Opis namaza Allahova Poslanika,

sallallahu alejhi ve sellem

] Bosanski Bosnian [

Abdulaziz ibn Merzuk et-Tarifi

Prevod : Safet Sulji

Revizija : Ebu Usama el-Deziri
2010 - 1431

55

:
:
2010 - 1431

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

Rekao je Uzvieni Allah u Kur'anu, u prijevodu znaenja:

Dine i ljude sam stvorio samo zato da Mi ibadet ine.

.




- : -
Klanjajte kao to vidite mene da klanjam.1

Buhari, Muslim, Ahmed

55

UVOD
Hvala Allahu koji je propisao i obaveznim uinio namaz Njegovim robovima, te im naredio da
ga uvaju i na najljepi nain obavljaju, takoer je uz njega vezao uspjeh u skruenom
obavljanju, te ga uinio granicom izmeu IMANA i KUFRA kao i ono to spreava od razvrata i
grijeha. Neka je salavat i selam, na naeg Poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem,
kome je se Allah Uzvieni obratio rijeima:
A tebi objavljujemo Kur'an da bi objasnio ljudima ono to im se objavljuje, i da bi oni
razmislili.
Pa je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ispunio svoju obavezu istinskom
odgovornou, te je tako namaz najvanija stvar koju je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
objasnio rijeima i djelom. Od tih primjera jeste da je jedne prilike klanjao na Minberu (stajao,
ruku' inio) a potom rekao:
Ovo sam uinio da biste upotpunili svoje namaze i nauili (kakvou) moga namaza.2
Dok je nama u obavezu ostavio povoenje za njim, sallallahu alejhi ve sellem, pa je rekao:

.




: - -
Klanjajte kao to vidite mene da klanjam.3
I obradovao je svakog onoga ko ga bude klanjao kao to je On, sallallahu alejhi ve sellem, to
inio da ima ugovor (obeanje) sa Allahom Uzvienim, te da e ga kao nagradu za to uvesti u
Dennet, pa kae:

Pet je dnevni namaza koje je Allah Uzvieni propisao, ko bude na najljepi nain uzeo abdest
te ih klanjao u njihovom vremenu, upotpunjui ruku'u i sedde a pri tome bude skruen on
2

Buhari i Muslim

Buhari, Muslim, Ahmed

55

ima kod Allaha ugovor da mu oprosti, a ko to ne bude inio - ta on nema kod Allaha ugovor,
ako Allah eli kaznit e ga, ili pak ako eli oprostit e mu!4
A takoer, neka je salavat i selam na sve njegove drugove koji su prenijeli do
nas svaku rije i djelo Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ne
ostavivi nita od ove vjere! Svrha i cilj boravka insana na dunjaluku je
praktino iskazivanje pokornosti Allahu, delle v'ala, i to kroz razne oblike
ibadeta.
Rekao je Uzvieni Allah u Kur'anu, u prijevodu znaenja:
Dine i ljude sam stvorio samo zato da Mi ibadet ine.
Ibadet je zajedniko ime za sve ono to voli Uzvieni Allaha, i ime je zadovoljan od tajnih i
javnih djela, kao i rijei. Moe biti tajan u srcu, kao to je ljubav, strah, poniznost Allahu i sl. i
javan jezikom kao to je zikr, dova, uenje Kurana, upuivanje na dobro i odvraanje od zla i dr.
Moe biti vanjskim organima kao to je namaz, post, zekat, hadd, dihad, klanje rtve u ime
Allaha, delleanuhu, i dr. Namaz zauzima centralno mjesto u tom ibadetu, zgrada vjere ne
moe stajati bez namaskog stuba.
Prenosi se od Abdullaha Ibn Omera, radijallahu anhu da je rekao:

"uo sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako kae: Islam je izgraen na
pet stvari: Svjedoenju da nema Boga osim Allaha, i da je Muhammed Njegov rob i poslanik,
obavljanju namaza, davanju zekata, hodoau kabe i postu mjeseca ramazana."5

A u drugoj predaji od Ibn Omera, radijjallahu anhu, stoji:
Islam je izgraen na pet stvari: Da se samo Allah oboava te da se zanijee sve mimo Njega,
obavljanju namaza, davanju zekata, hodoau kabe i postu mjeseca ramazana."
Allahov Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je takoer rekao:

Sunen Ebi Davud 1-169

Biljei imam Buhari 8 i imam Muslim 16

55

"Kruna svih stvari je islam, a njegov stub je namaz.6

Islam se temelji na pet temelja, ruknova. Ostali ruknovi, osim namaza, ne moraju uvijek i u
svakoj prilici biti prisutni u praksi svakog muslimana. Naime, ima muslimana koji su siromani i
nisu duni ii na hadd, dijeliti zekat...,ima ih bolesnih, iznemoglih, putnika i sl. pa, ne moraju u
tim (ne) prilikama postiti itd. Dakle, ti ruknovi islama ne moraju biti uvijek u njihovoj praksi
nego kad se ispune uvjeti za izvravanje. Svi muslimani nisu u mogunosti da ih obavljaju i
imaju erijatsko opravdanje za to.
Od Bojeg Poslanika Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, takoer se prenosi da je rekao:
"ta mislite da je ispred kue nekog od vas rijeka, pa da se u njoj kupa svaki dan pet puta, da
li bi ostalo od neistoe ita na njemu?" Kau: Ne, ptom je Poslanik, sallallahu alejhi ve
sellem dodao: "To je primjer pet namaza, a Allah njima brie grijehe.7
Namaz je posebna vrsta ibadeta koja poinje tekborim a zavrava selamom. Namaz je stub vjere i
prvi ibadet kojim je Allah obavezao svoje robove. U poetku je bilo propisano po dva rekata, da
bi tokom Mirada (uzdignua Allahova poslanika Muhammeda, alejhi selam iznad sedam
nebesa) Uzvieni Allah, u direktnom obraanju svom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem,
propisao pet namaza.
Enes, radijallahu anhu (Allah bio zadovoljan njime) prenosi:
"U noi Mirada, Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, je propisano pedeset (dnevnih)
namaza. Zatim je to smanjeno do granice od pet dnevnih namaza. Onda je oglaeno (od strane
Allaha Svevinjeg): Muhammede, ja ne poriem ono to kaem! Imat e nagradu za ovih pet
kao za pedeset."8
Svi muslimani su saglasni da onaj ko ostavlja namaz, zanijekavi njegovu obaveznost, postaje
nevjernik. Meutim, ko priznaje njegovu obaveznost, ali ga izostavlja zbog zauzetosti ili
lijenosti, prema miljenju veine uenjaka, ne prestaje biti vjernik, ali postaje veliki grjenik i
duan je da se pokaje.
Neki ashabi, radijjallahu anhum, kao i neki potonji uenjaci smatra li su da prestaje biti
musliman onaj ko namjerno izostavi namaz ukoliko proe cjelokupno namasko vrijeme (ue u
drugi namaski vakat).
Uzvieni Allah o ovakvima kae:
"A njih (prave vjernike) zamijenie zli potomci, koji namaz ostavie, i za poudama pooe,
oni e sigurno runu zavrnicu imati."
Uzvieni, takoer kae:
6

Et-Tirmizi, 2616, i Ibn Madze, 3973

Buhari, 528 i Muslim, 667

Buhari, 349 i Muslim, 163

55

"ta vas je u Sekar dovelo?" "Nismo" - rei e - "bili od onih koji su molitvu obavljali.
Onaj ko ostavi namaz i kao takav doe pred Allaha, delleanuhu, bie u drutvu Faraona,
Hamana, i Ubejja Ibn Halefa9, a oni su najgora stvorenja koja je Allah, dellea'nuhu stvorio.
Upozoravajui na opasnost ostavljanja namaza, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao:
Ono to razdvaja roba od irka i kufra jeste ostavljanje namaza."10
Allahov Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, takoer je rekao:
"Ugovor izmeu nas i njih je namaz, pa ko ga ostavi nevjernik je!" 11
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, kae da ashabi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,
nisu smatrali nijedno djelo koje se ostavi kufrom (nevjerstvom), osim namaza.12
Prenosi se da je Omer, radijallahu anhu, na samrtnim mukama, nakon to je izboden noem,
pozvan da klanja Sabah-namaz, pa je rekao:
"Da, nema udjela (asti) u islamu onaj ko napusti namaz"
Pa je on radijjallahu anhu, klanjao u takvom stanju dok je krvario.
Takoer, prvo za to e ovjek polagati raun na Sudnjem danu je namaz, ako proe taj ispit
uspio je, a ako mu namaz ne bude ispravan, upropaten je! Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
kae:
"Prvo za to e rob polagati raun na Sudnjem danu je namaz, pa ako bude valjan bie
valjana i ostala djela, a ako ne bude valjan nee biti valjana niti ostala djela."
Isto tako Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kae:
"Prvo za to e od djela svaki Allahov rob na Sudnjem danu raun polagati jeste njegov
namaz. Ukoliko mu bude dobar, on se spasio i uspio, a ukoliko mu on bude lo, on je izgubio i
propao."13
Meutim, ukoliko mu neki farz bude manjkav, Uzvieni Gospodar ce rei:
Vidite ima li moj rob kakvih dobrovoljnih namaza pa e se njima nadomjestiti manjkavost
kod obavezni (farza)?" Potom e se na isti nain postupiti i sa ostalim njegovim djelima."14

Ahmed, Ibn Hibban

10

Muslim 82

11

Et-Tirmizi 2621 i Ibn Madze

12

Svojstva Poslanikovog namaza, str. 9

13

Et-Tirmizi 423

14

Et-Tirmizi 413 i Ibn Madze 1425

55

Stoga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na smrtnim mukama savjetova svoje ashabe,
rekavi: "Namaz, namaz", tj. uvajte dobro svoje namaze, ta to je muslimanu preostalo od
vjere ako ostavi namaz?!
Namaz je posljednje to e ostati od ove vjere, rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
"Kidat e se halke islama, jedna po jedna, pa kada se god koja prekine ljudi e se hvatati za
slijedeu, prvo sto e se izgubiti je hilafet, a zadnje sto e ostati od vjere je namaz."15
U predajama koje govore o noi Israa i propisivanju namaza, spominje se da je Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, vraajui se te noi kroz nebeske sfere, vidio nain ahiretskog
kanjavanja onih koji su ostavljali namaz.
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik Muhammed, alejhisselam, rekao:
"...da je (u noi Israa) doao do jedne skupine ljudi, njihove glave se raybijaju kamenom
ogromne veliine, pa kad god se razbiju budu povraene u prvobitno stanje. Ta kazna se
konstantno ponavlja. Poslanik, a.s. je upitao: Dibrile, ko su ovi? Odgovorio je: To su oni
kojima je bilo teko saginjati glavu i klanjati namaz...16
Namaz, kojim nas je Uzvieni zaduio sastoji se od pet namaza, u toku dana i noi, u tano
odreenom vremenu.
Uzvieni Allah kae:
"Vjernicima je propisano da u odreeno vrijeme namaz obavljaju."
Sabah, Podne i Ikindija - namazi su na poetku, u sredini i pri kraju dana, dok su Akam i Jacija
u prvim asovima noi.
Kae Uzvieni:
"I obavljaj namaz poetkom i krajem dana i u prvim asovima noi."
Uzvieni Allah, takoer kae:
"Pomozite sebi strpljenjem i namazom, a to je, zaista teko, osim poslunim, koji su uvjereni
da e pred Gospodara svoga stati i da e se Njemu vratiti."
"Redovno namaz obavljajte, naroito onaj srednji, i pred Allahom ponizno stojte."
Ikindija je prema miljenju veine Mufesira 17 srednji namaz koji se spominje u Kuranu. Upitao
je neki ovjek Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
"Koja je islamska naredba Allahu najdraa?" Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu odgovori:
15

Svojstvo Poslanikova namaza str.9

16

Baa namaza str. 12

17

Mufesir: Komentator Kurana

55

"Namaz u njegovu vremenu. Ko napusti namaz taj nema ni vjere. Namaz je glavni stub
vjere."

VANOST NAMAZA
Govor o vanosti namaza i njegovim prednostima je jako dug, o ovome emo nai mnogo govora
u Allahovoj knjizi Kur'anu, sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, mnogo vie
nego to mogu ja ovom prilikom da spomenem. Takoer, govor o propisima namaza, njegovim
vadibima, sunnetima, adabima i uopeno o svemu onome to je dolo od Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem, je more bez dna!

BROJ RUKNOVA, VADIBA I SUNNETA NAMAZA
Spomenuli su islamski uenjaci da je od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dolo
vie od est stotina sunneta i stvari koje su propisane (utemljenje u namazu), ovo je prenio i
spomenuo Ibn Hibban, rahimheullahu, u svome sahihu (vjerodostojnoj zbirci hadisa), pa je
rekao:
U etiri rekata koja klanja insan ima est stotina sunneta Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem, koje smo mi po poglavljima pobrojali i predoili u djelu SVOJSTVO
NAMAZA, pa nema potrebe da se ponova ti sunnet spominju u ovoj knjizi, dakle u sahihu Ibn
Hibbana rahimehullahu...18
Ibn Hibban je od veliki uenjaka, hafiza i poznavalaca hadisa, i od onih koji su mnogo prenosili i
uzimali hadise od ejhova, stoga nema nikakve zapreke da kod takvoga kapaciteta bude ovoliki
broj sunneta koji se prenose od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Njegovo rjei: est stotina sunneta, vjerovatno misli na sve ono to je preneseno od Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, putem predaja koje su sahih (vjerodostojne) i predaja koje
su daif (slabe), a takoer vjerovatno je elio da kae ovim rjeima i ono to se ponavlja na
svakom rekatu.
Od stvari koje su ope poznate, jeste i to da ono to se prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem, da je inio ponekada na nekim rekatima ne znai da je to inio i na drugom
mjestu na tom rekatu osim onoga to doe mnotvom predaja i ima potporu u drugim hadisima i
samoj praksi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
18

El-Ihsan u djelu hadisa 1867

55

Pa ukoliko ovo bude cilj rjei Ibn Hibbana, to je ono to je bez sumnje opravdano, a ako bude
neto mimo ovoga onda u njegovim rjeima ima propust. Spomenuo je Ibn Kajjim,
rahimehullahu, u djelu: Medaridu Salikin19:
Ne prelazi namaz Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, broj sunneta i onoga to je
izmeu vadiba i mustehaba vie od stotinu ili blizu toga.
Spomenuo je Abdu-l-Hajj El-Ketani, u svome djelu Fehresu Feharis20 u biografiji
Abdurrahmana El-Ajdrusa El-Misrija, od njegova uenika Muhammeda Hajta Es-Sendija i ejha
Ez-Zebidijja i Uteje El-Edherija E-afija: da je on uao u Egipat (Misr) kod uenjaka Azhara
dok su oni birali ovjeka koji zasluuje da ih predvodi u namazu, pa su njega upitali o tome, pa
je rekao:
Nije dostojan toga niko osim onoga ko tokom jednog namaza uradi pet stotina sunneta.
Na to su mu se udili, i traili od njega da im spomene te sunnete, pa ih je spomenuo. Rekao je
Abdu-l-Hajj El-Ketani:
I od kada sam uo te rijei a ja sam ih smatrao nestvarnim i udnim sve dok nisam naiao na
stav Ibn Hibbana, te sam nakon toga poeo da praktikujem praksu Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem, u namazu sa svim pokretima te sam naao taj spomenuti broj ili
ak neto i vie, i svako onaj ko bude ostavio urbu tokom obavljanja namaza biva od onih
koji su pogodili, okoristili se i druge okoristili.
Kada bismo htjeli da pobrojimo te sve sunnete, propise namaza na bi se govor i seminar oduio
jako puno, mnogo je hadisa koji govore o ovoj temi a koje su islamski uenjaci skupili i nama
predoili. O ovom poglavlju pisali su mnogi uenjaci od njih su: imam Ahmed, rahimehullahu u
djelu: Es-Salat takoer i Ebu Nuajm El-Fadl Ibn Dekin, u djelu Es-Salat kao i Muhammed
Ibn Nasr u djelu Ta'zim kadr Es-Salat i drugi dok su neki od potonjih uenjaka o ovoj temi
skupili i tomove materijala.
Ono to je dolo od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, po pitanju ove teme je neto
oko hiljadu hadisa, izmeu sahih i daif predaja i predaja oko koji su se islamski uenjaci razili,
odnosno imaju neki nedostatak. Da spomenemo sav govor ulme o njima kao i njihovo razilaenje
nije mogue no, mi emo da priamo o onome to je poznato (utemeljeno) a toga su potrebni
mnogi ljudi u svojim pitanjima a moda su ove stvari nepoznate i za uenike, tragae
erijatskoga znanja (Talibu-l-Ilm) od stvari koje su neki uenjaci uzeli kao osnovu a tome je
suprotan dokaz (praksa) Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i praksa ashaba,
radijjallahu anhu. Takoer nijjet mi je da kod svakog pitanja (mes'ele) kratko pojasnim dokaze za
tu mes'elu oslanjajui se na Allahov Uzvieni govor, govor Allahova Poslanika, sallallahu alejhi
ve sellem, ili pak govor nekoga od ashaba radijjallahu anhum, tabina i na kraju imama ovoga
ummeta.
Osonova u svemu ovome jeste govor Allaha dellea'nuhu, potom govor Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem, dok sve mimo toga je u potrebi da se njemu doe sa dokazom a
19

Medaridu Salikin 2/117

20

Fehresu Feharis 2/117

55

nikako da ono bude dokaz neemu Allaha ljudi oboaju preko njegova govora, i govora
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Nakon spomenute prakse gledamo na postupke ashaba, radijjallahu anhum i na njihov konsenzus
(Idma') shodno ovome rekao je imam Ahmed:
Idma' (konsenzus) je idma' ashaba, a oni poslje njih su samo sljedbenici (samo slijede
njih).21
Slino ovome rekao je i Davud Ibn Alij 22, pa ukoliko se utvrdi idma' ashaba po odreenom
pitanju onda nema vie mjesta nakon toga da iko kae bilo ta, pa makar taj bio od najbolji
generacija tabina i islamski uenjaka. Stoga neophodno je da onaj koji ui uzme i zadovolji se
govorom (stavovom) ashaba, radijjallahu anhum, kada su u pitanju stvari vezane za ibadete, jer
su oni najblii da dokue znaenje onoga ta je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
time ciljao (elio), a oni su takoer najblii bili sputanju objave, te su bili najueni po pitanju
stvarnosti, kao i razloga pojave odreenog hadisa pa kada se oni raziu onda tu zaista ima
irine!
Rekao je imama Ahmed, rahimehullahu, obraajui se onome ko je napisao knjigu Ihtilaf
(Razilaenje) a on je Ishak Ibn Behul El-Enbari: Nazovi to djelo Knjiga irine 23 a slino
ovome su i rijei Omer Ibn Abdulaziza:
Mrsko bi mi bilo, da se nisu ashabi, radijjallahu anhum razilazili (po pitanjima nekim), jer
da su svi bili istoga stava onda bi ljudi nakon njih bili u tjesnacu (tekoi) i oni su voe
(imami) koji su nama uzor i dokaz. Ljudi se za njima povode, pa svako onaj ko bude uzeo za
neki stav (govor) jednog od njih ta tu ima irine!24
Rekao je Kadi Ismail, Allah njime bio zadovoljan:
irina u razilasku ashaba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je ustvari irina u
idtihadu misli, no nije irina u tome da neko uzme za neki stav jednoga od njih, a to to je
uzeo nije ustvari istina pa ovo nije ispravan idtihad. Ihtilaf (razilazak) izmeu ashaba
upuuje na to da su oni radili (postupali) shodno idtihadu pa je kao rezultat toga bio
razilazak po odreenim pitanjima.
Dodavi na ovo rekoa je Ibn Adbul Berr, rahimehullahu:
Govor Ismaila je jako lijep.25
Namaz je drugi rukn od ruknova Islama, on je stub vjere, njega je Allah Uzvieni propisano i
farzom uinio kada je Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem bio na Isra' i Miradu.
21

Zil Tabekatu Hanabile od Ibn Redeba 1/304

22

El-Fekih i Mutefekih od Hatiba 1/427

23

Tabekatu Hanabile od Kadija 1/111

24

Damiu bejan el-Ilm ve fadluhu od Ibn Abdul Berr 2/80

25

Damiu bejan el-Ilm ve fadluhu od Ibn Abdul Berra 2/82

55


VRIJEME PROPISIVANJA NAMAZA
Razila se islamska ulema, poevi od historiara i drugi uenjaka oko godine El-Isra' (putovanja
u Nebske sfere) Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellema, a ono oko ega su sloni, jeste
da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao namaz u Mekki, dok nama nije
poznata kakvoa toga namaza (nije preneseno nita od vanjtine toga namaza). No, ono to mi
znamo i to je zabiljeeno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jeste da je on obavljao namaz
koji se sastojao od jednog ruku'a i dvije sedde, a takoer ima predaja da je Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, klanjao dva rekata i sve druge predaje koje se biljee u knjigama
sunneta.

ZNAENJE I DEFINICIJA RIJEI ES-SALAT

Rije Es-Salat u Allahovom govoru, govoru Njegova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellema, a
takoer i u arapskom jeziku ima tri znaenja:

1. Es-Salat odnosno njeno znaenje je poznato u erijatu, a na ovo upuuju rijei Allaha
Uzvienog:
Zato se Gospodaru svome moli (klanjaj) i kurban kolji.

2. Et-Terhim odnosno milost (pomilovanje) od Allaha za Njegove robove, kao to je u

rijeima Allaha dellea'nuhu:
Njih eka oprost od Gospodara njihova i milost.
Kao i u rijeima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
Gospodaru moj smiluj se porodici Ebi Evfa (Salli ala Ebi Evfa)...

3. Ed-Dua' odnosno dova a potvrda ovome jesu i rijei Allaha Uzvienog:

I pomoli se za njih, molitva tvoja e ih sigurno smiriti.
Dakle misli se na dovu, a takoer na ovo upuuju i rijei komentatora govora Allaha Uzvienog:
Ne izgovaraj na sav glas Kur'an kad molitvu obavlja, a i ne priguuj ga; trai sredinu
izmeu toga."

55

Spomenute rijei odnose se na NAMAZ.

Rije Es-Salat u jeziku ima znaenje Ed-Dua', a nazvano je ono s ime se mi pribliavamo
Allahu Es-Salat jer mi tokom svoga namaza dovimo Allahu, a arapi imaju obiaj da neto
nazivaju nekim imenom kada se to vee za tu stvar ili pak bude sebebom (povodom) te stvari pa
tako SALATU ALA EL-MEJJIT (Denaza) je nazvana tim imenom zato to ovjek tokom
denaze dovi za umrloga.
Dakle, kao to smo kazali rije Es-Salat ima puno znaenja u jeziku no, kada se kae rije EsSalat u erijatu onda se misli na NAMAZ koji poinje TEKBIROM (izgovorom Allahu Ekber) a
zavrava se TESLIMOM (predajom selama) na poznati nain. Iz spomenutog razloga islamski
uenjaci Fakihi (El-Fukaha) definiui NAMAZ kau da je to: Ibadet koji ima odreene pokrete i
govor (rijei) koji poinje TEKBIROM a zavrava TESLIMOM. A prenosi se od Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem da je rekao:


:
.
Klju namaza je ABDEST, njegov poetak (Et-Tahrim) je TEKBIR, a zavretak (Et-Tahlil)
predaja selama (TESLIM).26
Pod rjeju Et-Tahrim oznaava se poetak odnosno ini zabranjenim (haram) sve ono to je bilo
dozvoljeno prije ovoga tekbira (prije stupanja u namaz), a zavretak odnosno Et-Teslim tj.
predaja selama ustvari dozvoljava (Et-Tahlil) sve ono to je bilo zabranjeno poetnim tekbirom.

PROPIS OSTAVLJAA NAMAZA

Namaza je granica ili razdvaja izmeu MU'MINA i KAFIRA, te je iz istoga razloga Allah
dellea'nuhu obeao i zaprijetio ostavljau namaza da ga eka vatra, pa ak do te mjere da je
Allah takoer zaprijetio onome koji je nemaran ili pak odgaa namaz da ga eka BOLNA
KAZNA. Za sve reeno dolo je u sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,
mnogo predaja koje upuuju da onaj koji ostavi namaz on time izlazi iz vjere, a hadis koji
upuuje na ovo biljei imam Muslim, rahimehullahu:

26

Sunen Kubra 2/380

55

.





Izmeu ovjeka i irka ili kufra je ostavljanje NAMAZA.
A takoer kod Tirmizije se biljei hadis u drugom kontekstu gdje kae Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem:
Izmeu Kufra i Imana je ostavljanje NAMAZA.
A kod Ebi Ja'le se prenose rijei da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
Nije nita izmeu roba i izmeu naputanja Imana osim ostavljanje NAMAZA.
Dola je predaja od Mudahida Ibn Dibra da je on upitao Dabira:
"ta je to to ste smatrali granicom ili razdvajaem izmeu Kufra i
Imana u vremenu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem? Pa
je rekao: NAMAZ!"
I biljei AbduRezak od Ma'mera od Zuhrija od Ubjedullaha Ibn Abdullaha od Ibn Abbasa da je
rekao:
Kada je uboden Omer, radijjallahu anhu, ja i jedna osoba od Ensarija smo mu pomogli sve
dok ga nismo uveli u kuu i nije doao sebi sve dok nije osvanulo. Pa je rekao neki ovjek vi
ga neete osvijestiti ni sa im osim sa NAMAZOM, pa smo rekli: O voo pravovjernih namaz,
namaz...Te je on otvorio oi i rekao: Da li su ljudi klanjali? Pa smo rekli: Da! Zatim je rekao:
Doista nema asti u Islamu onaj ko ostavi NAMAZ, pa je klanjao a njegove rane su krvarile!"
A dovoljno je kao pretnja da se spomene, da e svako onaj ko bude ostavio namaz biti proivljen
sa: Faraonom, Hamanom, Karunom i Ubeje Ibn Halefom, kao to prenose imama Ahmed, Ibn
Hiban, Taberani i drugi u hadisu Abdullah Ibn Amra, da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu
alejhi ve sellem:


:


.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem spomenuo je pet dnevni namaza pa je rekao: Ko
bude uvao ove namaze oni e njemu biti svjetlo, dokaz i spas na Sudnjem danu; a ko ih ne

55

bude uvao nee biti njemu svjetlo, dokaz niti spas na Sudnjem danu i bie sa Faraonom,
Hamanom, Karunom i Ubeje Ibn Halefom.27
I ovo je od najjasni dokaza koji upuuju na KUFR onoga koji ostavi NAMAZ, jer prestanka
svijetla i uskraenost dokaza i spasa kao i boravak (prebivalite) sa Faraonom, Hamanom,
Karunom i Ubeje Ibn Halefom na Sudnjem danu najprecizni i najdirektni dokaz koji upuuje na
KUFR a takoer ko bude proivljen sa ovim spomenutim za njega nema nikakve nade niti
uspjeha. Iz svega reenog ashabi, radijjallahu anhum i tabini su sloni oko onoga ko ostavi
namaz, sve jedno da li to bilo NEGIRANJA OBAVEZNOSTI namaza ili je on ostavlja namaza
koji ga ostavlja iz LIJENOSTI ili NEMARA DA JE KJAFIR i time je izaao iz kruga
ISLAMA. Ovo reeno je stvar oko ega su se oni sloili, a razilaenje po ovom pitanju je ustvari
nastalo nakon njih.
Ostavljanje bilo ega to je od uslova namaza (abdest ili kupanje od dunpluka) je ustvari kao i
samo ostavljanje namaza, a nijekanje neega od namaza (uslova za namaza ili dijelova namaza)
je ustvari kao i nijekanje obaveznosti namaza, jer je NAMAZ ustvari IMAN kao to je dolo u
rijeima Allaha Uzvienog:
"Allah nee dopustiti da propadnu molitve vae.
Rije molitve odnosni se i ima znaenje NAMAZE, a ovome kao potvrda su i rijei u hadisu od
Malika Ibn Earia, radijjallahu anhu:

-













.
-



''istoa je pola imana.28
Znai polovina namaza, a sam namaz ne moe da bude upotpunjen bez istoe.
Takoer, biljei imam Tirmizi i Muhammed Ibn Nasr u hadisu od Bira Ibn Mufadala a on od
Deririja od Abdullah Ibn ekika El-Ukajlija da je rekao:
Nije niti jedan od ashaba Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem nita smatrao
(gledao) od dijela ukoliko se ostave KUFROM osim ostavljanja NAMAZA.
Ove rijei je potvrdio i idma'u (konsenzusu) se pridruio takoer od Tabina Ejub Ibn Ebi
Temime Es-Sihtijani, kao to to prenosi Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi u hadisu Hamad Ibn
Zejda od Ejub Ibn Temime Es-Sihtijani da je rekao:
Ostavljanje namaza je kufr i oko toga nema razilaska.
27

Musned amin 1/152

28

Biljei imam Muslim u Poglavlju Vrijednosti Abdesta 1/140

55

I nije mi poznat niti jedan tekst (govor) od ashaba a niti od tabina da su oni gledali drugaije na
ostavljaa namaza osim da je on KAFIR, osim onoga to se prenosi od Ibn ihaba Ez-Zuhrija, a
on je prvi koji je ukazao na drugaiji stav gore spomenutom kao to to biljei od njega
Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi u hadisu od AbdelAziza Ibn Abdellaha El-Uvejsija, a on od
Ibrahima od Ibn ihaba da je on bio upitan o ovjeku koji ostavlja NAMAZ? Pa je rekao:
Ako je razlog njegova ostavljanja namaza to to je preao na drugu vjeru (postao murted) on
se UBIJA, a ako je pak razlog tome to je on grenik biva udaren jednim jakim (odgojnim)
udarcem i zatvara se.
U ovom sluaju on ne gleda kafirom ostavljaa namaza, a najvjerojatnije on je pod ovim iskazom
mislio na ostavljaa jednog namaza, a ko ostavi namaz jedan tako da on izae iz svoga vremena
ovo pitanje je ustvari ono oko ega se razila ulema! No, to se tie ostavljanja namaza
potpuno ja ne znam nikoga na osnovu Kur'ana i sunneta Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve
sellem a niti po govoru ashaba i tabina da su se oni razilazili po tom pitanju, nego je razilazak po
ovom pitanju nastao nakon ovih prvi generacija!
I ovo je ono, na emu je konsenzus ashaba radijjallahu anhum, kao to je rekao imam Ahmed,
rahimehullahu:
Konsenzus (El-Idma') je konsenzus ashaba, a oni poslje nih ih samo slijede.
to se tie selefa (ispravnih prethodnika) samo je mala koliina njih reklo da ostavlja namaza
nije KAFIR od njih je: Muhammed Ibn ihab Ez-Zuhri i Hammad Ibn Zejd. A poslije njih je
grupa: Ibn Rud El-Hafid, Ibn Hibban, Et-Tahavi, Ibn Kudame, Ibn Abdu-l-Berr, Ibn Abdu-lHadi, Ebu Zura El-Iraki i Es-Sehavi.
Kada su u pitanju imami ovoga ummeta, kod njih je bilo poznato da onaj ko ostavi prvi i drugi
rukn ISLAMA (ehadet i namaz) on je poinio KUFR dok ukoliko bi ostavio neto drugo od
ruknova mimo spomenuti ne bi time izaao iz ISLAMA.
Kazala je neka ulema, a to se prenosi od Hasana, te takoer od Nafia, Hekema, Ibn Habiba kao i
od Ishaka Ibn Rahavje a to je ustvari stav i govor imama Ahmeda, da onaj ko ostavi neto od
Ruknova Islama pa makar to bilo Zekat ili Post ili Hadd NAMJERNO ili IZ LIJENOSTI ili
IZ NEMARA ili pak NEGIRAJUI TO KAO OBAVEZU (PROPIS) pa takav je KAFIR, a
dumhur (veina) uenjaka je na stavu da nije kafir. Stav da onaj ko ostavi neto od ruknova
islama da je on time kafir je poznata teza i poznat stav kod imama ovoga ummeta (selefa). No,
meutim TEKFIR takvog pojedinca a na to upuuju svi spomenuti dokazi odnosi se na prvi i
drugi rukn ISLAMA, i ne moe da se uzme dokaz za neto drugo mimo ova dva rukna!!!
Nakon ova dva rukna, najjai dokazi koji upuuju na kufr onoga ko ga ostavi jesu oni koji
govore o Haddu, kao to kae Allah Uzvieni:

55

Hodoastiti Hram duan je, Allaha radi, svaki onaj koji je u mogunosti; a onaj koji nee da
vjeruje - pa, zaista, Allah nije ovisan ni o kome.
A takoer, ono to se prenosi od Omera, radijjallahu anhu, da je rekao:
Ko bude u mogunosti da obavi Hadd pa ga ne obavi, pa za njega je isto umro kao Jevrej ili
Kranin - nema razlike.29
Takoer se prenosi od imama ummeta da su tekfirili svakoga onoga koji je ostavio namaz
NAMJERNO, a od njih su: Ishak Ibn Rahavej i Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi.
A sam Ishak Ibn Rahavej, rahimehullahu, je smatrao da onaj ko ne TEFKIRI OSTAVLJAA
NAMAZA, on pri sebi ima osobine MURDIJE.
I na osnovu ovoga vidimo mnogo poputanje od potonji generacija po ovom pitanju, dakle
pitanju KUFRA OSTAVLJAA NAMAZA, i ako na to upuuju dokazi od Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem.

STAV ETVERICE IMAMA O OSTAVLJAU NAMAZA

to se tie imama mezheba: Ebu Hanife, afije, Malika i Ahmeda, rahimehullahu demian,
njihov stav po pitanju OSTAVLJAA NAMAZA je razliit:

( 855 780 )
IMAM AHMED IBN HANBEL, RAHIMEHULLAHU

Poznat stav od imama Ahmeda, rahimehullahu, po pitanju OSTAVLJAA NAMAZA jeste da je

on TEKFIRIO takvu osobu, i smatrao je KAFIROM. To prenose mnogi njegovi drugovi
(uenici) pa ak i obini ljudi. To se takoer prenosi od Ibn Hani, Hilal, Hanbel Ibn Ishak, Ismail
E-alendi, Hasan Ibn Abdullah El-Iskafi, Ebu Bekr El-Mervezi, El-Mejmuni, Ebu Davud,
Ahmed Ibn Ahmed El-Husejn Ibn Hasan i njegov sin Abdullah, Ebu Talib El-Istahri u dijelu o
imamu Ahmedu, kao to to spominje Ibn Ebi Ja'la El-Kadi u knjizi Tabekatu Hanabile.
29

Seneed ovoga govora je ispravan

55

Nije mi poznat stav od imam Ahmeda, rahimehullahu, drugaiji osim da je tekfirio ostavljaa
namaza, osim onoga to pojedini njegovi sljedbenici razumiju u predaji od Ibn Saliha kada je
bio upitan o POVEANJU i SMANJENJU IMANA gdje je upitao:
Kako se poveava i smanjuje IMAN? Pa je rekao: Kao to je ostavljanje namaza, ili zekata ili
pak hadda ili uopeno ostavljanje FARZOVA.
Pa je reeno: U ovome je dokaz da navodno imam Ahmed smatra da onaj ko ostavi namaz, on
time gubi dio imana no, ne gubi iman (vjeru) potpuno u ovom stavu odnosno tvrdnji je slabost
iz nekoliko razloga:
a) Stav imama Ahmeda, rahimehullahu, odnosno njegove rijei o smanjenju imana ostavivi
namaz JEDAN tako da proe njegovo vrijeme, a to je i stav mezheba ne znai da je on
takvu osobu smatrao KAFIROM. On ne kae da je KAFIR ona osoba koja je iz
spomenutog sluaja ostavila namaz, zato je on sam, imam Ahmed u svome Musnedu
spomenuo hadis od Katade od Nasra da je rekao:
"Doao je ovjek Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, pa je htjeo da dadne
prisegu da nee klanjati osim dva namaza, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
prihvatio njegovu prisegu."
A poznato je kod drugova imama Ahmeda, rahimehullahu, da ono to je on spomenuo u
Musnedu od hadisa a nije rekao drugaije tome ili pak da on sam ima po odreenoj
mes'eli (pitanju) dva stava pa ovaj hadis koji je zabiljeen doe kao potvrda tome.
Prenesen je suprotan stav ovoj mes'eli Ibn Muflih u knjizi Adabu erija gdje je rekao:
Ono to je Ahmed, rahimehullahu, zabiljeio u Musnedu nije suprotno njegovom
stavu, pa da li se to smatra njegovim Mezhebom ili ne? Ima razilaenje po ovom
pitanju izmeu sami njegovi sljedbenika, ipak ono to je vanjtina jeste da su oni
saglasni sa imamom.
A ovo se isto biljei kod imama Malika rahimehullahu u knjizi El-Muveta
Na osnovu reenoga Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je dao dozvolu ovjeku
da klanja samo dva namaza je slabije od da on ostaje na kufru a na osnovu svega
reenoga jeste da onaj ko ostavi namaz ili dva namaza u toku noi i dana tako da izae
njihovo vrijeme time on ne postaje KAFIR.
Ispravnim putem je preneseno da je Selef smatrao da onaj ko ostavi namaz kako je gore
reeno biva KAFIROM, a ovo je stav Hasana El-Basrija, kao to je to prenio Ishak Ibn
Rahavej, rahimehullahu, a to je ustavri stav imama Ahmeda, koji je suprotan vanjtini.
Ovo je takoer stav imama Malika i afije kao to je to prenio imam Tahavi u dijelu
Muhtesar Ihtilafu El-Ulema.

