Alternativni izvori energije

Solarna energija _ solarne elektrane

predmet : Elektrine maine

prof. dr Dobrila katarid
studenti : Vesna Jelid i Anica irkovid
Mainski fakultet 2014/15

Energija koja potie iz posrednog i neposrednog sunevog zraenja se smatra obnovljivim izvorom
energije jer se njenim koridenjem ne remeti znaajno ravnotea toka materije i energije u prirodi.
Od svetske energetske krize 1973. godine, veda panja se poklanja koridenju energije Sunevog zraenja
za proizvodnju toplotne i elektrine energije.

Koridenje suneve energije doprinosi :

Smanjenju emisije gasova staklene bate

smanjenju koridenja fosilnih goriva
razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta

Poslednjih godina se poveavaju ulaganja u istraivanja u oblasti fotonaponske konverzije Sunevog zraenja,
u cilju dobijanja to kvalitetnijih i jeftinijih solarnih elija i drugih komponenata fotonaponskih sistema. U svetu je sve
vei broj kompanija i organizacija koje uestvuju u promociji, razvoju i proizvodnji fotonaponskih sistema. Do sada je u
svetu izgraeno nekoliko hiljada solarnih elektrana snage od 1 kW do nekoliko stotina megavata

Energija stvorena u jezgru Sunca dospeva na Zemlju u vidu elektromagnetnih talasa.

Ekstraterestino Sunevo zraenje - na ulasku u Zemljinu atmosferu. (talasnih duina od 0,015 do 1000 m)
Terestrino zraenje Posle prolaska kroz Zemljinu atmosferu (talasnih duina od 0,29 do 2,5 m)
Zbog velike udaljenosti Zemlje i Sunca moe se smatrati da se Sunevo zraenje pre
ulaska u atmosferu Zemlje sastoji od snopa paralelnih elektromagnetnih talasa.

Sunevo zraenje se moe :

apsorbovati,
reflektovati (odbiti)
transmitovati se (manje ili vie nesmetano prodi kroz atmosferu)

Direktno Sunevo zraenje

Direktno Sunevo zraenje predstavlja komponentu ukupnog (globalnog) Sunevog

zraenja koje direktno dospeva na povrinu Zemlje.
Za izraunavanje energije direktnog Sunevog zraenja pogodno je koristiti aproksimativni izraz:

IBC = IB cos

IB - energija direktnog Sunevog zraenja koje u jedinici vremena dospeva normalno

na kvadratni metar povrine, - upadni ugao Sunevih zraka na kvadratni metar povrine.

Poloaj Sunca na nebu se u svakom trenutku moe opisati visinom i azimutom Sunca.
Jednostavan nain prikazivanja kretanja Sunca po nebu je Sunev dijagram koji se moe
prikazati u cilindrinom i polarnom koordinatnom sistemu

Na cilindrinom Sunevom dijagramu se u pravougaonom

koordinatnom sistemu prikazuje kretanje Sunca kako to
izgleda posmatrau koji je okrenut prema jugu.

Polarni Sunev dijagram je projekcija Sunevog kretanja

na vodoravnu ravan sa posmatraem u centru ravni. U
polarnom Sunevom dijagramu je jednostavnije utvrditi
kompasni smer Sunca.

Difuzno Sunevo zraenje

Difuzno Sunevo zraenje nastaje rasejavanjem Sunevog zraenja na atomima i

molekulima gasova i esticama neistoda u vazdunom omotau Zemlje.
Nakon prolaska kroz atmosferu, Sunevo zraenje nailazi na tlo ili na vodene povrine (mora, jezera,
reke, itd.). U zavisnosti od svojstava podloge, vei ili manji deo zraenja e se reflektovati.

Mogua su tri procesa refleksije :

Ogledalska (spekularna) refleksija na ravnim povrinama (u prirodi na mirnim

vodama), kada je hrapavost povrine manja od talasne duine Sunevog zraenja.

Rasprujuda refleksija koja se sastoji od vie ogledalskih refleksija u svim elementarnim ravnima od
koje se povrina sastoji.

Zapreminska refleksija se dogaa kada zraenje prodre kroz povrinu i

odbije se od razliitih slojeva ispod povrine. Ukupna refleksija predstavlja zbir ogledalske,
difuzne i zapreminske refleksije.

