ODGOJ I OBRAZOVANJE ODRASLIH

SEMINARSKI RAD

TRAVNIK,2011.

ODGOJ I OBRAZOVANJE ODRASLIH

SEMINARSKI RAD

Travnik,2011.

SADRAJ

1. UVOD ............................................................................................................................ 1
2. ODGOJ I OBRAZOVANJE ODRASLIH ................................................................. 2
2.1. Karakteristike I smisao obrazovanja odraslih .......................................................................3
2.2. Zadaci obrazovanja odraslih .................................................................................................4
2.3. Podruja I sadraji obrazovnja odraslih ................................................................................5

3. METODE OBRAZOVANJA ODRASLIH ................................................................ 6

4. MOTIVACIJA ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH .............................................. 7-8
5. USTANOVE OBRAZOVANJA ODRASLIH ........................................................... 9
6. ANDRAGOGIJA,POJAM I ZNAAJ ..................................................................... 10
7. ZAKLJUAK ............................................................................................................. 11
8. LITERATURA ........................................................................................................... 12

1. UVOD
Osnovna svrha izrade seminarskog rada jeste da se upoznamo s usko povezanim
pojmom odgoja i obrazovanja odraslih,zatim da kroz ovaj rad prikaemo metode koje se
koriste,strategije,principi i mnogi drugi faktore.
Odgoj i obrazovanje kao drutvena funkcija moe se razmatrati u antropolokom
znaenju i to prije svega u tome da je odgoj i obrazovanje u svojoj ideji primarno ljudska
funkcija razvoja i oovjeenja ovjeka, a time postaje i drutvena funkcija.
U suvremenom drutvu, kao to je poznato, odgoj i obrazovanje uz znanost
predstavljaju najvaniju infrastrukturnu djelatnost. Mnogi se odrasli obrazuju radi stjecanja
novih znanja koja bi im omoguila bolju materijalnu egzistenciju, a time i bolji ivot.1 Nova
znanja i iskustva koja stjeu uglavnom su usko vezana uz njihove interese.
Osnovna hipoteza jeste tvrdnja da
obrazovanje odraslih oznaava korpus
organiziranih edukacijskih procesa svih sadraja, razina i metoda (formalnih i drugih) bez
obzira da li odrasli nastavljaju ili zamjenjuju zapoeto kolovanje, bez obzira razvija li odrasla
osoba svoje sposobnosti, proiruje svoje znanje, poboljava svoje tehnike ili strune
kvalifikacije ili ih preusmjerava te dovodi do promjene svojih stavova ili ponaanja i u
perspektivi potpunog osobnog razvitka i u perspektivi sudjelovanja u uravnoteenom i
nezavisnom socijalnom, gospodarskom i kulturnom razvoju. 2
Zato je pomou navedene definicije mogue koncipirati poeljan sustav obrazovanja
odraslih te analizirati i ocijeniti stanje postojeeg sustava edukacije odraslih u naoj zemlji.
Predmet istraivanja je utvrivanje stvarne slike obrazovanja odraslih za stvaralatvo
kao jedan od vidova koji omoguuje materijalnu egzistenciju.

www.fpmoz.ba/.../...
http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/bela_knjiga-10-cro-hrv-t02.pdf .

