1.

Pojam privrednog drutva (preduzea) i njegova imovina

Preduzee je samostalna ekonomska, tehnika i pravna celina u vlasnitvu odreenih
subjekata koja proizvodi dobra i usluge za potrebe trita.
Samostolnost preduzea ogleda se u 2 vida :
ekonomska samostalnost preduzea ( slobodno bira predmet svojeg poslovanja, potrebne
resurse i poslovne partnere )
pravna samostalnost ( ogleda se u injenici da je ona pravni subjekat i da po toj osnovi stie
prava i obaveze, snosi odgovornost )
Preduzee proizvodi dobra i usluge za potrebe drutva.
Preduzee se koristi resursima i snosi poslovni rizik.
Preduzee tei ostvarenju dobiti i drugih ekonomskih i drutvenih ciljeva.
Primarni ekonomski cilj preduzea je ostvarenje dobiti, a sekundarni cilj preduzea je osiguranje
kontinuiteta i razvoja preduzea, proizvodei dobra i usluge.
Drutveni ciljevi preduzea mogu biti kako zadovoljstvo radnika materijalnim i drutvenim
poloajem tako i boljitak i razvoj drutvene zajednice i okruenja usled dobrog i odgovornog
poslovanja preduzea
Predmet raunovodstvenog obuhvatanja u preduzeu su IMOVINA, OBAVEZE i REZULTAT.
Imovina (engl. assets, nem. Vermgen) su sva pokretana i nepokretna dobra i/ili prava u
vlasnitvu pravne ili fizike osobe, koja se mogu izraziti u novcu; to su sva sredstva koja se
koriste u poslovanju preduzea.
Bitna karakteristika imovine je postojanje odreenog stepena izvesnosti da e se njenom
upotrebom ostvariti budua ekonomska korist. Ako odreeni imovinski deo zadovoljava ovaj
kriterijum, zadovoljava definiciju imovine i moe se u raunovodstvu prikazati kao deo ukupne
vrednosti imovine preduzea. Imovina moe biti materijalna (zgrada, zemljite, maine,
raunari) ili nematerijalna (goodwill, tj. dobro ime preduzea, licenca, patent).
Prema veku trajanja imovina se deli na kratkoronu (vek trajanja do godinu dana) i dugoronu
(vek trajanja dui od jedne godine). S obzirom na likvidnost imovina moe biti likvidna ili lako
promenljiva u novac (novac, bankarski depozit, rauni dospeli na naplatu, zalihe gotovih
proizvoda), ili nelikvidna, tj. fiksna tee promenljiva u novac (zgrade, zemljite, dugorone
investicije i sl.).
Imovina se u raunovodstvu uglavnom vrednuje prema onom iznosu gotovine koja je bila
uloena u njeno nabavljanje (trokovi koje je preduzee imalo kako bi ostvarilo vlasnitvo nad
tim delom imovine).
Raunovodstvenim evidentiranjem mora se evidentirati kako imovina sama, prema vrsti tj
pojavnom obliku a isto tako i putevi i naini pribavljanja imovine. Ovim se stvara logina
povezanost izmeu pojedinih vrsta imovine s jedne strane, i dugova ( obaveza) i vlasnikog
kapitala s druge.