55

b) Veina drugova i uenika imama Ahmeda, rahimehullahu, prenose stav da je on smatrao

ostavljaa namaza KAFIROM, pa se ne ide putem sumnji nego se uzima UBIJEENJE i
JASAN STAV.
Kada je u pitanju ono to je preneseno od Ibn Abdullaha, da je Ahmed, rahimehullahu, bio
upitan o onome ko ostavi namaz mjesec? Pa je odgovorio: NAKLANJAT E GA! Odgovor
na ovo pitanje biva na dva naina:
1. Da ne znai (nije obavezno da se razumije) iz rijei imama Ahmeda, rahimehullahu, da je
obavezna da NAKLANJA proputeno, odnosno NE TEKFIRENJE ISTOG, pa Ishak Ibn
Rahavej smatra nevjernikom onoga ko ostavi namaz. On smatra takoer da onaj ko se
pokaje biva obavezan da naklanja proputeno, a istog je miljenja i Abudllah Ibn
Mubarek. Pa ukoliko govor njih dvojice nije razumljiv i prihvatljiv sam po hadisu, ta
prenosi se od Muhammeda Ibn Nasra u knjizi Ta'zimu Kadru Es-Salat u hadisu od
AbdulAziza Ibn Ebi Zura od Ibn El-Mubarek: Da je on bio prisutan pa ga je upitao
ovjek o ovjeku koji je ostavio namaz nekoliko dana, pa je upitao: Pa ta je uinio
dotini ovjek? Ree: Pokajao se za ono to je bilo pri njemu! Pa je rekao Ibn ElMubarek: Neka naklanja ono to ga je prolo (to je ostavio) od namaza. Pa mi je priao i
rekao: O oe Muhmmedov, ovo nije u skladu sa hadisom!
2. Ovaj stav nije potpuno jasan, jer je ovo opa predaja a ostavljanje namaza moe da bude
ustvari negiranje obaveze istog iz dehla (neznanja) kao to je sluaj da se desi kod ene
da joj izae krv i ona ne spozna ili ne pita razliku izmeu ove dvije vrste krvi, te misli da
je to hajz, a to bude ustvari druga vrsta krvi (od bolesti ili slino) pa da li je ona obavezna
da ponovi te namaze? I na ovo se moe da odnosi rijei imam Ahmeda, i svi primjeri koji
su slini ovome!

(93 179 -)
IMAM MALIK IBN ENES, RAHIMEHULLAHU

Ne pamti niti jedan tekst od njega, kao ni stav o kufru ostavljaa namaza, ili stav o tome da on
nije kafir. No, od njega se biljee odreene prie, sve osim ubistva ostavljaa namaza kao to to
biljei od njega Ibn Abu-l-Berr u dijelu Et-Temhid i od Ibn Kasima, takoer od Malika u knjizi
El-Bejanu Ve Et-Tahsil. Poznati stav njegov kod njegovi uenika OSTAVLJA namaza nije
KAFIR i ovo je ono to prenose od njega mnotvo uenika pa i vie. Slino ovome biljee od
njega Ibn Rud i Ibn Abu-l-Berr. Prenio je Ibn Rud u knjizi Haijetu El-Medune od Malika:
kufr ostavljaa namaza, te kao da je rekao stav imama Ahmeda, rahimehullahu, da onaj ko ostavi
jedan ili dva namaza on time ne biva kafir sa dokazom hadisa od Nasra, kao to smo prethodno o

55

tome govorili. ejh E-enkiti, rahimehullahu, je odbacio sve predaje i slabim ih ocijenio koje
govore da je imam Malik, rahimehullahu, tekfirio ostavljaa namaza.
Prenio je imam Tahavi, rahimehullahu od Malika kao to se nalazi u El-Muhtesar da je on
smatrao murtedom (otpadnikom) onoga ko ostavi namaz da izae iz svoga vremena sve dok ga
ne naklanja, a takoer prenose uenjaci fikha malikiskog mezheba, ispravnije i bolje stavove od
drugi, jer oni su ti koji najbolje poznaju dokaze mezheba.

(150 204 - )
IMAM MUHAMED IBN IDRIS E-AFI,RAHIMHULLAHU

Nije mi poznat niti jedan direktan tekst od imama afije, rahimehullahu, da je on drugaije
gledao na ostavljaa namaza osim da je on KAFIR, i ako su njegovi uenici odnosno drugovi
prenijeli odreeni broj stavova o ne Tekfiru ostavljaa namaza, kao to to biljee neki od njegovi
sljedbenika od koji su: Es-Sabuni u Aqidetu Es-Selef i imam Nevevi u dijelu El-Medmu
kao i drugi. Prenosi nekoliko imama od imam afije, rahimehullahu, da je on gledao (smatrao)
KAFIROM ostavljaa namaza kao to to biljei imam Tahavi, rahimehullahu, u Mueklu ElAsar i Muhtesar Ihtilafu El-Ulema pa ak se prenosi da je on, imam afija, rahimehullahu,
smatrao KAFIROM onoga ko ostavi namaz tako da on izae iz svoga vremena. Takoer, sam
imam afija je ukazao na ne tekfir ostavljaa namaza i to u openitom stavu kao to je dolo u
knjizi El-Umm gdje je rekao:
Kada bi ovjek ostavio namaz tako da izae iz svoga vremena, ta on se sam izloio (stavio) u
runu i nezahvalnu poziciju, osim ako mu Allah oprosti.
Znai: On se nalazi u Allahovim rukama tj. Njegovoj volji, a u toj poziciji ne bude niko osim
MUSLIMAN RASIPNIK (nemarnik). Tako da nema niko pravo da porekne openito tekfir i stav
imama afije spram ostavljaa namaza. A vjerojatno, ovdje se misli na jedan namaz koji izae iz
svoga vremena kao to je to sluaj sa vanjtinom mezheba imama Ahmeda. Pa kae: Ukoliko
ovjek ostavi namaz da izae iz svoga vremena... i vjerojatno je ovo njego zadnji stav osim
onoga koji je rekao imam Tahavi, rahimehullahu, ili pak ono to je prenio Tahavi odnosi se za
neobaveznost naklanjavanje namaza. Dok u rijeima od imama afije, rahimehullahu, koji
spominje izlazak namaza iz njegovog vremena ustvari je dokaz da se misli na jedan namaz, jer u
protivnom ne bi bilo koristi od spominjanja namaza ukoliko se on potpuno ostavi (dakle svi
namazi).

55

( 150- 80)
IMAM EBU HANIFE, RAHIMEHULLAHU

Poznat i rairen stav imama Ebu Hanife, rahimehullahu, po pitanju OSTAVLJAA NAMAZA
jeste da on nije smatrao da je on KAFIR, a to je od njega prenijelo mnotvo njegovi uenika i
drugova od njih je: Imam Tahavi u knjizi El-Muekil a takoer i u Muhtesar Ihtilafu ElUlema' a na emu su bili i njegovi ejhovi kao to je Hammad Ibn Ebi Sulejman i drugi.
Spomenuo je Es-Sebki u dijelu Tabekatu E-afije raspravu izmeu imama Ahmeda i imama
afije, rahimehullahuma, po pitanju ostavljaa namaza:
Rekao je afija imamu Ahmedu: O Ahmede , da li ti kae da je on KAFIR?
Kae Ahmed: Da
Pa ree afija: Ukoliko biva KAFIROM, pa kako e da (ime) postane MUSLIMAN?
Ree Ahmed: Rei e LA ILAHE ILLALLAH MUHAMMEDUN RESULULLAH.
Ree afija: Pa taj ovjek nije ni napustio te rijei (on i dalje izgovara to).
Ree Ahmed: Postat e musliman tako to e klanjati!
Ree afija: Namaz kafira nije ispravan, i ne moemo njemu na osnovu namaza da potvrdimo
ISLAM.
Pa je uutio imam Ahmed!!!
Ova pria nema osnova, jer nije dola ispravnim putem i ovu priu je spomenuo Es-Sebki, al sa
nesigurnim (neispravnim) dokazima koji nisu prikladni da se prenose i da se pripisuju ovoj
dvojici imama,velikana ovoga ummeta.
Sve ovo reeno, a i mnogo toga to je nemogue da se spomene ukazuje da se ostavljanje namaza
ne deava samo jednim stanjem, a dovoljno je to smo kazali rijei Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem, kao i mnoge predaje od imama i voa ovoga ummeta od selefa i halefa (potonji
generacija).

PROPIS NAKLANJAVANJA NAMAZA ZA ONOGA KO GA NAMJERNO OSTAVI

KO OSTAVI NAMAZ NAMJERNO, tako da izae njegovo vrijeme bez erijatski opravdanog
razloga - stav veine islamski uenjaka je da ta osoba biva obavezna da naklanja taj namaz, kao

55

to je sluaj sa ovjekom koji namjerno tokom ramazana prekine post, on takoer biva obavezan
da naposti taj dan. No, ispravan stav jeste da on nije obavezan da naklanja taj namaz, jer nema
dokaza u erijatu za takvo neto nego e da povea broj dobrovoljni namaza i da se pokaje dok je
samo ostavljanje namaza vei prestup od ne naklanjavanja!
Sam propis nadoknade odnosno naklanjavanja je zaseban erijatski propis koji zahtjeva dokaz da
bi se po tome radilo, a nema dokaza za tu mes'elu. Namaz je mogue obaviti u njegovo vrijeme
ili pak naklanjati ili ponoviti u sluaju potrebe...no, sve prethodno reeno samo ako postoji
Boanski dokaz (El-Vahj) a ne znam niti jednog od ashaba, radijjallahu anhum, da je rekao da se
namaz naklanja kada ga ostavi namjerno spram onoga to se prepisuje odreenim ashabaima.
Rekao je Ibn Redeb:
Ne poznajem niti jedan govor od ashaba da je neko od njih rekao da onaj ko ostavi namaz
biva obavezan da ga naklanja, pa ak da nema jasan stav niti od tabina takoer osim to se
prenosi od En-Nehia.
A ono to mi je poznato od najjai predaja po ovome pitanju jeste stav Hasana El-Basrija kao to
to biljei El-Mervezi gdje je rekao:
Kada ovjek ostavi jedan namaz namjerno, on taj namaz nee NAKLANJATI.
Komentariui rijei Hasana El-Basrija, rekao je Muhammed Ibn Nasr: Rijei hasana mogu se
dvojako da razumiju:
-

Da je ustvari Hasan tekfirio onoga ko ostavi namaz NAMJERNO, pa iz toga razloga on

nije smatrao obaveznim da naklanja taj namaz kafir nije obavezna da nadoknadi neto
od farzova tokom svoga KUFRA (nevjerstva).

Ukoliko se razumije iz Hasnovi rijei da on nije tekfirio takvu osobu koja ostavi namaz
namjerno, pa on je gledao na to kao obavezu koju je Allah propisao u odreeno vrijeme
da se obavi, pa ukoliko ne bi to uinio u tome vremenu on bi u stvari bio GRENIK jer
je ostavio FARZ u vremenu u kome mu je propisan (nareen). Pa ukoliko bi doao sa tim
namazom nakon njegova vremena, on bi ustvari doao s neim u drugom ne obavezno
vrijeme pa tako da mu to ustvari i ne koristi. I ovaj stav su poduprli mnogi uenjaci kao
to su: Ibn Hazm, Ebu Abdurahman (suvremenik afije) a to je takoer i stav ElHumejdija koji se biljei u knjizi aqide u posljednjem dijelu knjige El-Musned na to
je ukazala odreena ulema i imami kao Berbehari, Ibn Betta i Devdezani.

Takoer nije obavezno i ne razumije se da onaj ko kae da je obavezna osoba koja ostavi
namaza da ga naklanja da ustvari ona time ne biva kafir jer Ishak Ibn Rahavej,
rahimehullahu, je smatrao da ovjek koji ostavi namaz namjerno biva kafir, no ukoliko se
pokaje biva obavezan da naklanja namaze koje je propustio namjerno!

55

I ono to elim da pojasnim jesu ustvari pet dnevni namaza koje je Allah Uzvieni, propisao
za svoje robove u Svojoj knjizi i jezikom Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Ovaj namaz je pojanjen od samog poetka pa sve do kraja a sam govor o onome to se radi
prije i nakon namaza je jako opiran i velik tako da emo se mi koncentrirati na ono to je
bitno i neophodno da se spomene!!!

BONTON (PONAANJE) PRI ODLASKU U MESDID

Namaz je propisan da se ide i obavlja u mesdidima i zato su oni sagraeni, a Allah dellea'nuhu
je propisao da se obavlja dematski kao to je to u rijeima:
I zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte!
Dolo je mnogo predaja od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o samom bontonu i
nainu odlaska u mesdide.
Propisano je da ovjek kada nijjeti da ide u mesdid izae iz svoje kue pod abdestom za svaki
namaz, pa ukoliko bi klanjao pet dnevni namaza sa jednim abdestom nema smetnje za to.
Takoer propisano je da ovjek ide na namaz sa smirenou i polahko kao to je to propisano
prilikom obavljanja samoga namaza. U vjerodostojnoj zbirci od imama Muslima biljei se hadis
koji se pripisuje Ebu Hurejri, radijjallahu anhu:
Kada neko od vas krene u (zanijeti) namaz ta one je u NAMAZU.
Pa ovo upuuje da je obaveza da svako onaj ko krene ka mesdidu da se opskrbi (odgoji)
odgojem samoga namaza ostavivi brzinu (urbu) a pridravajui se skruenosti i smirenou
svim dijelovima tijela, a ovo je naredio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, onome ko
izae ka mesdidu da ne ispreplee svoje prste a to je povezao sa hoda ka mesdidu i namaza.
Prenosi se hadis od Semame El-Hannata, a on od Udre zabrana o prepletanju prsta tokom
odlaska u mesdid, no ovaj hadis nije Sahih (ispravan), biljei imam Ahmed, Ebu Davud, Tirmizi
i drugi:

Kada neko od vas uzme abdest na najljepi nain pa izae ciljajui namaz neka ne preplee
prste svoje izmeu ruku jer je on u NAMAZU.30
30

Biljei imama Ahmed 30-28

55

I ovaj hadis nije ispravan kao to rekosmo, jer je El-Hanat u senedu nepoznat i njegovi su hadisi
na stepenu munkera (odbaeni) rekao je o njemu Darekutni: Nepoznat, odbaen!
Biljei se hadis o zabrani prepletanja prstiju u mesdidu od Ebi Seida El-Hudrija, radijjallahu
anhu, ali i on takoer nije ispravan a ispravnim putem je preneseno od Ebu Hurejre, radijjallahu
anhu, da je vidio Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, odnosno da prenosi u hadisu:
... zatim je ustao i otiao do drvena stuba u mesdidu te se na njega naslonio i isprepletavi
prste ruku...
A takoer dobro nam je poznat hadis u kome je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
rekao:
Vjernik je za vjernika kao graevina...
Nakon ega je pokazao praktino to prepletavi prste ruku.
Takoer se biljei hadis u Buharinoj zbirci hadisa od Ibn Omera, radijjallahu anhu, da je rekao:

Prepleo je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, svoje prste.
I na osnovu ovoga sam imam Buhari smatrao to dozvoljenim a sam je pisajui svoj sahih stavio
poglavlje Poglavlje o prepletanju prstiju u mesdidu i drugdje i na osnovu ove dozvole
razumije se da ukoliko je to dozvoljeno da se ini u mesdidu onda je i drugdje pree da bude
dozvoljeno!
Takoer, osoba koja ide ka mesdidu ii e tako da ne tri dakle obinim hodom po rijeima
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao to se biljei u zbirkama vjerodostojni
hadisa:

Kada ujete Ikamet (poziv), iditi na namaza sa smirenou.31
I ovo je openita naredba koja obuhvata sve namaze pa makar ta osoba i bila Imama (predvodnik
u namazu). Sam Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,je rekao onima koji su urili na
namaz kada je jedne prilike klanjao ljudima, pa je uo neke kako ure u pozadini pa u sahihu od
imama Buharija se biljei hadis od Ebi Katade, radijjalahu anhu, da je rekao:
Dok smo jedne prilike klanjali sa Allahovim Poslanikom uli smo galamu (buka, lupa) ljudi
pa kada je klanjao rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
31

55

.
- -

.

.







Upitao ih je Allahov Poslanik: ta je vama? Pa su rekli: Pourili smo na namaz! Pa je rekao:
Ne inite to, kada doete (stupite) u namaz budite smireni (polahko to uinite) pa ono to
stignete klanjajte a ono to vas je prolo dopunite.32
Pojedini uenjaci smatraju da nema smetnje da ovjek malo pouri ukoliko se boji da e ga proi
rekat, ili pak da e imam da preda selam, na osnovu predaja odnosno postupka pojedini ashaba,
radijjalahu anhum, kao to se biljei od Abudllah Ibn Omera, a to zabiljeio imam Malik u
Muveta od Nafia a on od Ibn Omera da je jedne prilike uo Ikamet a bio je pored Bekije
(mezarja) pa je pourio (ubrzao hod) na namaz.
Takoer, biljei imam Ibn Ebi ejbe u svome Musanefu od Imare Ibn Amira a on od Ibn Mesuda
radijjallahu anhu da je rekao:
Najprei hod (urba) je prema namazu.
Rekao je imam Ahmed, rahimehullahu:
Nema smetnje da ovjek kada uje Ikamet da pouri na namaz kako bi stigao na prvi Tekbir
sve dok to ne pree u urbu (tranje) neprimjerno.
Prenosi se od nekoliko ashaba da su oni smatrali pokuenim da se uri na namaz pa i kada bi se
bojao da e ga proi rekat, ovo se prenosi od Enesa, Sabit Ibn Zejda i Ebi Zerra, radijjalahu
anhum.
Biljee Ibn Ebi ejbe, AbduRezak, Ibn Munzir od Ebi Nezra a on od Ebi Zerra radijjallahu anhu
da je rekao:
Kada bude prouen Ikamet neka niko od vas ne ide drugaije ka namazu osim kako je to iao
prije samoga Ikameta.
Biljei Ibn Ebi ejbe od Sabita a on od Enesa, radijjallahu anhu, da je rekao:
Izaao sam sa Zejd Ibn Sabitom u mesdid pa sam ubrzao hod ka mesdidu no, on me je
uhvatio (spreio).
I sve to je ovjek udaljeni od mesdida pa on ima veu nagradu (kada ide ka mesdidu) zbog
mnotva koraka kao to prenosi imam Muslim, rahimehullahu, u hadisu Dabira, radijjallahu
anhu, da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem Beni Selem kada je htjeo
da priblii svoju kuu ka mesdidu:
32

Biljei imam Muslim 2/100

55

O Beni Seleme vaa kua vama doprinosi nagradu, vaa kua vama doprinosi nagradu
(ostavlja trag).
Pa ukoliko ovjek moe da smanji svoje korake ka mesdidu a da ga time ne proe nita od
namaza ta on ima veu nagradu inaAllah, a Allahova milost i dobrota su neizmjerne.

55


DOVA I ZIKR PRILIKOM IZLASKA IZ KUE KA MESDIDU
Nije poznato a niti preneseno ispravnim putem niti jedna od dova (namjenski za to) od Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je on uio odnosno izgovarao kada bi izaao iz kue ka
mesdidu ili ka drugom mjestu. A ono to se biljei u vezi spomenute teme kod Ebu Davuda i
drugi u hadisu od Ummu Seleme, radijjallahu anha: Da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve
sellem rekao:


: :
.
Allahov Poslanik je imao obiaj da kada bi izaao iz kue ui ovu dovu:
Allahu moj, molim Ti se da ne zalutam ili ne budem zaveden, da ne posrnem ili ne budem
naveden na grijeh, da ne inim nasilje ili da meni ne bude uinjeno - da ne budem glup ili da
se na meni nerazumnost ne ispolji.33
Ovaj hadis nije vjerodostojan i nije ispravan jer u njegovom senedu (lancu prenosioca) je ovjek
po imenu E-abi i on prenosi od Ummu Seleme, no meutim on nije uo ovaj hadis od nje pa
nakon ovoga biva sened prekinut, a od artova ispravnosti hadisa jeste da sened bude spojen!
Na ovo je upozorio i ukazao Ali El-Medini (i ako je imama Hakim u svome Mustedreku rekao da
je ovaj hadis sahih i po artovima dvojice [ejhova al ga oni nisu zabiljeili, no vjerojatno je i on
sam bio zaboravio ili nije obraao panju na ovjeka pod imenom E-abi). Ovu prethodnu
tvrdnju negirao je i sam imam Hakim u knjizi Ulumu Hadis i ova je knjiga napisana od imama
dok je bio u punoj svojoj vrstini (pamenju) i on je rekao: E-abi nije uo ovaj hadis od
Ajie.
to se tie hadisa koji se prenosi od Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, koga biljei Tirmizi,
Nesai i drugi u hadisu od Hadada a on od Ibn Derida, od Ishaka Ibn Abdullaha Ibn Ebi Talhe
od Enesa Ibn Malika: Da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi izaao iz
kue uio:

- -

U ime Allaha, oslanjam se na Allaha, nema stanja, kretanja niti snage bez Allahove pomoi
Te mu bi reeno: Upuen si, Dovoljno ti je, Zatitio si se, pa se udalji od njega ejtan, pa kae

33

Sunen Kubra 5/251

55

njemu ejtan drugi: ta hoete od onoga koji je upuen, opskrbljen i zatien, nema vam kod
takvog posla.34
Ovaj hadis je garib (stran) i odbaen! Izdvojio se po ovom hadisu Ibn Derid od Ishaka od
Enesa, i nije ga uo Ibn Derid od Ishaka kao to je to potvrdio imam Buhari.
Takoer i Darekutni je rekao isto po pitanju ocjene ovoga hadisa, kao to se biljei u knjizi ElIlel rekao je: Ispravno je da Ibn Derid nije uo ovaj hadis od Ishaka.
Biljei hadis imam Hakim od Ata Ibn Jesara od Suhejla Ibn Ebi Saliha a on od oca od Ebu
Hurejre, radijjallahu anhu, da je rekao: Allahov Poslanik bi izgovarao rijei kada bi izaao iz
kue:


:
:
.
U ime Allaha, nema stanja, kretanja niti snage bez Allahove pomoi, na Allaha se oslanjam.
35

Ispravno je da su ovo rijei Kaba El-Ahbara kao to to biljei Ibn Ebi ejbe u Musanefu sa
ispravnim lancem od njega.

NIJET ZA NAMAZ
Obaveza na svakom muslimanu je da prilikom bilo kojeg dijela kojeg eli uiniti, prisutnim
uini i donese NIJET, pa ak i u djelima koja su u osnovi adet (nisu od ibadeta) kako bi poveao
svoju nagradu iz istoga razloga rekla je islamska ulema:
Nijet je trgovina UENJAKA
To je ono ime su oni malim djelima sticali veliku nagradu a to najvjerojatnije zbog veliine
nijeta gledali su na NIJET kao na PROFIT.
Pa tako uenjak tokom nekoga djela udrui vie nijetova pa mu Allah Uzvieni time upie mnoge
nagrade i ako je on uinio samo jedno djelo. Pa tako kada ovjek krene ka mesdidu on nijeti
NAMAZ, NAZIVANJE SELAMA, UKLANJANJE PREPREKE S PUTA, IDE SKRUENO I
SMIRENO, UDIJELI SADAKU i slino te biva nagraen mnotvom svojih nijeta i biva u veoj
nagradi od onoga koji samo nijeti i ide na namaz i ako vanjtinom njihova djela su ista no
nagrada je razliita i velika.

34

Sunen Ebu Davud 4/486

35

Mustedrek 1/700

55

VRIJEM U KOME JE OBAVEZNO DA SE PRISUSTVUJE NAMAZU

Obaveza ovjeku je da prisustvuje (ide ka) namazu kada uje IKAMET (EZAN) a ukoliko bi
otiao prije, pa to je lijepo i pohvalno djelo a nije obavezno, pa ukoliko bi poranio to je bolje po
konsenzusu islamski uenjaka.
Ukoliko bi ovjek bio lijen (ne trudivi se da porani ka mesdidu) pa iao u mesdid da klanja
biva grean onoliko koliko je zakasnio, zato je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem
rekao:

.

Kada ujete Ikamet (Ezan) krenite u mesdid i nemojte uriti, budite smireni. Pa ono to
stignete klanjajte a to vas proe dopunite (upotpunite). 36
Ukoliko bi insan stanovao daleko od mesdida i ako bi ekao na Ikamet on bi zakasnio u demat
njemu je obaveza da porani i krene prije u mesdid kako bi stigao demat (prvi tekbir).
,
RAZLIKA U VRIJEDNOSTI MESDIDA, VRIJEDNOST DREVNOG MESDIDA
Nema razlike izmeu mesdida jednog od drugoga, osim tri mesdida na osnovu dokaza
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a pree je ovjeku da klanja u mesdidu koji mu
je najblii da bi se sprovela korist mesdida, da u njemu klanjaju oni koji su najblii i na ovom
stavu je selef (ispravni prethodnici) kao to se to biljei kod Ibn Ebi ejbe od Mensura od
Hasana da je rekao:
Volio je da bude u mnotvu svoga naroda (komija), odnosno da poveaje skup svoga
naroda.
Dola je predaj od neki ispravni prethodnika da su oni voljeli da klanjaju u mesdidu starijem
(prije sagraenom) od novoga i ovo je ispravnim putem preneseno od Enesa Ibn Malika, kao to
to biljei Ebu Nuajm El-Fadl Ibn Dekin u knjizi Es-Salah u hadisu od Ibn Sirina:
Iao sam sa Enes Ibn Malikom iza jednoga ugla pa smo naili pored mesdida i on upita: Je
li ovo novi mesdid? Pa ukoliko bi rekao da, on bi ga proao, no ukoliko bi rekao Atik (drevni,
davnanji) klanjao bi u njemu!
Biljei Ibn Ebi ejbe od Mamera od Avfa da je rekao:
36

Biljei imam Ahmed 16/519

55

Priao mi je jedan ovjek od stanovnika pustinje. Ree: Jednoga dana doao nam je ovjek iz
velika grada, pa tako jednoga dana dok smo bili pored vrela vode zadesi se i on, no u to vrijeme
nastupi namaz, a mi smo imali dva mesdida u tom kraju, pa nas taj ovjek upita koji od ova dva
je prvi sagraen? Pa mu bi reeno ovaj, pa se uputi ka njemu.
Neki su unapreenje odnosno pravdanje drevnog (starijeg) mesdida nad novim dokazivali
rijeima Allaha Uzvienog:
Mesdid iji su temelji, ve od prvog dana, postavljeni na strahu od Allaha zaista vie
zasluuje da u njoj obavlja molitvu.
Pa na osnovu rijei ve od prvoga dana razumije se propisanost klanjanja u mesdidu koji je
napravljen prvi.
A vjerojatno poenta i cilj Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, jeste spreavanje izgradnje
mnotva mesdida bez potrebe, a to bi moglo da dovede do rascjepa meu muslimanima. Pa
tako svako onaj ko ne bi volio odreenog ovjeka ak ta prezire ga imao bi priliku da ide u
mesdid i klanja u koji ne odlazi ovaj ovjek, a poznato je da okupljanje muslimana na jednom
mjestu znai njihovu slogu, potpomaganje i snagu a i ono najbitnije odbacivanje pojave mrnje i
netrpeljivosti meu njima.
Na drugu stranu, neka ulema nisu pravili razliku izmeu mesdida novog ili pak onoga starog
(ranije napravljenog), rekao je Amidi:
Nema razlike izmeu starog i novog mesdida.

DOVA PRI ULASKU U MESDID
Od sunneta je da ovjek kada odlui da ue u mesdid kae i proui dovu koja je dola u erijatu
od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Biljei imam Muslim, rahimehullahu, u hadisu od Sulejman Ibn Bilala od Rebie Ibn
AbduRahmana od AbudlMelika Ibn Seida od Ebu Seida ili Ebu Humejda da je Allahov
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:

-
.

Kada neko od vas htjedne da ue u mesdid neka kae: Gospodaru moj otvori mi vrata Svoje
milosti, a kada izae neka kae: Gospodaru ja traim od Tvoje dobrote (podari mi iz Tvoje
dobrote).37
37

Sahih Muslim 2/155

55

to se tie donoenja Salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pri ulasku u mesdid
prije spomenute ove dove, dolo je kod Ebu Davuda sa slabim predajama u hadisu od Daraverdia
od Rebie, a u ovom prenoenju se izdvojio Daraverdi, i nije sauvana ta predaja (nije pouzdana).
Biljei imam Ahmed i Tirmizi kao i drugi hadis od Abdullaha Ibn Hasana od njegove majke
Fatime kerke Husejnove Es-Sugra od Fatime El-Kubra (kerke Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem) da je rekla: Allahov Poslanik je imao obiaj da kada ue u mesdid
donese Salavat i Selam na Muhammeda, te bi rekao:

:

: .
Gospodaru moj oprosti mi grijehe i otvori mi vrata Svoje milostia kada bi izaao donio bi
Salavat i Selam na Muhammeda te bi rekao: Gospodaru moj oprosti mi grijehe i otvori mi
vrata Svoje dobrote. 38
Takoer u ovom hadisu ima prekid kako navodi autor ovog dijela dok je ejh Albani ocijenio
ovaj hadis ispravnim (sahih).
Rekao je imam Tirmizi, hadis od Fatime je hadis hasen (dobar) a njegov sened nije spojen (ima
prekid) a Fatima kerka Husejnova nije doivila Fatimu kerku Poslanika, sallallahu alejhi ve
sellem, a Fatima je ivjela nakon Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nekoliko mjeseci, dakle
nije pouzdano i ispravno da se kae i donosi salavat i selam na Poslanika pri ulasku u mesdid na
osnovu svega gore spomenutog (nema jasna i ispravna dokaza).

ULAZAK DESNOM NOGOM U MESDID

Pree je da pri ulasku u mesdid prvo prui svoju desnu nogu, a ono to je najblie ovom a
biljei se u hadisima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a on je ustvari i jedini dokaz
u ovom poglavlju to direktno govori o ovoj temi jeste hadis koji biljei imam Hakim u
Mustedreku, a od njega dalje prenosi Bejheki u svome sunenu u hadisu od Ebu Velida od
eddada Ibn Seida, od Muavije Ibn Kureh od Enesa Ibn Malika da je rekao:

Od sunneta je kada eli da ue u mesdid da pone (prui) desnom nogom, a kada izlazi
da pone (prui) lijevu nogu.39
38

Sunen Tirmizi 2/127

55

U ovom hadisu se izdvojio po predaji eddad Ibn Seid, i ako je pouzdan nije opravdano njegovo
izdvajanje. Zato je rekao Bejheki nakon to je spomenuo ovaj hadis u svome sunenu:
U ovom se hadisu izdvojio eddad Ibn Seid, a sam hadis nije jak.
Na osnovu svega spomenutog ovaj hadis je MUNKER 40, meutim i ako ovaj hadis nije govor
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ali rad po ovom hadis je prihvaen.
Rekao je imam Buhari u svome sahihu: Poglavlje o pruanju prednosti desnoj strani pri ulasku
u mesdid i drugdje.
Ibn Omer je imao obiaj da desnom nogom ulazi u mesdid a kada bi odluio da izae onda bi to
inio lijevom nogom. I ova predaja od Ibn Omera je dobra i nisam joj naao mahanu. Samo
prihvaanje ove predaje od strane imama Buharija ukazuje na pohvalnost toga postupka i
zabiljeio je hadis od Ajie, radijjallahu anhu:
I lijepim je gledao (smatrao) davanje prednosti desnoj strani u svemu.
Takoer, na osnovu ove predaje odnosno ove prakse izgraeno je pravilo da ukoliko se radi o
stvarima u kojima ima uee dvije noge i dvije ruke, a od lijepi (pohvalni) stvari je daje se
prednost desnoj strani dok bi bilo pak neto suprotno navedemo onda prednost ima lijeva strana.
Ponekada se kae ovo je u stvarima prirode ovjeka (vjernika) tj. od adeta a nije od ibadeta.
Kada se govori o ibadetima onda mora da bude jasan dokaz o propisanosti toga ibadeta, i ono to
se biljei i prenosi od Ibn Omera, radijjallahu anhu, je specifini sluaj a vjerojatno je naao
dokaz na kome je to zasnovao.
Dokazivanje hadisom koji prenosi Ajie, radijjallahu anha, nije prikladno a Allah najbolje zna,
jer iz ovoga proizlazi da bi bilo propisano da se daje prednost desnoj strani u mnogo stvari pa i u
ibadetima za koje u osnovi nema dokaz za takvo neto, al na osnovu predaje od Ibn Omera,
radijjallahu anhu, moe da se napravi izuzetak po pitanju ulaska i izlaska iz mesdida. Kada je
rije o adetima (obinim stvarima) kao to su uzimanje i davanje pa nema smetnje da to ljudi
obavljaju i vre desnom rukom pa ak ta vie to je sunnet i ako za to nema dokaza pa je zato i
Ajia, radijjallahu anha rekla:
To je bila praksa Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u
svim stvarima.
Kada se govori o sluaju ovjeka koji doe pred mesdid u obui lijepo je i treba da postupi na
sljedei nain: Da izuje prvo svoju lijevu nogu te potom stane na obuu a potom izuje desnu
nogu i onda stane na svoju obuu takoer a tek onda da prui i ue u mesdid svojom desnom
nogom kako bi prilikom izuvanja prvo izuo lijevu a onda desnu a pri ulasku prvo uao desnom
nogom.

