Barbara (Zak Prever)

Seti se Barbara, bez prestanka je kiilo

nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, oarana, pod kiom
seti se Barbara, bez prestanka je kiilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smeila si se, i ja sam se smeio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se
seti se toga dana
ne zaboravi
neki ovek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kii k njemu potrala
radosna, prokisla, oarana
u njegov zagrljaj pala
seti se toga Barbara,
ne ljuti se to ti govorim ti
ja kaem ti svima koje volim
ak i onima koje sam jednom video
ja kaem ti onima koji se vole
ak i onima koje nisam upoznao.
seti se Barbara i ne zaboravi
tu kiu mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kiu iznad mora i iznad arsenala
tu kisu sto je pala na brod iz Cezana
oh, Barbara rat je je svinjarija velika i ta je sa sobom sada
pod kiom kanonada ognja, krvi i elika
a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro,
nestao,
ili jo uvek ivi.....
oh, Barbara
bez prestanka kii nad Brestom
jednako kao i tada
ali to nije isto, i sve je srueno
to su porotne kie, strane i neutene
to nije oluja vie od ognja, krvi i elika

to su naprosto oblaci
to kao pseta crkavaju
kao pseta to nestaju u mlazu vode
nad brestom
da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta
od koga nita ne osta...