2. Pojam raunovodstva
POJAM, KARAKTERISTIKE i KLASIFIKACIJA RAUNOVODSTVA:
Raunovodstvo predstavlja skup naunih metoda putem kojih se obezbeuje evidentiranje
odreenih poslovnih dogaaja, analiza i kontrola tih dogaaja, planiranje ekonomskih dogaaja
kao i informisajnje. Definicija raunovodstva se zasniva na definisanju strukture raunovodstva.
Osnovni zadatak raunovodstvene funkcije je da prikuplja, obrauje i distribuira
raunovodstvene informacije u okviru preduzea, ali i van preduzea u skladu sa zakonima.
Raunovodstvo se kao sistem sastoji iz:
Knjigovodstva
Raunovodstvenog planiranja
Raunovodstvene analize
Raunovodstvene kontrolenadzora
Raunovodstvenog informisanja
Knjigovodstvo
predstavlja metod evidentiranja poslovnih ili ekonomskih dogaaja u okviru jedinice
raunovodstvenog obuhvatanja kao to je npr, preduzee ili ustanova. Knigovodstvo je raunska
osnova raunovodstva! Knjigovodstvo obezbeuje podatke koji se koriste u razliitim delovima i
podrujima raunovodstva.
Knjigovodstvo se bavi poslovnim dogaajima i to onim poslovnim dogaajima koji imaju za
posledicu promenu strukture ili visine imovine ili kapitala preduzea.
Raunovodstveno planiranje
je planiranje ekonomskih dogadjaja i njihovog dejstva na sredstva i na izvore sredstava, kao i
na poslovni rezultat u nastupajuem vremenskom periodu.
Raunovodstvena analiza
je usmerena na uoavanje odreenih pojava i utvrivanje uzroka takvih pojava koje bilo
negativno bilo pozitivno deluju na uspenost poslovanja poslovnog subjekta. Raunovodstvena
analiza se prvenstveno zasniva na podacima koji su sadrani u knjigovdstvu i raunovodstvenom
planiranju.
Raunovodstvena kontrola
predstavlja ispitivanje i utvrivanje ispravnosti primene raunovodstva u praksi.
Raunovodstvena kotrola moze biti interna (ako je vre odgovarajua struna lica koja su
zaposlena u preduzeu) i eksterna (ako je vre eksterna lica organizovana u okviru privatnih
firmi koje su specijalizovane za raunovodstvenu reviziju. Raunovdstvena kontrola se bazira na
zakonu, profesionalnim normama, internim optim aktima.
Raunovodstveno informisanje
predstavlja deo raunovodstvene delatnosti koja se odnosi na pripremanje i distribuiranje
raunovodstvenih informacija. Ono mora definisati korisnika informacija,vrstu i oblik
informacija, vreme informisanja. Korisnici raunovodstvenih informacija mogu biti interni
(menaderi, poslovoe,vlasnici,zaposleni radnici) ili eksterni (banke, poslovni partneri,
drava...)
Dakle : Raunovodstvo predstavlja nauni metod kojim se obuhvataju i kvantitativno izraavaju
sve poslovne (ekonomske) promene u preduzeu.

3. Pojam knjigovodstva i razlikovanje imovine

Knjigovodstvo se bavi (kao to je gore reeno) poslovnim dogaajima i to onim poslovnim
dogaajima koji imaju za posledicu promenu strukture ili visine IMOVINE ili kapitala
preduzea. Kada govorimo o strukturi IMOVINE moramo rei da se ona javlja u obliku
STVARI, PRAVA i NOVCA.
STVARI : osnovna sredstva ( graevinski objekti, oprema,...), obrtna sredstva ( materijal, roba,
gotovi proizvodi, poluproizvodi...)
PRAVA: pravo na naplatu potraivanja, pravo na zatitu patenta, pravo na upotrebu licence,...
NOVAC: novac na tekuem raunu, novac u blagajni...
Ovako posmatrana imovina je aktiva preduzea.!
Sva ovakva raspoloiva imovina je ona koja se koristi u obavljanju delatnosti zbog koje se
preduzee i osniva i zato celokupna imovina uestvuje u stvaranju rezultata.
Imovina se prema ulozi u poslovnom procesu deli na :
a) Stalnu imovinu tj stalna sredstva (osnovna sr, dugoroni finansijski plasmani i
nematerijalna ulaganja- koeficijent obrta im je vei od 1. traju vie od godinu
dana u preduzeu)
b) Obrtnu imovinu tj obrtna sredstva (zalihe, potraivanja i gotovina-kojeficijent
obrta vei od 1. traju najvie godinu dana a esto i krae, pa se vie puta u toku
godine moraju obnavljati)
Kada se imovina posmatra prema vlasnitvu tj prema svojim izvorima nastanka ( koliko je
sopstvenih a koliko pozajmljenih sredstava) govorimo o pasivi preduzea. !
-sopstveni kapital, je kapital vlasnika i on stoji preduzeu trajno na raspolaganju. On je uvek
garancija za pokrie gubitka
-pozajmljeni kapital, je kapital poverilaca (banaka, dobavljaa..) mora se do odreenog roka
vratiti, ima utvren rok dospea, pa je to za preduzee obaveza. Mora se vraati uz odgovarajuu
kamatu koja je nezavisna od ostvarenog rezultata. Ipak ovaj pozajmljeni kapital je preduzeu
neophodan da bi moglo da nastavi normalno poslovanje onda kada nije naplatilo svoja
potraivanja.
Aktiva i pasiva su jedna ista imovina koja se posmatra sa dva aspekta ( prema nameni i prema
poreklu) pa je razumljivo da oni moraju biti jednaki i u svakom momentu u ravnotei!
Bruto imovina je imovina u celini a neto imovina je imovina koja se finansira iz sopstvenog
kapitala.

