijski, sistemski, ekolo{ki.

Terapija po~inje paradigmom le~enja:

JA SAM ALKOHOLI^AR!-sticanje uvida!

120

Osnovni postulati le~enja:

1. Treba razlikovati le~enje alkoholi~ara u u`em smislu,

od le~enja telesnih i psihi~kih komplikacija.
2. U toku le~enja preduzimati mere da alkoholizam ne
bude op{te prihva}en i tolerantan na~in pona{anja.
3. Postignuta apstinencija, bez izmena na~ina pona{anja
nije dovoljna. Nu`na je kompletna restrukturacija
porodice, sa prihvatanjem novih oblika pona{anja.
Brojni su otpori i krize, sve do psihoti~ne
dekompenzacije zavisnika ili ~lana porodice. Va`no
je na po~etku terapije napraviti terapijski ugovor (koji
podrazumeva

redovnu

upotrebu

Disulfirama

odstranjivanje alkohola iz pacijentove okoline).

4. Terapijskim postupkom treba obuhvatiti celokupnu
sredinu gde se alkoholi~ar kre}e i radi.
5. Nema izle~enih alkoholi~ara, ve} samo alkoholi~ara
koji se nalaze na putu ka novom, pozitivnijem,
kreativnijem pona{anju. Alkoholi~ar se nikada ne
mo`e vratiti u stanje u kome bi mogao da kontroli{e
svoje pijenje (jednom izgubljena kontrola u pijenju
vi{e se nikada ne vra}a!).

121

6. Le~enje treba da uklju~i i samopomo} u okviru

klubova le~enih alkoholi~ara.
7. Le~enje treba demedikalizirati i depsihijatrizirati.
8. Rehabilitacija je jedino mogu}a u dru{tvu u kome
alkoholi~ar i njegova porodica `ive i rade.
9. Posebnu te{ko}u u le~enju predstavlja pasivnost
alkoholi~ara prema le~enju, jer je le~enje nastupilo u
velikom broju slu~ajeva pod prisilom.
10. Po{to je alkoholizam hroni~no i recidivantno
oboljenje, le~enje i rehabilitacija alkoholi~ara treba
da traje bar godinu dana.

MOTIVI LE^ENJA
Sam alkoholizam nikada nije neposredni motiv,
ve}

uvek

postoji

neki

povod:

iz

porodice

(disfunkcionalna porodica), profesionalnog okru`enja,

socijalne sredine, zdravstvene tegobe (telesne, psihi~ke),
neki konkretan doga|aj, sukobi sa zakonom. Alkoholi~ar
sve ove pritiske do`ivljava kao ucenu koju mora da
prihvati. Postoji po~etna motivacija (na samom dolasku
na le~enje) i dodatna, su{tinska motivacija (prava
motivacija, kada stekne uvid u svoj alkoholizam).
122

Motivisanost za le~enje ima veliki uticaj na ishod

tretmana alkoholi~ara. Imaju}i u vidu profil li~nosti
alkoholi~ara, ona }e uvek biti veliki problem u le~enju.
Na osnovu jednog istra`ivanja /Popovi} i sar./, najve}u
motivaciju za le~enje pokazao je slede}i profil bolesnika:
starosna dob 41 do 50-te godine, o`enjeni, sa srednjom
stru~nom spremom i sa postojanjem dve ili vi{e
komplikacija alkoholne bolesti:

1) Starosna grupa od 41-50 godina pokazuje najve}i

stepen motivisanosti za le~enje, {to se ogleda u
najmanjem broju hospitalizacija, najve}oj po~etnoj
motivaciji i najmanjem broju samovoljnog odlaska sa
le~enja.
2) Visok procenat je na prijemu u bolnicu sa
komplikacijama alkoholne bolesti, {to je jedan od
najva`nijih faktora koji u ovom uzrastu dovode
alkoholi~are na le~enje. Grupa od 20-30 godina
pokazuje najmanji stepen motivacije za le~enje.
3) Bra~no stanje bolesnika ima veliki uticaj na
motivaciju. Naime, o`enjeni mu{karci su sa najve}im
stepenom motivacije, gde najve}i broj samovoljno
dolazi na le~enje `ele}i da sa~uva svoju porodicu.
123

Sledi grupa razvedenih, a najmanju motivisanost

pokazuju neo`enjeni mu{karci.
4) Alkoholi~ari

sa

srednjom

stru~nom

spremom

pokazuju najve}i stepen motivacije, ne{to manji sa

osnovnom {kolom, dok su intelektualci najslabije
motivisani.

FAZE LE^ENJA
1. Faza intenzivnog le~enja (dispanzersko, dnevnobolni~ko, klini~ko) - traje oko mesec dana
a) Informativno predstavljanje (usmeno izlaganje ubrzo
po dolasku)
b) Veliko predstavljanje (sa~injava se u pismenoj
formi; centralna ta~ka intenzivne faze, oko 2-3
nedelje od dolaska na le~enje)
c) Rezime sa planom rehabilitacije (zavr{etak
intenzivne faze; plan se pravi za narednih godinu
dana)
2. Rehabilitaciona (produ`na) faza le~enja-traje 1-2
godine. Sprovodi se u produ`noj rehabilitacionoj
grupi i socioterapijskom klubu (KLA)

124

PREDSTAVLJANJE ALKOHOLI^ARA
To je usmeno saop{tavanje uvida u svoj
alkoholizam na terapijskoj grupi, ~iji su ~lanovi pacijenti
sa ~lanovima porodica i terapeut. Preporuka je da se ovo
izlaganje prvo sa~ini u pisanoj formi (za pisanje je
potrebno oko dve nedelje). Poseban akcenat se stavlja na
alkoholi~arsko pona{anje, sa opisivanjem manipulativnih
tehnika (odbrambeni mehanizmi), koje su im pomogle da
odr`avaju

svoj

alkoholizam.

Mehanizmi

odbrane:

negacija, minimiziranje, racionalizacija, projekcija - "piju

svi", socijalna komparacija (upore|ivanje svog i tu|eg
pijenja).

OTPORI U TERAPIJI ALKOHOLIZMA

To je protivljenje le~enju koje mo`e biti svesno
(aktivno, namerno) ili nedovoljno svesno. To je za{titna
reakcija alkoholi~ara.

125

OTPORI ALKOHOLI^ARA
KOJI SE PREPOZNAJU U TOKU IZLAGANJA
1. Preop{irno opisivanje primarne porodice
2. Prenagla{avanje

razli~itih

etapa

profesionalne

karijere i vezivanje pijenja za zahteve profesije

3. Navo|enje `ivotnih nesre}a i neda}a
4. Predstavljanje mahom u pozitivnom svetlu, a okolinu
krivi za svoj alkoholizam
5. Forma izlaganja koja izgleda kao neki ud`benik
6. Tekst predstavljanja izgleda neutralno, distancirano,
kao da se radi o nekom drugom
7. Preteruju u samokritici, posipaju se pepelom
8. Monoton na~in izlaganja, bez emocija
9. Psihopatsko predstavljanje (tako sam hteo, pa {ta...)
^esto je i egzibicionisti~ko suvo pijenje pred
grupom. Zna~ajno je i predstavljanje saradnika, jer su
svojim pona{anjem odr`avali alkoholizam.

Uzroci otpora:
1. Odbrana samopo{tovanja
2. Za{tita od strahova i krivice
3. Za{tita dobiti
126

4. Odbrana od depresivnosti
5. Odbrana od drugih osnovnih psihi~kih poreme}aja

Redosled u pojavljivanju otpora:

1. Otpor dolasku na le~enje
2. Otpor prema specifi~nim zahtevima (ku}ni red,
edukacija, pravila apstinencije)
3. Otpor uvidu
4. Otpori zavr{ne i rehabilitacione faze le~enja

OTPORI SARADNIKA

To su otpori prema prihvatanju svog dela

odgovornosti za odr`avanje alkoholizma.

KRIZE U TERAPIJI
Ne misli se na apstinencijalnu krizu. To su
specifi~na kolebanja terapijskog toka. Radi se o kratkoj
psihi~koj pometnji koja se doga|a s vremena na vreme,
osobama ~iji `ivotni problemi prevazilaze, u datom
trenutku, njihove kapacitete. Uzrok krize je sukob otpora
i odluke o nastavku le~enja. To je i izraz pada motivacije.
127

KRIZE ALKOHOLI^ARA
1. Otvorene krize - to su jasne `elje za pi}em, snovi
(izraz psihi~ke zavisnosti)
2. Zatvorene

(kamuflirane)

krize

vra}anje

alkoholi~arskom pona{anju, ali bez pi}a, ~esto se

manifestuje i razli~itim psihi~kim/telesnim tegobama,
ali bez organske osnove.