Solarne delije

Pod fotonaponskom konverzijom Sunevog zraenja podrazumeva se pretvaranje

energije Sunevog zraenja u elektrinu energiju. Fotonaponska konverzija Sunevog
zraenja vri se na solarnim delijama koje se izrauju od poluprovodnikih materijala,
jednostavne su grae, nemaju pokretne delove, ne zagauju okolinu i imaju dug vek trajanja.
Solarna delija (fotonaponska delija) je poluprovodiki ureaj koji pretvara sunevu energiju direktno
u elektrinu pomodu fotoelektrinog efekta. Grupe delija formiraju solarne module, poznate i kao solarni
paneli ili fotonaponska ploa.

Razvoj solarnih delija poinje 1839. godine kada je Bekerel primetio da se jaina
struje izmeu dve elektrode u elektrolitu povedava prilikom osvetljavanja elektroda.
Poev od lansiranja prvog satelita 1958. godine solarne delije predstavljaju
nezamenljiv izvor elektrine energije na satelitima, svemirskim brodovima i stanicama. U
zemaljskim uslovima, od samog poetka razvoja, solarne delije su nale primenu na
usamljenim objektima, svetionicima, aerodromima, istraivakim platformama na moru,
stambenim i industrijskim objektima, itd.

Za direktno pretvaranje Sunevog zraenja u elektrinu energiju koriste se solarne delije.

Solarna delija se sastoji od p i n poluprovodnika, kod koga se, usled apsorpcije Sunevog zraenja,
u pn spoju javljaju parovi elektron-upljina. Ukoliko su parovi formirani daleko od pn spoja,brzo
se rekombinuju i ne doprinose pretvaranju Sunevog zraenja u elektrinu energiju. Prilikom
apsorpcije Sunevog zraenja unutar ili u blizini pn spoja, unutranje elektrino polje razdvaja
elektrone i upljine, elektroni se kredu prema n, a upljine prema p strani. Dolazi do smanjenja
kontaktne razlike potencijala pn spoja i do stvaranja napona na krajevima solarne delije.
Izdvajanje elektrine struje, generisane u
poluprovodniku, vri se pomodu metalnih
elektroda na prednjoj i zadnjoj strani solarne delije.
Na ovakav nain sunane delije proizvode napon
oko 0.5-0.7 V

Uslov za apsorpciju upadnog Sunevog zraenja u solarnoj deliji je:

h Eg odnosno hc / Eg
gde je h Plankova konstanta, - frekvenca upadnih fotona, Eg irina zabranjene zone poluprovodnika, talasna duina
upadnog zraenja i c brzina svetlosti.

Karakteristike solarne delije

Napon otvorenog kola (Uok) i struja kratkog spoja (Iks). Napon otvorenog kola je maksimalni
napon na krajevima solarne delije u otvorenom elektrinom kolu. Ukoliko je solarna delija kratko
spojena, kroz kolo de proticati struja kratkog spoja Iks, koja je srazmerna intenzitetu upadnog
Sunevog zraenja. Poto je elektrina snaga jednaka proizvodu napona i struje, u primeni se
radni otpor bira tako da ovaj proizvod dostigne maksimalnu vrednost.

Faktor ispune pokazuje koliko je data solarna delija bliska idealnoj, odnosno koliki je uticaj
serijskog otpora na efikasnost solarne delije. Kod kvalitetnih solarnih delija faktor ispune je od 0,7
do 0,9.

Efikasnost (stepen korisnog dejstva, ) solarne delije predstavlja odnos iskoridene energije i
ukupne energije Sunevog zraenja koje pada na solarnu deliju.

Solarna delija u strujnom kolu

predstavlja izvor jednosmerne elektrine struje.

Izlazni parametri solarne delije su: struja kratkog spoja Iks,

napon otvorenog kola Uok, nominalna struja In, nominalni
napon Un, maksimalna snaga Pn, faktor ispune F i efikasnost .

Solarna delija, kao izvor jednosmerne struje, poseduje serijsku

otpornost R, koja potie od otpornosti njenih slojeva i od
otpornosti povrinskih slojeva-elektroda. Postojanje
mikrodefekata unutar solarne delije uslovljava postojanje njene
paralelne otpornosti R.