sledi pravilo :
bruto imovina obaveze = neto imovina.

EMATSKI TO IZGLEDA OVAKO

Pasiva izvori sredstava

Aktiva - sredstva
IMOVINA prema obliku :

SOPSTVENI KAPITAL
(stalna i obrtna sredstva)

POZAJMLJENI KAPITAL
( obaveze)

Brto imovina pozajmljeni kapital(obaveze) = neto imovina

Neto imovina je imovina koja se finansira iz sopstvenog kapitala vlasnika preduzea.
Neto imovina = sopstveni kapital

4. Naela knjigovodstvenog obuhvatanja

Naelo istinitosti, tanosti tj materijalne ispravnosti: svaki podatak koji knjigovodstvo prua
mora biti proverljiv, time se stie poverenje korisnika ovih informacija prema preduzeu.
Knjigovodstvena evidencija je uvek povezana na nain da su poslovne knjige u kojima se ona
vri povezane, ovo znai da je svaki proknjien broj mogue proveriti poto se na osnovu njega
dolazi do drugih podataka za knjienje Knjigovodstvo treba da prikae stvarno stanje imovine i
rezultat preduzea a za to je neophodno da se da podaci koji se koriste budu tani i materijalno
ispravni. To znai da treba da se belee samo one promene koje su stvarno i nastale. Materijalna
ispravnost knjigovodstvenih podataka znai da su u potpunosti usklaeni sa zakonskim
propisima. Propisi o voenju knjiga kod nas su dati u Zakonu o raunovodstvu kao opta pravila
koja se moraju potovati pri izradi godinjeg obrauna. Poslovne promene koje se knjie moraju
se zasnivati na dokumentima koja su materijalno i formalno ispravna.
Naelo potpunosti : da bi knjigovodstvo moglo da prui potpune podatke o stanju i promeni
stanja imovine, o svim prihodima, rashodima i o ostvarenom finansijskom rezultatu
knjigovodstveno moraju biti obuhvaene sve raunovodstvene kategorije (sva sredstva i svi
izvori sredstava). To istovremeno znai da sve poslovne promene bez izuzetka moraju biti
evidentirane.
Naelo aurnosti : da bi se informacije koje raunovodstvo prua mogle upotrebiti potrebno je
da budu blagovremene. Sve poslovne promene moraju da budu obuhvaene u najkraem
moguem roku. U naoj zemlji taj rok je 8 dana od dana nastanka poslovne promene.

Naelo hronolokog reda : da bi se informacije koje knjigovodstvo prua mogle uporeivati

vano je da se poslovne promene belee hronolokim redom (onako kako su nastajale). Jedino se
tako mogu doneti zakljuci o napredovanju ili nazadovanju preduzea. Isto tako kontrola
izvrenih knjienja bila bi nemogua da su beleene poslovne promene vremenski ispreturane.