KRIZE SARADNIKA

Rezultat su mehanizama odbrane, kao {to su

racionalizacija i negacija. Jedan do dva meseca od
po~etka apstinencije naziva se "medeni period" ili
"medeni mesec" (sve je lepo, apstinencija uspe{na, svi su
zadovoljni). Nakon ovog perioda isplivavaju glavni
problemi u porodici, koji su se ranije krili iza
alkoholizma jednog od ~lanova.

128

DOBITI OD ALKOHOLIZMA
KOD ^LANOVA PORODICE
1. Psiholo{ke dobiti (uloga `rtve ili uloga heroja kod
ostalih ~lanova)
2. Socijalne dobiti (zadr`avanje statusa i prihvatanja u
dru{tvu)
3. Materijalne dobiti (dodatni priliv novca zahvaljuju}i
alkoholi~aru)
4. Lukrativne dobiti (izbegavanje gubitka)

Po

D`eksonu,

postoji

sedam

stadijuma

prilago|avanja porodice svom ~lanu alkoholi~aru:

1. Poni{tavanje problema (negiranje)

2. Poku{aj eliminacije problema
3. Stadijum dezorganizacije
4. Poku{aj reorganizacije uprkos problemima
5. Poku{aj be`anja od problema
6. Reorganizacija jednog dela porodice nakon rastave
7. Reorganizacija cele porodice posle le~enja

129

Po Ga~i}u (modifikacija Glatove i D`eksonove

teorije o fazama alkoholizma):

1. Zajedni~ko negiranje
2. Zajedni~ki problemi sa pseudore{enjima ("faza
matrijarhata")
3. Zajedni~ko dno, kriza (priznaju poraz, kapituliraju,
tra`e pomo})
4. Zajedni~ka promena (le~enje, u~enje novog na~ina
`ivota)

PRAVILA ZA APSTINENCIJU
1) Izbegavati kafane i staro dru{tvo
2) U ku}i ne sme biti alkohola
3) Ni jedan dan bez Disulfiram-a (Esperal, Tetidis) min. godinu dana
4) Svaki dan bez alkohola je kapital
5) Ako do|e do krize, odbraniti se organizovanim
sistemom odbrane (Samo danas ne}u piti)
6) U toku le~enja pomagati drugima u krizi
7) Otvoreno re}i svima: Ja sam alkoholi~ar
8) Ako do|e do recidiva, javiti se lekaru i nastaviti
le~enje
130

INDIKACIJE ZA BOLNI^KO LE^ENJE

1. O{te}enje zdravlja koje tra`i hospitalizaciju: ciroza
jetre

(interno

odeljenje),

subduralni

hematom

(neurohirurgija), komatozna stanja (intenzivna nega).

2. Te{ka akutna stanja sa hitnom hospitalizacijom
(akutna alkoholna intoksikacija, organske i psihi~ke
komplikacije).
3. Agresivno pona{anje kojim ugro`ava sredinu.
4. Kasne faze alkoholizma gde se apstinencija ne mo`e
posti}i vanbolni~kim postupkom.

Spontane apstinencije bez le~enja javljaju se ~ak kod

20% alkoholi~ara /Schuckit/. Na le~enje se javi, u
proseku, samo oko 10% svih alkoholi~ara. Samo 20%
alkoholi~ara je vidljivo na prvi pogled /Stojkovi}/.
Puno bolni~ko le~enje treba da traje oko ~etiri nedelje, a
zatim ambulantno pra}enje min. 3 meseca. 60%
alkoholi~ara nakon bolni~kog le~enja apstinira min.
jednu godinu /Schuckit/. Po jednim autorima, nakon 5
godina

od

bolni~kog

le~enja:

25%

apstinira

sa

povremenim mikrorecidivima (jednodnevni, dvodnevni),

131

65% pije ali se povremeno le~i, 10% pije bez le~enja i

umire od komplikacija alkoholne bolesti. Po drugim
autorima /Mori}-Petrovi}/, 1/4 le~enih alkoholi~ara
apstinira bar 3 godine nakon le~enja, uz max. 2
jednodnevna recidiva ("oporavljeni"); 1/4 ima u tom
periodu

nekoliko

("pobolj{ani");

kra}ih

kod

recidiva,

1/2

do

meseca

nepromenjeno

stanje

("nepromenjeni"). Zato se i ka`e da je alkoholizam

hroni~no,

recidivantno

oboljenje.

Za

pona{anje

alkoholi~ara se i ka`e da se radi o "kameleonskom"

pona{anju (la`u sebe, okolinu, doktore, manipuli{u
okolinom).

Ukratko, mo`e se re}i da se le~enje sprovodi u tri

faze /Schuckit/:

1. Intervencija (konfrontacija-suo~avanje)
2. Detoksikacija
3. Rehabilitacija

132

INSTITUCIJE U KOJIMA
SE LE^E ALKOHOLI^ARI
1. Specijalizovana dispanzersko-poliklini~ka slu`ba za
alkoholizam
-Tu se le~e alkoholi~ari bez te`ih o{te}enja, kriti~ni
prema svojoj bolesti, dobrovoljno se javljaju na
le~enje. Ovde spadaju i savetovali{ta za alkoholizam
sa sli~nim programom.
2. Neuropsihijatrijske i alkoholo{ke ambulante
-Ovde

se

hospitalnog

le~e

alkoholi~ari

tretmana.

nakon

Uspe{nije

od

zavr{enog
dispanzera

sprovode vanbolni~ko le~enje alkoholom izazvanih

komplikacija.
3. Stacionarno le~enje na neurolo{kim odeljenjima
-Kod te{kih, neurolo{kih komplikacija.
4. Stacionarno le~enje na psihijatrijskim odeljenjima
-Delirium tremens.
5. Stacionarno le~enje u psihijatrijskim bolnicama
-Odeljenja

za

alkoholizam

sa

kompleksnim

programom le~enja.
6. Le~enje u specijalizovanim ustanovama za le~enje
alkoholi~ara
133

-Po tipu stacionara, dnevne bolnice.

7. Le~enje u klubovima le~enih alkoholi~ara (KLA)
-Najbolji i najjednostavniji na~in le~enja.
8. Le~enje u kazneno-popravnim domovima (zatvorske
bolnice)
-Za osu|enike alkoholi~are (mere bezbednosti).
9. Odeljenja intenzivne nege
-Za akutne alkoholne intoksikacije.
10. Ambulante

op{te

medicine,

interna

odeljenja,

traumatolo{ka, hirur{ka odeljenja

11. Le~enje u zdravstvenim, industrijskim i socijalnim
slu`bama ve}ih radnih organizacija
12. Alternativni programi le~enja u dnevnim, no}nim i
vikend bolnicama
13. Telefonska slu`ba koju mogu pozvati osobe koje
imaju probleme u vezi sa pijenjem alkohola.

-Sve ove institucije treba da budu usko povezane sa

Klubovima le~enih alkoholi~ara.

134

TERAPIJSKI POSTUPCI
SA ALKOHOLI^ARIMA
I Medikamentozni postupci
II Psihoterapijski postupci
III

Psiho-mediko-socijalni

postupak

(kompleksni

postupak)

MEDIKAMENTOZNI POSTUPCI
Lekovi imaju sekundarnu, pomo}nu ulogu u
le~enju

alkoholi~ara.

Nema

specifi~nog

leka

za

alkoholizam. Od lekova se koriste:

1. Vitamini i simptomatski lekovi:

Vitamini, preparati za za{titu jetre, glukoza,
adekvatna ishrana bogata vitaminima i proteinima,
antiepilepti~na terapija (kod epilepti~nih napada),
vitamini

grupe

(kod

polineuropatije,

encefalopatije). Sve lekove u principu treba davati

parenteralno, jer je kod alkoholi~ara resorpcija iz
digestivnog trakta oslabljena zbog o{te}ene probavne
sluzoko`e.
135

2. Sredstva koja izazivaju javljanje uslovnog refleksa

ga|enja ili odbojnosti:
Najpoznatija sredstva: APOMORFIN i EMETIN.
Prvo se alkoholi~aru da apomorfin ili emetin, a kada
se javi mu~nina da mu se alkoholno pi}e. Posle
nekoliko poku{aja, javlja se uslovni refleks ga|enja i
odbojnosti prema alkoholnom pi}u, tako da se
mu~nina i ga|enje javljaju kasnije i na samo nu|enje
alkoholnih pi}a. Pored ovih sredstava koristila se i
elektri~na struja, sukcinil-hlorid (miorelaksans koji
izaziva motornu slabost). Danas se ova sredstva re|e
koriste, jer ne uti~u na promenu pona{anja, a
apstinencija je prolaznog karaktera (gasi se uslovni
refleks).

