Predmet _ Proizvodni menzment

Materijal za kolokvijum
1. PROIZVODNI I OPERATIVNI MENADMENT
Pojam menadmenta
Re Managament je peuzeta iz engleske literature i kod nas, na srpskom jeziku, ita se i
izgovara kao menadment. Na engleskom jeziku glagol manage ima vie znaanja a najea
su mu: snai se i preovladati. Na osnovu navedenog glagola nastala je i re Managament koja
takoe ima vie znaenja,a osnovno joj je upravljanje, tj. voenje raznih poslova. Iako re
menadment i kod nas ima vie znaenja, ona se uglavnom koristi kao odrednica savremenog
koncepta uprevljanja.
Danas, kako u stranoj tako i u domaoj strunoj literaturi o menadmentu, pojam
menadment ima vie znaenja od kojih su tri najprisutnija: upravljanje, rukovoenje i
organizacija. Rzliite definicije menadmenta kod raznih autora rezultat su razliitog pristupa
prouavanju ovoga fenomena. Tako, recimo za M.P. Follet 1 menadment je umetnost
obavljanja poslova pomou drugih ljudi, za H. Koontz aktivnost kojom se vre odreene
funkcije sa ciljem da se na efikasan nain obezbede, rasporede i iskoriste ljudski napori i fiziki
resursi kako bi se postigao neki cilj, a za naeg autora V. Bulata proces
planiranja,organizovanja i kontrolisanja rada ljudi u datim uslovima.
Kod nas, ree u teoriji a mnogo vie u praksi, odreenje pojma menadmenta se vezuje ili
za upravljanje ili rukovoenje, a esto se oba zamenjuju organizovanjem. Razlog ovakvom
poimanju menadmenta delom treba traiti i u neadekvatnom prevodu Tejlorovog dela Shop
menagament, i The principles of scientistic menagament, tako to se prvo delo prevodi kao
nauno upravljanje, a drugo kao nauno rukovoanje. Drugi razlog treba traiti i u injenici da se
menadment kao termin masovno koristi od strane irokog kruga strunjaka razliitih
specijalnosti pa se samim time isti termin razliito shvata 2. Henri Fajol je shodno svojoj
administrativnoj doktrini menadmenta u svome delu Administration industrialle lansirao pojam
administracija i objasnio znaaj administrativnog menadmenta. Shavatanje pojma
menadmenta ne moe se posmatrati izolovano van konteksta istorijskih i konkretnih uslova date
sredine, tj. drutveno-ekonomskih sistema. Sigurno da kod nas poimanje menadmenta ima
kvalitativne razlike u periodu administrativnog upravljanja privredom (centralistiko-planska) i
sad liberalno-trina.
Nastanak menadmenta se vezuje za pojavu industrijske proizvodnje kao neophodan
odgovor za reavanje rastuih i sve sloenijih problema. Prerastanje zanatske organizacije rada u
1

Sabrani lanci o menadmentu obljavljeni posmrtno u Londonu 1941. godine kao knjiga:
Dynamic Administration: The Collected Papers of Mary Parker Follett.
2

Radosavljevi, ., Tomi, R.: Menadment u modernom biznisu, BBO Preduzee za zatitu autorskih prava i
patenata, Bograd, 2004, str. 23

industrijsku organizaciju proizvodnje usloilo je ne samo problame u samom procesu

proizvodnje, ve i u odnosima izmeu radnika i poslodavaca. Veina teorija menadmenta se
bazira na praktinim iskustvima. Analiziranje i sublimisanje brojnih iskustava iz prakse u vidu
pravila i principa imalo je za cilj bre osposobljavanje i potpunije obrazovanj ljudi koji se bave
menadmentom, a time i veoj poslovnoj efikasnosti istih.
Menadment kao upravljanje je proces planiranja, organizovanja, motivisanja i kontrole
u pravcu postizanja odreenih kompanijskih ciljeva.3 Izuavanje menadmenta kao procesa sa
odreenim fazama isti definie kao aktivnost za realizaciju zadatih ciljeva, sa funkcijama
planiranja, organizovanja, voenja i kontrole, gde navedene funkcije predstavljaju faza, tj.
podsisteme menadmenta. Ovako tumaenjenje menadmenta podrazumeva vei broj funkcija
prisutnih u svim organizacijama i na svim organizacionim nivoima. To govori o menadmentu
kao univerzalnoj aktivnosti prisutnoj u svim drutvenim i privrednim oblastima, poev od
religije, zdravstva i umetnosti do proizvodnje, poljoprivrede i trgovine. Slobodno se moe rei da
se menadment kao fenomen utkao u svaku organizaciju , odnosno organizovanje. Iz tih razloga
miljenja smo da, bez obzira to ih pojedini autori podvajaju, menadment i organizacija
predstavljaju neraskiduvu celinu, tj. da organizacija ima centralnu i najvaniju ulogu u
menadmentu.
Brojni aspekti definisanja menadmenta ukazuju da je re o jednoj kompleksnoj,
obuhvatnoj materiji, irokih pravaca primene, sa daljim mogunostima razvoja njene teorijske
osnove.

Imajui u vidu da se ova knjiga bavi izuavanjem upravljanja proizvodnjom u poslovnim

sistemima, to se pod pojmom menadment podrazumevaju etiri osnovne menaderske fukcije:
planiranje,organizovanje, voenje i kontrola.

2. Predmet izuavanja menadmenta

Osnovni predmet nauke o menadmentu je izuavanje efikasnosti i efektivnosti
organizacionih sistema, a sve u cilju to racionalnijeg korienja raspoloivih resursa. Kako se
vremenom ljudske potrebe poveavaju, a pojedini resursi smanjuju zadazak menadmenta je
kako iznai najbolju metodu upravljanja uz optimalnu kombinaciju ogranienih resursa u cilji
ostvarivanja najveih rezultata. Raditi prave stvari na pravi nain postaje imperativ budunosti.
2.1. Efikasnost
Efikasnost u menadmentu se odnosi na koliinu resursa upotrebljenih za ostvarivanje
postavljenog cilja. Meri se stavljanjem u odnos ostvarenih efekata i trokova nastalih za
ostvarivanje tih efekata. Efikasnost se moe tumaiti i kao koliina resursa neophodnih za
planiranu proizvodnju, tj. upotreba minimalnih resursa: sirovina, finansija i ljudsog rad za tu
poizvodnju.
3

Jovanovi,M.: Interkulturalni menadment, Beograd, 2002, str. 92

Poznati teoretiar Peter Drucker je u pojanjenju ovoga pojma poao od toga da

efikasnost predstavlja zahtev menadmentu da organizacijske ciljeve ostvaruje uz najmanje
korienje resursa. Ovaj racionalni pristup bazira se na odnosu input- output. Efikasan je onaj
menader koji postie rezultate (output) uz najmanje inpute, tj. menader radi onoliko efikasno
koliko uspe da minimizira trokove sredstava upotrebljenih za dati cilj. Raditi prave stvari je
za Druckera efikasnost.
Efikasnost je posledica promena unutar same organizacije i predstavlja transformacioni
proces. Da li menader postie zadate ciljeve na pravi nain moe se utvrditi preko opteg
pokazatelja, a to je totalna produktivnost. Za razliku od produktivnosti rada, koja uzima uobzir
samo direktan ljudski rad, totalna produktivnost se bazira na ukupnom reprodukcionom lancu, i
iskazuje se kao:
ostvareno
TPRO = ----------------------------ukupno utroeni resursi
Pored ovoga opteg pokazatelja, efikasnost se moe iskazati i preko remtabilnosti, koja
pokazuje koliko se uspeno koristi kapital, tj. da li se postie profit ili ne, i stope povraaja
kapitala, koja pokazuje opravdanost uloenog kapitala i da li je racionalno ponovo ga ulagati.
Postoji vie vrsta efikasnosti, a najpoznatije su:
1.
2.
3.
4.
5.

Poslovan efikasnost, da se ciljevi ostvare uz to nie trokove,

Alokativan efikasnost, da se rspoloivi resursi adekvatno lociraju,
Distributivna efikasnost, da se novostvorena vrednost efikasno distribuira
Ekonomska efikasnost, predstavlja odnos ostvarenih trokova i dobijenih vrednosti, i
Tehnoloka efikasnost, iskazuje ostvarenu realizaciju po jedinici upotrebljenih resursa
izraenih u njihovim fizikim veliinama.