39

Sunen Bejheki 2/442

40

Munker: Hadis koji prenosi slab prenosilac i tim hadisom se suprotstavlja pouzdanom prenosiocu i njegova
suprotnost je hadis maruf (poznat)

55

TAHIJETUL MESDID I NJEGOVI PROPISI

Ukoliko ovjek uavi u mesdid zatekne muezina da je ve prouio ikamet on e da se pridrui
njima, a ako bude drugaije on e da klanja Tahijetul mesdid, a ono je sunnet na kome je
konsenzus islamski uenjaka, samo je Ibn Hazm rekao da je to vadib (farz). Stav etiri imam po
pitanju Tahijetul mesdida to je lijepo, pohvalno da se uini. Ukoliko bi ovjek ulazio u
mesdid vie puta u kratkom vremenu onda mu je dovoljno samo jednom da klanja spomenuti
namaz. Neki od uenjaka (fakiha) mezheba Hanefiskog rekli su da je ovjeku dovoljno da samo
jednom u toku dana klanja Tahijetul mesdid, te da kae kada eli ponovo da ue:
SUBHANALLAHI, VELHAMDULILLAH, WALLAHU EKBER, a ovo nije pouzdano i
zahtjeva dokaz koji bi ga stavio na stepen propisanosti.
Ovaj propis odnosno ovo djelo ne prekida ukoliko bi ovjek uavi u mesdid sjeo, jer je Allahov
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio ovjeku po imenu Sulejk El-Gatafani da klanja dva
rekata nakon to je sijedio u mesdidu, a na ovom je stavu i Ibn Hiban koji je rekao da sjedenje
ne ponitava propis obavljanja (klanjanja) Tahijetul mesdida. Takoer postoji predaja od neki
uenjaka da vrijeme tahijetul mesdida biva prije nego se sjedne i to je bolje a da je dozvoljeno
da se klanja nakon sjedenja na ovom je stavu bio imam Et-Taberi.
Nema smetnje da ovjek sjedi prije nego klanja ovaj namaz ukoliko ima potrebu kao to su da
pojede neto ili pak da pije vodu ili da popria na kratko ili pak da se odmori a zatim da klanja.
Ovo se razumije iz rijei Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve slelem:
I neka ne sjeda prije nego klanja dva rekata...
Cilj ovi rijei jeste da se ljudi postaknu na klanjanje ovaga namza odnosno da ne uzimaju
mesdide za mjesto sjedenja prije nego se klanja, sagraeni su da bi se klanjalo u njima. A sve
ono to se kod ljudi podrazumijeva pod POTREBAMA i ono slijedi ovaj gore spomenuti propis
kao to je: sjedenje, razgovor, jelo i pie... pa nema smetnje za ove stvari u sluaju potrebe a
osnova u ovome je OBOAVANJE ALLAHA kao to se prenosi da je Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, govorei o cilju mesdida rekao: Namaz, itikaf, zikr, uenje Kur'ana,
iekivanje namaza i sve drugo za ta ima jasan dokaz koji upuuje na to.
Kada je u pitanju ime TAHIJETUL MESDID ono je dolo i nazvano ovim nazivom u potonjim
generacijama a vjerojatno je uzeto iz rijei:
TAHIJETU EL-BEJTI ET-TAVAF
"Pozdrav Kabi je injenjeTavafa!"
Znai pozdrav nije namaz dok neki ljudi to pripisuju Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve
sellem, a to nema osnovu.
Ovaj namaz nije zaseban namaz kao to je to Vitr, ili dva rekata prije sabaskog farza ili pak Duha
namaza, nego se on ubraja u namaze koji su iz domena dobrovoljni. Ovaj namaz mogu da
zamjene farz namazi ili Duha namaz za onoga koji ue u mesdid da klanja Duha namaz ili
pritvreni sunneti na osnovu slonosti ispravni prethodnika, dok pak ovo nije stav kod potonji
generacija jer su uenjaci Fikha smatrali ovaj namaz zasebnim namazom i da on ima svoje
posebne propise to je pogreka koja je odvela do stava smatranja zasebnosti ovoga namaza.
Ispravno je da ovaj namaz nije cilj samo po sebi nego je on propisan kako bi se u objektu

55

mesdida klanjao namaz (stalno). Islamski Fakih emsudin El-Humevi E-afi je smatrao
runim i neprikladnim ovo ime i njega je poricao rekavi:
"Ne govorite TAHIJETUL MESDID (Pozdrav mesdidu) nego recite TAHIJETUL RABBUL-MESDID (Pozdrav Gospodaru Mesdida).
Istina, ovo nije jako miljenje koje ima uporite a sam naziv tahijetul mesdid kruio je na jeziku
prvih i potonji uenjaka i generacija ne mislei na prvu generaciju ashaba i tabina.
Na osnovu reenoga, ukoliko bi ovjek uao u mesdid da klanja Vitr namaz to bi mu zamijenilo
i bilo zamjena za tahijetul mesdid. Takoer onaj ko bude klanjao etiri rekata farza kao da
klanja recimo Podne ili Ikindiju to mu mijenja i vai kao tahijetul mesdid a takoer i ukoliko bi
klanjao samo jedan rekat Vitra, jer kao to smo rekli poenta tahijetul mesdida nije sam namaz za
sebe. Isti primjer ovoga jeste i tavaf oko Kabe, on je u stvari ono to je tahijetul mesdid za
mesdid, pa ukoliko bi ovjek radio tavaf od Umre to bi mu zamijenilo tavaf kao pozdrav Kabi
na emu je slona ulema.
to se tie propisa odnosno da je tahijetul mesdid dva rekata to se uzima iz openite forme i ono
to je u praksi najee u upotrebi, a ne znai da u to ne spada ukoliko bi bilo vie ili manje od
dva rekata. Najjai dokaz za ovo je hadis od Ibn Omera, radijjallahu anhu gdje je rekao:
Noni namaz je dva po dva.
Dok u drugoj predaji prenosi se:
Dnevni i noni.
Tahijetul mesdid je pokueno da se obavlja u dva stanja:
-

Kada zatekne imama da klanja propisani (obavezni) namaz, prenosi Ibn Redeb,
rahimehullahu, konsenzus islamski uenjaka da je to zabranjeno osim kod Sabah
namaza.
Kada ue u Harem Kabe, nee klanjati tahijetul mesdid nego e da tavafi oko Kabe jer
je to njen tahijet (pozdrav).

Kada se govori o vremenima u kojima je dola zabrana klanjanja openito namaza, za to vrijeme
odnosno da li se u tome vremenu moe da klanja tahijetul mesdid postoji veliko razilaenje
meu islamskim uenjacima.
Ukoliko je prouen ikamet a ovjek nije klanjao tahijetul mesdid lijepo je da ovjek sjedne i
onda ustane da klanja farz namaz na ovom stavu je imam Ahmed. Prenosi Ibn Mensur:
Vidio sam Ebu Abdullaha, Ahmeda kako je izaao pred sami Akam pa kada je doao do
Saffa muezin je prouio Ikamet, a on je sjeo.
I nije mi poznat niti jedan stav da je ovo praksa koja ima uporite u erijatskim dokazima, istina
prenosi Hilal od Abdurahmana Ibn Ebi Lejle da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
doao a Bilal, radijjallahu anhu, je ve uio Ikamet, a on je sjeo. No ova predaja je Mursel.41
41

Hadis koji prenosi Tabin od Allahova Poslanika (nema izmeu ashaba)

55

Biljei Ebu Hafs El-Akberi u kontekstu hadis:

Uao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem u mesdid a Bilal je uio Ezan te je On
alejhi selam sjeo.
Pojasnio je ovo ejhul islam Ibn Tejmijje, rahimehullahu, u svome dijelu erhu-l-Umde da
ustajanje prije nego se pone da ui ikamet neispravno, odnosno nije propisano, a Tahijetul
mesdid spada kao propis ukoliko je prouen ikamet pa kada bude prouen ikamet onda nema
namaza osim za ta je uen ikamet (nema drugoga namaza).
Samo ustajanje uslijed prouena Ikameta je ustvari povoenje za imamom i mujezinom. Kada se
govori o predajama da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sjedao nakon prouena
ezana to je radio iz razloga to je Bilal, radijjallahu anhu, uio ezan na krovu mesdida pa njegov
odlazak i povratak uzimao bi vremena pa iz toga razloga bi Ashabi i Poslanik, sallallahu alejhi ve
sellem sjedali.

VRIJEME USTAJANJA NA NAMAZA JE USLJED UENJA IKAMETA (KADA SE UJE
IKAMET)
Propisano je da ovjek ustaje na namaz kada muezin proui ikamet odnosno za vrijeme koje je
dovoljno da ovjek stane u saff i da poravna isti, kako bi stigao prvi tekbir. Ne postoji niti jedan
dokaz koji tano govori odnosno upuuje koje je to vrijeme kada se treba da ustane na namaz,
rekao je imam Malik, rahimehullahu u Muveta:
Ja ne smatram da ljudi trebaju da ustaju na namaz u vrijeme koje je ogranieno (neposredno
vrijeme prije namaza) jer to nije dovoljno za sve. Meu njima ima koji su debeli (teki) i oni
koji su pokretni i lahki.
Razila se ulema oko vremena u kome bi klanja ustao na namaz, odnosno kod koje rijei
Ikameta da to uradi, na nekoliko miljenja:
Stava da se treba ustati na namaza kada se uju prve rijei ikameta ALLAHU EKBER je
nekoliko uenjaka od selefa oni su: E-afi Davud, Ibn Musejjeb, Salim Mevla Abdullah Ibn
Omer, Ibn ihab Ez-Zuhri, Irak Ibn Malik, Ebu Kilabe i Omer Ibn AbdulAziz.
Prenosi Ibn ihab da su oni prije njega odnosno ljudi ustajali na namaz kada bi muezin rekao:
ALLAHU EKBER.
Prenosi Seid Ibn Abdu-l-Berr od Kusluma Ibn Zijada El-Meharibija a on od Zuhrija od Ibn
Musejjeba da je rekao:
Kada kae muezin ALLAHU EKBER obavezno je ustajanje (vadib).
Biljei El-Esrem i Abdu-l-Berr od Ismail Ibn Ajjaa od Amra Ibn Muhadira da je rekao: uo
sam Omer Ibn AbdulAziza da je rekao:
Kada uje poziv ikameta budi prvi koji e se odzvati.

55

Te je rekao: vidio sam Omer Ibn AbdulAziza, Salima Ibn Abdullaha, Ebu Kilabe, Irak Ibn Malik,
Muhammed Ibn Kaba, Zuhrija da su svi oni ustajali na namaz kada bi uli prve rijei ikameta.
Na stavu da se treba ustati kada se uju rijei muezina KAD KAMETI SALAH su nekoliko
uenjaka i imama od njih su: Ahmed Ibn Hanbel to je ustvari stav imama Malika, Hasana ElBasrija, Ibn Sirina i drugih.
No, ni za jedan od ovih spomenuti stavova nema predaje od Allahova Poslanik, sallallahu alejhi
ve sellem.
Biljei Ibn Ebi ejbe i Ibn Abdu-l-Berr od Ibn Mubareka od Ebu Jale da je rekao:
Vidio sam Enes Ibn Malika da kada bi uo rijei muezina KAD KAMETI SALAH da bi
skoio (stao u namaz).
Prenosi se predaja od Ibn Sirina a to biljei Ibn Ebi ejbe u svome Musanefu da je Hasan i Ibn
Sirin smatrali pokuenim ustajanje na namaz prije rijei KAD KAMETI SALAH.
Stav imam Ebu Hanife i stanovnika Kufe je bio da se treba ustati kada se uju rijei: HAJJA
ALA El-FELAH.
Na osnovu svega reenoga ne moe se preferirati niti jedno miljenje jer nema niti za jedan od
spomenuti stavova dokaz koji bi uputio dozvolu i praksu, kao to je rekao Imam Malik da on ne
zna vrijeme koje je ogranieno odnosno vrijeme u kojem bi trebao klanja da ustane na namaz,
osim da se to razlikuje od ovjeka do ovjeka, pa se ovaj propis vee ustvari za stizanje prvoga
tekbira sa imamom i ovo je ono to je ispravnije i pree da ovjek ustaje na namaz prije nego
imam donese tekbir a to bi mu osiguralo vrijeme da moe poravnati i popuniti saffove, a
naravno i za svaki sunnet koji je vezan za to vrijem kao to je upotreba Misvaka i slino. Ukoliko
bi se desilo da imam ne bude u mesdidu a ikamet bude prouen onda nije obaveza da klanjai
ustaju sve dok ne vide imama a na ovom je dumhur uenjaka. Biljee dvojica imama, Buhari i
Muslim od Abullah Ibn Ebi Katade od Ebu Katade da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem:

- -







.

Kada bude prouen ikamet ne ustajte dok me ne vidite.42
Imam nee donijeti poetni tekbir sve dok muezin ne zavri potpuno ikamet, a ukoliko bi donio
tekbir prije toga namaz bi mu bio ispravan, al je tim svojim postupkom prekrio Sunnet. Ovo se
prenosi od Ibrahim, a isto je rekao Sufjan Es-Sevri i Ebu Hanife to biljei Ibn Ebi ejbe u svome
Musanefu od Mugire da je rekao:
Ja sam uo glas Muezina nakon to je Ibrahim donio poetni tekbir, a bio je imam.
Ovo je bilo u njihovom vremenu kada je muezin iao na krov mesdida da ui Ezan, no, u
dananje vrijeme je stvar drugaija i ono to je bitno da se spomene jeste da ne treba muezin ili
42

Sahih Muslim 2/101

55

bilo ko drugi da zauzima mjesto u mesdidu (pravi rezervaciju) jer to nije od sunneta, nego ba
suprotno tome.

TA JE DOZVOLJENO DA SE INI PRIJE POETNOG TEKBIRA (EL-IHRAM)
Nije preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je uio neku dovu ili zikr
prije poetnog tekbira, nego to se vrijeme upotrebi za poravnavanje i popunjavanje saffova i
upotrebe Misvaka. A to se tie neega od rijei takoer se nita ne prenosi od Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je izgovarao osim naredbe ljudima da poravnaju
saffove. A sve ono to spominju neki od uenjaka Fikha to spada u NOVOTARIJE i to nije
praksa niti Allahova Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem, a niti generacija poslije njega Ashaba i
Tabina.

PORAVNAVANJE SAFFOVA
Poravnavanje saffova je sunnet po konsenzusu islamski uenjaka, dok su neki otili da smatraju
to VADIBOM, a meni nije poznat niti jedan uenjak od selefa, svejedno uzevi u obzir ono to
je preveo imam Buhari u svojoj knjizi sahih kada je rekao: Grijeh onoga ko ne poravna saffove
te se iz ovoga vidi da je on smatrao poravnanje saffove vadibom (obaveznim), dok je imam Ibn
Hazm rekao i smatrao da onaj ko ne poravna saff njegov namaz (njihov) nije ispravan.
Omer Ibn Hattab, radijjallahu anhu, je udarao stopalo (petu) onoga ko ne bi poravnao saff, tako
je jedne prilike udario stopalo Ebu Usmana En-Nehdija da bi poravnao saff.
Takoer, prenosi se od Suvejd Ibn Gafle da je on rekao:
Bilal je imao obiaj da poravnava saffove i da udara naa stopala u namazu kako bi se
poravnali.
I u ovome neki vide ustvari obaveznost (vudub) poravnanja saffova.
No, odgovor na ovo prethodno jeste da je u mnogo sluajeva Omer Ibn Hattab, radijjallahu anhu,
udarao ashabe kako bi sproveli jedan sunnet ili ostavili neto to nije propisano, tako da ovaj
postupak ne moe da se uzme kao dokaz da je to ustvari vadib, moe samo da se razumije
potvrda toga dijela ili postupka.

NJBOLJE VRIJEME ZA OBAVLJANJE NAMAZA
Vadib (farz) za muslimane jeste da obavljaju namaz u njegovo vrijeme:
A vjernicima je propisano da u odreeno vrijeme molitvu obavljaju.

55

Biljei Ibn Derir u svome tefsiru od El-Evzaia od Muse Ibn Sulejmana od Kasiam Ibn
Muhajmera da je rako komentariui rijei Allah Uzvienog:
A njih smijenie zli potomci, koji molitvu napustie i za poudama pooe; oni e sigurno zlo
proi.
Da, ovo se odnosi na one koji su ostavili namaz nisu klanjali u njegovo vrijeme, a da je rije o
potpunom ostavljanju onda bi oni time poinili kufr.
A kod Ebu Jale u Musnedu i kod Bejhekija u sunenu od Musaba Ibn Sada se prenosi da je rekao:
Rekao sam ocu: O oe zar nisi vidio (uo) rijei Allaha:
Molitvu svoju kako treba ne izvravaju!
Pa ko od nas ne zaboravlja, ko od nas ne pomisli neto u namazu (pria sam sa sobom)?
Pa ree: "Nije to, nego se to odnosi na putanje vremena namaza da proe njegovo vrijeme u
nemaru.
Sunnet je da se klanja namaz u njegovom prvom vremenu na osnovu slonosti islamski uenjaka
osim Jacije namaza kod se to imam odnosno demat tako dogovori, ili pak Podne namaz ukoliko
bi klanjanje u njegovo prvo vrijeme bilo teko zbog vruine s tim da se on obavi prije Ikindije
namaza kada zahladne.

ONO TO JE DOLO O VREDNOSTI NEKI SAFFOVA I DAVANJE PREDNOSTI
DESNOJ STRANI
Mjesto iza imama odnosno njegova desna i lijeva strana su najvrednija mjesta kao to se prenosi
od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

Sve ono to je izmeu moje kue i moga minbera je baa od Dennetski bai.43
A to je mjesto koje danas mnogi nazivaju REWDA a nije to njeno ime, dakle ovo je ime samo za
mesdid i dio u mesdidu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a nije za druge
mesdide.
to se tie ovoga imena RAWDA MIN RIYADI DENNE razila se islamska ulema oko
znaenja ovi rijei na dva miljenja, da li se podrazumijeva potpuno oboavanje u njoj ili pak se
43

Biljei imam Buhari 3/75

55

misli da je nagrada na ovom mjestu vea i nije kao drugdje? Ili je ona baa koja e prei u
Dennet ili neto drugo???
Spomenuo je Ibn Abdu-l-Berr u knjizi Temhid i Ibn Hazm u Mehala a takoer i Ibn Kajjim u
Devabu Kafi da je znaenje rijei Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem je poduavao ashabe na ovome prostoru pa je zato nazvana baom od
Dennetski bai i kao to je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
Kada naiete pored dennetske bae, uite (svratite).
Pa su upitali a ta je to RAWDATU DENNE? Pa je odgovorio: Halke zikra (uenja). Pa su rekli
skupovi zikra (uenja) je ono to se misli iz Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, rijei, dakle
uite u njih (halke) kako biste uili, spoznali i primakli se imamu da ujete tokom namaza a i
poslije.
Ovo je ono to se vidi i to proizlazi iz rijei Allahova Poslanika, takoer Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, je rekao u drugom hadisu:
Dennet je ispod sijenki maeva
Znai dihad je put koji vodi ka Dennetu kao i hadis:
Dennet je pod majinim nogama
Dakle dobroinstvo majci je put koji vodi ka Dennetu, i ovo je ono to se razumije iz svih ovi
hadisa a i iz arapskog jezika.
Nema razlike izmeu lijeve i desne strane saffa (iza imama), to se tie hadisa koji govori:
Doista Allaha i Meleki donose slavate na desnu stranu saffova (one koji su na desnoj
strani)."
Ovo je hadis koji nije povjerljiv (sauvan) nego je ak ovo hadis munker. Ovakvim ga je ocijenio
Bejheki rekavi da je ispravno ono to se prenosi od Poslanika na ovu temu:
Doista Allaha i meleki donose salavate na one koji spajaju Saffove.
Dakle ispravno je to se tie ovoga hadis:

:
. :
Doista Allaha i meleki donose malavate na one koji spajaju saffove.44
A najjai dokaz koji upuuje na prednost desne strane jeste hadis koji biljei imam Muslim od
Bera Ibn Aziba, radijjallahu anhu, da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
44

Ibn Huzejme 3/23

55

- -

.










Voljeli smo (eljeli smo) da dok bi klanjali za Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve
sellem, da budemo na desnoj strani i da bi Poslanik sallallahu alejhi ve sellem okrenuo se
licem ka toj strani.45
Ponekada se kae da je ova poast od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, za ashabe
koji su bili na desnoj strani trudei se da budu meu prvima i nije im osporio taj postupak, a
posebno se to vidi iz rijei Bera Ibn Aziba da je rekao voljeli smo da budemo to upuuje na
poeljnost toga a nita vie od toga.
Prenosi se od Abdullaha ibn Amra pruanje prednosti desnoj strani Saffa i mjesta iza imama kao
to to biljei Ibn Ebi ejbe u svome Musanefu da je rekao:
Najbolje mjesto je iza imama a potom desna strana mesdida.
Ova prednost odnosno mjesto iza imama je najbolje pa makar se ono i nalazilo na lijevoj strani
mesdida a potom desna strana saffa (mesdida). Nema smetnje, zapreke da desna strana saffa
bude vea (dua) od lijeve strane ili pak lijeva strana od desne, a ono to biljei imam Ebu
Davud u hadisu Ebu Hurejre. radijjallahu anhu: Staji te iza imama (pravite novi Saff) i ako je
u ovome hadisu imaju dvojica prenosioca koji nisu poznati ovaj hadis upuuje da drugi Saff se
ne poinje dok se prvi ne popuni i tako dalje.
Razila se ulema oko vrijednosti desen strane prvog i drugog saffa, koja je vrednija, a ispravno je
da je prvi saff vrijedni od drugoga na osnovu dokaza koji je doao od Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem. A to se tie desen strane saffa kao to smo rekli nije dolo nita jasno
od Allahova, Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, a dolo je kod neki davanje prednosti desnoj
strani saffa.
Stav imama Ahmeda, rahimehullahu, jeste da nita nije dolo oko prednosti desne strane saffa
nego da je najbolje mjesto direktno iza imama.
Najbolje je da ovjek doe rano u mesdid i da klanja u prvom saffu a i da bude na desnoj strani
spojivi obje ove stvari.

VANOST NIJJETA I PROPIS IZGOVARANJA NIJJETA NA GLAS (RJEIMA)

OBAVEZA JE DA SE NIJJET INI SRCEM, a ovo na osnovu rijei Allahova Poslanika,

sallallahu alejhi ve sellem:

45

Sahih Muslim 2/153

55

"







" :



Od Omera ibn el-Hattaba radijjallahu anhu se prenosi da je rekao: ''uo sam Allahovog
Poslanika sallallahu alejhi ve sellem kada je kazao: ''Zaista se djela cijene prema
namjerama
Kao to je dolo u hadisu od Omera, radijjallahu anhu, da ovjek nita nema osim onoga to
nijeti kao to je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:
A ovjeku pripada samo ono to je nijetom naumio.
Mjesto (centar) nijeta je SRCE, a ova rije NIJET je u arapskom jeziku i nazvana ba zato to se
ona nalazi u centru, centru srca a sva poenta iz nijeta jeste da ona bude unutar ovjeka ukoliko bi
to bilo javno ne bi se ni zvalo nijetom i ne bi bilo svrhe da se time oslovljava.
Nije propisano da se to ini jezikom glasno, nego je to NOVOTARIJA. Nije mi poznato da je
neko rekao od ashaba a niti tabina a niti onih poslije njih da je obavezno da se nijet izgovara
rijeima glasno. Ne prenosi se nita jasno niti od etvorice imama osim to ima predaja od
imama afije, rahimehullahu, u knjizi El-Umm:
Namaz nije kao Post, niti Zekat i vi ponite (stupite) s spominjanjem Allaha.
I kao iz ovoga se vidi da on smatra izgovor rijeima ispravnim kada je razdvojio izmeu namaza
i zekata i posta u njima nije propisano da se izgovara nijet rijeima. I neki kau da je on ovim
rijeima mislio NIJET. Ovaj stav imama afije, rahimehullahu, su zanijekali i porekli mnogi
meu njima uenjaci mezheba afiskog kao i Nevevi i ejhu-l-islam Ibn Tejjmije, rahimehullahu.
Drugi su rekli da je imam afija, rahimehullahu, svojim rijeima, gore spomenutim mislio i
ciljao poetni tekbir koji se zaista izgovara rijeima!!!
No, javlja se drugi problem ovdje, odnosno drugi rivajet (predaja) od imama afije,
rahimehullahu, koji prenosi Ibn Mukari u El-Mu'demu da je rekao imam afija,
rahimehullahu, kada bi odluio da klanja izgovorio bi:
U ime Allaha, obaveznim okretanjem ka Allahovoj kui, obavljajui Allahovu naredbu (farz)
Allahu Ekber (Allah je najvei).
I ova je predaja jasna i ispravna kao Sunce od afije, a njegova vanjtina upuuje na izgovor
nijeta rijeima i ovo je ono najjae to se prenosi od imama u vezi nijeta i izgovora istog
rijeima.
No, ono to je bitno jeste da mi slijedimo i uzimamo pouku od Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem, i to je ISPRAVNO, pa kada stav nekoga ashaba bude suprotan rijeima Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,mi uzmemo za rijei Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i
to je ono emu se predaje panja pa kako da bude pree da se uzme neto od nekoga ko doe
poslije njih (ashaba)?!
Stav imam afije, rahimehullahu i njegov postupak je idtihad od njega, i ovo je stav koji trai
dokaz za sebe a ne da bude dokaz drugome pa tako on inaAllah ima jednu nagradu za svoj
idtihad i ako je u osnovi ovo dokaz koji se suprotstavlja sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem.

55


OKRETANJE PREMA KIBLI
Okrenuti e se prema KIBLi imam (predvodnik demata) i onaj koji klanja za imamom a i sam
ovjek koji klanja kui ili drugdje i to obaveznim (vadibom) za farz namaze i nafile
(dobrovoljne namaze) , a iz ovoga se izdvaja onaj ko ne moe da se okrene ka kibli kao to je:
ovjek koji klanja u Avionu, ovjek koji je u Brodu ukoliko se Brod okrene od Kible i ovi su
osloboeni (imaju opravdanje erijatsko). On e da se okrene ka Kibli pa ukoliko bi se Avion ili
Brod okrenuo od Kible nema smetnje za njega.

NAMAZ U AUTU I DRUGIM PREVOZNIM SREDSTVIMA
Nema razilaska meu islamskim uenjacima da je dozvoljeno da se klanja dobrovoljan namaz u
autu ili drugom provoznom sredstvu na putu tako da e njegova sedda da bude dublja od
rukua i nije obavezan da se okrene ka kibli tokom dobrovoljnog namaza po svim uenjacima.
Rekao je Abdullah Ibn Amr, radijjallahu anhu, tumaei rijei Allaha dellea'nuhu:
Kuda god se okrenete, pa - tamo je Allahova strana.
Ovaj ajet je sputen u svezi namaza Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem na putu.
Razila se ulema da li je pohvalno da se jahalica ili provozno sredstvo prije nego se stupi u
namaz okrenu ka kibli: Dumhur odnosno veina islamski uenjaka kau da nije propisano da se
to ini a na tom stavu su Ebu Hanife, Malik i afija, Allah im se smilovao, dok je imam Ahmed i
Ebu Sevr, rahimehumullahu, bili stava da je to propisano dokazujui to hadisom koji biljei Ebu
Davud od Daverdija Ibn Ebi Sebre u predaji od Enes Ibn Malika, rahimehullahu:
"Da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem tokom svoga putovanja kada bi elio da
klanja dobrovoljan namaz on bi se sa svojom devom okrenuo ka kibli pa bi donio tekbir a zatim
bi klanjao gdje bi mu se okrenula deva (ne okreui se prema kibli nakon toga)."
Tokom prenoenja ovoga hadisa izdvojio se Daverdi i nije spomenuto u hadisu da je Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, okrenuo se ka kibli, ovo se ne prenosi niti u hadisu od Abdullah Ibn
Omera, radijjallahu anhu, niti od Dabira, a niti Adbullah Ibn Amira, ovaj hadis je zabiljeen od
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i nije spomenuto okretanje ka kibli. Ovo je takoer
spomenuo i Ibn Kajjim, rahimehullahu, u knjizi Zad te je rekao da nije propisano (obavezno)
da se okree prema kibli kada ovjek eli da klanja dobrovoljan namaz a on se nalazi na jahalici
ili pak u nekom provoznom sredstvu. Takoer se prenose hadisi od nekolicine ashaba sa
ispravnim senedom i niko od njih nije rekao da je obavezno da se okree ili da se je Allahov

55

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pri samom poetku namaza okretao ka kibli dok je bio na
putu.
I nema razlike izmeu dugog i kratkog putovanja na jahalici ili drugom provoznom sredstvu
kada je u pitanju namaz u takvom stanju, ne gledajui da li on krati namaz ili ne njemu je
dozvoljeno da klanja namaz na jahalici (nafilu) i na ovome je Dumhur (veina) uenjaka osim
imama Malika, rahimehullahu, on je smatrao i ovaj propis vezao sa putovanje na kome se krati
namaz. No, ovo nije niko od selefa (ispravnih prethodnika) prihvatio niti je uzeo za ovaj stav.
Kao to je Allah Uzvieni uinio tejemum olakicu putniku da ne mora sa sobom nositi vodu, a
na osnovu stava uleme openito onaj ko izae iz svoje zemlje (mjesta) milju ili manje od toga a
ima nijet da se vrati u svoju kuu, ne da putuje na drugi put a ne nae vodu njemu je dozvoljeno
da uzme tejemum na osnovu openitog ajeta koji daje olakicu ovjeku u ovakvoj situaciji. Pa
kako god je njemu dozvoljeno da uzme tejemum u ovoj situaciji takoer biva mu dozvoljeno da
uzme olakicu klanjanja namaza na jahalici ili prevoznom sredstvu jer su ove dvije stvari iz
domena olakica ovome ummetu.
S druge strane kada analiziramo vanjtinu olakice namaza na jahalici (prevoznom sredstvu) doi
emo do zakljuka da je to olakica kojom se eli olakati put dobrovoljnog namaza za Allahove
robove kao i samo poveanje broja namaza uveavajui nagradu istima Allahovom milou a
to ima za posljedicu upotpune dijela koja su manjkava kod ljudi. Ne treba da se suavaju vrata
olakica Allahovim robovima sve dok je to u granicama [erijata i dozvoljenog.
Rekao je imam Taberi, rahimehullahu:
Ne znam niti jednog uenjaka koji je potvrdio ispravnost Malikovi rahimehullahu rijei.
Ukoliko je ovjek kod kue (nije na putu) on u tome sluaju nee klanjati namaz na jahalici niti u
autu niti u drugom prevoznom sredstvu, nego e to da obavi kako se inae obavlja namaz kod
kue (s tim da moe dobrovoljan namaz da klanja sjedei).
Kada je u pitanju FARZ namaz bilo to na putu ili kod kue ovjek nee to obavljati na jahalici,
prenosi Ibn Ebi Betta konsenzus islamski uenjaka po ovome pitanju, tj. da je obavezno ([art)
da ovjek sie sa prevoznog sredstva i klanja na zemlji, i nije nikome dozvoljeno da klanja
propisani namaz na jahalici osim da pri tome nema opravdani erijatski razlog. Nema razlike
izmeu muka i enska (ovjeka ili ene) u obavljanju namaza na jahalici tokom putovanja. Ono
to se prenosi od Ata Ibn Ebi Rebaha da je on upitao Ajiu, radijjallahu anhu:
Da li ene imaju olakicu da klanjaju na ivotinjama (jahalicama)? Pa je odgovorila: Ne, one
nemaju olakicu ni u tekoi a niti u lahkoi.
Rekao je Muhamed Ibn uajb: Ovo se odnosi na propisane (farz) namaze.

55


KAKVOA NAMAZA U VODI ILI BLATU (MULJU)

Nema smetnje da onaj ko se nae u vodi, a nije u mogunosti da izae iz nje on moe da namaz
obavi na nain da ruku' i seddu obavi tako to e da se ne sputa potpuno kako se to inae
obavlja nego da sedda bude dublja od ruku'a ne vezano da li obavlja farz ili nafilu i ovo je
bez razilaenja meu islamski uenjaka. No, kada je u pitanju namaz u blatu ili mulju, neki od
uenjaka kau da tu nema olakice kao to je Ahmed, rahimehumullahu, i drugi i oni su rekli:
Obavezno je da se ovjek spusti potpuno na zemlji te da uini tako seddu, jer se to biljei u
hadisu od Ebu Seida da je rekao:

Naiao je oblak pa je kia jako poela da pada tako da je plafon (krov) poeo da curi
(prokinjaje) a bio je od Palmini listova. Vrijeme namaza je nastupilo i vido sam Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da ini seddu u vodi i blatu (mulju) tako da sam vidio
tragove blata na njegovu elu.46
No, ono to se razumije vanjtinom jeste da nema smetnje takoer i za ovo da se ini kao na
prethodni nain odnosno u vodi.
Biljei Amr Ibn Usman Ibn Jala Ibn Murre od oca od djeda da je Allahov, Poslanik sallallahu
alejhi ve sellem, zadesio na jahalici, a Nebo se otvorili iznad njih tako da se pojavilo blato (mulj)
ispod njih i u to vrijeme je nastupio namaz, pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio
muezinu da proui ezan a zatim je prouio ikamet te se je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve
sellem, primakao na svojoj jahalici predvodei ih kao imama te inei seddu dubljom od
ruku'a. Ovaj hadi biljei imam Tirmizi i Ahmed a Amr i otac njegov su nepoznati u ovom senedu.
to se tie blata (mulja) to se pouzdanim putem prenosi od Enesa Ibn Malika, rahimehumullahu,
da je on klanjao njima Farz namaz a bio je na jahalici a zemlja ispod njega je bila blato i mulj.47
Nije mi poznato da je neko od ashaba suprotstavio se stavu i postupku Enesa Ibn Malika,
rahimehumullahu, a biljei Darekutni Merfu'u u svome Sunenu da je rekao: Ovo se biljei od
46

Bilje imam Buhari 2/80

47

Biljei Abdu Rezak 2/574

55

Enesa, radijjallahu anhu, da je to njegovo djelo i postupak a nije Merfu'u (predaja kojoj lanac
dostie do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem). 48

ZAKRETANJE OD KIBLE
Osoba koja eli da klanja namaz okrunit e se prema ibli i to okretanje je obavezno (adib) i
klanjat e u njenom pravcu. Nema smetnje ukoliko se zakrene od ible desno ili lijevo ukoliko
je ne vidi, kao da bude daleko od nje (od Mekke) kao to je rekao Allahov Poslanik, sallallahu
alejhi ve sellem:

:



" :








."

Ono to je izmeu Istoka i Zapada je Kibla49

Ovo se odnosi na stanovnike Medine.
Razila se ulema da li je ovaj hadis Merfu'u ili Mevkuf 50, a tano je da je ovo hadis Mevkuf
odnosno da je govor Omera, radijjallahu anhu. Takoer rekao je imam Ahmed,
rahimehumullahu, da je ovo govor Omera, radijjallahu anhu. I u ovoj mes'eli se ne pretjeruje
odnosno ne trai se strogoa kao to se to prenosi od veine islamski uenjaka. Nije obavezno da
se vri precizno odreivanje ili korekcija pravca. Obaveza (vadib) je da se uzme pravac, gledite
kible ne sami centar, a onaj ko kae da je obaveza da se trai i cilja centar kible ta on je
pogrijeio.
Poznato je ukoliko bi Saff bio dugaak (predugaak) pa time se desi da se izvjesno njegovi
krajevi malo zakrenu (da se ne izvri korekcija okretanja ka kibli) u odnosu na kiblu zbog
razdaljine, to nema smetnje odnosno ne utjee na ispravnost namaza i niko od uleme nije rekao
da je to neispravno.
Saffovi klanjaa oko Kabe nisu uvijek u samom pravcu potpuno okrenuti cijelim tijelom ka
Kabi, nego se desi da krajevi ti Saffova budu malo okrenuti (malo bijee od centra Kabe) od
Kabe i ovo je bilo u prolim vremenima sve dok nije doao namjesnik Mekke Halid Ibn Abdullah
El-Kasri pa je on uinio Saffove da su potpuno okrenuti ka zenitu ili ka centru Kabe.
48

Merfuu'u: Je hadis koji se pripisuje Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem i sadri Njegove rijei i
postupke i odobravanja, svejedno da li njegov lanac prenosioca bio spojen ili ne.
49

Biljei Ibn Made 1011

50

Mevkuf: Ono to se pripisuje Ashabu svejedno da li lanac prenosilaca bude spojen ili ne.

55

Biljei Evzai u svome dijelu Ahbaru Mekke od Sufjana Ibn Ujejne, rahimehumullahu da je
rekao:
Prvi koje uspostavio Saffove oko Kabe je Halid Ibn Abdullah El-Kasri.
Da je ovo ispravno dokazao je i Ata, rahimehumullahu, Kuranskim ajetom na jako lijep nain.
Prenosi Evzai od Ibn Derida da je rekao: Rekao sam Atau: Kada bude malo ljudi u Mesdidu
Haram, da li je tebi drae da ljudi klanjaju iza Mekamu Ibrahim (mjesta gdje je Ibrahim stajao
kada je gradio Kabu) ili pak jedan Saff oko Kabe? Pa je rekao naprotiv bolje je da budu jedan
Saff oko Kabe, zatim je prouio rijei Uzvienog:
I vidjee meleke kako prijesto okruuju.
Onaj ko bude klanjao u pravcu kible, pa on je klanjao ka samom centru kible, i nije obavezan da
trai centar bilo to okom ili pak savremenim alatima za odreivanje pravca i ovo nije
propisano. Imam Ahmed, rahimehumullahu, je zamjerio svim onima koji su nekim alatima
dokazivali ili odreivali pravac kible i naredio je da se ljudima olaka odnosno da se ta stvar
uzme kao neto to ima irinu (veu slobodu). Na osnovu reenoga moemo lahko doi do
spoznaje da danas ima ljudi koji pretjeruju kada je u pitanju okretanje prema kibli, pa tako
nerijetko emo nai sluajeve da ljudi ponavljaju namaz zato to se ovjek malko zakrenuo od
kible ili pak da se rue Mihrabi pa i sami mesdidi zbog iste stvari. Iz istoga razloga reeno je
stanovnicima medine:

":

."

Sve ono to je izmeu Istoka i Zapada je kibla51

Pa svakome onome kome je kibla poput strane prema kojoj se okree stanovnitvo Medine ima
po ovome pitanju irinu odnosno ne mora da trai precizno centar kible jer je Allahov
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dao dozvolu da se postupi shodno hadisu i da tu ima irine.
A takoer i ostale zemlje imaju tu irinu kada je u pitanju kibla odnosno okretanje tokom
namaza.
Kae imam Ahmed, rahimehullahu, komentariui prethodni hadis:
Sve ono to je izmeu Istoka i Zapada je Kibla.
Ovo se odnosi na svaku zemlju, pa svaki onaj ko bude klanjao okrenuvi se prema onome to se
nalazi izmeu Istoka i Zapada njegov namaz je dozvoljen (ispravan) osim da je na njemu
obaveza da potrai sredinu. Takoer je rekao:

51

Biljei Ibn Made 1011

55

Ovo se odnosi na svaku zemlju osim Mekke odnosno onoga to je blizu Kabi, pa on ukoliko bi
se okrenuo bilo ime pa makar to i malo bilo on je ostavio (izgubio) pravac kible.