2. ODGOJ I OBRAZOVANJE ODRASLIH

Odgojno-obrazovni rad sa odraslima izvodio se jo u antikom drutvu.Pojavio se i
razvijao uporedo s razvojem i usavravanjem odgoja i obrazovanja mladih.Odgoj i
obrazovanje se istinski ostvaruje kao meuljudska interakcija na relaciji ovjek-ovjek, a
potom nuno u relacijama drutva koje postavlja pretpostavke i okvire za ostvarenje
odgoja i obrazovanja kao formiranja, transformiranja i prije svega samoformiranja
ovjeka.3
Upravo stoga, kada govorimo o odgoju i obrazovanju kao primarno ljudskoj, a
potom i drutvenoj funkciji mislimo na takvo drutvo koje e stvarati pretpostavke da se
odgoj i obrazovanje ostvaruje kao meuljudski odnos u drutvu kao ugodnom akcijskobivajuem okruenju za ovjeka kao pojedinca u kojem ivi kao slobodno, stvaralako
bie koje mijenja drutvo i njene institucije "po svojoj mjeri", a time fomira, oblikuje,
odgaja i obrazuje i samoga sebe. Pitanje je to je primarno u odgoju i obrazovanju
pojedinac ili drutvena zajednica?
U tom smislu ispitivanje obrazovnih potreba i njihovo zadovoljavanje kroz sustav
obrazovanja odraslih imalo je preteito kompenzacijsku funkciju proetu utilitarizmom i
pragmatizmom obrazovanja odraslih.
Pojmovi odgoj i obrazovanje ne samo da nisu imali istu socijalnu sutinu u
pojedinim epohama ljudske historije ve ni jednako znaenje,pa samim tim ni jednak
drutveni znaaj 4 .I znaenje i znaaj odreivale su historijske epohe ne samo logikom
razvijenosti proizvodnih snaga ve i logikom sopstvene nauno-tehnike,a time i kulturne
razvijenosti.Naa dananja epoha tu tvrdnju izrazitije ilustruje i potvruje:obrazovanje i
odgoj postali su ne samo premanentna potreba modernog drutva i modernog ovjeka ve
i njihovo egzistencijalno obiljeje za uslov opstanka i razvoja.
Razumljivo, obrazovanje odraslih koje je imalo kompenzacijsku funkciju s
obrazovnim dobrima koji nadomjetaju "obrazovni deficit" razliitog opsega i na
razliitim razinama nije bilo usmjereno na one koji se obrazuju iz svoje unutarnje, ljudske
potrebe ili kako bismo rekli obrazovanje "za svoju duu" lieno svake nunosti.
Obrazovne potrebe odraslih treba u osnovi i prije svega sagledavati kao primarno ljudske
potrebe odraslog ovjeka, pa u tom smislu i kao drutvene potrebe. Tek na toj osnovi
utemeljene obrazovne potrebe odraslih mogu biti u funkciji razvoja pojedinca, a time i
drutva.
Obrazovne potrebe odraslih trebaju biti u funkciji razvoja pojedinca. One trebaju
poticati i podupirati osobnosni razvoj usklaen s drutvenim potrebama. Gdje su u tome
granice? Mogli bismo rei, granica drutvenih potreba je osobna srea i zadovoljstvo
pojedinca, a granica individualnog je drutvena potreba, drutvena nunost. Za to
usklaivanje obrazovnih potreba odraslih porebno je puno ire sagledati cjelokupnu
3

www.fpmoz.ba/pedagogija/Obrazovne%20potrebe%20odraslih.doc
DR.B. Samolovev,mr.H. Muradbegovi,univerzitetska knjiga OPTA ANDRAGOGIJA,str.9.

koncepciju, filozofiju odgoja i obrazovanja odraslih, u kontekstu prouavanja temeljnih

problema razvoja ovjeka, njegovih mogunosti razvoja i oslobaanja njegovih
potencijala u kome obrazovanje i u tom smislu obrazovanje odraslih moe biti initelj
njegova oovjeenja i oslobaanja u zarobljenom svijetu u kojem se pojedinac nalazi.
Obrazovne potrebe odraslih treba u tom smislu sagledavati u kontekstu
subjekivnih i objektivnih izvora i initelja iz kojih potrebe proizlaze i koje ih odreuju, u
uvjetima i mogunostima relizacije potreba za obrazovanjem. Na taj nain obrazovne
potrebe ne bi podlijegale pragmatino-utilitaristikim ili lanim humanistikim kiterijima
kako u njihovu ispitivanju i otkrivanju tako i u neposrednoj realizaciji.5
Zahvaljujui sistematskom razvoju i postignutom nivou,obrazovanje odraslih se u
mnogim zemljama svijeta konstituisalo u sistem,u djelatnost visoke drutvene i naune
organizovanosti i osmiljenosti.

2.1.

Karakteristike i smisao obrazovanja odraslih

Zreli ljudi ozbiljnije i odgovornije shvataju i prihvataju svoje obaveze i zadatke jer
mogunosti odgoja i obrazovanja mijenjaju se tokom ivota.Odgoj i obrazovanje odraslih
provodi se sa graanima koji su u radnom odnosu,a zbog odreenih razloga nastavljaju
uenje,osposobljavanje i usavravanje.
Smisao trajnog (kontinuiranog, permanentnog) obrazovanja-odgoja odraslih sastoji u
stjecanju novih znanja, vjetina te vrijednosti, stavova i navika kojima se odrasla osoba
osposobljava za uspjeno suoavanje s novim zahtjevima to su rezultat znanstvenog,
tehnolokog, drutvenog, politikog i kulturnog razvoja 6 . Najvanija podruja daljnje
edukacije odraslih u Europi jesu struno usavravanje, edukacija za razvoj civilnog drutva.To
ukljuuje odgoj za mir, graanstvo i demokraciju, edukacija za zatitu okolia, uenje stranih
jezika, obrazovanje za ouvanje zdravlja, obrazovanje starijih osoba, obrazovanje za
integraciju ljudi s invaliditetom. Modernizacija (europeizacija) zemalja u tranziciji
nezamisliva je bez razvoja ovih podruja obrazovanja odraslih.
Bitno je naglasiti da ukoliko su pojedinci tj. polaznici motivirani za sadraje iz kojih
stjeu znanje, tada e i rezultati biti neupitni. To je posebice vidljivo u sluaju ako im znanja
koja stjeu donose i odreene pogodnosti (npr. posao koji e im biti plaen sukladno znanjima
i rezultatima koje postignu u radu i dr.)7