3. Sredstva koja izazivaju hemijsku interakciju:

Godine 1947. Danci (Hald, Jakobsen i Larsen) otkrili
su

sredstvo:

TETRA-ETIL-TIURAM-DISULFID

(hemijski naziv), DISULFIRAM (generi~ki naziv),

TETIDIS, ESPERAL (za{ti}eni, fabri~ki naziv;

tablete od 500mg). Poznat je i pod nazivom
ANTABUS. Inhibira dejstvo aldehid dehidrogenaze,
136

enzima koji katalizuje oksidaciju acetaldehida do

sir}etne kiseline. Ako se posle antabusa pije alkohol,
nakon 3-5 min, a najkasnije posle 20-ak minuta (zbog
nagomilavanja acetaldehida), javljaju se slede}i
simptomi: prvo porast, a zatim pad krvnog pritiska,
crvenilo lica, lupanje srca (palpitacije), gu{enje,
glavobolja, mu~nina, ga|enje, povra}anje, znojenje,
zamagljen vid, zbunjenost, a mo`e nastupiti i smrt.
Vrhunac ove reakcije traje 30 minuta, a gore
navedeni simptomi mogu trajati i do 6 ~asova, sa
postepenim smanjenjem intenziteta. Sli~no dejstvo
imaju i hloramfenikol (Otomycin), metronidazol
(Orvagil). Antabus ima i dobre i lo{e strane, a mo`e
dovesti i do antabus psihoza. Dokazano je da su
no}ne erekcije smanjene na antabusnoj terapiji, ali
nema dokaza o dejstvu na erekciju u toku seksualnog
odnosa. Ova supstanca ima va`no pomo}no delovanje
u prvoj fazi napu{tanja alkoholnog pi}a. Disulfiram
mo`e da se uklju~i u terapiju 24h nakon poslednjeg

alkoholnog pi}a. Potpuno izlu~ivanje iz organizma

tek za 7-14 dana! Prva 3-4 dana mo`e se davati u
dnevnoj dozi i do 2gr (4 Tbl.) /Despotovi}/. Obi~no
se prvih dana daje cela tableta (500mg), a kasnije
137

polovina (250mg). U toku terapije ne sme se uzimati

hrana koja sadr`i alkohol (alkoholno sir}e), niti
losioni posle brijanja koji sadr`e alkohol. Disulfiram
treba davati min. godinu dana. Pored Disulfirama koji
se uzima per os, na tr`i{tu postoji i forma koja se
implantira

potko`no

(tablete

su

od

100mg).

Implantira se 10-12 tableta, potko`no, u predelu

stomaka levo od pupka. Ove tablete imaju ulogu depo
preparata, jer se aktivna supstanca postepeno ispu{ta,
a dejstvo je min. 9 meseci, obi~no oko godinu dana.
NALTREXON (NALOREX, REVIA; tablete od
50mg) u dnevnoj dozi od 50mg. Redukuje `udnju kod
alkoholi~ara. U SAD-u su za le~enje alkoholizma
zvani~no registrovani samo disulfiram i naltrexon.
ACAMPROSAT (CAMPRAL; tablete od 333mg) u
dnevnoj dozi od 1998mg (3 puta 2 tablete). Stabilna
koncentracija leka u krvi posti`e se sedam dana od
po~etka terapije, a preporu~ena du`ina uzimanja je
godinu dana. 90% unetog leka izlu~uje se putem
bubrega. Ne metaboli{e se u jetri i zato je pogodan
kod pacijenata sa o{te}enjem jetre. Ne stvara
zavisnost i nije toksi~an. Ne`eljeni efekti leka su
blagi i prolazni (digestivne smetnje: ga|enje,
138

povra}anje, bol u trbuhu).

Nema interakcije sa

drugim psihofarmacima. Kontraindikacija je te{ka

bubre`na insuficijencija. Lek je po~eo da se
primenjuje u terapiji alkoholizma po~etkom poslednje
decenije XX veka. To je kalcijum acetilhomotaurinat
(hemijski naziv). Nema uticaja na psihomotorne
sposobnosti

(rad

za

ma{inama,

vo`nja

kola).

Popravlja kardio-vagalnu disfunkciju, koja postoji

kod

20%

alkoholi~ara.

Olak{ava

odr`avanje

apstinencije, jer smanjuje `udnju za alkoholom,

deluju}i na neurotransmiterske sisteme i GABA-u u
CNS-u.

4. Lekovi sediraju}eg i trankvilizantnog delovanja

Kod anksiolitika postoji opasnost od zavisnosti.
^esta je kombinovana zavisnost (10-15% svih
alkoholi~ara). Indikacije za davanje ovih lekova: kod
apstinencijalnih simptoma (naro~ito u prevenciji
delirijuma), ubla`ivanje tenzije, podr{ka psihoterapiji,
antidepresivna

profilaksa,

simptomatsko

le~enje

akutnih psihoti~nih simptoma. Levomepromazin

(Nozinan) u dnevnoj dozi od 75mg izvanredno
reguli{e ja~u anksioznost i nesanicu /Despotovi}/.
139

Ovi lekovi su samo pomo}na sredstva i treba ih

davati kra}e vreme.

5. Ostali lekovi: antidepresivi (SSRI pre svega, redukuju

`udnju i depresivnu simptomatologiju), afektivni
stabilizatori (karbamazepin, litijum), neuroleptici
(klozapin, haloperidol).

PSIHOTERAPIJSKE METODE
Koriste se sve metode od povr{inskih (sugestija,
persuazija) do dubinskih (psihodinamskih):

Individualna

psihoterapija-prete`no

suportativni

karakter-podr{ka (sugestija, persuazija)

II Grupna psihoterapija
III Bihejvioralna psihoterapija (averzija, sistematska
desenzitizacija, pozitivno i negativno potkrepljenje,
"procedura ga{enja")

IV Porodi~na psihoterapija
Osnovne terapijske intervencije (tehnike) u okviru
porodi~ne terapije:
140

1. Stalna konfrontacija sa realno{}u

2. Reetiketiranje
3. Pridru`ivanje terapeuta jednom ili drugom ~lanu
sistema
4. Edukacija
5. Paradoks (re|e)
Cilj terapije je stvoriti "suvi" alkoholi~arski sistem.

KOMPLEKSNI POSTUPAK
Kombinacija

razli~itih

pristupa

le~enju

rehabilitaciji alkoholi~ara, jer se alkoholizam smatra biopsiho-socijalnim poreme}ajem. Poseban naglasak je na

socioterapijskom pristupu. Pona{anje alkoholi~ara je

glavna oblast terapijskog delovanja; prete`no kroz
delovanje grupe, sa u~enjem novih obrazaca pona{anja.

Terapija alkoholizma treba da bude orijentisana

interpersonalno, a ne intrapsihi~ki /Ga~i}/.

141

PORODI^NA PSIHOTERAPIJA
Alkoholizam nije bolest i poreme}aj samo
pojedinca, ve} i njegove porodice (alkoholizam je
simptom disfunkcionalne porodice). Porodi~na terapija
se mo`e sprovoditi sa jednom ili vi{e porodica odjednom.
U alkoholi~arskoj porodici, zbog alkoholizma pojedinca,
javljaju se izmene uloga pojedinih ~lanova porodice,
poreme}aj komunikacije izme|u ~lanova. Postoji bolesna
ravnote`a (patolo{ka homeostaza). Porodi~na terapija se
bazira na sistemskom pristupu. Ovaj porodi~ni sistemski
pristup se ne koristi samo u le~enju, ve} i u prevenciji i
rehabilitaciji. Porodi~na terapija se pojavila u psihijatriji
pedesetih godina XX veka. Rad sa porodicama mo`e biti
terapijski, obrazovni ili socijalni, naj~e{}e kombinovano.
Najve}i deo rada sa ~lanovima porodice obavljaju:
socijalni radnik, medicinska sestra i ~lanovi porodice
drugih

alkoholi~ara.

^est

je

otpor

koji

pru`aju

alkoholi~ar i ~lanovi njegove porodice porodi~noj

terapiji. Dobro je prvo edukovati ~lanove porodice
uklju~uju}i i alkoholi~ara, a zatim ih podvr}i ispitu.
Tako|e, ~lanovi porodice treba da postanu ~lanovi kluba
le~enih alkoholi~ara (KLA). Boven je otac sistemskog
142

pristupa (1974. god.) u le~enju alkoholizma, a Akerman

je "deda" pokreta (1938.)