5. Razvoj knjigovodstva (informativno)

Ljudi su od uvek imali potrebu da belee vane dogaaje, to zbog zaborava, to zbog odsustva,
bolesti ili smrti oevidaca tih dogaaja. Da bise za odreene dogaaje znalo, odnosno da se
odreeni dogaaji ne bi zaboravili, neophodno je beleiti ih. Meu dogaaje koji senajee
belee spadaju tzv. ekonomski dogaaji, ekonomske promene.Odreeni ekonomski dogaaji ne
mogu da se izraze u novcu (kao to je npr.padanje kie, ili poveana produktivnost kao posledica
strunog usavravanja), dok neki ekonomski dogaaji mogu da se novano izraze, kaoto su na
primer: kupovina, prodaja, isplata, pozajmljivanje novca od bankeili polaganje novca u banku i
dr. Zabeleene ekonomske promene izraene u novcu nazivaju se knjigovodstveni dogaaji
ili knjigovodstvene promene.Prve beleke o nastalim poslovnim (ekonomskim) dogaajima
voene su na kamenu, drvetu, ivotinjskoj koi, a kasnije na glinenim ploicama,papirusu i
pergamentu. Pronaene su glinene ploice stare 6.000 godina na kojima su stari Vavilonci i
Feniani, koji su se bavili trgovinom i putovali usve krajeve do tada poznatog sveta, beleili
poslovne dogaaje. Obavezu beleenja kreditnih odnosa propisivao je Hamurabijev zakonik u
Vavilonu jo 3800 godina p.n.e. Razvoj trgovine i bankarstva u Grkoj, Egiptu i Rimu daju
snaan podsticaj razvoju beleaka. Pored potrebe samih zajmodavaca da vode evidenciju o datim
zajmovima i njihovim otplatama i zakonski propisi su nalagali obavezu zajmodavcima i
trgovcima da vode evidenciju o datim zajmovima i prodaji robe na odloeno plaanje. U V veku
p.n.e. pored hramova koji su se do tada bavili bankarskim poslovima javljaju se i prvi privatni
bankari. Poreski obveznici u Rimu i Egiptu su bili duni da vode
evidenciju o svojim primanjima i izdavanjima, te je oporezivanje znaajno podstaklo razvoj
evidencije.
Od 5. do 6. veka zemljoradnja i zanatstvo predstavljaju osnovne privredne delatnosti. Imovina se
evidentira uglavnom samo u manastirima. Uvoenje u primenu arapskih brojeva u 13. veku
znatno olakava evidentiranje imovine i obaveza.
Knjigovodstvo beleenje se dalje razvijalo u italijanskim gradovima u drugoj polovini srednjeg
veka, a kao posledica razvoja privrednih aktivnosti, to je bankama, vlasnicima trgovakih i
zanatskih radnji, vlasnicima i zakupcima brodova nametalo potrebu beleenja poslovnih
dogaaja na sistematiniji nain.
Do znaajnog razvoja knjigovodstva dolazi u 19. veku. Ve poetkom veka oformljeni su
savremeni oblici izvetaja bilansa stanja i uspeha. Njihova izrada se vrila preko zakljunog
lista. Tada su ve formirani svi instrumenti savremenog dvojnog knjigovodstva: dnevnik,
kompletirana glavna knjiga (sa raunom kapitala i njegovim podraunom dobitka
gubitka) i inventar na osnovu koga se vrila kontrola rauna stanja. Ciljevi knjigovodstva u
to vreme su: kontrola odnosa, tj. dugovanja i potraivanja, kontrola rada nametenika koju
rukuju novcem, robom ili drugim.
U 20. veku knjigovodstvo je preraslo prosto evidentiranje promena nad sredstvima i kapitalom.
Ono postaje vaan instrumenat praenja procesa proizvodnje. Ovaj period karakterie i razvijanje
raunovodstvenog planiranja i raunovodstvene analize, dakle dolazi do izrastanja knjigovodstva
u raunovodstvo.
Na razvoj potreba za knjigovodstvenim podacima uticali su, pre svega, ekonomske
prilike i nivo razvoja privrede, ali i zakonodavstva drava koje su nastojale da iskoriste
knjigovodstvene podatke u cilju oporezivanja.
Postoje tri razvojne faze knjigovodstva na koje emo se pojedinano vraati :
a) faza prostih evidencija,

b) faza dvojnog knjigovodstva i

c) faza raunovodstva.