Za svaki organizacioni sistem, a naroito proizvodni, bitno je da se kriterijumi razliitih

efikasnosti podudaraju. Posebno je to izraeno izmeu tehnoloke i ekonomske efikasnosti, gde
se moe desiti da i pored visoke tehnoloke preduzee ostvaruje nisku ekonomsku efikasnost
(proizvod je tehniki prihvatljiv ali su previsoki trokovi i slaba je realizacija).
2.2. Efektivnost
Smatra se da je efektivnost preduslov uspenog poslovanja svake organizacie, jer ona
podrazumeva izbor prave misije , tj. pravih ciljeva. Samo ona organizacija koja odabere da radi
prave stvari, tj. izabere pravu delatnosi rada bie efektivna. Efektivnost u mnogome zavisi od
kvaliteta menadmenta i naina rada. Efikasnost je u sutini eksterni problem za organizaciju i
predstavlja odgovor mendmenta na uticaje promena svoga okruenja. Praksa je pokazala da je
taj odgovor mnogo kvalitetniji kod timskog rada menadmenta gde se ostvaruju mnogo vee
sinergetske prednost.
Cilj svakog menadmenta je da njegova organizacija istovremeno bude i efektivna i
efikasna, to u preaksi esto nije sluaj. Na primer: organizacija moe biti efektivna a ekonomski

neefikasna, tj raditi prave stvari uz previsoke utroke, i obrnuto. Ukoliko menadment uspe da
pored efektivnosti (radi prave stvari) ostvari efikasnost (radi to na pravi nain optimalni
utroci) moe se govoriti o uspenom menadmentu. Odnosno, uspena je ona organizacije gde
se prave stvari rade na pravi nain.

3. Tipologija menadmenta
U zavisnosti od izabranoga kriterijuma, a imaih vie, razlikujemo i vie tipova
menadenta. Ti kriterijumi su:
hjerarhijski nivo menadenta,
ukljuenost rukovodioca u proces rad,
funkcionalna oblast,
vrsta organizacije, itd.
3.1. Hijerarhijski nivoi menadmenta
Broj nivoa menandmenta zavisi od brojnih organizacionih specifinosti svakoga
preduzea kao to su: dubina i visinaorganizacije, vrste organizacione strukture i njena
sloenost, stepen centralizecije, itd. Nezavisno od navedenih specifinosti u svakom preduzeu
moemo razlikovati tri nivoa menadmenta: vrhunski menadment, srednji menadment i nii
menadment.
Vie-nivovska organizaciona struktura svakoga preduzea u osnovi odreuje i nivoe
strukture menadenta. Na slici 1.1 prikazani su nivoi menadmenta i najea organizacona
struktura preduzea.

Slika 1.1: Vie-nivovska organizaciona struktura i nivoi menadmenta

U svakom preduzeu svi zaposleni su podeljeni u dve osnovne grupe:

menadere razliitih nivoa, i
izvrioce - zaposleni u proizvodnji i drugim sektorima i slubama.
Ova pojednostavljena podela je izvrena na osnovu toga ko ima u nadlenosti podreene a
ko ne, tako da su menaderi ona zaposlena lica koja u organizacijonoj emi imaju svoje
podreene, dok su izvrioci ostali zaposleni koji u preduzeu nemaju podreene.

Vrhunski menadment ili top managament shodno svojoj ulozi naziva se jo i strategijski
menadment i nalazi se na najviem hijerarhijskom nivou organizacione struktur preduzea. U
kompanijama to su: predsednik upravnog odbora (Charment of the Board), predsednik
kompanije (President), potpresednik (Vicepresident), glavni izvrni direktor (Chief Executive
Officer), a u naim preduzeima to su: generalni direktor, pomonici generalnog direktora i
izvrni direktori.
Top menadment upravlja kompanijom i najodgovorniji je za njen poslovni uspeh.
Osnovni zadatci su mu formulisanje politike kompanije, usvajanje strategije i utvrivanje ciljeva
iste. Odluuju o najbitnijim pitanjima iz domena planiranja, koodiniranja, raspodele i kontrole.
Brine o misiji i viziji kompanije i stara se o njenom imidu 4. Odluke top menadmenta su
malobrojne i dugorone i proizilaza iz jasne streteke vizije rasta i razvoja kompanije. Zadatak
top menadmenta je da oblikuje svoje poslovno okruenje uoavanjem zahteva i potreba tog
okruenja i iznalaenjem adekvatnih naina da se ti zahtevi ispune. Takoe brine o oblikovanju
sopstvene organizacije, razvijanju menadera srednjeg i nieg nivoa, alokaciji resursa, i td.
Srednji menadment (Middle Managament) se jo naziva i operativni, jer folmulie
taktiku i operatiku kroz razraivanje sprovoenja dela strategije odreene oblasti. Kako su
strateke odluke top menadmenta globalne i naelne neophodno ih je razraditi i pretvoriti u
operativna zadatke. Na taj nain oprativni menadment definie konkratne zadatke i ciljeve
poslovnih funkcija i poslovnih jedinica.
Kako je srednji mendment uglavnom okrenut
reavanju unutranjih problema kompanije i dnevnim aktivnostima to ga pojedini autori nazivaju
i organizacionim menadmentom.
Srednji menadment u kompanijama uglavnom ine: direktori divizija (division
Direktor), menaderi fabrika (Plant Managers) i menaderi odeljenja ( Deparment Managers).
Potreba za srednjim menadmentom je posebno izraena u kompanijama sa izraenom
divizionom organizacionom strukturom. U naim preduzeima to su direktori sektora (tehniki
direktor, direktor proizvodnje, finansijski direktor, direktor ljudskih resursa) i rukovodioci niih
organizacionih jedinica. U veim preudzeima uglavnom je prisutna vie-nivovska struktura
srednjeg menadmenta, gde direktori sektora u hjerarhiji ispod sebe imaju rukovodioce
odeljenja, a ovi rukovodioce odseka.
Osnovni zadatci srednjeg menadmenta su da do detalja razrauje odluke top
menadmenta i da sprovodi usvojenu politiku i donete planove. Direktno su odgovorni za
organizaciju i realizaciju proizvodnog programa. S obzirom da se u strukturi menadmenta
nalaze izmeu top i nieg menadmenta to je njihova uloga veoma specifina, jer su istovremeno
i podreeni i nadreeni. Oni su istovremeno i stratezi i izvrioci, slino kao u sportu, oni su i
treneri i igrai5 i preko njih se prelamaju svi problemi organizacije. Razvoj i primena
4

Dobar primer stvaranja imida kompenije je primer dugogodinjeg menadera automobilskog giganta Krajslera, Li
Ajakoke koji je godinama spoljnom okruenju promovisao Krajsler kao kompaniju koja je roena u Americi i za
Ameriku. Radosavljevi, ., Tomi, R.: Menadment u modernom biznisu, BBO Preduzee za zatitu autorskih
prava i patenata, Bograd, 2004, str. 43
5

Jovanovi, M., ivkovi, ., Cvetkovski, T.: Organizaciono ponaanje, Megatrend univerzitet primenjenih
nauka, Beograd, 2003, str. 259

informacionih tehnologija najvie utia na smanjenje srednjeg sloja menadmenta, jer se deo
njihovih poslova prevaljuje na vii i nii nivo. Top menadment im preuzima poslove analitike, a
nii menadment deo tekuih odluka to je pre bio iskljuivo zadatak srednjeg menadmenta.
Nii (Lower) menadment ine rukovodioci na najniem nivou organizacione strukture.
To su menaderi prve linije iji su neposredno podreeni sami izvrioci. Ispod njih ne postoji
vie ni jedan nivo kojem bi oni prenosili zadatke ve neposredno rade sa izvriocima na
realizaciji zadataka dobijenih sa vieg nivoa. Neposredni kontakt sa izvriocima omoguava im
da najpre i najtanije uoe novonastale probleme i da blagovremeno reaguju na njih. S obzirom
da neposredno rade na stvaranju proizvoda i operacionalizaciji dobijenih zadataka nii
menadment sainjavaju rukovodioci odelenja, brigadiri i poslovoe. Za razliku od srednjeg
menadmenta koji podjednako mora da zna i menadment i struna znanja (tehnika znanja), nii
menaderi moraju pre svega da poseduju struna znanja, jer oni su ti koji realizuju operativne
zadatke.
U praksi upravljanje bilo kojom organizacijom od strane bilo kog menadmenta e se
ostvarivati na slian nain. To uslovljavaju navedene funkcije i principi ostvarivanja
menadmenta. Bez obzira na specifinosti konkrtene organizacije svi menaderi bilo koga nivoa
obavljaju sve funkcije, poev od planirnja, organizovanja, voenja i kontrole, uz razliito
vremensko angaovanje i razliitu primenu znanja. Top menadment mnogo vie troi vremena
na dugoronom planiranju i izradi strategijskih planova cele organizacije, dok nii menadment
vie vremena angauje za izradu kratkoronih planova i to za delove organizacije. U principu, to
je vii novo menadmenta to se vie vremena posveuje planiranju i organizovanju nego voenju
i kontrolisanju i obrnuto.
Imajui u vidu da je teko precizno utvrditi kad menadrsko delovanje nastaje a kada
prestaje, to navedenu vie-nivovsku podelu menadmenta treba uslovno shvatiti. Ono to je
veoma bitno za sktivnost vrhunskog menadmenta to je obezbeivanje povezanosti i skladnog
finkcionisanja svih nivoa menadmenta.
3.2.