PERIODI ALKOHOLI^ARSKOG BRAKA

KOJI SE LE^I

1. Period braka sa problemom alkoholizma

2. Period

braka

sa

kumuliranim

krizama

usled

alkoholizma
3. Po~etak le~enja ("medeni period")
4. Spontana ili terapijski provocirana bra~no-porodi~na
kriza
5. Prekretnica, terapijska promena
6. Normalizacija

stabilizacija

bra~no-porodi~nih

odnosa (reorganizacija i reintegracija porodice)

Dve su vrste porodica:

1. Velika, patrijarhalna (autoritativna)
2. Mala, nuklearna (demokratska)

Po Valenovoj (T. Walen), ~etiri su vrste supruga

alkoholi~ara (sam naziv ih opisuje):

143

1. "Pa}enica"
2. "Kontrolor"
3. "Majka"
4. "Moralista"
Ove `ene se udaju za alkoholi~are da bi zadovoljile
neke nesvesne psihopatolo{ke potrebe. Karakteristike
supruga alkoholi~ara su mazohizam i frigidnost /Ga~i}/.

Klasifikacija mu`eva ~ije su supruge alkoholi~ari:

1. Mu`evi ~ije su `ene pile i pre braka (upoznali su
svoje supruge u kafani, gde su zajedno pili)
2. Mu`evi znatno stariji od svojih supruga (biznismeni,
`enu tretiraju kao svoje dete)
3. Mu`evi krutog, povu~enog pona{anja (intelektualci
koji su pod uticajem `ene koja dominira)

Tipovi bra~nih odnosa:

1. Odnos majka-dete
2. Odnos rivaliteta
3. Konflikt zavisnosti
4. Sadisti~ko-mazohisti~ki tip

144

[eron

Veg{ajder

(Sharon

Wegscheider)

dala

je

klasifikaciju dece roditelja alkoholi~ara:

1. Porodi~ni junak (prvo dete; preuzima ulogu
roditelja)
2. Porodi~na crna ovca (drugo dete; problemati~nog
pona{anja)
3. Porodi~na

luda

(drugo

dete;

nemirno,

hiperkineti~no, veselo)
4. Izgubljeno

dete

(povu~eno

sebe,

nekomunikativno)

U alkoholi~arskom braku sve je porereme}eno:

komunikacije, emocionalni odnosi, seksualni odnosi,
finansijski, uloge, vrednosna orijentacija, slobodno
vreme,

socijalni

kontakti.

Kod

nekih

supruga

alkoholi~ara, ~im mu` prestane da pije, javljaju im se

psihi~ke

tegobe,

tj.

apstinencija

mu`a

uzrok

je

dekompenzacije supruge! Deca alkoholi~ara se nalaze

izme|u nade i razo~arenja, zanemarena, odba~ena od oba
roditelja.
Amaterska apstinencija je apstinencija bez
promena

odnosa,

pona{anja

apstinenta

celog

alkoholi~arskog sistema. To je promena prvog reda. Da

145

bi nastupila promena drugog reda potrebno je potpuno

izmeniti porodicu i odnose u njoj. Saradnik u le~enju se
jo{ zove kopacijent. Supruga alkoholi~ara je "suvi"
alkoholi~ar, a sam alkoholi~ar je "vla`ni". Porodi~ni
alkoholi~arski sistem: broj osoba koje pate zbog
alkoholizma svog ~lana je alkoholi~ar puta dva, tri ili
~etiri. Svi u~estvuju svojim pona{anjem u odr`avanju
alkoholizma. Zato je neophodno le~enje celog sistema.

Porodice alkoholi~ara su "rasadnici" alkoholizma

za mu{ku decu, a `ensku decu pripremaju za brak sa
budu}im alkoholi~arem /Mori}-Petrovi}/. ^esto se ka`e i
da je "`ena alkoholi~ara, majka narkomana" /Ne{ovi}/.

KLUB LE^ENIH ALKOHOLI^ARA

(KLA)
Prvi KLA stvoren je 1938. godine u Velikoj
Britaniji. Na na{im prostorima 1963. u Beogradu, a 1964.
u Zagrebu. Klub je vi{eporodi~na terapijska zajednica.
Vr{i se edukacija ~lanova iz alkoholizma i polaganje
ispita. KLA treba da ima max. 12 porodica (30-ak
~lanova). Osnovni cilj je izmena stila `ivota uklju~enih
146

porodica. Sastanci su jednom nedeljno. Na svakom

sastanku se odredi tema o kojoj se raspravlja. Sastanci
KLA predstavljaju modifikovani vid terapijske zajednice.
Sastanak KLA ima tri faze (faza okupljanja ~lanova,

tematska faza i zabavno-rekreativna faza). Organizuju se

i druge zabavne aktivnosti. Od svih ~lanova se tra`i
trajna i potpuna apstinencija. Dru{tvena i radna
rehabilitacija se ne sprovodi u KLA, ve} u lokalnoj
zajednici gde alkoholi~ar `ivi i radi. KLA treba biti
uklju~en i u primarnu prevenciju i sprovoditi razli~ita
istra`ivanja vezana za alkoholizam. U Italiji ima oko
3000 ovih klubova. Samo u Zagrebu ima oko 70, a u
celoj Hrvatskoj oko 300. U Srbiji ima ne{to preko 20
aktivnih klubova.

RECIDIV ALKOHOLIZMA
Svako ponovno uzimanje pi}a je recidiv, jer
jednom izgubljena kontrola u pijenju nikada se vi{e ne
vra}a. To je propijanje nakon uspostavljene apstinencije
tokom procesa le~enja. Recidivi su naj~e{}e ubrzo nakon
le~enja (u prvih godinu dana), ali se javljaju i posle
desetak godina. Zato se smatra da postupak u KLA treba
147

da traje bar 10 godina. Recidiv se javlja zbog

karakteristika samog alkoholi~ara ili zbog uticaja sredine.
Neki bihejvioristi smatraju da je mogu}e ponovo
uspostaviti kontrolu nad pijenjem (teoretski mogu}e, u
praksi nemogu}e). Kasni recidivi su opasniji od ranih,
odmah nakon le~enja. Recidiv mo`e biti "suvi" i "mokri"
(suvi podrazumeva javljanje neodoljive `udnje za
alkoholom).

Suvo

pijenje=vra}anje

starom,

alkoholi~arskom pona{anju, ali bez pijenja alkoholnih

pi}a.

REHABILITACIJA ALKOHOLI^ARA
Mo`e se podeliti na:
1. Rehabilitacija usled invalidnosti (o{te}enje organa
alkoholom)
2. Porodi~na, zatim dru{tvena i radna rehabilitacija
(obavlja se u sredini gde alkoholi~ar `ivi i radi)

U rehabilitacionom (produ`nom) periodu, nakon

intenzivne faze le~enja, pacijent se uklju~uje u produ`nu
grupu (jednom u sedam ili ~etrnaest dana), a nakon
godinu dana prevodi se u mese~nu grupu, tako|e godinu
148

dana. U produ`nom le~enju, zadatak je rad na ose}anjima

i razvijanje emocionalne inteligencije. Krize su mogu}e i
nakon godinu dana od izlaska iz Bolnice. Planiranje
vremena u toku dana neophodno je min. godinu dana
nakon le~enja.
U ovom periodu zna~ajne se aktivnosti alkoholi~ara i
u

okviru

socioterapijskog

kluba

(klub

le~enih

alkoholi~ara-KLA).

TERAPIJSKA PROCEDURA U
HOSPITALNIM USLOVIMA
(primer Odeljenja za alkoholizam Specijalne
psihijatrijske bolnice u Gornjoj Toponici)
/Popovi} i sar./

Do

1972.

godine

zavisnici

(alkoholi~ari

narkomani) le~ili su se na nekada{njem Prijemnom

mu{kom odeljenju, a tada je formirano Odeljenje za
alkoholizam. Ovo odeljenje je za ovih 30-ak godina vi{e
puta menjalo lokaciju u Bolnici, kao i broj kreveta, koji
se kretao od 15 do preko 100 u jednom periodu. Do juna
2004. godine, na Odeljenju su se le~ili i alkoholi~ari i
149

narkomani. Tada su formirana dva Odeljenja (Odeljenje

za alkoholizam sa 48 postelja i Odeljenje za narkomaniju
sa 13 postelja). Odeljenje za alkoholizam je otvorenog
tipa, dok je Odeljenje za narkomaniju zatvorenog. U
Specijalnu psihijatrijsku bolnicu godi{nje se primi oko
1400 pacijenata, a od tog broja na Odeljenje za
alkoholizam primi se oko 300 pacijenata, tj. svaki ~etvrtipeti pacijent koji do|e za prijem je alkoholi~ar. Prose~na
du`ina le~enja alkoholi~ara je ne{to preko 30 dana, {to
odgovara