POETNI TEKBIR (IHRAM) I NJEGOVI PROPISI
Potom e klanja da donese tekbir izgovarajui: ALLAHU EKBER i podignut e ruke ovaj
tekbir je TEKBIR EL-IHRAM (poetni tekbir). Poetni tekbir je RUKN od ruknova namaza, i
namaz se ne smatra ispravnim odnosno ovjek ne ulazi u namaz osim ukoliko ne izgovori ovaj
poetni tekbir na nain da kae: ALLAHU EKBER. Ukoliko bi klanja izgovorio ovaj poetni
tekbir na neki drugi nain mimo spomenutog, kao da kae: ALLAHU EL-EKBER ili ALLAHU
EL-E'AZAM... njegov namaz nije ispravan po veini islamski uenjaka osim po Ebu
Hanifi,rahimehumullahu, on je smatrao da mu je namaz ispravan ukoliko kae na nain mimo
gore spomenutog.
Imam afija, rahimehullahu, je dao olakicu odnosno rekao je ukoliko bi ovjek izgovorio
poetni tekbir samo na ovaj nain: ALLAHU EL-EKBER, pojanjavajui da to ne utjee na
znaenje rijei odnosno samoga tekbira.
No, i ovo spomenuto je u suprotnosti sa ispravnim erijatskim tekstovima, sam Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, je izgovarao ALLAHU EKBER a takoer je rekao:
Klanjajte kao to vidite mene da klanjam.52
Izgovorivi ovaj tekbir klanjau biva zabranjeno sve to mu je bilo dozvoljeno prije samoga
tekbira (jelo, pie, govor...) i zato je dolo u Musnedu i Sunenu hadis od Abdullaha Ibn
Muhammeda Ibn Akil od Muhammeda Ibn Hanife od Alije Ibn Ebi Taliba, radijjallahu anhu, da
je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem rekao:
:

: :
.
Njegov poetak (ET-TAHRIM) je tekbir a zavretak (ET-TAHLIL) teslim.53
TAHRIMUHA (poetni tekbir) jer se njime zabranjuje ono to je prethodno bilo dozvoljeno.
Takoer se jo naziva i PRVI TEKBIR!!!
I obaveza je da se ovjek kloni svega drugoga nakon poetna tekbira osim ono za ta ima
erijatski dokaz, jer ovaj hadi je openit i ovaj tekbir openito zabranjuje sve druge stvari dok ne
doe adekvatan erijatski dokaz koju bi tu stvar dozvolio.
Ukoliko bi neko rekao nema dokaza da ja u namazu ne smijem jesti! Kaemo da je ovaj hadis
openit i obuhvata svaku stvar koja nije drugim erijatskim tekstom obuhvaena.
52

Buhari, Muslim, Ahmed

53

Mustedrek 1/223

55

Pa ono na ta upuuje dokaz od radnji namaza kao to je ruku', sudud, uenje Fatihe, uenje
neke sure ili ajeta iz Kurana ili drugi vidovi radnji od namaza koje se ine da li to to su vadib
(farz) ili su pohvalne lijepe shodno erijatskom tekstu koji je same te radnje propisao.

ODGOVOR NA SELAM I ODGOVOR MUEZINU TOKOM NAMAZA

Na osnovu onoga na ta upuuje ispravan erijatski dokaz kada se gleda openito a da se ne ulazi
u specifinost kao to je selam ili ponavljanje za muezinom tokom namaza pa taj propis za
klanjaa je ustvari derogirana to je ispravan stav.
Prenosi Ibn Battal, rahimehumullahu, konsenzus islamski uenjaka da klanja rijeima
(govorom) nee da odvrati na selam, a kod svih uenjaka je poznat stav da onaj ko bude
odgovorio rijeima Selam tako da se jasno i glasno uje on je time pokvario svoj namaz. Sve ono
to je dolo na ovu temu od ashaba i tabina, odnosno da su oni rijeima odvraali na selam je
NEISPRAVNO, spominje se hilaf (razilaenje) meu uenjacima da li se odgovara na selam
iaretom ruke ili drugim dijelom tijela. Najispravnije to se biljei po pitanju odgovora
IARETOM je hadis koji biljei imam Muslim od Lejsa od Ebu Zubejra od Dabira da je rekao:

- -

-

-

.





Poslao me je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zbog neke potrebe, pa sam Ga
zatekao dok je klanjao, te sam ga poselamio a on mi je iaretom uzvratio na to, pa kada je
zavrio pozvao me je i rekao:Ti si me sluajno poselamio a ja klanjam.54
Spomen odvraanja iaretom nije zabiljeio imam Buhari, rahimehullahu.
Biljei Tirmizi hadis od Ibn Omera, radijjallahu anhu, da je rekao:
Naiao sam pored Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dok je klanjao pa sam Ga
poselamio a on mi je iaretom odvratio.55
Prenosi takoer imam Tirmizi od Hiama od Nafie od Ibn Omera, radijjallahu anhu, da je rekao:

54

Biljei imam Muslim 2/71

55

Biljei imam Tirmizi 368

55

Rekao sam Bilalu: Kako je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vama odvraao selam
kada ste Ga selamili a on je bio u namazu? Pa je odgovorio: On bi rukom iaretio (odvraao
selam).56
Na samom poetku islama Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je odvraao na selam
rijeima da bi nakon toga sam to ostavio i zabranio ashabima da to ine, i na osnovu ovoga je
imam Buhari, rahimehumullahu, napisao poglavlje: Poglavlje o ne odvraanju na selam u
namaza a to je dokazao odnosno potvrdio hadisom od Abdullaha, radijjallahu anhu, gdje je
rekao:

.



















Jedne prilike sam poselamio Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dok je bio u
namazu pa mi je odvratio na selam, potom sam Ga opet poselamio te mi nije odvratio selam, i
rekao mi je: Doista namaz ima svoju obavezu (posao, zanimanje).57
Pree je da onaj ko doe ili ue kod osobe koja klanja da ne naziva selam. Slona je islamska
ulema da nije vadib niti sunnet da se naziva selam osobama koje su u namazu. Prenosi
AbduRezak od Dabira hadis da je rekao:
Kada uem kod osoba koje klanjaju ja im neu nazvati selam.58
Dabir je taj koji takoer biljei hadis u vjerodostojnoj zbirci i on je najueni u onome to
prenosi i pria. On je sam bio prisutan kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
odgovorio a takoer i kada nije odgovorio na selam te ovaj drugi hadis biva derogirajui a prvi je
na stepenu derogiranog. (Prvi selam kako se prenosi u hadisu odnosno odgovor na njega je
derogiran).
Rekao je imam Ahmed:
Smatram da ne treba da mene neko selami dok sam u namazu a niti ja drugoga.
No, ukoliko bi se desilo da ovjeka dok je u namazu neko poselami on e da odvrati taj selam
IARETOM, ovo se prenosi od Sufjana od Dabira u Sunenu od Ibn Ebi ejbe:
Ja nisam nazivao selam ovjeku koji klanja, no ukoliko bi mi neko nazvao selam a ja sam u
namazu ja bi mu odgovorio (iaretom)."

56

Biljei imam Tirmizi 1216

57

Musned Sahabe 24/461

58

Musanef 2/337

55

Ovo je ono na emu je bio Ahmed, Malik i afija, rahimehumullahu i mnogi drugi od fakiha
ovoga ummeta. Oni su na stavu da odgovor na selam biva iaretom ukoliko ovjek klanja takoer
se ovo prenosi od Ibn Omera, Ibn Abbasa i Dabira, radijjallahu anhum.
Biljei takoer Dabir potpunu zabranu odvraanja na selam sa ispravnim senedom od Ibn
Munzira u Evsatu da je rekao:
Ne odvraaj na selam sve dok ne zavri svoj namaz.59
A kod imam Malika u Meveta se prenosi da je rekao Ibn Omer, radijjallahu anhu:
Kada neko bude od vas pozdravljen (poselamljen) dok klanja neka ne pria, i neka samo
rukom odvrati (iaretom).60
Imam Ebu Hanife, rahimehullahu, je zabranio openito odvraanje na selam
tokom namaza bilo to govorom ili iaretom ruke sve dok ne izae iz namaza,
a to je stav Dabira, a rekao je Ibn Munzir pretei onome ko kae da nije
dozvoljeno openito da se odvrati na selam, pa je rekao:
Ovo je suprotan postupak hadisu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Kada je u pitanju ponavljanje za muezinom, veina islamski uenjaka je stava da to nije
dozvoljeno, a manjina kae da je dozvoljeno to je spomenuo i Ibn Tejjmije, rahimehullahu, u
El-Ihtijarat da e ovjek koji je u namazu ponavljati za muezinom i da to nema smetnje. Pa
onaj ko kae da je dozvoljeno, on dokazuje ove rijei hadisom koji je openit:
Pa recite isto to on kae (muezin)...61
Pree je da se ostavi sve ono to nije od namaza povodei se rijeima NJEGOV POETAK JE
TEKBIR (Et-Tahrim koji sve to je prije bilo dozvoljeno stavlja na stepen zabranjenog).

PODIZANJE RUKU I NAIN PODIZANJA RUKU

Klanja e da podigne ruke pri izgovoru poetnog tekbira i ovo podizanje je po svim uenjacima
propisano te ovo podizanje je najvie potvreno i propisano od svih tekbira koji dolaze poslije
njega a to emo inaAllah da detaljno pojasnimo.
59

Evsat 3/252

60

Muveta 1/239

61

Biljei imam Buhari 1/159

55

Oni koji su rekli da je na ovom mjestu obavezno (vadib) da se diu ruke su: El-Evzai, ElHumjedi i Ibn Huzejme kao to to biljei od njih imam Hakim, no ovo je daleko od istine jer Ibn
Munzir, rahimehumullahu, prenosi konsenzus islamski uenjaka da je podizanje ruku pri
poetnom tekbiru SUNET. Podii e ruke spram ramena i uiju ili spram resica (donjeg dijela)
uiju. Sve ovo je ispravno i preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u
hadisu Abdullah Ibn Omera i Malika Ibn Huvejrisa. Dodirivanje mehkog dijela odnosno resica
uha nije propisano niti ima dokaza za to. Okretanje prema kibli ruku pri izgovoru poetnog
tekbira nije ispravnim putem preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, niti
ima ta na tu temu. A ono to prenosi Taberani u Evsatu u hadisu od Abdullah Ibn Omera,
radijjallahu anhu, Merfu'an:
Kada neko od vas odlui da donese tekbir neka svojim rukama se okrene ka kibli.
Ovaj hadis nije ispravan, nije vjerodostojan.
Prenosi Ibn Sad u Tabekat u hadisu od Abdullah Ibn Omera, radijjallahu anhu, da je imao
obiaj kada bi elio da donese poetni tekbir da svojim prstima bude okrenut ka kibli. Ovaj hadis
odnosno sened je ispravan i govor je Ibn Omera, radijjallahu anhu.
I ovo je ono to se prenosi od ashaba i ono je najjae kada je u pitanju dizanje ruku i okretanje
isti ka kibli, a nita od ovoga se ne prenosi niti biljei od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve
sellem.
Dokazivanje hadisima koji upuuju na openitu formu od pojedini uenjaka fikha da je
propisano da ovjek okree se ka kibli cijelim tijelom jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve
sellem, to inio pa i rukama odnosno prstima a takoer i prstima nogu kada bi bio na seddi, a
prenosi se od Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao:
Ona vam je kibla bili ivi ili mrtvi odnosno kibla vama ivima i mrtvima.62
A i ono to je dolo objavom od Allaha dellea'nuhu:
I uinite svoje kue Kiblom...
I ovo upuuje na veliinu i davanje poasti ibli pa i u stvarima koje nisu od badeta a pree je
da se onda to ini u stvarima koje su od ibadet.
Pa kaemo: Rijei Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
Ona vam je kibla bili ivi ili mrtvi (odnosno kibla vama ivima i mrtvima).
Nisu prenesene na nain koji je ispravan (vjerodostojan).

62

Biljei Ebu Davud 2875

55

Dokazivanje openitim dokazima da je propisano da ovjek treba da u ivotu ili nakon smrti
bude okrenut ka kibli, odnosno da mrtvac treba da bude okrenut kada se kopa ka kibli nije
zabiljeeno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nego se to prenosi od Ibn Asakira
u dijelu Tarihu Dimek od Huzejfe Ibn Jemana, radijjallahu anhu, da je rekao: Vedihuni
odnosno okrenite me prema kibli. U ovome ima sporni stvari no, praksa odnosno ispravnost
ovoga dijela nije daleko od istine.
Rekli su Hanefije tokom ovoga dijela, odnosno podizanje ruku pri poetnom tekbiru je vadib,
dok je rekao Davud Ez-Zahiri i drugi da je ovo sunnet i ovo je ISPRAVNO. Rekao je Allahov
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

:





.




: - -
Klanjajte kao to vidite mene da klanjam.63
Koje obuhvata i samo podizanje ruku, no da li se razumije iz ovoga da je to VADIB?
Ono to se razumije jeste da ova stvar nije vadib jer Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve
sellem, je ukazao na mnogo postupaka od namaza no, meutim nije reeno da su oni svi na
stepenu vadiba kao to su: povijanje i pruanje nogu tokom sjedenja, pruanje prsta tokom
Teehuda, vezanje ruku, poetne dove i druge stvari koje su prenesene od Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem.
Osnova u radnjama ibadeta jeste da su one VADIB, osim onoga to se moe da razumije iz
konteksta hadisa i postupaka.
A od najbitni tih stvari jesu:

63

Ne pravljenje Kijasa (poreenja) na osnovu stvari koje se stalno rade (ine)

Ili putanje neke radnje ponekada

Ili olakanje od onih koji su bili suvremenici sputanja objave, a oni su ashabi za to
dotino djelo a da se ne oteava odnosno pretjeruje u tim stvarima.

Buhari, Muslim, Ahmed

55


KIJAM (STAJANJE) I NJEGOV PROPIS

Stajanje u namazu je RUKN, i FARZ samo za FARZ namaze dok je za dobrovoljan namaz to
Sunnet, pa ukoliko bi ovjek tokom dobrovoljna namza sjeo nije grean na osnovu rijei i
postupka Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa i kada ne bi bio u potrebi za tim
sjedenjem. Nagrada onoga koji sijedi je kao pola nagrade onoga koji stoji kao to se biljei od
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a ako bi ovjek sjedio zbog bolesti koju ima onda
njegova nagrada biva potpuna kao i nagrada onoga koji klanja stojei kao to to biljei imam
Buhari u hadisu od Ebu Musa El-Earija: da je Allahova Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem
rekao:

.








Kada se razboli Allahov rob ili otputuje, njemu biva upisana nagrada za sve ono to je inio
dok je bio kod kue ili zdrav.64
Tako da je stanje bolesti drugaije od stanja i osobe koja je zdrava!
Nema smetnje da ovjek tokom svoga farz namaza osloni na tap ili stub kada bude star odnosno
u godinama ili pak bude bolestan a samo stajanje mu je optereenje i potekoa. Ovo se prenosi i
od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je u svojim poznim godinama oslanjao se
na stubove tokom namaza.
Kada je u pitanje dobrovoljan namaz slona je islamska ulema da je dozvoljeno da ovjek se
oslanja u bilo kojoj situaciji i u bilo kojem stanju.

ES-SUTRA (PERDA ILI PREGRADA)

Od sunneta je da ovjek kada eli da klanja stavi ispred sebe perdu bilo da klanja sam ili pak kao
imam (predvodnik demata). Es-Sutra moe da bude stub, pregrada, ovjek, ivotinja, drvo a nije
ispravno da se stavi crta na pijesku ili slino koje neki prenose u hadisu od Ahmeda i Ebu
Davuda ovaj hadis je daif (slab). I lijepo je da ovjek se malo udalji od nje koliko je tri

64

Biljei imam Buhari 7/532

55

podlaktice na osnovu onoga to biljei Ahmed i Nesai od Malika a on od Nafia od Ibn Omera,
radijjallahu anhu:
Da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, doao kod kabe i klanjao a bio je udaljen
od zida kabe tri podlaktice.65

MJESTO GLEDANJA TOKOM NAMAZA

Potom kada je ve stupio u namaz, gdje e ovjek da gleda odnosno usmjeri svoj pogled? Dolo
je od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, predaja da je Muhammed, sallallahu alejhi
ve sellem, svoj pogled usmjeravao ka mjestu sedde i ovo nije ispravna predaja!!!
Dola je predaja od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je tokom namaza kod
Kabe drao svoj pogled oboren ka mjestu sedde. Ovu predaju biljei Ibn Huzejme i Hakim u
hadisu od Ajie, radijjallahu anha, gdje je kazala:
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je uao do Kabe i njegov pogled nije prelazio
mjesto sedde sve dok nije izaao iz Harema.
Ova predaja je slaba ima nedostatak, a sam Ebu Hatim je ocijenio ovaj hadis kao Munker
(odbaena).
Kada bi ovaj hadis i bio ispravan, postupak Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je
ustvari velianje Allaha Uzvienog na najuzvienijem mjestu na Zemlji, a nije zbog samoga
namaza te iz istoga razloga Ajia, radijjallahu, anhu je ovo ograniila rekavi: Sve dok nije
izaao iz Harema dakle ostao je odnosno drao svoj pogled tako i nakon predaje selama.
Kratko ovo je smirenost i skruenost a nema direktnu vezu sa samim namazom.
Nema predaje ispravne koja govori o tome gdje je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
drao svoj pogled tokom namaza, osim onoga to je dolo da bi Allahov Poslanik, sallallahu
alejhi ve sellem, kada bi drao prst pruen (iaretio) na teehudu, a ovo je takoer slabo no, o
tome emo poslije kada bude rije o tom postupku.
ISPRAVNO je da klanja dri svoj pogled gdje hoe odnosno u poloaju koji e mu da prui
najbolju skruenost osim to je HARAM da die svoj pogled ka Nebesima jer je to Allahov
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio.
Pokueno je njemu da se okree lijevo ili desno bez nude, pa ukoliko se ukae potreba za tim
onda nema smetnje. Kao to je sluaj sa malim djetetom za koje se boji da ne padne ili se povredi
ili pak uje zvuk neega to ga odvraa od namaza pa nema smetnje da se okrene i pogleda
65

Nesai 1/122 i Ahmed 2/138

55

kako bi se smirio, a HARAM mu je da se okrene od pravca Kible jer bi to pokvarilo namaz. Pa

gledanje u noge ili u imama ili zidove nema smetnje sve dok je on u skruenosti i koncentraciji
za namaz.
Prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dizao svoju glavu ka Nebesima kao
to to biljei Bejheki u Sunenu u hadisu od Muhammeda, radijjallahu anhu, da je rekao:
Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem je dizao svoju glavu ka Nebesima, kruei oima i
gledajui sada ovdje sada ondje pa je Allah spustio ajete:
Ono to ele - vjernici e postii, oni koji molitvu svoju ponizno obavljaju.
Dalje da li se razumije ili da li se podrazumijeva da obaranje glave (sputanje ka zemlji) znai da
je svoj pogled sputao ka mjestu sedde?
Ponekada ovjek moe da spusti glavu, obori pogled al to ne znai da gleda u mjesto sedde
nego moda gleda u prste ili potkoljenice ili pak u mjesto sedde pogled nije vezan sa
pokretom glave. Obaranje pogleda upuuje na skruenost i Edeb spram Allaha Uzvienog i ovo
je cilj koji treba da se ispuni.
Rekao je Ebu Hanife, afija i Ahmed da je propisano da se pogled dri na mjestu sedde tokom
namaza.
to se tie dranja pogleda tokom teehuda i iaret kai prstom je prenesen ispravnim putem od
Ibn Zubejra, radijjallahu anhu:
Da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi sjeo i podvio svoje noge tako da bi
stavio svoju lijevu aku na lijevu potkoljenicu i pokazivao bi svojim kai prstom a njegov pogled
ne bi prelazio taj iaret prsta.66
Ovaj hadis biljei takoer imam Muslim, rahimehumullahu, al nije spomenuo ovaj dodatak:
A njegov pogled ne bi prelazio taj iaret prsta.
to upuuje da on sam Muslim, rahimehumullahu, nije bio siguran u ovaj dodatak odnosno nije
ga gledao validnim. I ovo je ispravno na osnovu drugi predaja odnosno drugi prenosioca koji ne
spominju ovaj dodatak.
Na ovome je bio i imam Buhari, rahimehumullahu, koji je smatrao da se pogled ne dri na
mjestu sedde kada je sam stavio jedno poglavlje u svome sahihu: Poglavlje o dizanju pogleda
ka imamu tokom namaza a to nedvojbeno upuuje na slabost one predaje koja govori o dranju
pogleda na mjestu injenja sedde.

66

Nesai u El-Kubra 1198

55

Mnogo je dokaza koji upuuju na slabost onih koji dokazuju da se pogled dri na mjestu injenja
sedde a oni su:
-

Prenosi se od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je tokom svoga namaza

bacao pogled oko sebe kao to to biljei imam Ahmed, rahimehullahu, od Alije Ibn
ejbana, radijjallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao
njima pa je svojim pogledom vidio ovjeka da ne upotpunjuje svoj ruku'u i seddu pa je
rekao:

" :

"

O skupino muslimana, nema namaza onaj ko ne obavi ruku'u i sudud potpuno (ispravno).
Ova pojava da se vidi neko sa strane odnosno lijevo i desno ne ponitava
govor o tome da se ne moe da pogled dri ka mjestu injenja sedde no, ne
sastaje se samo pogled na mjestu sedde ukoliko bi to bilo tako onda kako bi
neko mogao da vidi ko je iza njega ili ko klanja lijevo ili desno od njega da li
je ta osoba upotpunila ruku ili ne?!
-

Ashabi su precizno opisivali nain i kakvou namaza Allahova

Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa ak i kako se je Njegova
brada, sallallahu alejhi ve sellem, pomjerala tokom uenja Kur'ana u
namazu kao to to biljei Hiban, rahimehumullahu, a to opet
nedvojbeno upuuje da oni ashabi, radijjallahu anhu, nisu gledali u
mjesto sedde. Na osnovu ovoga i imam Buhari, rahimehumullahu, je
dokazao i napisao poglavlje o tome u svome Sahihu.

Vezanje pogleda za odreeno mjesto sedde je u suprotnosti sa erijatskim ciljem a to je

SKRUENOST, a skruenost je prea u namazu i poeljnija od odreivanja pogleda ka
mjestu injenja sedde. Tako da je pree ovjeku da ima skruenost, a ona se razlikuje od
ovjeka do ovjeka, pa ovjek u emu nalazi svoju skruenost pa ukoliko bude njegova
skruenost da gleda u imama neka to ini, no ukoliko bude skruenost u gledanju ka
mjestu injenja sedde neka to ini, poenta i cilj je da bude skruen.

Obaveza na klanjau je da obavlja namaz skrueno i da se ne zaposli tokom namaza neim

mimo sami dijelova namaza. Sve ono to bi ga odvelo od razmiljanja o namazu i skruenosti
je njemu zabranjeno jer rekli smo NAMAZ IMAO SVOJ POSAO (ZANIMANJE) i ovjek

55

treba da razmilja i da se sjeti tokom namaza ispred koga on ustvari stoji, ko je ta veliina?
ALLAH UZVIENI.

NAIN DRANJA STOPALA TOKOM STAJANJA (KIJAMA)
Kada je u pitanju nain stajanja odnosno dranja stopala i nogu tokom stajanja na namazu
(Kijam) sunnet je da stoji ispravno (uspravno) ravno zauzevi stabilan stav, rairivi noge
(stopala) a spajanje nogu jedne sa drugim je suprotno sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem, i konsenzusu islamski uenjaka. Biljei Ibn Ebi ejbe u Musanefu u hadisu od
Ujejne Ibn Abdurahmana, radijjallahu anhu, da je rekao:
Bio sam sa ocem u mesdidu, pa je vidio ovjeka da je spojio noge jednu sa
drugom te mu je rekao: Razdvoji ih (ili spoji ih sa nogama ovjeka do sebe)
jer sam ja u ovome mesdidu vidio osamnaest ashaba Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem, i niti jedan od njih nije inio to kao to ti radi!
Ukoliko bi ovjek tokom duga namaza prebacio teinu svoga tijela na jednu nogu odnosno
oslonio se vie na jednu nogu to mu je bolje i ispravnije. Biljei imam Nesai u svome Sunenu u
hadisu od Abdullaha Ibn Mesuda, radijjallahu anhu:
"Da je on vidio ovjeka koji je spojio svoja stopala, te je rekao: Promaio je ovaj ovjek sunnet,
da je promijenio nogu odnosno oslonac svoj bilo bi pree i bolje za njega."

POETNE DOVE

Propisano je da nakon to donese POETNI TEKBIR da spomene (ui) ono to je dolo od

Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, od POETNI DOVA. Poetne dove se ue
prije El-Istiaze (traenja utoita kod Allaha) i ovaj propis je openit i ui se za sve namaze osim
tokom Denaze namaza ma emu je dumhur islamski uenjaka. Rekli su neki uenjaci Fikha od
Hanefija, afija i Hanbelija da je propisano da se i tokom Denaze namaza ue ove dove- no,
ispravno je da to nije propisano da se ui tokom Denaze jer ovaj namaz je olakan u odnosnu
na druge. Tokom ovoga namaza se ne ini ruku' niti sedda i nema dokaza da se ue poetne
dove.
Uenje poetni dova je sunnet kod dumhura islamski uenjaka: Ebu Hanife, afije, Ahmeda
osim imama Malika on je smatrao da nije propisano da se ue poetne dove, pa ak do te mjere
da su neki uenjaci Malikiskog fikha prenijeli od njega stav da je smatrao uenje poetni dova
BIDATOM (novotarijom). Mi kaemo vjerojatno mu nije doao dokaz, a kada imamo ispravan
dokaz onda nema niko pravo da drugaije postupi.

55

Na drugu stranu izdvojili su se neki uenjaci Hanbeliskog fikha rekavi da onaj ko ne proui
neku od poetni dova njegov namaz NIJE ISPRAVAN ovaj stav takoer je daleko od istine i
njegova oprenost je vidljiva, kaemo poetne dove su sunnet na osnovu prakse i govora
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
1. Prenosi se od Ebu Hurejre, radijjallahu anhu, da je rekao: Allahov Poslanik, sallallahu
)alejhi ve sellem, je imao obiaj da uti izmeu poetnoga tekbira i uenja (kiraeta
odreeno vrijeme. Pa sam rekao: Drai si mi od oca i majke o Allahov Poslanie, tvoja
utnja izmeu poetnog tekbira i kiraeta, ta ti ui u tome periodu? Pa je rekao Poslnaik,
sallallahu alejhi ve sellem: Uim:

Allahu moj, odmakni me od grijeha na razdaljinu kolika je od Istoka do Zapada. Moj Allahu,
sauvaj me od grijeha kao to se uva bijela odjea od prljavtine. Gospodaru moj, oisti me od
grijeha svim sredstvima (snijegom, kiom, i ledom).67
Ova predaja koju biljei imam Buhari, rahimehumullahu, je najispravnija u ovome poglavlju, nju
!biljee i drugi prenosioci hadisa
2. Biljei se hadis od Alije Ibn Ebi Taliba, radijjallahu anhu, o rijeima Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem, kada je elio da pone namaz, odnosno prije uenja kiraeta:

Biljei imam Buhari 2/155

55

67

Upravio sam lice svoje Onome Koji je stvorio nebesa i Zemlju kao potvrdu Svoje istinitosti, i ja
nisam neznaboac. Doista, moj namaz i moji obredi, moj ivot i moja smrt, pripadaju Allahu,
Gospodaru svjetova, Koji nema Sebi ravnog. Tako mi je zapovjeeno i ja sam musliman. Allahu
moj, Ti si vladar, nema boga osim Tebe. Ti si Gospodar moj, a ja sam rob Tvoj. Prema sebi sam
nasilje poinio i priznajem grijehe svoje. Zbog toga oprosti mi sve grijehe moje, jer niko osim
Tebe ne moe grijehe opratati. Pokai mi put najljepeg ahlaka, jer ljepem niko osim Tebe ne
moe uputiti. Odstrani od mene lo karakter, jer samo Ti to moe uiniti. Odazivam Ti se i
radujem, Allahu moj, i sva dobra su u Tvojim Rukama. Tebi se zlo ne pripisuje. Ja sam Tvoj
sluga i Tebi pripadam. Ti si Slavljeni i Uzvieni. Tebe samo molim za oprost i Tebi se kajem.68
No, meutim ova dova je ustvari dova koja se ui tokom nonoga namaza odnosno prije nego se
pone da ui neto iz Kur'ana asnoga, na ovome stavu je bio i Ibn Bezzar kada je spomenuo ovu
dovu te je dodao:
Ljudi su ovu dovu prihvatili i ue tokom NONOGA NAMAZA.
Na ovome stavu je bio i imam Ahmed, rahimehullahu, dok je doao dodatak u Sunenu od imama
Tirmizije : Kod obaveznoga namaza no, ovaj dodatak nije ispravan. Ukoliko bi ovjek uio
ovu dovu na redovnim (farz) namazima nema smetnje sve dok ne uzme to kao neto to stalno
radi ili ini.
3. Prenosi se hadis od Ibn Omera, radijjallahu anhu, da je rekao: Jedne prilike dok smo
klanjali sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, uli smo ovjeka jednoga
od nas kako kae:

- -

- -

.



.

-
.
Allah je najvei, beskonana zahvalnost pripada Allahu i Slavljen neka si Allahu moj jutrom i
uveer. Pa je rekao Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem: Ko je rekao te i te rijei? Pa je
reko jedan od njih: Ja sam to rekao Allahov Poslanie! Potom ree Poslanik alejhi selam:
Zadivile su me te rijei, njima su otvorena vrata Nebesa. Pa je rekao Ibn Omer: Nisam ostavio
te rijei nikada nakon to sam uo Allahova Poslanika alejhi selam da kae ove rijei.69

68

Sunen Sugra 1/19 biljei imam Muslim 2/175 ili 771

69

Biljei imam Muslim 2/99

55

4. Takoer prenosi se hadis od Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, a to biljei imam
Muslim da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao ljudima , pa je doao
jedan ovjek koji je bio potaknut duom (raspoloen) te je rekao:

- -

.


.

.






Hvala Allahu neizmjernom zahvalnou, kako Njemu to samo prilii i dolikuje. Pa kada
zavrio Allahov Poslanik namaz rekao je: Ko je rekao (govorio) te rijei? Pa su svi utrnuli
(utjeli). Potom je alejhi selam dodao: Ko je rekao te rijei, nije nita loe uradio (rekao). Pa
kae ovjek. Ja sam to rekao Allahov Poslanie, dua me je potakla na to! Pa je rekao Allahov
poslanik sallallahu alejhi ve sellem: Vidio sam dvanaest Meleka nadmeu se ko e od njih da
podigne tu dovu (ka Allahu)70
5. Biljei se hadis od Ajie, radijjallahu anha, to biljei Ebu Davud u svome Sunenu da je
rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odnosno da je imao obiaj da otpone
svoj namaz rijeima:

Tebi slava pripada, Allahu moj, i uvijek si hvaljen. Blagoslovljeno je Tvoje ime, uzviena je
Tvoja veliina i nema boga osim Tebe.71
Ovaj hadis nije ispravan sa strane da se pripie Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem,
(nije Merfu od Ajie) nego on je govor Omera Ibn Hattaba, radijjallahu anhu. Rekao je Ibn
Huzejme, radijjallahu anhu, komentariui ovaj hadis: Ono sa ime otpoinju namaz stanovnici
Hurasana odnosno rijeima: Tebi slava pripada, Allahu moj, i uvijek si hvaljen. Blagoslovljeno
je Tvoje ime, uzviena je Tvoja veliina i nema boga osim Tebe. Nije mi poznata niti jedna
predaja da je ovo govor Allahova poslanika sallallahu alejhi ve sellem kod uenjaka hadisa.
No, ovaj hadis je ispravan i pripisuje se Omer Ibn Hattabu (on je Mevkuf), zabiljeio ga je imam
Muslim u svome Sahihu a i sam Ibn Huzejme je ga ocijenio ispravnim.
Dakle kada govorimo o POETNOJ DOVI sunnet je da ovjek mijenja odnosno da nekada ui
ovu a nekada onu dovu s tim da ne spaja na jednom namazu dvije ili vie ovi dova to bi bilo
suprotno hadisu kojeg biljei Ebu Hurejre,radijjallahu anhu, odnosno da je Allahov Poslanik,
70

Biljei imam Muslim 2/99

71

Biljei Ebu Davud 1/271

55

sallallahu alejhi ve sellem, pravio kratku pauzu izmeu poetnoga tekbira i kiraeta, a to je
ustvari dokaz da nije uio istovremeno vie od jedne dove.
Ukoliko bi ovjek ostavio poetnu dovu na prvom rekatu bilo to iz zaborava ili namjerno on nee
to da ui nakon toga, jer mjesto za uenje te dove je prolo, a eventualno injenje te dove na
nekom drugom mjestu tokom namaza je BIDA (novotarija). A kao druga stvar jeste da je ova
dova i nazvana POETNA DOVA te upuuje da je njeno mjesto, mjesto uenja na samome
poetku namaza dok bi na drugom mjestu bilo neispravno jer nije propisano ovom vjerom.
Ako bi ostavio ovu dovu, ovjek je ne proui nego odmah pone da ui neto iz Kur'ana, nema
smetnje i nee je ponavljati jer je to ustvari sunnet.
Ukoliko bi ovjeka prolo neto od namaza kao recimo da stigne imama na nekom od rekata, ta
on e da doe sa POETNOM DOVOM, jer je on ustvari uao za njega na sam poetak namaza.
Ovo e da uradi ako se ne boji da e ga ta proi od ruknova ili vadiba (kao recimo ruku') i u
tome sluaju mu je vadib da prati imama. Ovu dovu nee uiti osim tokom STAJANJA (kijama)
ako ga stigne na tom dijelu ui e, no, ukoliko bi stigao imama na ruku' ili seddi uit e zikr koji
je propisan u tome dijelu namaza.

El-ISTIAZA TRAENJE UTOITA KOD ALLAHA I NAIN TRAENJA UTOITA
Nakon to ovjek proui POETNU DOVU on e da se UTJEE ALLAHU OD EJTANA na
nain kako je to Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, radio, a to je preneseno od Njega
alejhi selam. Ono to prenosi imam Ahmed i drugi u svojim zbirkama da je Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, govorio, odnosno kako se on utjecao tokom namaza:

-





:

.






:
:

.



















Allaha prizivam protiv ejtana prokletog, protiv njegova daha, i doaptavanja i njegova
navraanja na zlo.72
No, ovo nije ispravno odnosno kako kae Abdullah Ibn Amed:
Moj otac nije dobrim gledao sened ovoga hadisa (nije ga smatrao pohvalnim).
Ovaj hadis je doao na mnogo naina i puteva no, niti jedan nije ispravan odnosno ima slabost u
sebi (vie od osam hadisa se prenose o ovome al svaki u sebi ima slabost).
Razili su se islamski uenjaci oko naina ili konteksta same reenice kojom se trai utoite kod
Allaha koja je bolja (prea da se izgovara):
72

Biljei imam Ahmed 3/50

55

Imam afija i Ebu Hanife i veina drugi uaa Kur'ana: Ebu Amr, Asim Ibn Kesir i drugi
bili su stava da je najpree da se utoite trai rijeima:
"."

Allahu se utjeem od prokleta ejtana.

A to dokazuju rijeima Allaha Uzvienoga:
I zatrai od Allaha zatitu od ejtana prokletog.
-

Izabrao je Ahmed, E'ame, Hasan Ibn Salih Ibn Hajj, Nafia Ibn Amir El-Kesai utoite
kod Allaha slijedeim rijeima:

Allaha prizivam, koji sve uje protiv ejtana prokletog.

-

Prenosi se od Hanbela od Ahmeda da je on imao obiaj da se utjee slijedeim rijeima:

Allaha prizivam, koji sve uje protiv ejtana prokletog, On doista sve uje i zna.
Ovo se takoer prenosi od Hasana El-Basria, Sevria a na osnovu rijei Allaha Uzvienoga:
I zatrai utoite u Allaha, jer On, uistinu, sve uje i zna sve.
-

Izabrao je Ibn Sirin, rahimhumullahu, utoite kod Allaha rijeima:

Allahu se utjeem od ejtana prokletoga.