Tipovi menadmenta prema procesu rada

U samom procesu rad, bez obzira na vrstu delatnosti organizacije, uoavaju se dve vrste
menadera:
menaderi direktno ukljueni u proces proizvodnje, i
menaderi posredno povezani sa osnovnom delatnou.
Prvi se u proizvodnim organizacijama nazivaju linijskim menaderima i neposredno su
odgovorni za sam proces proizvodnje. Drugi predstavljaju servis prvima u vidu logistike
podrke i nazivaju se staff menager. Uspeno funkcionisanje bilo koje organizacije podrazumeva
kvalitetno obavljanje poslova obe vrste menadera.
3.3.

Tipovi menadmenta prema funkcionalnim oblastima

Da bi efikasno funkcionisale u ostvarivanju postavljenih ciljeva u svim organizacijama

poslovi su grupisani prema funkcionalnoj srodnosti. Tako grupisani poslovi ine funkcionalne

oblasti koje se nazivaju funkcije organizacije. Broj funkcija zavisi od vrste delatnosti i veliine
organizacije, ali u prksi svake organizacije neminovne su etiri osnovne funkcije:
komercijalna,
finansijska,
kadrovska, i
tehnika (proizvodna).
Rukovodioci koji se nalaze na elu ovih funkcija imaju zadatak da upravljaju istima u
skladu sa usvojenom politikom i strategijom top menadenta. Iako su iskljuivo odgovorni za
poslove u okviru svoje funkcionalne oblasti, funkcionalni menaderi moraju misliti i na
organizaciju kao celinu. Ne smeju dozvoliti da njihova funkcija ugrozi interes celine. U tom
smislu top menadment ima poseban zadatak da harmonizuje rad funkcionalnih menadera.
3.4.

Tipovi menadmenta prema vrstama organizacija

U okviru razliitih delatnosti, bilo da su one privredne ili vanprivredne, egzistiraju razne
organizacije putem kojih se realizuju ove oblasti. Svaka od ovih organizacija ima svoj
menadment koji pored optih znanja nauke o menadmentu razvija i specijalizovani
menadment kao odgovor na specifinosti date organizacije. Tako razlikujemo menadment
graevinarstva,umarstva, industrije, poljoprivrede, saobraaja ali i menadment zdravstva,
obrazovanja, vojske, dravnih organa, itd. Kao odgovor na rstue probleme savremenih
organizacija nauka o menadmentu razvija dalju diversifikaciju i subspecijalizaciju granskih
menadmenta. Na primer, u okviru menadmenta zdravstva vri se specijalizacija menadera po
granama medicine: hirurgija, psihijatrija, medicina rada, itd. a u okviru svake dalja
subspecijalizacija, pa se u okviru hirurgije javljaju subspecijalisti opte hirurgije, mikro hirurgije,
sportske hirurgije, estetske hirurgije, itd. U okviru industrije poseban znaaj ima metalna
industrija, jer proizvodi sradstva za rad za sve ostale industrijske grane 6. Kako se metalna
industrija deli na dve celine: metalopreraivaku industriju i mainogradnju, a ova na
proizvodnju poljoprivredne, saobraajne i graevinske mehanizacije, zatim procesne tehnike,
maina alatki itd. vidimo koliko je specijalizacija rad uslovila i specijalizaciju i subspecijalizaciju
menadmenta.
3.5.

Tipovi menadmenta prema delatnostima

Kod nas je ukupna ljudska delatnost svrstana u dve osnovne kategorije. Ljudski rad
namenjen u privredne svrhe i ljudski rad namenjen za opte drutvene potrebe. Prvu kategoriju
ini 7 privrednih grana, i to:
1. Industrija i rudarstvo,
2. Poljoprivreda,
3.
umarstvo,
4. Graevinarstvo,
5.
Saobraaj i veze,
6

Zavod za statistiku navodi sledee industrijske grane: proizvodnja elektrine energije, proizvodnja i prerada uglja,
prizvodnja i prerada nafte, crna metalurgija, obojena metalurgija, proizvodnja i prerada metala, metalna industrija,
industrija graevinskog materijala, drvna industrija, industrija papira, tekstilna industrija, industrija koe i obue,
industrija gume, prehrambena industrija, grafika industrija, industrija duvana, filmska industrija.

6. Trgovina i ugostiteljstvo,
7. Zanastvo,
Drugu kategoriju ljudskog rada sinjavaju 3 vanprivradne grane, i to:
1. Stambena i komunalna delatnost,
2. Kultura i socijalna delatnost, i
3. Drutvena delatnost.
Iako za svaku od navedenih delatnosti vae osnovni principi i elementi menadment
procesa, tzv. opti menadment, ipak specifinosti svake od njih nalau nauci o menadmentu da
razvija posebne menadmente za svaku od njih. Tako su nastali specijalizovani, tj. granski
menadmenti, kao to su: menadment u poljoprivredi, menadment u trgovini, menadment u
saobraaju, menadment u industriji i rudarstvu, menadment u kulturi, itd.
Za sve navedene tipove granskih menadmenta i njihove menadere zajedniko je da
primenjuju ista pravila u planiranju, organizovanju, voenju i kontroli poslova, a razlika se javlja
samo u njihovoj primeni.

4. Principi menadmenta kao nauke

Menadment je kao nauka, u svome istorijskom razvoju, formirao svoje zakonitosti na
interdisciplinarnom pristupu korienjem saznanja niza drugih nauka koje su se bavile
fenomenom upravljanja organizacijama i doao do sopstvenih principa7.

Osnovne funkcije (elementi) menadmenta

Razliiti autori, naroito iz razliitih nauka (ekonomisti, sociolozi, matematiari),
razliito prikazuju elemente funkcije menadmenta 8. Najobuhvatnije elemente rukovoenja, sa
aspekta menadmenta, dao je jo zaetnik teorije menadmenta Hnri Fajol. Po njemu
menadment ine 5 osnovnih funkcija: planiranje, organizovanje, nareivanje, koordinacija i
kontrola. Prvi je postavio tezu o univerzalnoj primeni menaderskih funkcija to je i u praksi
potvreno. Od tad menadment se sve vie prouava kao nasuna potraba upravljanja
organizacijama, jer je postalo jasno da se menaderi stvaraju a ne raaju.

Principi ( lat. Principia) znai naela, osnovne misli , osnovna uenja, poetak, i td. Milan Vujaklija, Leksikon
stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1996/97, str. 722)
8
Akio Morita, predsednik Sony Company smatra da je primarna funkcija menadmenta donoenje odluka.
Odluivanje je imanentno svakoj menaderskoj funkciji kao nain ostvarivanjea te funkcije. Jovanovi, M.,
ivkovi, ., Cvetkovski, T.: Organizaciono ponaanje, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003,
str. 251

Danas, savremeni autori veinom izuavaju 4 osnovne funkcije menadmenta: planiranje,

organizovanje, voenje i kontrolu.
Slika st.251 Org.ponaanje

Planiranje kao menadment funkcija predstavlja polaznu fazu upravljanja u kojoj

se odreuje misija, ciljevi i akcije za njihovo ostvarivanje. Ono odreuje gde
organizacija eli da bude u budunosti i kako da donje doe. Planiranje znai
definisanje ciljeva za budue organizacione performanse kao i odluivanje o zadacima
i resursima neophodnim za nihovo realizovanje. Potreba za planiranjem proistie iz
potrebe da se osujete posledice neizvesnosti u budunosti tj. da organizacija spremno
doeka promene u okruenju. Sa brzinom promena poveava se i neizvesnost a time i
potreba za planiranjem, tj. donoenjem i realizacijom planova.
Organizovanje kao funkcija menadmenta neizbeno prati planiranje i pokazuje
kako preduzee nastoji da ostvari planske zadatke. Njome se oblikuje organizaciona
struktura kroz klasifikaciju aktivnosti i njihovo grupisanje po srodnosti i naelima
arganizacije posla. Organizovanjem se delegiraju poslovi i uloge organizacionim
jedinicama, menaderima i ostalim zaposlenima.
Voenje (liderstvo) je stalna i u novije vreme sve vanija menadment funkcija. To
je proces motivacije tj. pokretanja lanova organizacije za ostvarenje definisanih
ciljeva organizacije. Voenje podrazumeva kreiranje zajednike kulture i vrednosti
organizacije, saoptavanje ciljeva zaposlenima kao i korienje uticaja na motivisanje
istih za najefikasniju realizaciju zadatih ciljeva. Voenje se bavi meuljudskim
odnosima menadmenta, a posebno stilovima voenja, komunikacijama i
motivisanjem. Bez obzira na razliite pristupe voenju veina autora se slae da su
osnovni elementi voenja odluivanje, izvravanje pomou drugih ljudi i motivisanje.
Kontrola kao funkcija menadmenta predstavlja proces poreenja planiranih i
ostvarenih aktivnosti. Menaderi moraju nastojati da se preduzee kree prema
postavljenim ciljevima. U tu svrhu moraju kontrolisati poslovne aktivnosti preduzea
kao celine, njegovih delova i nosilaca svih funkcija. Prvi korak kontrole predstavlja
poreenje ostvarenih rezultata sa planiranim, a zatim otklanjanje uoenih odstupanja
od zadatih standarda i planova. Postoji vie vrsta kontrola, a tri su najvanije:
1. preventivna kontrola (pre poetka rada),
2. tekua kontrola ( u toku samoga rad) i moe biti dijagnostika i terapeutska, i
3. naknadna kontrola (nakon zavretka posla).
Za svaku kontrolu je bitna pravovremenost. Samo blagovremena kontrola je efikasna kontrola.
Savremeni pristup kontroli se temelji na principima TQM (Total Quality Managament), tj.
potpuno upravljanje kvalitetom koji se ogleda u primeni kontrole poev od pojedinanog radnog
mesta, preko organizacionih delova do preduzea u celini.