du`ini

hospitalnog

le~enja

okolnim

zemljama.
[to se ti~e terapijske procedure, nakon prijema na
Odeljenje za alkoholizam, pa narednih 3-5 dana sprovodi
se detoksikaciona terapija (amp. 37% glukoze sa
vitaminima B1, B6, C), sa amp. Bensedina u dnevnoj
dozi od 30 do 60mg, zavisno od te`ine apstinencijalnog
sindroma. Nakon ovog perioda, uklju~uje se averzivna
terapija Disulfiramom (Tetidis, Esperal) - 1/2 tablete
jutro. Kod jednog broja pacijenata uklju~uje se i
antidepresivna terapija (obi~no SSRI), koja uti~e ne samo
na raspolo`enje, ve} i ja~anje motivacije za du`om
apstinencijom. U zavisnosti od somato-neurolo{kog
stanja,

terapiju

se

uklju~uju
150

kardiotonici,

vazodilatatori,

hepatoprotektori,

psihostimulansi,

produ`ena vitaminska terapija (pre svega vitamini iz B

grupe). Pored farmakoterapije, na Odeljenju se sprovodi i
psihoterapija

(sistemska

porodi~na)

socioterapija

(sastanci terapijske zajednice, socio- i psihoterapijske

grupe, okupaciono-radna i rekreativna terapija). Nakon
tri nedelje, pacijent pola`e ispit iz alkoholizma. Ako ga
polo`i, sti~e pravo na prvi vikend u trajanju od tri dana.
Nakon uspe{nog vikenda, vra}a se na Odeljenje gde
boravi jo{ 10-15 dana, sledi produ`ni vikend od sedam
dana. Ako i on protekne u redu, sledi otpust sa Odeljenja.
Va`no je ista}i da se insistira na aktivnom uklju~ivanju
~lanova porodice (naro~ito supru`nika) u terapijski
proces. Bra~ni partner treba da postane aktivni saradnik u
le~enju. U velikom broju slu~ajeva nailazimo na otpor
~lanova porodice da se uklju~e u terapijski proces sa
opravdanjima tipa on je alkoholi~ar, ja ni{ta nemam s
tim, ako ho}e da se le~i u redu, ako ne}e, njegov
problem... Isti~e se zna~aj prvog postulata sistemske
porodi~ne terapije, da porodica treba da funkcioni{e kao

sistem, tj. poreme}aj jednog dela sistema dovodi do

poreme}aja

funkcionisanja

porodice

kao

celine.

Alkoholizam jednog ~lana je problem cele porodice.

151

Neke sociodemografske karakteristike

alkoholi~ara primljenih u Specijalnu
psihijatrijsku bolnicu u petogodi{njem periodu
/Popovi} i sar./

U petogodi{njem periodu primljeno je 1024

alkoholi~ara u 1455 hospitalizacija. Prose~no godi{nje
291 hospitalizacija, mese~no 25. Obzirom da je ukupan
broj hospitalizacija u celoj Bolnici oko 1400 godi{nje,
zna~i da vi{e od 1/5 primljenih pacijenata ~ine
alkoholi~ari.

Karakteristi~an

je

porast

primljenih

alkoholi~ara iz godine u godinu (2000. je bilo 222, a

2004. ~ak 360).
Primljeno je mnogo vi{e mu{karaca nego `ena.
Mu{karaca 96% i 4% `ena. Ovo ukazuje na ve}u
zastupljenost alkoholizma me|u mu{karcima, ali to nije
pravi odnos u op{toj populaciji. Sigurno ima vi{e `ena od
gore pomenutih 4%, ali je njihov na~in pijenja druga~iji
(solo-drinkeri), manje su agresivne u pijanom stanju,
kulturolo{ki faktori (balkanski mentalitet) toleri{e pijenje
mu{karaca, alkoholizam `ena je bruka, sramota, odmah
postaju etiketirane... Smatramo da je agresivnost

152

mu{karaca u pijanom stanju glavni razlog ovog ve}eg

broja primljenih mu{karaca u odnosu na `ene.
Dobrovoljno
alkoholi~ara.

Nad

je

na

54%

le~enje
je

do{lo

sprovedena

46%
prisilna

hospitalizacija. Zna~i da je svaki drugi alkoholi~ar

primljen bez sopstvene saglasnosti. Razlog ove prisilne
hospitalizacije je naj~e{}e bila agresivnost u socijalnoj
sredini, a manji broj nije mogao da da svoju saglasnost
zbog te{kog somato-psihi~kog stanja u kome je bio na
prijemu (naj~e{}e delirijum).
Najvi{e

prijema

obavljeno

je

direktno

na

Odeljenje za alkoholizam (75%), dok je na zatvorena

odeljenja

Bolnice

primljeno

25%

(zbog

izrazite

agresivnosti ili zbog primene mera obaveznog le~enja).

U odnosu na doba dana kada je prijem obavljen:
najve}i broj pacijenata je primljen u periodu od 12-18h
(42%). Interesantan podatak da je u ve~ernjim i no}nim
satima bilo ~ak 1/3 prijema. Po pravilu, ovi prijemi su
obavljeni uz asistenciju policije.
Najvi{e pacijenata je primljeno u hladnim
mesecima godine (753 prema 702).
Vojsku je slu`ilo 78% pacijenata, a 22% nije.

153

Vi{e je bilo pacijenata sa prebivali{tem u gradu

(54%), nego u selu (46%).
Najve}i broj alkoholi~ara je bio sa srednjom
{kolskom spremom 48%, dok je sa visokom i bez {kolske
spreme bilo po 9%.
Sa jednom hospitalizacijom u ovom periodu je
bilo ~ak 77% alkoholi~ara, a sa rehospitalizacijama 23%.
Sa dve i tri hospitalizacije bilo je ukupno 20%, a svega
3% pacijenata je bilo sa vi{e od 3 hospitalizacije u ovom
periodu.
O`enjenih (udatih) je bilo 60%, a 40% nije bilo u
bra~noj zajednici. Od tog broja ~ak 23% se nikada nije
`enilo (udavalo), {to pokazuje da alkoholizam nije samo
faktor razaranja bra~ne zajednice, ve} predstavlja
problem i u njenom formiranju.
Najvi{e alkoholi~ara koji su primljeni u ovom
periodu bili su starosti izme|u 41 i 50 godina (33%),
dakle 1/3. Razlog je taj {to je potreban jedan period
du`eg pijenja da bi se javile komplikacije alkoholne
bolesti ne samo na somato-neurolo{kom i psihi~kom
planu, ve} i na terenu pona{anja (agresivnost), koja je
rezultanta ranije pomenutih faktora. Najstariji le~eni
pacijent je imao 83 godine, a najmla|i 19 godina.
154

Od komplikacija alkoholne bolesti umrlo je 2%

od svih primljenih alkoholi~ara.
Dakle, najve}i broj alkoholi~ara na Odeljenju za
alkoholizam je sa jednom hospitalizacijom, mu{kog pola,
sa odslu`enim vojnim rokom, uzrasta 41-50 godina, sa
srednjom {kolskom spremom, o`enjenih, sa prisilnom
hospitalizacijom. Zbog komplikacija alkoholne bolesti
umire u proseku 2% pacijenata.

155

UMESTO ZAKLJU^KA

Ne postoje izle~eni alkoholi~ari. Iako

godinama ne pije, alkoholi~ar ostaje samo
alkoholi~ar koji apstinira. Da bi bio izle~en,
mogao bi umereno da pije nakon le~enja, a to je
nemogu}e. Definicija izle~enog alkoholi~ara:
potpuno apstinira nakon le~enja i trezan umre.
Potrebno je da se problemom alkoholizma
(naro~ito prevencijom) bave ne samo psihijatri,
ve} i {ira dru{tvena zajednica (porodica,
prosvetni radnici, inspekcijski organi, policija,
pravosudni organi, odgovaraju}i zakoni). Samo
tako }emo uspeti da obuzdamo ovu po{ast, ovu
NEINFEKTIVNU EPIDEMIJU NA[EG DOBA!