5
6

(IBIDEM)
Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik,str.397.
D. Bilandija, OBRAZOVANJE ODRASLIH, Madrid d.o.o., Zagreb, 1998., str. 5

2.2.

Zadaci obrazovanja odraslih

Da bismo u sistemu odgoja i obrazovanja odraslih postigli pozitivne rezultate,a

polazei od savremenih trendova i poreba u obrazovanju odraslih neophodno je odrediti
konkretnije zadatke tog odgojnog rada u naim specifinim drutvenim uvjetima.
Ante Vukasovi(1998)navodi sljedee zadatke obrazovanja odraslih:8

Graanima kojima nedostaje ope obrazovanje pruiti ga i upotpuniti.

Graanima koji su u radnim odnosima moguiti da upotpune i nadoknade potrebno
struno obrazovanje u skladu sa zahtjevima radnog mjesta.
Pomoi i omoguiti odgoj i ibrazovanje za lie i obiteljske potrebe:pripremanje
roditelja za odgojnu funkciju,uenje stranih jezika itd...
Osposobljavanje odraslih da koriste kulturno slobodno vrijeme radom i ueem u
razliitim slobodim i drutveno-korisnim djelatnostima.
Omoguiti svim graanima da proire obrazovanje,razviju sposobnosti,steknu
odgovarajuu kulturu i prihvate odgovarajue vrijednosti na podruju znanstvenog
tehnikog,radnog,drutvenod i umjetnikog stvaranja u skladu sa eljama i
sposobnostima.

Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik,str.398.

2.3.

Podruja i sadraji obrazovanja odraslih

Sadraj obrazovanja su temeljna znanja, intelektualne i motorne vjetine velike

transferne vrijednosti te intelektualne sposobnosti.Odgojno-obrazovni proces je sloenica
veoma esta u uporabi laike i pedagoke javnosti9. Njome se izraava povezanost procesa
odgoja i obrazovanja. Redoslijed sastavnica razliitih sloenica nije sluajan. U pravilu, on
izraava njihov rang prema pretpostavljenoj vanosti ili uestalosti.
Proces obrazovanja odraslih razvrstava se na nekoliko znaajnijih bitnih obrazovnih
podruja,a to su:10

Opismenjavanje i osnovno obrazovanje odraslih

Obrazovanje odraslih za obiteljski ivot
Obrazovanje i odgoj odraslih za rad
Obrazovanje i odgoj odraslih za bavljenje drutvenih i upravljakih funkcija
Obrazovanje i odgoj odraslih za odbranu
Ope i kulturno obrazovanje i odgoj odraslih

www.scribd.com
Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik,str.398.

10

3. METODE OBRAZOVANJA ODRASLIH

Klasifikacija metoda obrazovanja odraslih:11

metoda razgovora
metoda demonstracije
metoda praktinih radova
metoda rada na tekstu
metoda grafikih i ilustrovanih radova

Metoda razgovora primjenjuje se u razliitim oblicima.Razgovor je pored sredstva

sporazumijevanja meu ljudima i sredstvo uenja.Metoda razgovora je nain postupanja
kojim se u obliku kombiniranih pitanja i odgovora s veim razgovornim cjelinama,obrauje
ve postojee iskustvo.
Metodu razgovora koristimo onda kada elimo neka iskustva i spoznaje
proiriti,objasniti sistematizirati.U procesu obrazovanja moe se javiti samostalno,kao
dominantni nain usvajanja novih znanja.Poznate varijante ove metode su:

Sokratovski razgovor
Katehetiki razgovor
Heuristiki razgovor
Razvojni razgovor

Metoda demonstracije predstavlja demonstriranje dijelova izvorne stvarnosti ili

proizvodi ljudskog rada.Demonstriranje aktivnosti treba da pomogne polaznicima da ih oni
pravilno izvode.Ova metoda mora biti u organskom jedinstvu s nastavnim radom ,s materijom
koja se obrauje,to znai da demonstracija ne smije biti neki dodatak nastavnom radu i
nastavnikovu predavanju.12
Ako se obrazovno-odgogjna aktivnost s odraslima vodi pomou itanja razliitih
tekstova,onda takav nain rada i usvajanja znanja nazivamo metodom rada na testu. Tekst je
jedan od najvanijih izvora saznanja izvora stjecanja znanja u obrazovnom radu.Vrijednost
ove metode ne moe se potcijeniti.On ima veliko znaenje u obrazovanju odraslih.
Metoda pisanih i grafikih radova nalazi svoju primjenu u obrazovanju
odraslih.Naroito je vaan njen grafiki ilustrativni dio.Specifino za ovu metodu jeste to se
ovdje radi o kompleksnoj djelatnosti koja je neposredno povezana s vizuelno percepcijom i
pravilnim razumijevanjem i upotrebom rijei.Ova metoda moe da se koristi u ustanovama
svih tipova ,ali pri tome treba imati u vidu sposobnosti odraslih i stupanj njihovog opeg i
strunog obrazovanja.
11

Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik,str.406.

12

Dr.M.OgrizoviMETODE OBRAZOVANJA ODRASLIH Radniko sveuilite "Moa Pijade", 1966, str,210.

Metodu praktinih radova izraavaju takvi obrazovni radovi koje odrasli polaznici
izvode
pri
neposrednom
prouavanju
pojava,predmeta,aparata,mehanizama
i
organizacija.Praktini radovi mogu se javiti u obliku promatranja i eksperimenata koje e
samostalno vriti polaznici.

4. MOTIVACIJA ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH

Ostvarivanje uloge obrazovanja odraslih ovisi o motivima pojedinca kao i o motivu

ostalih subjekata koji su njegovi sudionici:polaznici, nastavnici - instruktori, poduzea,
ustanove i sl..
Bitno je naglasiti da ukoliko su pojedinci tj. polaznici motivirani za sadraje iz kojih
stjeu znanje, tada e i rezultati biti neupitni. To je posebice vidljivo u sluaju ako im znanja
koja stjeu donose i odreene pogodnosti (npr. posao koji e im biti plaen sukladno znanjima
i rezultatima koje postignu u radu i dr.)13
Prema Boshier, R. W. i Collins, J. B. moemo navesti est faktora motivacije za
obrazovanje odraslih14:
socijalni kontakt (zadovoljava se motiv za socijalnom interakcijom);
socijalna stimulacija (bijeg od dosade i frustracija svakodnevnog ivota);
profesionalno napredovanje;
poboljanje graanske (komunalne) efikasnosti;
oekivanja drugih (poslodavca, savjetodavca, prijatelja i drugih);
spoznajni interes (uenje iz zadovoljstva).
Za polaznike privremeni, unutarnji uzroci, koji su pod nadzorom djeluju motivirajue,
dok trajni, vanjski i unutarnji uzroci neuspjeha, koji nisu pod kontrolom djeluju negativno na
obrazovnu motivaciju odraslih. Stoga najnegativnije djeluju sljedei uzroci15 (rangirani prema
intenzitetu djelovanja):

miljenje o vlastitoj nesposobnosti;

trajno nepovoljne ivotne okolnosti (nedostatak vremena za uenje i umor);
nepovoljni kontekst uenja u koli (neprimjereni program, oprema, obrazovna klima,
metode pouavanja i vrednovanje).

D. Bilandija, Obrazovanje odraslih, Madrid d.o.o., Zagreb, 1998., str. 5.

N. Pastuovi, Edukologija, Znamen, Zagreb, 1999., str. 293.
15
N. Pastuovi, Edukologija, Znamen, Zagreb, 1999., str. 296.
13
14

Motivacija za obrazovanjem ne ovisi o stvarnoj razvijenosti imbenika uspjeha ve od

procijenjene razvijenosti ili zastupljenosti ovih faktora te stoga treba biti prisutna strategija
smanjivanja djelovanja negativnih imbenika. Budui da je na percepciju mogue djelovati i
onda kad se objekt percipiranja ne mijenja, uitelji i instruktori trebaju djelovati na
poboljanje procjene limitirajuih faktora uspjeha i tako poboljati motivaciju odraslih.
Tako mlae odrasle osobe najvie su motivirane profesionalnim razlozima, u razdoblju
srednje odraslosti prevladavaju raznoliki pragmatini i utilitarni motivi, dok stariji odrasli
preferiraju motive vezane uz slobodno vrijeme i zdravlje.