Za sve ovo ima dokaz u erijatu i shodno tome ova stvar je iroka.
Malo je samo uenjaka koji su rekli da je TRAENJE UTOITA KOD ALLAHA VADIB
(FARZ) dokazujui to openitim Kur'anskim ajetom:
Kada hoe da ui Kur'an, zatrai od Allaha zatitu od ejtana prokletog.
Meutim ovaj ajet upuuje na pohvalnost traenja utoita a ne na Vudub.

55

BISMILA I GLASNO UENJE

Nakon toga e da izgovori:






U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog.
Neki uenjaci su rekli, bili su stava da je BISMILA VADIB da se izgovor a rezime sve
reenoga jeste: Onaj ko bude smatrao ili uio Bismilu kao da je ona jedan od ajeta Fatihe
njemu je obaveza da ui onda taj ajet jer u protivnom namaz mu ne bi bio ispravan. Ovoga stava
su bili: Asim Ibn Ebi Nudud, Hamza, El-Kesai, Abdullah Ibn Kesir i drugi Ashabi i Tabini. A
takoer ovoga stava je bio i imam afija, rahimehullahu.
A onaj ko ne smatra da je Bismila jedna od ajeta sure Fatiha, onda on je u izboru da li da ui ili
ne. Ovoga stava su bili: Ibn Amir, Ebi Amr, Jakub, i u nekim predajama Nafia. Imam Malik je
bio stava da se ne ui Bismila prije Fatihe!
Na osnovu svega reenoga, kaem da je uenje Bismile prije Fatihe sunnet kojeg su prakticirali
ashabi i oni poslije njih i ako nisu glasno to uili, te niko ne treba da ostavi potpuno ovo uenje.
Nije se niko od islamski uenjaka raziao i rekao da Bismila nije od ajeta Fatihe u onome Kiraetu
u kome se to prihvata tako (jednom od 7 ispravnih) kojeg je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi
ve sellem, prenio od Dibrila, alejhi selam, a on od Gospodara Velianstvenoga. Na osnovu
ovoga Bismila je po ispravnom kiraetu ajet od ajeta sure Fatiha, a po drugom opet ispravnom
kiraetu nije ajet od ajeta sure Fatiha. Mnogo je vjerski autoriteta i uenjaka koji su pisali itave
knjige o propisima Bismile od njih su: Ibn Huzejme, Ibn Abdul Berr, Hatib El-Bagdadi, EdDimeki E-afi, Ibn Abdul Hadi, Ibn Sabban i drugi.
Ono to nas interesuje po ovome pitanju jeste uenje Bismile prije Fatihe, i nastao je Hilaf
izmeu islamski uenjaka na osnovu postojanja ili uzimanja Bismile u nekim kiraetima kao ajet
od ajeta Fatihe ili pak ne uzimanja u drugim kiraetima kao dijela Fatihe, pa kaemo: Kur'an je
sputen na sedam Harfova (slova) i od tih predaja u nekima se navodi kao da je ajet Fatihe a u
drugima ne. Ovo razilaenje nije samo oko Bismile nego je to i kod neki drugi Harfova u
Allahovom govoru.
Pa tako kao zavrnica govora o ovome kaemo da svako onaj ko ui po kiraetu u kome je ona dio
ajeta on e da to i prakticira, dok drugi koji ne smatraju odnosno ue po kiraetima u kojima nije
dio Fatihe nema smetnje ako to izostave.
Kada je rije o glasnom uenju Fatihe, nije preneseno pouzdanim putem nita od Allahova
Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, a one predaje koje govore o tome su sve DAIF (slabe) i na
to su ukazali islamski uenjaci. Takoer imami Buhari i Muslim su zabiljeili hadis od Katade a

55

on od Enesa Ibn Malika, radijjallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
Ebu Bekr, Omer, radijjallahu anhum, imali obiaj da svoj namaz ponu rijeima:
HVALA ALLAHU GOSPODARU SVJETOVA (prvi ajet sure Fatiha) dok u predaji od imam
Muslima stoji:
I nismo uli niti jednoga od njih da ue Bismilu.
I nema predaje da govori kako je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
i oni poslije njega uili Bismilu glasno izgovarajui, a da su to radili ashabi,
radijjallahu anhum, bi neminovno uli to. Ovo prenose od Enesa Ibn Malika,
radijjallahu anhu, etrnaest ljudi: Ishak Ibn Abdullah, Ejub Sihtijani, Sabit ElBunani, Hasan El-Basri, Hammad Ibn Ebi Sulejman, Aiz Ibn urejh, Katade Ibn
Diame, Ebu Kilabe, Malik Ibn Dinar, Muhamed Ibn Sirin, Muhamed Ibn Nuh,
Mensur Ibn Zazan, Ejub Ibn Nuam Ibn Abdullah, Davud Ibn Ebi Hind, Jezid Ibn
Eban Er-Rekai.
Enes je najprei od ljudi da zna ono to prenosi i pria jer je bio sa Allahovim
Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, nekoliko godina, te potom sa Ebu
Bekrom, Omerom i drugim ashabima, radijjallahu anhum, oko 25 godina, i
nije nita zapamtio niti spomenuo to upuuje na to da nije propisano da se
ui bismila glasno.
Da se glasno ui Bismila prenosi se od imam afije i njegovi uenika. Prenosi
se ispravnim putem da su glasno uili Bismilu Omer Ibn Hattab, Ibn Zubejr,
Muavija i drugi. Dok je rekao Ibn Zubejr, radijjallahu anhu, da ljude nije
spreilo da ue Bismilu glasno osim KIBR (oholost).73
Prenosi se takoer od Omera, radijjallahu anhu, da on nije uio glasno Bismilu kao to to
prethodno spominje Enes Ibn Malik, te je to poznato i od Ibn Zubejra da ni on nije glasno uio
kao to to biljei Ibn Ebi ejbe od Hiama Ibn Urve:
"Da njegov otac i Ibn Zubejr nisu uili glasno Bismilu."
Naprotiv, Abdullah Ibn Mugaffel smatrao je izgovor glasno Bismile NOVOTARIJOM, kao to to
biljei imam Tirmizi u svome Sunenu u hadisu od Abdullaha Ibn Mugaffela da je rekao:
uo me je moj otac dok sam bio u namazu i kada sam prouio glasno Bismilu, pa mi je rekao:
O sine, to je NOVOTARIA, a kloni se novotarija. I nisam vidio nikoga od ashaba Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da su vie mrzili NOVOTARIJE u islamu od njega.

73

Musanef Bekr El-Mezni

55

I ree: Klanjao sam sa Allahovim Poslanikom, Ebu Bekrom, Omerom, Osmanom i nisam uo
niti od jednog od njih da ju je uio glasno, i ne ui je glasno ukoliko ti klanja, nego reci:
HVALA ALLAHU GOSPODARU SVJETOVA ...uei suru Fatihu odmah.
Nemogue da su ashabi Allahova, Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem, oni koji su najstroi po
pitanju slijeenja Allahova Poslanika, zapostavili tako neto ukoliko je to Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, radio. Dakle ovo je jo jedna od dokaza koji presuuje ovu temu.
Ono to je dolo najispravnijim putem o uenju Bismile na glas jeste predaja koju Biljei Nesai,
Ibn Huzejme, Ibn Hiban i drugi u hadisu od Nuajm El-Mudmira da je rekao:
Klanjao sam iza Ebu Hurejre, pa je prouio: BISMILLAHIR-RAHMANIR-RAHIM zatim je uio
suru Fatiha, te je rekao Ebu Hurejre: Tako mi Onoga u ijoj ruci je moja dua ja sam vam
pokazao (imitirao) namaz Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.74
No, meutim ovo je govor Ebu Hurejre, radijjallahu anhu, i nije dokaz, jer on je elio da pokae
namaz cjelokupan a ne samo dio njega, dok na drugu stranu njegovo uenje Bismile nije jasno.

NAIN VEZANJA I STAVLJANJA RUKU TOKOM KIJAMA

Potom e da stavi i svee ruke i to je sunnet ( da stavi svoju desnu ruku po lijevoj) Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Slona je ulema da je propisano da se ruke veu tokom
namaza. Prenosi se od Kasima a on od Malika da on nije smatrao neophodnim da se veu ruke
tokom stajanja. Ovaj stav nije ispravan jer je sam imam Malik, rahimehullahu, naslovio jedno
poglavlje u svojoj knjizi MUVETA: Poglavlje o stavljanju ruku jedne na drugu tokom namaza
i ovo je ustvari dokaz i ono to je ispravno da je mezheb Malikiski na tome da je potrebo da se
ruke veu tokom Kijama (stajanja). Shodno ovome ne znam niti jednoga od Ashaba, niti od
Tabina a niti onih poslije njih, etvorice imama da su oni smatrali i rekli da je vezanje ruku
VADIB.
Istina muslimani su nareivali onima koji su u njihovu posjedu ili nad kome su imali vlast da
veu ruke ne zato to je to vadib nego iz poniznosti i veliine pred kojom se stoji, a to je Allah
Uzvieni.
Dva je naina vezanja ruku koji su ispravnim putem preneseni:
1. Stavljanje (vezanje) ruku desne preko lijeve na osnovu hadisa Vaila kod Ebu Davuda i
Nesaia da je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:
74

Damia 2/134

55


. :
Zatim je stavio desnu ruku na spoljni dio ake lijeve i izmeu (na) zglob.75
U sahih Muslimu nema ovoga dodatka na ili izmeu zgloba. to je vjerojatno dodatak ili
pojanjene od prenosioca ovoga hadisa.
2. Stavljanje desne ruke na podlakticu lijeve ruke kao to se to biljei u hadisu od Sehla EsSabika i neki od uenjaka selefa su radili po ovome hadisu.
Biljei Ebu Nuajm i Ibn Asakir u Tarihu Dimek od Halida ibn Abdullaha Es-Salemia a on od
svoga oca da je rekao: Omer Ibn AbdulAziz je imao obiaj da tokom namaza, hoda ili stajanja
stavi svoju desnu aku na lijevu podlakticu.
Insan e da svee svoje ruke odmah nakon izgovorenog poetnog tekbira i tako e da ostane sve
dok je na kijamu (stajanju) i ovo je osnova pa tako i kada se vrati sa ruku'a. ovjek e da dri
ruke svezane na svakom rekatu tokom stajanja. Iz ovoga izlazi propis osobe koja ne moe da
klanja osim stojei itav namaz recimo zbog guve ili neega, ta osoba e da dri svoje ruke
podignute dok je na stajanju (u dijelu namaza koji uzme da je to onaj dio u kome se stoji) u
protivnom on nee da dri svezane ruke ako je preao na ruku' ili seddu u stojeem poloaju.
Nije poznat niti jedan jasan dokaz koji upuuje da se ruke veu nakon to se ovjek vrati sa
Ruku'a, stoga je rekao imam Ahmed, rahimehullahu:
Nadam se da je ta stvar iroka.
Mnogo je suvremenika imama Ahmeda, rahimhumullahu, izabralo i gledalo pohvalnim da se
ruke veu i nakon podizanja sa ruku'a od njih je: El-Kadi Ebu Ja'la, Ibn Hazm i Kesani ElHanefi koji je smatrao da se to ini tokom svakoga stajanja u kome se neto ui.
Nema potrebe da se u ovim stvarima pretjeruje ili trai neto vie jer je ova stvar kao to
rekosmo iroka.

MJESTO STAVLJANJA RUKU
Kada je u pitanju stavljanje ruku, odnosno mjesto stavljanja ruku prenosi se od Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, vie naina tj. mjesta:

75

Ispod pupka, prenosi se u jednom hadisu no, ovaj hadis nije ispravan (biljei ga Ebu
Davud) pa ak ovaj hadis je na stepenu MUNKERA.

Sunen Ebu Davud 1/251

55

Dolo je od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem da je stavio svoje ruke na prsa
kao to je to u hadisu od Vaila Ibn Hudra. No i ovaj hadis nije ispravan jer u hadisu ima
slabosti jer drugi prenosioci, mnogo njih ne biljee ovaj dodatak da je Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, stavio svoje ruke na prsa. Dakle ovaj hadis su osporili mnogo
njih od uenjaka koji su SIKAT (povjerljivi) i oni prenose ovaj hadis od Sufjana i ne
spominju ovaj dodatak da je stavio ruke na PRSA.

Ono na emu je veina islamski uenjaka jeste da je ovjeku propisano da vee ruke i da ih stavi
na mjesto na koje eli (bilo to na prsa ili ispod pupka). I kao to rekosmo uleme od ashaba i
tabina su stava da je ovjek u izboru gdje i na koje mjesto da stavi ruke, jer kao to ree autor
ovoga dijela nema dokaza koji je sahih koji upuuje na to. A da bi neto bilo propisano mora da
ima adekvatan erijatski dokaz.
UPOZORENJE: I ako je ejh rekao ovo odnosno bio toga stava inaAllah ispravno je da ovjek
treba da stavlja ruke na PRSA, jer je to na osnovu hadisa kojeg je i ejh Albani ocijenio SAHIH
(ispravnim). Dakle ovjek e da stavlja ruke na svoja prsa na osnovu 3 hadisa koja mogu da se
dignu na stepen HASENA (dobrog) i to je ono na emu je dananja islamska ulema.

DOVA TOKOM STAJANJA
Stajanje prije ruku'a je mjesto na kome se dovi (jedno od mjesta na kome se dovi tokom
namaza), prenosi Buhari od Malika od Ebi Hazima a on od Sehla Ibn Seida Es-Saidia,
radijjallahu anhu:
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jedne prilike otiao do Beni Amr Ibn Avf kako bi
ih pomirio (izgladio nesuglasice meu njima) pa je zaboravio ( smetnuo s uma namaz) te je
doao Muezin do Ebu Bekra i rekao: Hoe li klanjati ljudima pa da prouim ikamet na to mu
je potvrdnog odgovorio Ebu Bekr, radijjallahu anhu, pa je klanjao ljudima, no u tome je doao
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a ljudi su bili u namazu te je proao tako da je stao
u Saff a ljudi su zapljeskali svojim rukama no, Ebu Bekr, radijjallahu anhu, se nije okretao
tokom namaza, pa kada su ljudi jako poeli da udaraju rukama (pljeu) okrenuo se i vido je
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Potom mu je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi
ve sellem, iaretio da ostane na mjestu gdje jest, to je i uinio Ebu Bekr, radijjallahu anhu,
podigavi ruke zahvalivi Allahu na onome to mu je Poslanik, sallallahu alejhi ve slelem,
naredio.76
Mnogo je uenjaka iz ovoga postupka Ebu Bekra, radijjallahu anhu, uzeli za ispravno da je
propisano i dozvoljeno da ovjek moe podii ruke na stajanju prije rukua ukoliko eli da dovi i
ako nije na Vitr namazu (kada je svakako propisano da to ini). Takoer ovdje nije bitno da li
76

Biljei imam Buhari 1/1740 i imam Muslim 2/25

55

ovjek zapoeo kiraet, prije ili poslije al samo ponekada (ne stalno) kao da ovjek uslijed neke
blagodati li neega posebno zahvali Allahu Uzvienom tokom namaza. Zabiljeeno je od selefa
(ispravni prethodnika) da su oni dovili na Vitr namazu (Kunut dova) prije Ruku'a, pa ak se to
prenosi i od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je on dovio tako a to je zabiljeio
imam Malik, rahimhumullahu, u Muveta.77

UENJE FATIHE

Nakon to ovjek zatrai utoite kod Allaha i priui Bismilu na nain kako smo to prethodno
pojasnili, insan e da pone sa uenjem Fatihe, a ona je rukn od ruknova namaza kod svih
uenjaka (osim po jednom stavu imama Ebu Hanife) na osnovu jasna govora Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem:

- -



.

Nema namaza ko nije prouio Fatihu.78
A takoer dolo je od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ve selam:

.

















Svaki namaz u kome se ne bude uila Ummu Kur'an (Fatiha) taj namaz je NEPOTPUN
(manjkav).79
Dok je imam Ebu Hanife, rahimehumullahu, dokazivao svoj stav Kur'anskim ajetom:
Zato izgovarajte iz njega ono to vam je lahko.

77

Muveta imama Malika 1/79

78

Biljei imam Buhari 1/192 i imam Muslim 2/8

79

Biljei Ebu Davud 2/169 i imam Ahmed 16/154

55

No, rije UITE (IZGOVARAJTE) je openita i sveobuhvatna a specifikacija i izvoenje sure

Fatiha i njenog uenja je dolo posebno (izdvojena) po rijeima Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem:
Nema namaza ko nije prouio Fatihu.
Dakle, ovdje ova negacija je dola za ispravnost namaza a ne negacija za potpunost, dakle nema
ispravna namaza onome ko ne bude uio Fatihu.
Fatihu e da ui na svakome rekatu. Od sunneta je da se lijepo ui sura Fatiha (Tertilom) i da se
na svakom kraju ajeta stane kao to se to prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve
sellem, u mnogim hadisima80 sve jedno da li to uio suru Fatihu ili neto drugo iz Kur'ana (dakle
staje se na zavretku ajeta).

GLASNO UENJE TOKOM KIRAETA
ovjek e da ui glasno na namazima na kojima se to ui: Sabah, Akam i Jacija dok e da ui u
sebi tokom namaza koji su te prirode: Podne i Ikindija.
Ovdje je neophodno da se naglasi da je uenje NAGLAS i U SEBI SUNNET pa ukoliko bi
ovjek to ostavio namjerno ili iz zaborava (postupio drugaije) nije grean niti je obavezna bilo
ta da uini po konsenzusu etvorice imama osim to biljei u jednom rivajetu Tulejtili od neki
uenika imam Malika, rahimhumullahu, da je on rekao:
Ukoliko ovjek ostavi namjeno glasno uenje u namazima u kojima se to ui tako, ili pak na
namazima u kojima se ui u sebi njegov namaz je pokvaren.
No, sam mezheb Malikiski je stava da namaz biva ispravan ukoliko bi i namjerno ostavio ovaj
sunnet.

IZGOVOR RIJEI AMIN I NJEGOVI PROPISI

Po prouenoj suri Fatihi odnosno na njenom kraju rei e AMIN to znai USLIAJ ili
ODAZOVI NAM SE pa tako svako onaj ko kae AMIN isto kao da je prouio suru Fatiha
potpuno dovei za ono to je u njoj i utjeui se od onoga to je u njoj iz toga domena. U
kontekstu ovoga je i govor Allah uzvienoga u Kur'anu odnosno kada je Musa alejhi selam dovio
njegov brat Harun alejhi selam je amino, kae Allah Uzvieni:
80

Biljei Ebu Davud 2/169

55

Musa ree: "Gospodaru na! Ti si dao faraonu i glaveinama njegovim bogatstva da u raskoi
ive na ovom svijetu, pa oni, Gospodaru moj, zavode s puta Tvoga! Gospodaru na, uniti
bogatstva njihova i zapeati srca njihova, pa neka ne vjeruju dok ne doive patnju nesnosnu!"
"Usliena je molba vaa!" - ree On -, " a vas dvojica na pravom putu ostanite i nikako se za
neznalicama ne povodite!"
Rjei Allaha Uzvienoga: "Usliena je molba vaa!" Allah se obraa Musau i Harun alejhi
selam i ako nije spomenuto da je Harun dovio, no, on je na dove Musa alejhi selam govorio
AMIN onaj ko izgovara AMIN je kao i ona to dovi!
Rije AMIN moe da se izgovara dugo (sa Medom) ili pak kratko oba ova naina su ispravna u
arapskom jeziku.
Kada imam izgovorio AMIN i svi za njim koji ga slijede (klanjaju) e takoer rei AMIN. Dakle
imam izgovara AMIN po ispravnom stavu suprotno onome na emu su bili imam Malik i neki
drugovi Ebu Hanife po rijeima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

.


Kada imam kae Amin i vi recite Amin. Onaj ije se amin poklopi sa aminanjem meleka bie
mu oproteni proli grijesi."
I rekao je Ibn ihab Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi izgovarao AMIN.81
Pa ukoliko ne bi bio glasan izgovor AMIN od strane imama kako bi neko mogao od Muktedija
da izgovori za imamom AMIN AMIN imama je vezan za glasan izgovor.
Imam Malik i oni koji kau da se AMIN izgovara tiho, prigueno dokazuju to Kur'anskim ajetom
koji unapreuju iznad hadisa Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Rekao je Allah
Uzvieni:
Molite se ponizno i u sebi Gospodaru svome.
Pojanjavajui svoj stav imam Malik, rahimehumullahu, je uzeo i smatrao da je izgovor AMIN
dova a dova se izgovara tiho prigueno shodno rijeima Allaha dellea'nuhu u gore spomenutom
ajetu. Na osnovu ovoga neki su uzeli da je Kur'anski ajet jai dokaz od hadisa koji govori o
glasnom izgovoru AMIN, pa tako veina islamski uenjaka kae da je izgovor AMIN glasno
dozvoljen i propisan zasebnim hadisom dok je Kur'anski ajet openite forme i tako i ostaje.
Rekli su neki predstavnici Malikija da IMAM nee izgovarati AMIN a to dokazuju da je to
DOVA, pa tako da Kur'anski ajet derogira hadis odnosno izgovor AMIN. A takoer ovo je njihov
stav odnosno da Muktedije ne ue nita iza imama te na osnovu toga takoer spada obaveza ili
81

Biljei imam Buhari 2/190

55

izgovor AMIN za imama. No, oni koji su stava da muktedije ue iza imama oni e da izgovaraju
AMIN kao i sam imam jer nema razlike AMIN i drugoga uenja.
Izgovarajui AMIN imam i muktedije e da odulje (produe) svoj glas, a oni e da izgovre
AMIN nakon to to kae imam a po rijeima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
Kada imam kae Amin i vi recite Amin.
Stava da se AMIN izgovara nakon rijei veledaalliin bili su neki uenjaci Fikha jer se pouzdanim
putem to prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao:

:





}

.






Kada imam kae: Gajril-l-magduubi 'alejhim veledaalliin pa vi recite (vi onda recite) AMIN.
Onaj ije se amin poklopi sa aminanjem meleka bie mu oproteni proli grijesi."82
I ovo je ono to presuuje u ovoj temi odnosno ono ta je ciljao Allahov Poslanik, sallallahu
alejhi ve sellem, kada je rekao:
Kada imam kae AMIN: pa vi onda recite AMIN a to upuuje na odgodu izgovora AMIN sve
dok to imam ne kae jer je tako Allahov Poslanik to poredao rekavi I VI ONDA RECITE
AMIN.
Kada je u pitanju glasno uenje i izgovor AMIN za imama to je pouzdano bez imalo sumnje 83 no
glasno uenje za Me'mune (one koji klanjaju za imamom) nema jasnog dokaza koji je ispravan a
koji upuuje na to djelo. Najjasnije to je dolo po tom pitanju jeste ono to se prenosi od Ibn
Zubejra od Ebu Hurejre a to prenosi Abdu Rezzak 84 i Ibn Hazm El-Endelusi85 u hadisu od Ata
da je on bio upitan:
"Da li je Ibn Zubejr preferirao (davao prednost) glasnom izgovoru tokom uenja Ummu Kur'an
(Fatihe)? Pa je rekao: Da, i oni iza njega su takoer glasno izgovarali da je u mesdidu od toga
bio jak eho ili gromoglasan um.
Ibn Zubejr je bio Emir (voa) a iza njega je bilo mnotvo ashaba i tabina a to upuuje da je to
djelo ono to je ispravno i da oni nisu znali za neto drugaije. Al kao to smo rekli nema
pouzdano jake predaje o ovome osim da je rad po tome prisutan sada i prije tokom prvi
generacija bio.
82

Biljei imam Buhari 10/574

83

Biljei imam Buhari u poglavlju: O Kiraetu 20 i Ebu Davud 1/148

84

Musanef 2640

85

U Mehala 3/157

55

Takoer Ebu Hurejre je bio Muezin u Bahrejnu, te im je stavio kao art da ga ne preteknu u
izgovoru AMIN jer je on bio van mesdida kako bi ljudima prenosio odnosno kako bi ga bolje
uli. Ovo prenosi AbduRezzak od Jahje od Ebi Seleme a on od Ebu Hurejre.86
Takoer ono to je bitno da se spomene jeste da je Allahov Poslanik, sallalahu alejhi ve sellem,
naredio da se izgovori AMIN za imama i me'mune, a kada bude govor upuen u openitoj formi
onda to biva za sve da glasno izgovaraju u protivnom bi bilo reeno u drugaijoj, specifinoj
formi.
Ova mes'ela oko glasnog izgovora AMIN je po imamu Ahmedu, rahimehullahu, jasna odnosno
on je bio upitan: "Da li se glasno izgovara AMIN? Pa je odgovorio: Da tako mi Allaha i to za
imama i sve druge.
Biljei se u dijelu Tarihu El-Buhari87 od Muhammed Ibn Abdullaha Et-Tuvejla da im je priao
Alija Ibn Hasan brat od Ebu Hamze Es-Sukria od Mutarifa od Halida Ibn Ebi Sevra od Ata Ibn
Ebi Rebbaha da je rekao: Doivio sam stotinu ashaba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve
sellem, u ovome mesdidu, kada bi rekao imam VELEDDALLIIN uo sam od njih gromoglasan
izgovor AMIN.
Poznato je da djela ashaba Allah zadovoljan njima bio nije sam erijatski propis i stav, no
ukoliko bi to postalo javno i uradilo se u dematu (skupini) to postaje DOKAZOM, a ti javni
postupci ashaba (njihova dijela) od njih se uzimaju na nekoliko naina od njih su:
1. Da se pouzdanim putem prenosi neka vijest od vijesti ibadeta ili neega drugoga, te da to
prenose od njega Kibaru Sahabe, veliki ashabi (poznati, stari ashabi) odnosno jedna
skupina ashaba, radijjalahu anhum, i da se niko od njih ne izdvoji (bilo to jedan ili dva
ashaba) po tom pitanju i ovo upuuje na to da je taj postupak ili to dotino djelo
PROPISANO.
2. Da uradi djelo ili da kae govor (stav) u skupu kao to je ovdje to uinio Ibn Zubejr,
radijjallahu anhu, a iza njega su klanjali mnogi ashabi i tabini a nisu to djelo osporili i ako
je sam Ibn Zubejr, radijjallahu anhu, bio poznati Emir (voa) i od njega se govor i
postupci prenosili i uzimali.
Pa ukoliko bi se ovo prenjelo pouzdanim putem, odnosno ljudi radili po tome a drugi to
odobrili onda ovo djelo je najblie da bude sunnet a takoer za ovo se kae da je od sunneta.
Ono to se prenosi od neki uenjaka Fikha da su kazali: sve ono to je preneseno od nekoga
ashaba od dijela ili postupaka a to je ustvari Mevkuf do njega i niko to nije porekao ta to je
kao i sam Idma' Es-Sukuti (ono to se preuti utnjom u prisustvu toga dijela) ovaj stav je
sporan iz razloga zato to se nerijetko prenosi neki stav ashaba a on nije od onoga na emu se
86

Musanef 2/96

87

Tarihu El-Buhari 6/643

55

grade propisi. Pa tako od toga dotinoga ashaba ne prenosi to niko osim jedan od njegovi
drugova i tako dalje pa kako to moe da bude MEHUR (rasprostranjeno i javno djelo) ili
kako da se kae da je ovo Idma' Es-Sukitije i ako nije poznato da se neko suprotstavio tome.
Zatim kae: Ovo je ono to je poznat stav toga i toga ashaba i ja ne znam stav drugaiji tome
a zatim kae: ovo je Idma' Es-Sukitije!
Kada bi rekli da je ovo rezonovanje ispravno onda bi rekli da je mnogo stvari propisano i ako
nije to od govora i dijela Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nego naprotiv od
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, se prenosi suprotno tome a primjeri ovoga su
mnogobrojni. Ovo je za neke malo poteko da prihvate jer se neki dokaz ili satav u jendom
sluaju uzme kao validan dok je u drugom pak odbaen a to sve jer se uzima u razmatranje
rasprostranjenost odnosno postupak velikoga broja ashaba po istom tom pitanju.

PAUZE IMAMA (UTNJE IMAMA)
Imam e da napravi pauzu (da pravi) prilikom zavretka svakoga ajeta kako bi uzeo novi dah, a
takoer i nakon rijei VELEDDALLIIN, dok je pauza nakon izgovorenog AMIN neispravna. Od
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, se prenosi pouzdanim putem da je on pravio
pauzu neznatnu nakon izgovorenoga poetnog tekbira potom bi uio poetnu dovu, traio
utoite kod Allaha, prouio bi Bismilu i nakon toga Fatihu kao to smo prethodno objasnili
detaljno.
PROPISANE PAUZE (UTNJE):
Pauza nakon poetnoga tekbira (Tekbiru El-Ihram) za poetnu dovu, traenje utoita i
uenje Bismile tiho u sebi, prigueno kod veine islamski uenjaka suprostavljajui se
stavu imama Malika, on ne smatra propisanim da se ui poetna dova a niti traenje
utoita (El-Istiaze) a niti pravljenja pauze za uenje imama. Dok je Ebu Hanife,
rahimehumullahu, rekao samo za ovu pauzu odnosno da je ona propisana.
Nakon to zavrio sa uenjem sure (Kiraeta) a prije tekbira odnosno odlaska na Ruku' za
odmor i za pravljenje razlike izmeu stajanja i izmeu ruku'a. Ovo je spomenuo imam
Ahmed Ibn Hanbel. Kada je u pitanju pravljenje pauze (utnje) poslije prouene Fatihe to
nije ispravno odnosno nema ispravnog i pouzdanog dokaza. Preneseni Ebu Davud i Ibn
Made od Hasana da je Semure priao da je zapamtio od Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem, dvije stanke (pauze): stanka kada donese poetni tekbir i stanka kada
zavri sa uenjem (Kiraetom) Gajril-l-magduubi 'alejhim veledaalliin - u ovome
kontekstu nije ispravan ovaj hadis.
Ispravan je u kontekstu:

55

Stanka kada imam donese poetni tekbir sve dok ne poe da ui (kiraet), i stanka kada
zavri sa uenjem dakle sa kiraetom.
Ovo biljei imam Ahmed i Ebu Davud.
Ovako takoer prenose i mnogi njegovi drugovi (suvremenici): Hasan, Junus Ibn Ubejde,
Humejd, E'As i Katade (dok se ovaj hadis od Katade biljei u prvom spomenutom
kontekstu).
Biljei Ibn Huzejme i Hakim od Muhammeda Ibn Abdullaha Ibn Bezia, a takoer i Bejheki
od Muhammeda Ibn Minhal a njih obojica od Jezida od Seida u drugom kontekstu ovaj hadis.
Biljei Mekijj Ibn Ibrahim i Abdullah El-A'la od Seida da je spojio ova dva rivajeta odnosno
da se biljee tri stanke.
I ovo upuuje da je problem u samoj predaji (hadisu), to je mala kratka stanka kako bi se
uzeo dah poslije Fatihe stoga nai emo u nekim predajama da se spominje dok u drugima
pak to se ne spominje. Veina uenjaka je da su propisane dvije samo stanke kao to smo to
kazali.
Rekli su neki uenjaci Fikha da je propisano imamu da napravi stanku kako bi se uvjerio
me'mun u uenje Fatihe, no ovo nema osnovu u erijatu odnosno u sunnetu dok to pohvalnim
nije gledala veina islamski uenjaka od njih su imami: Malik, Ahmed i Ebu Hanife, Allah
im se smilovao.

UENJE ME'MUNA IZA IMAMA
Me'mun (muktedija) u namzima u kojima se ui na glas nee uiti nita po
ispravnom stavu na osnovu rijei Allaha Uzvienoga:
A kad se ui Kur'an, vi ga sluajte i utite da biste bili pomilovani."
I njemu je nareeno da uti tokom ovoga uenja, takoer dolo je od nekoliko uenjaka Selefa da
se ovo odnosi na NAMAZ. Prenosi se od Abdullaha Ibn Abbasa, Ibn Mesuda i Mudahida Ibn
Debra a to biljei Ibn Derir i Ibn Ebi Hatim od Alije Ibn Ebi Talhe od Ibn Abbasa tumaei
ajet da je rekao:
Odnosi se na propisani namaz (Farz).
Biljei Ibn Ebi ejbe i Taberani u dijelu El-Kebir a takoer i Ibn Munzir od Ebu Vaila od Ibn
Mesuda da je rekao: Da se odnosi za uenje iza imama, utite kada se ui Kur'an kao to

55

vam je nareeno, doista namaz ima svoju zanimaciju (posao) a dovoljan vam je taj
imam.88
Biljei Abdu Rezzak od Salima od Ibn Omera da je rekao:
utite iza imama u namazima u kojima on glasno ui, i ne ui sa njim.89
I ovo je ono na emu su bili veina ashaba, radijjallahu anhum, a to se prenosi od Ibn Abbasa,
Ibn Mesud, Ibn Omer, Ebu Hurejre i Aie, radijjallahu anha, a nije mi poznat suprotan stav
ovome odnosno da se neko suprotstavi za ovo se moe rei da je Idma'.
Ukoliko bi se uzeo stav suprotan ovome, odnosno ono to se prenosi od Omera, radijjallahu
anhu, a taj stav nije potpuno jasan kod Abdu Rezzaka od Jezida Ibn erika da je rekao Omeru:
Da li u uiti iza imama? Kae: Da, potom sam rekao: Pa i ako bi ti uio (bio imam) kae: da i
ako bi ja uio (predvodio). 90
Prenosi se od Ibn Mesuda i njegovi drugova: Esveda, Alkame, Ibrahima a to biljei Abdu
Rezzak u Musanefu od E'Amea od Ibrahima da je rekao:
Nisu uili iza imama pa i kada je bio Ibn Zijad. Pa je reeno njima: Nije uio glasno niti je
uio u sebi, potom je narod uio.91
Fatiha je rukn u namazima u kojima se ui prigueno, tiho po ispravnom stavu za IMAMA i
ME'MUM (muktedije) a ukoliko je ovjek sam onda je to uenje jo pree za namaze u kojima
se ui na glas i u sebi nema razlike a takoer uit e onaj koji je iza imama na namazima iza
imama kada doe na trei ili etvrti rekat po ispravnom stavu. Olakali su neki uopeno da se ne
ui iza imama odnosno nevezano da li ovjek bio iza imama tokom namaza u kojima se ui
naglas ili u sebi on nee nita da ui oslanjajui se na ono to se prenosi od Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem da je rekao:

Ko bude klanjao iza imama, imamovo uenje je i njegovo uenje.92

Dok je ovdje prisutan i pokuaj da se napravi spoj sa hadisom:

88

Ibn Ebi ejbe 1/376 i Taberani 9/264 i Ibn Munzir 3/102

89

Musanef od Abdu Rezzaka 2/139

90

Musanef Abdu Rezzak 2/131

91

Musanef Abdu Rezzak 2/141

92

Musned imama Ahmeda 23/12

55

- -



.

Nema namaza ko nije prouio Fatihu.93
Ovaj hadis upuuje na openitu zabranu odnosno negiranje namaza u kome se ne proui Fatiha i
to u svima namazima jer ova negacija kao to rekosmo je openita i obuhvata sve namaze u ta
ulazi namaz samoga ovjeka (dok ga klanja sam) i namaz iza imama. No, hadis prvi je NASIH
(derogirajui) jer je on jai jasnoom svojom u odnosu na drugi hadis, tako da se drugi hadis
moe uzeti da se odnosi na ovjeka dok sam klanja ili negaciju vrijednosti namaza (a ne negaciju
ispravnosti namaza).
No, ovo dokazivanje bi bilo ispravno da je hadis sahih, hadis je daif (slab) i njime se ne
dokazuje a uenje Fatihe ne spada kao obaveza kao i svi drugi ruknovi koje ovjek obavlja
tokom namaza.
Ponekada se kae da spor ili kontradiktornost izmeu ova dva hadisa je ustvari za onoga koji
obavlja namaz sam ili iza imama. Pa ukoliko klanja namaze u kojima se klanja na glas ili u sebi
ima dva stanja, odnosno moe da se desi i da bude:
-

Tokom namaza u kojima ui prigueno nema namza ukoliko ne proui Fatihu

Dok tokom namaza u kojima klanja iza imama odnosno na glas, uenje imama biva i
njegovo uenje

I ako je ovaj hadis daif (slab) on je dokaz kod Hanefija da se ne ui iza imama
openito, stoga je prenio Bejheki u dijelu Marifetu Sunen Ve-l-Asar 94 od
svoga ejha Hakima koji ima djelo Mustedrek da je rekao:
Pitao sam Selemu Ibn Muhammeda El-Fekiha da je rekao: Pitao sam Ebu Musa'a Er-Razia
Hafiza o hadisu koji se prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: Ko bude
klanjao iza imama, imamovo uenje je i njegovo uenje. Pa je rekao: Nije ispravno kod nas
nita po tom pitanju, odnosno u svezi toga hadisa, nego nai ejhovi se oslanjaju na predaje od
Alije, Abdullah Ibn Mesud, radijjallahu anhu i drugih.
Rekao je Hakim nakon to je ovo prenio: Zaudilo me ovo kada sam uo jer je Ebu Musa
najueni od predvodnika miljenja (Ashabu Rejj) na zemaljskoj kugli. Znai imam od imama
kole miljenja ukazao je na slabost ovoga hadisa i reko da on nije ispravan.