156

LITERATURA
1) \ukanovi} B. ALKOHOLIZAM. Beograd, 1984.
2) ]iri} Z, Serafimovi} Sl, Krsti} M, Popovi} V. MOGU]NOSTI
TRETMANA ALKOHOLI^ARA KROZ SISTEM MERA
BEZBEDNOSTI. 1. nau~ni skup Jugoslavije o bolestima
zavisnosti, Sombor, 27.11.-29.11.1994.; Engrami, Beograd
1996;18 (1-2): 131-137.
3) Davidovi} V, Popovi} V. ALKOHOLIZAM @ENA. XXII
Savetovanje o bolestima zavisnosti sa me|unarodnim u~e{}em;
XXIV Skup{tina KLA Srbije, Ni{, 13.10.-14.10.2006.
4) Despotovi} A, Ignjatovi} M, Fridman V. ALKOHOLIZAMETIOLOGIJA, KLINIKA, LE^ENJE I PREVENCIJA. Ni{,
1978.
5) Ga~i} B. ALKOHOLIZAM-BOLEST POJEDINCA I
DRU[TVA. Beograd 1985.
6) Ga~i} B. PORODI^NA TERAPIJA ALKOHOLIZMA. Beograd
1978.
7) Hudolin V. BOLESTI ZAVISNOSTI. Zagreb, 1977.
8) Hudolin V. OVISNOST O ALKOHOLU I DRUGI
ALKOHOLOM IZAZVANI POREME]AJI. U Kecmanovi} D.
Psihijatrija, tom II. Beograd-Zagreb, 1989: 1367-1451.
9) Hudolin Vi. et al. KLUB LIJE^ENIH ALKOHOLI^ARA.
2000.
10) KRIVI^NI ZAKONIK REPUBLIKE SRBIJE. Beograd, 2006.
11) Lili} V, Davidovi} V, Kostadinovi} S, Popovi} V.
PARADOKSI U ALKOHOLI^ARSKOM SISTEMU. XXI
Savetovanje o bolestima zavisnosti, Kragujevac, 14.1015.10.2005.; Zbornik radova: 4-7.
12) Lili} V, Popovi} V, Popovi} R. MOGU]NOSTI KORI[]ENJA
GENOGRAMA U PORODI^NOJ TERAPIJI
ALKOHOLIZMA. 1. kongres bolesti zavisnosti Republike
Makedonije sa u~estvovanjem balkanskih zemalja, Makedonija,
Skoplje, 19.11.-21.11.1993.; Alkoholizam, Beograd 1994; 1-2:
95-99.
13) Lili} V, Popovi} V, Popovi} R. SPECIFI^NOSTI
ALKOHOLI^ARSKOG BRA^NOG SUBSISTEMA
DOBIJENE METODOM IZRADE GENOGRAMA. 1. kongres
bolesti zavisnosti Republike Makedonije sa u~estvovanjem
balkanskih zemalja, Makedonija, Skoplje, 19.11.-21.11.1993.;
Alkoholizam, Beograd 1993; 3-4: 53-60.

157

14) Lili} V, Popovi} V, Stevanovi} Z. PORODI^NI

KOMORBIDITET ALKOHOLI^ARA. Jugoslovenski
simpozijum o savremenim aspektima u etiologiji i terapiji
alkoholizma i narkomanije, Danilovgrad, 24.10.-25.10.1996.;
Zbornik rezimea: 35.
15) Lili} V, Stevanovi} Z, Popovi} V. KOMORBIDITET
KARCINOMA I ALKOHOLIZMA. Jugoslovenski simpozijum
o savremenim aspektima u etiologiji i terapiji alkoholizma i
narkomanije, Danilovgrad, 24.10.-25.10.1996.; Zbornik
rezimea: 52.
16) Milovanovi} D, Sakoman S. BOLESTI ZAVISNOSTI. ECPD,
Beograd 2004.
17) Mori}-Petrovi} S. i sar. METODI LE^ENJA I
REHABILITACIJE ALKOHOLI^ARA. Beograd, 1973.
18) Ne{ovi} M. PROBLEMI REHABILITACIJE ZAVISNIKA.
Majdanpek, 1988.
19) Popovi} I, Popovi} V, Lili} V, Vuki} D. SUBCUTANEOUS
DISULPHIRAM IMPLANTATION IN THE TREATMENT OF
ALCOHOLICS. Bulgarian Psychiatric Association International Conference on the Therapeutic Standards of
Psychiatric Diseases, Bugarska, Varna, 25.10-27.10. 1996.;
Abstracts: 26.
20) Popovi} I, Stoj~ev B, Lili} V, Popovi} V. REHABILITATION
OF ALCOHOL DEPENDENCE IN HOSPITAL
CONDITIONS. World Congress on Rehabilitation in
Psychiatry, Beograd, 27.8.-30.8.1997.; Abstracts: 77.
21) Popovi} R, Krsti} B, Lili} V, Popovi} V. KARAKTERISTIKE
FUNKCIONISANJA PORODICA IZ KOJIH VODE
POREKLO ALKOHOLI^AR I NJEGOVA SUPRUGA. 1.
kongres bolesti zavisnosti Republike Makedonije sa
u~estvovanjem balkanskih zemalja, Makedonija, Skoplje,
19.11.-21.11.1993.; Alkoholizam, Beograd 1994; 1-2: 77-83.
22) Popovi} V, Davidovi} V, Kostadinovi} S, Serafimovi} Sv, Lili}
V. KARAKTERISTIKE ETILI^ARA PRIMLJENIH U
SPECIJALNU PSIHIJATRIJSKU BOLNICU U
PETOGODI[NJEM PERIODU. XXI Savetovanje o bolestima
zavisnosti sa me|unarodnim u~e{}em, Kragujevac, 14.10.15.10.2005.; Zbornik radova: 26-30.
23) Popovi} V, Lili} V, Stevanovi} Z. SISTEMSKO TUMA^ENJE
FENOMENA PORODI^NOG KOMORBIDITETA
ALKOHOLI^ARA. Jugoslovenski simpozijum o savremenim

158

aspektima u etiologiji i terapiji alkoholizma i narkomanije,

Danilovgrad, 24.10.-25.10.1996.; Zbornik rezimea: 29.
24) Popovi} V, Popovi} I, Lili} V, Stevanovi} Z. NEKE SOCIOPSIHOLO[KE KARAKTERISTIKE KAO FAKTORI
AGRESIVNOSTI ALKOHOLI^ARA. Druga hrvatska
konferencija o alkoholizmu i drugim ovisnostima, Hrvatska,
Opatija, 1.10.-3.10.2004.; Knjiga sa`etaka: 68.
25) Popovi} V, Popovi} I, Lili} V, To{i} S, Zlatanovi} Lj, Vuki} D.
SOME ASPECTS OF QUALITY OF LIFE IN ALCOHOLICS.
4th Annual Conference of the International Society for Quality of
Life Research, Austrija, Be~, 5.11.-9.11.1997.; Quality of Life
Research - an International Journal of Quality of Life Aspects of
Treatment, Care and Rehabilitation: 700.
26) Popovi} V, Popovi} I, Serafimovi} Sl, Vuki} D.
ANTROPOMETRIJSKI PARAMETRI KOD OBOLELIH OD
ETILIZMA. 10. kongres psihijatara Jugoslavije sa
me|unarodnim u~e{}em, Ni{, 25.10.-29.10.1995.; Zbornik
apstrakata radova: 161.
27) Popovi} V, Popovi} I, Stevanovi} Z. MESEC RO\ENJA KAO
FAKTOR RIZIKA ZA NASTANAK ALKOHOLIZMA. XLV
Kongres antropolo{kog dru{tva Jugoslavije sa me|unarodnim
u~e{}em, Bar, 25.5.-29.5.2006.; Izvodi saop{tenja: 39.
28) Popovi} V, Ton~ev I, Vuki} D, Lili} V, Bogdanovi} S.
SOMATSKE I PSIHI^KE KOMPLIKACIJE ALKOHOLNE
BOLESTI KAO PROBLEM U TRETMANU
ALKOHOLI^ARA. 1. nau~ni skup Jugoslavije o bolestima
zavisnosti, Sombor, 27.11.-29.11.1994.
29) Popovi} V. AGRESIVNOST ALKOHOLI^ARA. XXII
Savetovanje o bolestima zavisnosti sa me|unarodnim u~e{}em;
XXIV Skup{tina KLA Srbije, Ni{, 13.10.-14.10.2006.
30) Popovi} V. KARAKTERISTIKE ETILI^ARA PRIMLJENIH U
SPECIJALNU PSIHIJATRIJSKU BOLNICU PRE I U
VREMENU TRANZICIJE. XXII Savetovanje o bolestima
zavisnosti sa me|unarodnim u~e{}em, XXIV Skup{tina KLA
Srbije, Ni{, 13.10.-14.10.2006.
31) Popovi} V, Popovi} I, Stankovi} B, Petrovi} M, Stevanovi} Z.
DIFFERENCES BETWEEN MALE AND FEMALE
ALCOHOLICS. 14th European Congress of Psychiatry,
Francuska, Nica, 4.3.-8.3.2006.; Abstract book: S140.
32) Prostran M. i sar. FARMAKOEKONOMIJA U PSIHIJATRIJI.
Beograd 2006.