5. USTANOVE OBRAZOVANJA ODRASLIH

Glavni davatelji usluga u podruju obrazovanja odraslih mogu se podijeliti na kolske
i nekolske obrazovne organizacije te organizacije kojima obrazovanje odraslih nije glavna
nego dopunska djelatnost kojom osposobljavanju svoje lanstvo za uspjeno ostvarivanje
ciljeva organizacije.
Neprestano se pojavljuju nove ustanove i novi oblici rada s odraslima i zbog toga
ustanove moemo klasificirati na:16

Posebne kole za odrasle

Redovne kole,kolski centri
Otvorena sveuilita
Kulturne i prosvjetne ustanove
Proizvodna preduzea

Posebne kole za odrasle su zapravo kole za osnovno obrazovanje odraslih i posebne

kole u sastavu centra za obrazovanje kadra u razvijenim poduzeima preteito u podruju
uenja stranih jezika, profesionalnog obrazovanja osobito osposobljavanja za rad s
kompjutorskom tehnologijom.
Odrasli mogu stei nivo znanja i u redovnim kolama ,osnovnoj ili srednjoj.U
zadovoljavanju svojih obrazovnih potreba, poduzea surauju sa kolskim i nekolskim
obrazovnim organizacijama i agencijama za zapoljavanje. Visoka e uilita u veoj mjeri
nego do sada razvijati i neformalno daljnje usavravanje diplomiranih studenata, to je vaan
aspekt trajnog obrazovanja odraslih.
Otvorena sveuilita su jako stare ustanove namijenjene za rad s odraslima.Prema
sopstvenom dokumentu nastalom na bazi Raselovog izvjetajaOtvorena sveuilita su
ustanove formalnog kontinuelnog obrazovanja,ekstenzivnog tipa,namijenjena svima koji su
promaili ukazanu obrazovnu mogunost ili je pak uope nisu imali. 17Danas se moe rei da
otvorena sveuilita predtavljaju revolucionarnu drutveno-pedagoku pojavu,revolucionarnu
po obrazovnoj otvorenosti i pristupanosti zaposlenom ovjeku.
Kulturne i prosvjetne ustanove su: domovi kulture,biblioteke,itaonice,klubovi,izdavaka
djelatnost itd.
Proizvodna poduzea ne ulaze u odgojno-obrazovne ustanove ali su jako zainteresirani
za kadar i njegovu strunost. U obrazovanju menadera uobiajena je suradnja poduzea s
gospodarskim komorama i fakultetima.

16
17

Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik,str.410.
DR.B. Samolovev,mr.H. Muradbegovi,univerzitetska knjiga OPTA ANDRAGOGIJA,str.36.

6. ANDRAGOGIJA,PREDMET I ZNAAJ
Andragogija je znanost koja se bavi prouavanjem uenja odraslih.Poetkom 20-tog
stoljea pedagogija je bila jedini poznati termin koji se vezivao uz pouavanje. S pokuajima
daljnje sistematizacije znanstvenih podruja, teoretiari su poeli koristiti termin uenje
odraslih, te obrazovanje odraslih.
Pedesetih godina prolog stoljea, europski znanstvenici su poeli koristiti termin
andragogija. 18 Znanstvenici su razvili andragogiju kao znanost koja je paralelna s
pedagogijom, a s ciljem raspravljanja i stvaranja sustava znanja o uenju odraslih.Rije
andragogija potie iz starogrkog jezika,a sastavljena je od rijei aner ili andros(ovjek,mu)i
ago ili agein(voditi).
Poput ostalih nauka i andragogija je u toku svoga historijskog razvoja prolazila kroz
razne faze i njima uvijek obiljeavala odreeno stanje teorije i prakse obrazovanja i odgoja
odraslih.Te faze posmatrane sa stanovita metodolokih obiljeja bile bi19:

Faza univerzalne i jedinstvene pedagoke misli

Faza historijskog oblikovanja prvih pojava andragokog vaspitnog rada
Faza dedukcije i aplikacije opih pedagokih saznanja na andragoko podruje
Faza relativne osamostaljenosti andragogije kao nauke