Interdiscipliniranost menadmenta
Interdisciplinarnost ove nauke ukazuje na postojanje zavisnosti izmeu menadmenta kao
nauke i drugih naunih disciplina. Menadment kao profesija, nauka i vetina je u tesnoj vezi sa
brojnim naukama, ne samo zato to koristi njihova saznanja ve to interacijskim odnosom
svojim saznanjima utie na njih. Multidisciplinarnost menadmenta se menjala tokom vremena
njegovog razvoja, tako da su u poetku njegove pojave uticaj imale jedne naune discipline, dok
danas taj uticaj imaju druge nauke.
Na samom poetku pojave menadmenta kao naune discipline znaajan uticaj su imale
tehnike nauke9 . Veliki doprinos razvoju menadmenta kao nauke dali su dva osnovna stuba
menadmenta i organizacije: Frederick Taylor i Anri Fayol. Karakteristino za taj period je
pojava mehanistikog pristupa organizaciji rada i menadmenta, koga karakterie brojnost
tehnikih principa i pravila. injenica da su navedeni tvorci bili inenjeri kao i opta obeleja
industrijske revolucije imala su dominirajui uticaj na razvoj menadmenta.
Meutim, ve poetkom 1930. godine veliki broj organizacija koje su zasnovane na
tehnikim pravilima suoavaju se sa velikim problemom ljudskog potencijala, dakle, problem
sve vie postaju ljudi. Reavanje datog problema je zahtevao sve vie humanistiki pristup, tako
znaajan uticaj na razvoj menadmenta sve vie ima psihologija. Time su psiholozi uneli u
proces organizacije svoje koncepte, kako bi dalje uticali na razvoj organizacije. Zatim u oblast
menadmenta sve vie ulaze sociolozi, koji organizaciju posmatraju kao skladan skup ljudi, sa
efikasnim meusobnim odnosima. Sociologija rada koja izuava unutranje i spoljanje uticaje
na uspenost oveka na radu( zamor, motivacija) postaje sve znaajnija za socijalizaciju
menadmenta i organizacije. U novije vreme sve vei znaaj i doprinos imaju i socijalni
psiholozi, kao sinteza primenjenih saznanja i psihologije i sociologije. Politike nauke i
drutveno politiki sistem odreuju politiki ambijent a time i okvire delovanja menadmenta
Ukoliko pokuamo da razmotrimo osnovni cilj organizacije, pogotovo one koja je
proizvodnog karaktera, moemo jasno uvideti da je njen osnovni cilj profitabilnost. Ekonomska
efikasnost predstavlja krajnji cilj svakog menadmenta. Dakle, postoji znaajna povezanost i sa
ekonomskim naukama koje se bave optimizacijom korienja ogranienih resursa. Tu su i pravne
nauke, koje omoguavaju kreiranje organizacionih okvira primenom pravne regulative. Pravne
norme su veoma bitne za menadment, jer ureuju pravni sistem ustavom kao najviim pravnim
akto svake zemlje, zakonskim i podzakonskim aktima.
Veze izmeu menadmenta i drugih naunih disciplina moemo prezentovati sledeim
ematskim prikazom:

Ahmetagi, E: Organizacija preduzea, iko Subotica, 2005, str. 10

Slika 1.1. Menadment kao interdisciplina nauka

Menadment i organizacija
Ukoliko polazimo od injenice da je organizacija skladan skup pojedinih delova i
uspostavljenih veza meu njima, to omoguava njeno funkcionisanje kao celine, to moemo
zakljuiti da je upravljanje tim aktivnostima jedna od osnovnih komponenti svake organizacije,
nezavisno od delatnosti i veliine. Ispostavilo se, poev od primitivnih ljudskih zajednica do
dananjeg dana, da je upravljanje unutar jednog organizacionog sistema od odluujueg znaaja.
Menadment je taj koji ureuje i reorganizuje organizaciju prema postavljenim ciljevima. To je
univerzalna profesija koja stvara i oblikuje razliite organizacije. Organizacija se menja dok se
menadent ne menja, to je neophodna i stabilna funkcija gde se samo menjaju menaderske
tehnike i metode rada. Forme organizacije nisu niim propisane niti obavezujue pa ih svaki
menader oblikuje prema svom nahoenju.
Ako menadment definiemo kao proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrole,
onda od etiri dela mendmenta, organizaciji pripadaju dva, i to: organizovanje i voenje. To
znai da je menadment sistem u kome je organizacija najznaajniji podsistem koji zauzima
centralno mesto u okviru menadmenta. Kao nova nauna disciplina organizacija sadri etiri
naune oblasti:

Organizaciona teorija i dizajn ima za cilj upoznavanje formalnih elemenata

organizacije, u koje spadaju; podela rada, autoritet, modeli organizacione strukture i
sl.
Organizaciono ponaanje predstavlja s jedne strane istraivanje ponaanja oveka,
dok s druge strane je orijentisano na mogunosti uticaja na njegovo ponaanje. U
osnovne teme istraivanja ubrajamo: grupe i timovi, organizaciona kultura,
organizaciona mo...

Menadment ljudskih resursa predstvlja instrumentarijum upravljanja ljudskim

resursima u organizaciji, u koje spadaju; regrutacija, selekcija, orijentacija, razvoj
karijere i dr.,
Organizacione promene i razvoj ova komponenta ima za cilj izuavanje svih
promena koje imaju uticaj na organizaciju, kao i mere njihovom prilagoavanju.

Nabrojane naune oblasti ine organizaciju novom naunom disciplinom, koja generiki
pripada menadmentu.Vezu organizacije sa menadmentom moemo predstaviti sledeim
ematskim prikazom:

Slika 1.2. Podruje menadmenta i organizacije kao naune discipline10

Istorijski razvoj menadmenta

Buran istorijski razvoj oveanstva ukazuje da su ljudi imali potrebe za razliitim
vidovima organizacionih aktivnosti, a na poetku su to bile grupe. Udruivanje ljudi u grupe u
poetku imalo je za cilj opstanak. Samo udrueni mogli su imati rezultata protiv ivotinja u lovu
i plemenskim ratovima. Grupa kao skupina ljudi omoguila je oveku da opstane i proe
razliite evolutivne faze. To su prvi oblici organizovanja koji su se vermenom menjali, a time i
ciljevi toga organizovanja. Mnoge poslove pojedinci nisu mogli relizovati sami pa su bili
prinueni udruivanju u grupe, kako bi ostvarivanjem zajednikih ciljeva, lake ostvarili i line
ciljeve. U sutini svrha njihovog udruivanja je bila da se sa to manje rada ostvari sve vie.
Iz navedenog jasno prizilazi da su klice nastanka menadmenta u praistoriji vezane za
potrebu svake skupine da na elu ima vou. Voa je ovek iz grupe sa najveim linim
autoritetom kome je ona poverila tu ulogu oekujui od njega da na najefikasniji nain ostvari
interes grupe. To je ovek sa izraenim sposobnostima organizivanja ljudi u ostvarivanju
postavljenih ciljeva. Takve ljude danas nazivamo menaderima.
Prvi pisani tragovi organizacije i menadmenta, koji su naeni u Vavilonu, zadiru u
daleku prolost u period 2285 2231 god. pre n. e., gde je kralj Hamurabi uveo mere
organizacije rad poput planiranje rada, broja radnika, voenje evidencije, i dr. Naroito je poznat
10

Videti ire: Petkovi M., i drugi Organizacija Ekonomski fakultet Beograd, 2006, str. 7.