Efikasnost solarnih delija

Faktori :

refleksija na povrini solarne delije

gubici u infracrvenoj oblasti
gubici u ultraljubiastoj oblasti
gubici usled debljine solarne delije
gubici usled faktora napona
gubici usled rekombinacije
gubici na serijskom otporu.

Solarne delije od monokristalnog silicijuma

Solarne delije od monokristalnog silicijuma

osetljive su u oblasti talasnih duina od 0,4
do 1,1 m, a maksimum njihove osetljivosti nalazi
se na talasnim duinama izmeu 0,8-0,9 m, koji
se ne poklapa sa maksimumom spektralne
distribucije Sunevog zraenja.
Iz tog razloga monokristalni silicijum nije idealan
materijal za izradu solarnih delija.

CdTe solarne delije

Zahvaljujudi irini zabranjene zone od ~ 1,5 eV (1,44eV) i

koeficijentu apsorpcije od ~ 105 cm1, CdTe predstavlja
skoro idealan materijal za izradu solarnih delija.
CdTe solarne delije su osetljive u oblasti talasnih duina
od 0,3 do 0,95 m, a maksimum njihove osetljivosti
nalazi se na talasnim duinama izmeu 0,7 0,8 m.
Laboratorijske CdTe solarne delije imaju efikasnost oko
16%, dok komercijalne solarne delije imaju efikasnost
oko 8%.

Velika toksinost telura i ograniene prirodne rezerve su

osnovni nedostaci u perspektivi razvoja ovih delija

CIS solarne delije

Zahvaljujudi irini zabranjene zone od 0,95 do 1,2 eV i

koeficijentu apsorpcije od ~ 3104 cm-1 na talasnim
duinama ispod 1000 nm, CuInSe2 predstavlja skoro
idealan materijal za izradu solarnih delija.
CIS solarne delije su osetljive u oblasti talasnih duina
od 0,4 do 1,2 m, a maksimum njihove osetljivosti
nalazi se na talasnim duinama izmeu 0,7 0,8 m.
Laboratorijske CIS solarne delije imaju efikasnost oko
19%, dok komercijalne solarne delije imaju efikasnost
od 7,5 do 9,5 %.
Efikasnost CIS solarnih delija se povedava dodavanjem
male koliine galijuma (Ga) u donji p sloj, ime se
dobijaju CIGS (CuInGaSe2) solarne delije.

Tab. Uporedni prikaz osnovnih fizikih karakteristika solarnih delija od monokristalnog silicijuma, CdTe i CIS solarnih delija

Fotonaponski solarni sistem

sistem pomodu koga se Sunevo zraenje pretvara u elektrinu energiju i vri

snabdevanje potroaa jednosmernom i/ili naizmeninom strujom.

Fotonaponski solarni sistem moe da radi nezavisno od elektrodistributivne mree ili da bude
prikljuen za nju. U zavisnosti od komponenata od kojih se sastoji, fotonaponski solarni sistem
koji nije prikljuen za elektrodistributivnu mreu potroaima moe da proizvede jednosmernu ili
naizmeninu struju.

Fotonaponski solarni sistemi prikljueni za elektrodistributivnu mreu sastoje se od :

solarnih modula
invertora
strujomera
prikljunih vodova za prikljuenje solarnog sistema za elektrodistributivnu mreu
Kod ovih sistema se celokupan iznos proizvedene elektrine energije predaje elektrodistributivnoj mrei. U
ove sisteme spadaju solarne elektrane velike snage i solarne elektrane male snage postavljene na privatnim kudama,
stambenim i drugim objektima.

Solarne elektrane

Pod solarnom elektranom (PV solarna elektrana) se podrazumeva elektrana koja

pomodu solarnih delija pretvara Sunevo zraenje u elektrinu energiju.

Sastoji se od solarnih delija grupisanih u solarne module, invertora koji pretvara jednosmerni u
naizmenini napon i transformatora, preko koga se dobijena elektrina energija predaje
elektrodistributivnoj mrei.
Rad elektrane je automatizovan i kontrolisan pomodu odgovarajudeg raunarskog programa.
ematski prikaz PV elektrane

Invertor

ureaj koji pretvara jednosmerni napon koji se dobija pomodu solarne elektrane od
12 V ili 24 V u trofazni nazmenini napon od 220 V.