Oko mjesta andragogije u sistemu znanosti postoje dva razliita i meusobno

suprostavljena shvatanja.Prema jednom shvatanju andragogija je grana pedagogije ili
andragogija je posebna pedagoka znanstvena disciplina koja prouava specifinosti odgoja
odraslih.Drugo shvatanje tretira andragogiju kao posebnu znanost sa svojim disciplinama koja
je izala iz okrilja pedagogije.Prema Brankoviu i Iliupredmet prouavanja andragogije su
zakonitosti procesa prouavanja,uenja i samouenja u organizovanim oblicima obrazovanja
ali u okviru vaninstitucionalnog samoobrazovnog rada.Ovako definiran predmet prouavanja
ima sljedee odrednice20:

Andragogija prouava zakonitosti procesa pouavanja odraslih

Andragogija prouava zakonitosti procesa uenja odraslih i
Andragogija prouava zakonitosti procesa samouenja odraslih.

Andragoka orijentacija u teoriji obrazovanja odraslih istie relativnu autonomnost

andragogije u naunom i studijskom smislu.Prouavanju odrasla ovjeka prilazi sa
antropolokog stanita razvijajui filotzofsku,socioloku i didaktiku komponentu
obrazovanja odraslih.Na osnovu toga izgrauje se nauni sistem andragogije.Cijelovita
linost,totalno ispoljena ini predmet obrazovanja i odgoja odrasklih a takvo shvatanje
obrazovanja odraslih zapravo predstavlja predmet andragogije.Kao drutvena nauka i kao
nauka koja za predmet svoga prouavanja ima jednu pojavu i funkciju ljudskog
18

19
20

www.wikipedija.com
DR.B. Samolovev,mr.H. Muradbegovi,univerzitetska knjiga OPTA ANDRAGOGIJA,str.78.
Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik,str.414.

10

drutva,andragogija
je
povezana
sa
nizom
drugih
nauka
kao
to
su:PSIHOLOGIJA,SOCIOLOGIJA,ANTROPOLOGIJA,FIZIOLOGIJA,ANATOMIJA,HIGI
JENA,HISTORIJA,POLIT.EKONOMIJA,KIBERNETIKA,PEDAGOGIJA.

7. ZAKLJUAK

Kroz ovaj rad izuavala sam temu odgoj i obrazovanje odraslih. Odgoj je proces
mijenjanja, odnosno formiranja i razvoja afektivne i konativne sfere linosti putem uenja .
Obrazovanje je proces stjecanja znanja, vjetina i razvoja sposobnosti, tj. proces
formiranja i razvoja spoznajne i psihomotorne sfere linosti
Moemo zakljuiti da su u poetku odgoj i obrazovanje bila dva razliita pojma.No
danas to su dva pojma koja ne mogu funkcionirati jedan bez drugoga. U kreiranju ciljeva i
sadraja obrazovanja odraslih treba postojati diferencirani pristup u kojem pored ostalih,
znaajnu ulogu imaju potencijalni korisnici tih programa kako bi oni odraavali njihove
sposobnosti, potrebe i mogunosti, a ne samo bili utemeljeni u nekom viem drutvenom
interesu koji se ujedno smatra i interesom pojedinaca i grupa.
Obrazovanje treba omoguiti svima i zahvaljujui prihvatanju ideja i permanentnom
uenju,obrazovanje odraslih se sve vie oslobaa.Obrazovni sistem je izgradio svoje
andragoke standarde i didaktike modele.
Postoje razne metode pomou kojih se vri obrazovanje odraslih,ali kroz ovaj
seminarski rad izuavane se najvanije: metoda razgovora,metoda demonstracije,metoda
praktinih radova,metoda rada na tekstu,metoda grafikih i ilustrovanih radova.

11

8. LITERATURA
-Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik
-Dr.B. Samolovev,mr.H. Muradbegovi,univerzitetska knjiga OPTA ANDRAGOGIJA.
- D. Bilandija, OBRAZOVANJE ODRASLIH, Madrid d.o.o., Zagreb, 1998.
-N. Pastuovi, EDUKOLOGIJA, Znamen, Zagreb, 1999.
- Dr.M.OgrizoviMETODE OBRAZOVANJA ODRASLIH Radniko sveuilite "Moa
Pijade", 1966.

www.fpmoz.ba/pedagogija/Obrazovne%20potrebe%20odraslih.doc,(4.11.2011.)
http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/bela_knjiga-10-cro-hrv-t02.pdf(7.11.2011.)

www.scribd.com(7.11.2011.)
www.wikipedija.com(7.11.2011.)

12