Hamurabijev zakon, u to doba jedinstven pravni akt, koji je izmeu ostaloga obradioi i pravni
aspekat menadmenta.11
Prvi zapisi o podeli rada nalaze se u delima grkih filozofa, Platona (427. 347 god.
p.n.e.) u delu Nomoi (zakoni) i Sokratovog uenika i vojskovoe Ksenofona (430 354. god.
p.n.e.) u vezi proizvodnje sandala za grku vojsku.
Primere upravljanja i organizovanja rada ljudi zabeleeno je u jevrejskim dokumentima
vezano za legendarnu linost i osnivaa jevrejske religije Mojsija.12 Kao zakonodavac i upravlja
jevrejskih plemena shvatio je da je neracionalno da lino slua probleme svih pojedinaca koji
dolaze njemu, pa je prvi uveo selekciju prenevi ovlaenja na odabrane ljude da umesto njega
reavaju probleme, a on da razmatra samo nereene.
Isto tako, gradnija brojnih piramida i kineskog zida jasno govori o primeni menadmenta
u organizaciji rada. Navodei primer kineskog zida, treba znati da je on graen na duini od 4000
km sa 40000 kula i straarnica, visine oko 15 m, a irok oko 7 m. Ovi podaci jasno govore o
kompleksnosti njegove gradnje u periodu kada sredstva za rad nisu bila razvijena, to govori o
irokoj primeni ljudskog rada. Da bi se dati graevinski poduhvat okonao, svakako da je bilo
potrebno uspostaviti odgovarajuu organizaciju posla i upravljati tim poslovima. Takoe, primer
efikasne pragmatine organizacije predstavlja gradnja brojnih piramida u Egiptu. Keops,
egipatski faraon oko 2600. god. pre n.e. podigao je uvenu Keopsovu piramidu sa grandioznim
dimenzijama: visoku 147 m, sa stranicama baze od 233 m, koju je 20 god. gradilo oko 100 000
radnika.
Navedeni primeri jasno govore o menaderskim naporima uspostavljanja odgovarajue
organizacije sa velikim brojem ljudi, radi ostvarenja, i za dananje doba, grandioznih ciljeva.
U srednjem veku takoe postoje pisani dokumenti i zapisi koji ukazuju na specijalizaciju
i podelu rada, gde Augustin (354 430) uoava problem produktivnosti i obrazovanja kadrova.
Poznati umetnik, naunik i konstruktor Leonardo da Vini13 (1452 1519) je analizirajui
mogunosti organizovanja rada uveo podelu rada na manje pokrete uz njihovo merenje vremena
izrade, pa se smatra da je pretea studije rada i vremena.

2. VRSTE PROIZVODNJE
1. Uvod
11

Radosavljevi, ., Tomi, R.:Menadment u modernom biznisu, BBO Preduzee za zatitu autorskih

prava i patenata; Beograd 2004. str. 15.
12
Sajfert, Z.: Menadment, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, Zrenjanin, 2000. 11.
13
Molnar, M. i Molnar R.: Organizacija rada i proizvodnje, CENERG Zrenjanin, Zrenjanin, 1994, str. 10.

Pod proizvodnjom se podrazumeva aktivnost na izradi fizikog predmeta pomou radne

snage, opreme i materijala. iri aspekt proizvodnje obuhvata i podruje usluga. Proizvodnja se
bavi izradom i isporukom proizvoda i pruanjem usluga. Proizvodni menadment obuhvata
proces planiranja, organizovanja, voenja, koordiniranja i kontrole proizvodne funkcije.
U sutini, upravljanje proizvodnjom svodi se na donoenje odluka kojima se osigurava
pravovremena, kvalitetna i jeftina izrada odreenih proizvoda, i pruanje odreenih vrsta usluga.

2. Vrste proizvodnje
Proizvodni menadment se bavi, izmeu ostalog, i proizvodnim sistemima. Zbog toga je i
upravljanje pod snanim uticajem vrste i tipova proizvodnje. Svaka vrsta proizvodnje ima svoja
pravila upravljanja, koja treba respektovati i uvaavati.
Tri osnovna tipa, ili tri vrste proizvodnje, su14:
Pojedinana proizvodnja
Masovna proizvodnja i
Serijska proizvodnja

2.1.

Pojedinana proizvodnja

Pojedinanu proizvodnju karakterie vrlo mala proizvodnost i niska standardizovanost

proizvoda, jer se proizvodi prilagoavaju zahtevima kupca, i proizvodnja se specificira prema
tehnikim zahtevima (planovima, konstrukcijama, nacrtima). Tehnologija proizvodnje,
normativi materijala i potrebni alati reavaju se nakon ugovaranja posla. Kalkulacija se radi
procenom potrebnog materijala i rada. Ova proizvodnja se javlja u dva vida15:

proizvodnja, ili usluge po projektu (narudbini) i

proizvodnja istog tipa proizvoda, ali u varijantama reenja koja se znaajno razlikuju.
Proizvodnja po projektu ili narudbini je takav tip proizvodnje ili usluga koji se obavlja samo
jednom, i to za odreeni posao, i mala je verovatnoa njenog ponavljanja.

14
15

. Radosavljevi, R. Tomi (2007) Menadment u modernom biznisu, Privredna akademija Novi Sad
http://www.singidunum/predmet.singidunum.ac.rs/

Tipian primer pojedinane proizvodnje po narubini je izrada plovnih objekata, izrada rezervnih
delova i komponenti po narudbini, opreme u izgradnji postrojenja u energetici itd.
Drugi tip pojedinane proizvodnje: proizvodnja istog tipa proizvoda u varijantama koje se
znaajno razlikuju je ipak povoljnija u odnosu na pojedinani oblik proizvodnje prema projektu
jer se kod ove proizvodnje pojedini sklopovi, odnosno, operacije na izradi porizvoda ponavljaju
sa izmenjenim zahtevima.
2.1.1. Karakteristike pojedinane proizvodnje
Ova vrsta proizvodnje16 orijentisana je na proizvodnju malih koliina proizvoda, i to po
narudbinama. Pojedinana proizvodnja radi, po pravilu, bez zaliha gotovih proizvoda, za
poznatog kupca (intenzivno ukljuivanje kupaca, esto se realizuje kod kupca, a ne u fabrici), i
ne obnavlja se u narednom periodu. Izrada unikatnog proizvoda najee traje dugo u fazama,
koje se odvijaju po projektnim reenjima. Karakteristika ove proizvodnje su visoka novana
ulaganja u projekat. Pojedinana proizvodnja je, po pravilu, radno intenzivna delatnost. U njoj
postoji visoko prisustvo ivog rada, jer se mnogi poslovi ne mogu mehanizovati ili je
mehanizovanost neisplativa. Maine i oprema za izradu proizvoda su univerzalni, odnosno ima
veoma malo specijalizovanih maina.
Radna snaga u pojedinanoj proizvodnji je kvalifikovana, odnosno visokokvalifikovana, to je i
logino, jer esto mora da reava razliite probleme na razliitim proizvodima, koji se nikada ne
ponavljaju. U upravljanju pojedinanom proizvodnjom poseban problem predstavlja preciznost
planiranja jer se vreme od naruivanja do izrade i isporuke proizvoda sve vie skrauje. Svaki
komadni proizvod razlikuje se od prethodnog po konstrukciji, tehnikim i drugim uslovima.
Svaki pojedinani proizvod zahteva posebnu pripremu, tehniku dokumentaciju, posebno
organizovanje i voenje izrade. Za svaki proizvod rade se projekti, a razrauju se putem skica,
specifikacija itd. Ova proizvodnja je zastupljena u izradi brodova, kosmikih letilica, stambenih
zgrada, mostova itd. Ona je prisutna i u zanatskoj proizvodnji, kao to je izrada konfekcije po
meri, za odreenu osobu. Kontrola kao elemenat menadmenta u pojedinanoj proizvodnji
postaje posebno problematina. Ona se odvija putem nadzora, odnosno sticanja uvida u svaku
fazu ili postupak, od strane ovlaenih organa. Kontrola je oteana zbog nemogunosti
uporeivanja unikatnog proizvoda sa nekim prethodnim proizvodom ili sa proizvodom uraenim
16

. Radosavljevi, R. Tomi (2007) Menadment u modernom biznisu, Privredna akademija Novi Sad

u drugoj kompaniji. U pojedinanoj proizvodnji se primenjuju posebni postupci u nabavkama,

najee putem licitacije, a poseban problem predstavlja zatvaranje finansijske konstrukcije.
Finansiranje se vri u fazama, uz avansiranje za nabavku materijala ili obavljanje pripremnih
radova.U budunosti e pojedinana proizvodnja sve vie dobijati na znaaju. Tehnikotehnoloka opremljenost omoguava da se efikasnost pojedinane proizvodnje priblii masovnoj
i serijskoj, to namee nove izazove proizvodnom mendmentu.
Tri glavna zadatka u upravljanju pojedninanom proizvodnjom su17:

zadrati trokove unutar propisanih kalkulativnih vrednosti

izvriti posao u dogovorenom roku u skladu sa zahtevima kupca
postii kvalitet koji zadovoljava kupeve potrebe

Sve navedene karakteristike ove proizvodnje govore o visokim trokovima ovog vida
proizvodnje, kao i niskoj produktivnosti i rentabilnosti.

2.2.