Efikasnost invertora - odnos jednosmernog elektrinog signala na ulazu i naizmeninog

elektrinog signala na izlazu iz invertora. U zavisnosti od konstrukcije efikasnost se krede do 97%.
Pri izboru potrebno je da se vodi rauna o naponu na izlazu iz polja solarnih modula, snazi polja
solarnih modula, parametrima gradske mree, izboru naina upravljanja solarnom elektranom, itd.
Kod solarnih elektrana moe da se koristi vedi broj invertora manje snage ili jedan ili dva invertora
vede snage. Invertori, koji se koriste kod fotonaponskog sistema za snabdevanje potroaa
naizmeninom strujom, koriste MOSFET-ove (unipolarne tranzistore), ija je izlazna snaga
od 100 W do 32 kW.

Monitoring sistem

Monitoring sistem solarne elektrane se sastoji od centralne merno-kontrolne

jedinice za pradenje reima rada elektrane.

Kod monitoring sistema se koriste odgovarajudi senzori i softveri, pomodu kojih moe da se dobije
slededi podaci: dnevna, mesena i godinja proizvodnja elektrine energije, redukcija CO2,
detaljna promena parametara sistema, snimanje dogaaja nakon kvara, pradenje meteorolokih
parametara, alarm itd.
Kod solarnih elektrana se, u skladu sa vaedim propisima elektrodistributivnih sistema,
koriste transformatori preko kojih se elektrina energija, dobijena pomodu solarne elektrane,
predaje elektrodistributivnoj mrei.

Energetska efikasnost

Praksa je pokazala da energetska efikasnost solarne elektrane godinje opada od 0,5 do 1%.
Vek trajanja solarnih modula zavisi od tehnologije izrade solarnih delija.
Za solarne delije od monokristalnog i polikrastalnog silicijuma proizvoai daju garanciju
10/90 i 25/80, to znai da se daje desetogodinja garancija da de solarni modul funkcionisati sa
vie od 90% nominalne snage i vie od 25 godina sa 80% nominalne snage.
Vek trajanja solarnih modula od monokristalnog i polikrastalnog silicijuma je oko 30 godina.

Tipovi solarnih elektrana

Fiksna solarna elektrana

Jednoosno rotaciona solarna elektrana

Dvoosno rotaciona solarna elektrana

Fiksna solarna elektrana

elektrana kod koje su solarni moduli postavljeni na fiksne metalne nosae pod optimalnim
uglom u odnosu na horizontalnu ravan sa orijentacijom prema jugu.

Imajudi u vidu da se ukupno Sunevo zraenje (ICF) sastoji od direktnog, difuznog i

reflektovanog zraenja, za izraunavanje energije ukupnog Sunevog zraenja koje u jedinici
vremena pada pod nekim uglom na kvadratni metar povrine solarnih modula fiksne
solarne elektrane koji su postavljeni pod uglom u odnosu na horizontalnu ravan na Zemlji
pri jasnom i vedrom danu, u kompjuterskim simulacijama, se koristi aproksimativni izraz:

A - energija ekstraterestrinog Sunevog zraenja koje u jedinici vremena pada

normalno na kvadratni metar povrine, k - koeficijent atenuacije Sunevog zraenja u
Zemljinoj atmosferi koji zavisi od sastava i promena u atmosferi, m - optika vazduna masa,
visina Sunca, S - azimut Sunca, C -azimutni ugao jedinine povrine solarnih modula,
- ugao nagiba jedinine povrine solarnih modula u odnosu na horizontalnu ravan na Zemlji,
C difuzni faktor i koeficijent refleksije (albedo).

Za izgradnju fiksne solarne elektrane od 1 kW potrebno je :

sa solarnim modulima od monokristalnog silicijuma - od 5 do 8 m povrine,
sa CdTe solarnim modulima - od 9 do 11 m povrine,
a sa CIS solarnim modulima - od 8 do 10 m povrine.

Cena izgradnje fiksle solarne elektrane u Republici Srbiji iznosi 1,5 eur/Wp. Trokovi odravanja
fiksne solarne elektrane manji su u odnosu na trokove odravanja rotacionih solarnih elektrana.
Nedostatak fiksne solarne elektrane ogleda se u tome da solarni moduli ne prate Sunevo
zraenje, tako da se na godinjem nivou ne dobija optimalni iznos elektrine energije.