159

33) Schuckit M. ALCOHOL-RELATED DISORDERS. U Sadock

B, Sadock. V. Kaplan & Sadocks Comprehensive Textbook of
Psychiatry. VII edition, 2000.
34) Serafimovi} Sl, Popovi} V, ]iri} Z, Mihajlovski Lj.
OBAVEZNO LE^ENJE ALKOHOLI^ARA U SPECIJALNOJ
PSIHIJATRIJSKOJ BOLNICI. Engrami, Beograd 1996; 18 (12): 151-155.
35) Serafimovi} Sl, Vuki} D, Popovi} V. ALKOHOLI^ARI NA
MERAMA BEZBEDNOSTI U SPECIJALNOJ
PSIHIJATRIJSKOJ BOLNICI. Jugoslovenski kongres o
alkoholizmu i narkomaniji sa me|unarodnim u~e{}em &
Konferencija balkanskih zemalja o alkoholizmu i narkomaniji sa
me|unarodnim u~e{}em, Beograd, 25.9.-28.9.1995.; Knjiga
rezimea: 188.
36) Serafimovi} Sv, Popovi} V. LE^ENJE ALKOHOLI^ARA
STARE @IVOTNE DOBI. XXII Savetovanje o bolestima
zavisnosti sa me|unarodnim u~e{}em; XXIV Skup{tina KLA
Srbije, Ni{, 13.10.-14.10.2006.
37) Stankovi} Z, Begovi} D. ALKOHOLIZAM-OD PRVE DO
POSLEDNJE ^A[E. Beograd, 1995.
38) Stevanovi} Z, Popovi} V, Petrovi} M, Stevanovi} Z.
CHANGES OF THE BLOOD COUNT AT ALCOHOLICS. 14th
European Congress of Psychiatry, Francuska, Nica, 4.3.8.3.2006.; Abstract book, abstract br. 052.
39) Stojkovi} Lj, Sedmak T. ALKOHOLIZAM-TERAPIJSKI
KONCEPTI I PRAKSA. Beograd, 2003.
40) Ton~ev I, Popovi} V, Lili} V, Vuki} D, Bogdanovi} S.
MOTIVACIJA ZA LE^ENJE KAO PROBLEM U
TRETMANU ALKOHOLI^ARA. 1. nau~ni skup Jugoslavije o
bolestima zavisnosti, Sombor, 27.11.-29.11.1994.; Alkoholizam,
Beograd 1995; 1-2: 89-96.
41) Vuki} D, Ilankovi} N, Ili}-Tasi} S, Popovi} V. POREME]AJI
SPAVANJA KAO TERAPIJSKI IZAZOV KOD OBOLELIH
OD ETILIZMA. 1. nau~ni skup Jugoslavije o bolestima
zavisnosti, Sombor, 27.11.-29.11.1994.
42) Vukovi} O. i sar. @UDNJA ZA SUPSTANCOM-SAVREMENI
TERAPIJSKI OKVIR. Engrami, Beograd 2001; 23 (3-4): 51-62.
43) ZAKON O PREKR[AJIMA REPUBLIKE SRBIJE. Beograd,
2007.

160

PRILOG
Prilog 1: GLATOVA SHEMA ALKOHOLIZMA

161

Prilog 2: PRAVILA ZA APSTINENCIJU

162

Prilog 3: ICD-10 KLASIFIKACIJA

F10 MENTALNI POREME]AJI I POREME]AJI

PONA[ANJA
ZBOG UPOTREBE ALKOHOLA
-DISORDINES MENTALES ET DISORDINES
MORUM PROPTER
USUM ALCOHOLIS (ALCOHOLISMUS)

F10.0 Akutna intoksikacija (Intoxicatio acuta)

F10.00 Nekomplikovana
F10.01 Sa traumama ili drugim telesnim
povredama
F10.02 Sa drugim medicinskim komplikacijama
/hematemeza, inhalacija povra}anog sadr`aja/
F10.03 Sa delirijumom
F10.04 Sa izmenjenom percepcijom
F10.05 Sa komom
F10.06 Sa konvulzijama
F10.07 Patolo{ka intoksikacija

163

F10.1 [tetna upotreba (Usus noxius) /hepatitis,

depresivna epizoda.../

F10.2 Sindrom zavisnosti (Syndroma dependentiae)

/gubitak kontrole, rast tolerancije, apstinencijalni
sindrom, jaka `udnja/
F10.20 Sada u apstinenciji
F10.21 Sada u apstinenciji, ali u za{ti}enoj sredini
/zatvor, bolnica/
F10.23 Sada u apstinenciji, ali na tretmanu
averzivnim ili blokiraju}im lekovima /Naltrexon,
Disulfiram/
F10.24 Sada koristi supstancu
F10.25 Kontinuirana upotreba
F10.26 Epizodi~na upotreba /Dipsomania/

F10.3 Apsinencijalni sindrom (Syndroma abstinentialis)

F10.30 Nekomplikovan
F10.31 Sa konvulzijama

F10.4 Apstinencijalni sindrom sa delirijumom

(Syndroma abstinentialis cum delirio) /Delirium tremens
trijas: delirijum, tremor, halucinacije/
164

F10.40 Bez konvulzija

F10.41 Sa konvulzijama

F10.5 Psihoti~ni poreme}aj (Psychosis) /max. 6 meseci,

obi~no do 1 meseca, a javlja se max. 2 nedelje od prekida
unosa supstance/
F10.50 Shizofreniforman (Shizofreniji sli~an)
F10.51 Prete`no sumanut (Alkoholna ljubomora,
paranoja-Paranoia alcoholica)
F10.52 Prete`no halucinatoran (Alkoholna
halucinoza-Hallucinosis alcoholica)
F10.53 Prete`no polimorfan
F10.54 Prete`no depresivni simptomi
F10.55 Prete`no mani~ni simptomi
F10.56 Me{oviti

F10.6 Sindrom amnezije (Syndroma amnestica)

/Korsakovljeva psihoza-Psychosis Korsakov alcoholicao{te}enje skora{nje memorije/

F10.7 Rezidualni poreme}aj i psihoti~ni poreme}aj sa

kasnim po~etkom (Psychosis residualis et tarda)
F10.71 Poreme}aj li~nosti ili pona{anja
165

F10.72 Rezidualni afektivni poreme}aj

F10.73 Demencija (Dementia alcoholica,
Syndroma cerebri alcoholica chronica)
F10.74 Drugo trajno kognitivno o{te}enje
F10.75 Psihoti~ni poreme}aj sa kasnim po~etkom

F10.8 Drugi mentalni poreme}aji i poreme}aji pona{anja

(Disordines mentales et disordines morum alii)
F10.9 Nespecifikovan mentalni poreme}aj i poreme}aj
pona{anja (Disordo mentalis et disordo morum, non
specificatii)
OSTALE [IFRE ICD-10 KLASIFIKACIJE
VEZANE ZA
KOMPLIKACIJE ALKOHOLNE BOLESTI

A15 Tuberculosis
C15 Carcinoma oesophagii
C22.0 Carcinoma hepatis
D50 Anaemia sideropenica
E15 Coma hypoglicaemicum
E51.2 Encephalopathia Wernicke
E52 Pellagra alcoholica
166

E78 Hyperlipidaemia (Zieve-ov sindrom)

E80.1 Porphyria cutanea
G31 Atrophia cerebri or cerebelli
G31.2 Encephalopathia alcoholica
G37 Morelova laminarna skleroza
G37.1 Marchiafava-Bignamijeva bolest (Demyelinisatio
corporis callosi centralis)
G37.2 Centralna pontina mijelinoliza (Myelinolysis
pontis centralis)
G40.5 Epilepsia alcoholica
G47.0 Insomnia
G47.1 Hypersomnia
G47.2 Poreme}aj cirkadijalnog ritma (Dysrrhytmia
somni)
G62.1 Polyneuropathia alcoholica
G72.1 Myopathia alcoholica
G95 Medulopathia (Myelopathia)
H54 Amblyopia alcoholica
I42.6 Cardiomyopathia alcoholica
K25 Ulcus ventriculi
K29.2 Gastritis alcoholica
K70.0 Steatosis hepatis alcoholica
K70.3 Cirrhosis hepatis alcoholica
167

K85 Necrosis pancreatis acuta

K86.0 Pancreatitis chronica alcoholica
K90.3 Steatorrhoea pancreatica
L54 Erythema alcoholica
L71 Rosacea
L71.1 Rhinophyma
P96.1 Apstinencijalni sindrom novoro|en~eta (Syndroma
abstenentiale infantis matris dependentis)
Q86.0 Dysmorphya (Fetalni alkoholni sindrom)
R11 Nausea et vomitus
R18 Ascites
R78.0 Alcoholaemia
S06.5 Haemorrhoagia (Haemathoma) subduralis
X65 Namerno samotrovanje alkoholom
Z04.0 Test na prisustvo alkohola u krvi
Z50.2 Rehabilitacija alkoholi~ara
Z59.0 Besku}nik (skid-row)
Z63.0 Problem u odnosima sa bra~nim partnerom
Z71.4 Savetovanje zbog zloupotrebe alkohola
Z72.1 Problem zbog upotrebe alkohola
Z81.1 Porodi~na anamneza o alkoholizmu
Z86.4 Li~na anamneza o zloupotrebi alkohola

168

Prilog 4: ^LANOVI KRIVI^NOG ZAKONIKA

KOJI SE ODNOSE NA ALKOHOLI^ARE

KRIVI^NI ZAKONIK (2006.)
^lan 24.
(1)

Krivica u~inioca krivi~nog dela koji se upotrebom

alkohola, droga ili na drugi na~in doveo u stanje u kojem

nije mogao da shvati zna~aj svog dela ili da upravlja
svojim

postupcima

utvr|uje

se

prema

vremenu

neposredno pre dovo|enja u takvo stanje.