93

Biljei imam Buhari 1/192 i imam Muslim 2/8

94

Marifetu Sunen Ve El-Asar 2/50

55

ovjek koji sam klanja ima isiti propis kao i sam imam, dok je uenje kiraet rukn po konsenzusu
islamski uenjaka koji kau da je rukn za imama.
Rekli su neki od uenjaka da je vadib da me'mun (muktedija) ui na osnovu openitog dokaza
od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, napisao je na ovu temu Abdul Hajj El-Kenevi,
rahimehullahu, djelo koje je nazvao Imamu el-kelam fi hukmi kiraeti El-Fatihe halfe imam i
ovo je veliko djelo i skupio je stavove ashaba i tabina i na kraju kao rezime svega toga dijela
zakljuio je da me'mun ne ui iza imama tokom namaza u kome se ui na glas i ovo je takoer
stav ejhu-l-islama Ibn Tejmije, naprotiv on je bio strog po pitanju ove mes'ele i rekao u dijelu
Fetava El-Misrije95 da onaj ko bude uio iza imama ta on je kao Magrac koji nosi tovar
(knjige) zato to imam ui pa zato da i on ui istovremeno?! ovjeku je nareeno da uti dok
imam ui!!!

UENJE (KIRAET) POSLIJE FATIHE

Nakon prouene Fatihe ovjek e da ui ono to mu je lahko iz Kur'ana, slona je islamska ulema
da je ovo uenje MUSTEHAB (lijepo, pohvalno) na prva dva rekata Sabaha a i na svim drugim
namazima, dok nije mustehab da se ui na treem ili etvrtom rekatu kod veine islamski
uenjaka: Ebu Hanife, Malika, Ahmeda i afije, allah im se smilovao, koje biljee dvojica imama
u svojim vjerodostojnim zbirkama hadisa96 kao i drugi od Ebu Katade: Da je Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, imao obiaj da ui na Podne namazu na prva dva rekata Fatihu i jednu
suru dok bi na zadnja dva rekata uio samo Fatihu, a takoer bi oduio prvi rekat vie nego
drugi.
Rekao je Ibn Sirin, rahimehumullahu:
Ja neznam nikoga ko je drugaijeg stava od ovoga na kojem su oni.
U ovome govoru Ibn Sirina, rahimehumullahu, ima slabost jer se prenosi od neki ashaba,
radijjallahu anhum, da su oni na treem i etvrtom rekatu uili Fatihu i suru, prenosi imam
Malik, rahimehumullahu u Mevta od Nafia od Ibn Omera: Da je on kada bi klanjao sam uio na
svim rekatim (etverorekatnim) Fatihu i neku suru iz Kur'ana, rekao je:
Znao je ponekada da ui na jednom rekatu dvije ili tri sure tokom propisanog namaza
(Farza).97
95

Fetava El-Misrije 23/159

96

Biljei imam Buhari 1/169 i Muslim 1/333

97

Muveta 1/79

55

Biljei imam Malik, rahimehullahu, od Ebu Abdullaha Es-Sunabihija da je rekao: Doao sam u
Medinu za vrijeme Hilafeta (vodstva) Ebu Bekra Es-Sidika, pa sam klanjao iza njega Magrib
(Akam) te je na prva dva rekata uio Fatihu i jednu krau suru (Kasr Mufessal) potom je ustao
na trei rekat a bio sam blizu njega tako da je moja odjea doticala njegovu i uo sam ga kako
ui Fatihu (Ummu Kuran) i ovaj ajet:
"Gospodaru na, ne dopusti srcima naim da skrenu, kada si nam ve na pravi put ukazao, i
daruj nam Svoju milost; Ti si, uistinu, Onaj koji mnogo daruje!
A ispravno je da ovaj proueni ajet je dio dove koja se ui na Vitr namazu i dove koju je Ebu
Bekr, radijjallahu anhu, upuivao kada se desila fitna Rideta (otpadnitva za njegovo vrijeme)
zbog ovoga rekao je Mahkul:
Tako mi Allaha ovo nije bilo Kiraet (ovo uenje spomenutog ajeta) nego je to dova (koju je
uputio Ebu Bekr).98
Na ovome je bio i Ibn Abdul Berr u dijelu El-Istizkar 99 a to na osnovu onoga to se desilo u
vremenu Ebu Bekra Es-Sidika od fitne Murteda, pa nakon to su postali murtedi oni koji su
postali od Arapa nakon smrti Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, srca su bila
skrenula pa to pogodilo muslimane openito pa kako tek onda se to odrazilo na srce Ebu Bekra
Es-Sidika. On je bio pogoen time pa i u namazu stoga je i dovio.
I ako imam Malik, rahimehumullahu, biljei u svojoj knjizi hadis, a rekao je Ibn Kasim od
Malika:
Ja ne smatram da se ui na treem rekatu Akama nita osim Fatihe.
Dok su pak drugi uzeli taj stav kao ispravan i uili su od njih je Amr Ibn AbdulAziz,
rahimehumullahu, koji je rekao:
I nisam ostavio ovaj ajet nikada nakon to sam ga uo.100
Rekli su neki da je ovo dozvoljeno na osnovu openitoga postupka Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem, da je on uio Fatihu i sa njom neku suru i to na svim rekatima al s tim
da prvi rekat bude dug (da ui od sura Tival) da drugi rekat bude duine pola prvoga, dok trei
rekat bude pola drugoga. Pa kada bismo podijelili vrijeme kako je reeno vidjeli smo da je na
treem rekatu provodio toliko vremena da je mogao da ui suru Fatihu nekoliko puta. Kaemo
ovo nije obavezno da se ovako razumije jer je dolo u hadisu od Hafse kao to je to u Muveta101:
98

ehrul Mekul El-Asar 12/56

99

El-Istizkar 1/474

100

Bejheki

101

Muveta imama Malika 363

55

Da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem imao obiaj da ui sure po Tertilu tako da bi
onda taj rekat bio dui nego inae (dui od neki vei sura). Biljei imam Muslim
Ponekada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uio neki ajet po Tertilu pa bi s toga
sama taj sura bila dua a to se odmah odrazi i na duinu rekata, stoga nije dokaz ovo to neki
navode da duina neki rekata upuuje na to da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
uio na njima sure ili slino. Nije od sunneta da se izaberu odreene sure i ue stalno (da se
ustraje na tome).

PONAVLJANJE SURE NA REKATIMA

Nije od sunneta da se ponavljaju sure (ista sura) na dva rekata, pree je da bude na drugom
rekatu sura koja nije uena na prvome i da bude druga sura nia od prve odnosno da doe sura
na prvom rekatu prije po redosljedu u Kur'anu.

UENJE SURA TOKOM NAMAZA I NJENI PROPISI
Propisano je za imama a takoer i za onoga koji klanja sam da tokom veine namaza koje klanja
u svome mjestu (nije na putu) tokom Sabah namaza da ui sure koje su due (Tival) a tokom
Akama da ui krae sure (Kassar) dok u ostalim namazima ui srednje sure (Evsat).
Prenosi se od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je on uio tokom Sabah namaza
suru Tur102 a ako bi uio neto od dui sura i to je takoer sunnet jer je Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, jedne prilike uio suru Qaf (od ajeta prvog do 10) kao to to biljei
imam Muslim.103 Dok bi ponekada uio suru E-ems.104
Ukoliko bi ovjek tokom Akam namaza uio duge sure ili pak one srednje pa i to je lijepo, jer je
zabiljeeno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je uio on sure: El-E'raf 105, EtTur i Mursalat.106
102

Biljei imam Muslim 4/68

103

Biljei imam Muslim 1/337

104

Biljei imam Muslim 2/39

105

Biljei imam Nesai 2/107

106

Biljei imam Buhari 1/194 i imam Muslim 2/41

55

Biljei imam Ahmed107 i Nesai108 od Sulejmana Ibn Jesara od Ebu Hurejre, radijjallahu, anhu da
je rekao:
Nisam vidio ovjeka koji vie lii (oponaa) Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve selam,
od toga ovjeka. Kae Sulejman: Pa sam klanjao iza njega a on je uio na Podne namazu duge
sure (Tival Mufesal), na Akamu krae sure (Kassar) dok bi na Jaciji uio srednje sure (Vesat
Mufessal).
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je zabranio Muazu, radijjallahu anhu, da ui tokom
Jacije duge sure.109
Kada je u pitanju Podne i Ikindija, biljei imam Muslim od Ebu Seida El-Hudrija radijjallahu
anhu da je rekao: Mi smo raunali (odreivali duinu) stajanje Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem, na Podne i Ikindiji namazu, pa smo odredili Njegovo stajanje na prva dva rekata
od Podne namaza da je bilo koliko se mogu da proue dva ajeta is Sure Es-Sedde:
Dok smo odredili duinu treeg i etvrtoga rekata da je bilo pola od ova prva dva. Odredili smo
takoer duinu Ikindije namaza odnosno rekata da je bila duina prva dva rekata Ikindije kao i
duina treeg i etvrtoga rekata Podne namaza, dok bi trei i etvrti rekat Ikindije bio pola od
prvoga i drugog rekata.110
Od sunneta je da oni koji klanjaju iza imama tokom Podne i Ikindije namaza uju malo
prigueno ta on ui, jer su Ashabi, radijjallahu anhum, uli Allahova Poslanika, sallallahu alejhi
ve sellem, kako je i ta uio tokom tih namaza.
Nije poenta da se ue samo neke odreene sure (odnosno da su one bolje), sunnet je da se ue
raznovrsne sure bez da se daje nekima prednost nad drugima. ovjek e da izabere ta god eli
od Kurana i da ui to a to je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uio tokom obavezni namaza.
Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uio neto od Kurana to ne znai da je cilj
da se ui to nego da se uzme pouka u duini toga uenja ne znai da je ta sura bolja od drugih
nego je poenta da se precizno prenese ono to se ulo od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve
sellem. Ono to je Poslanik uradio uei duge, srednje i krateke sure to je sunnet (ta duina) a ne
sura sama po sebi. Biljei imam Ebu Davud 111 u hadisu Amra Ibn uajba od njegova oca od
njegova djeda da je rekao:
Nema niti jedna sura od Mufessal Sagire Vela Kebire (od krai ili dui sura) a da ih nisma uo
od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako ih ui na obaveznim (farz) namazima.
107

Ahmed 2/329

108

Nesai 1/338

109

Biljei imam Buhari 2/155 i imam Muslim 2/41

110

Biljei imam Muslim 1/334

111

Sunen Ebu Davud 1/210

55


OLAKANJE TOKOM PUTOVANJA
Kada je u pitanju namaz tokom putovanja, odnosno duina uenja na rekatima to je potpuno
drugaije od onoga to se prenosi za namaze tj. njihovu duinu kada je ovjek kod kue, nego
naprotiv ovjek treba da olaka sebi i drugima tokom putovanja. Biljei se od Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je uio dvije sure Zatitnice tokom Sabah namaza 112
biljei Ahmed, Ebu Davud i Nesai a sahihom ga ocjenio Ebu Hatim.
Prenosi Ibn Ebi ejbe113 od Ma'mera Ibn Suvejda od Amra od Omera da je on izaao sa Omerom
da obave Hadd, te im je on klanjao Sabah namaz i uio im suru Kurej. A takoer kod Ibn Ebi
ejbe se prenosi od Amra Ibn Mejmuna da je on uio tokom putovanja suru Kafirun i suru
Ehad.114
Takoer biljei se u Musanefu Ibn Ebi ejbe 115 od Davuda Ibn Ebi Hinda od Enesa da je uio
tokom putovanja suru El-A'la i njoj sline.
Biljei imam Malik116 od Nafia da je Abdullah Ibn Omer, radijjallahu anhu, uio na Sabah
namazu tokom putovanja deset sura s poetka, sura koje su Mufessal na svakom rekatu poslje
Fatihe.
Biljei se kod Ebu Davuda117 da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uio tokom
Sabah namaza suru Zilzal dva puta, na prvom i drugom rekatu ovo nije ispravno, ovo je Mursel
hadis i sam Ebu Davud je ovaj hadis zabiljeio u svome dijelu Merasil a sama vanjtina upuuje
na to da ovaj hadis ima neku slabost u sebi.

112

Biljei imam Ahmed 4/149 i imam Ebu Davud 1/230

113

Ibn Ebi ejbe 3/322

114

Ibn Ebi ejbe 1/322

115

Ibn Ebi ejbe 1/322

116

1/82

117

Sunen Ebu Davud 816

55

DIJELJENJE SURE NA DVA REKATA

Od sunneta je da ui na svakom rekatu po jednu suru ili vie i da ne dijeli jednu suru na dva
rekata jer je to suprotno sunnetu a nema smetnje ukoliko bi to ponekada uinio. Biljei imam
Ahmed u Musnedu118 i Muhammed Ibn Nasr El-Mervezi i drugi119 u hadisu od Mihrana da je
rekao: Priao mi je onaj ko je uo Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao:
:
. :
"Za svaki rekat je jedna sura (ui se jedna sura)."120
Mnogima od ljudi je nepoznat ovaj sunnet dok su nai ispravni prethodnici na to pazili i
predavali veliku panju jer je to postupak i djelo Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,
i ne pamti se (prenosi se) od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ispravnim putem i jasnim da
je dijelio jednu suru na dva rekata a najblie ono to se biljei i vee za dotinu temu jeste ono
to biljei Ibn Ebi ejbe121 od Hiama od njegova oca od Ebu Ejuba ili Zejd Ibn Sabita,
radijjallahu anhu:
"Da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uio na Akam namazu suru El-E'raf na dva
rekata."
Ovaj hadis je ustvari hadis Zejda, on ga prenosi no, ocjenjujui ovaj hadis Darekutni je u svome
dijelu "El-Ilel" spomenuo da Urve nije uo ovaj hadis od Zejda, radijjallahu anhu.
Biljei Ibn Made u hadisu od Aie, radijjallahu anha, merfuan da je rekla:
"Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je uio suru Bekara na dva rekata."
ispravan.

I nije

I ako se prenosi od ashaba, radijjallahu anhum, suprotno tome, to se desilo u rijetkim

sluajevima,a ne kao to je to sluaj danas sa mnogim imamima mesdida i klanjaima. Prenosi
se od Ebu Bekra Es-Sidika, a to biljei Bejheki122, AbduRezzak123 i Tahavi124:
"Da je Ebu Bekr Es-Sidik, radijjallahu anhu, uio suru Bekaru na dva rekata."
118

Musned imama Ahmeda 5/65

119

Ibn Ebi ejbe 3810 i Bejheki 3/10

120

Muveta 1/212, Sened je ispravan.

121

Musanef 1/114

122

Bejheki 1/389

123

AbduRezzak 2711

124

erh Meani El-Asar 1/182

55

Biljei Ibn Ebi ejbe od Jahje Ibn AbduRahmana Ibn Hatiba:

"Da je Omer, radijjallahu anhu, uio suru Ali-Imran na prva dva rekata od Jacije
namaza."Biljei takoer Darekutni125:
"Da je Abdullah Ibn Abbas uio dva ajeta iz sure Bekara na dva rekata." Rekao je Darekutni:
Sened ovoga hadisa je hasen.
No, ovo je rijetko skroz, sunnet je da se na svakom rekatu ui po jedna sura. Zbog toga su ashabi
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, vodili brigu o ovome, a mudrost je u tome da se
slijedi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Ono to se primjeuje jeste da je svaka sura
poredana i povezana sa svojim ajetima pa ukoliko bi stao na bilo kojem dijelu sure prije njenoga
zavretka to bi stajanje bilo pokueno jer nije sura potpuna, a ta pokuenost vidljiva je bez da se
neto dodatno govori o tome (zbog nepotpunosti odnosno nedoreenosti onoga ta je time ciljano
objavom). Ovo jasno vidimo u predaji koju nam spominje imam Buhari, rahimehullahu, odnosno
pria Ensarije koji je uvao Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve selem, u pohodu (bitci) "Zatu
Er-Rika'" pa ga ja pogodio neprijatelj strijelom pa je izvadio tu strijelu i nastavio da klanja, pa ga
je opet pogodio a on je to izvadio i nastavio, pa i trei puta ga je pogodio pa je opet uradio to i
prva dva puta, nije prekidao namaz, i rekao je: "Bio sam u namazu i uio jednu suru, pa mi je
mrsko bilo da prekinem tu suru sve dok je nisam zavrio" a to mu je i Poslanik, sallallahu alejhi
ve sellem, potvrdio (nije ga ukorio).
Da je dozvoljeno da se sura podijeli na dva rekata odnosno da se pravi prekid, toga stava su bili i:
Ibn Debir, Ata i drugi tabini a na ta je ukazao Ahmed, rahimehullahu.
Prenosi se od Abdullah Ibn Amra Ibn Asa, radijjallahu anhu, da je on korio, prijetio onome ko
podijeli suru na dva dijela.
Preveo je Muhammed Ibn Nasr u svome dijelu "Kijamu El-Lejl" i napisao poglavlje: "Poglavlje
o pokuenosti prekidanja sura" i spomenuo je nekoliko predaja koje su merfu'u ili mevkuf na
ashabe, radijjallahu anhum, no i ovdje ima neki slabosti.
Opisujui one koji stalno prekidaju ili dijele sure na dva dijela rekao je Ibn Kajjim,
rahimehumullahu, za njih da su imami dahili (neznalice). Rekao je Ibn Kajjim,
rahimehumullahu, u dijelu "Zadu-l-Mead": "Nije lijepo da se ui od svake sure samo jedan dio
njen ili da se ui jedna sura na dva rekata, to je suprotno sunnetu a na tome ustrajavaju samo
IMAMI DAHILI (imami neznalice)."

125

Darekutni 1/338

55


PONAVLJANJE JEDNOG ISTOG AJETA
Ponavljanje jednog ajeta tokom namaza nije zabiljeeno merfuan od Poslanika, sallallahu alejhi
ve sellem, niti na obaveznom a niti na dobrovoljnom namazu, to se biljei od Temima Ed-Daria
od Ibn Ebi ejbe126 da je on ponavljao rijei Allaha Uzvienoga:
"Misle li oni koji ine zla djela, da emo s njima postupiti jednako kao sa onima koji vjeruju i
dobra djela ine, da e im ivot i smrt biti isti? Kako loe rasuuju!"
Biljei se u Musanefu Ibn Ebi ejbe127 od Seida Ibn Abdullaha Et-Taia da je rekao: "uo sam
Seid Ibn Debira, rahimehumullahu, dok je klanjao da je ponavljao ove ajete":
"Oni koji poriu Knjigu i ono to smo poslali po posalnicima - saznae posljedice toga kada sa
okovima o vratu i sindirima budu vueni po kljualoj vodi, a zatim u vatri preni."
Kada je u pitanju ponavljanje Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ajeta:
"Ako ih kazni, robovi su Tvoji, a ako im oprosti, silan i mudar ti si."
Biljei Ahmed128, Nesai129 i Ibn Made130 od Desre bint Dedade da je rekla: ula sam Ebu
Zerra da je rekao, ustao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i klanjao sve do Sabaha
sa jednim ajetom:
"Ako ih kazni, robovi su Tvoji, a ako im oprosti, silan i mudar ti si."
U ovome hadisu se izdvojio Desre, i ne uzima se kao validan.

PONAVLJANJE JEDNE SURE TOKOM JEDNOG REKATU
Ponavljanje jedne iste sure tokom rekata je suprotno sunnetu Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem, to nije inio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a niti niko od Njegovi
ashaba, radijjallahu anhum. Sam Kur'an nije objavljen da bi se ponavljao jedan njegovo dio dok
126

Musanef Ibn ejbe 2/224

127

Musanef Ibn Ebi ejbe 2/224

128

Musned 5/149

129

Sunen 2/177

130

1/429

55

bi se drugi zapostavio, na ovo je ukazao i imam atibi u dijelu "El-Itisam". Sunnet je da prva
sura koja se ui na prvome rekatu bude dua od druge sure drugoga rekata pa ako bi nekada i
bilo drugaije nema smetnje prenosi se od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je
to inio kao to je to tokom Dume namaza.

NAMAZ NEUKOGA (USKRAENOGA)
Neuki ovjek koji ne moe da ui Kur'an ili ne moe da zapamti neto iz Kur'ana njegov
namaz je ispravan i bez uenja po konsenzusu islamski uenjaka, no on e da izgovara:
SUBHNALLAH, ELHAMDULILLAH,WALLAHU EKBER kao to je to zabiljeeno u
Sunenu131 da je ovjek rekao:

- -








:

.












"Ja ne mogu da zapamtim nita od Kur'ana, pa me podui ta e mi biti dovoljno (zamjena za
to): Pa je rekao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reci: "SUBHNALLAHI
VELLHAMUDLILLAHI VELA ILAHE ILLALLAH VALLAHU EKBER VELA HAVLE VELA
KUVVETE ILLA BILLAHI." Pa je rekao ovjek: Ovo je Allahu, a ta je za mene? Pa mu je
rekao, sallallahu alejhi ve sellem, reci: "ALLAHUME-R-RZUKNI VE AFINI VE HDINI."

PROPIS SKRUENOSTI
Skruenost tokom namaza je ustvari srce i dua samoga namaza, i ona moe da bude na dva
naina:
Spoljanja (vanjska) skruenost: Da ovjek (klanja) bude miran i da uti tokom namaza,
da bude smiren, da ne ini nikakve radnje prije imama niti da ne kasni za imamo, a to bi
imalo za posljedicu da ne bude od oni koji ga slijede.
Skrivena (unutranja) skruenost: Da ovjek (klanja) bude tokom namaza u takvom
stanju da je svjestan veliine pred kojom stoji (veliine Allaha Uzvienoga) te da
131

Ebu Davud 1/220

55

razmilja o znaenju Kur'anski ajeta te da ui i spominje dove i zikrove koji su propisani

tokom namaza i da se ne osvre na ejtanske vesvese (smutnje).
Allah dellea'nuhu je pohvalio skruene u namazu, pa je rekao:
"Ono to ele - vjernici e postii, oni koji molitvu svoju ponizno obavljaju."
I ovo je osobina mu'mina iskrenoga, koji e uspjeti.
Pa svako onaj ko ne bude od onih koji su skrueni tokom svojih namaza njemu namaz bude
teak, naporno da ga obavlja kao to kae Allah Uzvieni:
Pomozite sebi strpljenjem i molitvom, a to je, zaista, teko, osim poslunima (skruenim).
Skruenost je ustvari strah od Allaha i ona biva u srcu pa se njen trag implicira i na ostale udove
tijela. Takoer vanjska skruenost se odraava na unutranju, pa kod koga bude mirno srce mirni
su i ostali dijelovi tijela. Unutranja skruenost odnosno skruenost srca je pohvalna (mustehab) i
ima mjesto kod islamski uenjaka, naprotiv biljei konsenzus islamski uenjaka po pitanju
skruenosti imam Nevevi, rahimehhullahu, a vjerovatno pod rijeima konsenzus islamski
uenjaka misli se na to da nije niti jedan od njih rekao da je skruenost vadib.
Prenosi se od Ebu Osmana El-Hindija od Omera Ibn Hattaba, radijjallahu anhu, da je rekao:
:
.
Ja doista spremam vojsku dok sam u namazu.132
Odnosno ja razmiljam kako i na koji nain da opremim svoju vojsku tokom namaza.
A takoer ono to se prenosi od skupine ashaba, radijjallahu anhum, od promatranja namaza
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i sve ono to opisuju pa ak i u detalje upuuje
na to da su oni dobro pratili postupke Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dok su i
sami bili u namazu.
Nema niko od ljudi a da njegovo srce nekada tokom namaza ne skrene sa ove skruenosti i on to
ne posjeduje (nije u njegovoj moi) niti ima snagu da to promjeni u potpunosti pa kako da se
onda ovaj propis vee odnosno da bude VADIB kada je to nemogue za insana, dok je na drugu
stranu Vadib sve ono to je dostino za ovjeka iz ovoga razloga prenosi Ibn Derir Et-Taberi 133
u hadisu od Asima od Musaba Ibn Sada od njegova oca: Da je on pitao svoga oca o rijeima
Allaha Uzvienoga:
I molitvu svoju kako treba ne izvravaju.

132

Ibn Ebi ejbe 2/186

133

Tefsir Taberi 29450

55

Pa je rekao: Oni koji ne priaju sa svojom duom (ne lutaju mislima) i oni koji zaborave svoje
namaze!? Rekao je Sad:
Nije to ono to se misli ovim ajetom, nego to su oni koji svoje namaze odgaaju tako da
namasko vrijeme proe.
Biljei Salih od Ahmeda u knjizi Kitabu Mesail od njegova oca od E'Amea od Ibrahima od
Hammama Ibn Harisa da je rekao: Klanjao je Omer, radijjallahu anhu, Aksam namaz i nije
nita uio! Pa kada je zavrio namaz rekli su mu: O voo pravovjernih ti nisi nita uio!? Pa je
rekao: Ja sam imao razgovor sa duom (odlutao sam mislima) dok sam bio u namazu ja sam
spremio vojsku (pohod) iz Medina tako da sam stigao do ama, potom se je vratio ponovio
namaz i ponovio uenje.
Omer je ponovio ovaj namaz jer je ostavio uenje (Kiraet) ne zbog toga to je bio zauzet
odnosno priao sa svojom duom (lutao mislima).
Ovdje je rije o tome da su misli nadvladale ovjekovu svijest da je on u namazu i u tome sluaju
ovjek ne moe da ih odvrati, no ukoliko bi ovjek stalno tako inio i umnoio tu praksu kod
sebe pa to je direktno opreno Kur'anskom ajetu o uspijehu i samim time biva zabranjeno.
Neki od uenjaka su rekli da je skruenost Vadib a toga stava su bili: Ibn Tejmijje, Kadi Husejn
i Ebu Zejd El-Mervezi, dok je Ibn Kajjim, rahimehullahu, spomenuo ovaj hilaf u Medaridu
Salikin i dok je kod imama Ahmeda, rahimehumullahu, odnosno u mezhebu dva stava po
ovome pitanju.
Takoer rekli su neki uenjaci govorei o skruenosti odnosno da je ona vadib, od njih je i
imam dva mesdida (Haremejn), on je rekao: Ukoliko bi ovjek koji je bolestan imao potekoe
tokom kijama (stajanja na namazu) a to bi dovelo da od njega ode skruenost, sa njega spada
obaveza kijama (stajanja).
Iz ovoga se razumije da je on smatrao skruenost vadibom jer u protivnom ne bi bilo dozvoljeno
ovjeku da ostavi kijam, a on je vadib zbog njega (zbog toga razloga).
I reeno je: Vadib je sve ono zbog ega ovjek biva grean ukoliko to ostavi a suprotno tome je
Haram odnosno da ovjek biva grean kada to uradi. Pa ukoliko neko kae: Skruenost je vadib
a ostavljanje iste je Haram! Kaemo: Na koji se nain ostavlja ta skruenost da bi bila ispoljena
dotina zabrana? Pa ako kae: Da ovjek tako odluta da ne osjeti ili zaboravi gdje i pred kim
stoji! Kaemo: To u osnovi ovjek ne posjeduje pa to biva kao posljedica zaborava, no onda se
opet namee dodatno pitanje ta je granica izmeu poetka takvog lutanja ili razgovora sa
duom i razmiljanja openitoga s kojim ovjek ne biva grean? Ovo je nemogue odrediti i
grijeh iz neega poput ovoga nije u erijatu opravdan odnosno nema osnovu.

TEKBIR ZA RUKU' (PRI ODLASKU NA RUKU')
Potom e da donese tekbir pri odlasku na ruku' rijeima: Allahu Ekber. Ruku' je rukn po rijeima
Allaha Uzvienoga:
O vjernici, molitvu obavljajte i Gospodaru svome se klanjajte (inite ruku' i seddu).

55

Ruku' biva prije sedde i na tome su sloni svi islamski uenjaci i reeno je: u erijatu prije
naega bilo je obrnuto a to su prenjeli neki od Mufesira (komentatora Kur'ana) iz rijei Allaha
dellea'nuhu:
O Merjema, budi posluna svome Gospodaru i licem Na tle padaj i sa onima koji molitvu
obavljaju i ti obavljaj! (ini seddu i ruku')."
No, u ovome dokazivanju ili stavu ima slabost.
I ovo je drugi tekbir u namazu i sam prelazak u namazu sa rukna jednog na drugi ili pak sa
vadiba na drugi vadib ne biva osim sa izrazom ALLAHU EKBER, dok je iz ovoga propisa
samo izdvojen povratak sa Ruku'a po konsenzusu islamski uenjaka i u njemu je popisano da se
to ini Temhidom.

PROPIS OSTALI TEKBIRA MIMO POETNOG TEKBIRA
Ovdje imamo nekoliko mes'ela od njih su:
-

Ovaj tekbir da li je on Vadib ili ne? Odnosno ta je propis svi tekbira nakon njega osim
poetnoga tekbira jer smo to prethodno spomenuli i pojasnili da oko toga nema razilaska
kod islamski uenjaka.

Razili su se islamski uenjaci oko propisa (Vuduba) prelazni tekbira:

Stav da su ti tekbir SUNNET je stav veine islamski uenjaka i to je ISPRAVNO, dok se prenosi
od imama Ahmeda, rahimehumullahu, da je u jednom od dva rivajeta rekao da je ovaj tekbir
vadib oslanjajui se na rijei Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

:





.




: - -
Klanjajte kao to vidite mene da klanjam.134
Dok je u drugom rivajetu od njega preneseno da je rekao da je taj propis samo za Faz namaze
dok za dobrovoljni namaz nije to sluaj. No. Ispravno je da je to mustehab za Farz i za Nafile
osim u jednom sluaju: a to u sluaju imama kada Me'mum ne zna prelazak imama na sljedei
dio namaza osim da kae Tekbir, pa ono sve to ne moe da dovede do ispunjena vadiba (bez

134

Buhari, Muslim, Ahmed

55

njega ne moe da se uradi vadib) i ono samo biva VADIB. Tako da je sunnet za imama kada
klanja da podigne svoj glas kako bi oni koji ga prate mogli dobro da uju tokom namaza.
Odgovor onima koji dokazuju openitim hadisom:
Klanjajte kao to vidite mene da klanjam.
Biva na dva naina:
1. Osnova u postupcima Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jeste vudub
(vadib) osim to se izdvoji iz konteksta datog dijela ili postupka, a od najjai dokaza
ovoga tipa jesu:
-

Nedostatak predaja koje bi potvrdile konstantnost tih postupaka

I olakanje onih koji su bili prisutni kada je objava sputana a oni su ashab,i radijjallahu
anhum, i oni nisu bili strogi po tom pitanju (pretjerivali)

2. Prenosi se od skupine ashaba i tabina da oni nisu uili sve tekbire tokom namaza i to
putem seneda prenosioca koji su jasni ko dan, naprotiv to je bila praksa muslimana u
veini zemalja.
Prenosi imam Buhari135 rahimehullahu, od Mutarifa od Imran Ibn Husejna:
Da je on klanjao sa Alijom radijjallahu anhu u Basri pa je rekao: Podsjetio nas je ovaj
ovjek na namaz kako smo ga klanjali sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve
sellem.
Pa je spomenuo da je on donosio tekbir svaki puta kada se je spustio i kada se je podigao.
Biljei imam Muslim136 od Jahje iBn Kesira od Ebu Seleme:
Da je Ebu Hurejre imao obiaj da donosi tekbir svaki puta kada je se spustio i podigao, pa
samo rekli: O Ebu Hurejre, ta je ovaj tekbir? Pa je rekao: Ovo je namaz Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Biljei imam Buhari137 od katade od Ikrime da je rekao:
Klanjao sam iza ejha u Mekki pa je on tokom namaza donio dvadeset i dva tekbira pa sam
rekao Ibn Abbasu: On je Ahmak! Pa mi je rekao: Majka te nemala (vid prekora a ne dova) to
je sunnet Ebu Kasima, sallallahu alejhi ve sellem.
135

Sahih Buhari 1/271

136

Sahih Muslim 2/8

137

Sahih Buhari 1/271

55

Omer Ibn Hattab, Omer Ibn Abdu-l-Aziz, Kasim Ibn Muhammed, Salim Ibn Abdullah i Seid
Ibn Dubejr nisu stalno uili sve tekbire!
Ovo upuuje da se tekbir ponekada ostavi (ostavljao kod prvi generacija) tako da su to
zaboravili (zapostavili) mnogi a to opet upuuje da ti tekbiri nisu bili vadib i da Selef to
nije smatrao niti uzimao kao rukn ili vadib.
Naprotiv ne uenje tekbira bilo je rasprostranjeno tako da su neki ljudi u gradovima radili
potpuno po tome da se oni ne ue tokom prvi generacija, rekao je Isahk Ibn Mensur:
Rekao sam Ahmedu: Koji su to tekbir oni izostavljali? Pa je rekao: Tekbir pri povratku sa
ruku'a prije sedde i onaj koji se ini kada ovjek hoe da uini drugu seddu tokom svakog
rekata.
Dakle izgovor tekbira pri odlasku i povratku kod njih nije bila stalna praksa, niti je to bila
njihova vanjtina a niti su radili tokom namaza ne u Mekki niti Medini a niti u Basri. Ovo je
sada praksa u svim zemljama u ovome naem vremenu, ono to ja znam. Danas je praksa
postala da se ljudima zamjeri ukoliko bi to ostavili kao to se zamjerilo prvim generacijam
(nekim od njih) kada su to inili pa ak i od neki ueni odnosno poznati. Ovo je ujedno dokaz
da osporavanje neki ljudi odnosno praksa dotinoga dijela naspram istine ne znai nita, i
obaveza na ljudima je da se okreu i idu za sunnetom a ne da oni to svojim nahoenjem
smatraju i tako ine.
U ovoj mes'eli imama Malik, rahimehumullahu, je ostavio stanovnike Medine da rade
shodno hadisu koji je ispravan i zabiljeen.
3. Ovaj tekbir je propisan da se ini zbog obavjesti (obznane) pokreta imama shodno
hadisu: Kada imam donese tekbir i vi donesite... te stoga njega nije potreban onaj
koji klanja sam, dok imama vide oni koji su s njim (kao onaj koji klanja sam sa imamom)
al opet je izdvojeno i ostaje da se donosi tekbir prilikom sputanja i podizanja (odlaska i
povratka) za svakoga klanjaa.
ISTINA da onaj koji stalno ostavlja sve tekbire je grenik (onaj koji je pogreio), njegov
postupak nije hvale dostojan i ne prilii da to radi niti da ustraje na tome.

PODIZANJE RUKU TOKOM RUKU'A

Tokom ruku'a ovjek e da podigne ruke jer je to bila praksa Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem, da podigao ruke spram ramena ili pak do resica uiju dok u jednom rivajetu

55

se prenosi do krajni dijelova uha, a takoer prenosi se138 od Abdullah Ibn Omera da je on
podigao ruke spram svojih grudi, odnosno mimo ovoga gore reenoga, a to je sutvari Mevkuf
na Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

VRIJEME PODIZANJA RUKU

Podizanje ruku je dolo u nekoliko stanja: prije tekbira, zajedno sa tekbirom i poslej tekbira.
Ovo je dolo u hadisima od Abdullah Ibn Omera, od Vaila i od Malika, radijjallahu anhu.
Podizanje ruku tokom ili u ovome dijelu je sunnet.