6. Poslovni dogaaj kao predmet knjigovodstvenog obuhvatanja

U raunovodstvenoj literaturi nije sporno ta treba da bude knjieno u knjigovodstvu preduzea, ali
je sporno pitanje kako to nazvati. Pojedini autori se slue razliitom terminologijom, tako da se posle
termina poslovni dogaaj upotrebljavaju jo sledei termini: knjigovodstveni dogaaj, privredna
promena, knjigovodstvena promena,poslovna promena itd. Svi ti termini se mogu posmatrati kao
sinonimi uz konstataciju da manje ili vie uspeno upuuju na objekat knjigovodstvenog
evidentiranja.
S obzirom na to to se u knjigovodstvu preduzea prate stanja i promene na sredstvima, izvorima
sredstava, prihodima i rashodima, proizilazi da se knjigovodstvenom evidencijom obuhvataju samo
oni poslovni dogaaji koji su se stvarno desili i vrednosno deluju na promene sredstava, izvora
sredstava, te na pojavu prihoda i rashoda preduzea.
Karakter poslovnog dogaaja uslovljava i nain uspostavljanja odreenog dokumenta koji e sluiti
kao osnova za njegovo knjienje. Za neke poslovne dogaaje se dokumenat mora ispostaviti u
momentu njegovog nastajanja, kao to je npr. prodaja gotovih proizvoda, plaanje obaveza, naplata
ili isplata gotovine po raznim osnovama i sl. Sam nain knjienja ovih poslovnih dogaaja, koji
imaju trenutan karakter, uslovljen je organizaciono tehnikim metodama koje se primenjuju u
knjigovodstvu preduzea. U cilju racionalnosti u radu takvi poslovni dogaaji se mogu knjiiti
zbirno, a ne pojedinano.
Druga vrsta poslovnih dogaaja ima karakter permanentnosti, tj. deavaju se iz sata u sat, iz dana u
dan. Potrebe i mogunost obuhvatnja tih poslovnih dogaaja odreuju i nain njihovog
dokumentovanja, odnosno knjienja. To znai da se takva vrsta poslovnih dogaaja ne mora knjiiti
onako kako nastaju u vremenu, nego se njihovo dejstvo evidentira povremeno u skladu sa potrebama
za tim podacima. Tako npr. osnovna sredstva se u procesu proizvodnje svakodnevno troe, to
predstavlja poslovni dogaaj pretvaranja sredstava iz jednog oblika u drugi, a samim tim i predmet
knjigovodstvenog evidentiranja. Svakodnevno prikazivanje trokova osnovnih sredstava bi bilo
neracionalno, s obzirom na to to se obraun trokova vri u duim vremenskim intervalima. Ukoliko
se obraun trokova proizvodnje vri meseno, onda bi se i trokovi osnovnih sredstava
ustanovljavali i knjiili zbirno u mesenim iznosima. Slina situacija je i sa potronjom elektrine
energije, vode i sl.
Predhodni sluajevi ukazuju da se u cilju postizanja racionalnosti u radu, s jedne strane, i potrebe za
informacijama, sa druge strane, definie i nain knjienja odreenih poslovnih dogaaja koji
predstavljaju predmet knjigovodstvenog obuhvatanja.

7. Dokumentovanje ekonomskih promena

Knjigovodstvo je strogo formalna i strogo dokumentovana evidencija. Da bi se odreeni
poslovni dogaaj evidentirao u knjigovodstvu, neophodno je imati dokaz da je ekonomska
promena nastala. Upravo tu ulogu dokaznog sredstva imaju knjigovodstvena dokumenta.
Knjienje poslovnih promena na imovini, kapitalu, obavezama, rashodima i prihodima, vri se
iskljuivo na osnovu knjigovodstvenog dokumenta. Raunovodstveni dokument (isprava) mora
da sadri sve podatke potrebne za knienje u poslovnim knjigama, tako da se iz dokumenta o
poslovnoj promeni moe saznati osnov poslovne promene. Dakle, knjigovodstveni dokumenti
su osnova i temelj za knjienje koja istovremeno omoguava efikasnu, potpunu i tanu
kontrolu izvrenih knjienja u poslovnim knjigama.