Jednoosno rotaciona solarna elektrana

elektrana kod koje su solarni moduli postavljeni pod optimalnim uglom prema jugu i koji u
toku dana prate dnevnu promenu poloaja Sunca na nebu okretanjem oko vertikalne ose od
istoka ka zapadu.
ematski prikaz poloaja solarnih modula :

Za izraunavanje energije ukupnog Sunevog zraenja (IC1a) koje u jedinici vremena

pada na kvadratni metar povrine solarnih modula kod jednoosno rotacione solarne elektrane
pri jasnom i vedrom danu, u kompjuterskim simulacijama, se koristi aproksimativni izraz:

Za okretanje solarnih modula koriste se elektromotori, za iji je rad potrebna elektrina

energija iz akumulatora ili gradske mree.

Za kontrolu okretanja rotora koristi se odgovarajudi centralizovani raunarski sistem. (Mogude

runo podeavanje)

Kod jednoosno rotacione solarne elektrane javlja se efekat senke solarnih modula koji
se nalaze na susednim rotorima, tako da je za izgradnju jednoosno rotacione solarne
elektrane od 1 MW potrebno oko 60 000 m povrine.

Efikasnost jednoosno rotacione solarne elektrane je 20 25% veda od efikasnosti fiksne

solarne elektrane.

Trokovi odravanja jednoosno rotacione solarne elektrane su vedi od trokova za odravanje fiksne elektrane. Cena izgradnje
jednoosno rotacione solarne elektrane je za 30% veda u odnosu na cenu izgradnje fiksne solarne elektrane. Pored ovoga,
nedostatak jednoosno rotacione solarne elektrane ogleda se i u injenici da u toku godine nema automatskog podeavanja nagiba
solarnih modula u odnosu na visinu Sunca

Dvoosno rotaciona solarna elektrana

Pod dvoosno rotacionom solarnom elektranom podrazumeva se elektrana kod koje se

poloaj solarnih modula u toku godine podeava prema Suncu okretanjem oko vertikalne i
horizontalne ose.
ematski prikaz poloaja solarnih modula:

Za izraunavanje energije ukupnog Sunevog zraenja (IC2a) koje u jedinici vremena

pada na kvadratni metar povrine solarnih modula kod dvoosno rotacione solarne elektrane
pri jasnom i vedrom danu, u kompjuterskim simulacijama, koristi se aproksimativni izraz:

Za okretanje solarnih modula koriste se elektromotori, za iji je rad potrebna elektrina

energija iz akumulatora ili gradske mree.

Efikasnost dvoosno rotacione solarne elektrane je 2530% veda od efikasnosti fiksne

solarne elektrane.

Za izgradnju i rad dvoosno rotacione solarne elektrane potrebna je veda povrina u

odnosu na fiksnu elektranu.

Trokovi odravanja dvoosno rotacione solarne elektrane su vedi od trokova

odravanje jednoosno rotacione elektrane.

Cena izgradnje dvoosno rotacione solarne elektrane je za 47% veda u odnosu na cenu
izgradnje fiksne elektrane

Raunarski softveri za odreivanje potencijala Sunevog zraenja i

energetske efikasnosti solarnih elektrana

Sa povedanjem broja instaliranih solarnih sistema u svetu povedava se i potranja za

softverima koji se mogu koristiti za analizu, procenu i simulaciju rada ovih sistema.
Najede korideni softveri za simulaciju rada solarnih sistema su:
RETScreen Chart, SolarDesignTool, INSEL, TRNSYS, NREL Solar Advisor Model, ESP-r 11.5,
PVSYST 4.33, SolarPro, PV DesignPro-G, PV*SOL Expert, HOMER...
Vedina raunarskih softvera za analizu, procenu i simulaciju rada solarnih sistema
koriste razliite oblike ulaznih fajlova i njihovih formata, ali uglavnom svi zahtevaju sline
vrste podataka kao to su: geografski poloaj date lokacije, vrednosti energije Sunevog
zraenja, tehnike karakteristike komponenata solarnog sistema, itd

Karakteristini parametri solarne elektrane

U karakteristine parametre solarne elektrane spadaju energetska efikasnost (),
specifini prinos (Yf), odnos performansi sistema (PR) i kapacitet (CF). Ovi parametri su
definisani standardom IEC 61724:1998 [69-77].