Masovna proizvodnja

Ovaj tip proizvodnje se karakterie po proizvodnji jednog proizvoda ili slinih proizvoda u
velikim koliinama. Ona je kontinuirana, to zahteva stvaranje uslova za permanentnu
proizvodnju. Masovna proizvodnja zastupljena je u izradi irokog spektra proizvoda, od papira
do automobila, iako se na primeru japanske proizvodne filozofije, pre svega u Tojoti, vidi da se
proizvodnja automobile moe obavljati i po principima pojedinane proizvodnje.
Kod nje postoje dva aspekta18: kontinuirana (lanana) proizvodnja, kao to je to sluaj kod
izrade papira, i proizvodnja u diskontinuitetu, kao to je, na primer izrada mesnih preraevina,
konzerviranog voa i povra, itd. U masovnoj proizvodnji radi se sa specijalizovanim mainama
i opremom, odnosno, ne postoje univerzalne maine, jer se proizvodnja odvija po lananom
sistemu. Ona radi sa zalihama (materijala i proizvoda), proizvodi za nepoznatog kupca i oslanja
se na oekivanu tranju, koju treba permanentno istraivati. Otuda se javlja potreba, da se,
paralelno sa masovnom proizvodnjom, primenjuje i marketing koncept, od kojeg u najveoj meri
zavisi ta e se i koliko proizvoditi. Marketing i sposobnost osvajanja i zadravanja trita,
presudni su za opstanak takve vrste proizvoaa.
17
18

. Radosavljevi, R. Tomi (2007) Menadment u modernom biznisu, Privredna akademija Novi Sad

Suprotno pojedinanoj, masovna proizvodnja je radno-ekstenzivna delatnost. U njoj postoji malo

prisustvo ivog rada, odnosno najvei deo operacija u proizvodnom procesu obavljaju maine,
tanije roboti i kompjuteri. Ljudski resurs u masovnoj proizvodnji je kvalifikovan, bez
specijalista, to je i logino, jer je proizvodnja automatizovana, pa se radna snaga preteno
koristi u manuelnim i izdvojenim poslovima, kakvi su, na primer, pakovanje i slini poslovi.
Ovaj tip proizvodnje je teak za radnike, kako zbog tekih uslova rada, jo vie zbog monotonije
izazvane dugogodinjim obavljanjem jedne operacije. Rad na pokretnim trakama je nehuman, jer
je brzina izvoenja pojedinih operacija definisana brzinom kretanja trake. Zbog toga se u ovom
tipu proizvodnje javlja veliki rastur vremena, pre svega kroz bolovanja. Profesionalna oboljenja
su redovni pratioci ove proizvodnje, zbog ega se radne operacije esto analiziraju od strane
eksperata medicine rada.
Sa menaderskog stanovita, u masovnoj proizvodnji u prvi plan se stavljaju pripremne radnje za
izradu nulte serije, koja se preispituje i nakon toga dorauje, kako bi se ulo u masovnu
proizvodnju. Akcenat se stavlja na proizvodne operacije, skladitenje, plasman i dr. Posebnu
panju u upravljanju masovnom proizvodnjom menaderski tim treba da usmeri na uska grla i
prazne hodove, otklanjanje zastoja i kvarova itd.
Masovna proizvodnja sve vie postaje prolos19t.
Tojota sistem je razvijen da zadovolji trite koje trai veliki broj varijanti sa relativno malim
obimom. Masovnu proizvodnju Japanci drugaije shvataju od Amerikanaca. Oni smatraju da se
velika (masovna) proizvodnja moe ostvariti putem malih serija, pa ak i pojedinanom
proizvodnjom, koja je ekonomski isplativija od proizvodnje u velikim koliinama. Precizne
analize japanskih konsultanata govore da je proizvodnja u velikim koliinama praena i velikim
skladitima,velikom koliinom zaliha materijala, ali i gotovim proizvodima, zaguenjima itd., to
ugroava prednost ekonomije obima. Veliki broj japanskih kompanija primenio je proizvodnju u
malim serijama. Pokazalo se da su one ekonomski isplative jer se radi uz minimalne zalihe, i
roba se brzo pretvara u novac, to je osnovni cilj svake proizvodnje. Veliki obrt kapitala esto
premauje efekte masovne proizvodnje. Izlaz nije u masovnoj proizvodnji i zalihama, ve u
malim serijama, brzim prodajama i naplatama.
19

http://www.singidunum/predmet.singidunum.ac.rs/

Slika 1. Odnos koliine i standardizacije osnovnih tipova proizvodnje

Izvor: http://www.singidunum/predmet.singidunum.ac.rs/.../Predavanje%2002.-2.

2.3.

Serijska proizvodnja

Potreba za smanjenjem trokova proizvodnje dovela je do serijske proizvodnje. Serijska

proizvodnja20 je takav vid proizvodnje koji se svrstava izmeu pojedinane i masovne
proizvodnje. Ovde se proizvodi ne izrauju pojedinano, ni kontinuirano, ali ni masovno, ve u
odreenom broju, tj. seriji. Zbog toga, ona delimino nosi karakteristike pojedinane, a
delimino masovne proizvodnje.
Karakteristike pojedinane proizvodnje nosi zbog toga to se radi pojedinana serija, a masovne
zbog toga to se u jednoj seriji proizvodi vea koliina istih ili slinih proizvoda. Radna snaga u
serijskoj proizvodnji je kvalifikovanija u odnosu na radnu snagu u masovnoj proizvodnji.
Maine su univerzalnije21 u odnosu na one koje se koriste u masovnoj proizvodnji, zbog ega su
iskorienije, to smanjuje trokove proizvodnje. Poseban problem u serijskoj proizvodnji
predstavlja odreivanje veliine proizvodne serije, tempiranje vremena proizvodnje i potrebnog
20
21

http://www.scribd.com/doc/6813516/serijskaproizvodnja3
D. Tomi, S. Pokrajac (2008) Preduzetnitvo, Alfa-graf NS, Novi Sad

nivoa zaliha. Svaka serija proizvoda ima svojih karakteristika i osobenosti, kao to je dizajn,
veliina itd. U serijskoj proizvodnji posebna panja prizvodnog menadmenta se usmerava na
tehniku pripremu odreene serije, pripremu radnih mesta i maina za odreene serije, te
pripremu nove serije.
Mnoge kompanije retko primenjuju iskljuivo jedan vid proizvodnje. Obino se kombinuje
vie vidova, to uslonjava upravljanje proizvodnjom. Bez obzira na razliitu problematiku
upravljanja u razliitim vidovima proizvodnje, upravljanje proizvodnjom se uglavnom svodi na
tri osnovna pitanja22:

planiranje proizvodnje,
upravljanje procesom proizvodnje,
kontrolu procesa proizvodnje.

Sva tri pitanja predstavljaju razliite strane istog problema, zbog ega se moraju posmatrati
jedinstveno.

3. OSVAJANJE NOVOGA PROIZVODA TROKOVI I DOBIT

Uvod
Pod pojmom osvajanje novog proizvoda, najee se, u inenjerskoj praksi i literaturi, podrazumeva
proces inenjerskog kreiranja novog proizvoda (ureaja, maine i sl.) koji u sutini predstavlja u
odreenoj meri neko originalno reenje ili reenje sa odreenim stepenom originalnosti (posebnosti u
odnosu na neko postojee slino tehniko reenje). Zbog toga se, prilikom analiziranja karakteristika
procesa esto u literaturi pojam osvajanja novog proizvoda identifikuje sa pojmom kreiranja novog
proizvoda(inovacije, tehnikog unapreenja i sl.), mada se u osnovi ta dva pojma razlikuju [1].
U sutini, razvoj (osvajanje) novog proizvoda u nekom preduzeu - i u situacijama kada taj proizvod nije
originalan i nov sa aspekta svetskih znanja - izaziva aktivnosti i uslovljava odreene faze rada na
problemu slino svetski originalnim kreacijama (po strukturi), ali sa znatno manjim stepenom sloenosti,
inventivnosti, ulaganja i angaovanja naunih i strunih potencijala - te potrebnog vremena odvijanja
pojedinih faza .

Trokovi pojedinih aktivnosti na osvajanju novog proizvoda

Nov proizvod za jedno preduzee moe da bude poznat proizvod sa svetskog trita koje to preduzee u
svojim razvojnim aktivnostima procenjuje kao atraktivno da uvrsti u svoj proizvodni program. Nain
dolaska do prava proizvodnje i tehnikog reenja moe biti razliit, i to:
22

D. Tomi, S. Pokrajac (2008) Preduzetnitvo, Alfa-graf NS, Novi Sad

kupovinom prava od pravnog posednika reenja (bilo da je to pojedinac, drugo preduzee ili neko
tree pravno lice);
kooperacionim odnosima sa sopstvenikom reenja i tehnike dokumentacije;
preuzimanjem reenja koje nije vie pod zatitom, ve je slobodno za proizvodnju od strane bilo
kojeg zainteresovanog preduzea ili dr.;
korienjem reenja koje ne podlee zatiti autorskih ili nekih drugih industrijskih prava ili sl.