Dokument za knjienje mora biti sastavljen u trenutku nastanka ekonomske promene, a njegov
sadraj mora bezuslovno sadravati sledee bitne elemente:
a) naziv privrednog subjekta koji je izdao dokument,
b) naziv dokumenta (na primer: nalog za isplatu, trebovanje materijala,
faktura, ek i dr.),
c) datum izdavanja dokumenta,
d) sadrinu poslovne promene izraenu u koliini i vrednosti,
e) potpis ovlaenog lica.
vrste knjigovodstvenih dokumenta
Raznovrsnost i brojnost ekonomskih promena uslovili su nastanak velikog broja razliitih
dokumenata.
Jednu grupu dokumenata ine dokumenti koji pristiu iz spoljnjeg sveta u preduzee tj ULAZNA
DOKUMENTA (fakture dobavljaa, reenje o poreskim obavezama), dok drugu grupu
dokumenata ine dokumenti koji nastaju u samom preduzeu. U okviru dokumenata koji nastaju
u samom preduzeu, postoje dokumenta koja nastaju u preduzeu i ostaju u njemu (interna
dokumenta, npr.trebovanje materijala), i dokumenta koja nastaju u preduzeu i upuuju se
drugim subjektima IZLAZNA DOKUMENTA (eksterna dokumenta, npr. fakture koje se alju
kupcima).
Pored navedene podele prema mestu nastanka, za knjigovodstvo je znaajna i podela
dokumentacije na ORIGINALNU I IZVEDENU. Originalna dokumentacija dokazuje da je
promena nastala ili nastaje na mestu izvrenja ekonomske promene. Izvedena knjigovodstvena
dokumenta se formiraju u knjigovodstvu na osnovu originalnih dokumenata, sa ciljem da ubrza
knjigovodstveno obuhvatanje promena (npr. specifikacije trebovanja).
Dokumenta se dele i na : POJEDINANA i ZBIRNA . Ova podela poiva na stanovnitu
racionalnosti u knjienju istovrsnih poslovnih dogaaja. Ako se za svaki pojedini poslovni
dogaaj saini posebni dokument taj dokument ima karakter pojedinanog dokumenta a kada se
zbog racionalizacije za vie istovrsnih poslovnih dogaaja sastavi jedan dokumenat koji
potvruje nastanak veeg broja poslovnih promena taj dokument je zbirni.
Zatim dokumenta mogu biti i PRAVDAJUA DOKUMENTA I NALOZI. Pravdajua
dokumenta su sva ona dokumenta koja u skladu sa zakonskim propisima slue kao osnov za
knjienje poslovnih dogaaja u knjigovodstvu preduzea. Prema tome, to su i eksterna i interna
dokumenta, kao i pojedinana ili zbirna dokumenta. Nalozi su takvi dokumenti kojima se nalae
izvravanje odreenog poslovnog dogaaja. Poto se ispostavljanjem naloga poslovni dogadaj
jo nije desio, to se, po pravilu, na osnovu njih i ne moe vriti knjienje.
Dokumentacija se moe posmatrati i sa aspekta poslovnih funkcija u okviru kojih se javlja. Ova
podela dokumentacije je od izuzetnog znaaja za organizaciju knjigovodstva. Prema ovoj podeli
razlikujemo:
dokumentaciju nabavke (ulazne fakture, prijemnice i dr.),
dokumentaciju proizvodne funkcije (trebovanja materijala, radne
liste, radni nalozi i dr.),
dokumentaciju prodaje (izlazne fakture, otpremnice i dr.),
blagajniku dokumentaciju (nalozi za isplatu i dr.) i
dokumentaciju banaka (virmanski nalozi i dr.).