Specifini prinos solarne elektrane

Pod specifinim prinosom solarne elektrane podrazumeva se odnos elektrine energije koja se
dobija pomodu solarne elektrane u odreenom vremenskom intervalu i koja se predaje
elektrodistributivnoj mrei i ukupne instalisane snage solarnih modula .
Moe da se govori o satnom, dnevnom, mesenom i godinjem specifinom prinosu.

Odnos performansi sistema

U fizikom smislu, odnos performansi sistema predstavlja ukupne gubitke u sistemu
usled degradacije i zaprljanosti modula tokom vremena, gubitke na provodnicima, invertoru i
transformatoru kao i prilikom predaje elektrine energije elektrodistributivnoj mrei.
Kapacitet solarne elektrane
Pod kapacitetom solarne elektrane (Capacity factor, CF) podrazumeva se odnos realne
godinje proizvodnje elektrine energije i elektrine energije koja bi se dobila ukoliko bi
elektrana radila sa ukupnom instalisanom (nominalnom) snagom 24 h dnevno za godinu
dana. Kapacitet solarne elektrane se izraunava pomodu izraza:

Potencijal Srbije za izgradnju solarnih elektrana

Intenzitet Sunevog zraenja u Republici Srbiji je meu najvedima u Evropi, sa prosekom od 272 sunana dana,
odnosno godinjim prosekom od 2300 sunanih sati.

Prosean intenzitet Sunevog zraenja na teritoriji Republike Srbije se krede od 1,1 -1,7 kWh/m2/dan tokom januara, a 5,9
- 6,6 kWh/m2/dan tokom jula.

Na godinjem nivou, prosena vrednost energije globalnog Sunevog zraenja za teritoriju Republike Srbije
iznosi od 1200 kWh/m2

U Republici Srbiji postoje veoma pogodni uslovi za koridenje Sunevog zraenja za dobijanje
toplotne i elektrine energiju

Teorijska analiza efikasnosti solarnih elektrana na teritoriji Srbije

Suneva energija se najcesce iskoriscava putem uredjaja zvanog fotovolticna ploca (solarna delija).
Ovaj uredjaj se proizvodi iz pluprovodnika,najede od silicijuma. Princip rada je veoma
jednostavan: Suneva svetlost ozrai atom silicijuma i da dovoljno energije jednom elektronu da
taj atom napusti. Ovaj proces se ponovi n puta,sve dok se materijal ne ispuni slobodnim
elektronima.Solarna delija ima dva sloja, od kojih je gornji na suncu i proizvodi struju, a donji ne.
Tako nastaje razlika u potencijalnim energijama elektrona, to pokazuje napon i strujanje. Izmeu
dva sloja se nalaze provodnici, koji vode struju do mesta potronje.
Solarne delije su sve popularnije u razvijenom svetu,iz vie razloga:
njihova proizvodnja postaje sve jeftinija
odravanje je veoma jeftino
Evropska Unija daje novani podsticaj onima,koji je koriste.
Mane:
ovaj ureaj ne daje struju nodu
manje struje zimi i kada je oblano
manjak silicijuma na tristu

Gemasolar Termosolarna elektrana

Lokacija :
Godina izgradnje :
Procenjen kapacitet :
Godinja proizvodnja :
Kapacitivni faktor :
Vlasnik:
Trokovi izgradnje :

Sevilja, panija
2011
19.9
MW
110
GWh
63.1%
Torresol Energy Investments SA
$247
miliona

1. Solarni panel
Suneva svetlost se reflektuje od panela prema prijemniku koji se nalazi na vrhu kule.
2. Rezervoar 1
Rastvorene soli na 290C se pumpaju od rezervoara sa hladnim rastvorom soli ka prijemniku
3. Kula
Unutar nje se rastvor soli greje do 565C pre skladitenja u rezervoar sa vrelim rastvorom soli.
4. Rezervoar 2
uva energiju akumuliranu u obliku rastvora soli na visokim temperaturama
5. Parni generator
Vreli rastvor soli dolazi do parnog generatora, gde prenosi svoju toplotu na vodu, smanjujudi
svoju temperaturu.
6. Turbina
Preneena toplota transformie vodu
u vodenu paru visokog pritiska koja
pokrede turbinu
7. Elektrini generator
Turbina pokrede elektrini generator
koji proizvodi elektrinu energiju
8. Elektrini transformator
Elektrina energija se isporuuje do
transformatora i alje u distributivnu
mreu.