Takav proizvod se osvaja, uz sve prethodne analize mogunosti obezbeenja materijala, tehnoloke
osposobljenosti, zahteva trita i dr. - uz primenu veeg ili manjeg stepena strunog i materijalnog
(naravno i vremenskog) angaovanja. Najjednostavniji put - i najmanje naporan nain osvajanja (uz
manje kreativnog napora) tehniki poznatog proizvoda u nekom preduzeu - je nabavka dokumentacije od
nekog ko je poseduje (proizvoa ili dr.).
Tei put predstavlja osvajanje novog proizvoda tako to preduzee prethodno nabavi takav proizvod na
tritu, nakon ega strunjaci preduzea analiziraju postojee reenje i vre odgovarajue
presnimavanje (izrauju tehniku dokumentaciju merenjem svih elemenata i odgovarajuim
ispitivanjem materijala i sl.) svih detalja i sklopova ureaja. Odreen stepen kreativnosti pri tome zahteva
se od strunjaka prilikom zamene nekih elemenata i sklopova - drugim, koji su na raspolaganju i dr.
Najtei, pa prema tome i najkreativniji proces zahteva osvajanje nekog svetski poznatog tehnikog
reenja na bazi minimalnog broja podataka do kojih su strunjaci preduzea mogli da dou (iz literaturestrunih asopisa, knjiga i sl.; iz perspektne dokumentacije; kataloga i sl.). Takav nain osvajanja novog
proizvoda, u znaajnoj meri predstavlja proces koji je identian procesu kreiranja novog, originalnog
reenja (patenta, tehnikog unapreenja i sl.). Naravno, najsloeniji proces predstavlja proces kreiranja
pronalaska.
Trokovi osvajanja novog proizvoda su veoma bitni u procesu razvoja, jer oni ponekad mogu biti
limitirajua stavka, mada oni ne smeju uticati na preduzee u smislu da li je razvoj potreban ili ne.
Trokovi mogu samo da utiu na izbor, vreme i konanu cenu proizvoda (tu se mora voditi rauna o
potrebi da cena bude konkurentna na tritu), kao i na odreenu korekciju u izboru asortimana proizvoda
u razvojnom programu.
Prema nekim istraivanjima, trokovi pojedinih aktivnosti na osvajanju nove proizvodnje su sledei
(mada se oni mogu razlikovati u odreenoj meri - zavisno od sluaja, vrste proizvoda i drugih okolnosti i
uticaja):
T-1. Raspodela trokova prema aktivnostima u procesu osvajanja nove proizvodnje[2]

Aktivnost

Trokovi

Istraivanje i razvoj proizvoda/pronalaska

5 do 10 %

Projektovanje/izrada dokumenatacije

10 do 20 %

Opremanje za proizvodnju

40 do 60 %

Poetak proizvodnje

5 do 15 %

Lansiranje na trite

10 do 25 %

Dobit iz nove proizvodnje - tokom vremena

Sa aspekta dobiti iz nove proizvodnje potrebno je izvriti analizu kljunih uticaja na dobit tokom
vremena, ivota novog proizvoda na tritu. Tako npr. (slika 1) - povrina izmeu apscise i prve krive
predstavlja tzv. kvazistatiki deo, odnosno deo dobiti koji se tokom vremena menja tako da u poetku
nastupa na tritu raste, a nakon nekog vremena (zavisno od vrste proizvoda i drugih uticaja) opada. Ovaj
deo dobiti predstavlja deo koji sam proizvod u sebi sadri, a u odreenoj meri je to deo sa kojim se u
startu ulo u proizvodnju (startna procena vrednosti na bazi detaljne analize - usklaeno sa trenutkom
stanja, mogunosti, trokova i potreba preduzea i trita).
Drugi deo dobiti (izmeu prve i druge krive) se kvantitativno poveava tokom vremena, obzirom da je
vren i razvoj trita. Sama granina kriva razvoja trita e nakon nekog vremena poeti blago da opada
to zavisi od niza uticaja vezanih za vrstu proizvoda i dr.

DOBIT

Trei deo dobiti koji je vezan za aktivnu primenu tehnolokih inovacija na proizvodu raste tokom
vremena, tako da ukupno gledano povrina iznad prve krive (krive kvazistatikog dela) i ispod nje se
izjednauju. Naravno, dati prikaz treba relativno posmatrati jer je vrlo teko izraditi takav dijagram
precizno zbog brojnih dinamikih uticaja [3].

A1=A2

TEHNOLOKE
INOVACIJE
RAZVOJ

A2

TRITA

A1

KVAZISTATIKI
DEO
VREME

Slika 10.5. Porast dobiti iz nove proizvodnje tokom vremena

4.Vek proizvoda i njegovo inoviranje

U svakom preduzeu, posebno od strane poslovodstva razvojnog sektora i sektora marketinga,
permanentno se mora voditi rauna o tome da svaki proizvod ima svoj ivotni vek na tritu, odnosno
da nakon osvajanja novog proizvoda i njegovog lansiranja na trite, on ostvaruje uzlaznu liniju dobiti do
odreenog trenutka, nakon ega linija dobiti pada (kako zbog zasienja trita proizvodom datih
karakteristika, tako i zbog njegovog zastarevanja jer se pojavljuju bolji, efikasniji, moderniji, jeftiniji
proizvodi iste namene, i dr.).
Da do takvih negativnih tendencija ne bi dolo mora se na vreme i permanentno delovati u cilju:
a)

proirenja trita i/ili

b)

inovacije proizvoda.

Na slici 1. je dat opti grafiki prikaz zavisnosti porasta dobiti za neki proizvod u funkciji vremena
proizvodnje i plasmana takvog proizvoda na tritu. Ovakav prikaz predstavlja, u sutini ivot
odreenog proizvoda sa vie nivoa primenjenih inovacija tog proizvoda. Pod pojmom inovacija
proizvoda se u ovom kontekstu podrazumeva inoviranje njegove konstrukcije, kvaliteta rada, dizajna,
radnih karakteristika i dr.[2].

DOBIT

Interval A-B na grafiku predstavlja vreme razvoja nekog proizvoda u preduzeu (u ovoj fazi primarnu
ulogu imaju razvojni strunjaci i istraivai/naunici).

3. NIVO
2. NIVO

1. NIVO

VREME

Slika 1. ivotni vek nekog proizvoda i njegovo inoviranje (zavisnost dobiti od vremena plasmana
proizvoda na tritu)

Interval C-D predstavlja period naglog usporavanja porasta dobiti (poetak pada dobiti) zbog vie uzroka,
od kojih su neki:

zasienje odreenog trita,

pojava boljih i jeftinijih proizvoda iste namene i dr.

Zbog toga se mora pristupiti na vreme (dok je jo dobit u naglom porastu) inoviranju procesa, bilo
proirenjem trita, bilo tehniko-tehnolokim inovacijama. Tada proizvod ulazi u drugi nivo (novi ili
produeni ivotni vek), itd.

IZLAZ - PRIHOD

FINANSIJSKI BILANS U n.j

Interval A-B prikazuje porast dobiti tokom vremena razvoja nekog proizvoda, ali pri tome treba imati u
vidu, da se u ovom sluaju podrazumeva i odreen plasman novog proizvoda - bez obzira to faza
njegovog razvoja nije dovrena. U sutini, faza osvajanja novog proizvoda ne moe prikazati istovremenu
dobit - sve dok proizvod ne doe na trite. U tom sluaju, ceo proces te faze osvajanja novog proizvoda
se odvija pre take A na dijagramu - slika 1, a zahteva ulaganje sredstava iz drugih izvora (ne iz plasmana
tog proizvoda). injenica je, da se u praksi dogaa i sluaj ostvarenja dobiti i u fazi osvajanja novog
proizvoda - a to je u situacijama kada naruilac ugovorom sa proizvoaem (u ovom sluaju sa
preduzeem koje je prihvatilo na bazi prethodnih razmatranja, iskustva ili nekih drugih izvora pouzdanja
o sposobnosti uspenog osvajanja novog proizvoda) obezbeuje potrebna sredstva za proizvodnju (a za
proizvoaa to je i za osvajanje novog proizvoda) - pri emu je u fazi ponude uraunata i odreena dobit
za proizvoaa. Ovakva situacija se dogaa kada naruilac - kupac (to je obino neko drugo preduzee)
ima poverenja (naravno da je to poverenje bazirano na prethodnom, pozitivnom iskustvu) u proizvoaa da e ponueno - kvalitetno proizvesti. Do ovakvih odnosa, uglavnom dolazi kada se radi o interesima
zajednike koristi od takvog odnosa (kada naruilac nema mnogo alternative) i kada nov proizvod nije
mnogo sloen, a posebno ne predstavlja svetski originalnu kreaciju.

ULAZ TROKOVI

U situacijama kada se inovira neki proizvod, realno je da postoje istovremeno ulaganja u fazu inovacije i
ostvaruje dobit iz plasmana proizvoda na trituIZLAZ
- pod pretpostavkom da se radi o masi proizvoda koji
kontinualno imaju plasman na tritu, pri emu nove serije bivaju poboljavane. Tada se odnos ulaganja i
dobiti tokom faze inoviranja proizvoda moe prikazati finansijskim bilansom - kako to prikazuje grafik na
slici 2. Naravno za razliite proizvode i uslove, odnos prikazanih krivih - i njihove poetne pozicije mogu
UKUPNO
biti i jesu - razliite.
VREME

ULAZ

Slika 2. Karakter promena trokova i prihoda tokom vremena trajanja inovacionog procesa kod nekog
proizvoda (T trenutak poetka ostvarivanja dobiti, vreme kanjenja)[3].