MJESTA PODIZANJA I PROPIS PODIZANJA RUKU
Mjesta na kojima se podiu ruke a to je bila praksa Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve
sellem su:

Poetni Tekbir (El-Ihram) i ovo je prvo podizanje

Prilikom Ruku'a i ovo je drugo mjesto podizanja

Podizanje prilikom povratka sa Ruku'a i ovo je tree ustvari podizanje

Prilikom povratka sa drugoga rekata na trei odnosno prije stajanja na treem rekatu, ovo
je etvrto podizanje (neki su ovo etvrto podizanje osporili, al ispravno je da i ovo
podizanje je Sahih, odnosno utemeljeno)139

Ova podizanja su sunnet, praksa Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a takoer i
ashaba radijjallahu anhum, ne biljei se niti od jednoga ashaba Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem, da nije podizao ruke tokom namaza openito kao to to navodi imam Buhari u
poglavlju Podizanje ruku140
Ostavljanje podizanja ruku ponekada je bolje jer prenosioc hadisa o podizanju je Abdullah Ibn
Omer, a od njega je zabiljeeno da nije podizao ruke osim pri Poetnom Tekbiru, biljei Ibn Ebi
ejbe141 i Tahavi u dijelu erh Menai El-Asar142 od Mudahida da je rekao:
138

Biljei Ebu Davud 741 sa ispravnim senedom

139

Hadisi u kome se navodi podizanje ruku pri stajanju na treem rekatu biljei imam Buhari 1/188

140

Sahih Buhari 9 i rekao je: Prenosi se od sedamnaest ashaba Allahova Poslanika sallallahu alejhi ve sellem da su
oni podizali ruke pri ruku od njih su.. (naveo je sva imena)
141

Musanef 2494

55

Klanjao sam iza Ibn Omera, i on nije podizao ruke osim pri poetnom tekbiru tokom namaza.
Biljei se od Esveda da je rekao:
Vidio sam Omera Ibn Hattaba da je podigao ruke samo pri poetnom tekbiru i vie se nije tome
vraao.
Biljei imam Tahavi143 a Sahihom ga ocjenio Bejheki.
Od Asima Ibn Kulejba od njegova oca se prenosi da je rekao:
Alija, radijjallahu anhu, je dizao ruke pri poetnom tekbiru tokom namaza, i nije to inio osim
tokom toga tekbira. Biljei imam Tahavi144 i rekao je ova predaja je sahih.
Prenosi se Merfuan od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ova predaj nije Sahih, u
hadisu od Muhammed Ibn Dabira od Hammad Ibn Ebu Sulejmana od Ibrahima od Alkame od
Ibn Mesuda da je rekao:
Klanjao sam sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, Ebu Bekrom i Omerom i
nisu dizali ruke osim pri poetku namaza.145146
Rekao je Ibn Mubarek, rahimehumullahu: Ovaj hadis kod mene nije ispravan (vjerodostojan),
dok je rekao Ebu Hatim: Ovaj hadis je greka. Rekao je Ahmed Ibn Hanbel i njegov ejh Jahja
Ibn Adem: Ovaj hadis je Daif (slab), prenosi Buhari od njih i podrao ih je u tome. Rekao je
Ebu Davud: Ovaj hadis nije Sahih i reko je Darekutni: Nije vjerodostojan.
I ovo je najjaa predaja onima koji zabranjuju da se diu ruke osim pri poetnom tekbiru na
ovome stavu su bili i temeljili svoje dokaze hanefije i Es-Sevri.

PODIZANJE RUKU PRILIKOM SEDDE
Podizanje ruku prilikom odlaska na seddu i pri povratku sa sedde nije praksa Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je imam Buhari, rahimehullahu. u poglavlju O
podizanju ruku:
Ne podiu se ruke tokom namaza nikako dok ovjek sjedi.
142

1/225

143

1/227

144

1/225

145

Darekutni 1/295

146

Bejheki 2/179

55

Prenose se hadisu od Malika Ibn Huvejrisa, Enes Ibn Malika i Vaila Ibn Hudra no, oni nisu
ispravni i nita od ovoga spomenutog u ovom poglavlju nije ispravno.
Hadis od Malika Ibn Huvejrisa nije ispravan u njemu se izdvojio od ostali prenosioca Ibn Ebi
Adijj od u'be i Seid Ibn Urve od Katade od nasr Ibn Asima od Malika Ibn Huvjerisa.
Takoer ovaj hadis prenosi skupina od Seida Ibn Ebi Urve od Katade i ne spominju podizanje
ruku tokom sedde.
Kada je u pitanju hadis od Enesa, ispravno je da je on Mevkuf, i takvim ga ocjenio Darekutni i u
ovome hadisu je se izdvojio Abdu-l-Vehab Es-Sekafi.
Dok hadis od Vaila Ibn Hudra, rahimehumullahu, kojeg prenosi Eas Ibn Sevar a on nije
pouzdan (on je daif) od Abdu-l-Debara od njegova oca.
Dok je zabranio Ibn Omer, radijjallahu anhu, kao to se to biljei u dvijema vjerodostojnim
zbirkama da se diu ruke izmeu dvije sedde.
Na osnovu ovoga ne prenosi se nita odnosno nije ispravno da je Allahov Poslanik, sallallahu
alejhi ve sellem, to inio, na ovo je ukazao i Ibn Kajjim da se to ne ini odnosno da nije
ispravno.147
No, ovo se prenosi od neki ashaba da su inili kao to je to Ibn Omer, radijjallahu anhu, da je on
dizao ruke kada bi inio seddu, a to je spomenuo Ibn Hazm u dijelu Mehala 148 od Ubejdullah
Ibn Amra od Nafie od Ibn Omera: Da je on dizao ruke kada bi stupio u namaz, te kada bi uinio
ruku' i kada kae: Semi-a-Allahu limen hamidehu te kada bi uunio seddu izmeu rekata diui
ih do ruku.

NAIN INJENJA RUKU'A
Nakon toga e da ide na ruku', a od sunneta je da odlazak me'muma ide na ruku' nakon imama.
Zato je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Pa kada on uini ruku' i vi uinite
(imam)... a ovo je dolo u takvom kontekstu da je poredano ko koga slijedi odnosno redosljed
injenja ruku'a. Ta prednost imama moe da bude potpuna (tako to e on da potpuno ode na
ruku a potom me'mum) ili pak nepotpuna (da imam bude ispred me'muna u injenju ruku'a) pa
stupi u ruku kada imam ve je stupio.
Sunnet je da tokom ruku'a lea budu prava kao to je to inio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi
ve sellem, u hadisu od Ebu Humejda Es-Sadija koji je Merfu': Da je Allahov Poslanik,

147

Zadul Mead 1/210

148

Mehala 4/93

55

sallallahu alejhi ve sellem, poravnao (ravnim uinio) svoja lea. 149 Dakle uinio je svoja lea
prava bez savijanja.
A kada je u pitanju glava Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Allahov Poslanik bi drao
glavu ravno bez da bi je savijao ka dolje a niti podizao prema gore a niti bi je zakretao u neku od
strana nego izmeu toga.150151
Najmanji vid ruku'a je da se ovjek nagne malo prema naprijed odnosno da njegove ake budu
blizu podkoljenica ili neto blizu toga i to mu je ustvari ispravan ruku a sedda mora da bude
dubljaod toga. Od sunneta je da svoje ruke stavi i vrsto uhvati koljena s tim da prsti budu
raireni jedan od drugoga.
Vadib je da bude smiren tokom injenja ruku'a iz istoga razloga Allahov Poslanik, sallallahu
alejhi ve sellem, je naredio ovjeku koji nije bio smiren tokom namaza da ponovi taj namaz,
spomenuta osoba nije bila smirena na ruku'u i seddi odnosno nije ih upotpunjavala. A ko to ne
ini on ustvari ne ispuni stvari koje su vadib tokom namaza i njegov namaz biva neispravan
(pokvaren), biljei Muhammed Ibn nasr Mervezi152 u hadisu od A'mea od Zejda Ibn Vehba: Da
je Huzejfe Ibn Jeman, radijjallahu anhu, vidio ovjeka koji nije smiren (ne upotpunjuje) na
ruku'u i seddi pa mu je rekao: Od kada ti tako klanja namaze? Pa mu je odgovorio: Od svoje
etrdesete godine (ili ve etrdeset godina) pa mu je rekao Huzejfe: Ti ve etrdeset godina nisi
klanjao (nije ti ispravno) i kada bi umoro na tome, ta umro bi na neemu mimo onoga na emu je
bio Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem.
Naredba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ovjeku da ponovi namaz (jer nije
upotpunjavao, bio smiren na namazima) ustvari znai da je RUKU'U VADIB, i onaj ko ne bude
smiren tokom ruku'a njegov namaz je POKVAREN (NEISPRAVAN).

ODUIVANJE TOKOM RUKU'U
Od sunneta je da duina ruku'a bude kao i duina kijama (stajanja) osim da to ne prestavlja
potekou za ljude, i ovo je od sunneta koji su mnogi zaboravili ili pak ostavili u potpunosti.
Ovdje se postavlja pitanje ta je pree da se ini: da li da se ostavi dugo uenje tokom kijama
(stajanja) kako bi se moglo izvesti da bude ruku'u i kijam iste duine ili pak da se kijam ostavi
149

1/273

150

Ebu Davud 1/195

151

Muslim 1/357

152

U knjizi Tazimu Es-Sala 940

55

iste duine odnosno da bude dug kao to je to sunnet, a da se duina ruku'a skrati u korist ljudi?
Kaemo: ono to je jasnije jeste da se kijam ostavi kako i jeste da bude po sunnetu dug, a da se
olaka tokom ruku'a ovo je ono to je pree i jasnije po sunnetu.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi znao da klanja namaz sa dugim Kur'anskim
surama a i ruku bi mu bio priblian tome.

ZIKROVI PROPISANI TOKOM RUKU'A I SEDDE KAO I PROPIS TOGA

Nije dozvoljeno da se ui Kur'an tokom ruku'a, to je Allahov, Poslanik sallallahu alejhi ve

sellem, zabranio, osim ukoliko bi ovjek citirao ili uio neke dove koje su spomenute u Kur'anu
ili pak tesbih iz Kur'ana. Sam Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi uzimao neke dove
ili tesbih iz Kur'ana pa bi uio: 34."Subhaneke-l-Lahumme vebi ha-mdike kao to se prenosi od
njega alejhi selam.153
Od sunneta za klanjaa je da kae tokom ruku'a: "Subhane Rabije-l-azim" tri puta i to je
najmanji vid govora te tokom sedde: "Subhane Rabbije-l-e'ala" takoer tri puta koji je
najmanji vid govora, pa ukoliko bi to izgovorio i deset puta pa to je lijepo. Biljei Ebu Davud 154
u hadisu od Enesa da je rekao: Nisam klanjao namaz sliniji namazu Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem, osim namaza za ovim momkom, znai Omera Ibn Abdu-l-Aziza. I
rekao je: Pa smo tokom ruku'a izgovorili dest tesbiha.
Ovaj zikr tokom ruku'a i sedde je propisan i ima mjesto svoje u sunnetu, stava da je to sunnet
bili su: Ebu Hanife, afija i Malik pa ukoliko bi neko izostavio ovo ne bi bio grean i namaz mu
je ispravan (svejedno da li to ostavio iz zaborava ili namjerno), naprotiv imam Malik u predaji od
Ibn Kasima je stava da nema uopte dove nikakve tokom ruku'a i sedde, te se prenosi od njega
da je ponavljanje tih dova pokueno. Odnosno njegov cilj a Allah najbolje zna jeste da je
pokueno da se izgovara vie puta: "Subhane Rabije-l-azim" i "Subhane Rabbije-l-e'ala" i to
iz razloga da ljudi ne bi pomislili da je to vadib samo po sebi.
Rekao je Ahmed i Isahk: ove dove su VADIB, pa ukoliko bi ih ovjek ostavio namjerno to bi
mu pokvarilo namaz pa ukoliko bi zaboravio ne bi mu pokvarilo namaz.
Ono to je udno jeste daje El-Keramani prenio konsenzus islamski uenjaka da to nije VADIB
i ovo je NEISPRAVNO.

153

Biljei imam Buhari 1/201 i Muslim 2/50

154

1/134

55

PRAVILO: Ono to je ibadet samo po sebi nije neophodno da bude neki dodatni rukn (recimo
rijeima) kao to je to ruku'u i sedda, a ono to nije ibadet samo po sebi ono zahtjeba neki vid
rukn da ga pojaa kao to je kijam ili kuud, tako da je na ijamu Fatiha ta koja je rukn dok na
kuudu (sijedenju) teehud.
Da se odreuje taan zikr tokom ruku'a i sedde to je dolo u sunnetu, biljei Ebu Davud, Nesai i
Ibn Made od Musa Ibn Ejjuba El-Gafakija od njgove majke Ijas Ibn Amir El-Gafakij od Ukbe
Ibn Amira El-Dehenija, radijjallahu anhu, da je rekao: Kada je sputen (objavljen) ajet:
Zato hvali Gospodara svoga Velianstvenog!
Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: To inite tokom ruku'a. a kada je
objavljen ajet:
Hvali ime Gospodara svoga Svevinjeg.
Rekao nam je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: To inite tokom sedde.155
Od dokaza koji upuuju na Vudub tesbiha tokom namaza su: Allah dellea'nuhu je namaz
nazvao tesbihom u rijeima:
Zato otrpi njihove rijei i obavljaj molitvu, hvalei Gospodara svoga, prije izlaska Sunca i
prije zalaska njegova, i obavljaj je u nonim asovima, i na krajevima Dana, - da bi bio
zadovoljan.
I ovo je naredba za pet dnevni namaza jer vrijeme moe da bude prije ili poslje zalaska sunca.
No i dan su unutar ove granice spomenute, rekao je Ibn Abbas, radijjallahu anhu: To se odnosi
na propisane (farz) namaze.
Takoer nazvan je kijamom u rijeima:
Probdij no, osim malog dijela.
Dok je Kijam od stvarni dijelova namaza, te je takoer to nazvano seddom na mnogo mjesta u
Kur'anu:
Zato veliaj Gospodara svoga i hvali Ga, i seddu obavljaj.
I nije ovdje cilj sedda sama po sebi nego je namaz openito, to znai budi od onih koji
klanjaju. A takoer Allah je namaz nazvao ruku'om kao to je to u rijeima Uzvienoga:
I zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte!
I namaz je nazvan Kur'anom kao u rijeima:
155

Biljei Ebu Davud 869

55

Obavljaj molitvu u zoru, jer molitvi u zoru mnogi prisustvuju.

Tako da je Kijam, Sedda, Ruku' i Kiraet ruknovi ili fardovi namaza. Pa tako kad aneto bude
prozvano po nekoj radnji u njemu to je ustvari dokaz da je taj postupak Vadib u tome dijelu ili
neto neophodno za to dijelo (cijelinu). Pa kada ima i nae se namaz automatski svi ovi dijelovi
su prisutni u tome namazu a nije tako ukoliko gledamo obrnuto ovaj propis. Ponekada se insan
kao cijeli naziva glavom i ako se misli i cilja ovjek kao insan ili njegovo bie.
Kada kaemo da je dozvoljen namaz bez tesbiha, onda naredba za tesbih u ajetu:
Hvalei Gospodara svoga, prije izlaska Sunca i prije zalaska njegova.
Ne odgovara da bude naredba za obavljanje namaza ne bude rije u kontekstu koja upuuje na to
znaenje niti da se moe iz toga to da razumije i ovo nije samo za tesbih nego i za kijam i kiraet'.
Allah je uinio najboljim govorom tokom namaza kao to se to biljei u dvijema zbirkama
vjerodostojni hadisa merfuan od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

.















Najbolji govor nakon Kur'ana je etvero, a ono je takoer od Kur'ana, ne smeta (ne teti ti)
bilo kojom da pone: SubhanAllah, Velhamdulillah, Vela ilahe illallah, Vallahu Ekber.156
Tako da se tokom Kijama ui Tahmid, tokom Ruku'a Tesbih, prelazak izmeu ruknova ili
vadiba je Tekbir, te tokom Kuuda i Teehuda ui se Tevhid tako da sve etri stvari se nalaze i
ue tokom namaza.
Od sunneta je da se velia Gospodar tokom ruku'a i sedde i uopeno da se povea broj dova
tokom sedde. Ono to je ispravno a prenosi se od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve
sellem, od dova i zikrova je:

"Subhaneke-l-Lahumme, Rabbena, vebi ha-mdike-l-Lahumme-gfir li"157
- Neka si slavljen, Allahu moj - Gospodaru na, i radi Tvoje hvaljenosti oprosti mi.

"Subbuhun, Kuddusun, Rabbu-l-mela'iketi ve- r-Ruhi158
156

Sahih ibn Hiban 10/246, Musned Ahmed 13/387, Buhari 16/557 i Muslim 6/172

157

Sahih Buhari 1/274

55

- Slavljeni, Sveti, Gospodar meleka i Ruha.

"Subhane zi-l-Deberuti ve-l-Melekuti, ve- l-Kibrijai ve-l-Azameti"159
- Neka si slavljen, Ti, Koji posjeduje silu, vlast, veliinu i uzvienost.
"Subhane Rabije-l-azim"

- Neka si slavljen, Gospodaru moj Veliki.

Dok bi tokom sedde uio sljedeu dovu:

"Subhane Rabbije-l-e'ala"
- Neka Si slavljen, moj najvii Gospodaru!160
Tokom rukua bi takoer uio:

"Allahumme leke rekatu ve bike amentu, ve leke eslemtu. Haea leke Semi ve Besari ve Muhi ve
Izami ve Asebi."
- Allahu moj, Tebi ruku- inim i Tebe vjerujem, od Tebe se boje moj sluh, vid, mozak, moje tijelo
i moje bie!
Dok bi tokom sedde uio:

"Allahumme leke sededtu ve bike amentu, ve leke eslemtu. Sedede vedhi li-l-lezi halekahu ve
savverehu ve ekka semahu ve besarehu. Tebare-ke-l-Lahu ahsenu-l-halikine"161
- Allahu moj, Tebi seddu inim i Tebe vjerujem; Tebi sam se potpuno predao. Lice moje na
seddu pada Onome Koji ga stvori i uoblii, te Koji je, na njemu, osjetila za sluh i vid otvorio:
Blagodaran je Allah, najljepi Stvaratelj.
158

Sahih Muslim 1/230

159

Ebu Davud 1/230 i Ahmed 39/405

160

Biljei imam Muslim 1/357

161

Billjei imam Muslim 2/183

55

Od sunneta je da se velia Gospodar rijeima koje su prenesene od Allahova Poslanika,

sallallahu alejhi ve sellem, bez da se ovjek vee za jedan poseban izraz odnosno dovu.
Rijei Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

"Subhaneke-l-Lahumme, Rabbena, vebi ha-mdike-l-Lahumme-gfir li"162
- Neka si slavljen, Allahu moj - Gospodaru na, i radi Tvoje hvaljenosti oprosti mi!
Upuuje da je ruku' mjesto gdje se upuuju dove i da ovjek treba da dovi onim to je njemu
lahko veliajui svoga Gospodara i ovo nije opreno hadisu: Na ruku'u veliajte svoga
Gospodara jer je ovaj zikr dodatak na ono to je uio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve
sellem, i vri se spoj izmeu ove dvije predaje odnosno u rijeima: Gospodaru moj oprosti
mi a povodei se za rijeima Allaha delea'nuhu:
Ti veliaj Gospodara svoga hvalei Ga i moli Ga da ti oprosti.

BROJ TESBIHA
Kada je u pitanju broj tesbiha, insan e da izgovori tri puta, od Avna Ibn
Abdullaha se prenosi a on od Ibn Mesuda, radijjallahu anhu, da je rekao;
rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

Kada neko od vas uini ruku' neka kae: "Subhane Rabije-l-azim" tri puta i time je upotpunjen
njegov ruku' a to je najmanji vid onoga to se kae tokom ruku'a. A kada uini seddu neka kae:
"Subhane Rabbije-l-e'ala" I time je upotpunjen njegova sedda a to je najmanji vid onoga to se
kae tokom sedde.163 Avn nije doivio (sreo) Ibn Mesuda.
Ovo je rekla veina uleme (da se izgovara tri puta) pa ako bi izgovorio vie puta pa to je lijepo
jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, imao obiaj da odui tokom ruku'a kao to je
to bila duina njegova kijama, upuuje na ponavljanje i da se ovjek ne zasiti od velianja svoga
Gospodara.
Ukoliko bi ovjek uio neke rijei koje nisu spomenute odnosno neto mimo ovoga reenoga
nema smetnje za to a dokaz je u praksi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je on
sam uio razliite dove to opet upuuje da nije neophodno da bude jedna ista dova.

162

Sahih Buhari 1/274

163

Ebu Davud 1/234, Tirmizi 2/47, Ibn Made 1/287

55


PROPIS VRAANJA SA RUKU'A

Potom e da se vrati sa ruku'a i pokazat e rukom te rei:

"Semi a-l-Lahu limen hamideh"

- uo Allah onoga ko Ga hvali.

Ove rjei e da kae ukoliko bude IMAMA ili MUNFERID (onaj koji klanja sam) no, ukoliko
bude klanjao iza ima rei e:

Rabbena Ve Lekle-l-Hamd
-Gospodaru na Tebi hvala!
ovjek moe da kae na etiri naina ove rijei a sve su prenesene od Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem:

Allahumme Rabbena Leke-l-Hamd

Allahumme Rabbena Ve Leke-l-Hamd
Rabbena Leke-l-Hamd
Rabbena Ve Leke-l-Hamd
Svi ovi naini su preneeni u Sahihu no nije dolo ispravnim putem mudrost u propisivanju
odnosno u razliki izmeu ova etiri naina izgovora, dok neki uenjaci Hanefiskog fikha
preferiraju rjei: "Semi a-l-Lahu limen hamideh" i to je ustvari hadis mevkuf od Ebu Bekra,
radijjallahu anhu, a takoer spominju i merfuan al on nema osnove.
Na ovo gore reeno dodat e imam i me'mun slijedee rijei:

-



-

55

.



















"Mile-s-semavati ve mil'e-l-erdi vema bajinahuma ve mil'e ma ite min ejin ba'du. Ehlu-ssena i ve-l-meddi ehakku ma kale-l-abdu ve kulluna leke abdun. Allahumme la mania li ma
atajte ve la muti li ma mena'te ve la jenfe'u ze-l-deddi minke-l-deddu."164
- (Gospodaru) Tebi hvala koja ispunjava nebesa i Zemlju i to Ti hoe osim njih. Ti zasluuje
svu hvalu i slavu. Najpree to neki rob kae, a svi smo mi Tvoji robovi, jeste: "Allahu moj, ono
to Ti daje niko ne moe uskratiti, niti iko moe dati ono to Ti uskrati, a niti ikome koristi
njegova snaga pored Tvoje snage."
Vraanje sa ruku'a je fard na osnovu hadisa koji govori o smirenosti i nainu obavljanja namaza
(musie fi salat) te je ovo takoer mjesto gdje se upuuju dove. Oduivanje tokom ruku'a i
sijedenje izmeu dvije sedde je od sunneta, u vjerodostojnoj zbirici hadisa od imama
Muslima165 u hadisu od Bera Ibn Aziba, radijjallahu anhu, se prenosi da je rekao:
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nakon to bi rekao: "Semi a-l-Lahu limen
hamideh" ispravio bi se tako i ostao dugo da bismo pomislili da je zaboravio, potom bi uinio
seddu i sijedio bi izmeu dvije sedde da bismo pomislili da je zaboravio na to.
Znaenje ovoga hadisa jeste da bi Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ostao tako dugo
nakon to bi se ispravio da bi pomisli rekat koji su klanjali da je propao i da se je vratio na
stajanje ponova. I ovo je najasni dokaz da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uio
mnogo dova na ovim mjestima i nakon toga bi poto bi se ispravio ponova svezao ruke kao to
smo to prethodno detaljno pojasnili.

ODLAZAK NA SEDDU I NJEGOV PROPIS
Potom e da ide na seddu (da uini seddu) tako da e me'mun initi seddu nakon to to imam
uradi po hadisu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
Pa kada uini seddu i vi uinite, i ne inite seddu sve dok ne uini
seddu166
Da li e klanja da tokom injenja sedde prvo da spusti ruke ili koljena?
Nije ispravnim putem preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu sallahu alejhi ve sellem, nita
odnosno nije Merfu'. Ono to je dolo u hadisu od Vaila Ibn Hudra, i u ovom hadisu se izdvojio
164

Biljei imam Muslim 1/343

165

Muslim 1/344

166

Ebu Davud 1/164

55

erik En-Nehij od Asima Ibn Keliba od njegova oca od Vaila Ibn Hudra, radijjallahu anhu, da je
rekao:
Vidio sam Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da kada bi inio seddu spustio bi
prvo svoja koljena a potom ruke a kada bi se dizao prvo bi podigao ruke a potom koljena.167
Rekao je Darekutni: U ovome hadisu se izdvojio Jezid Ibn Harun od erika i nije prenosio to od
Asima (priao mu) osim erika, a sam erik nije jak u onome u emu se izdvojio od drugih.
Ovo je takoer dolo od Omera da je to on inio sa ispravnim senedom kao to je to prenio
Tahavi u erh Meani168 u predaji od Omera Ibn Hafsa Ibn Gajjasa, priao mu je Ebu A'me da
je rekao: Priao mi je Ibrahim od drugova Abdullaha: Alkame i Esveda da su rekli: Zapamtili
smo od Omera, radijjallahu anhu, da se spustio nakon ruku'a na koljena kao to to ini deva
(Beir) i spustio je prvo koljena prije ruku.
U hadisu od Ebu Hurejre izdvojio se Muhammed Ibn Abdullah Ibn Hasan od Ebu Zenada od
E'areda od Ebu Hurejre merfuan:
Kada neko od vas ini seddu neka se ne sputa kako se sputa deva, neka spusti prvo ruke
prije koljena.169
Ovaj hadis je osporilo mnogo uenjaka od njih su Buhari, Tirmizi, Darekutni i drugi zbog
izdvajanja jednog od prenosioca, no ovo se prenosi od Abdullah Ibn Omera ispravnim putem, to
prenosi Buhari Mualekan170 i Ebu Davud171 od Ubejdullaha Ibn Omera od Nafie od Ibn Omera da
je on sputao ruke prije koljena tokom injenja sedde.
Ulema je mnogo priala o tome a izabri jedne od ove dvije stvari je bolji za ljude odnosno ono
ta je lake za njih. Ima ljudi koji su teki i debeli dok su drugi mravi i nije isto njima da ine
ibadete stoga oni e da izaberu ta je konkretno za njih lake. Nema predaje koja je ispravna pa
ak niti oni koje su merfu'.

TA JE POKUENO TOKOM NAMAZA
Pokueno je za klanjaa da uradi neto od sljedei radnji: da zavrati (sabere) odijeu (rukave) te
takoer da se odijea prua preko lanka ruku. Te da sputa svoje ruke na tlo (zemlju) kako to
pas ini, potom da se okree te brzina tokom injenja sedde (kao to to gavran kljuca) sve ove
stvari su zabranjene i pokuene da se ine tokom namaza.

167

Ebu Davud 1/222, Nesai 2/206, Tirmizi 2/56 i Ibn Made 1/286

168

1/256

169

Ebu Davud

170

Buhari 1/276

171

Ebu Davud 1/222

55

NAIN INJENJA SEDDE

Vadib je da ovjek seddu uini na sedam dijelova (kostiju) zato je Allahov Poslanik, sallallahu
alejhi ve sellem, rekao:

- -

-
-




.

Nareeno mi je da uinim seddu na sedam kostiju (dijelova): elo te je rukom pokazao na

nos, na dvije ruke, na dvije noge (koljena) i na dva krajna dijela nogu172
Allahov Poslanik, sallallahu alejhive sellem, je pokazao na nos jer je on jedan dio sa elom i da
je obavezno da ta dva dijela dodirnu zemlju (tlo). Prenio je Ibn Munzir, rahimehumullahu, Idma
ashaba da nije dovoljno da se stavi samo nos na tlo dok je dumhur uenjaka na tome da ukoliko
bi ovjek spustio samo elo to bi mu bilo dovoljno dok je pree i bolje da se oba dijela spuste na
tlo.
Takoer ovjek e da stavi svoje ruke spram ramena tokom sedde i kod mehkog dijela uiju
tako da e rairiti ruke i da to ini upadljivo i upeatljivo sve dok ne bude ometao drugog a sve
zato to je to utemeljeno na praksi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao to je to u
Sahihu imama Buharija, rahimehullahu173 od Abdullaha Ibn Malika Ibn Buhejne:
Da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, imao obiaj kada klanja da rairi ruke tako
da bi se vidjelo bijelilo njegova pazuha.
Klanja e da prui svoje prste i da ih spoji te da svoje ruke uini okrenute ka Kibli, prenosi
Bejheki174 od Ebu Ishaka od Bera Ibn Aziba da je rekao:
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi tokom ruku'a svoja lea ravnim uinio, dok bi
pri seddi svoje prste okrenuo ka Kibli. I ovaj hadis je sahih!
Biljei imam Malim u Muveta od Nafia da je Ibn Omer, radijjallahu anhu,
rekao:
Kada neko od vas uini seddu neka svojim rukama uzme pravac kible, jer ruke zajedno sa
licem ine seddu.
Ovo se prenosi od Hasan El-Basrija i Muhammeda Ibn Sirina.
172

Biljei imam Buhari 1/206, Muslim 2/52

173

Buhari 1/152 i Muslim 1/357

174

2/113

55

Dok u Musanefu Ibn Ebi ejbe175 biljei se hadis od Ubejdullah Ibn Omera od Abdurahman Ibn
Kasima od Hafsa Ibn Asima, rahimehumullahu, da je rekao:
Od sunneta je da se tokom namaza prue ake a da se prsti spoje i da se
okrenu ka Kibli zajedno sa licem.
I sedda je najbolje mjesto za injenje dova!
I na ovom mjestu se izgovaraju rijei: "Subhane Rabbije-l-e'ala" a ovo iz
razloga zato to ovjek tom prilikom tako nisko i ponien do same zemlje no
Allah je tako viskoko UZVIEN.

ZIKR I DOVA TOKOM SEDDEI TILAVETA
Nije prenesena niti jedna dova niti zikr tokom seddei tilaveta, a ono to je zabiljeeno poput:

"Sedede vedhi li-l-lezi halekahu ve ekka sem'ahu ve besarehu, bi havlihi ve kuvvetihi. Fe

tebareke-l-Lahu ahsenu-l-halikine"176
- Seddu _ini lice moje Onome Koji ga stvori i na njemu oblikova sluh i vid Svojom moi i
pomoi. Blagoslovljen je, zbog toga, Allah, najljepi Stvaratelj.
Ova dova i hadis nisu ispravni jer je sened ovoga hadisa prekinut na to je ukayao Darekutni,
rahimehumullahu, i drugi te se tokom seddei tilaveta ini tesbih kao i kod drugih seddi.
Tako da e ova sedda kao i druge biti po duini poput ruka i na tome mjestu e da ini mnogo
dova jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

- -






.

Najblie to bude ovjek (rob) svome Gospodaru jeste dok je na seddi pa umnoite svoje
dove.177

175

1/236

176

Ebu Davud 2/60 i Ahmed 40/23

177

Biljei imam Muslim 2/49

55

Takoer spojit e svoja stopala tokom sedde, nije mi poznat niti jedan dokaz jasan koji bi uputio
na to. Zabiljei je Ibn Huzejme u svome Sahihu 178 u hadisu od Urve od Ajie, radijjallahu anha,
kada je opisivala seddu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekla:
Vidjela sam ga kako ini seddu dok bi krajnim dijelovima prstiju bio okrenut ka kibli.
Dok je i u ovome hadisu slabost a sam hadis sa ovim citiranim tekstom je vjerodostojan.179
I ono to je vidljivo da je sunnet u ovoj mes'eli jeste da njegova stopala budu kao i inae bez da
ih prekrtaje kako bi ih razdvojio niti spojao. Stopala treba da stavi tokom sedde onako kako
odgovara njima dvijema te da svojim prstima uzme pravac kible kao to je to dolo u hadisu od
Ebu Humejda u sahihu i nije mu dozvoljeno da podie svoja stopala ili pak jedno od njih tokom
sedde njemu je nareeno da ini seddu na sedam dijelova (kostiju).

STANKA (SJEDENJE) IZMEU DVIJE SEDDE I PROPIS TOGA
Potom e da se digne sa sedde ne diui ruke (kako smo prethodno to pojasnili). I ovo
sjedenjeizmeu dvije sedde je sunnet i ovjek e da tokom toga sijedenja savije svoju desnu
nogu i prste okrene ka kibli dok e pak lijevu nogu da prui i sjede na nju po dumhuru islamski
uenjaka a suprostavljajui se nekim uenjacima fikha od Malikiskog mezheba. A to na osnovu
hadisa koji biljei Nesai180 od Abdullaha Ibn Abdullaha Ibn Omera, radijjallahu anhu, od njegova
oca da je rekao:
Od sunneta namaza jeste da se savije (podvije) desna nogate da se prstima uzme pravac Kible
te da se sjedne na desnu nogu. I ovaj hadis je Sahih.
Nema smetnje da se sijedi na petama tokom ove stanke (sjedenja) i ovo je takoer sunnet koji se
prenosi u vjerodostojnoj zbirci od imama Muslima 181 u hadisu od Tavusa od Abudllaha Ibn
Abbasa da je bio upitan od sijedenju na petama pa je rekao: To je sunnet.
I ovo sjedenje nije ono koje je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio odnosno
ono koje lii na leanje psa.
Rekli su neki da se misli pod El-Ilka' da se oba stopala prue na desnu i lijevu stranu ili pak da se
oba saviju i da se sjedne na gronje dijelove stopala (pete).
Tokom ovoga sjedenja izmeu dvije sedde obavezno je (vadib) da bude smirenost i nee da
pokazuje svojim prstom jer nije Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem to inio a niti neko
drugi od njegovi ashaba, radijjallahu anhu, dok su neki uenjaci Fikha od potonji generacija rekli
da je to propisano dokazom openitim da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
178

Sahih Ibn Huzejme 654

179

Sahih Muslim 1/353

180

1/173

181

2/70

55

pokazivao svojim kai prstom kada bi sjedio. Ono to je jasnije jeste da nije propisano da se to
ini jer kada se kae na sjedenje misli se onda na Teehud a ne ova mala stanka.
Tokom ovoga sjedenja ovjek e da isprui svoje ake na svojim potkoljenicama i prenosi se da
je to Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, inio dravi svoje ake na koljenima (iznad
koljena) i rei e:

"Rabbi-gfir li"
- Gospodaru moj, oprosti mi!
Ovo se prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem kao to to biljei Sunenu Ebu
Davuda182u hadisu od Huzejfe, radijjallahu anhu, kada je u pitanju dodatak da kae:

:
." "
:
"Allahumme-gfir li, ve-rhamni ve-hdini ve dburni, veafini verzukni verfa'ni"
- Allahu moj, oprosti mi i smiluj se, uputi me i uini zadovoljnim (bogatim), sauvaj me i nafaku
mi daj, uzdigni me! Ova predaja nije vjerodostojna dola je u Sunenu u hadisu Kamil Ebu Ala
od Habiba Ebu Sabita od Seida Ibn Dubejra od Abdullaha Ibn Abbasa.183
U ovom hadisu se izdvojio Kamil i ne moe da se dokazuje sa tivm s ime se on izdvojio, pa
tako ukoliko bi ovjek ponavaljao rijei: "Rabbi-gfir li" vie od jednom ili pak da dovi neto
drugo od dova mimo ove nema smetnje jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
imao obiaj da odui tokom ove stanke i sjedenja izmeu dvije sedde stoga ovo je mjesto gdje
se upuuju dove.
Sjedenje za odmor (Delsetu Istiraha) dolo je od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,
u tri hadisa od njih je hadis Malika Ibn Huvejrisa: Da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve
sellem, tokom vitra ne bi se ispravio (ustao) osim nakon to bi sjedio.184
Ova predaja je ispravna senedom (lancem prenosioca) i ako je bilo govora oko toga da li je ona
sunnet ili ne, dok su neki uenjaci rekli da nije sunnet, a Allah najbolje zna!185
I nee da donese tekbir za ustajanje sa ovog sjedenja koje je odmor jer je on ve donio tekbir
kada se je vraao sa sedde dakle nee da donese tekbir tad anego kada ustane sa toga sjedenja
koje je odmor.
Ono to je udno jeste da su neki uenjaci fikha da e da donese dva tekbira, prvi za ovu stanku
za odmor i drugi tekbir za podizanje sa ove stanke kao to je Ebu Hattab El-Hanbeli dok je
zabiljeio Muded Ibn Tejmijje, rahimehumullahu, konsenzus da se donosi samo jedan tekbir.
Nakon toga e da ini seddu drugu kao to je prva. A na drugom rekatu e da radi sve kao na
182

Ebu Davud 874

183

Biljei Ebu Davud 850, Ibn Made 898 i Tirmizi 284 i ejh Albani ga ocjenio Hasenom

184

U Sahihu 1/207

185

Fethul Bari 2/291

55

prvom osimto nee da ui poetnu dovu kao to je to na prvom rekatu uio i bie njegovo
uenje (Kiraet) pola onoga to je uio na prvom rekatu jer je to postupak Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem.

