Pitija

(Gr Pythia, lat. Pythia - svetenica u Apolonovom hramu u Delfima, kojoj je bilo
povereno objavljivanje proroanstava)
Pitija nije ime odreene osobe, nego pojedinana titula svetenice, ijim je
posredovanjem Apolon objavljivao Zevsovu volju ljudima koji su to molili i prineli mu
odgovarajuu rtvu. Pitiju znamo i iz mitova i iz istorije. Bila je to starija ena i dok
je vraala sedela je na tronocu iznad duboke pukotine u steni, iz koje su se dizala
opojna isparenja. Pitija se, u ekstazi, oglaavala nesuvislim kricima koje su
svetenici beleili i oblikovali u odgovore. Ono to e Apolon, po Zevsovoj volji,
objaviti ustima Pitije, zavisilo je, dakle, od delfskih svetenika. S obzirom na opte
verovanje da su boanskog porekla, ti su odgovori imali veliko znaenje, a pri
slubenim pitanjima vladara i vlada i znatnu politiku teinu. Iako zvui udno,
odgovori su neretko bili vrlo ozbiljni jer su ih svetenici formulisali na osnovu
dobrog poznavanja prilika. Bili su u mogunosti da dobiju detaljne informacije od
putnika iz svih grkih, a i susednih zemalja, koji su stizali u Delfe. tavie, mogue je
zakljuiti da su na politiku grkih drava esto uticali onako kako su eleli, najee
u interesu svegrkog sporazumevanja i saradnje. Ako su bili u nedoumici, bez
ustezanja bi svoje odgovore formulisali dvoznano. Seanje na to zadralo se do
danas u poslovici: "Govori kao Pitija".
Mitovi uvek govore samo o jednoj Pitiji. U arhajskim i klasinim vremenima u
Delfima su, zbog velikog interesovanja, delovale dve pa i tri Pitije istovremeno. U
vreme helenizma, kad je politiko znaenje proroanstava osetno palo, a pitanja
postavljali jedino pojedinci, delfskom proroitu je bila dovoljna i jedna Pitija.
Poslednja vest o njoj potie iz vremena cara Julijana (361-363. g.n.e) tj. gotovo pola
veka posle progleenja hrianstva slubenom religijom Rimskog Carstva. ivela je
kao uboga starica u ruevinama Apolonovog hrama.
Iako je u grkom svetu bilo vie proroita, delfsko ih je sve nadmaivalo slavom i,
navodno, pouzdanou. Tamo su po savet odlazili mitski junaci kao to su Herkul i
Edip, pitanja su upuivali vladari svih grkih drava, meu kojima Solon i Aleksandar
Veliki, na Delfe su se pozivali utemeljitelj ili obnovitelj, Olimpijskih igara, Ifit,
vojskovoa Temistoklo i filozof Sokrat. Za delfska proroanstva su zanimanje
iskazivali i mnogi vladari stranih drava.
Mitski junaci su Pitijine rei tumaili uglavnom pravilno. Smrtnicima to, zbog ljudske
nesavrenosti, esto nije polazilo za rukom. Meu najpoznatija Pitijina proroanstva
ubraja se proroanstvo lidijskom kralju Krezu koji ju je upitao za ishod planiranog
rata koji je naumio da povede protiv Persijanaca. Pitija je odgovorila: "Ako Krez
prekorai reku Halis, unitie veliku dravu". Kralj se na to samouvereno upustio u
ratni pohod, a proroanstvo Pitije se ispunilo: pretrpeo je poraz od persijskog kralja
Kira i tako unitio sopstvenu dravu.
Pitijino ime se izvodi od starog imena Delfa, koje je na grkom glasilo "Pytho". To
ime je bilo povezano s imenom zmaja Pitona. Pukotina u steni nad kojom je Pitija
vraala, tokom arheolokih istraivanja, koja (s prekidima) traju od 1838. godine,
jo uvek nije pronaena.