 kontrola knjigovodstvenih dokumenata

Knjienju poslovnih promena prethode sledei poslovi:
likvidacija dokumenata,
kontiranje dokumenata.
Pre knjienja poslovne promene nuno je proveriti potpunost, istinitost, raunsku tanost i
zakonitost dokumentacije na osnovu koje se knjii.
Vrenje formalne, raunske i sutinske kontrole naziva se likvidiranje dokumenata.
1. Formalna kontrola knjigovodstvenog dokumenta proverava potpunost i zakonitost
dokumenta.
Pod formalnom ispravnocu dokumenta podrazumijeva se da svaki dokumenat sadri sve bitne
elememe, kao to su mesto i datum sastavljanja dokumenta, potpisi odgovarajuih lica kao
potvrda da se poslovni dogaaj desio, opis poslovnog dogaaja, vrednosni izraz poslovnog
dogaaja, itd. Ova kontrola utvruje i da li su dokumenti uredno popunjeni tj da li odgovaraju
naelima urednosti.
Glavna naela urednosti su:
Svaki dokumenat mora biti uredno popunjen i sastavljen,
Konani iznosi treba da budu napisani brojevima, a po potrebi i slovima kako bi se
onemoguile naknadne zlonamerne prepravke.
Na dokumentu treba izvriti ponitavanje praznih prostora (ukoliko postoje).
Ukoliko se vri odreena ispravka na dokumentu, to treba obaviti na nain da se moe
videti ta je ispravljeno i ko je ispravku izvrio.
Dokumenta blagajne ili banke se ne ispravljaju, nego se moraju ponovo popunjavari a
stara se ponitavaju.
2. Raunska kontrola proverava i dokazuje raunsku tanost i ispravnost dokumenta dok
3. Sutinska kontrola utvruje istinitost dokumenta sa nastalom poslovnom tj ekonomskom
promenom.Drugim reima sutinska kontrola treba da proveri potpunu tanost, pravilnost
i istinitost sadrine svih podataka unetih u dokumenat ( da li su unete stvarne vrednosti,
koliine i cene)
Nakon likvidiranja dokumenata vri se kontiranje i knjienje. Kontirati znai odrediti i naznaiti
konta, tj. odrediti na kojim kontima tj delovima imovine se dogodila ekonomska tj
knjigovodstvena promena.
uvanje knjigovodstvenih dokumenata
Raunovodstvenim standardima utvrejeni su rokovi uvanja dokumenata. Trajno se uva
godinji obraun i konani obraun plata zaposlenih . Pet godina se uvaju polugodinji i drugi
periodini obrauni . Tri godine se uvaju dokumenti ovlascenih finansijskih institucija. Dve
godine se uvaju prodajni i kontrolni blokovi,pomoni obrauni i slini dokumenti.
Poslovne knjige se uvaju: glavna knjiga i dnevnik uvaju se 10 godina, a pomone knjige
uvaju se 5 godina. Odlaganje dokumenata se mora vriti po odreenom sistemu kako bi se
traeni dokument pravovremeno pronaao. Po pravilu se knjigovodstvena dokumenta tekue
godine odlau u prirunoj arhivi u okviru slube raunovodstva, da bi se po isteku poslovne
godine odloili u centralnu arhivu preduzea.

8. Greke u knjigovodstvu- pojam, podela i ispravljanje?

Informacije koje knjigovodstvo prua treba da budu tane tj pouzdane. Greke koje mogu
nastati najee nastaju sluajno, kao rezultat propusta, i mogu se prema teini podeliti u
sledee grupe:
1. nejednakost prometa na stranama duguje i potrauje
2. nesaglasnost poslovnih knjiga ( glavna knjiga i pomone knjige se neslau)
3. nejednakost stvarnog i knjigovodstvenog stanja
Da bi se otklonile greke koje su uoene koristi se vie metoda a samo preduzee
odluuje koji metod da koristi s obzirom na vrstu greke
a) precrtavanje greke se primenjuje pri runom knjienju poslovnih promena i uz uslov
da je greka odmah uoena. Ovo se izvodi tako to se pogreno napisan tekst ili broj
tanko precrtaju i iznad toga se napie taan tekst ili broj. Ako se kompjuterski obrauju
podaci greke koje su odmah uoene odmah se briu i ispravljaju.
b) Storniranje greke se moe vriti kada je dvostruko knjiena neka poslovna promena
-

crni (obini ) storno koristi se tako to se pogrean iznos proknjii na suprotnu stranu
rauna (ako je greka bila na duguje, sada se na potrauje upie isti iznos), time se
spreava njegov uticaj na promenu stanja. Npr:

iro raun
2000.- 1500.1500.1500.-*
Pogrean iznos obeleen je zvezdicom, on crnim stornom nee biti obrisan nego e se knjienjem
istog iznosa na strani potrauje izgubiti njegov znaaj tj taj iznos e se oduzimati.
-

crveni storno greka se ispravlja tako to se pogrean iznos unese jo jednom na istu
stranu ali se novododat iznos uokviri crvenom bojom ime mu se daje predznak minus
da bi se iz ukupnog prometa oduzimao Npr:

iro raun
2000.1500.1500.-*
1500.-