SJEDENJE NA TEEHUDU I PROPIS TOGA SJEDENJA

Potom e nakon drugoga rekata da sjedi na TEEHUD. Sam nain kako da sjedi tokom ovoga
sjedenja kod islamski uenjaka ima mnogo miljenja od njih su:
Dumhur islamski uenjaka je stava da je sunnet da se tokom sjedenja nakon drugoga rekata
sjedi kao inae (da se desna noga savije a prsti okrenu ka kibli dok se lijeva noga prui i sjede na
nju) i to kod trorekati i etverorekatni namaza, ovoga stava su bili: imam Ahmed, afija i Ebu
Hanife, Allah njima bio zadovoljan. Dok su se i oni razili oko zadnjeg teehuda (sjedenja) kod
trorekatni i etverorekatni namaza.
Imam Ahmed, rahimehumullahu, je stava da se treba na prvom sjedenju da sjedi kao i inae da se
sjeden na lijevu nogu i desna podvije kao i na drugom sjedenju, dok treba da sjedne tako to e
da sjedne na zemlju a svoju lijevu nogu odnosno stopalo stavi ispod desen cijevanice i to na
trorekatnim i etverorekatnim namazima na njihovom kraju. Dok je pak stava imam afija,
rahimehumullahu, da treba da se sjedne na zemlju a svoju lijevu nogu podvije ispod cijevanice
desne noge na kraju namaza sve jedno da li to bili trorekatni ili etvereorekatni namazi, dok kod
prvoga teehuda treba da se sjedne kako se inae sjedi, da sjedne na svoju lijevu nogu dok e
desnu da savije tako da prsti budu okrenuti ka kibli.
Oba ova imama: Ahmed i afija su dokazivali to vanjtinom hadisa Ebu Humejda Es-Sadija,
radijjallahu anhu:
"Da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi sjedio na prvom teehudu on bi
saviju desnu nogu a sjeo bi na lijevu, i rekao je Ebu Humejd u ovome hadisu: A kada bi sjedio na
zadnjem rekatu on bi primakao lijevu nogu, drugu bi savijo i sjeo bi na njeno mjesto.186
Rekao je imam afija, rahimehumullahu: U rijeima NA KRAJU NAMAZA uzima se da se
odnosno na sve namaze odnosno na sve teehude sve jedno bilo to na dvorekatnim ili
trorekatnim ili etverorekatnim namazima da ovjek treba da sjede tako to e svoju lijevu nogu
staviti ispod desne cijevanice dok e svoju desnu nogu da podvije i prste okrene ka Kibli a sjedit
e na zemlji. I ovo je sve mogue!

186

Imam Buhari 1/284

55

Stav Ebu Hanife, rahimehumullahu, po ovoj mes'eli jeste da nije propisano da se sjedi na nain
da se lijeva noga stavi pod desnu cijevanicu i sjede na zemlju (tlo) i da je IFTIRA (obino
sjedenje) sunnet openito i na prvom i na zadnjem teehudu.
Dok je pak imam Malik, rahimehumullahu, bio stava da se treba uinuti TEVERUK u svakom
stanju (sjedenje tako to e se sjesti na zemlji a lijevu nogu staviti pod cijevanicu desne noge dok
su prsti desen noge okrenuti ka kibli) pa ak i izmeu seddi i ovo je ono na emu su svi njegovi
drugovi (uenici mezheba).
Imam Ahmed, rahimehumullahu, je izabrao izmeu ovi stavova (odnosno postupaka) i ako je
naginjao ka iftirau tokom prvoga teehuda dok bi pak ovjek inio Teveruk na zadnjem
teehudu i on je stava odnosno ide ka tome da sve ove stvari i stanja sam Allahov Poslanik,
sallallahu alejhi ve sellem, inio i nema smetnje ukoliko bi neko izabrao bilo ta od toga, no
meutim kaemo: Da je ovo Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, inio samo u nekim
odreenim sluajevima a to je jedan od tih specifini sluajeva tokom jednoga namaza a to
upuuje na irinu tokom izbora i kako rekosmo stvar u ovome je iroka.
Pa kada bi ovjek sjedio na svim ostalim dijelovima namaza na bilo koji drugi nain njegov
namaz je ISPRAVAN.
El-Iftira je da savije desnu nogu (stopalo) i da prui lijevu nogu (stopalo) dok ovo savijanje
desne noge moe da bude na dva naina: Da savije stopalo i svoje prste okrene ka Kibli ili pak
drugi nain: da prste svojeg desnog stopala okrene (uini) pozadi, ispruivi ih nazad.
Dok Teveruk je: Desna noga e da ostane kako jeste dok e lijeva noga da bude izmeu zemlje
(tla) i potkoljenice desne noge, dolo je u sahihu od imama Muslima187: Da bude stopalo lijeve
noge izmeu potkoljenice i stegna i ovo nije sauvano (pouzdano) a ispravna je predaja od Ebu
Davuda188 (ispod desnog stegna i potkoljenice).
Prvi teehud je od vadiba namaza ko ga ostavi namjerno time je pokvario namaz, a ukoliko ga
ostavi iz zaborava biva obavezan da uini sehvi seddu.
Ko ustane na trei rekat bez da je sjedio na prvom teehudu iz zaborava nee se vratiti na prvi
teehud jer je on ustvari ve preao na sljedei rukn namaza i rukn ne moe da ostavi zbog
vadiba.
U sahihu od imama Buharija189 od Ubejdullaha Ibn Buhejne se prenosi:
Da je njima Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao Podne namaz te je ustao na
trei rekat bez da je sjedio na prvom teehudu pa su i svi ustali za njim pa tako sve kada je bio
187

Sahih Muslim 2/90

188

Sune nEbu Davud 988

189

Buhari 1/275

55

pri kraju namaza ljudi su oekivali predaju selama (teslim) donio je jedan tekbir dok je sjedio te
je napravio dvije sedde prije nego je predao selam te nakon toga je predao selam.
Tokom ovoga prvoga teehuda ne ui se salavat na Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve
sellem, po ispravnom stavu, a ono to prenose od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,
nije ispravno i nije od sunneta a to je opreno stavu imama afije, rahimehumullahu, po jednoj
predaji. Takoer nee da dovi nakon prvoga teehuda jer se dova upuuje nakon zadnjeg
teehuda, i ako se ovo prenosi od Abdullah Ibn Omera, radijjallahu anhu, a to je bio stav i
imama Malika, rahimehumullahu, da je on dovio nakon prvoga teehuda a to nije ispravnim
putem preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Ukoliko bi imam oduio tokom sjedenja a me'mun zavrio svoj teehud (uenje) on e da ini
TESBIH i TAHLIL, pa ako bi i dovio onim to se prenosi od Abdullah Ibn Omera nema
smetnje za to osim to je bolje da se to ne ini, a ako bude ovjek primoran na to zbog duine
teehuda nema smetnje!
Pri dizanju sa prvog teehuda na trei rekat propisano je da se donese tekbir za kijam (stajanje)
odnosno kada krene da pree iz sjedenja u stajanje pa ako bi to izgovorio nakon to se podigne
nema smetnje. I kada ustane na trei rekat podii e ruke kako smo to prethodno pojasnili.

POKAZIVANJE PRSTOM (IARET) TOKOM TEEHUDA

Propisano je da iareti prstom tokom prvog i zadnjeg teehuda shodno hadisu Abdullah Ibn
Omera kojeg biljei imam Muslim u svome Sahihu190 da je rekao:
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi imao obiaj kada sjedi (na teehudu) tokom
namaza da stavi svoju desnu aku na desno stegno i da prste spoji dok bi kaiprstom pokazao
(iaretio) te bi stavio svoju lijevu aku na lijevo stegno.
Ono to se prenosi od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da bi inio svojim prstom
je:

190

Ispruio bi kai prst

Ispruio kai prst i pomicao ga

Ispruio ga bez pomicanja (micanja bilo kruenje ili udaranje)

Muslim 2/90

55

Savijo bi kai prst

I svojim prstima bi uzeo pravac kible

Ono to je ispravno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jeste da bi on podigao

kaiprst i pokazivao njime, kada je u pitanju micanje kaiprstom to je mezheb imama Malika,
rahimehumullahu, i jedna predaja od imama Ahmeda i nije preneseno od Allahova Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem, jer se u ovoj predaji izdvojio Zaid Ibn Kudame od Asima Ibn Keliba
od njegova oca od Vaila Ibn Hudra a na ovu slabost ukazao je i Ebu Bekr Ibn Arebi i drugi dok
je ispravan hadis koji biljee Ibn Huzejme i Ibn Hiban kao i drugi. Dok ono to je vanjtina
onoga to prenosi Ibn Huzejme, rahimehumullahu, i na emu je on bio jeste da je to slab hadis
dok drugi pak kau da je sahih, a to je opreno njegovoj vanjtini.
Biljei AbduRezzak191 i Ibn Ebi ejbe i Bejheki od Sevrija od Ebu Ishaka Es-Sebia od Erbeda EtTemimija, rahimehumullahu, da je rekao:
Bio je upitan Ibn Abbas, radijjallahu anhu, o ovjeku koji pomie prst tokom namaza pa je
rekao: To je IHLAS.
Dok za nepomicanje prsta takoer ima slabost u toj predaji.
Takoer ispravno je (pouzdano) da se die prst i da se iareti njime dok pomicanje spada sa
njega, onaj ko bude pokazao i pomicao prst bez da time ini teabud (oboavanje) nema smetnje
za njega niti sporne stvari pa kada bi time i inio teabud zbog popravljanja dokaza jer je to ono
to slijedi, pa i kada ne bi smatrao ispravnim pomicanje a to inio samo zato kako bi prstom
inio iaret. Pomicanje (pomjeranje) je malo pomjeranje i njime se ne kori onaj koji ne smatra tu
stvar ispravnom.
Savijanje prsta odnosno da se to ini tokom teehuda dolo je u hadisu od Malika Ibn Numejra
od njegova oca i on se izdvojio u ovoj predaji a sam nije poznat.192
A kada je u pitanju okretanje prstiju prema Kibli to se prenosi od Abdullah Ibn Omera,
radijjallahu anhu:
Da je on vidio ovjeka kako pomie kamenie rukom tokom namaza, pa kada je zavrio namaz
rekao mu je Abdullah Ibn Omer, radijjallahu anhu: Ne pomii nita (kamenie) dok si u namazu
jer je to od ejtana, nego ti ini kao to je inio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, on
bi stavio svoju desnu ruku na desno stegno te bi svojim kaiprstom prstom inio iaret a svoj
pogled ne bi skidao sa njega. Zatim je rekao ovako sam vidio Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem, da ini.193
191

2/249

192

Sunen Ebu Davud 991

193

Biljei Nesai 2/236, Ibn Huzejme 1/355 i Ibn Hibban 5/273

55

Kada je u pitanju pomicanje kaiprsta, od onih koji kau da se pomie razila se ulema fikha o
vremenu kada se to ini, tako da Hanefije kau da se prst podie kada se izgovara ehadet
(negacija da nema drugoga Boanstva) odnosno kod rijei: NEMA a da se prst spusti kada se
izgovara jednoa Allahova.
Malikije su stava da se prst pomjera lijevo i desno sve dok ovjek ne zavri namaz.
afiije su stava da se prst die kod izgovora rijei ILLELLAH (osim Allaha).
No, kada su u pitanju Hanabile oni kau da se prst podie pri svakom spomenu imena Allaha
dellea'nuhu, no ovo pomicanje prsta nema osnove jer nije preneseno od Allahova Poslanik,a
sallallahu alejhi ve sellem. Kada ocjenimo ove predaje da su daif to ne znai da se time eli
zanegirati postupak koji se prenosi u njima nego kaemo: Da ovaj teabud, oboavanje (postupak)
zahtjeva dokaz i sunnet je da se pkae samo (iaret) pa ukoliko bi time uzeo pravac kible ili pak
pomicao prst lijevo ili desno ili kruio njime pa sve je to obuhvaeno pod rijeju IARET ili
neto vie od toga. Tako da ima ljudi koji kada ine iaret svoj prst pomiu dok pak drugi kada
ga podignu prst on je savijen i ne ele time teabud nego samo ele time iaret i kaemo: sve ovo
spada sa njega i nema smetnje da to ovjek ini!

PROPISANI ZIKR TOKOM TEEHUDA

Tokom zadnjeg teehuda insan e da ui sve ono to je uio tokom prvog teehuda kao to smo to
pojasnili, a prenosi se od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve selelm, mnogo Tahijata (dova
koje se ue tokom teehuda) od njih je najpoznatija ona koju prenosi Ibn Mesud radijallahu anhu,
i to je po konsenzusu islamski uenjaka najispravni teehud koji se prenosi od Allahova
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:

"Ettehijjatu li-l-Lahi ve-s-salevatu ve-t-tajjibatu, esselamu alejke ejjuhe-n-nebijju ve rahmetu-lLahi ve berekatuhu, esse-lamu alejna ve ala ibadi-l-Lahi-s-salihin. Ehedu en la ilahe ille-l-Lahu
ve ehedu enne Muhammeden abduhu ve Rasuluhu."194

194

Biljei imam Buhari 1/286 i Muslim 1/301

55

- Najljepi selami Allahu, blagoslovi i dobrodati; selam tebi, Vjerovjesnie, I Allahova milost i
Njegova blagodat; mir nama i dobrim Allahovim robovima. Svjedoim da nema boga osim
Allaha i svjedoim da je Muhammed Njegov rob i Njegov Poslanik.
Takoer dolo je u hadisu od Ibn Abbasa koji je zabiljeio imam Muslim195

.







A takoer od Ebu Muse El-Earia se prenopsi:

.







U predaji koji prenosi Ibn Mesud, radijjallahu anhu, tokom teehuda spomenut je salavat na
Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: esselamu alejke ejjuhe-n-nebijju ve rahmetu-l-Lahi ve
berekatuhu neki uenjaci su rekli da je lijepo da se nakon smrti Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem, da se kae: esselamu ala En-nebijji ve rahmetu-l-Lahi ve berekatuhu a
razlog ovome jeste to se prvi selam tokom teehuda odnosi na Poslanika, sallallahu alejhi ve
sellem, za Njegova iovta dok pak nakon smrti nema to svoj cilj nego treba da se kae na ovaj
drugi spomenuti nain.
Prenosi Seid Ibn Mensur predajom od Ebu Ubejde Ibn Abdullaha Ibn Mesuda, rahimehumullahu,
od njegova oca:
Da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, njega poduio teehudu, pa je spomenuto
teehud kako se to prenosi u predaji od Ibn Mesuda, radijjallahu anhu. I rekao je Ibn Mesud: Mi
smo govorili: esselamu alejke ejjuhe-n-nebijju ve rahmetu-l-Lahi ve berekatuhu kada je
Allahov Poslanik bio iv, i rekao je: Ovako smo nauili i ovako poduajemo!
Ata je imao obiaj da kae: ashabi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, su imali obiaj
da kau: esselamu alejke ejjuhe-n-nebijju ve rahmetu-l-Lahi ve berekatuhu dok je bio iv,
a kada je preslio govorili su: esselamu ala En-nebijji ve rahmetu-l-Lahi ve berekatuhu i on
kao da prenosi postupak (praksu) ashaba, radijjallahu anhum.
No, stvar oko ovoga je irak i nema smetnje ukoliko bi ovjek izgovarao bilo ta od
spomenutoga, jer ashabi radijjallahu anhum su za ivota Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve
sellem, putovali i bili daleko od njega i nije im Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio da
ue teehud na drugi nain, nego kako je se i uilo. Zato su i rijei Abdullah Ibn Mesuda
radijjallahu anhu:
195

Imam Muslim 1/302

55

Ovako nas je poduio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i ovako poduajemo.
Znai mi poduajemo ljude kako je nas poduio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem,
bez da ta dodajemo a niti da oduzimamo, pa ko bude uradio ta je radio Ibn Mesud, radijjallahu
anhu nema smetnje i to je osnova a takoer ukoliko bi ovjek radio po onome na emu je bio
Ibn Abbas a to prenosi Ata od skupine ashaba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i
za ovo takoer nema smetnje!
Svako onaj ko bude uzeo i uio tokom svoga namaza jedan od teehuda koji se prenose od: Ibn
Abbasa, Ebu Musa El-Earia, Omera Ibn Hattaba, Aie, radijjallahu anha, i drugi ta sve ovo je
u skladu sunneta Mustafe alejhi selam. Ukoliko bi ponekada insan mijenjao uio nekada ovu a
nekadu onu dovu tokom teehuda i to je dozvoljeno a ono to bi insan treba da ini ee i da se
toga dri jeste TEEHUD IBN MESUDA, radijjallahu anhu!

ODLAZAK (VRAANJE) NA TREI REKAT
Nije mi poznata niti jedna predaja koja govori o uzimanju oslonca i samom oslanjaju tokom
odlaska na trei rekat, niti od predaja koje su merfuu a niti bilo koje druge i stvar u ovome je
iroka. Kada je u pitanju hadis od Ebu Hurejre, radijjallahu anhu, kojeg biljei imam Tirmizi od
Halida Ibn Ilijasa od Saliha roba Teveme od Ebu Hurejre, radijjallahu anhu:
Da se Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem oslonio na prednji dio stopala.
Ova predaja je openita, i bez ove ope forme ovaj hadis je daif jer je u njemu Halid kao
prenosioc slab (daif).
No, biljei se Mevkuf predaja od Ibn Mesuda od Abduramana Ibn Jezida:
Da je Ibn Mesud, radijjallahu anhu, imao obiaj da se oslanja svojim prednjim dijelom stopala
na prvom i treem rekatu i nije sjedao tokom njih.196
Biljei Bejheki sa ispravnim senedom. Takoer prenosi Bejheki od Ibn Omera, radijjallahu anhu,
neto slino sa ispravnim senedom, a biljei se od njega i suprotan stav da se tokom odlaska na
trei rekat oslanjao na ruke.
Tako su neki uenjaci rekli da je propisano da se ovjek oslanja svojim rukama prilikom odlaska
na svaki rekat sve jedno da li to bilo ustajanje sa sedde ili sa sjedenja, a to pojanjaju da je bolje

196

Bejheki 2/125

55

i lake za kijam (stajanje), o ovome je govorio i spoemnuo afi u dijelu El-Umm 197 i drugi, a
vjerovatno je to razumio iz hadisa Malik Ibn Huvejrisa kada govori o ustajanju sa prvog rekata
na drugi, te shodno Kijasu (poreenju) zakljuio spomenuto.

SALAVAT NA POSLANIK SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM TOKOM ZADNJEG
TEEHUDA
Salavat na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nakon zadnjeg teehuda je pitanje u kome su se
razili islamski uenjaci, fakihi tako da uenjaci Hanbeliskog mezheba su stava da je to Vadib a
ispravno je da je to sunnet tokom zadnjeg teehuda a to je ustvari i stav dumhura islamski
uenjaka jer nije dola striktna naredba od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da se
to ini, nego skupina ashaba kada su doli Allahov Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekli:
Podui nas kako da na tebe donosimo salavat, pa je rekao:

"Allahumme salli'ala Muhammedin ve'ala ali Muhammedin , kema sallejte ala Ibrahime ve'ala
ali Ibrahime, inneke hamidun medid. Allahumme barik'ala Muhammedin ve'ala ali
Muhammedin kema barekte'ala Ibrahime ve'ala ali Ibrahime inneke hamidun medid."198
- Allahu moj, smiluj se Muhammedu, alehi selam, i njegovom potomstvu, kao to si se smilovao
Ibrahimu, alejhi selam, i njegovom potomstvu. Zaista si Ti Hvaljeni i Vjeni. Allahu moj,
blagoslovi Muhammeda, alejhi selam, i njegovo potomstvo, kao to si blagoslovio Ibrahima,
alejhi selam i njegovo potomstvo. Doista si Ti Hvaljen i Vjean.
Dok u drugoj predaji od imama Muslima, rahimehumullahu, stoji u hadisu od Ebu Humjeda EsSadija, radijjalahu anhu, da je rekao:

55

1/101

197

Biljei imam Buhari 4/178 i Muslim 2/16

198

.







Rekli su ashabi Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, kako da na tebe donosimo
salavate, pa je rekao:
"Allahumme salli'ala Muhammedin ve'ala ezvadihi ve zurijjetihi , kema sallejte ala Ibrahime
ve'ala ali Ibrahime, inneke hamidun medid. Allahumme barik'ala Muhammedin ve'ala ezvadihi
ve zurijjetihi kema barekte'ala Ibrahime ve'ala ali Ibrahime inneke hamidun medid."199
- Allahu moj, smiluj se Muhammedu, alehi selam, i njegovim enama I potomstvu, kao to si se
smilovao Ibrahimu, alejhi selam, i njegovom potomstvu. Zaista si Ti Hvaljeni i Vjeni. Allahu
moj, blagoslovi Muhammeda, alejhi selam, i njegove ene i potomstvo, kao to si blagoslovio
Ibrahima, alejhi selam i njegovo potomstvo. Doista si Ti Hvaljen i Vjean.
Dakle Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, su pitali ashaba kako da na njega donose
salivate? Znai nije bilo propisano to prije nego su pitali i nij emi poznat niti jedan od ashaba
Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je ino i donosio salavat na Poslanika,
sallallahu alejhi ve sellem, prije nego se ovo desilo da su oni pitali.
Pravilo je kad aneka naredba dodje nakon pitanja to upuuje na pohvalnost toga dijela
(Mustehab) a ne znai da je to vadib osim ono na to uuuju drugi dokazi ili se razumije iz
konteksta da se pohvalno (lijepo) dijelo die na steen vadiba. A to nije sluaj sa ovim
primjerom. Pa ukoliko bi uio odnosno donosio slavat na Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve
sellem, na bilo koji gore spomenuti nain pa to je ispravno i pouzdano.

DOVA NAKON TEEHUDA
Kada ovjek zavri teehud njemu je propisano da ui dovu (jer je to mjesto na kome se ine
dove) i da se utjee Allahu od onoga od ega se je utjecao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve
sellem, kao to se to navodi u vjerodostojnoj zbirci hadisa od imama Muslima 200 od Ebu Hurejre,
radijjallahu anhu, da je rekao: Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem:

199

Imam Muslim 2/16

200

Sahih Muslim 1/412

55

"Allahumme inni e'uzu bike min'azabi-l-kabri ve min'azabi dehenneme ve min fitneti-l-mahja

ve-l-memati ve min erri fitneti-l-mesihi-d-dedali"201
- Allahu, prizivam Te da me sauva od kaburske kazne i od kazne Dehennema, od ovosvjetskih
onosvjetskih kunji, te od kunji Mesiha Dedala.
I ovo je dova koja ima najjae utemeljenje prije selama i uenjak Tavus, rahimehumullahu, je
svome sinu naredio da ponovi namaz jer nije traio utoite od etvro a to upuuje da on je ovu
dovu i ovaj postupak smatrao vadibom i takoer gledao je na pokvarenost namaza onoga ko
ostavi ovu dovu, a na ovome stavu je bio i Ibn Hazm, rahimehumullahu, a kao to rekosmo sva
islamska ulema je stava da je ova dova MUSTEHAB.

PREDAJA SELAMA I NJEGOV PROPIS
Dva su selama, nakon to prvi preda na desnu stranu on je time zavrio namaz po konsenzusu
islamski uenjaka i ovaj prvi selam je FARZ dok je pak drugi (onaj to se predaje na lijevu
stranu) SUNET takoer po konsenzusu islamski uenjaka, ovaj konsenzus biljei Ibn Abdul Berr
u dijelu Temhid i El-Istizkar202 i Tahavi u dijelu erhu Meani El-Asar203 i Kutrubi u
Tefsiru204 kod rijei Allaha Uzvienoga:
I ruku inite (molitvu obavljajte) sa onima koji ruku' ine.
Kae nisu se razili oni koji su kazali od uenjaka da je Teslim (predaja selama) vadib, a
takoer da to nije vadib da drugi selam nije farz osim onoga to se prenosi od Hasana Ibn Hajja
da je on smatrao predaju selama na lijevu stranu takoer VADIBOM.
Biljei Tahavi u dijelu erh Meani Asar da je rekao: Nema niti jednog od uenjaka koji su
rekli da su oba Selama farz osim to se prenosi od Hasan Ibn Saliha.
Takoer da su svi uenjaci stava da je predaja selam na desnu stranu farz biljei i Ibn Redeb u
komentaru na sahih Buhari.
Istina da nije preneseno od Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je on predao selam
samo na desnu stranu, on je alejhi selam uvijek predavao selam na obje strane (desnu i lijevu).
201

Sahih Muslim 1/412

202

El-Istizkar 1/531-538

203

erh Meani Asar 1/355-359

204

Tefsir Kurtubi 1/392

55

Prenosi se od ashaba Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da su oni predavali samo
selam na jednu stranu a to upuuje na olakicu kao to to biljei AbduRezzak 205 od Nafie od Ibn
Omera, radijjallahu anhu:
Da je on samo predavao jedan selam (na jednu stranu). I ovo je SAHIH.
Takoer prenosi se od Ajie, radijjallahu, a to biljei Ibn Ebi ejbe 206 od Kasima od Ajie,
radijjallahu anha:
Da je ona predala samo jedan selam a pri tome njena glava nije bila daleko od lica (nije puno
je zakretala).
A ovo se prenosi takoer od Alije, od Enesa i Seleme Ibn El-Ekvea.
Spomenuo je Ibn Kajjim, rahimehumullahu, u dijelu Ialamu El-Mukiin207 ovu mes'elu i slabom
uinio svaku predaju koja govori da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, inio teslim
na samo jednu stranu i pojasnio da se predaje selam na obe strane odnosno da je to Farz, no
takoer u njegovoj konanoj presudi da je to farz ima slabost i nije mi poznata niti jedna predaja
od ashaba a niti tabina da su oni tako gledali nego su ak suprotno tome postupali.
Kada je u pitanju dodatak koji neki izgovaraju VE BEREKATUHU nema osnove za ovo,
dola je jedna predaja kod Ebu Davuda208 i ini se kao da je jedna od njegovi predaja no ispravno
je da to nije u osnovnoj predaji pa i kada bi bila u glavnoj predaji ona je AZ.
Ukoliko bi pri izgovoru selama rekao samo: Es Selamu Alejkum a ne kae Ve Rahmetullahi
on je time upotpunio svoj namaz, no pree je da izgovori potpuno: Es Selamu Alejkum Ve
Rahmetullahi.
Od sunneta je da upotpuni ovaj izraz i da kae: Es Selamu Alejkum Ve Rahmetullahi a
skraenje ovoga izraza na: Es Selamu Alejkum nije od sunneta. Ono to prenosi Nesai i
Ahmed od Muhammed Ibn Jahje Ibn Hibbana od njegove majke od Ibn Omera, radijjallahu
anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao predajui selam na desnoj strani:
Es Selamu Alejkum Ve Rahmetullahi dok bi na lijevoj strani rekao: Es Selamu Alejkum.209

205

206

2/222
1/301

207

2/388

208

Ebu Davud 1/262

209

Ahmed 2/72 i Nesai 1/195

55

Ovo je ono to je prenio i uzeo Ibn Omer i ako nema hadis koji je jasan i vjerodostojan da
upuuje na ovo, tj. predaje selama na ovaj nain, dok je Nesai i Tahavi 210 upotpunjavali svoj
selam na obe strane.
Od sunneta je da se okrene na desnu stranu tako da vidi ko mu je na desnoj strani iza njega, a
takoer i na lijevoj strani da vidi koje iza njega na osnovu prakse Allahova Poslanika, sallallahu
alejhi ve sellem.
Zavretak (kraj) namaza ne bude osim nakon to se preda selam kod svi islamski uenjaka
(dumhura) i nije dozvoljeno (halal) klanjau nikakvo dijelo sve dok ne preda selam na osnovu
openiti rijei Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: Tahliluha Teslim (njegov
zavretak je selam, predaja selama) a ovo je suprotno onome na emu su Hanefije a to je i stav
Ibrahima En-Nahija i Hammad Ibn Sulejmana a to se prenosi i od Ata' da su oni govorili: Insan
e da zavri svoj namaz nakon zadnjeg teehuda i nee da predaje selam. Upitan je Ibrahim EnNahijj: ovjek bi nakon prouenoga teehuda otiao (napusti namaz) prije nego imam preda
selam? Pa je odgovorio: Nita nije obavezan (namaz mu je ispravan).
Na osnovu stava Ebu Hanife, rahimehumullahu, i njegovi uenika proizilazi mnogo pitanja i
nesuglasica: onaj ko bude uinio neki postupak koji bi mu pokvario namaz prije same predaje
selama a nakon prouena zadnjeg teehuda (kao onaj ko uini neto to prekida abdest) ili pak
okrene se od kible ili openito uradi neto od stvari koej kvare namaz (jelo, pie, pria)
NJEGOV NAMAZ JE ISPRAVAN PO KOLI EHLU REJJA (miljenja) a ovo je ustvari
ODBAENI STAV (merduh) kod islamski uenjaka i on je oprean sunnetu i postupku ashaba,
radijjallahu anhu, kao i tabina. ISPRAVNO je da nee otii dok ne preda SELAM na osnovu
rijei Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
"."
TAHLILUHA ET-TESLIM
Njegov zavretak je teslim (predaja selama), dakle nije mu dozvoljeno nita da ini sve dok ne
preda selam, a ALLAH NAJBOLJE ZNA!!!
Neka je svaka hvala Allahu, subhanehu ve te'ala, s ijom blagodati zavravaju se sva dobra
djela! Neka je salavat i selam na Njegovog roba i poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve
sellem, na njegovu porodicu, supruge, potomke, sve ashabe i sve koji ih slijede u dobru do
Sudnjega dana. Molim Te, Uzvieni Allahu, da ovaj trud uini iskrenim radi Tvoga Plemenitog
lica i da njime okoristi Svoje robove. Slavljen neka si Ti, Gospodaru moj, i hvaljen. Nema
istinskog boga osim Tebe.
Od Tebe oprosta traim i Tebi se kajem.

210

Ebu Davud 1/157, Nesai 1/194 i Ibn Made 1/295

55

Sadraj
U V O D....................................................................................................................... 2
VANOST NAMAZA..................................................................................................... 7
BROJ RUKNOVA, VADIBA I SUNNETA NAMAZA...........................................................8
VRIJEME PROPISIVANJA NAMAZA...............................................................................10
ZNAENJE I DEFINICIJA RIJEI ES-SALAT...................................................................10
PROPIS OSTAVLJAA NAMAZA...................................................................................12
STAV ETVERICE IMAMA O OSTAVLJAU NAMAZA.....................................................16
IMAM AHMED IBN HANBEL, RAHIMEHULLAHU...........................................................16
IMAM MALIK IBN ENES, RAHIMEHULLAHU.................................................................18
IMAM MUHAMED IBN IDRIS E-AFI,RAHIMHULLAHU................................................18
IMAM EBU HANIFE, RAHIMEHULLAHU.......................................................................19
PROPIS NAKLANJAVANJA NAMAZA ZA ONOGA KO GA NAMJERNO OSTAVI.................20
BONTON (PONAANJE) PRI ODLASKU U MESDID.....................................................21

55

DOVA I ZIKR PRILIKOM IZLASKA IZ KUE KA MESDIDU...........................................25

NIJET ZA NAMAZ....................................................................................................... 26
VRIJEM U KOME JE OBAVEZNO DA SE PRISUSTVUJE NAMAZU...................................27
RAZLIKA U VRIJEDNOSTI MESDIDA, VRIJEDNOST DREVNOG MESDIDA..................27
DOVA PRI ULASKU U MESDID..................................................................................28
ULAZAK DESNOM NOGOM U MESDID.....................................................................29
TAHIJETUL MESDID I NJEGOVI PROPISI....................................................................31
VRIJEME USTAJANJA NA NAMAZA JE USLJED UENJA IKAMETA (KADA SE UJE IKAMET)
................................................................................................................................. 33
TA JE DOZVOLJENO DA SE INI PRIJE POETNOG TEKBIRA (EL-IHRAM)...................35
PORAVNAVANJE SAFFOVA.......................................................................................... 35
NJBOLJE VRIJEME ZA OBAVLJANJE NAMAZA...............................................................35
ONO TO JE DOLO O VREDNOSTI NEKI SAFFOVA I DAVANJE PREDNOSTI DESNOJ
STRANI...................................................................................................................... 36
VANOST NIJJETA I PROPIS IZGOVARANJA NIJJETA NA GLAS (RJEIMA)......................38
OKRETANJE PREMA KIBLI........................................................................................... 40
NAMAZ U AUTU I DRUGIM PREVOZNIM SREDSTVIMA...............................................40
KAKVOA NAMAZA U VODI ILI BLATU (MULJU)..........................................................42
ZAKRETANJE OD KIBLE.............................................................................................. 43
POETNI TEKBIR (IHRAM) I NJEGOVI PROPISI............................................................45
ODGOVOR NA SELAM I ODGOVOR MUEZINU TOKOM NAMAZA.................................46
PODIZANJE RUKU I NAIN PODIZANJA RUKU.............................................................48
KIJAM (STAJANJE) I NJEGOV PROPIS........................................................................... 51
ES-SUTRA (PERDA ILI PREGRADA).............................................................................51
MJESTO GLEDANJA TOKOM NAMAZA.........................................................................52
NAIN DRANJA STOPALA TOKOM STAJANJA (KIJAMA)...............................................55
POETNE DOVE........................................................................................................ 55

55

El-ISTIAZA TRAENJE UTOITA KOD ALLAHA I NAIN TRAENJA UTOITA..........59

BISMILA I GLASNO UENJE....................................................................................... 61
NAIN VEZANJA I STAVLJANJA RUKU TOKOM KIJAMA.................................................63
MJESTO STAVLJANJA RUKU........................................................................................ 64
DOVA TOKOM STAJANJA............................................................................................ 65
UENJE FATIHE.......................................................................................................... 66
GLASNO UENJE TOKOM KIRAETA.............................................................................67
IZGOVOR RIJEI AMIN I NJEGOVI PROPISI..................................................................67
PAUZE IMAMA (UTNJE IMAMA)................................................................................. 71
UENJE ME'MUNA IZA IMAMA................................................................................... 72
UENJE (KIRAET) POSLIJE FATIHE.............................................................................. 75
PONAVLJANJE SURE NA REKATIMA............................................................................ 77
UENJE SURA TOKOM NAMAZA I NJENI PROPISI........................................................77
OLAKANJE TOKOM PUTOVANJA................................................................................79
DIJELJENJE SURE NA DVA REKATA.............................................................................. 79
PONAVLJANJE JEDNOG ISTOG AJETA..........................................................................82
PONAVLJANJE JEDNE SURE TOKOM JEDNOG REKATU.................................................82
NAMAZ NEUKOGA (USKRAENOGA).........................................................................83
PROPIS SKRUENOSTI............................................................................................... 83
TEKBIR ZA RUKU' (PRI ODLASKU NA RUKU').............................................................85
PROPIS OSTALI TEKBIRA MIMO POETNOG TEKBIRA.................................................86
PODIZANJE RUKU TOKOM RUKU'A............................................................................. 88
VRIJEME PODIZANJA RUKU........................................................................................ 89
MJESTA PODIZANJA I PROPIS PODIZANJA RUKU.........................................................89
PODIZANJE RUKU PRILIKOM SEDDE........................................................................91
NAIN INJENJA RUKU'A............................................................................................ 91

55

ODUIVANJE TOKOM RUKU'U.................................................................................... 93

ZIKROVI PROPISANI TOKOM RUKU'A I SEDDE KAO I PROPIS TOGA.........................93
BROJ TESBIHA........................................................................................................... 97
PROPIS VRAANJA SA RUKU'A...................................................................................98
ODLAZAK NA SEDDU I NJEGOV PROPIS.................................................................100
TA JE POKUENO TOKOM NAMAZA.......................................................................101
NAIN INJENJA SEDDE........................................................................................ 101
ZIKR I DOVA TOKOM SEDDEI TILAVETA..............................................................102
STANKA (SJEDENJE) IZMEU DVIJE SEDDE I PROPIS TOGA....................................103
SJEDENJE NA TEEHUDU I PROPIS TOGA SJEDENJA.................................................105
POKAZIVANJE PRSTOM (IARET) TOKOM TEEHUDA...............................................108
PROPISANI ZIKR TOKOM TEEHUDA.......................................................................110
ODLAZAK (VRAANJE) NA TREI REKAT..................................................................112
SALAVAT NA POSLANIK SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM TOKOM ZADNJEG TEEHUDA
............................................................................................................................... 112
DOVA NAKON TEEHUDA........................................................................................ 114
PREDAJA SELAMA I NJEGOV PROPIS........................................................................115

55