(2)

U~iniocu koji je pod okolnostima iz stava 1. ovog

~lana u~inio krivi~no delo u stanju bitno smanjene

ura~unljivosti ne mo`e se po tom osnovu ubla`iti kazna.

^lan 73.
Za{titni nadzor mo`e obuhvatiti jednu ili vi{e od slede}ih
obaveza:
1)

javljanje organu nadle`nom za izvr{enje za{titnog

nadzora u rokovima koje taj organ odredi;

2)

osposobljavanje u~inioca za odre|eno zanimanje;

169

3)

prihvatanje

zaposlenja

koje

odgovara

sposobnostima u~inioca;
4)

ispunjavanje

obaveza

izdr`avanja

porodice,

~uvanja i vaspitanja dece i drugih porodi~nih obaveza;

5)

uzdr`avanje od pose}ivanja odre|enih mesta,

lokala ili priredbi, ako to mo`e biti prilika ili podsticaj za

ponovno vr{enje krivi~nih dela;
6)

blagovremeno obave{tavanje o promeni mesta

boravka, adrese ili radnog mesta;

7)

uzdr`avanje od upotrebe droge ili alkoholnih

pi}a;
8)

le~enje u odgovaraju}oj zdravstvenoj ustanovi;

9)

pose}ivanje odre|enih profesionalnih i drugih

savetovali{ta ili ustanova i postupanje po njihovim

uputstvima;
10)

otklanjanje

ili

ubla`avanje

{tete

pri~injene

krivi~nim delom, a naro~ito izmirenje sa `rtvom

u~injenog krivi~nog dela.

170

^lan 79.
(1)

U~iniocu krivi~nog dela mogu se izre}i ove mere

bezbednosti:
1) obavezno psihijatrijsko le~enje i ~uvanje u
zdravstvenoj ustanovi;
2) obavezno psihijatrijsko le~enje na slobodi;
3) obavezno le~enje narkomana;
4) obavezno le~enje alkoholi~ara;
5) zabrana vr{enja poziva, delatnosti i du`nosti;
6) zabrana upravljanja motornim vozilom;
7) oduzimanje predmeta;
8) proterivanje stranca iz zemlje;
9) javno objavljivanje presude.
(2)

Pod uslovima predvi|enim ovim zakonikom

odre|ene mere bezbednosti mogu se izre}i i
neura~unljivom licu koje je u~inilo protivpravno
delo u zakonu predvi|eno kao krivi~no delo (~lan
80. stav 2).

171

^lan 80.
(1)

Sud mo`e u~iniocu krivi~nog dela izre}i jednu ili

vi{e mera bezbednosti kad postoje uslovi za njihovo

izricanje predvi|eni ovim zakonikom.
(2)

Obavezno psihijatrijsko le~enje i ~uvanje u

zdravstvenoj ustanovi i obavezno psihijatrijsko le~enje na

slobodi neura~unljivom u~iniocu izri~u se samostalno.
Uz ove mere mogu se izre}i zabrana vr{enja poziva,
delatnosti i du`nosti, zabrana upravljanja motornim
vozilom i oduzimanje predmeta.
(3)

Mere iz stava 2. ovog ~lana mogu se izre}i

u~iniocu krivi~nog dela ~ija je ura~unljivost bitno

smanjena, ako mu je izre~ena kazna ili uslovna osuda.
(4)

Obavezno le~enje narkomana, obavezno le~enje

alkoholi~ara, zabrana vr{enja poziva, delatnosti i

du`nosti,

zabrana

upravljanja

motornim

vozilom,

oduzimanje predmeta i javno objavljivanje presude mogu

se izre}i ako je u~inocu izre~ena kazna, uslovna osuda,
sudska opomena ili je u~inilac oslobo|en od kazne.
(5)

Proterivanje stranca iz zemlje mo`e se izre}i ako

je u~iniocu izre~ena kazna ili uslovna osuda.

172

(6)

Za krivi~na dela u sticaju mera bezbednosti }e se

izre}i ako je utvr|ena za jedno od krivi~nih dela u
sticaju.
^lan 84.

(1)

U~iniocu koji je u~inio krivi~no delo usled

zavisnosti od upotrebe alkohola i kod kojeg postoji

ozbiljna opasnost da }e usled ove zavisnosti i dalje da
vr{i krivi~na dela, sud }e izre}i obavezno le~enje.
(2)
za

Mera iz stava 1. ovog ~lana izvr{ava se u zavodu

izvr{enje

kazne

zatvora

ili

odgovaraju}oj

zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i traje

dok postoji potreba za le~enjem, ali ne du`e od izre~ene
kazne zatvora.
(3)

Vreme

provedeno

ustanovi

za

le~enje

ura~unava se u kaznu zatvora.

(4)

Kad je mera iz stava 1. ovog ~lana izre~ena uz

nov~anu kaznu, uslovnu osudu, sudsku opomenu ili

oslobo|enje od kazne izvr{ava se na slobodi i ne mo`e
trajati du`e od dve godine.
(5)

Ako se u~inilac, bez opravdanih razloga, ne

podvrgne

le~enju

na

slobodi

ili

le~enje

samovoljno napusti, sud }e odrediti da se mera

173

prinudno izvr{i u odgovaraju}oj zdravstvenoj ili

drugoj specijalizovanoj ustanovi.

^lan 106.
(1)

Zastarelost izvr{enja nov~ane kazne i oduzimanja

voza~ke dozvole ako su izre~ene kao sporedne kazne,

nastaje kad protekne dve godine od dana pravnosna`nosti
presude kojom su te kazne izre~ene.
(2)

Zastarelost izvr{enja mere bezbednosti obaveznog

psihijatrijskog le~enja i ~uvanja u zdravstvenoj ustanovi,

obaveznog psihijatrijskog le~enja na slobodi, obaveznog
le~enja narkomana, obaveznog le~enja alkoholi~ara i
oduzimanja predmeta nastaje kad protekne pet godina od
dana pravnosna`nosti odluke kojom su te mere izre~ene.
(3)

Zastarelost izvr{enja mera bezbednosti zabrane

vr{enja poziva, delatnosti i du`nosti, zabrane
upravljanja motornim vozilom i proterivanja
stranca iz zemlje nastaje kad protekne vreme za
koje su te mere izre~ene.

174

Prilog 5: ^LANOVI ZAKONA O

PREKR[AJIMA KOJI SE ODNOSE NA

ALKOHOLI^ARE

(2007.)

18.


,
,

.


.

175

 46.

:
1. ,
2. ,
3.

,
4.
,
5. ,
6. ,
7. ,
,
8. ,
9.
.
,
e


176

.
53.




.
1. ,

.
1.

.
,
.
1.
,


.
177

 168.

.
1.
, .
1. ,
1,2 / ,
,
.
1.

.
, 1.


.

178

BIOGRAFIJA AUTORA

Prim. dr Vojin Popovi}, psihijatar

E-mail: popovic@bankerinter.net

Vojin Popovi} ro|en je u Leskovcu 1967. godine.

Od 1970. godine `ivi u Ni{u. Osnovnu i srednju {kolu,
kao i medicinski fakultet zavr{io je u Ni{u. Od 1993.
godine radi u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj
Toponici. Nalazi se na mestu upravnika Centra
specijalizovanih odeljenja. Radi na Odeljenju za
alkoholizam u okviru Centra. Ima zvanje primarijusa,
specijaliste psihijatrije.

179

Aktivni je u~esnik velikog broja kongresa u

zemlji i inostranstvu. Objavio je preko 80 stru~nih
radova.

Najve}i

broj

njih

bavi

se

problemom

alkoholizma.
Stalni je ~lan redakcije ~asopisa Psihologija
danas, koji izdaje Dru{tvo bihejvioralne teorije i prakse
iz Ni{a.
O`enjen je, ima dva sina.

Ova knjiga nastala je kao `elja autora da objedini

znanja o alkoholizmu na jednom mestu, kao i da sagleda
ovaj problem sa svih aspekata (po~ev od istorijata, preko
nastanka zavisnosti, njenih karakteristika, komplikacija,
radne sposobnosti, forenzi~kih aspekata do terapije).

180