Ovaj dijagram, u sutini prikazuje vezu izmeu ivotnog veka jednog proizvoda (iskazanog u
vremenskim jedinicama) i finansijskog bilansa (u novanim jedinicama), pri emu kriva ulaza pokazuje
kolika su sredstva potrebna za realizaciju faze inovacionog procesa, a kriva izlaza - sredstva dobijena iz
inovacionog procesa.

Isprekidana linija prikazuje srednju krivu izmeu uloenih i dobijenih sredstava, a ona time direktno
oznaava vremenski trenutak - kada preduzee poinje da ostvaruje dobit za odreen, inoviran proizvod
(taka T na apscisi). To znai da preduzee poinje da ostvaruje dobit za inovirani proizvod, tek nakon
nekog vremena kanjenja .

Zakljuak
U svakom segmentu drutva, posebno u proizvodnim praduzeima upravljanje inovacionim procesima
predstavlja jednu od bitnih aktivnosti koje imaju za cilj pospeivanje inovacionih procesa a time i
ostvarivanje veih tehnolokih i ekonomskih efekata u razvoju preduzea. Taj razvoj, u krajnjoj liniji
ostvaruje se inoviranjem procesa, bilo proirenjem trita, bilo tehniko- tehnolokim inovacijama, pri

emu je veoma bitno tom procesu pristupiti na vreme dok je dobit u porastu. Tada proizvod ulazi u
naredni nivo to predstavlja novi ili produeni ivotni vek proizvoda.

2. Princip pripreme proizvodnje

Priprema proizvodnje je neophodna da bi se realizovao proizvodni program. Priprema
proizvodnje sadri elemente koji odreuju koliinu i asortiman proizvoda koji e se u datom
periodu proizvoditi. To je odgovoran i sloen posao. Na osnovu toga pripremu proizvodnje
moemo podeliti na dve osnovne grupe:
a) Tehniku pripremu i
b) Operativnu pripremu.

PRIPREMA
PROIZVODNJE

1) TEHNIKA
PRIPREMA

2) OPERATIVNA
PRIPREMA

Slika: Priprema poizvodnje

Tehnika priprema
Ova priprema je neophodna za modernu industrijsku proizvodnju. Pod tehnikom pripremom
proizvodnje podrazumeva se skup aktivnosti tehniko-tehnolokog i organizacionog karaktera,
iji je osnovni cilj da se izvri takva priprema proizvodnje da se na osnovu nje moe realizovati
proizvodnja sa odreenim tehnikim i ekonomskim rezultatima. Ovaj koncept tehnike pripreme
dugo se zadrao u industrijskim pogonima.
Po tom konceptu tehnika priprema sastoji se iz sledeih aktivnosti:

projektovanja i konstruisanja,
razrade tehnolokih postupaka,
konstruisanja specijalnih alata,
pripreme materijala,

izrade tehniko-tehnoloke dokumentacije,

radionike propreme proizvodnje i
prouavanja rada i vremena.

Iz navedenih ativnosti se vidi da se poslovi nuno prepliu i na taj nain zadiru u operativnu
pripremu. Poslove tehnike pripreme, zbog svoje sloenosti, treba da rade najkvalitetniji
strunjaci. Pored toga tehnika priprema je centralni organ tehnikog rukovodstva.
Meutim, dananji koncept savremene proizvodnje predstvalja drugaiji nain organizovanja
tehnike pripreme. Tehnika priprema po savremenom konceptu organizacije deli se na:
a) operativnu pripremu i
b) razvojnu pripremu.

Slika: Priprema u savrremenim uslovima proizvodnje

PROIZVODNJA
TEHNIKA
PRIPREMA

1. OPERATIVNA
PRIPREMA

2. RAZVOJNA
PRIPREMA

Na osnovu ovog koncepta tehnika priprema postaje sector proizvodnje, a u preduzeu se

formira poseban sektor za razvoj proizvodnje. Ovaj sektor obuhvata poslove razvoja (kao delo
tehnike pripreme), sve vidove istraivanja, konstruisanja, tehnolokih potreba, kadrova i
ekonomije.
Operativna priprema po novom konceptu organizacije proizvodnje pripada pogonima
proizvodnje. Na osnovu ovakve podele omogueno je svakom pogonu da ima svoju operativnu
pripremu proizvodnje.

Operativna priprema
Operativna priprema proizvodnje ima zadatak da za planirani proizvodni program obezbedi
potrbne koncepte, material, alat i dokumentaciju. Zapravo, ona mora projektovanje proizvodne
planove preduzea da ostvari u proizvodnom procesu. Uloga operativne pripreme je najsloenija
kod serijske proizvodnje. Ove sloene zadatke u procesu pripreme operativna priprema realizuje
primenoom savremenih metoda i tehnika planiranja, koje meusobno povezuje sve funkcije u
operativnoj pripremi

Ista ova priprema poizvodnje treba da omogui da ogranienja, koja utiu na proizvodnju, po
mogunosti smanji i povea proizvodne mogunosti proizvodnog sistema. Pored toga, u okviru
operativne pripreme treba razviti polsove praenja toka proizvodnje, praenje utroaka
materijala, radnog vremena i rokova isporuke gotovih proizvoda. Isto tako, na osnovu povratnih
informacija i tehnike dokumentacije, koja se vratila iz proizvodnje, prave se analize koje e
posluiti za uporeivanje podataka prema planu proizvodnje. Znaaj operativne pripreme
proizvodnje moe se sagledati kroz aktivnosti:

organizovanje ispouke gotovih prozivoda,

racionalnom korienju kapaciteta I ljudskih resursa,
obezbeenjem materijala,
kontrolom proizvoda,
obradom povratnih informacija,
upravljanjem proizvodnjom.

Pri organizovanju posla na radnim mestima operativna priprema treba da omogui takvu
organizaciju radnih mesta koja e obezbediti prelazak sa otvorenog tipa radnog mesta na
zatvoreni i stabilizovani tip. Na taj nain radna mesta e biti dobro snabdevena tehnikom
dokumentacijom, materijalomiI informacijama.

U dananjoj, savremenoj, proizvodnji u operativnoj pripremi proizvodnje skoncentrisane su

dve osnovne grupe radnih aktisnosti, a to su:
1) operativno planiranje proizvodnje i
2) upravljanje proizvodnjom.
Operativno planiranje proizvodnje obezbeuje planiranje poslova u priprei i proizvodnji koje
treba realizovati prema odreenoj dinamici proizvodnje. Ona se sastoji iz:
a) opertaivne konstrukcije I tehnoloke pripreme i
b) operativnog planiranja I snabdevanja proizvodnje.
Zadaci operativne pripreme proizvodnje odneose se na poslove u pripremi I proizvodnji, koje
treba realizovati da bi se ostvario plan proizvodnje. U te uslove ubrajamo:
operativno planiranje proizvodnje,
terminiranje,
pripremu materijala,
lansiranje poslova,
pripremu proizvodne dolkumentacije,
otklanjanje zastoja u proizvodnji i
praenje i evidentiranje realizacije operativnih planova proizvodnje.
Navedeni poslovi u okviru operativnog planiranja proizvodnje mogu se po svojoj strukturi
svrstati u 4 (etiri) osnovne kategorije polslova.
1) terminiranje (odreivanje rokova za izradu),
2) lansiranje poslova u proizvodnji I obezbeivanja potrebnim alatom, materijalom,
dokumentacijom i radnom snagom,
3) dispeiranje u proizvodnji radi otklanjanja kadrova, uskih grla i drugih smetnji u
proizvodnim tokovima i
4) praenje izvrenja operativnih planova pripreme i njihovo evidentiranje u zato odreene
tehnike tabele.
Upravljanje proizvodnjom treba da obezbedi optimalne rezultate radnog procesa prema
planiranim, oekivanim, rezultatima rada. Zato se rezultati rada prate iz jednog centra koga
nazivamo operativnom pripremom proizvodnje. Dananja organizacija operativne prireme
proizvodnje zasniva se na savremenom konceptu organizovanja proizvodnje kao sistema. Po tom
konceptu operativna priprema neposredno je locirana u samu proizvodnju. Znai, organizaciono
pripada pogonima proizvodnje
Razvojna priprema predstvalja upravljanje proizvodnjom na radnom mestu. Ova priprema
predstavlja poseban organizacioni oblik rada ili posebnu jedinicu unutar proizvodne radionice.
Cilj ovakvog organizovanja pripreme proizvodnje je da se upravljanje proizvodnjom priblii
radnom mestu. Na taj nain se bolje i efikasnije realizuje planirani obim proizvodnje propisanog
kvaliteta.